Matematiqka gimnazija

MATURSKI RAD
iz predmeta Matematika
Sferna trigonometrija

Uqenik Mentor
Dejan Kovaqevi, IVc dr ore Barali

Beograd, jun 2019.

Uvod
Sferna trigonometrija je deo sferne geometrije koja se bavi odnosima izmeu trigonometrij-
skih funkcija stranica i uglova sfernih mnogouglova (posebno sfernih trouglova). Sferna
trigonometrija ima veliku primenu u astronomiji, stereometriji, geodeziji i navigaciji.
Poqeci sferne trigonometrije se mogu pronai u delima starogrqkih matematiqara, a en
razvoj je da e nastav en u radu sredovekovnih arapskih matematiqara. Ipak, najvei
razvoj je doivela u delima Nepera, Delambra i ostalih novovekovnih matematiqara, koja
su velikom veinom sadraana u kizi engleskog matematiqara Isaka Todhantera, koja je
uglavnom i korixena prilikom pisaa ovog maturskog rada.
Ci ovog rada je bio da se napixe jedan celovit priruqnik iz sferne trigonometrije
i da svi koji vole matematiku i interesuju se za klasiqnu trigonometriju i astronomiju
saznaju vixe o ovoj lepoj matematiqkoj disciplini.

Isak Todhanter

on Neper an Delambr

1
Sadraj
1 Definicija i osnovne osobine sfere . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3
2 Sferni trouglovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4
2.1 Osnovna svojstva sfernih trouglova . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4
2.2 Polarni sferni trouglovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5
3 Relacije izmeu trigonometrijskih funkcija uglova i stranica sfernih
trouglova . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7
4 Rexavae sfernih trouglova . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14
4.1 Rexavae pravouglih sfernih trouglova . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14
4.2 Rexavae kosouglih sfernih trouglova . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17
5 Znaqajne taqke sfernog trougla . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18
5.1 Opisani i upisani krug . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18
5.2 Ortocentar i teixte . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20
6 Povrxina i ekces sfernog trougla . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22
7 Primene sferne trigonometrije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 26
7.1 Primena u stereometriji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 26
7.2 Primena u geodeziji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 28
7.3 Razni primeri . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29

2
 Sferna trigonometrija

1 Definicija i osnovne osobine sfere

Definicija 1.1. Sfera je povrx koja se sastoji od svih taqaka u prostoru koje su jednako
uda ene od date taqke O. Taqka O je centar sfere, a odstojae bilo koje taqke sfere
od taqke O je polupreqnik sfere i obeleava se sa R, dok se dvostruko takvo rastojae
naziva preqnik sfere.
Osobina 1. Povrxina sfere polupreqnika R je P = 4πR . 2

Definicija 1.2. Presek sfere i ravni koja sadri centar sfere je veliki krug sfere.
Ako ravan ne sadri centar sfere, taj presek se naziva mali krug sfere (slika 1.1).

Slika 1.1
Definicija 1.3. Osa bilo kog kruga (ili luka) sfere je preqnik sfere koji je normalan
na ravan tog kruga. Kraje taqke ose se nazivaju polovi.
Luk velikog kruga sfere merimo uglom koji obrazuju dui qije su kraje taqke centar
sfere i kraje taqke tog luka. Ako je p obim velikog kruga sfere, tada vai (slika 1.2):
]AOC ]AOC
AC = ·p= · 2πR = ]AOC · R ⇒ ]AOC = AC
R .
2π 2π

Slika 1.2
Teorema 1.1. Ako se dva luka velikog kruga sfereπ seku u taqki P , qije kraje taqke A i
C nisu dijametralno suprotne i koji su jednaki 2 , onda je taqka P pol velikog kruga koji
sadri lukove P A i P C (slika 1.2).
Dokaz. Neka je O centar sfere i neka je k dati veliki krug. Poxto su lukovi P A i P C
jednaki 2 , to znaqi da su uglovi ]P OA i ]P OA pravi, pa je du P O normalna na ravan
π

AOC , odakle sledi da je taqka P pol velikog kruga k . 

3
 Sferna trigonometrija

2 Sferni trouglovi
2.1 Osnovna svojstva sfernih trouglova
Sferni trougao moemo definisati na dva ekvivalentna naqina:
Definicija 2.1. Sferni trougao je deo sfere ograniqen lucima tri velika kruga.
Definicija 2.2. Sferni trougao predsatav a presek triedra i sfere sa centrom u
vrhu triedra.
Na sliqan naqin se definixu i sferni mnogouglovi; umesto broja tri i triedra se
tada pojav uju n i roga .
U sfernom trouglu ABC razlikujemo stranice a, b i c i uglove α, β i γ (slika 2.1).

Slika 2.1
Stranice sfernog trougla su lukovi velikih krugova sfere, a ihovu veliqinu merimo
centralnim uglom, na primer a = ]BOC . Uglovi sfernog trougla su jednaki uglovima koje
obrazuju odgovarajue tangente na stranice (slika 2.2); lako se vidi da su uglovi sfernih
trouglova jednaki uglovima odgovarajuih diedara triedra OABC . Prema dogovoru se pos-
matraju samo sferni trouglovi qije su stranice mae od polupreqnika sfere i uglovi mai
od π.

Slika 2.2

4
 Sferna trigonometrija

Kad se stranice sfernog trougla produe, dobijaju se tri velika kruga sfere. Presekom
ta tri kruga e sfera biti pode ena na 8 sfernih trouglova.
Definicija 2.3. Sferni trouglovi su susedni ukoliko imaju jednu zajedniqku stranicu.
Sferni trouglovi su unakrsni ukoliko imaju jedno zajedniqko teme. Sferni trouglovi
su suprotni ukoliko nemaju nijedno zajedniqko teme.
Sada emo definisati visinu, teixnu du, bisektrisu ugla i simetralu stranice
sfernog trougla:
Definicija 2.4. Visina sfernog trougla je luk velikog kruga sfere koji se moe povui
iz jednog temena normalno na naspramnu stranicu sfernog trougla. Teixna du
sfernog trougla je luk velikog kruga sfere koji povezuje jedno teme i sredixte naspramne
stranice sfernog trougla. Bisektrisa ugla sfernog trougla je luk velikog kruga sfere
koji polovi ugao sfernog trougla. Simetrala stranice sfernog trougla je veliki krug
sfere koji prolazi koji prolazi kroz sredixte te stranice i normalan je na u.
Znaqajne taqke sfernog trougla (teixte, ortocentar, centar opisanog i upisanog kruga)
se definixu na isti naqin kao kod trouglova u ravni.
Za sferne trouglove vae stavovi podudarnosti: ,,tri stranice\, ,,dve stranice i ugao
izmeu ih\, ,,stranica i nalegli uglovi\, a specijalno za ih vai i stav ,,tri ugla\, koji
e biti dokazan kasnije.
Primetimo da iz druge definicije sfernog trougla sledi da svakom tvreu o sfernom
trouglu odgovara tvree o triedru: stranici i uglu sfernog trougla odgovaraju redom
iviqni ugao i diedar triedra. Prema tome, za sferne trouglove vai sledee:
Teorema 2.1. 1 ◦
Svaka stranica sfernog trougla je maa od zbira druge dve stranice, a
vea od ihove razlike,
2 Veoj stranici sfernog trougla odgovara vei ugao i obrnuto; jednakim stranicama
◦

odgovaraju jednaki uglovi i obrnuto,

3 Zbir svih stranica sfernog trougla je mai od 2π ,
◦

4 Zbir svih uglova sfernog trougla je vei od π a mai od 3π .

◦

Taqke 3◦ i 4◦ prethodne teoreme e biti dokazane kasnije.

