Energetski menadžment i

energetska efikasnost
Master studij „Energetska efikasnost u zgradarstvu“
Školska godina 2017/2018

Prof.dr Petar Gvero

Šta je energija?
Transformacija energije
Neki važni termini
 Oblici energije obuhvataju izvore i vrste energije,
zavisno od njihovog mesta u procesima transformacije:
 primarna energija
 sekundarna energija
 finalna energija
 korisna energija
Neki važni termini
 Primarna energija ili primarni izvori energije su izvori koji se dobijaju direktno iz
prirode i koji još nisu prošli nijedan proces transformacije i mogu biti:
 fosilni,
 nuklearni,
 obnovljivi.

 Sekundarna energija ili sekundarni izvori energije su izvori koji su raznim

tehničkim postupcima transformacije dobijeni iz primarnih.
 Finalna energija su izvori ili vrste energije koji krajnjem korisniku stoje na
raspolaganju (npr. toplota, električna struja, razna goriva i sl). Finalnu energiju
čine i primarni (npr. ugalj) i sekundarni izvori (npr. benzin).
 Korisna energija je onaj dio energije koji se dobija nakon oduzimanja svih
gubitaka koji nastaju pri procesima dobijanja, prerade (proizvodnje), skladištenja i
prenosa primarnih i sekundarnih izvora te transformacije finalne energije. Korisna
je energija krajnjem korisniku na raspolaganju u njemu najprikladnijem obliku.
Energetski resursi Zemlje
Energetski resursi
 Potrošnja energije u različitim društvima
tokom razvoja ljudske civilizacije
Period i Vrsta društva Karaktersitike Procjenjena dnevna
lokacija potrošanja energije
po stanovniku
Vrlo rano Sakupljači Sakupljanje divljeg voća i 8.2 MJ
povrća
1000000 Lovci-sakupljači Sakupljanje voća i povrća, 16,4 MJ
P.N.E. ulovljena i kuhana hrana
4000 P.N.E. Uređena Zasijavanje kultura i uzgoj 49,2 MJ
Bliski Istok poljoprivreda životinja
1500 N.E. Poljoprivreda sa Poljoprivredno društvo sa 88,2 MJ
Evropa malom specijalizovanim industrijama
industrijom koje su proizvodile metal, staklo,
itd.

1900 N.E. Industrijalizvano Velika industrija, masovna 378 MJ

Evropa društvo proizvodnja, veliki gradovi
1990 N.E. Napredno Potrošačko društvo, masovni 1 GJ
Zapadna industrijalizovano transport, mnogo uređaja koji
Evropa, SAD društvo štede radnu snagu
Energetski rob
 Koncept “energetskog roba“ uveo je u upotrebu R. B.
Fuller 1944, da bi ljudi lakše razumjeli koliko su
srećni što žive u svijetu dostupnih i jeftinih
energetskih izvoa, mogo snažnijih od energije koju
mogu da proizvedu čovjek ili životinje (Armaroli,
Balzani, 2011).
 Zdrava osoba može da generiše energiju od 800 W u
kratkom vremenskom periodu (npr. trčanjem ili
penjanjem uz stepenice), ali kontinuirano, tokom
cijelog dana ljudsko biće ne može generisati više od
80 W.
Energetski robovi
 Tokom gledanja jedne fudbalske utakmice na televizoru, potrebno je
120 W za 1,5 sata, ukoliko bi se umjesto električne enrgije iz mreže,
proizvodila električna energija snagom ljudskih „energetskih robova“
koji bi okretali pedale, za gledanje te utakmice bila bi potrebna 1,5
čovjeka.
 Za pokretanje jedne mašine za pranje veša (800 W) snagom ljudi, bilo
bi potrebno 10 „energetskih robova“.
 Zagrijavanje male prostorije grijalicom od 2.5 kW odgovara radu od
30 „energetskih robova“.
 Putnički automobil srednje veličine (snage motora od 80 kW) jureći
autoputem, troši energiju ekvivlentnu radu 1.000 ljudskih „energetskih
robova“.
 Za uzlijetanje jednog putničkog aviona, tipa Boeing 747 – 400, treba
energiju ekvilatnu energiji koju bi zajedno proizveo 1.000.000 ljudi.
Šta trenutno snabdjeva „energetske
robove“?
 Uglavnom, fosilna goriva.
 Snaga kojom raspolaže jedna termoelektrana na ugalj,
ekvivalentna je energiji mišića koju bi u kontinuitetu
gnerisalo 10.000.000 ljudi.
 Energija koju preko motora sa unutrašnjim
sagorjevanjem generiše jedan litar benzina,
ekvivalentna je radu 18 ljudi.
Izvor: NASA
Izvor: NASA
Potrošnja energije po stanovniku
Zahtjevi za energijom u svijetu

