DZON NEZBIT UNIVERZITET

FAKULTET ZA BIOFARMING

FAMILIJA
APIACEAE

Profesor:Prof.dr.Sladjana Savić Student:Merima Bigović 4009/15

Backa Topola 2015

 1.Uvod
 Pripadnici porodice Apiaceae, poznate još i kao
Umbelliferae (štitare, štitonoše) poseduju karakteristične
cvasti štitove. Mnoge od vrsta ove porodice su
aromatične, specifičnog mirisa i ukusa. koji potiče,
uglavnom, od etarskih ulja koja se nalaze u unutrašnjim
rezervoarima. Neke su veoma otrovne, kao kukuta
(Conium maculatum). Štitonoše su jednogodišnje,
dvogodišnje ili višegodišnje zeljaste biljke šupljeg
rebrastog stabla. Listovi su naizmenični, najčešće
višestruko perasto deljeni, sa razvijenim lisnim rukavcem
koji obuhvata stabljiku.
 1.Uvod
 Cvasti su uglavom složeni štitovi. Ako postoje brakteje u
osnovi složenog štita, nazivaju se involukrum, a brakteje
u osnovi prostog štita – involucelum. Cvetovi su sitni,
aktinomorfni. petočlani, čašice je sa sitnim listićima i
horipetalne , aktinomorfne krunice. Cvetovi imaju 5
prašnika i sinkarpan gineceum. Plodovi su šizokarpijumi
koji se, nakon sazrevanja cepaju na po dve orašice,
izvesno vreme vezane za račvast, končast karpofor.
Anatomija ploda je značajna u određivanju pripadnika
porodice. Većina pripadnika ove porodice ima unutrašnje
kanale sa etarskim uljima, kumarinima i furokumarinima;
zato tek kada se delovi ovih biljaka smrve, oseća se
svojstven miris.
 1.Uvod
 Štitare su skoro kosmopolitskog rasprostranjenja. Najviše
vrsta ima u zemljama sa umerenom i suptropskom
klimom severne hemisfere. Neke od vrsta koriste se kao
povrće, (mrkva - Daucus carota), kao začini (kim -
Carum carvi, mirođija - Anethum graveolens, celer -
Apium graveolens) ili kao lekovite biljke (komorač -
Foeniculum vulgare ili angelika - Angelica archangelica).
Taksonomske kategorije predstavljaju nivoe hijerarhije u
biološkim klasifikacijama, odnosno u taksonomiji. Ovim
apstraktnim pojmovima dodeljuju se konkretna značenja
u vidu imena neke grupe organizama (takson).
 1.Uvod
 Familija Apiaceae karakteristike:
 -Oko 4000 vrsta (u Srbiji 140)
 -Rasprostranjene sirom sveta
 -Zeljaste biljke,pluzbunovi,lijane i drvece,drvenasti
predstavnici poreklom iz tropa i iz subtropa
 -Stablo je clankovito,u svim organima imaju sekretorne
kanale i zlezde
 -Listovi neizmenicni, visestruko perasto deljeni.List
svojom osnovom obavija stablo
 -Cvet dvopolni ,sakupljen u slozen stit,redje prost
 -Plod :šizokaprijum
 -Povrtarske,livadske,korovske i ruderalne biljke.
 2. Šargarepa(Daucus carota)

 Šargarepa ili mrkva (lat. Daucus carota, domaća

podvrsta sativus) dvogodišnja je povrtna biljka iz
porodice Apiaceae, čiji se koren koristi u ishrani. Koren
šargarepe je vretenastog oblika narandžaste boje. Stablo
domaćih vrsta obično raste do 20-40 centimetara.
Cvetovi su joj beli i skupljeni u štitaste cvasti. Seju se u
rano proleće, te tokom leta i jeseni dostižu svoju punu
visinu, a cvetaju tek naredne godine. Divlji oblici imaju
beo i žilav koren iz kojeg izbija do 1 metar visoka i
razgranata stabljika. Pripadnici roda imaju pretežno
dvopolne cvetove.
 2. Šargarepa(Daucus carota)
Šargarepa(Daucus carota)
3. Kukuta(Conium maculatum.)
 Kukuta (lat. Conium maculatum L.) je otrovna biljka koja
uspeva u oblastima sa umerenom i vlažnom klimom.
Poreklom je iz Evrope i Severne Afrike. To je zeljasta
dvogodišnja biljka čija stabljika raste i do 2,5m visine.
Pripada porodici Apiaceae (ranije Umbelliferae). Kukuta
izgleda bezopasno: ima bele ili žućkaste cvetove,
grupisane u složene štitaste cvasti, šuplju stabljiku,
plavkastu, u donjem delu sa crvenkastim pegama i
otužan miris. Svi delovi biljke su glatki, listovi su
sastavljeni od dva do četiri listića u obliku pera zbog
čega je često nazivaju „barski perušun“. Plod je jajast,
bočno stisnut. Proizvodi veliki broj semena što biljci
omogućava rast na zapuštenim mestima. Cveta u junu i
julu.
3. Kukuta(Conium maculatum.)