2.2 Polarni sferni trouglovi
Definicija 2.5. Neka je dat sferni trougao ABC . emu polaran sferni trougao
A B C se odreuje na sledei naqin: A je jedinstvena taqka na sferi sa iste strane
ravni OBC kao i A, za koju vai OA ⊥ OBC ; analogno se definixu i B i C (slika 2.3).
1 1 1 1
1 1 1

Slika 2.3
5
 Sferna trigonometrija

Za polarne sferne trouglove vae sledee dve teoreme:

Teorema 2.2. Ako je sferni trougao A B C polaran sfernom trouglu ABC , tada je i
sferni trougao ABC polaran sfernom trouglu A B C . Drugim reqima, polarnost je si-
1 1 1

metriqna relacija.
1 1 1

Dokaz. Iz OB ⊥ π(OAC) dobijamo da je OB ⊥ OA (1). Iz OC ⊥ π(OAB) dobijamo

1 1 1
da je OC1 ⊥ OA (2). Iz (1) i (2) sledi OA ⊥ π(OB1C1). Na sliqan naqin se dokazuje
i OB ⊥ π(OA1C1) i OC ⊥ π(OA1B1), pa je na osnovu definicije sferni trougao ABC
polaran sfernom trouglu A1B1C1. 

Teorema 2.3. Za stranice i uglove polarnih trouglova vai:

a1 + α = b 1 + β = c 1 + γ = π
a + α1 = b + β1 = c + γ1 = π

Dokaz. Stranica a1 je ugao koji obrazuju normale na ravni OAB i OAC , a ugao α je ugao
izmeu tih ravni (slika 2.4). To znaqi da su to suplementni uglovi. Analogno se pokazuje
i za ostale jednakosti, qime je dokazana teorema. 

Slika 2.4
Stav 2.1. Zbir dva ugla sfernog trougla mai od treeg ugla uveanog za π: α + β < γ + π.
Rexee. Neka je ABC sferni trougao i neka je A B C 1 1 1 emu polaran trougao. Koristei
teoremu 2.3. imamo:
α + β < γ + π,
π − a1 + π − b1 < π − c1 + π,
a1 + b1 > c1 ,
xto je taqno na osnovu taqke 1◦ teoreme 2.1. 

6
 Sferna trigonometrija

3 Relacije izmeu trigonometrijskih funkcija uglova

i stranica sfernih trouglova
Za sferne trouglove vae kosinusna i sinusna teorema, ali u nexto izmeenom obliku.
Teorema 3.1. (Kosinusna teorema za stranice)
cos a = cos b cos c + sin b sin c cos α

Dokaz. Neka je ABC sferni trougao i neka je O centar sfere. Neka tangenta na luk AB u
taqki A seqe polupravu OB u taqki D i neka tangenta na luk AC u taqki A seqe polupravu
OC u taqki E (slika 3.1). Ugao ]DOE predstav a ugao α sfernog trougla ABC .

Slika 3.1
Primenom kosinusne teoreme na 4ODE i 4ADE dobijamo
DE 2 = AD2 + AE 2 − 2AD · AE cos α

DE 2 = OD2 + OE 2 − 2OD · OE cos a.

Trouglovi OAD i OAE su pravougli, pa vai OD2 = OA2 + AD2 i OE 2 = OA2 + AE 2 .
Kombinacijom prethodnih jednaqina dobijamo
2OA2 + 2AD · AE cos α − 2OD · OE cos a.

Odavde je
OA OA AE AD
cos a = · + · cos α
OE OD OE OD
cos a = cos b cos c + sin b sin c cos α,
xto predstav a tvree teoreme. 
Uπ dokazu prethodne teoreme pretpostav eno je da su stranice koje grade ugao α mae
od 2 , jer u tom sluqaju tangente na taqku A seku poluprave OB i OC . Sada je potrebno
pokazati da dobijena formula vai i u ostalim sluqajevima:
1◦ Neka je jedna stranica koja qini ugao α vea od , npr. AB . Neka se stranice AC i BC
π
2
seku u taqki B 0 (slika 3.2) i neka je AB 0 = c0, CB 0 = a0.
7
 Sferna trigonometrija

Slika 3.2
Na osnovu dokazane teoreme vai:
cos a0 = cos b cos c0 + sin b sin c0 cos ^B 0 CA.

Meutim, vai a0 = π − a, c0 = π − c, ]B 0AC = π − α, pa je zbog toga

cos a = cos b cos c + sin b sin c cos α.

2◦ Neka su obe stranice koje qine ugao α vee od π2 . Neka se stranice AB i AC seku u taqki
A0 i neka je A0 B = c0 , A0 C = b0 (slika 3.3).

Slika 3.3
Sliqno kao (1):
cos a = cos b0 cos c0 + sin b0 sin c0 cos α0 ,
b0 = π − b, c0 = π − c, α0 = α,
⇒ cos a = cos b cos c + sin b sin c cos α.
3◦Neka je jedna stranica koja qini ugao α jednaka π2 , npr. AB . Neka je BD visina sfernog
trougla ABC (slika 3.4).

Slika 3.4

8
 Sferna trigonometrija

Ako je BD = π2 , taqka B je pol luka AC . Tada je a = π2 i α = π2 , kao i c = π2 . Kada se ovo

ubaci u dokazanu formulu dobija se 0 = 0. Ako nije BD = π2 , za sferni trougao BDC vai
cos a = cos CD cos BD + sin CD sin BD cos ^CDB,

cos ^CDB = 0, cos CD = cos − b = sin b, cos BD = cos α(dobijeno iz kosinusne teoreme
π 
2
za sferni trougao ADB ). Iz prethodnih jednaqina se dobija cos a = sin b sin α, xto odgovara
kosinusnoj teoremi za sferni trougao ABC kada je c = π2 .
4◦ Neka su obe stranice koje qine ugao α jednake . Dokazana formula u ovom sluqaju postaje
π
2
cos a = cos α, a ovo je oqigledno taqno, jer je taqka A pol luka BC , pa je A = a.
Kada je α = π2 , kosinusna teorema za stranice postaje cos a = cos b cos c. Ova formula
predstav a Pitagorinu1 teoremu za sferni trougao. Ona je uopxtee za teoremu u sluqaju
trouglova u ravni (xto vai za sve formule u sfernoj trigonometriji, ali e to biti
pokazano samo na ovoj formuli). Kada R → ∞, koliqnici RÛa , Rb , RÛc tee nuli, a oni, prema
Û

onom xto je pokazano u drugoj glavi, predstav aju stranice sfernog trougla ABC . Kosinus
qiji argument tei nuli se moe predstaviti Maklorenovim polinomom:
x2
cos x = 1 − + o(x2 ), x → 0.
2
Koristei ovo i Pitagorinu teoremu za sferni trougao dobijamo:
  !  
a
Û Ûb c
Û
cos = cos cos ,
R R R
 !2 
 2      2  !
1 Û
a 1 1 Ûb 1  1 Û
c 1
1− +o 2
= 1 − +o 2
1− +o , R → ∞.
2 R R 2 R R 2 R R2

Nakon sreivaa dobijamo:

 2 !2  2 !2  .
a Ûb c 1 ÛbÛ
c 1
− · R2
Û Û
= + +o
R R R 2 R2 R2
!2
2
 2
2 1 ÛbÛ
c
(Û
a) = Ûb + (Û c) − + o(1).
2 R
!2
Poxto R → ∞, moemo skratiti qlan 2 R , pa nam ostaje:
1 ÛbÛ
c

 2
a)2 = Ûb + (Û
(Û c)2 + o(1),

xto predstav a Pitagorinu teoremu za pravougli trougao sa hipotenuzom Ûa.

1 Pitagora (Πυθαγρoαζ , oko 570 - 495 pne.), starogrqki matematiqar i filozof

9
 Sferna trigonometrija

Teorema 3.2. (Kosinusna teorema za uglove)

cos α = − cos β cos γ + sin β sin γ cos a

Dokaz. Ako primenimo kosinusnu teoremu za stranice na sferni trougao polaran datom
sfernom trouglu dobijamo:
cos a0 = cos b0 cos c0 + sin b0 sin c0 cos α0 ,

cos(π − α) = cos(π − β) cos(π − γ) + sin(π − β) sin(π − γ) cos(π − a),

− cos α = cos β cos γ − sin β sin γ 0 cos a,
cos α = − cos β cos γ + sin β sin γ cos a.


