POLJOPRIVREDNA TEHNIKA Poljoprivredni

fakultet
Godina XXXIV Institut za
Broj 1, decembar 2009. poljoprivrednu
Strane: 9 - 16 tehniku

UDK: 629.11

DIJAGNOSTIKA VOZILA KAO OSNOVA

NJIHOVOG ODRAVANJA

Boidar Krsti1, Vojislav Krsti2, Ivan Krsti3

1
Mainski fakultet u Kragujevcu
2
Saobraajni fakultet u Beogradu
3
Fakultet tehnikih nauka u K. Mitrovici

Sadraj: U odravanju motornih vozila poseban problem predstavlja objektivno

utvrdjivanje stanja vitalnih komponenata i definisanje perioda njihove zamene, odnosno
revitalizacije. Primena dijagnostikih metoda radi utvrivanja tehnikog stanja motornog
vozila je znaajna, naroito u dinamikim reimima. Na primer: metoda dijagnostike
koenja - prema krivoj promene koione sile na tokovima, dijagnostika motora sus -
prema indikatorskom dijagramu, dijagnostika razliitih mehanizama prema parametrima
vibroakustikih procesa i td. Teite sadanjih tema u oblasti vozila su na pouzdanosti
sloenih sistema i njihovoj dijagnostici. U radu su date mogunosti primene objektivnih
metoda dijagnostike pri utvrdjivanju stanja motornih vozila.
Kljune rei: motorna vozila, dijagnostika.

1. UVOD

Da bi ispunila sve stroije zahteve i bila sposobna da izvre sve sloenije zadatke
tokom korienja, savremena vozila su postala jako sloena, sastavljena od velikog broja
sastavnih delova. S druge strane, poveanjem broja delova, bez obzira na poveanje
njihove pouzdanosti, pouzdanost celovitog vozila se smanjuje, a javljaju se i niz drugih
problema u pokuaju da se obezbede i druge karakteristike efektivnosti (gotovost,
raspoloivost, pogodnost odravanja i td.). Pravilno odravanje, pri tome, i te kako moe
da doprinese reavanju pomenutih problema. Dostignua u oblasti teorije odravanja i u
oblasti tehnologija odravanja omoguavaju pravilan izbor koncepcije, organizacije i
tehnologije odravanja. U oblasti teorije i prakse odravanja vozila osnovni problem je
utvrivanje njegovog stanja. Pored potrebe da se detaljno sagledaju mogui otkazi vozila
sa svojim uzrocima, neophodno je identifikovati i simptome raznih vidova promene
stanja. Ukoliko je mogue izvriti ovu identifikaciju i utvrditi trenutak nastale promene
(pojave otkaza) mogu se utvrditi i negativni efekti nastalog otkaza na ukupnu efektivnost
vozila.
10 Boidar Krsti, Vojislav Krsti, Ivan Krsti

Dijagnostika vozila predstavlja objektivnu metodu utvrivanja stanja u kome se ono

