Visoko tehniko tehnoloka kola strukovnih studija u Kruevcu

Rasporeivanje procesa i dodela procesora

-seminarski rad-

Predmet: Sistemski i aplikativni softver

Mentor: mr. Miodrag D. Nikoli
Studenti: Jovan Krivokapi 87/2014
ore Vasilevi 81/2015

Kruevac
Decembar,2016 godine

Sadraj
0

Sadraj...............................................................................................................1
1.

Uvod..........................................................................................................2

2.

Rasporeivanje procesa...........................................................................3
2.1 Kriterijumi za rasporeivanje....................................................................4
2.1.1

Rasporeivanje sa prinudnom suspenzijom procesa........................4

2.1.2

Rasporeivanje tipa prvo najkrai posao (SJF)..............................6

2.1.3 Rasporeivanje po prioritetu.................................................................7

2.1.4 Kruno rasporeivanje (RR) Kruni algoritam......................................8
2.1.5 Algoritmi rasporeivanja MQS...........................................................9
3.

Algoritmi za dodelu procesora - raund robin(RR)...................................11

3.1 Rasporeivanje sa predpranjenjem......................................................11
3.2 Naini za odabir i ispitivanje algoritama.................................................12
3.2.1 First come first served (FCFS)............................................................12
3.2.2 Round Robin (RR)...............................................................................13

4.

Zakljuak.................................................................................................16

5.

Literatura.................................................................................................16

1.

Uvod

U informatici, rasporeivanje je metod po kom se nitima, procesima ili

tokovima podataka daje pristup sistemskim resursima (npr. procesorskom vremenu,
opsegu komunikacija). Ovo se uglavnom radi u svrhu efektivnog balansiranja
optereenjem na sistemu ili postizanja cilanog kvaliteta usluge. Potreba za
algoritmima rasporeivanja je proizala iz potrebe veine modernih sistema da
izvode
vie
poslova
istovremeno
(vie
procesa
istovremeno)
i multipleksiranje(odailu viestruke tokove istovremeno).
Rasporeiva uglavnom manipulie:
Protok - Ukupan broj procesa koji zavravaju svoje izvravanje u jedinici
vremena.
Kanjenje je specifino:
1. Vreme okreta - ukupno vreme izmeu izdavanja procesa i njegovog
zavretka.
2. Vreme odziva - vreme koje je potrebno od slanja zahteva do prvog odgovora.
Pravinost / Vreme ekanja - Jednako procesorsko vreme svakom procesu (ili
optije prikladna vremena u odnosu na prioritet procesa). Vreme tokom koga je
proces u redu ekanja.
U prakci, ovi cilevi su esto u konfliktu (npr. protok i kanjenje), stoga e
rasporeiva implementirati prikladni kompromis.
Prednost se daje bilo kojoj od gore navedenih stavki na osnovu potreba i ele
korisnika.
Kod okruenja u realnom vremenu, kao to su ugraeni sistemi za
automatsku kontrolu u industriji (npr. robotika), rasporeiva takoe mora da osigura
da procesi ispune vremenski rok ; ovo je presudno u cilu odranja sistema stabilnim.
Rasporeeni zadaci se alu mobilnim ureajima i kontroliu kroz administrativni
panel.

2.

Rasporeivanje procesa

Rasporeivanje procesa u jednoprocesorskim sistemima, procesor u

odreenom trenutku moe da izvrava samo jedan proces, a svi drugi procesi
moraju da ekaju dok ne dou na red. U multiprocesorskim sistemima, vie procesa
moe da se izvrava istovremeno (paralelno). Da procesor ne bi bio besposlen ako
proces koji trenutno izvrava eka na neki dogaaj, uvedena je tehnika
multiprogramiranja u kojoj se procesor naizmenino dodeljuje aktivnim procesima. U
multiprogramiranju, proces se izvrava dok ne istekne vreme koje mu je dodeljeno
za izvravanje, ili dok ne doe u situaciju da mora da eka na neki dogaaj. Dodela
procesora po nekom algoritmu je jedna od najvanijih funkcija operativnog sistema.
Na narednim stranicama bie rijei o najee koritenim tehnikama za
rasporeivanje procesa.