Posledica. Dva sferna trougla su podudarna ako su im podudarni odgovarajui uglovi.

Teorema 3.3. (Sinusna teorema)
sin α = sin β = sin γ
sin a sin b sin c

Dokaz. Iz kosinusne teoreme za stranice dobijamo

cos a − cos b cos c
cos α = .
sin b sin c
Koristei ovaj izraz dobijamo:
sin2 α 1 − cos2 α 1 sin2 b sin2 c − (cos a − cos b cos c)2
= = · =
sin2 a sin2 a sin2 a sin2 b sin2 c
(1 − cos2 b)(1 − cos2 c) − cos2 a + 2 cos a cos b cos c − cos2 b cos2 c
=
sin2 a sin2 b sin2 c
1 − cos2 b − cos2 b + cos2 b cos2 c − cos2 a + 2 cos a cos b cos c − cos2 b cos2 c
=
sin2 a sin2 b sin2 c
1 − cos2 a − cos2 b − cos2 c + 2 cos a cos b cos c
.
sin2 a sin2 b sin2 c
Poxto se dobijeni izraz ne2 mea ako a, b2i c zameuju mesta, zak uqujemo da se isti izraz
dobija i ako poemo od sin 2 , odnosno
sin b
β sin γ
sin2 c
, qime je pokazana sinusna teorema. 

Sada emo pokazati nekoliko formula koje e nam koristiti u narednim glavama pri
dokazivau teorema i izraqunavau nekih drugih elemenata sfernih trouglova, ali i nekih
geometrijskih tela.

10
 Sferna trigonometrija

Stav 3.1. Za sferni trougao sa stranicama a, b i c i uglovima α, β i γ vae formule:

a) (formule polovine ugla)
r r
α sin(s − b) sin(s − c) α sin s sin(s − a)
sin = , cos = ,
2 sin b sin c 2 sin b sin c

gde je s = 21 (a + b + c).
b) (formule polovine stranice)
s s
a − cos σ cos(σ − α) a cos(σ − β) cos(σ − γ)
sin = , cos = ,
2 sin β sin γ 2 sin β sin γ

gde je σ = 21 (α + β + γ).
Rexee. Bie dokazana samo formula za sin α2 (ostale formule se sliqno izvode):
α α 1 − cos α
cos α = 1 − 2 sin2 ⇒ sin2 = ,
2 2 2
cos a − cos b cos c
α 1−
sin2 = sin b sin c ,
2 2
α sin b sin c − cos a + cos b cos c
sin2 = ,
2 2 sin b sin c
α cos(c − b) − cos a
sin2 = ,
2 2 sin b sin c
α cos(s − b − s + c) − cos(2s − b − c)
sin2 = ,
2 2 sin b sin c
α sin(s − b) sin(s − c)
sin2 = ,
2 sin b sin c
r
α sin(s − b) sin(s − c)
sin =
2 sin b sin c
(uzimajui u obzir da je sin 2 > 0).
α


Kombinacijom formula iz prethodnog primera mogu se dobiti izrazi za tg i ctg polovine

ugla i stranice:
s s
α sin(s − b) sin(s − c) α sin s sin(s − a)
tg = , ctg = ,
2 sin s sin(s − a) 2 sin(s − b) sin(s − c)
s s
a
tg =
2
−
cos σ cos(σ − α)
cos(σ − β) cos(σ − γ)
i a
ctg =
2
−
cos(σ − β) cos(σ − γ)
cos σ cos(σ − α)
.

11
 Sferna trigonometrija

Stav 3.2. Za sferni trougao sa stranicama a, b i c i uglovima α, β i γ vae formule:

a) (Neperove analogije)
2

a−b a−b
α+β cos α−β sin
tg = 2 ctg γ , tg = 2 ctg γ ,
2 a+b 2 2 a+b 2
cos sin
2 2
α−β α−β
i
a+b cos a−b sin
tg = 2 tg c tg = 2 tg c .
2 α + β 2 2 α + β 2
cos sin
2 2
b) (Delambrove analogije)
3

α+β c a+b γ
cos cos = cos sin ,
2 2 2 2
α−β c a+b γ
cos sin = sin sin ,
2 2 2 2
sin
α+β
2
cos
c
2
= cos
a−b
2
cos
γ
2
i
α−β c a−b γ
sin sin = sin cos .
2 2 2 2
Dokaz. a)
s s
α β sin(s − b) sin(s − c) sin(s − a) sin(s − c)
tg + tg +
α+β 2 2 = sin s sin(s − a) sin s sin(s − b)
tg = =
α β
s s
2 sin(s − b) sin(s − c) sin(s − b) sin(s − c)
1 − tg tg
2 2 1−
sin s sin(s − a) sin s sin(s − a)
r
sin(s − c) sin(s − b) + sin(s − a)
·p
sin s sin(s − a) − sin(s − b)
=
sin(s − c)
1−
sin c
s
sin(s − c) sin c sin(s − b) + sin(s − a)
· =
sin(s − a) sin(s − b) sin s − sin(s − c)
2s − a − b s−a−s+b a−b
γ 2 sin cos γ cos
ctg · 2 2 = ctg · 2 .
2 s − s + c s + s − c 2 a + b
2 sin cos cos
2 2 2
Ostale formule se sliqno izvode.

2 John Napier (1550 - 1617), xkotski matematiqar, fiziqar, astronom i osmi lord od Merqistona
3 Jean Baptiste Joseph Delambre (1749 - 1822), francuski matematiqar i astronom

12
 Sferna trigonometrija

b)
1 + cos c = 1 + cos a cos b + sin a sin b cos γ =
2 γ 2 γ 2 γ 2 γ 2 γ 2 γ
   
sin + cos + cos a cos b sin + cos + sin a sin b cos − sin =
2 2 2 2 2 2
γ γ
(1 + cos a cos b + sin a sin b) cos2 + (1 + cos a cos b − sin a sin b) sin2 ,
2 2
2 γ 2 γ
1 + cos c = (1 + cos(a − b)) cos + (1 + cos(a + b)) sin ,
2 2
c a − b γ a + b γ a + b γ
cos2 = cos2 cos2 + cos2 sin2 / : cos2 sin2
2 2 2 2 2 2 2
c a − b γ
cos2 cos2 cos2
a + b
2
γ
=
a
2
+ b
2 + 1.
γ
(1)
cos2 sin2 cos2 sin2
2 2 2 2
Sliqno, polazei od 1 − cos a dobijamo :
c a−b γ
sin2 sin2
cos2
2 = 2 2 + 1. (2)
2 a+b 2 γ 2 a+b 2 γ
sin sin sin sin
2 2 2 2
Kvadriraem i sreivaem prve dve Neperove analogije dobijamo sledee dve jednaqine:
α+β a−b γ
sin2 cos2 cos2
α
2
+ β
=
a
2
+ b
2,
γ
(3)
cos2 cos2 sin2
2 2 2
α−β a−b γ
sin2 sin2 cos2
α
2
− β
=
a
2
+ b
2.
γ
(4)
cos2 sin2 sin2
2 2 2
Ubacivaem jednaqine (1) u jednaqinu (3), odnosno (2) u (4) dobijamo:
c α+β
cos2 sin2 1
2 = 2 +1= ,
a + b γ α + β α +β
cos2 sin2 cos2 cos2
2 2 2 2
c α−β
sin2 sin2 1
2 = 2 +1= .
2 a+b 2 γ 2 α−β 2 α−β
sin sin cos cos
2 2 2 2
Korenovaem i sreivaem ovih jednaqina dobijamo prve dve analogije (iz Neperovih analo-
gija sledi da su a + b i α + β istog znaka, odakle sledi da su kosinusi sa tim argumentima
istog znaka, pa zato smemo da korenujemo prvu jednaqinu). Ostale dve analogije se dobijaju
mnoeem prve dve Neperove analogije respektivno sa dobijenim analogijama. 
Delambrove analogije su poznate i pod nazivom Gausove4 formule.
4 Johann Carl Friedrich Gauß (1777 - 1855), nemaqki matematiqar i fiziqar

