1

PROJEKAT
ELEKTRINIH INSTALACIJA





2
O P T A D O K U M E N T A C I J A
1 O P T I D E O......................................................................................................... 3
1.1 PROJEKTNI ZADATAK ................................................................................................... 3
1.1.1 OPTI PODACI: .......................................................................................................... 3
1.1.2 TEHNIKI ZAHTEVI: ................................................................................................... 3
1.2 SPISAK ZAKONA, PROPISA, STANDARDA................................................................... 4
1.2.1 ZAKONI ....................................................................................................................... 4
1.2.2 PROPISI ...................................................................................................................... 4
1.2.3 TEHNIKE PREPORUKE ED ..................................................................................... 4
1.2.4 SRPSKI STANDARDI .................................................................................................. 4
1.2.5 UPUTSTVA ................................................................................................................. 5
1.3 PRILOG O ZATITI NA RADU ........................................................................................ 6
1.3.1 OPASNOSTI I TETNOSTI KOJE SE MOGU JAVITI PRI KORIENJU
ELEKTROENERGETSKIH INSTALACIJA I UREAJA ................................................ 6
1.3.2 OTKLANJANJE NAVEDENIH OPASNOSTI ................................................................ 6
2 T E K S T U A L N I D E O ......................................................................................... 7
2.1 TEHNIKI OPIS .............................................................................................................. 7
2.2 TEHNIKI USLOVI ZA MONAU ELEKTROINSTALACIJA .......................................... 10
2.2.1 OPTI USLOVI: ........................................................................................................ 10
2.2.2 USLOVI ZA RAD I MATERIJAL: ................................................................................ 11
2.2.3 USLOVI ZA DISPOZICIJU OPREME ......................................................................... 11
2.2.4 USLOVI ZA ISPITIVANJE: ......................................................................................... 12
2.2.5 POGODBENI USLOVI: ............................................................................................. 12
2.2.6 ZAVRNE ODREDBE: ............................................................................................. 12
2.3 TEHNIKI USLOVI ZA IZVOENJE GROMOBRANSKIH INSTALACIJA ..................... 13
2.3.1 OPTI USLOVI .......................................................................................................... 13
2.3.2 IZVOENJE GROMOBRANSKIH INSTALACIJA ...................................................... 14
2.3.3 VRSTE MATERIJALA I DIMENZIJE GROMOBRANSKE INSTALACIJE ................... 14
2.3.4 IZVOENJE UNUTRANJE GROMOBRANSKE INSTALACIJE ............................... 14
2.3.5 ODRAVANJE GROMOBRANSKE INSTALACIJE .................................................... 15
2.3.6 KONTROLA GROMOBRANSKE INSTALACIJE ........................................................ 15
2.4 TEHNIKI USLOVI ZA IZRADU TELEK. I SIGNALNIH INSTALACIJA U OBJEKTU ..... 17
2.4.1 OPTI USLOVI ......................................................................................................... 17
2.4.2 TEHNIKI USLOVI ZA INSTALACIJE ....................................................................... 18
2.4.3 UNUTRANJA INST. TELEKOMUNIKACIONIH I SIGNALNIH INSTALACIJA .......... 19
3 N U M E R I K I D E O ......................................................................................... 21
3.1 PRAUN NOSIVOSTI NAPOJNIH KABLOVA ............................................................... 21
3.2 PRORAUN PADA NAPONA ....................................................................................... 22
3.3 PROVERA EFIKASNOSTI ZATITE OD INDIREKTNOG DODIRA TT SISTEMA ......... 22
3.4 PRORAUN KRATKOG SPOJA ................................................................................... 23
3.5 PRORAUN OTPORA RASPROSTIRANJA TEMELJNOG UZEMLJIVAA ................. 25
3.6 PRORAUN GROMOBRANSKE INSTALACIJE ........................................................... 26
3.7 FOTOMETRISKI PRORAUN ...................................................................................... 29
4 P R E D M E R I P R E D R A U N ...................................................................... 30
5 G R A F I K I D E O ............................................................................................... 31



3
1 O P T I D E O
1.1 PROJEKTNI ZADATAK
1.1.1 OPTI PODACI:
INVESTITOR:

PROJEKTANT:

OBJEKAT: STAMBENI OBJEKAT - APARTMANI

PREDMET PROJEKTA: PROJEKAT ELEKTRINIH INSTALACIJA
1.1.2 TEHNIKI ZAHTEVI:
Projekat elektrinih instalacija uraditi prema sledeim zahtevima:
A. Predvideti mesto prikljuka glavnog napojnog kabla na objekat i mesto mernog
razvodnog ormana
B. Predvideti razvodne table sa napojnim kablovima.
C. Predvideti unutranje i spoljanje osvetljenje.
D. Predvideti monofazne utinice i fiksne prikljuke.
E. Elektrine instalacije u kotlarnici.
F. Predvideti telefonsku instalaciju i raunarsku mreu.
G. Predvideti televizijske instalacije.
H. Spoljanja i unutranja gromobranska instalacija i uzemljenje.

PROJEKTANT: INVESTITOR:

______________________ ______________________
4
1.2 SPISAK ZAKONA, PROPISA, STANDARDA
1.2.1 ZAKONI
- Zakon o planiranju i izgradnji objekata (Sl.glasnik RS br. 72/09).
- Zakon o standardizaciji (Sl. list SFRJ br. 30/96)
- Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu (Sl.glasnik RS 101/05).
- Zakon o zatiti od poara (Sl.glasnik RS br.111/09).
- Ukaz o proglaenju zakona o sistemu veza (Sl. list SFRJ br.41/88)
- Zakon o zatiti ivotne sredine (Sl.glasnik RS br.6/91, 53,95)
1.2.2 PROPISI
- Pravilnik o optim merama zatite na radu od opasnog dejstva elektrine struje u objektima
namenjenim za rad, radni prostor i na radilitu (Sl.glasnik SRS br.21/89).
- PTN za zatitu elektro energetskih postrojenja i ureaja od poara (Sl.list SFRJ br.74/90).
- PTN za uzemljenja elektro energetskih postrojenja nazivnog napona iznad 1000V
- (Sl.list SRJ br.61/95).
- PTN za zatitu objekata od atmosferskog pranjenja (Sl.list SRJ br.11/96).
- PTN za elektrine instalacije niskog napona (Sl.List SFRJ br.53/88, 54/88, 28/95).
- PTN za zatitu nisko naponskih mrea i pripadajuih transformatorskih stanica
- (Sl.list SFRJ br.13/78, 37/95).
- PTN za pogon i odravanje elektro energetskih postrojenja i vodova (Sl.list SRJ br.41/93).
- Pravilnik o tehnikim normativima za stabilne instalacije dojave poara (Sl.list SRJ br.
87/1993)
- Pravilnik o tehnikim normativima za kablovske distributivne sisteme i zajednike antenske
sisteme (Sl. list SFRJ br. 66/1987)
- Odluka o uslovima i tehnikim normativima za projektovanje stambenih zgrada (Sl. list grada
Beograda br. 32/1983)
- Pravilnik o kontroli kvaliteta TT sredstava (PTT vesnik br. 14/79)
- Tehniki uslovi za samonosivi pretplatniki kabl sa noseim uetom (PTT vesnik 13/73)
- Teh. uslovi za sisteme telefonskih instalacija sa instalacionim kanalima (PTT vesnik 4/74)
- Tehniki uslovi za razvodne i uvodne ormane (PTT vesni br. 16/79)
- Naredba o obaveznom atestiranju kablovskih distributivnih i zajednikog antenskog sistema
(Sl. list SFRJ br. 37/1987)
1.2.3 TEHNIKE PREPORUKE ED
- Primena temeljnog uzemljivaa i mera izjednaavanja potencijala u objektima i
transformatorskim stanicama (TP br.5/97 ) Primena temeljnog uzemljivaa i mera
izjednaavanja potencijala u objektima i transformatorskim stanicama (TP EPS br.5)
- Prikljuci na niskonaponsku mreu i elektrine instalacije u zgradama(TP EPS br.13)
- Objekti do 1 kV. Nadzemni vodovi do 1kV. (TP EDB br.11)
- Objekti do 1 kV. Instalacije u zgradama. (TP EDB br.13)
1.2.4 SRPSKI STANDARDI
- SRPS N.A2.001 Standardni naponi
- SRPS N.A2.201 Standardne frekvencije
- SRPS N.A3.010-420 Elektrotehniki grafiki simboli
- SRPS N.B2.702-781 El.instalacije niskog napona
- SRPS N.C0.006-015 Energetika
- SRPS N.E3.210-213 Sklopke za naprave
- SRPS N.E3.310-356 Instalacioni automatski prekidai
- SRPS N.E3.500-587 Prikljunice, utikai i natikai
- SRPS N.E5.20-505 Osigurai
5
- SRPS N.H9.103 Strujni transformatori za zatitu
- SRPS N.K3.001-150 Prekidai za naizmeninu struju VN
- SRPS N.K5.503 Niskonaponski sklopni blokovi
- SRPS N.S8.007, 011 Protiveksplozijska zatita
- SRPS. IEC 1024-1 Gromobranska instalacija. Opti uslovi
- SRPS. IEC 1024-1-1 Gromobranska instalacija. Odreivanje nivoa zatite
- SRPS. IEC 1312-1 Gromobranska instalacija. Zatita od elektromagnetnog impulsa
atmosferskog pranjenja. Opti principi
- SRPS.N.B4.802 Gromobranska instalacija. Postupci pr projektovanju, izvoenju,
odravanju, pregledima i verifikacijama
- SRPS N.N6 (od 160 do 192) KDS merenja odnosa signal-um, itd.
1.2.5 UPUTSTVA
- Uputstvo za projektovanje, izgradnju i odravanje uzemljenja PTT postrojenja (PTT vesnik
br. 2/1977)
- Uputstvo o izradi telefonskih instalacija i uvoda (PTT vesnik br. 1/1975)
- Uputstvo o zatiti telekomunikacionih vodova koji se uvode u elektroenergetska postrojenja
(PTT vesnik br. 3/1977)
- Uputstvo o izradi razvodnih mrea (PTT vesnik br. 19/1980)
- Uputstvo za graenje kablovske TT kanalizacije (PTT vesnik br. 6/73)
- Uputstvo o postavljanju i montai samonosivih kablova (PTT vesnik br. 2/74)
- Uputstvo za graenje mesnih vazdunih mrea (PTT vesnik 1952)
- Uputstvo o proveri kablovskih TT linija (PTT vesnik br. 6/68)
6
1.3 PRILOG O ZATITI NA RADU
Prilog o primenjenim propisanim merama i normativima zatite na radu, u smislu Zakona o
bezbednosti i zdravlju na radu (''Sl.glasnik SRS'' br. 101/05)
1.3.1 OPASNOSTI I TETNOSTI KOJE SE MOGU JAVITI PRI KORIENJU
ELEKTROENERGETSKIH INSTALACIJA I UREAJA
a) Opasnost od elektrinog udara
b) Izazivanje poara
c) Preoptereenje
d) Struja kratkog spoja
e) Spoljni uticaji
f) Nedozvoljeni pad napona
g) Pojava previsokog napona dodira na gromobranskoj instalaciji
1.3.2 OTKLANJANJE NAVEDENIH OPASNOSTI
a) Zatita od elektrinog udara je izvrena u skladu sa SRPS N.B2.741 primenom odgovarajuih
mera:
Zatitom od indirektnog dodira (zatita automatskim isklapanjem napajanja, zatita
upotrebom ureaja klase II, ili odgovarajuom izolacijom, zatita postavljanjem u nevodljive
prostorije, zatita lokalnim izjednaavanjem potencijala bez spajanja sa zemljom i zatita
elektrinim odvajanjem.
b) Zatita od izbijanja poara izvrena u skladu sa SRPS N.B2.742. Izvren je takav izbor
elektrine opreme (postavljene na dozvoljenim lokacijama) da ona ne prestavlja opasnost od
poara za okolne materijale.
c) Zatita od preoptereenja je reena u skladu sa SRPS N.B2.743. Zatitni ureaji na
provodnicima pod naponom su izabrani tako da e automatski iskljuiti napajanje kod svake
struje preoptereenja pre nego to prouzrokuje povienje temperature tetne za izolaciju,
spojeve, stezaljke ili okolinu.
d) Zatita od kratkospojnih struja izvrena u skladu sa SRPS N.B2.743. Zatitni ureaji na
provodnicima pod naponom su izabrani tako da osiguravaju prekidanje kratkospojnih struja pre
nego takva struja prouzrokuje opasnost od toplotnih i mehanikih delovanja u provodnicima i
spojevima.
e) Zatita od spoljnih uticaja je reena u skladu sa SRPS N.B2.751. Izvren je pravilan izbor
elektrine opreme prema zahtevima koji su proizali klasifikacije spoljanjih uticaja prema SRPS
N.B2.730. Na ovaj nain je osigurana i pouzdanost tehnikih mera zatite po standardima
SRPS N.B2.741, SRPS N.B2.742 i SRPS N.B2.743.
f) Zatita nedozvoljenog pada napona je ostvarena pravilnim dimenzionisanjem provodnika i
kablova prema stvarnom optereenju.
g) Zatita objekata od atmosferskog pranjenja predviena je pravilnom gromobranskom zatitom.
Prihvatni sistem, spustni vodovi, spojevi i temeljni uzemljiva su pravilno odabrani, a u skladu sa
propisima o gromobranima Slubeni list broj 11/96 i SRPS N.B4.800, 801, 803 i 810 odnosno
SRPS IEC 1024-1 i SRPS IEC 1024-1-1.