nalazi. Postavljanje dijagnoze je postupak koji predhodi svakoj operaciji odravanja, tj.
predstavlja njenu prvu fazu. Dijagnostikom se uglavnom obuhvataju postupci
utvrivanja stanja i njegovih uzroka, koji se zasnivaju na primeni sredstava dijagnostike.
U toku procesa korektivnog odravanja zahvalno je koristiti tzv. dijagnostike algoritma.
Oni ukazuju na mogue naine otklanjanja uoenih neispravnosti (otkaza). Postavljanje
dijagnoze slui da se utvrdi da li je vozilo ispravno ili ne i da se utvrde uzroci eventualne
njegove neispravnosti. Znai, postavljanje dijagnoze vozila se, u sutini, svodi na
uspostavljanje veze izmeu vozila i njegovog otkaza i utvrivanje stanja u kome se
vozilo nalazi, a na osnovu unapred utvrene funkcije kriterijuma. U toku procesa
dijagnosticiranja neophodno je napraviti spisak simptoma i spisak otkaza koji mogu da
se manifestuju preko navedenih simptoma. Pri tome, neophodno je utvrditi uzrono-
posledine veze izmeu simptoma i otkaza. Nazivi i naini otkrivanja otkaza moraju
takoe biti precizno definisani. Kada su sve ove aktivnosti uspeno zavrene pristupa se
formiranju dijagnostikog algoritma. Ukoliko se predhodno definisani proces
dijagnosticiranja automatizuje, onda se radi o tzv. automatizovanom dijagnostikom
sistemu. Jedna od najvanijih komponenata logistike podrke korienja vozila jeste
njegovo odravanje. Ako se to ima u vidu, onda je jasna potreba usavravanja postupka
odravanja.
ezdesetih godina ovog veka dolo se na ideju neophodnosti utvrivanja stanja
vozila objektivnim, tzv. dijagnostikim metodama. Lice koje sprovodi postupak
dijagnosticiranja vozila mora da poznaje strukturu vozila i znaenje mnogobrojnih
simptoma da bi uspeno utvrdilo stanje u kome se vozilo nalazi.
Koncepcija odravanja vozila prema stanju je jedino ispravno, ali ne i uvek
primenljiva.
Suvino je govoriti o neophodnosti upotrebe najsavremenijih dijagnostikih
tehnologija i informatikih sistema, jer njihovom primenom se poveava kvalitet
korienja vozila i smanjuju ukupni trokovi njegovog ivotnog ciklusa. Dijagnostika je
nauna disciplina koja se bavi istraivanjem veza izmeu promena stanja tehnikih
sistema (vozilo je tehniki sistem) i promena njegovih strukturnih parametara. Te
promene se uporeuju sa unapred utvrenim kvalitativnim i kvantitativnim
kriterijumima. Na osnovu rezultata uporeenja, donosi se zakljuak o stanju u kome se
vozilo nalazi. Ako se vozilo nalazi u otkazu, onda se trai mesto i uzrok nastanka tog
otkaza. Vozilo kao celina moe biti dijagnostiki objekat, ali i njegovi delovi (motor,
koni sistem, prenosnik snage, upravljaki sistem i td.). Dijagnostiki objekat mora da
bude pogodan za dijagnostiku.

2. SISTEMI SA SAMODIJAGNOSTIKOM MOTORNIH

VOZILA

Na vozilima se koriste razliiti ugraeni sistemi (ECU Electronisaly Controled

Units), kao to su razni ureaji za kontrolu rada motora, zatim ureaji koji utiu na
poveanje bezbednosti, odnosno pomou kojih se poveava udobnost, kao i
komunikacijski ureaji. Primena svih ovih sistema namee potrebu da se odgovarajua
panja pokloni i njihovom odravanju. Kod dijagnostike elektronske opreme vozila
Dijagnostika vozila kao osnova njihovog odravanja 11