Primer rasporeivanja procesa slika 1

2.1 Kriterijumi za rasporeivanje

Razliiti algoritmi za rasporeivanje procesa imaju razliite osobine i o tome
treba voditi rauna prilikom izbora. Postoji vie kriterijuma po kojima se oni mogu
porediti, a najvaniji su sledei:
Iskoritenje procesora (CPU utilization): Procesor treba da bude to je
mogue vie iskoriten. U realnim okolnostima, optereenje se kree izmeu 40 i 90
%.
Propusnost sistema (Throughput): Podrazumijeva broj procesa koji su se
izvrili u jedinici vremena. Za dugake procese, moe biti jedan proces na sat, a za
brze operacije i po deset procesa u sekundu.
Ukupno vreme potrebno za izvravanje procesa (Turnaround time): Sa take
gledita odreenog procesa, vano je koliko ukupno traje njegovo izvravanje.
Ukupno vreme izvravanja procesa je zbir perioda provedenih u ekanju da proces
ue u radnu memoriju, ekanja u redu spremnih poslova, izvravanja u procesoru i
obavljanja U/I operacija.
Ukupno vreme u redu ekanja (Waiting time): Algoritam za rasporeivanje
procesa ne utie na vreme u kome se proces izvrava ili obavlja U/I operacije, ve
samo na vreme koje proces provodi u redu spremnih procesa. Vreme ekanja je zbir
vremenskih perioda provedenih u redu ekanja na procesor.
Vreme odziva (Response time): U interaktivnom sistemu ukupno vreme
izvravanja nije najbolji kriterijum. esto, proces moe proizvesti neke izlaze
relativno brzo, te nastaviti izraunavanje novih rezultata dok se prethodni alju
korisniku. Mera koja pokazuje koliko je vremena potrebno od podnoenja zahteva do
poetka dobijanja prvih rezultata se naziva vreme odziva koje je u optem sluaju
zavisi od brzine izlaznog ureaja.

2.1.1 Rasporeivanje sa prinudnom suspenzijom procesa

Kad god procesor postane besposlen, operativni sistem mora da izabere neki
od procesa iz reda spremnih procesa i da ga poalje na izvravanje. Taj posao
obavlja kratkoroni rasporeiva (short-term scheduler). Red spremnih poslova u
optem sluaju moe biti realiziran kao FIFO (first-in, first-out) red, red prioriteta,
stablo ili neureena ulanana lista. U svakom sluaju, svi procesi u redu spremnih
4

