Direktno Ubrizgavanje

Goriva

Www.Maturski.Org

Frederik Vilijam Lanester Je Poeo Da Radi U Forward Gas Engine

Company U Birmingenu U Engleskoj 1889. Godine. On Je Izneo injenice
ta Je Sve Bilo Mogue U Najranijim Eksperimentima Sa Direktnim
Ubrizgavanjem.
sve Do Drugog Svetskog Rata Direktno Uvrizgavanje Postojelo Je
Samo Za Dizel Motore. Tokom Rata Nemaki Ininjeri Su Pokuavali Da
Primene Nain Direktnog Ubrizgavanja Na Avionske Metore, ime Bi Se
Reio Problem Ispravnog Funkcionisanja Karburatora Na Ekstremnim G
Vrednostima, Orijentaciji U Prostoru I Niskim Temperaturama. Moe Se
Slobodeno Rei Da Je Sistem Direktnog Ubrizgavanja Praktino Zaiveo Na
Motorima Daimler-Bentz Db 603 I Bmw 801.

Daimler-Bentz Db 603l
jedan Od Prvih Komercijalnih Benzinskih Sistema Sa Direktnim
Ubrizgavanjem Je Mehaniki Sistem Koji Je Razvio Bo (Bosch) I Predstavio
Ga 1955. Godine U Modelu Mercedes-Benz 300sl. evrolet Je 1957. Godine
Predstavio Opciju Mehanikog Direktnog Ubrizgavanja Koji Je Napravio
General Motors -Odeljenje Roester Proizvoda Za Svoj 283 V8 Motor.
roester 283 V8

Mercedes-Benty 300sl

ezdesetih Godina Ostali Mehaniki Sistemi Direktnog Ubrizgavanja

Kao to Je Hilborn Koristili Su Povremeno Modifikovane Amerike V8
Motore U Razliitim Trkakim Varijacijama.
ovi Sistemi Nisu Bili Pogodni Za Svakodnevnu Ulinu Upotrebu, Nisu
Opremljeni Za Merenje Malih Brzina Ili ak Startovanje Motora.
Jedan Od Prvih Sistema Elektronskog Direktnog Ubrizgavanja Je Bio Elektroprojekt Koga
Je Razvila Bendiks Korporacija. Amc Je 1957 Godine Nudila Specijalno Izdanje Rambler
Rebel Sa 288 Konjskih Snaga (5,4 L) Motorom Koga Je Opremio Elektroprojektor. Patenti
Elektroprojektora Su Kasnije Prodani Bou.

direktno Ubrizgavanje Goriva Je Nain Merenja Goriva U Motoru Sa

Unutranjim Sagorevanjem.
U Modernoj Automobilskoj Primeni Merenje Goriva Je Jedno Od Nekoliko
Funkcija Koje Se Izvode U motornom Upravljakom Sistemu.
Sistem Direktnog Ubrizgavanja Je Dizajniran I Posebno Podeen Za Tipove
Goriva Kao to Su: Benzin, Autogas (Plin Tj. Propan), Etanol, Metanol,
Metan, Vodonik Ili Dizel. Sa Pojavom Elektronskog Direktnog Ubrizgavanja
Oprema Za Dizel I Benzinske Motore Postala Je Slina.
primarna Funkcijonalna Razlika Izmeu Karburatora I Direktnog
Ubrizgavanja Je Da Direktno Ubrizgavanje Raspruje Gorivo Preko Pumpe
Sa Visokim Pritiskom Kroz Brizgaljku, Dok Se Karburator Oslanja Na Vakum
Ubrizgavanje Vazduha I Dodavanjem Goriva Kroz Vazduh.

