Agronomija Poetna Proizvodnja Usluge Saveti Vesti Kontakt Pretrai

Poetna > Proizvodnja > Organska Proizvodnja Soje

ORGANSKA PROIZVODNJA SOJE Pretrai

Trai

Zrno soje ima visoku nutritivnu vrednost i svoje vano mesto u pravilnoj ishrani. Najpre, proteini soje su bogati
esencijalnim aminokiselinama, kojih nema u belanevinama ivotinjskog porekla.

Soja proizvedena metodama organske proizvodnje bila bi namenjena pre svega za ishranu ljudi. Proizvodi od soje
sastavna su komponenta mnogih prehrambenih artikala namenjenih prvenstveno deci (okolade, keks, patete, virle),
pa je i na proizvoau i na preraivau velika odgovornost da ovi proizvodi budu kvalitetni.

Preduslovi
Ouvanje Prirodnog Agroekosistema
Tehnologija gajenja soje u naoj zemlji bila je predmet brojnih studija i moe se rei da u redovnoj setvi nije naroito
zahtevna. Potovanjem osnovnih principa tehnologije gajenja soje, kao to su pravilan izbor parcele i sorte, pravilan
plodored, blagovremena i odgovarajua obrada zemljita, pravilna setva uz potovanje preporuene gustine setve,
pravilna nega i pravovremena etva uz pravilnu podeenost kombajna, istovremeno se potuju i osnovni zahtevi
organske proizvodnje.

Gajenje soje u organskoj proizvodnji ima nekoliko veoma bitnih prednosti u odnosu na druge ratarske biljke. Kada
govorimo o plodoredu, soja je znaajna zbog azotofiksacije i znaajnih koliina lakopristupanog azota koji ostavlja u
zemljitu, jer azot je najvaniji meu biogenim elementima, odnosno nosilac prinosa. Meutim, azotna ubriva su veliki
zagaivai ivotne sredine zemljita, vode, a pri veoj akumulaciji u biljnim proizvodima i stone i ljudske hrane.
Zatim, seme soje nije tretirano pesticidima protiv bolesti i tetoina. Ni tokom vegetacije kod nas nije uobiajena
primena fungicida ili insekticida, jer bolesti i tetoine koje se javljaju na soji jo uvek nemaju ekonomski znaaj. U
naim uslovima preporuuje se ubrenje soje mikrobiolokim ubrivom, preparatom Nitragin, koji se dobija uz seme i
koji je apsolutno najzdraviji mogui oblik ubriva.

Najvei problem koji se javlja u proizvodnji soje jesu korovi, posebno u organskoj proizvodnji u kojoj nije dozvoljena
upotreba herbicida. Meutim, pravilno i pravovremeno izvedenim agrotehnikim merama, pre svega pripremom
zemljita i negom useva, moemo zadrati korovsku floru na nivou na kojem nee znaajnije smanjiti prinos soje. Jer,
jedna od bitnih karakteristika organske proizvodnje je i to to u ovakvoj proizvodnji nije cilj potpuno unititi korove, ve
drati zakorovljenost pod kontrolom. Sa stanovita organske proizvodnje, korovi imaju i pozitivne uticaje spreavaju
eroziju, popravljaju strukturu zemljjita, pruaju stanite i hranu korisnim insektima. Moe se, dakle, rei da je prelazak
sa konvencionalne, industrijske proizvodnje soje na organsku sa stanovita tehnologije proizvodnje relativno
jednostavan, posebno kad je re o manjim povrinama za dobijanje proizvoda za poznatog kupca.

Osobine Zemljita
Za pravilan rast i razvoj biljke, a posebno korenovog sistema i korenskih kvrica, soja zahteva gajenje na zemljitu
povoljnih vodnih i vazdunih osobina, neutralne reakcije i dobro obezbeenom hranivima. Soja se moe gajiti na
razliitim tipovima zemljita, ali najbolje rezultate ostvaruje na ernozemima, ritskim crnicama, smonicama i aluvijalnim
zemljitima. Veoma je znaajan kvalitet i vreme obrade zemljita, naroito smonica, jer je za uspeno gajenje soje i
normalan razvoj kvrinih bakterija neophodna dobra aeracija. Najbolji vodnovazduni reim imaju zemljita sa
ukupnom poroznou 55-60%, kada su kapilarne pore ispunjene vodom, a nekapilarne vazduhom. Vazduh nije toliko
potreban za disanje korena ve za ivot simbiotskih bakterija (Rhizobium japonicum) koje vezuju atmosferski azot iz
vazduha.

Na aluvijalnim zemljitima i livadskim crnicama soju je mogue gajiti samo ako zemljite nije prevlaeno i previe
peskovito. Na lakim i peskovitim zemljitima je teko ostvariti visoke i stabilne prinose zbog velikih zahteva soje prema
vodi, posebno u kritinim periodima. Laka zemljita slabo zadravaju vodu, pa zato nisu pogodna za gajenje soje
ukoliko nema mogunosti za navodnjavanje.

Ukoliko se, pak, obezbede dovoljne koliine vode, soja se moe gajiti i na zemljitima nepovoljnijih osobina. U principu,
soja se moe gajiti na svim tipovima zemljita osim izuzetno plitkih i izrazito peskovitih, kiselih ili slanih.