PROJEKTANT:


7
2 T E K S T U A L N I D E O
2.1 TEHNIKI OPIS
Po klasifikaciji spoljanjih uticaja ovaj objekat spada isledee grupe:
Klasifikacija uticaja okoline
AA4 temperatura okoline -5C do +40C
AC1 nadmorska visina 2000m
AD2 prisustvo vode - slobodno padanje vodenih kapi
AE1 prisustvo stranih vrstih tela zanemarivo
AF1 prisustvo korozivnih ili prljajuih materija zanemarljivo
AG1 mehanika naprezanja, udari slaba
AH1 mehanika naprezanja, vibracije slaba
AK1 prisustvo flofe ili gljivica zanemarljivo
AL1 prisustvo faune zanemarljivo
AM1 elektromagnetski, elektrostatiki ili uticaj jonizacije zanemarljiv
AN1 sunevo zraenje zanemarljivo
AP1 seizmiki efekti zanemarljivo
AQ1 munje zanemarljivo
Kalsifikacija upotrebe
BA1 osposobljenost lica neobaveteni
BB1 elektrina otpornost ljudskog tela normalna
BC1 dodir lica sa potencijalom zemlje nema dodira
BD1 mogunost evakuacije u sluaju hitnosti mala gustina naseljenosti
BE1 priroda materijala koji se obrauje ili je uskladiten nema opasnosti
Klasifikacija konstrukcije zgrade
CA1 sastav materijala nezapaljiv
CB1 struktura zgrade zanemarljivo
Napajanje objekta sa niskonaponske mree i glavni napojni kabl
Prema uslovima nadlene ED omezbeeno je mesto na prednjoj fasadi gde e biti montiran
mernirazvodni orman MRO (u nadlenosti ED). Napojni vazduni, kabal X00/O 416mm2 se prua
od ugaonog stuna NN mree do najblie fasade a zatim po fasadi dolazi do MRO (i ovo je u
nadlenosti ED). U MRO e biti montirano trofazno dvotarifno brojilo 10-40 i MTK kao i limitatori.
Po uslovima dozvoljena vrna snaga na objektu bi trebala da bude 2.3kW a limitatori su od
10A.
U MRO se dograuju 3-polni automatski osigurai MC32/C10 za osiguravanje napojnih
kablova prema spratnim razvodnim tablama i razvodnom ormanu u kotlarnici.
Ispod MRO je predviena glavna ina za izjednaenje potencijala GIP. ina se povezuje
trakom na temeljni uzemljiva i kablom PP00-Y 116mm2 sa PE inom u MRO.
Instalisana snaga na objektu (na ormanu +MRO) je 74.6kW, jednovremeno optereenje
objekta bi bilo oko 2kW uz koeficient jednovremenosti kj=0.03. Svakako e vrna struja biti
odreena vrednostma limitatora koje odobri ED.
U objektu su izvedene spratne razvodne table za napajanje apartmana i kotlarnice (+RT-1,
+RT-2, +RT-2A, RT-3, +RT-4, RT-5 i +RO-KO). Sve razvodne table i ormani se napajaju sa +MRO
istim tipom i presekom kabla PP00-Y 54mm2. Svi kablovi se polau u zidu ispod maltera.




8
Instalacija unutranjeg i spoljanjeg osvetljenja
Osvetljenje se izvodi nadgradnim plafonskim i zidnim svetiljkama ili ugradnim svetiljkama u
zavisnosti od vrste plafona. Svetiljke su sledee:
- S1-Nadgradna svetiljka za dnevnu i spavau sobu
- S2-Nadgradna svetiljka za kuhinju
- S3-Nadgradna svetiljka za hodnik i stepenite
- S4-Nadgradna svetiljka za kupatilo
- S5-Nadgradna svetiljka toeeg mesta
- S6-Nadgradna svetiljka za osvetljavanje ulaza
- S7-Nadgradna svetiljka kuhinjskog radnog elementa
- S8-Nadgradna svetiljka za kotlarnicu, IP65
Svetiljka S5 u kupatilu se montiraju iznad ogledala na visini 2.1m od poda. Svetiljka S7 u
kuhinji se montira ispod gornjih kuhinjskih elemenata na visini 1.5m od poda. Prekidai se montiraju
na visini 1.1m od poda. Svetiljke i kupatilski ventilatori se povezuju na razvodni orman kabom PP-Y
3x1.5mm2. Sva galanterija je modularna
Kabl se polae u zidu ispod maltera.
Instalacija utinica i fiksnih prikljuaka
Obina utinica (UT) se montira na visini 0.3m od poda. Set utinica za televiziju (TV) se montira na
visini 0.3m od poda. Set utinica za raunar (RA) se montira na visini 0.3m od poda. Set utinica
pored kreveta (KR) se montira na visini 0.3m od poda. Utinica pored kreveta (KR) se montira na
visini 0.3m od poda. Utinica za fen u kupatilu (FEN) se montira na visini 1.2m od poda.
Utinica za friider (FR) se montira na visini 0.6m od poda. Utinica za poret () se montira na
visini 0.6m od poda. Utinica za radni sto u kuhinji (RS) se montira na visini 1.2m od poda.
Utinica za ve mainu (VM) se montira na visini 1.2m od poda. Utinica za mainu za pranje
sudova (VM) se montira na visini 1.2m od poda. Utinica za klimu (KL) se montira na visini 2.4m od
poda. Prikljuak za akumulacioni bojler se izvodi na visinii 1.6m od poda. Monofazne uko utinice
se povezuju na razvodni orman kabom PP-Y 3x2.5mm2. Kabl se polae u zidu ispod maltera. Sva
galanterija je modularna (utinice i prekidai).
Elektrine instalacije u kotlarnici
Svi kablovi koji od regala do nekog ureaja idu kroz vazduh su polaeni u savitljivim metalnim
SAPA cevima promera 16mm i 20mm. Ostali instalacioni kablovi so OG razvodom poloeni na zidu
u tvrdim instalacionim cevima promera 16mm i 20mm.
Svi kablovi u kotlarnici su tipa PP00-Y
Unutranja i spoljanja gromobranska zatita i uzemljenje
Proraun gromobranskih instalacija dokazao da je gromobranska instalacija potrebna i da je
potreban nivo zatite III.
Gromobran je izveden u sistemu nevidljivog HERMI gromobrana. Prihvatni sistem je
predvien kao mrea napravljena po krovu aluminijumskom icom 16mm na odgovarajuim
potporama. ica na 6 mesta silazi sa krova i ukrsnim komadima se vee za elinu pocinkovanu
traku FeZn 203mm koja je poloena u betonskom stubu pre nalivanja betona. Traka izlazi iz stuba
na visini 1.7m od kote terena i povezuje se ukrsnim mernim komadom sa trakom FeZn 254mm
koja se vraa u betonski stub i ide do temeljnog uzemljivaa. Temeljni uzemljiva se izvod istom
trakom FeZn 254mm i privruje za armaturu temelja ukrsnim komadima.
Sa temeljnog uzemljivaa se izvode trake za uzemljenje vertikalnih oluka, spoj sa glavnom
inom za izjednaenje potencijala i spoj sa prstenastim uzemljivaem u kotlarnici.
Radi poveanja opasnosti od elektrinog udara u kupatilima s obzirom na poznate okolnosti,
potrebno je sve metalne delove pristupane dodiru, a koji nisu deo elektrine instalacije,
meusobno galvanski povezati, kako usled nekog kvara ne bi nastupila opasna potencijalna razlika
izmeu tih metalnih delova, koja bi mogla ugroziti ivot korisnika. U svim kupatilima imamo PS49
kutije za dopunsko izjednaavanje potencijala. PS49 kutije su povezane na Pe inu ormana/table
provodnikom P/F 16mm2.