javljaju se specifini problemi. Prilikom rada elektronskih sistema i komponenata

mogua je pojava otkaza koji se veoma teko otkrivaju u radionici. Takve nepravilnosti
su obino prolaznog i sluajnog karaktera, to oteava njihovo otkrivanje. Zbog toga, a
zahvaljujui tehniki raspoloivim mogunostima koje prua sama elektronska oprema,
dolo se do ideje da se za reavanje problema u oblasti ispravnosti kod elektronskih
komponenata vozila primene sistemi koji bi bili sposobni da utvruju sopstveno stanje
elektronskog ureaja. Tako su nastali tzv. sistemi sa samodijagnostikom (SDS), koji se
preteno koriste za dijagnosticiranje elektrine i elektronske opreme vozila.
Znaajna je uloga i primena sistema sa samodijagnostikom mada u tome postoje i
izvesna ogranienja. Autodijagnostiki sistemi koriste raunarskoprocesne jedinice
konkretnog elektronskog sistema. Elektronski raunar upotrebljen u crnoj kutiji ureaja
za elektronsko ubrizgavanje ili ureaja protiv blokiranja tokova pri koenju napravljen
je sa dovoljno rezerve u memoriji. U ove jedinice se integriu posebne memorijske
jedinice koje imaju zadatak da memoriu pojavu karakteristinih dogaaja koji se
manifestuju u toku rada konkretnog elektronskog ureaja. Memorisanje takvih dogaaja
vri se pomou odgovarajuih kodova, odnosno ifara za svaku vrstu neispravnosti.
Ovaj deo memorije radi na principu proputanja, ime se ispituju signali koji dolaze
od davaa, odnosno signali koji se upuuju prema izvrnim organima. On, meutim, nije
u stanju da donosi zakljuke o stanju sistema. Taj deo memorije zadrava podatke o
tome da li su se pojavile izvesne brojne vrednosti ili ne, ali nije u stanju da oceni da li
one oznaavaju da je u sistemu nastao otkaz. Prilikom kasnijeg ispitivanja SDS-a koje se
vri u dijagnostikoj radionici, oni emituju dijagnostiki mlaz iji kodovi moraju da
budu prevedeni.
Sadraj memorije se ne brie prilikom zaustavljanja motora, to omoguava njegovo
kasnije itanje u dijagnostikoj radionici. Svaka neispravnost se registruje pomou
odreenog koda, kojim se opisuje vrsta neispravnosti. Zbog toga to nisu u stanju da
tumae zapis iz memorije, SDS se ne smatraju inteligentnim sistemima. Oni, takoe,
nisu u stanju ni da ukau na nain otklanjanja neispravnosti. ^itanje sadraja memorije
SDS-a vri se udijagnostikoj radionici. Prevoenje sadraja memorije iz forme kodova
u opis dogaaja moe da se vri pomou odgovarajuih pisanih renika ili primenom
specijalnih ureaja. Ovi ureaji mogu da budu nezavisni (kao Autotest 3081 firme
Technotest ili Multi-tester plus firme Autodiagnos), ili predstavljaju odgovarajuu
perifernu jedinicu savremenih elektronskih dijagnostikih stanica (sistemi Modula firme
Souriau). Veza izmeu SDS i specijalnog ureaja za itanje dijagnostikog mlaza
obezbeuje se odgovarajuim adapcionim interfejsom. Upotreba specijalnih ureaja
znatno je prikladnija, ne samo zbog brzine, ve i zbog moguih greaka. Mehaniki
otkazi davaa ili izvrnih organa mogu lako da zbune SDS. Zbog toga je prilikom itanja
dijagnostikog mlaza potrebno izvriti i dopunska ispitivanja, koja ne mogu da se vre
samo na osnovu pisanih uputstava. Ugraeni SDS, koji su namenjeni dijagnostici
elektronskih sistema kod vozila obino nisu u stanju da dijagnosticiraju anomalije koje
bi mogle da nastanu u komandnom ureaju dotinog elektronskog sistema. Takoe, ovi
sistemi ne registruju povremene dogaaje sluajne prirode, kao to su prekidi u oienju
i sl., ali su skloni da pamte niz nepotrebnih podataka o prateim pojavama, koje nemaju
veze sa stanjem analiziranog sistema.
12 Boidar Krsti, Vojislav Krsti, Ivan Krsti

Danas se radi na razvoju inteligentnih SDS namenjenih za ugradnju u vozilo.