Izvor: Michaelides, 2012

Odnos između potrošnje energije i
prosječnog životnog vijeka

Izvor: Michaelides, 2012

Koliko je energije potrebno da bi jedna obična
sijalica od 100 W sijala godinu dana?
360 kg uglja
0,016 kg prirodnog uranijuma
2 h, 2 min., 9 sec. Rada vjetroturbine snage 1,5 MW
pri efikasnosti od 25%
8 dana, 18 h, 14 min., 24 sec. rada fotonaponskih
panela površine 100 m2
2 h, 35 min., rada hidroelektrane snage 339 kW, pri
80% efikasnosti
Kako se odvija proces transfrmacije
energije?

Izvor:http
://www.tinyrevolution.com/mt/archives/003456.html
International Energy Agency (IEA)

“Budućnost prosperiteta čovječanstva zavisiće od toga kako će

uspješno nositi sa dva glavna energetska izazova današnjice:
• Sigurnost snabdjevanja pouzdanom i dostupnom energijom,
• Uticaj na rapidnu transformaciju sistema energetskog snabdjevanja
u sistem sa niskom emisijom GHG, efikasan i benigan za životnu
sredinu “.
ČINJENICE

Svjetska ekonomija, socio-ekonomski uslovi i uslovi životne

sredine su u jednoj od najosjetljivijih faza u istoriji:
 ekonomska kriza,
 neizvjesnost cijena energenata,
 ranjivost i osjetljivost snabdjevanja energentima,
 neodrživi trendovi snabdjevanja energijom, kada je životna
sredina u pitanju.
Glavni problemi sa kojima se suočavaju
budući energetski sistemi

Klimatske
promjene

Zahtijevi za Trošenje
energijom resursa

22
Globalni energetski sistem

Izvor:http://aleklett.wordpress.com/
Putevi za rješenje energetske krize

Нове Одржива
технологије енергија

Промјена Штедња
животног енергије
стила
Energetski ciljevi Evropske unije

KONKURENTNOST

SIGURNOST ODRŽIVOST
SNABDJEVANJA
Energetska intenzivnost u Evropi

Energetska potrošnja/GDP (toe/US$)

Ne postoje zvanično sračunati podaci za BiH, ali se po nekim

kalkulacijama kreće oko 0.85
20-20-20 do 2020
Redukcija nivoa
GHG za 20% Povećanje udjelaRedukcija potrošnje
RES za 20% energije do 20%
Sadašnji Sadašnji
100%
trend do
2020
-20% trend do
2020
-10%

Sadašnji
trend
do 2020
20%
Osnovna pitanja
Zašto koristimo energiju?
Kada koristimo energiju?
Koliko energije trošimo?
Koliko nas to košta?
Prepoznati uticaj na zaštitu životne sredine
Analiza mogućnosti za uštedu
Standardi racionalnog korišćenja energije
Osnovna pitanja
Zašto koristimo energiju?
Kada koristimo energiju?
Koliko energije trošimo?
Koliko nas to košta?
Prepoznati uticaj na zaštitu životne sredine
Analiza mogućnosti za uštedu
Standardi racionalnog korišćenja energije
Energetski manadžment

 Ne podrazumjeva upravljanje energijom, već sistem

upravljanja organizacijom sa aspekta korišćenja
 Održivi energetski menadžment - dalekosežan koncept
koji pokriva sve faze sektora energetike
(proizvodnja/dobijanje goriva, proizvodnja energije
uključujući efikasnost tih sistema, transport/distribucija
energije, potrošnje energije), kao i implikacije vezane za
energetsku sigurnost.
Energetski menadžment
 Energetska efikasnost je sastavni dio energetskog
menadžmenta i predstavlja skup mjera i aktivnosti
koje se provode da bi se smanjio nivo energetske
intenzivnosti, odnosno da bi se za istu uloženu
energiju ili smanjenu potrošnju energije, postigao
bolji nivo konfora nego što je to bilo prije
provođenja tih mjera.
 Prema tome, pojam energetske efikasnosti ne treba
miješati s pojmom štednje energije, jer štednja
veoma često vodi ka redukciji, a redukcija ka
smanjenju konfora.
Energetski menadžment
 Ključni aspekti za provodljivost mjera energetskog
menadžmenta su:
 politička volja subjekta (lokalne zajednice,
zajednice etažnih vlasnika, vlasnika zgrade(a) da se
uključi u globalne trendove vezane za borbu protiv
klimatskih promjena i energetsku efikasnost,
 organizacioni i ljudski kapaciteti, neophodni da bi
se mjere u održivim energetskim akcionim
planovima implementirale.
Energetski menadžment