13
 Sferna trigonometrija

4 Rexavae sfernih trouglova

U svakom sfernom trouglu postoji xest elemenata, tri stranice i tri ugla, pored polupreq-
nika sfere, koji je podrazumevano uvek konstantan. Pod rexavaem sfernih trouglova
se podrazumeva proces nalaea svih elemenata sfernog trougla, pri kome je poznato mae
od xest egovih elemenata. U nastavku emo videti da kada su nam poznata tri elementa,
moemo rexiti sferni trougao. Poqeemo od pravouglih sfernih trouglova.
4.1 Rexavae pravouglih sfernih trouglova
Sferni trougao moe imati jedan, dva ili tri prava ugla. Ako su sva tri ugla prava,
onda su sve tri strane jednake 2 (sledi iz kosinusne teoreme za stranice). Ako su dva ugla
π

prava, onda su ihove naspramne strane jednake π2 , a trea strana ima isto stepeni koliko i
trei ugao (xto ponovo sledi iz kosinusne teoreme za stranice). Prema tome, posmatraemo
sferne trouglove sa samo jednim pravim uglom.
Neka je ABC pravougli trougao sa pravim uglom kod temena C ; neka je O centar sfere
i neka je c hipotenuza. Neka je P bilo koja taqka dui OA i M taqka dui O takva da je
P M ⊥ OC , a N taqka dui OB takva da je M N ⊥ OB (slika 4.1).

Slika 4.1
P M je normalno na M N , jer je ravan AOC normalna na ravan BOC , pa imamo da je
P N 2 = P M 2 + M N 2 = OP 2 − OM 2 + OM 2 − ON 2 = OP 2 − ON 2 ,
pa je trougao P N O pravougli. Da e imamo:
ON
OP
=
ON OM
OM OP
· ⇒ cos c = cos a cos b, (1)

PM PM PN
OP
= ·
P N OP
⇒ sin b = sin β sin c
, (2)
Sliqno, sin a = sin α sin c


MN MN P N
ON
= ·
P N ON
⇒ tg a = cos β tg c
, (3)
Sliqno, tg b = cos α tg c


PM P M MN
OM
= ·
M N OM
⇒ tg b = tg β sin a
. (4)
Sliqno, tg a = tg α sin b


14
 Sferna trigonometrija

Mnoei formule iz (4), uz korixee jednaqine (1) dobijamo:

tg α tg β =
tg a tg b
sin a sin b
=
1
cos a cos b
=
1
cos c
⇒ cos c = ctg α ctg β (5)
Mnoei unakrsno drugu jednaqinu iz (2) i prvu jednaqinu iz (3) uz korixee jednaqine
(1) dobijamo:
sin a cos β tg c = tg a sin α sin c

sin α cos c
⇒ cos β =
cos a
⇒ cos β = sin α cos b
. (6)
Sliqno, cos α = sin β cos a


Ovih xest formula sadri deset jednaqina, od kojih svaka predstav a razliqitu kombi-
naciju trigonometrijskih funkcija qiji su argumenti neka tri od pet elemenata (a, b, c, α, β ).
Iz kombinatorike je poznato da od nekih pet zadatih razliqitih vrednosti moemo izabrati
tri vrednosti na deset naqina. Prema tome, ako su nam poznata bilo koja dva od pomenu-
tuh pet elemenata sfernog trougla i potreban nam je trei element, uvek emo moi da ga
naemo iz neke od prethodnih deset jednaqina. Postoji vrlo jednostavan naqin za pamee
ovih jednaqina, za xta se koristi Neperovo pravilo.
Izuzimajui prav ugao, dve stranice koje qine taj ugao, πkomplement hipotenuze i uglovi
komplementarni ostalim uglovima sfernog trougla a, b, 2 − c, 2 − α, 2 − β treba da se
π π 

poreaju u krug, poxtujui ihov redosled u sfernom trouglu (slika 4.2).

Slika 4.2
Bilo koji od tih pet elemenata na krugu se moe izabrati i on onda dobija naziv sredi
element. Elementi koji se nalaze pored ega su susedni elementi, a preostala dva elementa
su suprotni elementi. Tada Neperovo pravilo glasi:
sinus sredeg elementa = proizvodu tangensa susednih elemenata,
sinus sredeg elementa = proizvodu kosinusa suprotnih elemenata.
Kao primer upotrebe Neperovog pravila izvexemo formule kada je sredi element a:
π 
sin a = tg b tg − β ⇒ sin a = tg b ctg β ⇒ (4)
2
π  π 
sin a = cos − α cos − c ⇒ sin a = sin α sin c ⇒ (2).
2 2

15
 Sferna trigonometrija

Za elemente pravouglih sfernih trouglova vae odreena ograniqea. Iz jednaqine (1)

sledi da je cos c istog znaka kao i cos a cos b, pa su ili sva tri kosinusa pozitivna ili sva
tri kosinusa negativna. To znaqi da su ili sve tri stranice ovih trouglova mae od 2 iliπ

su sve tri stranice vee od π2 . Iz druge jednaqine kod (4) sledi da je tg a istog znaka kao i
tg α. Odatle vai a < i α < ili a > i a > , a sliqno vai i za b i β .
π π π π
2 2 2 2
Sledi nekoliko primera rexavaa sfernog trougla.
Primer 4.1. Nai elemente pravouglog sfernog trougla kada su poznate katete a i b.
Rexee. Za izraqunavae hipotenuze i uglova se koriste sledee jednaqine:
tg a tg a
cos c = cos a cos b, tg α = , tg β = .
sin b sin a
Ovde su svi elementi jednoznaqno odreeni. N
Primer 4.2. Nai elemente pravouglog sfernog trougla kada su poznate hipotenuza c i
jedna kateta a.
Rexee. Nepoznati elementi se dobijaju iz sledeih jednaqina:
cos c sin a tg a
cos b = , sin α = , cos β = .
cos a sin c tg c
U ovom primeru je ugao α ima samo jedno rexee (zbog ranije navedenih ograniqea), kao
i ostali elementi. N
Primer 4.3. Nai elemente pravouglog sfernog trougla kada su poznati jedna kateta b
i ugao naspram e β.
Rexee. Ovde emo koristiti sledee jednaqine:
tg b cos β
sin c = sin b sin β, sin α = , sin α = .
sin β cos b
1◦ Ako je b = β , onda je c = π2 , a = π2 i α = π2 . Dakle, dobija se trougao sa dva prava ugla.
2◦ Ako b i β nisu jednaki, onda ovi uglovi moraju u isto vreme biti vei od ili mai .
π π
2 2
Ako vai prvo, onda mora biti b > β , a ako vai drugo, mora biti b < β . Poxto se za c,
a i α dobijaju dve vrednosti, ovaj zadatak ima dva rexea. Ona su prikazana na slici 4.3.
Dakle, to su susedni sferni trouglovi.

Slika 4.3
N
Kada je u nekom sfernom trouglu jedna stranica jednaka π2 , on je polaran nekom pravou-
glom sfernom trouglu, pa se egovo rexavae svodi na rexavae tog pravouglog trougla.
Jednakostraniqni sferni trougao se jednom visinom svodi na pravougli sferni trougao,
dok se jednakokraki sferni trougao svodi na pravougli sferni trougao povlaqeem visine
koja odgovara osnovici. To znaqi da nam je jox ostalo da razmotrimo rexavae kosouglih
sfenih trouglova.
16
 Sferna trigonometrija

4.2 Rexavae kosouglih sfernih trouglova

Iz pravila o podudarnosti trostranih rog eva proizilazi da je trostrani roga , pa prema
tome i sferni trougao, odreen sa tri elementa. Za rexavae imamo ove sluqajeve:
1◦ Date su dve stranice i ugao naspram jedne od ih;
2◦ Data su dva ugla i stranica naspram jednog od ih;
3◦ Date su dve stranice sa zahvaenim uglom;
4◦ Data je stranica sa dva nalegla ugla;
5◦ Date su sve tri stranice;
6◦ Data su sva tri ugla.