Radioniki ureaj za dijagnostiku e se direktno vezivati za njega, bez potrebe da se
ispituje korisnik ili mehaniar. Monitori takvih dijagnostikih ureaja e sve vie da
prikazuju tekstove umesto brojeva. To e, naravno, biti opisi radova koje treba izvriti.
Savremena elektronska dijagnostika sredstva posebno su snano razvijena za oblast
dijagnostike motora i njegove opreme. U ovom pogledu se naroito ukazuje na SDS koji
su integrisani u razliite elektronske sisteme za motor, kao to su tranzistorsko ili
integralno elektronsko paljenje (tipa Motronic, Digiplex, Microplex, Renix, Motorcraft
DIS i sl.), elektronsko ubrizgavawe kod benzinskih (Mono-Jetronic, IAW, EEC IV i sl.) i
dizel motora. Autodijagnostiki sistemi su, takoe, integrisani i u celine i u sisteme
protiv blokiranja odnosno proklizavanja tokova (kao ADR, Bendix i sl). Oigledno je
da se kod vozila opremljenih SDS-om radi o sluajevima poveane pogodnosti vozila za
dijagnostiku jer je, pored samog autodijagnostikog sistema, neophodno da postoji i
odgovarajui dijagnostiki prikljuak. Preko njega se na SDS prikljuuje ita dogaaja i
njihovih kodova.
Ureaji za itanje moraju da budu prilagoeni svakom konkretnom reenju SDS-a,
to donekle ograniava univerzalnost takvih ureaja. Zbog toga je neophodna bliska
saradnja izmeu proizvoaa vozila, odnosno odgovarajuih elektronskih sistema za
vozilo i proizvoaa prikladne dijagnostike opreme. Jedan od problema koji se time
reava jeste tipizacija otkaza i kodova pomou kojih se ti otkazi identifikuju. Obino se
nastoji da se mogui otkazi to bolje prognoziraju, zbog ega se predvia i do desetak i
vie kodova za razne vrste otkaza samo za jedan sistem, kao to je npr. elektronska
kontrola ubrizgavanja. Sve dok se ne postigne visoki stepen tipizacije otkaza i
odgovarajuih kodova svaki ureaj za itanje memorije SSD-a koji pretenduje da bude
univerzalno primenljiv morae da bude sposoban da koristi vie renika, tj. razliitih
sistema za prevoenje kodova. Broj kodova za opisivanje neispravnosti koje se
manifestuju u toku rada zavisi od osobina SDS-a. U nekim sluajevima memorija je u
stanju da registruje sve neispravnosti koje se dogode u toku unapred odreenog perioda
rada, dok se kod drugih registruje samo onaj dogaaj koji je nastupio prvi. Prilikom
dijagnisticiranja motora neophodno je da se zasebno ili jednovremeno dijagnosticiraju
pojedini njegovi delovi. Tako se, recimo, prilikom dijagnosticiranja elektronskog
paljenja panja usmerava na elektronska kola, sastav izduvnih gasova i reim rada
motora, tj. broj obrtaja pri odreenom punjenju. Sistemi sa samodijagnostikom kod
elektronske regulacije ubrizgavanja za benzinske motore predstavljaju deo upravljakog
procesora. U njemu se memoriu incidenti koji se dogaaju u toku funkcionisanja
sistema. Uz pomo elektronske crne kutije veoma brzo se lokalizuju uzroci nepravilnog
funkcionisanja sistema. Sistem registruje trajne i prolazne nepravilnosti.
Dijagnostiki sistemi, koji se zasnivaju na primeni SDS nisu u stanju da upravljaju
procesom otklanjanja neispravnosti. Oni ipak omoguavaju dijagnostiaru da naknadno,
primenom odreenih pisanih tehnolokih postupaka, otkloni otkaz koji je preko
odreenog koda naznaen od strane SDS-a. Pri tome se podrazumeva da sistem ukazuje
na otkaze u komponentama, tj. funkcijama konkretnog elektronskog sistema. Na primer,
ako se radi o otkazu sistema za regulaciju koeficijenta vika vazduha kod elektronskog
ubrizgavanja (u vezi sa lambda sondom), ovaj otkaz se memorie pomou odgovarajue
ifre, odnosno koda.
Dijagnostika vozila kao osnova njihovog odravanja 13

Uzroci navedene neispravnosti mogu biti u sistemu za snabdevanje vazduhom,

sistemu paljenja, sistemu snabdevanja gorivom, brizgaljkama, kratkom spoju kablova
lamda-sonde, kao i u istroenosti ili oteenju same sonde.