Klimatski Uslovi
Soja ima veoma irok areal rasprostranjenosti. Uspeva u razliitim klimatskim uslovima, od kontinentalnih do tropskih i
gaji se od pedesetog stepena geografske irine, pa sve do ekvatora. Biljka soje je fotoperiodski veoma osetljiva, to znai
da je prelazak iz vegetativnog u reproduktivni stadijum u direktnoj zavisnosti od duine dana. Ova zavisnost uslovila je
podelu sorti soje u 13 grupa zrenja. Oznake za grupe zrenja su 000, 00, 0 i rimski brojevi od I do X. Sorte soje oznaene
sa 000 adaptirane su na uslove dueg dana, imaju dug kritini fotoperiod ili su fotoperiodski neosetljive i uspevaju na
veim geografskim irinama, dok su sorte oznaene brojem X adaptirane na uslove kraeg dana i uspevaju na manjim
geografskim irinama. Razlike izmeu grupa zrenja uslovljene su fotoperiodskim zahtevima sorti i ukoliko se gaje na
istoj geografskoj irini, razlike u sazrevanju kreu se u proseku od 10 do 18 dana. Kritini fotoperiod progresivno opada
od veih ka manjim geografskim irinama. Zahtevi prema fotoperiodu, tako, ograniavaju rasprostranjenost sorti na
uzak pojas geografske irine za koju je odreena sorta adaptirana. Gajena na veoj geografskoj irini u odnosu na
podruje gde je adaptirana, ona e cvetati i sazrevati kasnije ili ak nee dostii punu zrelost do pojave prvog mraza.
Gajena na manjoj geografskoj irini u odnosu na to podruje cvetae ranije, imati manju vegetativnu masu, sazreti
ranije, a samim tim doi e i do smanjenja prinosa.

Za svako podruje gajenja soje postoji jedna optimalna grupa zrenja; sorte iz prethodne grupe su rane, a iz naredne
grupe kasne za dato podruje. U naim uslovima sorte I grupe zrenja predstavljaju osnovu sortimenta, sorte iz grupe
zrenja 0 su rane, a iz II grupe zrenja su kasne:

Pri agroekolokim uslovima uobiajenim za nae podruje i pri optimalnom roku setve (u prvoj polovini aprila meseca),
duina vegetacije (nicanje zrenje) za sorte I grupe iznosi 120 do 135 dana. Sorte iz grupe zrenja 0 svoju vegetaciju
zavre za 110 do 120 dok je sortama iz II grupe zrenja za punu vegetaciju potrebno 135 do 145 dana. Zbog stresnih
uslova (neuobiajeno visoke ili niske temperature, dug period sue i sl.), period vegetacije moe biti krai ili dui od
navedenog.

U pogledu temperature, soja se obino smatra toploljubivom biljkom sa bioklimatskim minimumom na 10C. Optimalne
temperature za klijanje i nicanje kreu se od 20-22C, za formiranje reproduktivnih organa od 22-25C, a za formiranje i
nalivanje zrna od 21-23C. Meutim, temperature iznad 40C deluju veoma nepovoljno na rast i razvoj soje.

Potrebne koliine vode za soju tokom vegetacionog perioda u naim uslovima kreu se od 450mm do 480mm. Meutim,
biljkama soje voda nije potrebna stalno u istim koliinama. Zahtevi soje za vodom variraju tokom vegetacije u
zavisnosti od faze razvoja i od srednjih dnevnih temperatura tokom vegetacionog perioda. U vreme klijanja i nicanja soji
je neophodna dovoljna koliina vode da bi seme moglo da nabubri i isklija. U kasnijim fazama, od nicanja do cvetanja,
biljke soje su otporne na nedostatak vode. U proizvodnim uslovima nedostatak vode u ovom periodu moe se ak
pozitivno odraziti na prinos, jer biljke u uslovima sue formiraju manju nadzemnu masu i dublji korenov sistem koji ide u
potrazi za vodom. Ukoliko u ovoj fazi ima suvie vode, biljke formiraju veliku nadzemnu biomasu i plii korenov sistem,
to umanjuje otpornost biljaka na suu. Ako nakon kinog perioda u ranijim fazama nastupi sua u fazi cvetanja i
nalivanja zrna to se drastino odraava na smanjenje prinosa.

U fazi cvetanja soja je osetljiva na nedostatak zemljine vlage, ali i na malu relativnu vlanost vazduha, naroito ako je
sua u tom periodu prisutna istovremeno sa visokim temperaturama vazduha. U naim uslovima, meutim, kritina je
faza nalivanja zrna, koja se poklapa sa najsunijim periodom tokom vegetacionog perioda, a to je poslednja dekada jula
i prva dekada avgusta meseca i prinos soje u najveoj meri zavisi od koliine padavina u ovom periodu.

Izbor I Priprema Lokacije

Kako Odabrati Lokaciju
Za proizvodnju soje potrebno je odabrati lokaciju sa plodnim zemljitem, bogatim humusom, neutralne reakcije i
povoljnim vodnovazdunim osobinama. Osim toga, Pravilnikom o metodama organske biljne proizvodnje donetim od
strane Ministarstva poljoprivrede, umarstva i poljoprivrede Republike Srbije, propisano je da proizvodna jedinica,
odnosno katastarska parcela na kojioj se primenjuje metoda organske proizvodnje, mora biti udaljena od moguih
izvora zagaenja i sa sadrajem tetnih materija ispod propisanih maksimalno dozvoljenih koliina.

Pre zasnivanja organske proizvodnje, proizvoa ovlaenoj organizaciji daje sledee podatke: osnov korienja
poljoprivrednog zemljita (vlasniki list, list nepokretnosti, ugovor o zakupu i drugo), skicu gazdinstva, broj katastarske
parcele, plan proizvodnje, potvrdu o izvrenoj analizi zemljita i vode, kao i planirane mere za spreavanje kontaminacije
vode i zemljita. Analize plodnosti zemljita, kao i analize zagaenja zemljita, vode i biljnog materijala vri laboratorija
koja je akreditovana prema standardu SRPS/ISO 17025:2006.