Bie prikazano rexavae nekih sluqajeva (ostali se rade na sliqan naqin).

Sluqaj 5 ◦
Date su sve tri stranice.
Rexee. Ovde imamo da je cos α = cos asin− bcossinbccos c , a sliqne formule vae i za cos β i cos γ,
qime smo odredili sve nepoznate elemente. N
Sluqaj 3 ◦
Date su dve stranice sa zahvaenim uglom (a, γ, b).
Rexee. Iz Neperovih analogija
a−b a−b
cos sin
tg
α+β
2
= 2 ctg γ
a+b 2
i tg
α−β
2
= 2 ctg γ
a+b 2
cos sin
2 2
moemo dobiti vrednosti za α + β i α − β , odakle moemo dobiti α i β . Stranicu c moemo
a+b γ
cos sin
dobiti iz Delambrove analogije c
cos =
2
2
α+β
2. N
cos
2
Sluqaj 5 ◦
Date su dve stranice i ugao naspram jedne od ih (a, b, α).
Rexee. Ugao β nalazi se iz sinusne teoreme: sin β = sinsinα sina b . Vrednost za sin β mora biti
pozitivna i maa od 1, ili jednaka 1. Ako je sin β = 1, onda je β = 90◦. ako je sin β < 1,
onda se dobijaju dve vrednosti za β . Da li obe vrednosti mogu biti rexee datog problema,
proverava se na sledei naqin: ako je a ≷ b, onda mora biti i α ≷ β ; ako je a + b T π, onda
mora biti i α + β T 180◦ (ovo tvree se moe dokazati posmatraem dva susedna sferna
trougla i primenom taqke 2◦ teoreme 2.1). Dakle, zadatak moe imati dva rexea ili jedno
rexee. Stranica c i ugao γ se mogu nai iz Neperovih analogija
a−b α+β
cos cos
γ
tg =
2 a
2 ctg α + β
+ b 2
i c
tg =
2 α
2 tg a + b .
− β 2
cos cos
2 2
N

17
 Sferna trigonometrija

5 Znaqajne taqke sfernog trougla

5.1 Opisani i upisani krug
Opisani i upisani krug sfernog trougla predstav aju male krugove sfere koji sadre
temena tog trougla, odnosno dodiruju egove stranice. Ako bismo eleli da definixemo
centre tih krugova na sliqan naqin kao za sluqaj trouglova u ravni, umesto centara tih
krugova bismo koristili ihove polove i oni bi nam sluili za meree polupreqnika tih
krugova. Takoe bismo na taj naqin mogli da izrazimo te polupreqnike preko elemenata
sfernog trougla. Za polove vai sledea teorema:
Teorema 5.1. Pol kruga sfere je jednako uda en od svih egovih taqaka.
Dokaz. Neka je dat krug na sferi sa centrom C i neka je D proizvo na taqka na emu. Neka
je P pol tog kruga. Tada je ]P CD = 90 , pa vai Pitagorina teorema: P D2 = P C 2 + CD2.
◦

Poxto je CD konstantno kao polupreqnik tog kruga, onda je i P D konstantno, pa je zbog

toga i luk P D uvek iste duine, qime je dokazana teorema. 
Da bismo odredili polupreqnik opisanog kruga sfernog trougla, prvo moramo da pokae-
mo da se egov pol nalazi u preseku simetrala stranica. Neka je dat sferni trougao ABC
i neka se simetrale stranica AC i BC seku u taqki O (slika 5.1).

Slika 5.1
Neka su D i E preseqne taqke tih simetrala sa odgovarajuim stranicama. Imamo da
vai AE = CE = 2 , ^AEO = ^CEO = 2 i OD = OD, pa na osnovu stava podudarnosti
a π

,,SUS\ vai 4AOE ∼ = 4COE . Analogno vai i 4BOD ∼ = 4COD. Odavde imamo da je
OA = OB = OC , pa je na osnovu prethodne teoreme taqka O pol kruga koji sadri taqke A,
B i C . Sada treba da pokaemo da i simetrala tree stranice ovog trougla prolazi kroz
taqku O. Neka je OF visina sfernog trougla ABO. Tada je ^OF A = π2 , pa vai Pitagorina
teorema za sferni trougao: cos AO = cos OF cos F A ⇒ cos F A = cos
cos AO
OF
. Sliqno je cos F B =
cos BO
cos OF
. Poxto vai OA = OB , sledi da je F A = F B , xto znaqi da OF predstav a
simetralu stranice AB . Sada moemo da izraqunamo ^OCB . Neka je σ = 12 (α + β + γ). Iz
dobijenih podudarnosti imamo ^OAB = ^OBA, ^OAC = ^OCA i ^OCB = ^OBC , pa je
2(^OCB + ^OAB + ^OAC) = α + β + γ ⇒ ^OCB + α = σ ⇒ ^OCB = σ − α.

18
 Sferna trigonometrija

Neka je OC = R. Koristei jednu od formula iz prethodne glave dobijamo:

a
a tg
tg CD = tg CO cos ^OCD ⇒ tg = tg R cos(σ − α) ⇒ tg R = 2 .
2 cos(σ − α)
Ubacujui formulu za tangens polovine stranice u ovu jednaqinu dobijamo izraz za tg R:
r
− cos σ
tg R = .
cos(σ − α) cos(σ − β) cos(σ − γ)
Pokaimo sada da se bisektrise uglova sfernog trougla seku u polu kruga upisanog u taj
sferni trougao, nakon qega emo odrediti egov polupreqnik. Neka je dat sferni trougao
ABC i neka se bisektrise uglova ^BAC i ^ABC seku u taqki S (slika 5.2).

Slika 5.2
Neka su D, E i F podnoja normala iz S na BC , AC i AB respektivno. Poxto je
^F AS = ^EAS = i ^SF A = ^SEA = , primenom sinusne teoreme na trouglove ASF i
α π
2 2
ASE dobijamo sin SF = = sin SE ⇒ SF = SE . Sliqno
sin AS sin ^F AS sin AS sin ^EAS
=
sin ^SF A sin ^SEA
se pokazuje i SE = SD, pa je na osnovu teoreme 5.1 taqka S pol kruga koji dodiruje sferni
trougao ABC u taqkama D, E i F . Dokaimo da i bisektrisa ugla ^ACB prolazi kroz
taqku S . Ponovo primeujui sinusnu teoremu dobijamo sin ^SCD = sin ^SDC sin SC
sin SD
=

= sin ^SED, pa SC jeste bisektrisa ugla ^ACB .

sin ^SEC sin SC
sin SE
Izraqunajmo sada polupreqnik upisanog kruga. Neka je s = 21 (a + b + c). Primenom
Pitagorine teoreme dobijamo AF = AE , BD = BF i CD = CE . Odavde imamo da je
AF + BD + CD = s ⇒ AF + a = s ⇒ AF = s − a. Neka je SA = r. Koristei formulu iz
prethodnog ode ka dobijamo:
α
tg SF = sin AF tg ^SAF ⇒ tg r = sin(s − a) tg .
2
Ubacujui formulu za tangens polovine ugla u ovu jednaqinu dobijamo izraz za tg r:
r
sin(s − a) sin(s − b) sin(s − c)
tg r = .
sin s

19
 Sferna trigonometrija

5.2 Ortocentar i teixte

Da bismo pokazali da se visine sfernog trougla seku u jednoj taqki (ortocentru), prvo emo
pokazati sledeu lemu:
Lema 5.1. Neka su dati lukovi OA, OB i OC . Ako se iz bilo koje taqke P na luku OB
povuku lukovi P M i P N normalni na OA i OC respektivno, tada je koliqnik sin P N
sin P M

konstantan i nezavistan od izbora taqke P .