Start
Registrovanje potrošnje
energije i proizvodnje

Određivanje
Implementacija mjera
ključnih cifri
za uštedu energije
KM

Analiza
Planiranje mjera za devijacija
uštedu energije i ciljevi
Energetski menadžment
 1 Spoznaja o mogućim energetskim uštedama

Energetski 2 Saglasnost top menadžmenta

menadžment 3 Preliminarni energetski pregled

4 Detaljni energetski pregled

5 Uspostavljanje mera vođenja postrojenja i održavanja

Izrada prethodnih studija izvodljivosti projekata koji zahtevaju

6 značajnije investicije

7 Obezbeđivanje finansija

8 Nabavka opreme i uređaja

9 Realizacija projekata

Izvor: Gvozdenac, 2009.

10 Monitoring i nastavak ciklusa

Izvor:http://www.sewa-weather.com
Razlozi za provođenje projekta energetske
efikasnosti u lokalnoj zajednici
 povećanje cijena energije u pojedinim sektorima ili
djelatnostima,
 povećanje potrošnje energije u pojedinim sektorima ili
djelatnostima,
 povećanje emisije polutanata,
 povećanje emisije gasova staklene bašte,
 povećanje ili smanjenje broja stanovnika,
 veliki potencijal lokalne zejednice u obnovljivim energetskim
izvorima,
 direktne uštede koje je moguće ostvariti u budžetu lokalne
zajednice,
 potreba za novim radnim mjestima u lokalnoj zajednici,
 potreba za povećanjem konfora građana, itd.
Ciljevi projekta energetske efikasnosti u
lokalnoj zajednici
 smanjenje računa za utrošenu energiju u sektoru,
djelatnosti ili objektu, optimizacijom korišćenje
energije,
 poboljšanje kvaliteta usluga u pojediim sektorima,
 rekonstukcija i revitalizacija postojećih sistema u
sektoru, djelatnosti ili objektu,
 poboljšanje kvaliteta vazduha na teritoriji lokalne
zajednice ili neke njene uže zone,
 smanjenje emisije gasova staklene bašte u cilju
raspolaganja certifikovanim redukcijama emisije
(CER), itd.
Izvodljivost projekta energetske efikasnosti
 ekonomska situaciija,
 tehnički aspekti,
 stanje tržišta,
 finansijska efikasnost,
 osjetljivost
 potencijalni rizici.
Šta unapređenje enegretske efikasnosti znači za jednu
porodičnu kuću izgrađenu 70 -ih (150 m²)

Bez Renoviranje prema Renoviranje prema

renoviranja novim standardima standardima gradnje
gradnje nisko energetskih kuća

Godišnja
emisija CO2

Godišnja
potrošnja lož 4500 l 1800 l 900 l
ulja

÷ 2,5 ÷2
Koristi od sistema menadžmenta za
kompanije
 Zaposlenost

• Njemačka: Broj radnih mjesta vezanih za obnovljive izvore energije i

energetsku efikasnost porastao je sa 56.600 u 1998. do 250.000 u
2007. i 278.000 u 2008. Neke projekcije pokazuju da će Njemačka
imati oko 400.000 do 500.000 zaposlenih u tom sektoru do 2020.
• Samo sektor EE u zgradarstvu može da kreira 2,58 miliona radnih
mjesta u EU do 2030.

Izvor:Low Carbon Jobs for Europe

 Investicije

Grube procjene napravljene od strane Ministarstva

industrije, energetike i rudarstva u Vladi Republike
Srpske pokazuju:
• Sektor zgradarstva – neophodno je energetski
poboljšati 137.000 stanova i zgrada ili 12,25
miliona m2, što podrazumjeva preko 500 miliona
Eura investicija.
• Toplifikacijski sistemi – potencijalne investicije u
okviru od 250 miliona Eura.
HVALA NA PAŽNJI