Ako proizvoa istovremeno primenjuje konvencionalnu proizvodnju i metode organske proizvodnje, mora obezbediti
prostorno razgranienje izmeu zemljinih parcela sa konvencionalnom proizvodnjom i zemljinih parcela sa
organskom proizvodnjom, odnosno ivi pojas ili drugu fiziku prepreku kojom se obezbeuje razgranienje, uz
saglasnost ovlaene organizacije i odvojeno voenje evidencija za obe vrste proizvodnje.

Priprema Zemljita
U organskoj proizvodnji soje kvalitet zemljita je najvaniji preduslov za kvalitetan usev. Pre zasnivanja proizvodnje
potrebno je stvoriti rastresit oranini sloj sa povoljnim vodnim i vazdunim osobinama, optimalnim za razvoj korenovog
sistema i zemljinih mikroorganizama. Zemljini mikroorganizmi imaju vanu ulogu u proizvodnji soje budui da soja,
kao i druge leguminozne biljke, stupa u simbiotski odnos sa bakterijama azotofiksatorima iz roda Bradyrhizobium koje
ive na korenu u kvricama (nodulama) i stoga se nazivaju i kvrine bakterije. Ove bakterije uzimaju od biljke ugljene
hidrate, a snabdevaju je azotom tako to neorganski azot (N2) iz atmosfere pretvaraju u amonijani oblik (NH3)
pristupaan za biljku. Za soju je karakteristina vrsta Bradyrhizobium japonicum.

Ovih bakterija u naim zemljitima obino nema dovoljno, pa se one u zemljite unose inokulacijom semena. Visok
sadraj organske materije i upotreba efikasnog inokulanta rezultiraju visokim nivoom azotofiksacije, to doprinosi
formiranju zrna sa visokim sadrajem proteina.

Sortiment
Jedan od najvanijih faktora za uspenu proizvodnju soje je pravilan izbor sorte za konkretne agroekoloke uslove.
Zahvaljujui velikoj raznovrsnosti, kako u pogledu duine vegetacije, tako i u pogledu odnosa prema uslovima gajenja,
reakciji prema dominantnim oboljenjima i drugim svojstvima, meu NS sortama soje mogue je odabrati odgovarajuu
sortu za sve rejone gajenja ove industrijske biljke. Institut za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu raspolae sortama iz
est grupa zrenja, od veoma ranih (grupa zrenja 000 i 00), ranih (0), srednjestasnih (I), do kasnostasnih (II i III), sa
duinom vegetacije od 105 do 160 dana.

U agroekolokim uslovima nae zemlje, pri redovnoj setvi najpogodnije su sorte iz 0, I i II grupe zrenja. U glavnim
regionima gajenja (Vojvodina, Mava) optimalna je prva grupa zrenja, pa su sorte iz ove grupe najzastupljenije u
proizvodnji i seju se na 50 60 % ukupnih povrina. Kasnostasne sorte (grupe zrenja II) zastupljene su na oko 25 %, dok
se ranostaste sorte (grupe zrenja 0) seju na 15 20 % povrina. Sorte pune vegetacije (I i II grupa zrenja) odlikuju se
visokim potencijalom za rodnost, koji naroito dolazi do izraaja na plodnom zemljitu, u humidnijim regionima i pri
gajenju soje uz primenu navodnjavanja. Navedeni faktori pogoduju i ranostasnim sortama, ali ipak u povoljnim
uslovima one ne mogu ostvariti prinos kao srednjestasne i kasnostasne sorte. Meutim, genotipovi krae vegetacije su
stabilniji i lake podnose nepovoljne uslove gajenja, o emu se vodi rauna pri rejonizaciji novopriznatih sorti.

U naoj zemlji mogu se gajiti i vrlo rane sorte (grupe zrenja 000, 00) i to prvenstveno za gajenje soje kao drugog i
postrnog useva (posle graka, jema, pa ak i posle ranijih sorti penice). Kratak vegetacioni period ovih sorti
omoguava njihovu upotrebu i za kasniju redovnu setvu, a vrlo rane sorte uspeno se mogu gajiti i u brdskim predelima
nae zemlje.

Srednjestasne sorte (grupa zrenja I) su najzastupljenije u Srbiji. U proizvodnju su ukljuene

Balkan karakterie se bujnim habitusom, izrazito krupnim semenom i zadovoljavajuim nivoom tolerantnosti prema
nepovoljnim, sunim uslovima. U proizvodnji se nalazi bezmalo dve decenije i iroko je zastupljena u svim rejonima
gajenja.

Sava u poslednjih nekoliko godina se zahvaljujui brojnim poeljnim osobinama nametnula kao standard za ovu
grupu zrenja. Od posebnog je znaaja to ostvaruje visoke i stabilne prinose pri razliitim uslovima gajenja. Zahvaljujui
dobro izbalansiranom sadraju ulja i proteina u zrnu, odlina je sirovina za preraivaku industriju.

Victoria se karakterie neto duim periodom vegetacije u odnosu na standardne sorte iz I grupe zrenja, izuzetno
visokim genetskim potencijalom za prinos, kao i dobrom otpornou na stres usled sue i visokih temperatura.

Novosaanka je sorta koja se odlikuje poveanim sadrajem proteina u odnosu na standardne sorte. Poseduje visok
nivo otpornosti na poleganje, to je ini veoma pogodnom za gajenje u uslovima navodnjavanja.

Diva ima visok potencijal rodnosti koji realizuje pri povoljnim uslovima gajenja. Odlikuje se povienim sadrajem ulja
u zrnu u odnosu na standardne sorte.

NS Maximus najnovija sorta u novosadskom sortimentu, karakterie je beo cvet i krupno zrno u povoljnim uslovima
masa 1000 zrna dostie i do 200g. I u nepovoljnijim uslovima gajenja daje visok i stabilan prinos. U mrei makroogleda
u 2011. godini ostvarila je najvei prinos u proseku za sve lokalitete, pa se u narednim godinama moe oekivati
znaajnije irenje ove sorte u proizvodnji.