Dokaz. Koristei jednaqinu (2) iz prethodne glave dobijamo
sin P M = sin OP sin ^AOB i sin P N = sin OP sin ^COB.

De eem ove dve jednaqine imamo da je sin P M

sin P N
=
sin ^AOB
sin ^COB
= const. Poxto desna strana
jednakosti ne zavisi od P , lema je dokazana. 
Pokaimo sada tvree za ortocentar. Neka je dat sferni trougao ABC i neka je CF
visina tog trougla. Neka su ξ i η normale iz taqke F na stranice BC i AC respektivno. Na
osnovu prethodno dokazane leme je sin
sin ξ
η
=
sin ^F CB
sin ^F CA
. Koristei jednaqinu (6) iz prethodne
glave dobijamo
cos β = cos CF cos ^F CB i cos α = cos CF cos ^F CA.
Kombinacijom prethodnih jednaqina dobijamo:
sin ξ cos β cos β cos γ
= = .
sin η cos α cos α cos γ

Kao xto je reqeno, koliqnik sin

sin ξ
η
je isti za sve taqke na visini CF , a na sliqan naqin
se moe pokazati da je za sve taqke na visini AD ovaj koliqnik jednak cos β cos α
cos γ cos α
.
Neka je taqka H presek visina AD i CF . Dokaimo da i trea visina prolazi kroz H .
Neka je HE normala iz taqke H na stranicu AC (slika 5.3).

Slika 5.3
Tada vai:
sin HD
sin HE
=
cos β cos γ
cos α cos γ
i sin HF
sin HE
=
cos β cos α
cos γ cos α
.

20
 Sferna trigonometrija

De eem ovih jednaqina dobijamo da je

sin HD cos γ cos β
= ,
sin HF cos α cos β
xto znaqi da se taqka H nalazi i na visini BE . Ovim smo pokazali da je ortocentar
sfernog trougla odreen sledeom relacijom:
sin HD = sin HE = sin HF .
cos β cos γ cos α cos γ cos α cos β

Na sliqan naqin moemo da pokaemo da se teixne dui sfernog trougla seku u jednoj
taqki (teixtu). Neka je CC1 teixna du sfernog trougla ABC i neka su ω i ε normale
iz taqke C1 na stranice BC i AC . Na osnovu leme 5.1 je sin ω
sin ε
=
sin ^C1 CB
sin ^C1 CA
. Koristei
sinusnu teoremu dobijamo:
sin ^C1 CB
sin C1 B
=
sin β
sin CC1
i sin ^C1 CA
sin C1 A
=
sin α
sin CC1
.

Poxto je C1A = C1B , de eem dobijamo:

sin ^C1 CB sin β sin ω sin β sin β sin γ
= ⇒ = = .
sin ^C1 CB sin α sin ε sin α sin α sin γ

Na osnovu pomenute leme je koliqnik sin ω

sin ε
isti za sve taqke na teixnoj dui CC1,
a na sliqan naqin se moe pokazati da je za bilo koju taqke na teixnoj dui AA1 ovaj
koliqnik jednak sin
sin β sin γ
α sin γ
.
Neka je taqka T presek teixnih dui AA1 i CC1. Dokaimo da i trea teixna du
prolazi kroz T . Neka su x, y i z normale iz taqke T na stranice a, b i c sfernog trougla
ABC respektivno. Tada vai:
sin x
sin y
=
sin β sin γ
sin α sin γ
i sin z
sin y
=
sin β sin α
sin γ sin α
.

De eem ovih jednaqina dobijamo da je

sin x sin γ sin β
= ,
sin z sin α sin β
xto znaqi da se taqka T nalazi i na teixnoj dui BB1. Ovim smo pokazali da je teixte
sfernog trougla odreeno sledeom relacijom:
sin x = sin y sin z
sin β sin γ sin α sin γ = sin α sin β .

21
 Sferna trigonometrija

6 Povrxina i ekces sfernog trougla

Definicija 6.1. Mesec na sferi je presek dva velika kruga lopte. Ugao meseca je ugao
izmeu ravni velikih krugova sfere koji formiraju mesec.
Povrxinu meseca qiji je ugao φ moemo izraqunati na sledei naqin:
Pφ φ φ
= ⇒ Pφ = 4R2 π · ⇒ Pφ = 2R2 φ .
Psfere 2π 2π

Teorema 6.1. (irar5) Povrxina sfernog trougla na sferi polupreqnika R je

S = R2 (α + β + γ − π)

Dokaz. Uoqimo sferne mesece ABDC , ABCE i AF BC (slika 6.1) sa uglovima α, β i γ.

Slika 6.1
Sferni trougao AF B je centralnosimetriqan sfernom trouglu CED. To znaqi da zbir
povrxina ova tri meseca predstav a povrxinu polusfere uveane za dvostruku povrxinu
sfernog trougla ABC . Dakle,
1
Pα + Pβ + Pγ = Psfere + 2S,
2
2R2 (α + β + γ) = 2R2 π + 2SABC ⇒ S = R2 (α + β + γ − π).

Povrxina je uvek vea od nule, pa vai:
Posledica. Zbir uglova sfernog trougla je vei og π.
Definicija 6.2. Izraz ε = α + β + γ − π se naziva ekcesom sfernog trougla ABC .

5 Albert Girard (1595 - 1632), francuski matematiqar

22
 Sferna trigonometrija

Stav 6.1. Za svaki sferni trougao vai

a + b + c < 2π i α + β + γ < 3π.
Dokaz. Ako stranice sfernog trougla izrazimo preko uglova emu polarnog sfernog trougla,
dobijamo:
π − α1 + π − β1 + π − γ1 < 2π ⇒ α1 + β1 + γ1 > π,
xto je taqno na osnovu posledice prethodne teoreme. S druge strane, ako uglove sfernog
trougla izrazimo preko uglova emu polarnog sfernog trougla, dobijamo:
π − a1 + π − b1 + π − c1 < 3π ⇒ a1 + b1 + c1 > 0,
xto je oqigledno taqno. 
Stav 6.2. Ekces sfernog trougla je aditivan: ako je D proizvo na taqka stranice BC
proizvo nog sfernog trougla ABC , tada je ε = ε + ε . ABC ABD ACD

Dokaz.
εABD + εACD = ^DAB + β + ^BDA − π + ^CAD + ^ADC + γ − π =
(^DAB + ^CAD) + β + γ + (^BDA + ^ADC) − 2π = α + β + γ + π − 2π = α + β + γ − π = εABC .