poslova su na neki nain svrstani. Meutim, bez obzira kako je implementiran, svaki
red spremnih poslova kao elemente ima blokove za kontrolu procesa (PCB). Stanja
u kojima se aktivira kratkoroni rasporeiva su sledei:
1. Prelaz procesa iz stanja Running u stanje Waiting (na primer, zato to je
proces zatraio U/I operaciju ili eka da se izvri proces-dijete).
2. Prelaz iz stanja Running u stanje Ready (na primer, kada se desi prekid).
3. Prelaz iz stanja Waiting u stanje Ready (na primer, zato to je obavljena U/I
operacija).
4. Prelaz u stanje Terminated (kada se izvravanje procesa zavri). Kada se
rasporeivanje deava samo u situacijama 1 i 4, kaemo da se radi o rasporeivanju
bez prinudne suspenzije procesa (nonpreemptive ili cooperative scheduling).
Kod ovakvog tipa rasporeivanja, kada se proces dodeli procesoru na
izvravanje, on zadrava procesor sve dok se ne zavri njegovo izvravanje ili dok
ne pree u stanje Waiting (tj. desi se situacija 1 ili 4). Kod rasporeivanja sa
prinudnom suspenzijom procesa (preemptive scheduling), rasporeiva u bilo kom
trenutku moe da prekine izvravanje tekueg procesa i da dodeli procesoru na
izvravanje neki drugi proces koji eka u stanju Ready. 10 Rasporeivanje tipa prvi
doao, prvi usluen (FCFS) Algoritam tipa prvi doao, prvi usluen (FCFS, First
Come First Served) je najprostiji algoritam za rasporeivanje, u kome se procesi
dodjeljuju procesoru onim redom kojim pristiu u red ekanja. Red ekanja je
standardni FIFO (First In, First Out) red u kome se PCB procesa koji je upravo stigao
u red ekanja stavlja na kraj reda (liste), a procesor se dodeljuje procesu koji se
nalazi na poetku liste. Ovaj algoritam se vrlo lako razumijeva i implementira. Kod
ovog algoritma srednje ili proseno vreme ekanja u redu je vrlo dugo, i predstavlja
njegovu manu. Proseno vreme ekanja zavisi i od trajanja pojedinanih procesa, ali
i od trenutka njihovog ulaska u sistem.
Na primer, u red ekanja prelaze procesi P1, P2 i P3, ija su vremena
izvravanja 24, 3 i 3 milisekunde, respektivno. Primjenom FCFS algoritma rezultat je
predstavljen Gantovim dijagramom, a ilustruje rasporeivanje zadatih procesa na
CPU ukljuujui poetak i kraj svakog od njih.

Slika 2 Gantov dijagram,vreme ekanja procesa

Vreme ekanja za P1 je 0 milisekundi, 24 milisekunde za P2, i 27 milisekundi za P3.
Zato je proseno vreme ekanja (0+24+27)/3=17 milisekundi. Kada bi procesi ili na
izvravanje drugim redoslijedom P2, P3, P1 (donji Gantov dijagram) proseno vreme
ekanja bi bilo (6+0+3)/3=3 milisekunde, pa bi ovo smanjenje bilo znaajno.

Slika 3 Gantov dijagram ,vreme ekanja procesa

To je razlog zato proseno vreme ekanja prema FCFS algoritmu u optem sluaju
nije minimalno i znaajno se razlikuje zbog razliitih brzina izvravanja procesa na
CPU.

2.1.2 Rasporeivanje tipa prvo najkrai posao (SJF)

U algoritmu tipa prvo najkrai posao (SJF, Shortest Job First) za sve
procese u redu ekanja procenjuje se vreme potrebno za izvravanje, a procesor se
dodeljuje onom procesu kome treba najmanje vremena za izvravanje. Na one
procese iz reda koji imaju ista procijenjena vremena izvravanja primenjuje se
algoritam FCFS. Kao primer razmotrimo sliku 4 procesa (P1, P2,P3, P4) ija su
vremena izvravanja 6, 8, 7, 3 milisekunde, respektivno. Prema SJF algoritmu
procesi se rasporeuju prema donjem dijagramu.

Slika 4 Gantov dijagram, rasporeivanje procesa prema SJF alogoritmu

Vreme ekanja za proces P1 je 3 milisekunde, 16 milisekundi za proces P2, 9
milisekundi za proces P3, te 0 milisekundi za proces P4. Zato je proseno vreme
ekanja (3+16+9+0)/4=7 milisekundi. Kada bi rasporeivanje ilo po FCFS emi,
proseno vreme ekanja bi bilo 10.25 milisekundi. Osnovni nedostatak ovog
algoritma je to to sistem ne moe unapred da zna koliko e procesi trajati, tj. ne
moe da proceni ukupno trajanje procesa. Procena koliko e proces trajati zasniva
se na injenici da se proces sastoji od vie ciklusa koritenja procesora (CPU burst)
koji se prekidaju U/I operacijama. Trajanje sledeeg ciklusa koritenja procesora
procenjuje se na osnovu trajanja prethodnih ciklusa korienja procesora.