 3. Kukuta(Conium maculatum.)
4. Celer ( Apium graveolens)
 Celer (lat. Apium graveolens) je dvogodišnja zeljasta
biljka iz familije štitonoša (Apiaceae). Raste samoniklo na
vlažnim livadama, močvarnim mestima i priobalnom
području, pored bara i izvorišta, kao i na slanom tlu.
Može se naći od Britanskih ostrva do Sredozemlja, a ima
ga i u severnoj Africi i Aziji, sve do Indije. Uzgaja se i u
baštama. Raste do 1 metra visine, s mesnatim i
vretenastim korenom, koji ponekad može biti i
gomoljast. Stabljika mu je razgranata. Tamnozeleni i
sjajni listovi, dužine 3-6 cm i 2-4 cm širine, su veliki i
perasto razdeljeni, dok su listići klinastog oblika, gore
urezani i nazubljeni. Kuglasti plod je rebrast i 2-3 mm u
prečniku.
4. Celer ( Apium graveolens)
 Sistematika:
 - carstvo:Plantae
 -razdeo:Magnoliophyta
 -klasa: Magnoliophyta
 -red:Apiales
 -porodica:Apiaceae
 -rod:Apium
 -potporodica:Apieodiae
4. Celer ( Apium graveolens)

 4. Celer ( Apium graveolens)

 5. Mirođija (Anethum
graveolens)
 Mirođija (lat. Anethum graveolens) je poznata začinska
mirisna biljka koja se gaji, a i sama se razmnožava po
vrtovima. Mirođija je jednogodišnja biljka koja naraste
do oko metar. Listovi su višestruko perasti, cvetići mali i
žuti, dok su plodovi jajoliki. Potiče iz centralne Azije i
najbolje uspeva na sunčanim mestima. Sadi se u
nekoliko navrata cele godine. Najjaču aromu ima pre
nego što procveta. Cela biljka i plod imaju svojstven
prijatan začinski i aromatičan miris i začinski ukus.
 5. Mirođija (Anethum
graveolens)
 Sistematika:
 carstvo:Plantae
 razdeo:Magnoliophyta
 klasa:Magnoliopsida
 red: Apiales
 porodica:Apiaceae
 rod: Anethum
 5. Mirođija (Anethum
graveolens)
 5. Mirođija (Anethum graveolens)
 6. Angelika (Angelica
archangelica)
 Anđelika, anđelica ili angelika (lat. Angelica archangelica)
je dvogodišnja biljka iz porodice Apiaceae. Anđelika je
vrlo krupna, snažna i lepa, do 2 m visoka zeljasta biljka.
Rizom je mesnat, krupan, kratak i gusto obrastao
dugačkim korenjem. Stablo je pravo, šuplje, na osnovi
kao ruka debelo i crvenkasto, oblo, pri vrhu razgranato.
Listovi su triput perasto usečeni, vrlo krupni (donji 60—
80 см) i na osnovi mehurasto obuhvataju stabljiku.
Štitaste cvasti se nalaze na vrhu stabljike i ogranaka, vrlo
su krupne i imaju mnogo cvetova zelenkaste ili žućkaste
boje. Plod je pljosnat i krilat, do 7 mm dugačak i do 5
mm širok, žućkastobeličaste boje.
 6. Angelika (Angelica
archangelica)
 Cela biljka ima svojstven prijatan aromatičan miris.
Ukusa je najpre oslatkog, a zatim aromatično ljutog.
Rizomi se vade prve godine pre nego što list otpadne,
očiste, operu, uzduž na četvoro raseku i suše na jakoj
promaji. Rizomi i korenje sadrže 0,30-1 % etarskog ulja,
oko 6 % smole, pektina, sitosterola, kumarina, raznih
kiselina, kao što je anđelična kiselina, zatim angelicina i
drugih materija. U plodovima ima 0,5-1,5 % etarskog
ulja, oko 16 % masnog ulja, kumarina i drugih
sastojaka. Etarsko ulje se proizvodi u industrijskim
količinama, destilacijom samlevenih plodova, rizoma i
korenja. Glavni sastojak ulja je felandren. Ulje je vrlo
skupo. Najviše ulja potroše fabrike raznih desertnih pića.
 6. Angelika (Angelica
archangelica)
 6. Angelika (Angelica archangelica)
 7. Komorač (Foeniculum
vulgare)
 Komorač (lat. Foeniculum vulgare) aromatična je
začinska biljka. Drugi nazivi su: koromač, morač, slatki
kopar, kopar, janež, slatki aniš, divlja mirodija, morac.
Biljka naraste od 60 do 120 cm u visinu. Ima duguljaste