Stav 6.3. Povrxina sfernog mnogougla sa n stranica i zbirom uglova θ moe se raqunati
preko formule S(n, θ) = R (θ − (n − 2)π) .
2

Dokaz. Povlaqeem dijagonala iz jednog temena sfernog mnogougla dobijamo n − 2 sfernih

trouglova. Obeleimo zbir uglova i-tog trougla sa θi. Oqigledno je zbir tih θi jednak θ, pa
sumiraem povrxina tih trouglova dobijamo:
n−2 n−2
!
X X
S(n, θ) = R 2 εi = R 2 θi − (n − 2)π ⇒ S(n, θ) = R2 (θ − (n − 2)π).
i=1 i=1


Stav 6.4. Neka je ε ekces sfernog trougla ABC i s egov poluobim. Tada vai:
a) (Kaolijeva teorema)
6

p
ε sin s sin(s − a) sin(s − b) sin(s − c)
sin = ,
2 a b c
2 cos cos cos
2 2 2
b) (Lulijerova teorema)
7

r
ε s s−a s−b s−c
tg = tg tg tg tg ,
4 2 2 2 2
s a a
v) g)
ε tg r sin ε tg tg sin γ
tg = 2 , tg = 2 2 .
4 s−a s−b s−c 2 a b
2 cos cos cos 1 + tg tg cos γ
2 2 2 2 2
6 Antonio Cagnoli (1743 - 1816), italijanski matematiqar, astronom i diplomata
7 Simon Antoine Jean L’Huilier (1750 - 1840), xvajcarski matematiqar

23
 Sferna trigonometrija

Dokaz. a)  
ε α+β+γ−π α+β π−γ
sin = sin = sin −
2 2 2 2
α+β α+β
 
α+β γ α+β γ γ γ sin cos
= sin sin − cos cos = sin cos  2 − 2 
2 2 2 2 2 2 γ γ 
cos sin
2 2
γ γ 
sin cos 
= 2
c
2 cos
a−b
2
− cos
a+b
2
(sledi iz Delambrovih analogija)
cos
2
γ γ a b a b p
2 sin cos sin sin 2 sin sin
= 2 2 2 2 = 2 2 · sin s sin(s − a) sin(s − b) sin(s − c)
c c sin a sin b
cos cos
2 2
a b p
2 sin sin sin s sin(s − a) sin(s − b) sin(s − c)
p
sin s sin(s − a) sin(s − b) sin(s − c)
= 2 2 · = .
c a a b b a b c
cos 4 sin cos sin cos 2 cos cos cos
2 2 2 2 2 2 2 2
b)
α+β+γ−π α + β − (π − γ) α+β+π−γ
ε sin 2 sin cos
tg = 4 = 4 4 =
4 α+β+γ−π α + β − (π − γ) α+β+π−γ
cos 2 cos cos
4 4 4
α+β
sin
2 −1
α+β π−γ α+β γ γ γ
sin − sin sin − cos cos cos
2 2 = 2 2 = 2 · 2
α+β π−γ α+β γ α+β γ =
cos + cos cos + sin cos sin
2 2 2 2 2 +1 2
γ
sin
2
a−b
cos
2 −1
c s a−b c s
cos sin s sin(s − c) cos − cos sin s sin(s − c)
2 · = 2 2 · =
a+b sin(s − a) sin(s − b) a+b c sin(s − a) sin(s − b)
cos cos + cos
2 +1 2 2
c
cos
2
v
b+c−a a+c−b u s s s−c s−c
sin sin u sin cos sin cos
2 2 u
·u 2 2 2 2 =
a+b+c a+b−c t s−a s−a s−b s−b
cos cos sin cos sin cos
2 2 2 2 2 2
r
ε s s−a s−b s−c
⇒ tg = tg tg tg tg .
4 2 2 2 2

24
 Sferna trigonometrija

v) Koristei Lulijerovu teoremu dobijamo:

sp
sin sin(s − a) sin(s − b) sin(s − c)
r
ε s s−a s−b s−c
tg = tg tg tg tg = √2
4 2 2 2 2 s−a s−b s−c
2 sin s · cos cos cos
2 2 2
s
tg r sin
=
s−a
2
s−b s−c
(prema formuli za tg r iz prethodne glave).
2 cos cos cos
2 2 2
g)  
ε α+β+γ−π α+β π−γ
cos = cos = cos −
2 2 2 2
α+β α+β
α+β γ α+β γ cos sin
2 2 γ 2 cos2 γ
= cos sin + sin cos = γ sin 2 + γ
2 2 2 2 sin cos 2
2 2
a+b 2 γ a−b γ
cos sin + cos cos2
= 2 2 2 2 (sledi iz Delambrovih analogija)
c
cos
2
a b  γ γ a b 2γ γ
cos cos cos2 + sin2 + sin sin cos − sin2
= 2 2 2 2 2 2 2 2
c
cos
2
a b a b
cos cos + sin sin cos γ
⇒ cos =
ε
2
2 2
c
2 2 . (1)
cos
2
U delu a) ovog rexea je pokazano da vai:
γ γ a b a b
2 sin cos sin sin sin γ sin sin
ε
sin =
2
2 2
c
2 2 = 2
c
2. (2)
cos cos
2 2
Kombinacijom (1) i (2) dobijamo:
a b a a
ε sin γ sinsin tg tg sin γ
tg = 2 2 = 2 2 .
2 a b a b a b
cos cos + sin sin cos γ 1 + tg tg cos γ
2 2 2 2 2 2


25
 Sferna trigonometrija

7 Primene sferne trigonometrije

7.1 Primena u stereometriji
Mnogi zadaci iz stereometrije u kojima se trai zapremina nekog tela ili duina nekog
elementa se mogu rexiti korixeem elemenata i formula sferne trigonometrije. To su
zadaci u kojima su poznati elementi nepogodni za rexavae pomou standardnih metoda i
formula iz stereometrije, pa se zato sluimo sfernom trigonometrijom.
Primer 7.1. Pokazati da je zapremina paralelepipeda ABCDA B C D 1 1 1 1
p
V = 2mnp sin s sin(s − a) sin(s − b) sin(s − c) ,

gde su m, n i p duine ivica paralelepipeda koje polaze iz temena A; a, b i c su uglovi

koje one obrazuju i 2s = a + b + c.
Rexee. Povrxina osnove paralelepipeda je B = mn sin a. Iz pravouglih trouglova A EF 1
i A1F A (slika 7.1) za visinu H = A1E se dobija H = p sin c sin β , gde je β diedar triedra
ABDA1 uz ivicu AB . Dakle,
β β
V = BH = mnp sin a sin β = 2mnp sin a sin c sin sin cos .
2 2

Slika 7.1
Traena formula se dobija kada se u dobijeni izraz uvrste formule za polovinu ugla:
r r
β
sin =
2
sin(s − a) sin(s − c)
sin a sin c
i β
cos =
2
sin s sin(s − b)
sin a sin c
.

N
Primer 7.2. Odrediti duinu dijagonale paralelepipeda ABCDA B C D u zavisnosti
od duina egovih ivica i uglova koje one grade.
1 1 1 1

Rexee. Neka je AB = a, AD = b, i AA = c, i neka je ]A AD = α, ]A AB = β i ]BAD = γ.

1 1 1
Neka je AC1 = d traena dijagonala; tada je:
d2 = AC 2 + CC12 − 2AC · CC1 cos ]ACC1 = a2 + b2 + c2 + 2ab cos γ + 2cAC cos ]A1 AC.
Dokaimo sada sledeu lemu:
26
 Sferna trigonometrija

Lema 7.1. Neka je D proizvo na taqka na stranici BC sfernog trougla ABC . Tada je:
cos AD sin BC = cos AB sin CD + cos BC sin BD.

Dokaz. Primenom kosinusne teoreme za stranice na sferni trougao ABD dobijamo:

cos AD = cos AB cos BD + sin AB sin BD cos β.

Primenom kosinusne teoreme za stranice na sferni trougao ABC dobijamo:

cos AC − cos AB cos BC
cos β = .
sin AB sin BC
Ubacivaem druge jednaqine u prvu dobija se:
sin BD
cos AD = cos AB cos BD + (cos AC − cos AB cos BC)
sin BC
⇒ cos AD sin BC = cos AB cos BD sin BC + cos AC sin BD − cos AB cos BC sin BD,
cos AD sin BC = cos AB(cos BD sin BC + cos BC sin BD) + cos AC sin BD,
cos AD sin BC = cos AB sin(BC − BD) + cos AC sin BD = cos AB sin CD + cos BC sin BD.