9
Strukturna mrea (telefonska i raunarska mrea)
Prikljuenje objekta na javnu telefonsku mreu se izvodi sa najblieg tt stuba na kome postoji
mogunost prikljuka. Privodni kabal nije predmet projekta.
Utinice RJ45/kat5E strukturne mree (raunari i telefoni) se montiraju u setu na visini 0.3m
od poda zajedno sa energetskim utinicama.
Utinice se povezuju kablom FTP/kat5E u PVC crevima 16/20mm. Kabl se polae u zidu
ispod maltera a licevi koji se temuju u zidu za polaganje kablova moraju se kasnije zatvoriti
mainskim malterom. Svi kablovi u jednom apartmanu zavravaju u razvodnoj kutiji do koje dolazi
po jedan kabal sa glavne razvodne kutije koja se nalazi na tavanu.
Instalacije televizije
Predvieno je da se na krovu postavi antenski stub sa 3 irokopojasne antene. Antene se
povezuju sa televiziskim razvodnim ormanom TV-O na tavanu. U ormaru se nalaze skretnice za
antene, pojaavai i razdelnici signala. Kablovima RG6 se povezuje ovaj orman sa razvodnom
kutijom u svakom stanu. U kutiji se montira novi razdelnik od koga se dalje vodi isti kabal do svake
zavrne utinice. Paralelno sa ovim kablovima se provlae i koaksijalni kablovi za satelitske antene.
Utinica za TV/antenski sistem (Tv) je zavrna se montira na visini 0.3m od poda.
Svi kablovi se plu u PVC fleksibilnim crevima 16/20mm.

PROJEKTANT:

10
2.2 TEHNIKI USLOVI ZA MONAU ELEKTROINSTALACIJA
2.2.1 OPTI USLOVI:
Ovi tehniki uslovi su sastavni deo elaborata za izradu elektrine instalacije osvetljenja,
utikakih kutija, elektro-motornog pogona i kao takvi obavezni su za izvoaa i investitora pri
izgradnji objekta.
Celokupna instalacija mora se izvesti prema planovima, emi razvoda i prorauna, prema
vaeim propisima za elektrine instalacije, a u skladu sa SRPS-om.
Investitor je duan da odredi jedno struno lice koje e vriti nadzor nad izgradnjom objekta.
Izvoa je duan da pre poetka radova dobro proui projekat i da sve eventualne propuste i
nejasnoe u projektu razjasni pre poetka nabavke materijala i njegove ugradnje. Ukoliko doe do
izvesnih izmena pri izvoenju, izvriti potrebne korekcije uz pismenu saglasnost Nadzornog organa.
Materijal za instalaciju mora biti dobrog kvaliteta i odgovarati postojeim propisima. Po
donoenju materijal na gradilite, nadzorni organ je duan da materijal pogleda i njegovo stanje
konstatuje u graevinskom dnevniku.
Pored materijala mora i sam rad biti solidan i sve to bi se u toku rada i kasnije pokazalo
nesolidno, izvoa je duan da nadoknadi o svom troku.
Izvoa je duan da po otpoinjanju radova otvori graevinski dnevnik i da u njega zapisuje
sve radove koje izvodi u toku dana.
Sve izmene koje se eventualno dogode obavezno se upisuju u dnevnik i Nadzorni organ ih
podpisuje. Sve eventualne izmene mora da odobri Projektant i Nadzorni organ.
Celokupna instalacija je izvedena kablovima tipa PP delom u zidu.
Grananje i nastavljanje provodnika moe se vriti iskljuivo u razvodnim kutijama dovoljnih
dimenzija da se u njima mogu smestiti veze provodnika. Najmanji unutranji prenik razvodnih
kutija u kojima se vri veza provodnika ne sme biti manji od 70mm.
Svi provodnici upotrebljeni za ovu vrstu instalacija moraju biti od bakra, a njihov presek i vrsta
izolacije oznaeni su na planovima, u opisu i predmeru.
Pri polaganju vodova mora se strogo voditi rauna da se kablovi neoteuju. Na mestima gde
kablovi menjaju pravac moraju se napraviti blage krivine, iji poluprenik ne sme biti manji od
petnaestostrukog prenika kabla.
Za lako vezivanje provodnika na mestima njihovog nastavljanja (razvodne kutije) i vezivanje
za prekidae, svetiljke i utikake kutije ostaviti slobodan vod duine 10-15cm, a za prikljuak
motornih i drugih potroaa ostaviti vod duine 50cm.
Tip razvodnog postrojenja i sistem zatite je u skladu sa SRPS N.B2.730.
Ako se pri izvoenju instalacije iz ma kojih razloga ukae neophodna potreba manjih
odstupanja od plana i predmera, za svako takvo odstupanje mora se pribaviti pismena saglasnost
strunog Nadzornog organa, koga odreuje Investitor, ili od Projektanta. Vea odstupanja ne smeju
se initi bez predhodnog odobrenja revizione komisije koja je odobrila ovaj projekat.
Investitor je duan da u ugovoru sa izvoaem odredi vreme garantnog roka za ovu
instalaciju. Garantni rok ne sme biti krai od dve godine dana a rauna se od dana prijema ove
instalacije. U ovom roku izvoa je duan da sve kvarove i nedostatke instalacije, koji proizilaze kao
posledica nesolidnog rada, ili loeg kvaliteta upotrebljenog materijala, otkloniti o svom troku. Za
kvarove koji proizilaze zbog nestrunog rukovanja instalacijama izvoa nije odgovoran.
Uzrok nedostatka instalacije i kvarova ustanovljava se komisijskim putem. Komisiju od tri
lana biraju, jednog investitor, drugog izvoa a treeg sporazumno. Odluka komisije je punovana
za obe strane.
Sve otpatke koje bude koje bude priinio, pri izvoenju radova, Izvoa je duan odneti sa
gradilita. Mesto odnoenja otpadaka duan je da odredi investitor pri sastavljanju ugovora sa
izvoaem.
Po zavretku svih radova Izvoa mora izvriti probu instalacija prema postojeim propisima.
Ukoliko se instalacija prilikom ispitivanja pokae neispravnom Izvoa je duan da je dovede
u ispravno stanje o svom troku.
Preuzimanje instalacije od izvoaa moe se izvriti tek posle zavretka svih radova i
ispitivanja ispravnosti instalacije.
11
2.2.2 USLOVI ZA RAD I MATERIJAL:
Sav materijal upotrebljen za ovu instalaciju mora biti prvoklasnog kvaliteta i izradjen prema
standardima SRPS. ili VDE i DIN ( ukoliko nepostoji SRPS standard ).
Sva oprema isporuuje se komplet za montau i upotrebu ako niije posebno drugaije
navedeno.
Pri izvoenju radova Izvoa je duan da vodi rauna o ve izvedenim radovima na objektu.
Ako bi se izvedeni radovi pri montai elektrinih instalacija nepotrebno i usled namarnosti i
nestrunosti otetili, trokove tete snosie izvoa elektroinstalacija.
Buenje i seenje gvozdenih i armirano-betonskih greda i stubova ne sme se vriti bez znanja
i odobrenja nadzornog organa za ovu vrstu radova.
Pri postavljanju kablova ili provodnika u cevi, svi provodnici koji pripadaju jednom strujnom
kolu moraju biti postavljeni u istu cev odnosno kabl.
Spajanje provodnika moe se vriti samo u spojnim i razvodnim kutijama, ormanima ili
ahtovima.
Metalne zatite obloge cevi i kablova ne smeju biti upotrebljeni kao povratni provodnici, ni kao
provodnici za zatitno uzemljenje.
Cevi i kablove svih vrsta treba polagati po pravoj liniji, horizontalno ili vertikalno. Krivolinijsko
polaganje moe se vriti samo izuzetno. Pri horizontalnom polaganju cevi moraju imati mali pad
prema kutijama ili ahtovima. Na slobodnim cevima treba postaviti uvodnike od izolacionog
materijala.
Cevi poloene u zidu ili podu ne smeju se prekrivati materijalom koji bi ih nagrizao.
Postavljanje provodnika i kablova u cevi treba da je izvedeno tako da se provodnici bez tekoa
mogu izvlaiti sem u posebnim sluajevima.
Postavljanje kutija ili ahtova vri se na rastojanju od oko 6m, ili u skladu sa posebnim
okolnostima, a prema oznakama u grafikom delu projekta.
Kroz istu kutiju ili aht mogu se postaviti provodnici razliitih strujnih kola.
Prekidai i osigurai stavljaju se samo na fazne provodnike.
U vlanim prostorijama moe se postaviti samo oprema nepromoive izvedbe.
Razvod kablova unutar objekta vri se pomou metalnih perforiranih regala i u zidu ispod maltera.
Pri prolazu kroz pregradne zidove, cevi izmedju vlane i suve prostorije treba polagati tako
da u njihove otvore ne moe da prodre vlaga ni da se skupi voda. Cevi treba da su od materijala
otpornog na vlagu i da su postavljene u nagibu prema vlanoj prostoriji. Pri polaganju cevi kroz
spoljni zid zgrade unutranja prostorija se tretira kao suva u odnosu na spoljni prostor.
Pri prolazu vodova kroz zid izmedju suve i vlane prostorije, vodovi se moraju zavriti u suvim
prostorijama sa priborom za vlane prostorije.
Nastavljanje provodnika ne sme se vriti uvrtanjem ve samo stezaljkama.
Nastavljanje razliitih materijala moe se vriti samo preko olovnih podmetaa debljine 2mm.
2.2.3 USLOVI ZA DISPOZICIJU OPREME
Provodnici slabe struje moraju se postaviti u zasebne cevi. Pri paralelnom polaganju,
horizontalne vodove jake struje treba postaviti na sledei nain:
- pri vrhu zida polau se vodovi telekomunikacija
- na 10cm ispod njih polau se vodovi za signalizaciju
- na 10cm ispod njih polau se vodovi energetike
Voditi rauna da se protiv poarne instalacije moraju odmaknuti od energetskog razvoda
minimalno 0.5m.
Nakon ukopavanja vodova u zid licevi se zatvaraju mainskim malterom.
Razvodni orman je montirana na visini 1.0m od kote poda. Pre izrade ormana Izvoa je
duan da na radioniku dokumentaciju ormana, koju sam izrauje, dobije saglasnost Projektanta.
Orman se izrauje od elinog dva puta dekapiranog lima, debljine 2mm, stepene zatite IP54, sa
vratima sa cilindar bravicom i kljuem. Orman je montirana na zid na propisane drae. Po
zavrenoj izradi orman se boji sivim efektom lak, odnosno u boju koju odredi Investitor. Na
unutranjoj strani vrata se lepi jednopolna ema ormana sa svim potrebnim elektrinim podacima o
12
razvodu. Na prednjoj ploi ormana montira se predviena oprema , prema jednopolnoj emi,
obeleena natpisnim ploicama sa jasnim oznakama pripadnosti elemenata. Orman ima pet
sabirnica L1, L2, L3, PE i N pri emu je na zatitnoj i nultoj sabirnici predvien potreban broj
prikljuaka za pojedinani prikljuak zatitnog i neutralnog provodnika u svakom kablu. Vrata
ormana se premoavaju fleksibilnim provodnikom. U orman se ugrauje oprema kako je
predvieno u jednopolnim emama koje se nalaze u grafikim prilozima.
Razvodne kutije na ovim vodovima se postavljaju koso jedna ispod druge pod uglom od 45.
Na mestima ukrtanja koja se uvode pod pravim uglom, rastojanja izmedju vodova moraju biti
najmanje 10mm. Ako to nije izvodljivo postavlja se izolacioni umetak debljine 3mm.
Paralelno voenje vodova sa dimnim kanalima ili grejnim cevima treba izbegavati. Ako to nije
mogue vodove treba postaviti na oko 5cm odstojanja. Pri ukrtanju vodova sa dimnim kanalima i
dr., razmak izmedju vodova i kanala mora biti najmanje 3cm. Elektrine vodove treba zatititi od
zagrejavanja odgovarajuom toplotnom izolacijom. Instalacione prekidae za osvetljenje postaviti
na onoj strani vrata sa koje se otvaraju. Visina postavljanja od poda 110cm. Visna montiranja
utinica je odreena za svako utikako mesto i visine su upisane na crtaima u grafikom delu
projekta.
2.2.4 USLOVI ZA ISPITIVANJE:
Otpor izolacije izmedju provodnika instalacije i prema zemlji mora iznositi najmanje 500000O
za svako strujno kolo, kada su svi prekidai ukljueni i oprema postavljena bez potroaa. Merenje
otpora se vri megametrom sa naponom od 230V. Rezultati merenja se unose u graevinski
dnevnik.
2.2.5 POGODBENI USLOVI:
Projektom je obuhvaena isporuka kompletnog materijala, transport, monterski, zidarski,
farbarski i pripremno zavrni radovi.
Izvodja je duan da pre poetka radova proveri projekat na licu mesta i izvri potrebne
ispravke nastale iz bilo kog razloga u saradnji sa nadzornim organom. Takoe je duan da
investitoru ukae na potrebne dopune i eventualna racuonalnija tehnika reenja. Manje izmene u
projektu moe izvriti nadzorni organ. Za vee izmene potrebna je saglasnost projektanta.
Za izvoenje nepredvienih ili poveanje predvienih radova potrebna je prethodna pismena
saglasnost investitora, odnosno nadzornog organa.
Sve otpatke nastale pri izvoenju ovih radova izvoa je duan da otkloni sa gradilita na
mesto koje odredi nadzorni organ. Za ispravnost izvedenih radova izvoa daje garantni rok prema
uslovima iz ugovora, a minimalno 1 godina. Putanje instalacije u stalan rad moe se izvriti tek po
obavljenom tehnikom pregledu i dobijanju dozvole za upotrebu.
2.2.6 ZAVRNE ODREDBE:
Odredbe ovih uslova koje se neodnose na projekat u kom su primenjene nee se izvriti.
Sve to je u projektu kontradiktorno standardima i propisima ponitie se uz saglasnost nadzornog
organa.
13
2.3 TEHNIKI USLOVI ZA IZVOENJE GROMOBRANSKIH INSTALACIJA
Ovi uslovi su sastavni deo projekta, i kao takvi su obavezni u potpunosti za izvoaa radova.
2.3.1 OPTI USLOVI
Izvoa radova duan je da pre radova proui projekat i da blagovremeno zatrai od
projektanta eventualna objanjenja.
Za sve eventualne izmene u reenju po projektu i odstupanja ma koje vrste, kako u pogledu
tehnikog reenja tako i u pogledu izbora materijala, izvoa mora pribaviti pismenu saglasnost
odgovornog projektanta, ukoliko ovo ne uini, sam snosi odgovornost za izvrenje radova u vezi sa
izmenama.
Za izvoenje radova gromobranske instalacije mora se voditi poseban graevinski dnevnik
rada na propisan nain definisan Zakonom i drugim prateim dokumentima. Nepredvieni radovi ili
poveanje predvienih radova po koliini i utroku materijala, odnosno izmene radova moraju
prethodno biti odobrene od strane investitora ili njegovog nadzornog organa i upisani u dnevnik
rada od strane toga lica.
Prilikom izvoenja radova izvoa mora biti voditi rauna da ne doe do oteenja objekta ili