2.1.3 Rasporeivanje po prioritetu

U prioritetnim algoritmima svakom procesu se dodeljuje prioritet, a nakon toga

algoritam dodeljuje procesor onom procesu iji je prioritet najvei. Procesi sa istim
prioritetom se rasporeuju prema FCFS logici. Inae, SJF logaritam je samo
specijalan sluaj algoritma rasporeivanja po prioritetima, jer je prioritet samo
obrnuta funkcija predvianja vremena izvravanja sledeeg procesa, odnosno
ciklusa koritenja procesora (CPU burst). to je taj ciklus vei manji je prioritet i
obrnuto. Kad je u pitanju prioritet rasporeivanja onda se govori o visokom i niskom
prioritetu. U optem sluaju prioriteti ukazuju na fiksan raspon celobrojnih vrijednosti,
kao to su od 0 do 7 ili od 0 do 4095. Ne postoji opti dogovor da li je 0 najvei ili
najmanji prioritet. Neki sistemi koriste manje brojeve za predstavljanje manjeg
prioriteta, dok drugi koriste manje brojeve za vei prioritet, to esto dovodi do
zabune. Mi emo pretpostaviti da manji broj predstavlja vei prioritet. Sledei primer
pretpostavlja da je pet procesa stiglo u nulto (0) vreme, a njihovi ciklusi koritenja
procesora su izraeni u milisekundama: 10, 1, 2, 1, 5, a njihovi prioriteti su 3, 1, 4, 5,
2, respektivno. Prema njihovim prioritetima rasporeuju se kao na donjoj slici, gde je
proseno vreme ekanja 8.2 milisekunde.

Slika 5 Gantov dijagram, rasporeivanje procesa prema prioritetu

Najvei problem prioritetnih algoritama je mogunost neogranienog
blokiranja ili izgladnjivanja (starvation). U prioritetnom algoritmu moe se desiti da
neki procesi niskog prioriteta veno ekaju, tj. da im nikad ne bude dodeljen
procesor. To se deava u optereenom sistemu u kome se stalno pojavljuju novi
procesi visokog prioriteta. Uopteno, mogu se desiti dva sluaja: u nedelju u 2 ujutro
kad je sistem manje optereen, ili se sistem moe sruiti i izgubiti sve nezavrene
procese manjeg prioriteta (na MIT-u su 1973. godine na IBM 7094 maini pronali
proces niskog prioriteta koji eka na izvrenje od 1967. godine)
Reenje za problem neogranienog blokiranja je starenje procesa (aging).
To je tehnika kojom se postupno poveava prioritet procesa koji dugo ekaju u
sistemu. Na primer, ako je raspon priorteta od 127 za najmanji, do 0 kao najvei
prioritet, moe se poveavati prioritet procesa koji su u redu ekanja svake minute ili
svakih 15 minuta, jer e na kraju i proces sa najmanjim prioritetom 127 u nekom
trenutku imati najvei prioritet te e se izvriti. U najgorem sluaju nee mu trebati
vie od 32 sata da dostigne prioritet 0.