višestruko izdeljene igličaste listove koji rastu na stabljici.
Na kraju stabljike razvija se cvetna glavica u obliku
obrnutog kišobrana. Komorač je višegodišnja zeljasta
biljka, s moćnim i razgranatim korenom. Iz korena se
razvija veći broj uspravnih stabljika, koje su valjkaste,
šuplje, modrozelene boje, gole i razgranate, visine do 2
metra. Grananje počinje od polovine stabljike.
 7. Komorač (Foeniculum
vulgare)
 Komorač je otporna, samonikla, divlja ili uzgojena
dvogodišnja biljka s odebljalim korenom, iz kojeg u prvoj
godini izrastu listovi, a u drugoj godini i do 2 metra
visoka stabljika s listovima i cvetovima. Stabljika je
okrugla, modro-zelene boje i u gornjem delu
razgranjena, a listovi su sastavljeni od mnoštva sitnih
listića. Komorač pripada porodici štitarki, jer su žuti
cvetovi skupljeni u štitaste cvatove. U svakom plodu ima
stotinjak semenki bogatih eteričnim uljima. Semenke su
male, aromatične, plosnate i ovalne, sa žutim žlijebom, a
se koriste kao začin. Kao vrtlarska kultura posebno je
raširen u Južnoj Europi.
 7. Komorač (Foeniculum
vulgare)
 7. Komorač (Foeniculum vulgare)
 8. Centri florističkog
diverziteta u Srbiji
 Visokoplaninski regioni Srbije koji se odlikuju izuzetno
bogatom i raznovrsnom florom. Floristička raznovrsnost
visokoplaninskih predela planine Kopaonik u centralnoj
Srbiji na kome je na približno 100 km2 zabeleženo
prisustvo 825 vrsta i podvrsta viših biljaka, ili oko 1300
vrsta biljaka na površini od oko 3000 km2 Šar-planine,
nedvosmisleno govori da su planinska područja jedan od
najznačajnijih centara florističkog diverziteta u Srbiji
(Pinus silvestris, Abies alba, Picea excelsa, Fagus
sylvatica, Vaccinium myrthyllus, Arctostaphyllos uva-ursi,
Rosa spp., Aconithum pentheri, Thymus spp., Teucrium
montana ...)
 8. Centri florističkog
diverziteta u Srbiji
 Kanjoni i klisure predstavljaju regione izuzetnog
florističkog bogatstva i diverziteta. Tako je na primer u
krečnjačkom kanjonu Lazareve reke u severoistočnoj
Srbiji na svega 10 km2 zabeleženo oko 720 vrsta i
podvrsta vaskularne flore. Broj vrsta u nekim drugim
kanjonima i klisurama kao što su Rugovo, Sićevačka
klisura (Salvia officinalis), Duvska klisura, verovatno još
veći, ali precizna izračunavanja njihovog florističkog
bogatstva još uvek nisu urađena (Fraxinus ornus,
Teucrium chamaedrys, Thymus spp...). Preostale stepe i
peščare Vojvodine, Deliblatska i subotičko-Horgoška
peščara, Titelski breg, obronci Fruške Gore i Vršačkih
planina.
 8. Centri florističkog
diverziteta u Srbiji
 Na Deliblatskoj peščari, na površini od 300 km²,
zabeleženo je oko 900 taksona vaskularne flore (Adonis
vernalis, Berberis vulgaris, Pulsatilla vulgaris, Viola sp..) .
Močvarna, barska i ritska područja Vojvodine – Carska i
Obedska bara, Apatinski i Koviljski rit, Ludoško jezero
(Acorus calamus, Menta aquatica, Phragmites communis,
Equisetum arvense...). Planinske tresave na Vlasini, Tari,
Goliji, Kopaoniku i Staroj planini (Sphagnum sqarossum,
Drosera rotundifolia...). Slatine, ostrvo Ada, Slano
Kopovo, jedinstveni i retki centri halofitske flore – biljke
koje žive na slanim podlogama.
 9.Zakljucak
 Biljke porodice Apiaceae imaju veoma lekovito dejstvo pa
samim tim su veoma zastupljene u medicini takodje
porodica Apiaceae ostavlja mnogo prostora za dalje
istrazivanje.
 10.Literatura:
 Jančić R: Botanika farmaceutika, Službeni list SCG,
Beograd, 2004.
 Jančić R, Stojanović D: Ekonomska botanika, korisne
biljke i njihovi proizvodi, Zavod za udžbenike, Beograd,
2008.
 www.Apiaceae.com