materijala na kome se radovi izvode. Svu priinjenu tetu, bilo usled nedovoljne panje ili
neobazrivosti u radu, izvoa je duan da nadoknadi investitoru ili drugom izvoau, koji uporedo
izvodi radove, odnosno o svom troku izvriti potrebne opravke.
Kod izvoenja radova, mora se voditi rauna da se to manje otete ve izvedeni radovi i
postojee instalacije.
Isto tako treba sprovesti koordinaciju radova, ime se izbegavaju smetnje u radu nepropisna
odstupanja.
Ruenje ili temovanje ili probijanje armirano-betonskih konstrukcija sme se vriti samo uz
pismenu saglasnost odgovornog projektanta ili nadzornog organa za graevinske radove.
Instalacija se ima izvesti prema tekstualnom i grafikom delu ovog elaborata i vaeim
propisima za izvoenje ovih instalacija.
Sav materijal koji e se upotrebiti mora odgovarati standardima i biti prvoklasnog kvaliteta.
Materijal koji ne ispunjava ove uslove ne sme se upotrebiti.
Korienje svih ovih instalacija moe se vriti tek posle potpuno zavrenih radova i izvrenih
ispitivanja od strane merodavnih strunih organa.
Izradi gromobranske instalacije po ovoj dokumentaciji moe se pristupiti tek poto se izvri
tehnika kontrola od preduzea koje ispunjava uslove za vrenje tehnike kontrole, i pribavi
miljenje o ispravnosti iste sa aspekta zatite od poara.
Izvoa je duan da, po zavretku radova, komisijski pregleda, i ispita izvedene instalacije i
potrebne ispravke izvriti pre tehnikog pregleda i preuzimanja radova od strane korisnik-
investitora.
Ispitivanje spoljne gromobranske instalacije vri se ispitivanjem neprekidnosti prihvatnog
sistema, spusnih provodnika i sistema uzemljenja i njehovih spojeva kao i ispitivanje uzemljivaa
gromobranske instalacije a u skladu sa propisima i standardima za ispitivanje elektrine instalacije
niskog napona.
Ispitivanje unutranje gromobranske instalacije vri se ispitivanjem izjednaenja potencijala u
skladu sa propisima i standardima za elektrine instalacije niskog napona i proverom postojanja
ureaja za prenaponsku zatitu a u skladu sa propisima i standardima za elektrine instalacije
niskog napona
Garantni rok za sve izvedene radove je jedna godina od dana komisijskog prijema. U ovom
roku izvoa je duan da o svom troku otkloni sve nedostatke nastale usled loe izrade ili
nekvalitetnog materijala
Tokom eksploatacije objekta gromobranska instalacije mora se na propisan nain odravati
radi ouvanja njene efikasnosti u pogledu nivoa zatite.
Odravanje gromobranske instalacije sastoji se od periodnih provera osnovnih parametara
14
prema SRPS IEC 1244-1 i odgovarajuih opravki prema postupku i uputstvu prema projektu.
Program za odravanje mora sadrati spisak uobiajenih stavki potrebnih za pravilno
odravanje gromobranske instalacije kao to su:
- provera svih provodnika gromobranske instalacije i komponenti sistema
- pritezanje svih stezaljki i spojnica,
- provera elektrinog kontinuiteta (neprekidnosti) gromobranske instalacije,
- merenje otpornosti prema zemlji u sistemu uzemljenja
- proveru odnodnika prenapona i ureaja za zatitu od prenapona i
- proveru da li se dejstvo gromobranske instalacije promenilo posle dodavanja ili promene
adaptacije objekta i njegovih instalacija
Sve operacije odravanja a naroito specifikacija opravki i dokazi o proveri osnovnih
parametara gromobranske instalacije kao i sam projekat mora da se uvaju i o njima vodi
dokumentovana evidencija.
Za izradu gromobranske instalacije koristiti projektom predvienu opremu i elemente.
Sve vodove (prihvatni sistem, spusne provodnike, i sistem uzemljenja) gromobranske
instalacije treba izraditi od to duih elemenata sa najmanjim moguim brojem spojeva.
Tokom izvoenja gromobranske instalacije izvoa se mora redovno konsultovati sa
odgovarajuim strunjacima za pojedine faze gradnje objekta (arhitektonsko-graevinske radove
kao i za druge instalacije u objektu) ili pripadajue propise i standarde za objekat.
Izvoa radova mora sinhronizovati radove za izvoenje gromobranske instalacije sa ostalim
uesnicima gradnje.
2.3.2 IZVOENJE GROMOBRANSKIH INSTALACIJA
Gromobran je izveden u sistemu nevidljivog HERMI gromobrana. Prihvatni sistem je
predvien kao mrea napravljena po krovu aluminijumskom icom 16mm na odgovarajuim
potporama. ica na 6 mesta silazi sa krova i ukrsnim komadima se vee za elinu pocinkovanu
traku FeZn 203mm koja je poloena u betonskom stubu pre nalivanja betona. Traka izlazi iz stuba
na visini 1.7m od kote terena i povezuje se ukrsnim mernim komadom sa trakom FeZn 254mm
koja se vraa u betonski stub i ide do temeljnog uzemljivaa. Temeljni uzemljiva se izvod istom
trakom FeZn 254mm i privruje za armaturu temelja ukrsnim komadima.
Sa temeljnog uzemljivaa se izvode trake za uzemljenje vertikalnih oluka, spoj sa glavnom
inom za izjednaenje potencijala i spoj sa prstenastim uzemljivaem u kotlarnici.
2.3.3 VRSTE MATERIJALA I DIMENZIJE GROMOBRANSKE INSTALACIJE
Upotrebljeni materijali moraju podneti bez oteenja elektrodinamika naprezanja usled
dejstva struja atmosferskog pranjenja i druga iznenadna naprezanja
Materijali i dimenzije tienog objekta ili gromobranske instalacije moraju biti odabrani
zavisno od opasnosti od korozije.
2.3.4 IZVOENJE UNUTRANJE GROMOBRANSKE INSTALACIJE
Izjednaenje potencijala se ostvaruje provodnicima za izjednaenje potencijala ili pomou
odvodnika prenapona koji povezuju unutranju gromobransku instalaciju sa metalnim kosturom
objekta, metalnim masama, stranim provodnim delovima i elektrinim i telekomunikacionim
instalacijama tienog prostora.
Ako se spoljanja gromobranska instalacija ne izvodi a zahteva se zatita od sekundarnih
dejstava atmosferskih pranjenja izjednaenje potencijala se mora obezbediti
Izjednaenje potencijala metalnih masa mora se izvesti u u suterenu ili priblino u nivou tla.
Izjednaenje potencijala mora se izvesti preko ine za izjednaenje potencijala (GSIP), napravljene
i postavljene tako da joj se moe lako prii radi provere. ina za izjednaenje potencijala mora biti
spojena sa sistemom uzemljenja. U velikim objektima moe biti vie ina za izjednaenje
potencijala ali one moraju biti meusobno povezane
Kako se izolovani umeci postavljaju u toplovodne instalacije ili vodovodne cevi moraju se
premostiti odvodnicima prenapona dimenzionisanim prema radnim uslovima.
Izjednaenje potencijala se moe realizovati ako izjednaenje potencijala prihvata ukupnu
struju atmosferskog pranjenja ili njen vei deo preseci provodnika moraju biti za bakar 16mm
2
.
15
Izjednaenje potencijala stranih provodnih delova mora se izvesti to blie taki ulaska
instalacija u objekat, jer se oekuje da znatni deo struje atmosferskog pranjenja protee ovom
vezom
Izjednaenje potencijala za elektrine i tekelomunikacione instalacije mora biti izvedeno to
blie taki ulaska ovih instalacija. Ako provodnici imaju zatitni omota ili su postavljeni u metalnu
cev dovoljno je da se povee metalni omota kabla ili cev uz uslov da je njegova otpornost takva da
ne nestvara opasan pad napona za kabl i opremu koja je sa njim povezana.
Svi fazni vodovi su povezane direktno ili indirektno. Provodnici pod naponom zbog zatite od
atmosferskih pranjenja povezuju se na gromobranske instalacije preko odvodnika prenapona. U
TN sistemu zatitni provodnici ili zatitno-neutralni provodnici direktno su povezane na
gromobranske instalacije.
2.3.5 ODRAVANJE GROMOBRANSKE INSTALACIJE
Odravanje gromobranske instalacije mora biti elektromontana sluba ili preduzee koje
raspolae odgovarajuom sturnom slubom a u skladu sa programom odravanja koji je definisan
projektom gromobranske instalacije.
Odravanje gromobranske instalacije je vano da bi se odrao odgovarajui nivo zatite i
efikasnost gromobranske instalacije, jer su komponente gromobranske instalacije podlone
gubljenju (deliminom ili potpunom) svojih svojstava tokom godina eksploatacije zbog korozije,
atmosferskih uticaja, oteenja uzrokovanog dejstvom vremena, mehanikog oteenja i oteenja
usled udara groma.
Program za odravanje gromobranske instalacije mora biti definisan za celokupnu
gromobransku instalaciju, i mora sadrati spisak uobiajenih stavki koje slue kao lista to treba
proveravati kako bi se omoguio uporedni pregled rezulltata provere sa prethodnim rezultatima.
Program za odravanje gromobranske instalacije sadri:
- proveru svih provodnika u gromobranskoj instalaciji i komponenti sistema,
- proveru pritegnutosti svih svezaljkii i spojnica,
- proveru elektrinog kontinuiteta u gromobranskoj instalaciji,
- merenje otpora prema zemlji u sistemu uzemljenja
- proveru ureaja za zatitu od prenapona,
- proveru da li se dejstvo gromobranske instalacije promenilo posle rekonstrukcije objekta
ilki njegovih instalacija.
Izvetaji o svim postupcima odravanja, preduzetim merama i merama koje treba da se
preduzmu predstavljaju osnovu za procenu kvaliteta gromobranske instalacije i njenih komponenata
i moraju se uvati zajedno sa projektom gromobranske instalacije.
2.3.6 KONTROLA GROMOBRANSKE INSTALACIJE
Kontrolu gromobranske instalacije, po zavretku izvoenja gromobranske instalacije, vri
ovlaeno lice organizacije registrovane za tehniki prijem gromobranskih instalacija i ovlaeno
lice iz nadlenosti Sekretarijata unutranjih posova, Uprave za protivpoarnu i preventivno tehniku
zatitu a na osnovu projekta gromobranske instalacije i izvetaja o kontroli.
Tada se ustanovljuje da:
- gromobranska instalacija odgovara projektu
- su sve komponente gromobranske instalacije u tehniki ispravnom stanju i da
obezbeuju primenjene i odreene funkcije
- nema dejstva korozije na elemente gromobranske instalacije
- su svi naknadno pridodati delovi objekta ugraenih u tieni prostor izjednaenjem
potencijala ili produenjem gromobranske instalacije.
Redovna kontrola gromobranske instalacije mora se vriti na osnovu programa kontrole koji
je sastavni deo projekta gromobranske instalacije.
Sve gromobranske instalacije moraju se kontrolisati u sledeim sluajevima;
- tokom izvoenja gromobranske instalacije za delove koji su nepristupani po zavretku
objekta
- nakon zavretka kompletne gromobranske instalacije.
Interval izmeu gromobranske instalacije odreuju se na osnovu sledeih faktora:
16
- vrste objekta ili zatitne zone, pogotovu u pogledu posledica do kojih dovodi neko
oteenje,
- nivoa zatite
- lokalnog okruenja (problemi korozije)
- primenjenih materijala za pojedine komponente instalacija
- vrste povrine na koju se ugrauju delovi gromobranske instalacije
- vrste tla, itd.
Gromobranska instalacija se kontrolie pri svakoj izmeni i popravci zatienog objekta i posle
svakog atmosferskog pranjenja u objekat.
Za predmetni objekat preporueni periodi kontrole gromobranske instalacije je 2 godine.
Vizuelna kontrola treba da bude takva da se ustanovi:
- da li je sistem u dobrom stanju
- da li ima lababvih veza i prekida u provodnicima gromobranske instalacije i spojevima
- da naveden deo sistema nije oslabljen korozijom
- da su neoteene sve veze sa uzemljenjem
- da su svi provodnici i komponente sistema dobro prihvaeni i zatieni od sluajnih
mehanikih oteenja
- da nisu oteeni ureaji za zatitu od prenapona
- da je pravilno izjednaen potencijal za svaku novu instalaciju li konstrukciju koja je
pridodata u unutranjosti objekta
- da su provodnici za izjednaenje potencijala i provodnici unutar objekta neoteeni
Izvetaj o kontroli gromobranske instalacije se mora drati zajedno sa projektom
gromobranske instalacije i izvetajem o odravanju gromobranske instalacije.
Izvoa radova i korisnik duni su u svemu potovati odredbe Pravilnika o tehnikim
normativima za zatitu objekata od atmosferskog pranjenja (Slubeni list SRJ br.11/96) i srpskim
standardima za gromobransku instalaciju.

