Neoevolucionizam

Velike drustvene promene su belezile 20. Vek. Medju najznacajnijim su Prvi svetski rat, Velike
ekonomske kriye, a zatim Drugi Svetski rat nakon koga se desio ekonomski politicki uspon. Ideja
o progresu se vraca na velika vrata u drustvene nauke. Ovaj period je pracen rayvojem
Arheologije, Etnologije, Istorije, dakle ove nauke su omogucije, tj. proiyvele orudje ya
proucavanje proslosti, rayvoj tehnologije je takodje pokazatelj napretka. Opsti uslovi
zivota(duzina zivota, zdravstveno stanje, broj stanovnika, zadovoljenje potreba) se poboljsavaju.
Neoevoluconizam vraca evoluciju na scenu oko 1950. Godine, ali primetne su i bitne razlike u
odnosu na klasicni Evolucionizam :

1. Napustena ideja jednolinearnog razvoja, razvoj je vise linearski(multi linearna evolucija,

Stjuart)

2. Fokus se pomera od proucavanja evolucije globalnih drustava ka pojedinacnim drustvenim

entitetima(kulture, grupacije, odvojena drustva)

3. Iz difuzionizma je prihvaceno to da pored temeljnih postoje i unutrasnji uzroci koji su

pluralisticki

4. Prihvaceno je da osim razvoja istoriju karakterise i nazadovanje i stagnacija

5. Umesto deterministickih tumacenja koja su povezana sa imanencijom u razvoju ovde je

zastupljeno probalisticko stanoviste, tj. razvoj je moguc a nije nuzan

Da li cemo nesto smatrati napretkom, nezadovoljenjem ili stagnacijom zavisi od specificne

situacije tj. perspektive.

Ideja Neoevolucionizma nastaje u okviru kulturne Antropologije i dolazi do pustosenja rigidnih

postavki klasicnog Evolucionizma.

Lesli Vajti Morgan antropolozi; vracaju se na ideju da je srce istorijskog napretka ekonomija
tehnologija potrebe; covek mora sam da napravi sredstva koja mu nisu bioloski data preko
ovoga se menja ceo sis. Drustvenih institucija pa i ljudsko saznanje.

Vajt daje predstavu kulture kao adaptivnog sredstva kojim ljudska vrsta prilagodjava prirodu.
Kultura se razvija kroz razvijanje tipova energije. Evolucionarni niz o koriscenju energije: a.)
Prvo imamo ljudsku fizicku energiju b.) sa pripitomljavanjem zivotinja nalazimo zivotinjsku
energiju koju koriste ljudi c.) sa agrarnom reformom dolazi energija zemlje d.) sa otkricem goriva
dolazi do novih izvora energije e.) sa otkricem energije atomske fisije pocinje doba atomske
energije. Sve ovo govori o rastucoj prevlasti ljudi nad prirodom sto Vajt vidi kao fundamentalnu-
evolucionu tendenciju, razvoj kulture ima poreklo u biologiji, ali od nastanka ona razvija
sopstvene mehanizme

1
Dzulijen Stjuart rodonacelnik ideje multi linearne evolucije koju razvija 1955. Godine u knjizi
Teorija kulturne promene. Proucavao je razlicite i raznovrsne kulture, smatra da nema
jedinstvene kulture- nema jednolinearnih obrazaca- nema univerzalne kulture- vec se one
medjusobno razlikuju jer prolaze kroz razlicite stadijume i poprimaju razlicite oblike,
prilagodjavajuci se razlicitim spoljasnjim uslovima. Osnovna teza paznju treba usmeriti na
proucavanje mnostvo kultura koje se u istoriji javljaju u razlicitim prirodnim sredinama- to su
ekoloske nise. Postoje razliciti ekoloski uslovi koji su pretpostavka za odrzavanje drustava, a
posto su prirodne pretpostavke razlicite razlicita je i organizacija. Temelj odrzanja jeste
zadovoljavanje osnovnih materijalnih potreba zbog ceka ekonomija ostaje krucijalna .
Tehnolosko-ekoloski determinizam uslovljava razvoj razlicitih oblika drustvene organizacije.
Kulture tj. drustva imaju razlicite putanje, nema jedne linije razvoja. Postoji jasna
determinisanost izmedju politicke strukture, kulture i ekonomije. Kulturno jezgro se definise kao
skup odluka koje su najblize povezane sa opstankom aktivnosti i ekonomije. Ono obuhvata
drustvene, politicke i religijste obrasce kao blisko povezane sa ekoloskim uredjenjem. Postoje 2
osnovna tipa multilinearne evolucije:

1. u intersocietalnom smislu medjudrustvenom : evolucija prelazi razlicite puteve kroz razlicita

drustva zbog jedinstvenih uslova u kojima se one nalaze

2. u intrasocietalnom smislu unutardrustvenom : u razlicitim drustvenim oblastima evolucija

ima razlicite tokove i prati razlicite mehanizmeintra

Marsal Salins 60tih god. XX veka Evolucija kulture; razlikuje 2 tipa revolucije kao 2
metodicka principa u objasnjavanju drustvenih promena. Naime, ako na jednom stepenu
apstrakcije moramo i mozeme da posmatramo covecanstvo kao celinu onda cemo morati da
utvrdimo kako savremeni covek zivi na mnogo visem nivou nego paleolitski covek, postoji zaista
nesto sto je evolucija! On misli da postoji opsta evolucija, u tom smislu da naucna istrazivanja
pokazuju da od prvobitnih drustava do savremenih postoji napredak, u smilsu tehnologije i
diferencijacije zaista postoji opsti drustveni napredak. Ovakav evolucionizam govori nam da se
tokom vremena razvijaju novi kulturni tipovi koji omogucavaju razlicitu adaptaciju na prirodne
uslove, u tom smislu ti drustveni tipovi su kompleksni i vise organizovani. Specificna evolucija
jeste ovladavanje prirodnim uslovima u konkretnom istorijskom drustvu specificnim prirodnim
uslovima. Opste i specificne evol. mogu ici u raznim pa i u suprotnim pravcima tj. izmedju opste
i spec. su moguci sukobi. Opsta evolucija razvija autonomiju u odnosu na prirodu i okolinu a
specificna zavisnost tj. drustvo moze toliko dobro da se adaptira da vise nema moc adaptacije i
unosenja inovacija. Dakle, kod spec. evolucije se moze cak javiti stagnacija ili opadanje.

Marvin Heris Kanibal i kultura i Kulturni materijalizam savremenik (70tih i 80tih

godina). Otvara pitanje sta su uzroci drustvenih promena? I tvrdi da postoji nekoliko razlicitih
tipova evolucije :

1. Paralelna evolucija ono sto su ranije tvrdili evolucionisti, razlicita drustva se razlicito
razvijaju, u smislu npr. Pripitomljavanja zivotinja, ali za sve postoji jedan isti razvojni pravac
2
2. Konvergentna evolucija u pocetku razlicita drustva pocinju da lice jedno na drugo

3. Divergentna evolucija drustva sledila jednu putanju onda krecu razlicitim pravcima

On svoje stanoviste naziva kulturni-materijalizam, kao i njegovi prethodnici smatra da primarnu

deterministicku ulogu igraju ekonomija, tehnologija i okolina. Heris polazi od toga da je
tehnoekonomski determinizam primaran, razlikuje 3 novia drustvenosti:

1. Infrastrukturalni a.) prezivljavanje kao materijalno b.)prezivljavanje kao ljudsko

2. Drustvena struktura a.) ekonomija domacinstva b.) pooliticka ekonomija

3. Super struktura ideje : nauka, mitovi, religije

Heris utvrdjuje vezu izmedju resursa i stanovnistva (npr. U lovackom drustvu je lovac morao za
par sati da osigura zadovoljenje svojih potreba). 2 osnovna problema : 1. Mnogo slobodnog
vremena, povecanje stanovnistva 2. Promena klime, smanjenje kolicine resursa dovodi do
prelaska na sigurnije resurse i tako se razvija novi tip tehnologije koji se bazira na
poljopriivrednoj proizvodnji. Sada se povecava kolicina rada, intenzitet i dolazi do povecanja
stanovnistva jer su resursi veci. Postoje 3 nacina intenzifikacije :

1. da se ulaze vise rada

2. tehnologija

3. rat pljackaska ekonomija, diferencijacija moci, stvaraju se ratnicke vodje

Prevazilazenje tehnoloskog napretka, tek posle 15. Veka dolazi do stvaranja pretpostavke za
savremeno drustvo. Nema jasnog napretka, savremeni covek radi vise nego paleolitski covek,
nezadovoljstvo, tek savremena industrijska proizzvodja olaksava radne uslove, istorija kretanje u
cik-cak, nema stalnog napretka, tehnologija je posledica nemogucnosti da se sa datim resursima
odrzava stanovnistvo, odnosno uspostavi ravnoteza izmedju resursa i stanovnistva.