Direktno Ubrizgavanje

Tajna Ekonominosti Lei U Sposobnosti Formiranja Slojevitog Punjenja U

Trnucima Kada Se Od Motora Ne Zahteva Maksimum. Na Taj Nain,
Benzinci Imitiraju Nain Rada Dizelaa I Primetno Smanjuju Potronju. U
Momentu Kada Se Od Njih Zahteva Razvoj Pune Snage Oni Su Sposobni Da
Se Vrate Na Svoj Teren I Vozau Prue Maksimum. Za Pripremu Smee
Benzina I Vazduha Umest Karburatora Koristi Se I Sistem Za Ubrizgavanje
Benzina U Usisnu Granu, I to Na Usisne Ventile Svakog Cilindra. Ovakav
Nain Pripreme Smee Ima Niz Prednosti: Veu Snagu, Bolji I Ekonominiji
Rad Motora U Svim Reimima Rada, Manje Opasnih Komponenata U
Izduvnim Gasovima I Drugo.
u Novije Vreme Razvijen Je I Koristi Se itav Niz Ovih Ureaja,
Odnosno Sistema Kod Kojih Se Podeavanje U Toku Rada Obavlja
Mehaniki Ili Pomou Elektronike.
Firma Bosch Je Razvila Sisteme
K-Detronik
Ke-Detronik
k-Detronik -Kod Ovog Sistema Vazduh Koji Se Usisava Prolazi Kroz
Mera Usisne Koliine Vazduha, A Zatim Preko Leptira I Usisne Grane Do
Cilindra. Sa Druge Strane, Pumpa Sa Elektinim Pogonom Usisava Benzin Iz
Rezervoara I Pod Pritiskom (Od Oko 4,8 Bara) alje Kroz Akumulator
Pritiska I Fini Preista Do Raspodeljivaa.

U Raspodeljivau Se Nalazi Regulator Pritiska Koji Odrava Pritisak U

Sistemu Konstantnim Obezbeujui Da Se Viak Benzina Vraa U Rezervoar.
Benzin Iz Raspodeljivaa (Pod Pritiskom Od 3,3 Bara) Dolazi Do Brizgaljke
Koje Neprekidno Ubrizgavaju Gorivo U Usisne Ventile Svakog Cilindra.
Meutim, Protok Kroz Brizgaljke Nije Konstantan, Nego Zavisi Od Koliine
Usisnog Vazduha, Jer Protokom U Raspodeljivau Upravlja Signal Meraa
Koliine Vazduha: to Je Koliina Usisnog Vazduha Vea Vea Je I
Koliina Benzina Koja Se Ubrizgava I Obratno. Kako Je Ve Reeno: Kada Je
Motor Hladan Potrebna Je Bogatija Smea, A Sa Zagrvanjem Motora Smea
Trba Da Postaje Siromanija. Za Ovo Slui Temperaturski Regulator Koji Po
Pokretanju Motora Postepeno Poveava Upravljaki Pritisak ime Se
Postepeno Smanjuje Bogatstvo Smee. U Ovaj Regulator Ukljuen Je I
Obogaiva Smee Pri Punom Optereenju. Kada Je Motor Hladan Postoje
Vei Otpori Trenja, Pa Dok Se Motor Ne Greje, Pri Radu Na Praznom Hodu,
Trebalo Bi Poveavati Koliinu Smee. Ovo Obezbeuje Dodatni iber Za
Vazduh Koji Se Nalazi U Cevi Paralelno Postavljenoj Sa Cevi U Kojoj Je
Leptir , ime Se premouje Leptir. Kod Hladnog Motora iber Je Otvoren,
A Sa Zagrvanjem Postepeno Se Zatvara.
Za Pokrtanje Hladnog Motora U Ovom Sistemu Postoji Dodatni Ventil
-Brizga U Glavnoj Usisnoj Grani. To Je Elektromagnetni Ventil Kojim
Upravlja Termovremenski Prekida, Koji Meri Temperaturu Rashladne
Tenosti I im Se Motor Zagreje Prekida Kolo Struje, Usled ega Ventil
Prestaje Da Ubrizgava Dodatnu Koliinu Goriva. Sistem Se Aktivira KontaktKljuem I Pomou Releja. Po Prestanku Rada Motora Prekida Se Dovod
Struje Do Elektro Motora Pumpe Za Gorivo. Kod Ovog Sistema Postoje Dva
Vijka Za Podeavanje: Vijak Za Podeavanje Broja Obrtaja Na Praznom Hodu
I Vijak U Regulatoru Meavine Za Podeavanje Meavine Pri Normalnom
Radu Motora.
ke-Detronik-Ovaj Sistem Je Nastao Daljim Razvijanjem Sistema KDetronik I to Na Taj Nain to Su Mu Dodati Senzori I Drugi Elektronski
Ureaji, ime Je Postignut Optimalan Rad Motora . U Odnosu Na KDetronik Ovaj Sistem Pored Prikazanih Ima Jo I Sledee Ureaje:
Prekida
Poloaj Leptira
Potenciometar U Regulatoru Smee
Mera Temperature Motora
Elektrohidraulini Regulator Pritiska
Lambda-Sondu
Elektronski Upravljaki Ureaj
Upravljaki Relej
Signali Od Svih Naznaenih Senzora I Signal Broja Obrtaja Dolaze U
Elektronski Upravljaki Ureaj Gde Se Obrauju, A Na Osnovu Tako