17
2.4 TEHNIKI USLOVI ZA IZRADU TELEKOMUNIKACIONIH I SIGNALNIH
INSTALACIJA U OBJEKTU
2.4.1 OPTI USLOVI
Izvoa mora biti ovlaen za izvoenje radova iz oblasti slabe struje i imati radnike
odgovarajuih kvalifikacija za ove radove.
Izvoa radova obavezan je da pre poetka radova proui projekat i da blagovremeno zatrai
od projektanta elentualna objanjenja.
Izvoa radova duan je da pre poetka radova sa predstavnikom investitora, a po potrebi i
drugim zainteresovanim licima obie teren i upozna se sa vrstom i obimom potrebnih radova na
terenu.
Radovima se ne sme pristupiti pre nego to se pribave odgovarajue graevinske dozvole i
dozvole vlasnika objekata i terena na kojima se izvode radovi. Ove saglasnosti pribavlja investitor
na osnovu prethodnih konanih saglasnosti i odobrenog projekta.
Rad se u svemu ima da izvodi prema postojeim vaeim tehnikim propisima, optim
propisima za odnosne vrste delatnosti i odredbama ovog elaborata do u detalja.
Izvoa radova se mora pridravati projekta i uslova datih u saglasnostima ostalih imaoca
drugih komunalnih objekata - instalacija.
Ukoliko se tokom rada ukae potreba za izvesnim izmenama u odnosu na projektom data
reenje koja mogu da nastanu usled izmena terenskih ili optih uslova ili na osnovu zahteva
investitora ili vlasnika objekata i terena, izvoa e po njima postupiti tek nakon pismenog zahteva
nadzornog organa za ovaj rad putem knjige izvoaa rada.
Svaku izmenu mora prethodno da odobri nadzorni organ investitora, da kratak opis izmene
unese u graevinski dnevnik i overi svojim potpisom. Za odstupanja i izmene uinjene bez
saglasnosti nadzornog organa investitora, odgovornost preuzima izvoa radova.
Kvalitet svih izvedenih radova mora biti u skladu sa vaeim propisima TELEKOM-a za
odnosne vrste radova.
Sva merenja u cilju provere ovog kvaliteta predviena su ovim projektom ili posebnim
stavkama predrauna ili stavkom tehniki prijem i kolaudacija ukoliko su merenja uobiajena i ne
izlaze iz okvira normalnih i propisanih redovnih postupaka kod prijema ovakvih radova.
Svi radovi moraju biti estetski, zanatski kvalitetno i solidno izvedeni. Svi kvarovi i tete na
objektima i terenima na kojima se vre radovi moraju biti struno i kvalitetno otklonjeni ili
nadoknaeni. Za tete koje nastaju usled nesolidnog rada ili nemara izvoaa radova, odgovoran je
izvoa.
Pri izvoenju radova obavezna je primena sigurnosnih mera u cilju zatite, kako radnika, tako
i sluajno prisutnih lica u skladu sa odgovarajuim propisima.
Izvoa je odgovoran za kvalitet izvedenih radova u toku od najmanje jedne godine nakon
predaje izvedenih radova investitoru.
Kod izvoenja radova po ovom projektu, a usled samih radova, ne sme da se narui
postojee stanje ni na kojem drugom objektu u smislu smanjenja njegove sigurnosti ili ugroavanja
njegovih funkcija. Ukoliko bi moglo da doe do takve situacije obavezno se moraju obustaviti radovi
na ugroenom delu, preduzeti zatitne mere i odmah obaviti konsultacije sa projektantom i
kompetentnim organom ugroenog objekta.
Na radovima du puteva obavezna je primena svih zatitnih mera u skladu sa saobraajnim
propisima.
Svi materijali koji se upotrebljaju pri ovom radu imaju biti u skladu sa odgovarajuim
propisima, tipizacijom TELEKOM-a i SRPS-om. Postupak sa materijalom do ugradnje mora biti
struan i u skladu sa odgovarajuim uputstvima, tako da im se sve propisane elektrine, hemijske i
mehanike karakteristike i osobine u potpunosti ouvaju. Materijal, bez odgovarajuih potrebnih
osobina ne sme se ugraivati.
Ukoliko se materijal isporuuje sa atestima, izvoa mora da ih sauva i da ih kao obavezan
sastavni deo tehnike dokumentacje o izvedenom objektu, preda investitoru - korisniku.
Izvoa je obavezan:
18
da odredi mesto skladitenja (deponiju) materijala u neposrednoj blizini gradilita,
da radove organizuje tako da ne ometa javni saobraaj
da mesta za prelaz peaka preko iskopanog rova obezbedi i omogui neometan i
siguran prelaz peaka,
da na mesto rada dovozi onoliko materijala, koliko se moe ugraditi u toku radnog dana,
preostali materijal po zavretku radnog dana vrati u skladite (na deponiju),
poloene armirane kablove ili cevi kablovske kanalizacije odmah zatrpati, a ni u kom
sluaju ih ostavljati u otvorenom roku,
da propisanim saobraajnim znacima obelei deonicu puta - gde se odvijaju radovi,
da radove izvodi kvalitetno i u predvienom roku.
Po zavretku radova na polaganju tt kablova potrebno je izvriti kvalitetni i tehniki prijem.
Investitor je duan da u zahtevu za formiranje komisije za prijem dostavi:
dokumentaciju izvedenog stanja
geodetski snimak overen od Republikog geodetskog zavoda kao i potvrdu da je
snimanje izvreno,
podatke o predstavniku investitora i izvoau radova koji e prisustvovati radu komisije
izjavu nadzornog organa TELEKOM-a da je izvren nadzor.
2.4.2 TEHNIKI USLOVI ZA INSTALACIJE
Ovi tehniki uslovi su sastavni deo projektnog elaborata i kao takvi su obavezni za izvoaa.
Sve to eventualno nije predvieno opisom kao i samim projektom, a neophodno je potrebno za
ispravan rad instalacije, izvoa je duan da to na vreme prijavi nadzornom organu.
Celokupna instalacija se mora izvesti prema planovima, opisu radova iz predrauna kao i
postojeim propisima i standardima koji vae u SRB za pojedine vrste radova.
Materijal za izvoaa radova mora biti dobrog kvaliteta i da odgovara postojeim standardima.
Po donoenju materijala na gradilite duan je nadzorni organ da iste pregleda i njegovo stanje
konstatuje u graevinskom dnevniku.
Pored materijal i sav rad mora biti izveden solidno, sa strunom radnom snagom, a sve to se
kasnije ustanovi da je neispravno, izvoa je duan da otkloni o svom troku bez prava na
naknadu.
Pre poetka radova izvoa je duan da obelei mesta za izvode telefona, javljaa poara,
sirena, kao i trase svih vodova za sve instalacije.
Cevi i razvodne kutije imaju biti od izolovanog materijala, a pri njihovom polaganju se mora
voditi rauna da se zidovi ne rue, kao i pri polaganju kablova.
Cevi se moraju tako polagati da izmeu dve razvodne kutije ne bude ni jednog mesta gde bi
se eventualno mogla sakupljati kondenzovana voda. Pri horizontalnom polaganju cevi izmeu dve
kutije moraju sainiti blag luk sa temenom na gore i padom krajeva cevi prema rzvodnim kutijama.
Pri paralelnom polaganju energetskih, telekomunikacionih i signalnih vodova, polau se
energetski vodovi kao najnii a na min. 20cm od njih polau se telekomunikacioni vodovi.
Ukrtanje telekomunikacionih vodova sa energetskim vodovima treba izbegavati na mestima
ukrtanja pod pravim uglom rastojanje izmeu ovih vodova mora iznositi 10 a gde to nije mogue
treba postaviti izolacioni umetak debljine 3mm.
Grananje i nastavljenje provodnika ima se vriti iskljuivo u razvodnim kutijama dovoljnih
dimenzija da se u njima mogu smestiti pregledno veze provodnika. Najmanji unutranji prenik
razvodnih kutija ima iznositi 70mm. Veze se moraju zalemiti i izolovati. Svaka vrsta instalacije mora
imati posebne razvodne kutije.
Provodnici za sve vrste instalacije imaju biti od bakra, oznaene vrste izolacije preseka ili
prenika kao na planovima, emama i predraunu.
Pri provlaenju i polaganju kablova treba strogo voditi rauna da se isti ne lome. Na mestima
promene pravca moraju se praviti blage krivine iji poluprenik ne sme biti manji od 15 puta spoljni
prenik kablova.
Prolaz sa kabla na cevne provodnike mora se vriti u kablovskim ormanima.
19
Ormani moraju biti od dekapiranog lima sa vratancima , bravom i kljuem. Telefonski
razdelnik se mora uzemljiti. Prelazni otpor uzemljivaa mora imati vrednost ispod 10 oma.
Ako se pri izvoenju radova iz ma kojih razloga ukae potreba za manjim odstupanjima od
projekta, za svako odstupanje se mora pribaviti pismena saglasnost nadzornog organa. Vea
odstupanja se smeju vriti tek po saglasnosti komisije koja je odobrila projekat.
Garantni rok za sve radove iznosi dve godine raunajui od dana tehnikog prijema. Za sve
vreme garantnog roka duan je izvoa da sve kvarove i nedostatke, koji proistiu usled loe izrade
ili slabog kvaliteta ugraenog materijala otkloni o svom troku bez prava na naknadu. Za kvarove
nastale nestrunim rukovanjem izvoa nije odgovoran.
Uzrok nedostatka i kvarova na instalacijama ustanovljava komisije od tri lana: jednog
odreuje investitor, drugog izvoa, a treeg biraju uzajamno sporazumno. Odluka komisije je
punovana i konana.
Sve otpatke i smee nastalo pri izradi instalacije duan je da odnese sa gradilita na mesto
koje investitor odredi ugovorom.
Za nepredviene radove ili poveanja obima posla mora se dobiti saglasnost investitora.
Po zavretku svih radova mora se izvriti ispitivanje svih instalacija prema postojeim
propisima. Dobijeni rezultati moraju biti u granicama predvienim propisima.
Ukoliko se instalacija pri ispitivanju pokae neispravnom izvoa je duan da je dovede u
ispravno stanje o svom troku.
Preuzimanje instalacije od izvoaa moe se izvriti tek posle zavretka svih radova i
ispitivanju ispravnosti instalacija.
2.4.3 UNUTRANJA INSTALACIJA TELEKOMUNIKACIONIH I SIGNALNIH INSTALACIJA
Razvodne ormane montirati u posebnim prostorijama ili prostorima za elektrine instalacije.
Na svaki razvodni orman postaviti natpisnu ploicu sa oznakom vrste instalacije.
Svaki razvodni orman posebno povezati na traku ili Cu inu zajednikog uzemljenja.
Svako granjanje ili odvajanje instalacionih vodova vriti samo u razvodnim kutijama sa
poklopcima.
Kablovi i vodovi moraju biti poloeni tako da ne sme doi do:
- torzijalnog savijanja i vora (stvaranje osmice),
- pritiskivanja kabla koje bi mu deformisalo presek (kabl mora da bude slobodno poloen ili
uvren samo odgovarajuim kablovskim stezaljkama, odnosno poloen ispod maltera ili
u odgovarajuim PVC cevima),
- oteenja od transportnog sredstva; ako kablovi i vodovi prelaze iznad transportnih
sredstava, moraju se preduzeti dopunske zatitne mere protiv padanja kablova.
Kablovi i vodovi moraju da budu poloeni tako da su po celoj duini u svako vreme pristupani
radi nadzora i eventualnih intervencija.
Kod vise paralelno poloenih kablova, razmak izmedu njih mora biti jednak najmanje preniku
susednog debljeg kabla. Kabl ne sme da bude privren za elemente opreme koji su izloeni
potresima ili se esto premetaju.
Kablovi, koji prolaze kroz prodore u etaama, zidovima i slicno, moraju da budu obradeni
protivpoarnim materijalima da bi se spreilo prodiranje poara i dima.
Signalni kablovi moraju da budu udaljeni najmanje 10 cm od energetskih kablova i vodova, a
telekomunikacioni kablovi moraju biti udaljeni najmanje 10 cm od signalnih kablova, odnosno 20 cm
od energetskih kablova i vodova.
Razvodne kutije je montiranaju u hodnicima, a nikako u prostorijama, to omoguava lake i
bre odravanje.
U sluaju spajanja ili prikljuivanja pojedinih provodnika i kablova, spojna mesta moraju da
budu medusobno trajno i sigurno privrena. Za prikljuivanje provodnika sme se upotrebljavati
samo spoj kojim se obezbeduje da ne dode do proputanja tetnih uticajnih faktora. Sigumo i vrsto
spajanje moe se izvesti pomou vijka, repovanjem ili mekim lemljenjem.
Prikljuno ili spojno mesto provodnika kabla ili voda mora da ima istu provodnost i izolaciju
kao kabl ili vod. Provodnik na prikljunom ili spojnom mestu ne sme da bude oteen niti mu se
presek sme smanjiti.
20
Prikljuna ili spojna mesta moraju biti izvedena tako da razmak izmedu provodnika, kao i do
ostalih delova bez napona, bude dovoljan i trajno osiguran.
Pri montai i ugradnji opreme pridravati se planova instalacija i tehnikog opisa.
Sve signalne ureaje ugraditi i montirati tako da se uklope u predvideni raspored elektrine
opreme. U sluaju veih izmena mesta ugradnje od onih koja su data projektom, potrebno je izvriti
konsultovanje projektanta telekomunikacionih i signalnih instalacija.
Po zavretku izrade instalacija, izvriti ispitivanje svih instalacija na izolaciju i galvansku
provodnost.