Kasnostasne sorte (grupa zrenja II) odlikuju se izuzetno visokim genetskim potencijalom rodnosti koji do punog izraaja
dolazi u povoljnim agroekolokim uslovima. U proizvodnji se nalaze 4 sorte iz ove grupe:

Vojvoanka standardna sorta za ovu grupu zrenja. Odlikuje se izuzetnom stabilnou prinosa i iako se u proizvodnji
nalazi gotovo dve decenije i dalje je najzastupljenija sorta II grupe zrenja.

Venera sorta koja je u proizvodnji postigla rekordne prinose, vie od 5,5 t/ha u uslovima suvog ratarenja. Pored
izuzetno visokog genetskog potencijala rodnosti, odlikuje se i povienim sadrajem ulja u zrnu.

Rubin ima neto vii sadraj proteina u zrnu u odnosu na druge sorte iz ove grupe zrenja. Ispoljava neto vii nivo
tolerantnosti prema sui.

Trijumf je sorta nedavno uvedena u proizvodnju, koja se, kao i Venera odlikuje izuzetno visokim genetskim potencijalom
rodnosti i povienim sadrajem ulja u zrnu. Ranostasni genotipovi nulte grupe zrenja pogodni su za aridnije regione,
brdska podruja i kasnije rokove setve. Blagovremeno dozrevaju i pri setvi soje kao drugog useva, pod uslovom da se
setva obavi poetkom tree dekade juna (posle etve graka). Krai vegetacioni period omoguava ovim sortama da
delimino izbegnu nepovoljne uslove i formiraju zadovoljavajui prinos i pri redovnoj setvi u aprilu mesecu. U sortimentu
su trenutno zastupljene tri sorte grupe zrenja 0.

Valjevka ima izuzetno visok potencijal rodnosti za grupu zrenja 0, ali se sa uspehom gaji u svim rejonima gajenja u
naoj zemlji.

Galina je sorta koja ima izuzetnu adaptabilnost na razliite uslove gajenja, i registrovana je u vie evropskih zemalja.
Momentalno je ovo jedina sorta koja se semenari u sistemu organske proizvodnje, to znai da se sertifikovano organski
proizvedeno seme ove sorte moe nai na tritu.

NS Zenit je najnovija sorta u ovoj grupi zrenja, a u sortimentu se nala zahvaljujui visokim i stabilnim prinosima tokom
ispitivanja.

Vrlo rane sorte grupe zrenja 00 i 000 prvenstveno su namenjene za setvu soje kao drugog useva, posle graka, i jema,
ali i posle etve ranijih sorti penice. Prema duini vegetacije sorte NS Virtus i Tajfun su na prelazu izmeu grupe zrenja
00 i 0. Pri povoljnim uslovima prinos im se kree i do 4.5 t/ha, pa su pogodne za brdska podruja, okasnelu redovnu
setvu i za setvu soje kao drugog useva. Pored standardne sorte Fortuna, koja ima povien sadraj proteina u zrnu te
predstavlja interesantnu sortu sa aspekta preraivake industrije, u sortimentu se nalazi i novija sorta Merkur koja se
odlikuje veoma visokim potencijalom za prinos. Meu NS sortama najkrau vegetaciju imaju Gracia i Favorit. Uspeno
se mogu gajiti kao drugi usev posle etve penice, a poslednji rok setve je do kraja prve dekade jula.

Agrotehnike Mere
Plodored
Pod plodoredom se podrazumeva ureen i smiljen plan pravilnog, racionalnog i maksimalnog iskoriavanja
vegatacione sredine, pre svega klime i zemljita. Osnovni zadatak je odravanje ili poveanje plodnosti zemljita i
prinosa svih useva u plodoredu. Plodored predstavlja planski unapred utvren redosled smenjivanja useva u vremenu i
prostoru, koji se nakon odreenog vremena vraaju na isto polje.

Plodoredom se smanjuje akumulacija specifinih prouzrokovaa bolesti i tetoina, kao i brojnost i prilagodljivost
korova jednom usevu. Gajenjem leguminoza prekida se bioloki ciklus razvoja bolesti kod naa dva najzastupljenija
ita, kukuruza i penice. U tom smislu moe se rei da plodored predstavlja preventivnu i integralnu meru u zatiti svih
useva u plodosmeni. Soja kao leguminoza, kvalitetnim etvenim ostacima sa uskim C:N odnosom, utie na poveanje
koliine organske materije u zemljitu, bogate azotom u organskom obliku koji nije podloan ispiranju, a kao rana
okopavina odlino se uklapa u plodored sa ostalim ratarskim usevima. Takoe, smenom useva sa razliitom dubinom
ukorenjavanja omoguava se bioloki ascendentni tok hraniva i bolje i efikasnije korienje ukupnih hraniva i vode iz
zemljita. Uticajem na fizika svojstva zemljita omoguava se i dublje prodiranje korena. Sve to bez dodatnih trokova
utie na poveanje prinosa ne samo soje nego i svih useva u plodosmeni. Soja se vrlo dobro moe uklopiti u plodored,
poto je odlian predusev za veinu ratarskih biljaka koje se kod nas gaje, a sama nema velike zahteve u pogledu
preduseva. U naoj praksi najei predusevi za soju su penica, kukuruz i eerna repa, biljne vrste koje su i najvie
zastupljene u proizvodnji.

Zbog zastupljenosti strnina u setvenoj strukturi, one su est predusev soji u naim uslovima. Penica i druga strna ita
rano naputaju zemljite, tako da se u periodu do setve narednog jarog useva, koji traje od 8-10 meseci, zemljite
odmara i na prirodan nain obnavlja svoja osobine. Penica i ozimi jeam su takoe sve ei predusevi za postrnu
setvu sorti soje kratke vegetacije.