Utvrenog Trenutnog Reima Rada Motora, Upravljaki Sistem Se Vodi Do

Elektrohidraulinog Upravljakog Ureaja Koji Dodatno Menja Koliinu
Goriva Koje Se Ubrizgava I to Promenom Pritiska U Sistemu Za Napajanje
Benzinom.

Lambda-Sonda Se Postavlja U Izduvnu Granu I alje Signal O Trnutnom Odnosu Benzina

I Vazduha U Meavini Koja Se Usisava. Lambda-Sonda Omoguuje Da Se Uvoenjem
Katalizator U Izduvni Sistem Smanji Koliina tetnih (Otrovnih) Komponenata U
Izduvnim Gasovima (Ugljen-Monoksid, Nesagoreli Ugljovodonici I Oksidi Azota)

Motori Sa Direktnim Ubrizgavanjem esto Proizvode Vie Snage Nego Isti

Motori Sa Karburatorom. Direktno Ubrizgavanje Goriva Znai Samo Po Sebi
Neophodno Poveanje Potencijalnog Maksimuma Motora Izlazne Snage.
Potreban Je Povean Dotok Vazduha Da Sagori Vie Goriva Da Bi Stvorio
Vie Toplote, I Da Bi to Stvorilo Veu Izlaznu Snagu. Direktno Ubrizgavanje
Nudi Homogeniju Meavinu Vazduh/gorivo U Cilju Bolje Atomizacije Goriva
Koje Ulazi U Cilindar.

iako Sam Po Sebi Donosi Bitne Prednosti Nad Motorima

Konvencionalne Gradnje, Nov Koncept Poseduje I Ogroman Potencijal
Poveanja Specifine Snage, Te Dodatnog Smanjenja Potronje.
naime, Direktno Ubrizgavanje Umanjuje Problem Koji Klasine Oto
-Motore Udaljuje Od Prehranjivanja. Poto Se Kod Motora Sa Direktnim
Ubrizgavanjem Pri Parcijalnim Optereenjima Sabija Samo Vazduh, Nema
Opasnosti Od Detonacija Koja Stvara Glavobolju Konstruktorima Klasinih
Benzinskih Motora. Vrata iroke Primene Prehranjivanja Su Ovim Otvorena I
Izbor Tipa Punjaa Se Postavio Kao Prvo Pitanje Koje eka Na Odgovor
Da Li Primeniti Mehaniki Ili Turbinski Punja?
ideja Direktnog Ubrizgavanja Je Stara Preko Sto Godina. Ali, Tek Sa
Pojavom Elektronske Kontrole I Raunarskog Upravljanja Ovaj Sistem Je
Doiveo Svoju iroku Primenu Na Automobilima. Uteda Goriva, Smanjenje
Emisije tetnih Gasova, Smanjenje Habanja Delova Motora I Njihova Manje
Temperaturna Optereenost Uz Poveanje Snage Za Istu Zapreminu Motora,
Mirniji, Sugurniji Rad I Bolja Kontrola, Stavlja Sistem Direktnog
Ubrizgavanja Goriva Kao Imperativ Budueg Projektovanja Motora.
Izvori: Http://en.Wikipedia.Org/wiki/fuel Injection
Www.Maturski.Org