PROJEKTANT:

21
3 N U M E R I K I D E O
3.1 PRAUN NOSIVOSTI NAPOJNIH KABLOVA
Jednovremenu snagu raunamo po obrascu:

j i j
k P P =
gde je:
k
j
koeficijent jednovremenosti objekta
P
i
instalisana snaga objekta u kW
Koeficient jednovremenosti se rauna po obrascu:

|
|
.
|

\
|
=
n
k
j
75 . 0
25 . 0
gde je:
n broj stanova, odnosno broj razvodnih tabli
Struje u trofaznom i monofaznom vodu se raunaju po obrascu:

cos V 3
P
I
j
3f

= ,
cos
P
I
j
1f

=
U

gde je:
cos faktor snage
V linijski napon
U fazni napon
Sada raunamo ukupnu duinu provodnika i odreujemo nain postavljanja.
Na osnovu ovako dobijene struje i izbora tipa elektrinog razvoda se vri izbor tipa i preseka
provodnika. Kada odaberemo provodnik iz tabela proizvoaa uzimamo podatke o maksimalno
trajno dozvoljenim strujama za odreeni kabl.
Sada usvajamo podatke za broj paralelno postavljenih kablova, temperaturu prostora gde su
pablovi poloeni i gde su poloeni kablovi. Ova tri parametra nam daju tri koeficienta za
izraunavanje koeficienta optereenosti kabla:

u
k k k k
n
=
Pomou ovog koeficienta raunamo stvarno-dozvoljenu struju kabla:

D TR D ST
I k I
. .
=
Kabl mora da zadovolji uslov da je stvarno-dozvoljena struja kabla vea od struje koja se javlja u
kablu.
Na osnovu ovako dobijena struje za koju je strujno kolo projektovano, vri se izbor zatitnog
ureaja i preseka provodnika prema SRPS N.B2.743 i SRPS N.B2.752. Po ovom standardu moraju
biti ispunjeni sledei uslovi:
a)
D ST OS IZR
I I I
.
< <
b)
D ST Z I p OS
I I f I I
. 2
45 . 1 = < =
gde je:
I
IZR
izraunata struja potroaa
I
OS
nominalna struja zatitnog ureaja osiguraa
I
ST.D
stvarna trajno-dozvoljena struja kabla
I
2
struja zatitnog ureaja pri kojoj ovaj pouzdano deluje tokom konvencijalnog vremana
f
p
faktor zatitnog ureaja (1.6 za topive i 1.35 za automatske)
22
3.2 PRORAUN PADA NAPONA
Pad napona za trofazne i monofazne potroae se rauna po sledeoj formuli:

2
3
100
(%)
U S
P l
u
j
f


=

, ( )
2
1
100 2
%
U S
P l
u
j
f


=

gde je:
u[%] pad napona u %
l duina voda u m
P
j
jednovremena snaga u W
provodljivost u sm/mm
2
(iznosi 34 za Al, a 56 za Cu)
S presek provodnika u mm
2

U nazivni napon u V (380V za trofazne potroae, a 220V za monofazne)
Ukupni pad napona na trasi se rauna po sledeoj formuli:

=
=
n
i
i uk
u u
1
(%) (%)
Uslov koji mora da se ispuni je da ukupan pad napona bude dozvoljen propisima.
Za strujno kolo osvetljenja dozvoljeni pad napona iznosi 3% a za ostale potroae 5%, ako se
potroai napajaju sa niskonaponske mree.
Za strujno kolo osvetljenja dozvoljeni pad napona iznosi 5% a za ostale potroae 8%, ako se
potroai napajaju sa TS koja je prikljuena na visoki napon.
3.3 PROVERA EFIKASNOSTI ZATITE OD INDIREKTNOG DODIRA TT
SISTEMA
Proraun efikasnosti zatite uraen je po metodologiji datoj u standardu SRPS N.B2.741.
Kako nisu poznati svi parametri distributivne mree neophodni za kompletan proraun impedanse
kvara i struje kvara, proraun struje kvara uraen je tako to su korieni elementi od referentne
take (gde je zatitni provodnik spojen sa neutralnim provodnikom i temeljnim uzemljivaem).
U TT sistemima mora biti ispunjen uslov:
50 s
a S
I Z
gde je:
Z
S
zbir otpornosti uzemljivaa izloenih provodnih delova i zatitnog provodnika
izloenih provodnih delova
50V nazivni napon prema zemlji
I
a
=0.5A struja koja obezbeuje delovanje zatitnog ureaja (ZDUS zatitni ureaj
diferencijalne struje
Duina vremena iskljienja, koja ne prelazi 5s, dozvoljava se za napojna strujna kola i za
strujna kola koja ne zahteva vremena iskljuenja data u tabeli.
Da bi bio ispunjen ovaj uslov zbirni otpor mora da bude manji od 100:
O = = s 100
5 . 0
50 50
A
V
I
V
Z
A
S

Impedansa kvara izraunava se kao:

2 2
P P S
X R Z + = []
Gde je:
R
P
omski otpor petlje []
X
P
induktivni otpor petlje []
23
Za izraunatu vrednost strujne greke I
a
sa karakteristike zatetnog ureaja (osigura ili prekida)
oita se vreme njegovog iskljuenja kvara t.
Zatitni ureaj je dobro izabran ako je ispunjen uslov :
t<t
d
Ako se mrea napaja preko transformatora impedanse kvara se rauna preko sledeeg obrasca:

=
+ =
n
n
n t P
R R R
1
[],

=
+ =
n
n
n t P
X X X
1
[]
Gde je:
R
t
omski otpor faznog namotaja transformatora na strani niskog napona []
X
t
induktivni otpor faznog namotaja transformatora na strani niskog napona []
Omski i induktivni otpori se izraunavaju posledeim obrascima:

n
r r l
R
f
) (
0
+
= [],
n
x x l
X
f
) (
0
+
= []
Gde je:
l duina kabla (km)
r
0
omski otpor nulte ile kabla (/km)
r
f
omski otpor fazne ile kabla (/km)
x
0
induktivni otpor nulte ile kabla (/km)
x
f
induktivni otpor fazne ile kabla (/km)
n broj paralelno poloenih kablova za napajanje jednog niskonaponskog ormana
Za kablove karakteristinih preseka imamo sledee vrednosti date u tabeli gde su omski otpori
kablova korigovani na radnu temperaturu od 70C. Raunska veza je data kao:

20 70
2 . 1 R R =
Struja koja osigurava delovanje zatitnog ureaja zavisi od brzine delovanja ureaja. Ove vrednosti
se izraunavaju na sledei nain:
- za brze osigurae nominalna struja osiguraa se mnoi sa koeficientom 3.5; (t<0.4s)
- za trome osigurae nominalna struja osiguraa se mnoi sa koeficientom 5; (t<5s)
3.4 PRORAUN KRATKOG SPOJA
Sledei proraun proverava odabrane kablove na naprezanja pri kratkom spoju.
Prvo izraunavamo otpor petlje kvara:

2 2
pk pk
X R Z + = []

=
+ + =
n
n
n t m pk
R R R R
1
[],

=
+ + =
n
n
n t m pk
X X X X
1
[]
Gde je:
R
m
aktivni otporVN mree []
X
m
reaktivni otporVN mree []
R
pk
aktivni otporfaznog namotaja transformatora na strani niskog napona []
X
pk
reaktivni otporfaznog namotaja transformatora na strani niskog napona []
R
m
aktivni otporpojedinih deonica vodova []
X
m
reaktivni otporpojedinih deonica vodova []
Reaktivni i aktivni otpor VN mree se raunaju po sledeim obrascima:

' '
2
1 . 1
k
m
S
V
X

= [],
m m
X 0.1 R = []
Reaktivni i aktivni otpor transformatora se raunaju po sledeim obrascima:
24

nt
X
t
S
V u
X

=
100
2
[],
nt
r
t
S
V u
R

=
100
2
[]
nt
Cu
r
S
P
u

=
100
[%],
2 2
r k x
u u u = [%]
Gde je:
V linijski napon
S
nt
snaga transformatora
P
Cu
gubici u bakru [kW]
u
k
napon kratkog spoja
Na osnovu izraunate vrednosti impedanse kratkog spoja raunamo struju tropolnog kratkog
spoja:
| | kA
Z
V
I
pk
pol k

=
3
3

Udarna struja kratkog spoja se rauna po sledeem obrascu:
| | kA I Iu
pol k3
2 = _
Gde je:
faktor koji zavisi od odnosa R
pk
/X
pk
Svi prorauni su dati u tabeli koja sledi.