Kukuruz je povoljan predusev za soju ukoliko se kukuruzovina dobro usitni i zaore. U konvencionalnoj proizvodnji
ograniavajui faktor u korienju kukuruza kao preduseva mogu biti herbicidi na bazi triazina i sulfonilure, koji zbog
rezidualnog dejstva negativno utiu na soju. Meutim, u sistemu organske proizvodnje, kukuruz je veoma dobar
predusev soji.

Ukoliko se u sistemu organske proizvodnje koriste organska ubriva (pre svih stajnjak), eerna repa bi zbog visokih
doza ubrenja bila dobar predusev. Meutim, zbog velike potronje vode naroito u sunim godinama ili prevelike
vlanosti prilikom vaenja i sabijanja zemljita, eerna repa je loiji predusev za soju.

Suncokret i uljana repica su vrlo rizini predusevi za soju zbog zajednikih bolesti. Na parcelama na kojima je usev
suncokreta ili soje bio zaraen belom trulei, soja se ne bi smela gajiti narednih pet do est godina, jer gljiva, koja se sa
etvenim ostacima unese u zemljite, vrlo dugo zadrava vitalnost. Soju ne treba gajiti posle drugih leguminoza, ne
samo zbog zajednikih bolesti, ve i zbog toga to je zaostali azot vredniji za druge biljke.

U literaturi i strunoj praksi preovladava miljenje da soju ne treba gajiti u monokulturi. Akumulacija prouzrokovaa
bolesti i insekata, te stvaranje alelopatskih materija tokom razgradnje biljnih ostataka i oteana borba protiv korova su
razlog zbog koga treba izbegavati ponovljenu setvu soje, a pogotovo monokulturu. Alelopatske materije negativno
deluju na rast korena i intenzitet azotofiksacije soje i drugih leguminoza. Osim toga, bolje iskoriavanje zemljita i bolji
prinos su razlozi zato soji treba paljivo odabrati mesto u plodoredu. Gajenje soje u plodoredu ne iskljuuje probleme
sa bolestima, ali smanjuje mogunost infekcije. Posle soje u zemljitu ostaju znatne koliine azota u organskom obliku
koji nije podloan ispiranju, te je ova biljka dobar predusev za veinu ratarskih kultura.

Obrada Zemljita
Soja ima velike zahteve za kvalitetnom osnovnom obradom i vrlo dobrom predsetvenom pripremom. Dubljom obradom
aktivira se vea masa zemljita, to poboljava procese razlaganja zaoranih etvenih ostataka i omoguava formiranje
veih rezervi zimske vlage. Obradom treba da se obezbedi dobra struktura zemljita i povoljan vodno-vazduni i toplotni
reim, da se zaoru etveni ostaci i unite korovi, ime se stvaraju preduslovi za ujednaeno nicanje, dobro ukorenjavanje
i optimalan razvoj soje tokom itave vegetacije. Obrada takoe, treba da omogui prodiranje korenovog sistema u dublje
slojeve zemljita, bolje usvajanje mineralnih materija, ali i formiranje i veu aktivnost kvrica. U proizvodnji soje, kao i
drugih gajenih biljaka, obrada ima veoma bitnu ulogu i u kontroli zakorovljenosti useva. Pravovremenom i dobro
izvedenom osnovnom obradom i predsetvenom pripremom, zaoravanjem biljaka, klijanaca i semena korova, mogue je
uticati na smanjenje zakorovljenosti.

Obrada zemljita za soju zavisi od preduseva. Ako je predusev bila ozima ili jara strnina (penica ili jeam) odmah
nakon skidanja useva izvodi se ljutenje strnita na dubini do 10-15 cm ili tanjiranje tekim tanjiraama. Ovom merom
se obezbeuje unoenje etvenih ostataka u zemljite, bolje uvanje vlage, kao i unitavanje korovskih biljaka. Poeljno
je da se tokom leta i rane jeseni izprovocira nicanje korovskih i samoniklih biljaka, koje je pre osemenjavanja neophodno
unititi drljanjem ili kultiviranjem, ime se smanjuje brojnost korova u narednoj sezoni. Oranje na punu dubinu izvodi se
krajem leta i poetkom jeseni. Dubina oranja treba da je od 25 do 30 cm.

Zbog kasnog skidanja i velike koliine biljnih ostataka, obrada zemljita posle kukuruza je neto oteana. Prvi posao
posle berbe kukuruza, koji se mora obaviti kvalitetno, je sitnjenje biljnih ostataka. Ako se to ne izvede kvalitetno ni
osnovna obrada se ne moe izvoditi kako treba. etveni ostaci moraju biti usitnjeni i zaorani tako da seme kad se poseje
ostvari kontakt sa zemljitem, a ne sa biljnim ostacima. Zato ovoj operaciji treba posvetiti punu panju. Dubina obrade
treba da je do 30 cm, odnosno da se obezbedi zaoravanje kukuruzovine, koja e se na taj nain nai u povoljnim
uslovima za razlaganje.

Ako je predusev eerna repa, oranje na punu dubinu izvodi se odmah nakon njenog vaenja, da bi zemljite ostalo u
gruboj brazdi izloeno delovanju mraza. Dubina oranja zavisi od stanja povrine repita, vlanosti i biljnih ostataka.
Ukoliko su uslovi za vaenje eerne repe bili povoljni i nije dolo do velikog zbijanja zemljita, oranje moe da se izvodi
do dubine od 20 do 25 cm. esto se deava da se eerna repa vadi pod vrlo nepovoljnim uslovima, tako da zemljite
ostaje veoma zbijeno. U tom sluaju se ne moe, kao prednost, iskoristiti duboka obrada od preduseva (eernu repu),
nego dubina osnovne obrade za soju treba da bude do 30 cm.