3. DIJAGNOSTIKE STANICE

Sloenost strukture savremenih vozila predstavlja vaan ograniavajui faktor u

odnosu na univerzalnost dijagnostike opreme, pogotovo ako se pod tim podrazumeva
mogunost da se klasina dijagnostika oprema primeni za utvrivanje stanja
najsavremenijih vozila, koja su sve ee opremljena raznovrsnim komplikovanim
elektronskim sistemima.
Pri razvoju dijagnostike opreme, vodi se rauna o potrebi da se obezbedi visok nivo
prikladnosti za upotrebu. Danas se u tehnologijama dijagnosticiranja koriste savremeni,
elektronski podrani dijagnostiki sistemi, kao to su ADS ili SDS, koji su relativno
usko specijalizovani, tj. prilagoeni potrebama vozila kome su namenjeni. U upotrebi su
i konvencijalna dijagnostika sredstva, koja se odlikuju visokom univerzalnou, kao to
su npr. dinamometarski valjci, sredstva za dijagnostiku sistema za upravljanje i
oslanjanje i td.
U oblasti dijagnostike pogonskog motora vozila, primenom savremenih
dijagnostikih sistema, ostvareni su dobri rezultati. Kod drugih sistema vozila, primena
savremene dijagnostike opreme, je u manjem stepenu. Intenzivno se radi na praktinoj
primeni principa namernog izazivanja (stimulacija) i simuliranja otkaza. Ovi principi
omoguavaju iru primenu dijagnostikih sredstava ne samo kod pogonskog motora, ve
i pri utvrivanju stanja ABSa, sistema za klimatizaciju vozila, elektronskih komandnih
ureaja kod automatskih transmisija, aktivnog oslanjanja i td. Sve vie se radi na razvoju
i primeni novih dijagnostikih sistema koji su posebno prilagoeni za izvrenje razliitih
dijagnostikih funkcija kod motornih vozila. Ovakvi dijagnostiki sistemi su esto
modularnog tipa, a poznati su pod nazivom dijagnostike stanice. Dijagnostike stanice
su uglavnom upravljane raunarom.
Dijagnostike stanice imaju osnovnu jedinicu, koja omoguava dijagnostiaru
praktian rad na utvrivanju stanja vozila. Kod ovih stanica postoje i dopunski moduli
koji su specijalizovani za analizu izduvnih gasova kod benzinskih ili dizel motora,
itanje dijagnostikog mlaza kod auto-dijagnostikih sistema i td. Ako je osnovna
jedinica dijagnostike stanice namenjena za dijagnostiku kod putnikih vozila, onda
postoje periferali koji omoguavaju i njeno prilagoavanje za potrebe dijagnostike kod
privrednih vozila I suprotno.
Radi odgovora novim izazovima dijagnostike, koji su nametnuti primenom na
vozilima veoma razliitih i kompleksnih elektronskih sistema, proizvoai dijagnostike
opreme stalno rade na usavravawu dijagnostikih metoda i odgovarajuih ureaja.
Dijagnostike stanice se, u tom pogledu, odlikuju zapaenom inteligencijom, odnosno
visokom pogodnou za rad. U isto vreme, dijagnostike stanice su jednostavne za
rukovanje i odlikuju se velikom brzinom dobijanja vrednih rezultata ispitivanja. Ove
stanice su univerzalne i omoguuvaju da se prikupljanje informacija zasniva na
principima ugraene ili prikljuene dijagnostike merne opreme. One prikladne za
proirenje u cilju uvoenja inovacija. To se postie bilo proirenjem osnovnog ureaja
14 Boidar Krsti, Vojislav Krsti, Ivan Krsti

dodavanjem mikroprocesora ili drugim modifikacijama, bilo dodavanjem novih

perifernih jedinica. Na taj nain je omogueno da se savremene dijagnostike stanice
neprekidno adaptiraju prilagoavajui se buduem razvoju.
Dijagnostike stanice su opremljene monitorima, tampaima, kao i prikladnim
tastaturama. Monitori slue za vizuelnu komunikaciju sa dijagnostiarem, ukazujui mu
na sve relevantne pokazatelje stanja, odnosno faze postupka koji se sprovodi i
neophodne instrukcije za njegovo izvrenje. Monitori esto imaju ulogu osciloskopa,
pomou kojih se u digitalizovanom obliku prikazuju analizirani analogni procesi.
[tampai slue za izradu izvetaja o obavljenom utvrivanju stanja, sa podacima o
podeavanjima i drugim relevantnim podacima. Sve vie su u primeni ureaji sa
profesionalnim kompjuterskim tastaturama, to omoguava dijalog vieg nivoa izmeu
dijagnostiara i opreme, jer se tako u sistem mogu da uvedu i one veliine koje u njemu
nisu memorisane, odnosno vrI se selekcija informacija koje treba tampati u izvetaju.
Prikljuci za dijagnostiki merni sistem predstavljaju poseban problem savremene
dijagnostike primenjene na vozilima. Tei se standardizaciji elektronskih prikljuaka,
koji se koriste na vozilima, ukljuujui i dijagnostike prikljuke. Savremene
dijagnostike stanice imaju niz prednosti u odnosu na SDS. One su u stanju da
protumae svaki dijagnostiki mlaz, na osnovu ega automatski donose zakljuak o
stvarnom otkazu i ukazuju na nain njegovog otklanjanja. Savremene dijagnostike
stanice ne ograniavaju se samo na konstataciju o postojanju ili nepostojanju signala
predstavlja jednu od njihovih kljunih prednosti u odnosu na SDS. Dijagnostika stanica
obavlja ceo proces dijagnostike, prihvata na analizu dijagnostiki mlaz, merei
dijagnostike parametre koji ga karakteriu i uporeujui ih sa prethodno utvrenim
normativima. Posebno je znaajna njihova visoka sposobnost jasnog ukazivanja na otkaz
i njegove uzroke, odnosno nain otklanjanja.
SDS pomae prilikom otkrivanja nepravilnosti u radu, kao i pri alokaciji stvarnog
otkaza, posebno kod sistema sa sloenim funkcijama, kakvi su mnogi savremeni
elektronski ureaji na vozilima. Sve to zahteva da postoji mogunost za jasno
uspostavljanje dijaloga izmeu SDS i ureaja za oitavanje sadraja njegove memorije.
Naroito je vaan dijalog sa mehaniarem, jer samo on moe da izvri potrebne postupke
odravanja radi vraanja sistema u stanje u radu. Postoje specijalni periferijski ureaji za
dijagnostike stanice koji su namenjeni ba za itanje sadraja memorije SDS. U isto
vreme ovi ureaji imaju mogunost simulacije stanja i ispitivanja simuliranog stanja,
ime se vri detekcija problema. Kada, npr. motor ne moe da se pokrene, onda se ide na
takav vid simulacije kojom se simulira ba takav otkaz, a onda se trae objanjenja za
njegov nastanak. Znaajno je da osnovne jedinice dijagnostikih stanica u vidu menija
saoptavaju dijagnostiaru mogue opcije radova koje treba preduzeti. U optem sluaju,
tj. kod najveeg broja dijagnostikih stanica, osnovna jedinica omoguava razliita
merenja i kontrole stanja bez izgradnje konkretnih elemenata sa vozila. Jo od nastanka
prvih dijagnostikih sistema pojavio se problem dijaloga izmeu oveka i maine, tj.
upuivanja na prvi nain izvrenja dijagnostike s obzirom na mnotvo razliitih
mogunosti za akviziciju signala, kao i u pogledu valjanog tumaenja dobijenih
rezultata. Kvalitet dijagnosticiranja zavi od stepena obuenosti mehaniara-
dijagnostiara.
Veliki je znaaj postojanje baze podataka u okviru tzv. fleksibilnih servisnih sistema
motornih vozila. U njima su smeteni podaci za podeavanje i druge relevantne brojne
Dijagnostika vozila kao osnova njihovog odravanja 15