25
3.5 PRORAUN OTPORA RASPROSTIRANJA TEMELJNOG
UZEMLJIVAA

Uzemljenje objekta sportske sale i novog aneksa je izvedeno kao temeljni uzemljiva. Traka
za uzemljenje je tipa i dimenzije FeZn 254mm.
Da bi izraunali otpor rasprostiranja temeljnih uzemljivaa izraunavamo prenik
ekvivalentnog kruga.
) ( b a S =
t
S
D

=
4

Prelazni otpor uzemljivaa je:
D
R
uz

=
2

a .... duina objekta [m]
b..... irina objekta [m]
D..... ekvivalentni prenik trake u (m)
.....ukupna specifina otpornost

temeljni uzemljiva:
a= 10,7 m
b= 17,1 m
S= 182,97 m
2
D= 15,267 m
= 100 m
R
uz
= 3,28
Tabela 8.1 iz JUS.N.B4.802 za udarnu otpornost uzemljivaa
100
200
500
1000
2000
3000
Kako je R
UZ
<R
e
to je ispunjen uslov iz standarda.
10 10
"I" nivo "II-IV" nivo
4 4
[m]
Udarna otpornost R
e
[]
prema nivou zatite
10 60
10 20
10 40
6 6


PROJEKTANT:


26
3.6 PRORAUN GROMOBRANSKE INSTALACIJE
U skladu sa ,,Pravilnikom o tehnikim normativima za zatitu objekata od atmosferskog
pranjenja (sl. list SRJ 11/96), za svaki objekat se mora proraunati da li je gromobranska
instalacija neophodna i ako je neophodna mora se odrediti nivo zatite. Nivo zatite se odreuje po
SRPS IEC 1024-1-1.
Prvi korak postupka odreivanja nivoa zatite gromobranske instalacije zahteva odgovarajuu
procenu objekta razmatranja i njegovih karakteristika. Za procenu su osnovni ovi podaci:
uestalost direktih udara groma u objekat (N
d
) i usvojena uestalost udara groma (N
c
)
Uestalost direktnih udara groma u objekat se odreuje iz sledee formule:
6
.
10

=
e g d
A N N (broj udara/godini) (1)
gde je:
N
g
prosena godinja gustina pranjenja za region gde se nalazi objekat [broj
udara/km
2
god]
A
e
ekvivalentna prihvatna povrina objekta u m
2

Prosena godinja gustina pranjenja odreuje se iz izraza:
25 . 1
04 . 0
d g
T N = [broj udara/km
2
god] (2)
gde je:
d
T broj dana sa grmljavinom uzet iz izokeraunike karte prema standardu, SRPS N.B4.803.




























Usvojena uestalost udara groma ) (
c
N e biti proraunata iz sledeeg izraza:
27
) (
10 3
4 3 2 1
3
c c c c
N
c


=

(4), gde je:
1
c koeficijent koji zavisi od tipa konstrukcije objekta
2
c koeficijent koji zavisi od sadraja objekta
3
c koeficijent koji zavisi od namene objekta
4
c koeficijent koji zavisi od posledica groma
Metalni Meani Zapaljivi
Metalna 0,5 1 2
Meana 1 1 2,5
Zapaljiva 2 2,5 3
Konstrukcij
a objekta
Krov
Koeficient C1 - tip konstrukcije

Nezaposednut 0,5
Uglavnom nezaposednut 1
Teka evakuacija ili opasnost
od panike
3
Koeficijent C3 - namena objekta

Bez vrednosti i nezapaljiv 0,5
Mala vrednost ili
uglavnom zapaljiv
1
Vea vrednost ili
uglavnom zapaljiv
2
Izvanredno velika vrednost,
nenadoknadive tete, vrlo
zapaljiv ili eksplozivan
3
Koeficijent C2 - sadraj objekta

Nije obavezna neprekidnost
napona i bez uticaja
(posledica) na okolinu
1
Obavezna neprekidnost
pogona ali bez uticaja
(posledica) po okolinu
5
Uticaj (posledice) na okolinu 10
Koeficijent C4 - posledica od
udara groma u objekat

Raunska efikasnost gromobranske instalacije je:
d
c
r
N
N
E = 1
Tabela o nivoima zatite i uslovima:
Prva struja
povratnog
pranjenja
I [kA]
Rastojanje
pranjenja
R [m]
Raunska
efikasnost
Er
Odgovarajui nivo zatite
E>0,98 Nivo I sa dodatnim
2,8 20 0,98>E>0,95 Nivo I
5,2 30 0,95>E>0,90 Nivo II
9,5 45 0,90>E>0,80 Nivo III
14,7 60 0,80>E>0 Nivo IV


Odgovarajui nivo zatite Srednje rastojanje [m]
Nivo I 10
Nivo II 15
Nivo III 20
Nivo IV 25








28
N
d
=
[broj udara/godini]
c
1
=
1
koeficijent koji zavisi od sadraja objekta
c
2
=
1
koeficijent koji zavisi od namene objekta
c
3
=
1
koeficijent koji zavisi od posledica groma
c
4
=
1
Usvojena uestanost groma je:
N
c
=
[udara/godini]
Raunska efikasnost gromobranske instalacije:
E
r
=
Gromobranska instalacija JE potrebna
Nivo zatite objekta je III jer je 0,8<Er<0,9
10m
20m Srednje rastojanje spusnih provodnika je
irina okca mrea je
0,00300
U grafikim prilozima je data skica ekvivalentne prihvatne povrine u prisustvu susednih
objekata. U grafikim prilozima je data skica gromobranske instalacije koja odgovara
proraunatom nivou zatite.
0,813154
0,016056
koeficijent koji zavisi od tipa konstrukcije objekta



.
29
3.7 FOTOMETRISKI PRORAUN
Prvo je potrebno konstatovati o kom objektu odnosno prostoru se radi. Definiemo prostorije i
odredimo im namenu. Proverimo dimenzije prostorija. Konsultujemo se sa projektantom
arhitektonsko-graevinskog dela i Investitorom oko tipa svetla koje e se koristi.
Na osnovu namene prostorije se odreuje minimalna srednja osvetljenost E
sr.min
[lx] prema
SRPS.U.C9.100.
Odreujemo i nominalnu osvetljenost E
n
[lx] po JKO Preporukama.
Iz tabela uzimamamo potrebne karakteristike svetla; oznaku i temperaturu boje svetla, stepen
redukcije boje i razred bljetanja.
Iz veliina koje opisuju dimenzije prostorije raunamo visinu radne povrine h
k
[m]. Ova
veliina je u najveem broju sluajeva 0.85m od poda.
Ako prostorija ima sputeni plafon ili se svetiljka kai na nosae i tako sputa u prostoru za
visine h
v
[m], potrebno je oduzeti i ove visine i tako se dobija korisna visina:
v d k
h h h h =
Raunamo koeficient prostorije:
) ( b a h
b a
k
k
+

=
Iz tabela se biraju faktori refleksije plafona (r
s
), zidova (r
z
) i poda (r
p
) a na osnovu boje
prostorija.
Sada biramo tip sijalice koja se koristi i iz kataloga proizvoaa uzimamo oznake za tip i nominalni
svetlosni fluks F
0
[lm].
Biramo tip svetiljke i broj sijalica svetiljke n
i
[kom].
Iz kataloga proizvoaa biramo i iskoristivost osvetljenja h
r
i kategoriju zagaivanja i starenja K.
Moramo da procenimo stepen zagaivanja i period ienja osvetljenja (izraeno u mesecima).
Iz dijagrama vadimo podatke za faktor zagaivanja f
1
i starenja f
2
.
Faktor zagaivanja i starenja se rauna:
2 1
f f f =
Celokupni potrebni svetlosni fluks se rauna:
f
b a E
R
n
cel

= u
q
[lm]
Sada je potreban broj izvora svetlosti (sijalica):
0
u
u
=
cel
cel
n [kom]
Potreban broj svetiljki je:
i
cel I
sv
n
n
n = [kom],
Gde je:
n
i
broj sijalica u jednoj svetiljci.
Usvajamo stvarni broj svetiljki
ns
v [kom] i raunamo stvarnu srednju osvetljenost:

b a
f n n
E
R sv i
sr

u
=
q
0

Kao kontrolu imamo sledei proraun. Izraunavamo srednji razmak izmeu svetiljki; i to ako
je liniski raspored svetiljki onda uzimamo razmak izmeu linija a ako je pojedinani raspored
izmeu svetiljki onda raunamo:
sv
n
b a
s

= [m]
Raunamo razmer stvarnog razmaka:
k
h
s

Iz kataloga proizvoaa uzimamo razmer maksimalno dozvoljenog razmaka:
H
S

Nakon ovog uvoda nalazi se tabela sa podacima i svi traanim.
30
4 P R E D M E R I P R E D R A U N

31
5 G R A F I K I D E O
Grafiki prilozi redom:
1. Situacija sa trasom napojnog kabla, razmera 1:250
2. Napojni kablovi, ormani i uzemljenje kotlarnice, osnova suterena, razmera 1:50
3. Napojni kablovi i ormani, osnova prizemlja, razmera 1:50
4. Napojni kablovi i ormani, osnova sprata, razmera 1:50
5. Osvetljenje i energetske prikljunice, osnova suterena, razmera 1:50
6. Osvetljenje i energetske prikljunice, osnova prizemlja, razmera 1:50
7. Osvetljenje i energetske prikljunice, osnova sprata, razmera 1:50
8. Televizijska instalacija i strukturna mrea, osnova prizemlja, razmera 1:50
9. Televizijska instalacija i strukturna mrea, osnova sprata, razmera 1:50
10. ema povezivanja opreme u kotlarnici
11. Jednopolna ema +MRO i glavnog razvoda
12. Jednopolna ema +RT-1/3/4/5
13. Jednopolna ema +RT-2
14. Jednopolna ema +RT-2A
15. Jednopolna ema +RO-KO
16. Jednopolna ema TV instalacija
17. Jednopolna ema strukturne mree
18. Ekvivalentna prihvatna povrina gromobrana, razmera 1:500
19. Ekvivalentna prihvatna povrina gromobrana, razmera 1:500
20. Gromobranska instalacija, osnova temelja, krova i fasade, razmera 1:100
21. Glavna ina za izjednaavanje potencijala, +GIP
22. Dopunsko izjednaavanje potencijala