Posle jesenje osnovne obrade, pre zime je potrebno plugom ili tanjiraom poravnati duboke razore i visoke slogove, radi
lake i kvalitetnije predsetvene pripreme i setve, to znaajno smanjuje gubitke u etvi, koji kod soje u sluaju izostanka
ove mere mogu biti vrlo visoki. Kvalitetno i blagovremeno poorano zemljite tokom zime treba da ostane u otvorenim
brazdama zbog boljeg izmrzavanja i vee akumulacije zimskih padavina.

Predsetvena priprema zavisi od tipa zemljita, vremena i kvaliteta osnovne obrade, a uvek se obavlja samo pri
optimalnoj vlanosti zemljita. Cilj predsetvene pripreme je formiranje setvenog sloja debljine 5-6 cm, sitnog, toplog i
vlanog zemljita, koje e omoguiti dobar kontakt sa semenom i brzo i ujednaeno nicanje. Predsetvena priprema
obavlja se najee u dva navrata. Prvu pripremu zemljita najbolje je obaviti rano u prolee, im vreme dozvoli. Druga
priprema obavlja se nekoliko dana pre setve, kada sa vri finalna priprema i najlake unitavaju klijanci i ponikli korovi.
Ako se ova radnja dobro izvede, ostvaruje se sitno mrviasta struktura zemljita, a ispod setvenog sloja zemljite treba
da je dovoljno rastreseno zbog lakeg i dubljeg ukorenjivanja i bolje aeracije korena. Dubinu pripreme treba prilagoditi
dubini setve, jer preduboka priprema dovodi do nepotrebnog gubljena vode i neujednaenog nicanja.

Tehnologija Proizvodnje
Soja se seje kada zemljite na dubini setve, 4 do 5cm, dostigne temperaturu od 10C. U naim uslovima to je obino
krajem marta ili poetkom aprila meseca. Mlada biljka soje moe da podnese kratkotrajne mrazeve od -3 do -4oC, te je
opasnost od izmrzavanja manja nego kod kukuruza. Ipak, mesec dana ranija setva ne znai i isto toliko raniju etvu.
Datum setve ima manji efekat na prinos ranih sorti, dok se kod kasnih sorti primeuje tendencija smanjenja prinosa sa
kasnijom setvom. Ako se setva obavi znatno iza optimalnog roka, dovodi se u pitanje dozrevanje useva.

Razmak redova od 45 do 50 cm najpogodniji je za nae uslove. Mogue je setvu obaviti i na razmaku redova od 70 cm
ukoliko se potuje broj biljaka po jedinici povrine. Razmak biljaka u redu zavisi od vremena setve i sorte, kao i od
kvaliteta semena. Za setvu sa razmakom redova od 50cm, u zavisnosti od duine vegetacije preporuuje se sledei
sklop:

Preporuena gustina sklopa za pojedine grupe zrenja

Grupa zrenja Razmak biljaka u redu (cm) Gustina sklopa (biljaka/ha)

00 000 3 3.5 550.000 600.000

0 4 500.000

I 4.5 5 400.000 450.000

II 5 5.5 350.000 400.000

Ukoliko su sve prethodne mere dobro izvedene i usev ponikao ujednaeno po porastu i ravnomerno po sklopu onda je
nega jednostavna. Nega useva podrazumeva mehanike mere, gde spadaju meuredna kultivacija i okopavanje.

Meuredna kultivacija se izvodi da se razbije pokorica i eliminiu korovi. Razbijanjem pokorice smanjuje se gubljenje
vlage iz zemljita, zemljite se provetrava, stimulie se rad mikroorganizama koji razlau zaoranu organsku materiju u
zemljitu. Kultivacija se obino izvodi dva puta. Prvi put kada usev soje ima prvi troperi list, a drugi put pre sklapanja
redova. Pri prvoj kultivaciji moe se ii sa radnim organima blie redovima dok u drugoj, zbog razvoja bonih korenova
treba kultivirati ue, odnosno samo razbiti pokoricu. Dubina kultiviranja je od 3 do 10 cm.

Okopavanje i runo uklanjanje korova je korektivna mehanika mera nege kojom se uklanjaju korovi koji su zaostali
posle meuredne kultivacije i izvodi se prema potrebi. Pravilnim i pravovremenim izvoenjem osnovne obrade,
predsetvene pripreme i meuredne kultivacije, minimizuje se potreba za okopavanjem i najee je dovoljno obaviti
jedno okopavanje pre sklapanja redova kada usev soje svojom gustinom i pokrovnou onemoguava rast korovskih
biljaka u senci.

ubrenje
Osnovni principi ubrenja univerzalno vae i za soju. Primena ubriva zasnovana je na principu kontrole plodnosti
zemljita to podrazumeva odravanje postojee dobre ili poboljanje slabije plodnosti zemljita uz ostvarenje visokih i
stabilnih prinosa. Zahvaljujui sposobnosti da stupa u simbiotski odnos za zemljinim bakterijama azotofiksatorima,
soja svoje potrebe za azotom podmiruje iz atmosferskog azota. Stoga je u proizvodnji soje u naoj zemlji esta praksa
da se soja ne ubri mineralnim ubrivima, jer se na zemljitima dobre strukture, mehanikog sastava i prirodne
plodnosti, uz korektnu bakterizaciju semena, mogu ostvariti dobri prinosi.

Zemljinih bakterija u naim zemljitima obino nema dovoljno, pa se one u zemljite unose inokulacijom semena.
Inokulacija se izvodi prilikom setve mikrobiolokim preparatom pod komercijalnim nazivom Nitragin. Nitragin je preparat
koji se sastoji od treseta, koji slui kao nosa inokuluma, i inokuluma koji sadri smeu sojeva visoko efektivnih
zemljinih bakterija iz roda Bradyrhizobium japonicum.