Gerhart i Dzin Lenski govore u ekoloskoj evoliciji. Njihov pristup ima slicnosti sa bioloskim
naukama i evolicionizmom prisutnim u biologiji(bravo). U ljudskoj istoriji su zastupljeni
dugotrajni trendovi a najznacajniji trent je tehnoloski napredak. Posledica toga je sociokulturna
evolucija. Tehnolosko usavrsavanje je napredovanje u komunikaciji a ne u proizvodnji orudja,
razlikuju nekoliko oblika komunikacija :

1. genetski osnovni(npr. Delfin rodjenjem zna da treba da lovi ribu)

2. individualno ucenje (uci kako da lovi ribu(Delfin))

3. komunikacija znakovima

4.komunikacija simbolima(komunikacija pismom)

3
Na osnovu tehnoloskog napretka oni daju periodizaciju ljudskog drustva:

1. lovacka i skakupljacka(do 7000g.p.n.e.)

2. hortikulturna(7000-3000g.p.n.e.)

3. agrarna(3000-1800g.p.n.e.)

4. industrijska(od 1800g.p.n.e.-danas)

Nivo razvoja tehnoloskog moye biti razlicit na istom stupnu razvoja tako da se zavisno od uslova
mogu javiti alternativne evolucione putanje.

Parsons neoevoluconizam je vrsta prosirene teorije diferencijacije, u svakom drustvu razlikuje 2

vrste procesa, indegrativni i kontrolni. Strukturalne promene su promene u vrednostima
kontrolisanja odnosa izmedju delova sistema, one prate evolucioni obrazac i svaka faza je
kompleksnija. Evolucija je multilinearna i pstoji raznovrsnost specificnih evolucionarnih putanja.
4 osnovna mehanizma evolucije :

1. diferencijacija formiranje novih funkcionalnih, specificnih jedinica

2. napredovanje prilagodjavanjem podizanje efikasnosti novih jedinica

3. prosirivanje integracija novih jedinica o necemu(usvajanje novih normi i vrednosti)

4. generalizacija formiranje normativnih standarda

Evolucija se odvija na 4 nivoa:

1. primitivno drustvo uniformno, homogeno, neizdiferencirano

2. napredno-primitivno drustvo podela na subsisteme, funkcije na osnovu postognuca

3. srednja drustva razvoj pisma i komunikacija na daljinu, jaca statifikacija

4. moderna drustva kompleksna diferencijacija, agilnost, zakonski sis. Kontrole, stratifikacija

na univerzalnom kriterijumu

Ditrih Rismajer neoevolucionizam je neodiferencijalna teorija u kojoj on analizira 2 procesa

u drustvenom razvoju, prateci promene u necemu. On smtra da moc ima snaznu ulogu u tome
kako ce se procesi diferencijacije odvijati. Postoji nejednaka distribucija moci, nije podela rada
samo nikla vec je uslovnjena nejednakom raspodelom moci, dakle moc ima vaznu ulogu u tome
kako ce se proesi diferencijacije odvijati. Drustvene grupe ili pojedinci koji imaju moc su uvek
mogli da nametnu odredjeni oblik podele rada koji je u skladu sa njihovim interesima ili da
blokiraju odredjene oblike rada ako ugrozavaju njihovu moc. Oblici diferencijacije su stalno
prisutni u istoriji, ljudska istorija nije samo proces dif. Vec paralelno tece proces dif. I odsustva
dif.. Odsustvo dif- poljoprivredna drustva imaju standardan oblik podele rada hiljadama godina,
4
govori o dedif.(npr. Gubljenje uloga pojedinih institucija do cega je doslon razvojem
individualizma- crkva vise nema moralnu ulogu u procesu socijalizacije dece, nije vise moralnii
sudija, niti vrsi ulogu sklapanja brakova).

NEOEVOLUCIONIZAM je za razliku od klasicnog evolucionizma napustio strogi determinizam

i ponudio probalisticko vidjenje, sansu. Nema ni unilinearnosti, vec musti lenearnosti, postoji i
stagnacija i nezadovoljenje kako trajnih tako i povremenih kultura. Umesto nuznosti javlja se
slucaj i ljudka kreativnost je ono sto pokrece sve to. Postoji neizvesnost procesa a ne sigurno
postepenost.