Opiximo sferu oko taqke A. Neka ona seqe dui AB , AC , AD i AA1 u taqkama E , F , G i
H (slika 7.2). Na osnovu prethodne leme vai:

Slika 7.2

cos HE sin F G + cos HG sin EF cos β sin ]CAD + cos α sin ]BAC
cos ]A1 AC = cos HF = = .
sin EG sin γ

Prema tome je d2 = a2 + b2 + c2 + 2ab cos γ + 2cAC (cos β sin ]CAD + cos α sin ]BAC). Na osnovu
sinusne teoreme u ravni vai sin γ

AC sin ]CAB = a sin γ i AC sin ]CAD = b sin γ,

pa imamo da je
p
d= a2 + b2 + c2 + 2ab cos γ + 2ac cos β + 2bc cos α . N

27
 Sferna trigonometrija

7.2 Primena u geodeziji

Na Zem inoj sferi (qiji je polupreqnik R = 6370 km) poloaj taqke se odreuje enim
geografskim koordinatama: geografskom xirinom ϕM (−90◦ ≤ ϕM ≤ 90◦) i geograf-
skom duinom λM (−180◦ ≤ λM ≤ 180◦). Severna xirina i zapadna duina su pozitivne,
a juna xirina i istiqna duina su negativne.
Azimut pravca na Zem inoj sferi (na primer pravca leta aviona) je ugao koji obrazuju
pravac jug-sever i dati pravac, raqunat od severa u smeru kaza ke na satu.
Primer 7.3. Avion leti najkraim putem iz Beograda (ϕ , ) u San
= 44◦ 480 λ1 = 20◦ 290
Francisko (ϕ = 37 42 , λ = −122 25 ).
1
◦ 0 ◦ 0

a) Koliki put avion prelazi?

2 2

b) Kakav je azimut pravc leta aviona pri polasku, a kakav pri dolasku?
v) U kojoj taqki svog puta je avion najblii Severnom polu? Koliko je tada uda en od
Severnog pola?
Rexee. U trouglu ABC (A - Beograd, B - San Francisko, C - Severni pol, slika 7.3) vai:
a = 90◦ − ϕ2 = 62◦ 110 , b = 90◦ − ϕ1 = 45◦ 120 , γ = λ1 − λ2 = 142◦ 540 .
Rexavaem tog trougla dobijamo:
cos c = cos a cos b + sin a sin b cos γ = −0, 17173, c = 1, 74338 rad = 99◦ 530 ,
cos a − cos b cos c
cos α = = 0, 84067, α = 32◦ 470 ,
sin b sin c
cos b − cos a cos c
cos β = = 0, 90068, β = 25◦ 450 .
sin a sin c
a) Avion preleti put duine d = R · c (rad) = 6370 · 1, 74338 = 11105 km .
b) Pravac leta ima u polasku azimut 360◦ − α = 327◦130, a pri dolasku 180◦ + β = 205◦450.

Slika 7.3 Slika 7.4

v) Neka je B1 taqka u kojoj je avion najblii Severnom polu (slika 7.4). U trouglu AB1C
poznato je: b1 = b = 45◦120, α1 = α = 32◦470, β1 = 90◦. Rexavaem tog trougla dobija se:
sin a1 = sin α1 sin b1 = 0, 38427 ⇒ a1 = 0, 39441 rad = 22◦ 360 ,
cos b1
− cos a1 cos b1
cos c1 − cos a1 cos b1 cos a1
cos γ1 = = = tg a1 tg b1 = 0, 4133 ⇒ γ = 65◦ 350 .
sin a1 sin b1 sin a1 sin b1
Taqka B1 ima geografske koordinate ϕB1 = 90◦ − a1 = 67◦240, λB1 = λ1 − γ1 = −45◦60, a ena
uda enost od Severnog pola je d = 6370 · 0, 39441 = 2512 km . N

28
 Sferna trigonometrija

7.3 Razni primeri

Primer 7.4. Na stranicama sfernog trougla ABC se nalaze taqke P , Q i R, pri qemu se
dui AP , BQ i CR seku u jednoj taqki (slika 7.5). Tada je sin AR sin BP sin CQ
sin RB sin P C sin QA
= 1.

Slika 7.5
Rexee. Primenom sinusne teoreme na sferne trouglove BP D i CP D dobijamo
sin BP
sin BD
=
sin ^BDP
sin ^BP D
i sin P C
sin CD
=
sin ^CDP
sin ^CP D
.

De eem ovih jednaqina se dobija

sin BP sin ^BDP sin ^CP D sin BD sin ^BDP sin BD
= = .
sin P C sin ^CDP sin ^BP D sin CD sin ^CDP sin CD
Na sliqan naqin se moe pokazati da je
sin AR
sin RB
=
sin ^ADR sin AD
sin ^BDR sin BD
i sin CQ
sin QA
=
sin ^CDQ sin CD
sin ^ADQ sin AQ
.

Mnoeem ovih jednaqina dobija se sin

sin AR sin BP sin CQ
RB sin P C sin QA
= 1. N

Primer 7.5. Neka su sve stranice sfernog trougla ABC jednake π

i neka je T taqka u
unutraxosti tog sfernog trougla. Tada vai 2

cos2 T A + cos2 T B + cos2 T C = 1.

Rexee. Na osnovu kosinusne teoreme za stranice je
π
cos AB = cos AC cos BC + sin AC sin BC cos ^ACB ⇒ cos ^ACB = 0 ⇒ ^ACB = .
2
Analogno su i ostali uglovi sfernog trougla ABC jednaki π2 . Primenom kosinusne teoreme
za stranice na sferne trouglove T AB i T CB dobijamo
cos T A = cos AC cos T C + sin AC sin T C cos ^T CA = sin T C cos ^T CA,
cos T B = cos BC cos T C + sin BC sin T C cos ^T CB = sin T C sin ^T CA.

29
 Sferna trigonometrija

Kvadriraem i sabiraem ovih jednaqina dobijamo

cos2 T A + cos2 T B = sin2 T C = 1 − cos2 T C ⇒ cos2 T A + cos2 T B + cos2 T C = 1.

Primer 7.6. Neka su sve stranice sfernog trougla ABC jednake π2 i neka su T i U taqke
u unutraxosti tog sfernog trougla. Tada vai
cos T U = cos T A cos U A + cos T B cos U B + cos T C cos U C.

Slika 7.6

Rexee. Primenom kosinusne teoreme za stranice dobijamo

cos T U = cos T A cos U A + sin T A sin U A cos ^T AU.

Primenom formule za kosinus razlike je

cos T AU = cos(^BAU − ^BAT )
= cos ^BAU cos ^BAT − sin ^BAU sin ^BAT
= cos ^BAU cos ^BAT − cos ^CAU cos ^CAT

⇒ cos T U = cos T A cos U A + sin T A sin U A(cos ^BAU cos ^BAT − cos ^CAU cos ^CAT ).
Iz kosinusne teoreme za stranice takoe dobijamo jenaqine
cos T B = sin T A cos ^BAT, cos U B = sin U A cos ^BAU,

cos T C = sin T A cos ^CAT i cos U C = sin U A cos ^CAU,

pa prethodna jednaqina postaje
cos T U = cos T A cos U A + cos T B cos U B + cos T C cos U C.

30
 Sferna trigonometrija

Zak uqak
Pre svega elim da se zahvalim svom mentoru na svom vremenu i strp eu koje je izdvojio
prilikom qitaa mog maturskog rada. Nadam se da je ovaj rad bio razum iv i da e biti
koristan u sredoxkolskoj nastavi. U emu naravno nisu obraeni svi delovi kige Isaka
Todhantera, pa toplo preporuqujem svima koje je ovaj rad zainteresovao da proqitaju celu
kigu i upotpune steqeno znae iz sferne tigonometrije.

Literatura
[1] I. Todhunter, Spherical trigonometry, Cambridge, 1886.
[2] ore Dugoxija, ivorad Ivanovi, Trigonometrija, Krug, Beograd, 2006.
[3] Stevan Davidovi, Geometrija za vixe razrede, 3. deo - Trigonometrija, Beograd, 1921.
[4] Sran Oganovi, ivorad Ivanovi, Stereometrija, Krug, Beograd, 2009.
[5] www.overleaf.com
[6] www.wikipedia.org

31