Nitragin se proizvodi u poluhektarskim i hektarskim dozama i isporuuje zajedno sa semenom, odnosno uraunat je u
cenu semena, to znai da je ova mera ekonomski veoma isplativa jer se uz mala materijalna ulaganja postie
poveanje prinosa i kvaliteta zrna. Uputstvo za upotrebu ovog mikrobiolokog preparata nalazi se na svakoj kesici i
treba ga se pridravati, jer samo tako e moi opravdati svoju primenu.

Naravno, soju je mogue ubriti i organskim ubrivima, ali bi takva mera bila neracionalna. Ukoliko se organsko ubrivo
(stajnjak, zelenino ubrivo, osoka, kompost) zaore pod soju, tada e u zemljitu biti dovoljno azota u obliku
lakopristupanom za biljku i biljka nee imati potrebu da stupa u simbiotski odnos sa kvrinim bakterijama i nee
fiksirati atmosferski azot.

Soja veoma dobro koristi produno dejstvo stajnjaka, ne samo neposredno posle useva za koji je unet, nego i dve do tri
godine kasnije. Na ovaj nain soja je obezbeena dovoljnim koliinama hranljivih materija za poetne faze razvoja, dok
biljka ne razvije korenov sistem, a u drugom delu vegetacije se potrebe za azotom podmiruju azotofiksacijom.

Navodnjavanje
Soja tokom vegetacije ne troi vodu ujednaeno. U periodu nicanja i poetnim fazama razvoja troi malo vode. Potom
zahtevi za vodom rastu da bi maksimum dostigli u fazi nalivanja zrna. Zato prinos u najveoj meri zavisi od koliine
vode koja stoji na raspolaganju biljci u vreme nalivanja zrna. Ukoliko je vlanost zemljita do faze punog cvetanja
optimalna, soja razvija bujnu masu i formira veliki broj mahuna. Ako potom nastupi sua, u veem stepenu opadaju
mahune, biljke prinudno dozrevaju, zrno ostaje sitno i prinos se znaajno umanjuje. Stoga je u agroekolokim uslovima
Vojvodine soju najcelishodnije zalivati od polovine jula do kraja avgusta, kada prolazi kroz kritine faze razvoja. Od
zavretka nalivanja zrna i poetka zrenja potrebe biljke za vodom se smanjuju, a od poetka do punog zrenja biljka
otputa vodu, pa viak padavina u ovom periodu odlae poetak etve.

Soja tokom vegetacije utroi 450 do 480 mm, to predstavlja potencijalnu evapotranspiraciju za klimatske uslove
Vojvodine. Mesene potrebe soje za vodom variraju u zavisnosti od uslova: u aprilu 10 do 40 mm, maju 30 do 60 mm,
junu 90 do 110 mm, julu 100 do 125 mm, avgustu 100 do 120 mm, sempembru 50 do 80 i oktobru do 40 mm.

Posebno je pitanje broja biljaka po jedinici povrine u uslovima navodnjavanja. Treba imati u vidu da se dodavanjem
vode putem navodnjavanja stvaraju optimalni uslovi za razvoj biljke i da to ni u kom sluaju nije razlog zbog koga treba
da se poveava broj biljaka.

Navodnjavanje ima zadatak da pobolja uslove u optimalnom sklopu, a nije mera koja izaziva potrebu za veim brojem
biljaka. U uslovima navodnjavanja moe doi do neto jaeg poleganja i pojave bolesti, te se neodgovarajuim brojem
biljaka moe postii efekat suprotan od eljenog.

Bolesti, tetoine I Korovi

Korovi
Soja je osetljiva na prisustvo korova u poetnim fazama porasta, a posle sklapanja redova svojom pokrovnou
onemoguuje rast korova u senci. Dominantni korovi useva soje su: divlji sirak iz semena i rizoma (Sorghum halepense),
palamida (Cirsium arvense), obini tir (Amaranthus retroflexus), pomonica (Solanum nigrum), pepeljuga obina
(Chenopodium album), pepeljuga hibridna (Chenopodium hybridum), goruica (Sinapis arvensis), muhari (Echinochloa
crus-galli, Setaria glauca, S. viridis, S. verticiata), tatula (Datura stramonium), ambrozija (Ambrosia artemisiifolia), obina
boca ili iak (Xanthium strumarium), abutilon (Abutilon theophrasti), jednogodinji istac (Stachys annua), njivski
vijuac (Polygonum convolvulus), lubeniar njivski (Hibiscus trionum), poponac (Convolvulus arvensis), veliki dvornik
(Polygonum lapathifolium), obini dvornik (Polygonum persicaria) i dr. Plodored, pravovremena i kvalitetna osnovna
obrada, predsetvena priprema i meuredna kultivacija, osim to obezbeuju optimalne uslove za rast biljaka soje,
predstavljaju preduslove za uspeno suzbijanje korova. Ukoliko je potrebno, a najee jeste, izvodi se okopavanje i
runo uklanjanje korova.

Bolesti
Soja je jedna od retkih gajenih biljaka u naoj zemlji kod koje se ni u konvencionalnoj proizvodnji ne primenjuju fungicidi
radi suzbijanja bolesti. Ne tretira se seme pre setve, a ni usev tokom vegetacije. Poznat je veliki broj parazita,
prouzrokovaa razliitih bolesti soje. Meutim, u jednom agroekolokom regionu obino se u jaem intenzitetu
pojavljuje nekoliko bolesti, dok se ostale ili ne javljaju, ili su sporadino prisutne. Samo u pojedinim godinama, zavisno
od niza faktora, dolazi do njihove intenzivnije pojave. U naim uslovima pojavljuju se plamenjaa i bakteriozna
pegavost kao najea oboljenja lista, na stablu su najtetniji rak stabla i bela trule, na korenu ugljenasta trule, dok
seme najee oboleva od trulei. NS sorte imaju zadovoljavajuu poljsku otpornost prema navedenim bolestima, ali je
ipak neophodno preduzeti mere koje se preporuuju u okviru integralne zatite bilja:

Plodored soju ne bi trebalo gajiti nekoliko godina na istoj parceli, naroito posle jae pojave bolesti.
Suncokret, uljana repica, pasulj i graak, takoe su, domaini nekim zajednikim parazitima i nisu dobri
predusevi za soju.