vrednosti koje imaju karakter dijagnostikih normativa ili proizvoakih specifikacija.

Banke podataka morae da sadre, ne samo opise pojedinih sastavnih delova vozila,
nego i instrukcije o tome kako se otklanja odreena neispravnost.
Kada je re o dijalogu izmeu oveka i maine, posebno treba da se ukae i na
dijalog izmeu pojedinih elektronskih sistema koji se danas koriste u dijagnostici. Kod
odreenih dijagnostikih sistema postoje razliiti procesori koji mogu da se upotrebe za
upravljanje procesima paljenja, snabdevanja gorivom, koenja, oslanjanja, upravljanja i
td. Oni obino imaju dovoljno veliku memoriju, tako da mogu da pamte podatke o
raznim dogaajima u toku rada tih ureaja. Meutim ovi procesori nisu dovoljno
inteligentni da bi bili u stanju da tumae takve dogaaje. Zato postoji potreba da se
omogui njihovo ispitivanje, kada se pregleda sadraj memorije, radi utvrivanja
neispravnosti i uzroka njihove pojave. Ni jedan savremeni elektronski dijagnostiki
sistem nije dovoljno univerzalan. Zbog toga je za njihovu iru primenu neophodan vii
nivo znanja rukovaoca, kao i vii nivo komunikacije izmeu njega i dijagnostikog
sistema sa kojim radi. Sa stanovita tanosti podataka koji se dobijaju primenom
savremenih dijagnostikih stanica naroito se ukazuje na injenicu da svi elektronski
dijagnostiki sistemi imaju sposobnost autokontrole, odnosno samobadarenja pre
poetka rada. Ako se, pri tom, uoi bilo kakva neispravnost, ureaj e automatski da na
to upozori korisnika. Kod vozila koja nisu dovoljno prikladna za dijagnostiku, tj. koja
nemaju dijagnostike prikljuke, vri se prikopavanje pomou standardizovanih
elemenata za prikopavanje, uvodi se klasini program dijagnostike, a dodobijeni
rezultati se uporeuju sa pisanim proizvoakim specifikacijama iz odgovarajuih
kataloga. Mehaniar-dijagnostiar neposredno odluuje o tome koje ispitivanje treba
primeniti. Pri tome, izvrenje postupaka korektivnog karaktera radi otklanjanja uoenih
neispravnosti obino se vri na licu mesta. Uloga mehaniara je, u tome, nezamenljiva.
U vezi sa predhodno datim napomenama o primeni ekspertnih sistema u oblasti
dijagnostike motornih vozila, moe se navesti primer dijagnostikog sistema Sagem-
Star 90, za vozila Renault. On je nastao na bazi jedne od prvih dijagnostikih stanica sa
mikroprocesorom iz 1976. godine. Kod ovog dijagnostikog sistema se primenjuju
dijagnostiki softveri, koji se oslanjaju na tehnike iz oblasti vetake inteligencije i
upravljanja bazama podataka koje razvija Renault. Time se znanje struwaka Renaulta
stavlja na raspolaganje celoj mrei dijagnostikih stanica. Sistem se stalno obnavlja
novim tehnikim podacima. Interesantan je takodje dijagnostiki sistem na bazi
dijagnostike stanice koji koristi firma Ford Motor Company. Re se o sistemu SBDS
(Service Bay Diagnostic System) za dijagnostiku motora, karburaciju i
elektroubrizgavanje. Ova dijagnostika stanica omoguava reavanje onih problema koji
se najee javljaju, a ija dijagnostika je obino vrlo oteana. Postoji mogunost
proirenja prikljuivanjem na specijalni interfejs DCL (Data Communication Link) za
itanje dijagnostikog mlaza. Sa druge strane, ovaj interfejs omoguava direktno
ukljuivanje na centralni raunar Ford-a, koji sadri sve potrebne informacije. To je
moan dijagnostiki raunar, sa monitorom, tastaturom i itaem kompakt diskova za
dijagnostike informacije. Pri tome se na vozilo povremeno ugrauje specijalni merni
sistem PVA (Portable Vehicle Analyser) koji registruje sve nepravilnosti u toku rada
vozila. Podatke sadrane u PVA obrauje SBDS. U sistemu postoji i jednostavan ureaj
CFR (Customer Flight Recorder) koji ugrauje sam korisnik, pomou koga se otkrivaju
povremene neispravnosti, koje se inae teko dijagnosticiraju.
16 Boidar Krsti, Vojislav Krsti, Ivan Krsti