2.1.4 Kruno rasporeivanje (RR) Kruni algoritam

(Round Robin, RR) je posebno projektovan za sisteme sa vremenskom

raspodelom. Ovaj algoritam podsea na FCFS, ali se za prelaz izmeu procesa
koristi prinudno suspendovanje (preemption). Zato je RR, algoritam rasporeivanja
sa prinudnim suspendovanjem procesa (preemptive). Prvo se zadaje vremenska
jedinica (time quantum ili time slice) koja obino ima vrednost izmeu 10 i 100
milisekundi. Red spremnih poslova implementira se kao kruni red. Kratkoroni
rasporeiva prolazi kroz red spremnih poslova i redom dodeljuje procesor svakom
od njih u trajanju od jedne vremenske jedinice. Red spremnih poslova u ovom
sluaju je FIFO red u kome se novi procesi dodaju na kraj reda. Kratkoroni
rasporeiva bira prvi proces iz reda spremnih procesa, podeava tajmer tako da
generie prekid nakon isteka vremenske jedinice i alje proces na izvravanje.
Jedan od dva sledea sluaja e se dogoditi. Ako izvravanje procesa traje
manje od vremenske jedinice, sam proces e osloboditi procesor i rasporeiva e
izabrati sledei proces iz reda. U suprotnom, tajmer e generisati prekid, procesor e
promeniti kontekst, a proces e biti poslat na kraj reda spremnih poslova.
Rasporeiva e nakon toga dodeliti procesor prvom procesu iz reda. 14 Proseno
vreme ekanja kod ovog algoritma je obino dugo. Na primer, vremena izvravanja
procesa ije je nulto vreme dolaska su: 24, 3, 3. ako je vremenska jedinica 4
milisekunde, onda proces P1 dobija prve 4 milisekunde, nakon ega se izaziva
prekid njegovog izvrenja, te se procesoru prosljeuje sledei proces P2 koji ne
treba itavu vremensku jedinicu. Iza njega slijedi proces P3 koji ima isto vreme
izvravanja kao njegov prethodnik. Poto su svi procesi potroili po jednu vremensku
jedinicu, ostaje samo proces P1 koji treba dodatne vremenske jedinice (donja slika)

Slika 6 Gantov dijagram, kruno rasporeivanje

Proseno vreme ekanja je: P1 eka 6 milisekundi (10-4), P2 4 milisekunde, i P3 7

milisekundi, to je u prosjeku 17/3=5.66 milisekundi. Ako ima n procesa u redu
ekanja i vremenska jedinica je q, svaki proces dobija 1/n CPU vremena ija je
veliina najvie q vremenskih jedinica. Znai da niti jedan proces ne eka vie od (n1)xq vremenskih jedinica za dobijanje dozvole za izvrenje. Na primer, sa pet
procesa i vremenskom jedinicom od 20 milisekundi, svaki proces e dobiti do 20
milisekundi svakih 100 milisekundi.

2.1.5 Algoritmi rasporeivanja MQS

Multilevel Queue Scheduling (MQS) - Agoritmi za rasporeivanje u vie

redova . Procesi se razvrstavaju u razliite grupe (npr. na interaktivne i pozadinske
procese)
Reim rada:
-

postoji vie redova ekanja spremnih procesa,

proces se smeta u odgovarajui red prema svojim karakteristikama (vrsta
procesa ili parametri korienja resursa)
za svaki red se primenjuje poseban nezavisan algoritam rasporeivanja
postoji i jedan globalni algoritam rasporeivanja izmeu redova; uglavnom
se sprovodi rasporeivanje po prioritetima i sa preuzimanjem ili se za svaki
red dodeljuje odgovarajui vremenski kvantum izvravanja

Slika 7 - Multilevel Queue Scheduling

Multilevel Feedback-Queue Scheduling (MFQS) Agoritmi sa povratnom

spregom izmeu redova
-

slino kao MQS, samo to procesi mogu da se premetaju iz jednog reda

spremnih u drugi.
ako je proces mnogo koristio CPU (istekao mu je vremenski kvantum),
premeta se u red nieg prioriteta
ako je proces dugo ekao u redu nieg prioriteta, premeta se u red vieg
prioriteta

MFQS definie sledee:

-

broj redova spremnih procesa

algoritam rasporeivanja za svaki red
metod koji se koristi za premetanje procesa u red vieg prioriteta
metod koji se koristi za premetanje procesa u red nieg prioriteta
u koji red se smeta novi spreman proces

10

3.

Algoritmi za dodelu procesora - raund robin(RR)

Svaki proces ostaje u stanju izvrenja dok ne istekne odredjeno vreme ili dok
ne dodje u situaciju da mora da eka na neki drugi dogaaj a kod jednostavnih
sistema neme nikakve radnje dok se ovo ne desi i processor eka i ne radi nita.
Potrebno je procesor uposliti dok neki proces ceka na neku drugu operaciju npr. U/I
operaciju. Ovo se postie kod sloenijih sistema gde se memorija puni veim brojem
procesa, tako da operativni sistem moe procesu koji mora da eka oduzeti procesor
i dodeliti ga nekom drugom procesu koji je spreman za izvravanje. Ovakve
operacije dodele procesora i rasporeivanja procesa po nekom algoritmu je jedna od
osnovnih funkcija svakog operativnog sistema.