Izbor sorte U regionima gde se redovno i u jakom intenzitetu javljaju pojedine bolesti iriti otporne ili
manje osetljive sorte.

Upotreba zdravog semena Za setvu treba koristiti zdravo, kvalitetno seme (dobre klijavosti i energije
klijanja) jer se veliki broj parazita prenosi zaraenim semenom.

Gustina setve Veina bolesti se u jaem intenzitetu javlja u pregustom usevu, naroito kad doe do
poleganja. Potrebno je pridravati se preporuenih gustina za svaku sortu.

Vreme setve Po mogunosti pridravati se optimalnih rokova. Pri kasnijoj setvi dolazi do ja e pojave
raka stabla i bele trulei soje.

Navodnjavanje Navodnjavanjem se u znatnoj meri pospeuje pojava bolesti, naroito pri estim
zalivanjima. Zato se preporuuje manji broj zalivanja, veim koliinama vode.

tetoine
Fitofagne vrste pregljeva predstavljaju najznaajnije tetoine soje u naoj zemlji. Najee vrste su atlantski pregalj
(Tetranychus atlanticus) i obian pauinar (T. urticae). Ovoj grupi polifagnih tetoina odgovaraju visoke temperature i
nia relativna vlanost vazduha i u ovakvim uslovima moe doi do masovnijeg razmnoavanja i znaajnijih teta na
poljima soje.

Smanjenju brojnosti pregljeva doprinosi pravovremena i kvalitetna obrada zemljita, unitavanje korova (naroito na
uvratinama), te navodnjavanje useva tokom letnjih meseci. Hemijsko suzbijanje treba obavljati samo na ivinom delu
polja u poetku formiranja kolonija. Pravilnikom o metodama organske biljne proizvodnje propisane su supstance koje
se mogu koristiti kao akaricidi sumpor, kreni sumpor (kalcijum polisulfid), parafinska ulja i biljna ulja (ulje mente,
bora, kima). Tretiranje itavih polja nije ni sa ekonomskog ni sa ekolokog stanovita opravdano.

etva
etva soje se obavlja u tehnolokoj ili tehnikoj zrelosti koja nastaje uobiajeno 7-14 dana posle fizioloke zrelosti.
Pojam fizioloke zrelosti je kod merkantilnih useva vezan za momenat posle kog prestaje dalje poveaja prinosa. Od
fizioloke do tehnike zrelosti, zrno se samo sui na prirodan nain u polju. Ovo suenje je pasivan proces jer je biljka
ve odumrla, i brzina suenja prvenstveno zavisi od vremenskih uslova, odnosno temperature i padavina. Zbog
slabljenja veze izmeu majinske biljke i semena, tokom suenja dolazi do gubitaka semena u polju, a takoe se oni
poveavaju i u momentu etve, to se posebno potencira pri kanjenju sa etvom. Znai da ostvareni prinos u polju
moe biti znatno umanjen zbog etvenih gubitaka koji dostiu i do 20 % od biolokog prinosa, pa je etva veoma vana
mera u procesu proizvodnje soje.

Sa etvom treba poeti kada je sadraj vode u semenu 13-14%, mada moe i ranije, no tada je neophodno dosuivanje,
dok se pri kasnijoj etvi poveavaju gubici i smanjuje kvalitet semena soje. etveni gubici i oteenje semena su
minimalni pri vlazi od 12-15%. Ne preporuuje se ranija etva sa preko 18% vlage zbog poveanja gubitaka na vralici,
nagnjeenja semena i oteenja semenjae, kao i visokih dodatnih trokova suenja. Ako je vlaga ispod 13% gubici u
polju zbog poleganja i pucanja mahuna se poveavaju; sa svakim procentom vlage ispod 11% smanjuje se masa plative
soje za 1.15 %. U povoljnim vremenskim uslovima se tri do pet dana posle opadanja listova vlaga u zrnu smanji na 13%,
to predstavlja optimum za etvu kao i skladitenje soje.

U etvi soje najvie se koriste kombajni sa standardnim itnim hederom. Za kvalitetan rad ovim kombajnom neophodno
je pridravati se sledeeg:

Heder mora biti horizontalan a izravnava se promenom pritiska u prednjim pneumaticima.

Izabrati odgovarajui poloaj vitla hedera (gore dole, napred nazad, polo aj pick up prstiju) u
zavisnosti od stanja useva

Obavezno uskladiti broj obrtaja vitla sa brzinom kretanja kombajna

Broj obrtaja bubnja sniziti na 500 700 o/min u zavisnosti od vlanosti semena.

Zazor bubnja podesiti takoe u zavidnosti od vlanosti semena uz obaveznu repernu podeenost

Otvore sita podesiti u zavisnosti od krupnoe semena a limove ventilatora potpuno otvoriti.

Pripremio: dipl ing polj Predrag Nasti

Preuzet tekst :Vodi za organsku proizvodnju soje

Objavljeno April 27, 2014 / Predrag Nasti / u kategoriji proizvodnja /

Agronomija : Korisni Linkovi :

U p ii Se Na Mail Listu
Ministarstvo Poljoprivrede
* indicates required


Uprava Za Veterinu
Uprava Za Zatitu Bilja
Email adresa

Sistem Trinih Informacija Poljoprivrede

Ime
*
Agroponuda
Prognozno Informativne Slube Zatite Bilja
Produktna Berza *
Subscribe

Agronomija Copyright 2017