4. ZAKLJUAK

Dijagnostika kompletnog motornog vozila vri se u posebno opremljenoj

dijagnostikoj radionici. Dijagnostika radionica treba da bude opremljena raznovrsnim
dijagnostikim sistemima, od kojih se neki koriste za optu proveru stanja, kao to je
npr. tzv.tehniki pregled. Sa poveanjem broja modela motornih vozila koji poseduju
ADS i SDS, kao i sa poveanjem njihove raznovrsnosti, treba omoguiti povezivanje
dijagnostikih stanica sa bazama podataka, po mogustvu, svih proizvoaa iji su
modeli zastupljeni na podruju koje koristi usluge dijagnostike radionice. U tome je od
velike pomo i komjuterska informaciona mrea-internet.

LITERATURA

[1] M. Oljaa,...: Primena elektronskih komponenti na traktorima i radnim mainama u funkciji

poveanja kontrole sigurnosti i eksploatacije, Poljoprivredna tehnika, Beograd, No.1, 2005.
[2] R. Radonji: Mogunost ispitivanja vanputnih vozila, Poljoprivredna tehnika, Beograd, No.1,
2008.
[3] B. Krsti: Tehnicka eksploatacija motornih vozila i motora, Mainski fakultet, Kragujevac,
2009., str. 488.

DIAGNOSTIC VEHICLES AS A BASIS MAINTENANCE

Boidar Krsti1, Vojislav Krsti2, Ivan Krsti3

1
Faculty of Mechanical Engineering Kragujevac
2
Faculty of Transport and Traffic Engineering Belgrade
3
Faculty of Technical Science K. Mitrovica

Abstract: The special problem in the maintenance of motor vehicles is the objective
identification of the state of vital components and definition of their replacement period
or revitalization. Reliability of composite systems and its diagnostic are the main topic of
current themes concerning vehicles. Application of diagnostic methods in order to define
technical condition of motor vehicle is important, esp. in dynamic regime. For example,
method of diagnostics of braking according to curve, change in brake force on wheels,
diagnostics of motor sus according to indicator diagram, diagnostics of different
mechanisms according to parameters of vibroacoustic process etc. This paper gives
possibilities applications objective diagnostic methods, and it is implemented for the
analysis of the state of a motors vehicle.
Key words: motor vehicles, diagnostic