3.1 Rasporeivanje sa predpranjenjem

Rasporeivanje sa predpranjenjem se vri :
1) Kada proces pree u stanje ekanja na resurs (eka na zavretak U/I operacije
koju je inicirao)
2) Kada proces roditelj eka proces dete da zavri aktivnost
3) Prilikom tranzicije RUN-STOP, tj kada tekui proces zavri aktivnosti
4) Prilikom tranzicije RUN-READY
5) Prilikom tranzicije WAIT-READY (u sluaju da je proces koji je napustio stanje
WAIT i preao u stanje READY vieg prioriteta od procesa koji se trenutno izvrava)
Procesor se dodeljuje drugom procesu pod sledeim okolnostima. Rasporedjivanje
bez prekidanja izvrenja procesa odnosno rasporeivanje bez predpranjenja je kad
se procesu ne oduzima procesor dok ne zavrsio svoje operacije ili ode u blokirano
stanje.
Kad se procesor moe oduzeti i procesu koji nije zavrio svoje aktivnosti i nije
blokiran radi se o rasporeivanju sa predpranjenjem zahteva hardverski tajmer koji
e periodino generisati signal prekida. Prednosti ovakvog rasporeivanja su da se
procesor moe jako brzo dodeliti procesu vieg prioriteta koji zahteva izvrenje
Kriterijumi za izbor algoritama za dodelu procesora zavise od namene raunarskog
sistema.

Najznaajniji kriterijumi su:

11

1) Iskorienje procesora (eng . CPU utilization) po ovom kriterijumu procesor treba

da bude stalno zauzet, tj da radi bez prestanka
2) Propusna mo (eng. throughput) definie se kao broj procesa izvren u jedinici
vremena
3) Vreme potrebno za kompletiranje procesa (eng .turnaround time)- ukupna koliina
vremena za koje se izvri pojedinani proces.
4) Vreme ekanja (eng. waiting time) ukupno vreme koje proces provede u redu
ekanja na procesor (eng. ready queue)
5) Vreme odziva (eng. response time) vreme za koje se nakon slanja zahteva
pojave prvi rezultati izvrenja procesa

3.2 Naini za odabir i ispitivanje algoritama

Da bi se izabrao optimalan algoritam za rasporeivanje procesa u konkretnum

sistemu, potrebno je najpre postaviti glavni kriterijum ili kombinaciju kriterijuma koji
algoritam mora da zadovolji
Primer kriterijuma:
- Maksimiziranje iskorienosti procesora
- Maksimiziranje propusne moi ...
Kada se definiu kriterijumi analiziraju se razliiti algoritmi, najee simulacijom
Za simulaciju je potrebno imati radno okruenje (eng. workload), koje moe biti
realno ili sintetiko. Kada simulator obavi svoje, dobijaju se informacije o uspenosti
jednog algoritma na datum statistikom uzorku.

3.2.1 First come first served (FCFS)

Procesi dobijaju procesor onim redom kojim su pristizali u red ekanja. Red ekanja
funkcionie po standardnom FIFO principu: kontrolni blok procesa koji je uao u red
ekanja na procesor stavlja se na kraj liste, a procesor se uvek dodeljuje onom
procesu koji je na poetku liste FCFS (prvi doao, prvi usluen) najprostiji je
algoritam za rasporeivanje procesora
12

Slika 8 - Red ekanja po standardnom FIFO principu

3.2.2 Round Robin (RR)

Unapreeni FCFS algoritam koji je za razliku od FCFS dobar i kod rasporedjivanja

procesa u interaktivnim sistemima. On se moe posmatrati kao FCFS sa
predpranjenjem, to jest sa pravilnim vremenskim rasporeivanjem izmeu procesa.
Najpre je potrebno definisati odredjeni vremenski interval (vremenski kvantum, eng.
time slice) , reda veliine od 10 do 100 ms i kruni red ekanja na procesor.

Slika 9 princip unapreeniog algoritma RR

13

U okviru jednog vremenskog intervala mogue su sledee situacije:

1) Proces je zavrio aktivnost pre isteka vremenskog kvantuma proces tada
oslobaa procesor, a algoritam RR uklanja proces iz krune liste i predaje kontrolu
sledeem procesu.
2) Proces nije zavrio aktivnosti, ali mora da prekine izvrenje kada mu istekne
vremenski kvantum; algoritam RR postavlja prekinuti proces na kraj reda ekanja, a
kontrolu predaje sledeem procesu iz liste.
3) proces se blokirao zbog ekanja na ulazno-izlazne operacije; blokirani proces
oslobaa procesor, a algoritam RR predaje kontrolu sledeem procesu iz liste;
proces prelazi u red ekanja na kraj RR liste tek nakon povratka u stanje READY.
Bitno je napomenuti da svi procesi dobijaju procesor na korienje ravnomerno i
ravnopravno pa moemo rei da je ovaj algoritam fer prema procesima.

Slika 10 Situacije u jednom vremenskom intervalu

Ako imamo n procesa u redu ekanja, svakom procesu pripada 1/n procesorskog
vremena. Ukoliko je vremenski kvantum duine q, nijedan proces u stanju READY
nee ekati na sledeu dodelu procesora vie od (n-1)q vremena. Meutim srednje
vreme algoritma RR je po pravilu jako dugo. Treba imati u vidu da prebacivanje
konteksta izmeu dva procesa unosi premaenje (eng. overhead) u ovom sluaju
kanjenje.
to je kvantum manji, procesor e biti ravnomernije raspodeljen, ali e i prebacivanje
konteksta izmeu procesa biti ee, tako da e premaenje sistema biti vee.
Ukoliko je kvantum vei, algoritam RR konvergira ka algoritmu FCFS. Generalno
gledano, RR ima najbolje vreme odziva (response time), a vee srednje vreme
zavretka procesa (eng. turnaround time) u odnosu na SJF, ak i u sluaju
zanemarivanja vremena potrebnog za prebacivanje konteksta procesora
Performanse algoritma RR zavise od veliine vremenskog kvantuma. Pri veim
vremenskim kvantumima ovaj algoritam konvergira ka algoritmu FCFS. U sluaju
veoma malih vremenskih kvantuma, algoritam RR se naziva deljenje procesora
(CPU sharing)
14

Brzina 1/n predstavlja idealan sluaj, i to ako predpostavimo da dispeer trenutno

prebacuje kontekst. Realno, dispeer je realizovan softverski i izvrava se kao
zaseban proces, pa unosi kanjenje pri svakom prebacivanju konteksta

Slika 11 Primer RR-a

15

4.

Zakljuak

Upravlanje procesima i dodela procesora je sastavni deo svakog modernog

operativnog sistema. Operativni sistem mora da odrava strukturu podataka za svaki
proces, koji opisuje vlasnitvo i resurs tog procesa, a ujedno da omoguava
operativnom sistemu da vri kontrolu nad svakim procesom. Iz prethodnog teksta
moemo zakljuiti da je cilj dodele procesa taj da osigura da svaki proces i aplikacija
dobijaju dovoljno vremena kako bi pravilno funkcionisao sistem, zbog ega je dodela
procesa i rasporeivanje procesora jedan od bitnijih faktora koji utie na rad i brzinu
operativnog sistema.

16

5.

Literatura

1. http://www.vtsnis.edu.rs/
2. https://sr.wikipedia.org/
3. www.mginformatika.com
4. www.vpts.edu.rs
5. www.people.vts.su.ac.rs
6. https://web.math.pmf.unizg.hr

17