VISOKA KOLA STRUKOVNIH STUDIJA ZA NADMENT U SAOBRAAJU - NI

Strategija razvoja saobraaja

Prof . dr Lali Zoran Ni,2009. Simi Slaana 2-S/09

Drumski saobraaj

UVOD
Nakon trazicionih promena u zemljama centralne i istone Evrope stvoreni
su uslovi za ostvarivanje intenzivne meunarodne razmene ovog podruja sa EU.Dostizanje visokih standarda u pogledu kvaliteta robe i usluga u skladu sa regulativomEU uslovljeno je sprovoenjem korektivnih mera u svim sistemima koji uestvuju u uspostavljanju saradnje sa najrazvijenijim zemljama. Savremeni tokovi robe zahtevajukombinovanje razliitih vidova saobraaja i razvijenu saobraajnu infrastrukturu

Stategija

razvoja eleznikog, drumskog, vodnog, vazdunog i intermodalnog transporta u Srbiji do 2015. godine objavljena je u Slubenom glasniku. Kako je navedeno, strategija se zasniva na bezbednosti, savremenim tehnologijama i opredeljenju Srbije ka Evropskoj uniji. Bolja transportno-infrastrukturna opremljenost Srbije omoguie da se vie robe i usluga proizvodi, troi i izvozi, navodi se u tom dokumentu. Strategija obuhvata obnovu, rekonstrukciju, modernizaciju i izgradnju. Finansiranje e se obavljati iz kredita meunarodnih institucija, donacija, evropskih fondova, javno-privatnog partnerstva.

Strategija razvoja saobraajnog sistema

Uz energetski sektor, saobraajni sistem je najznaajniji potencijalni

pokreta privrednog razvoja, posebno malih i srednjih preduzea, ime posredno moe imati znaajnu ulogu u procesu otvaranja novih radnih mesta i smanjenju stope nezaposlenosti. Istovremeno, saobraaj je i jedan od primarnih inilaca privrednog i drutvenog ambijenta koji presudno utiena percepciju pojedinca o kvalitetu ivotnih uslova. Nivo ugroenosti ivotne sredine u velikoj meri zavisi od saobraajnog sektora. Razvijaju se metodologije egzaktnog prevoenja fizikih pojava, kao to su buka, vibracije, zagaivanje vazduha, udesi pri prevozu opasnih materija itd, u trokove koji se zbog svojih specifinosti nazivaju eksternim trokovima i moraju se uzeti u obzir kada se govori o zatiti ivotne sredine i ouvanja resursa. Mera priznavanja eksternih trokova odreuje meru odgovornosti drave prema tim pitanjima. Zato je osnovni zadatak programskih naela Odbora za saobraaj stvaranje uslova za podizanje kvaliteta, pouzdanosti, bezbednosti i pristupanosti saobraajnog sektora na nivo kompatibilan evropskim standardima, to je mogue postii sledeim merama:

Strategija razvoja saobraajnog sistema

projektovanjem dinamine saobraajne politike i strategije razvoja saobraaja, zasnovane na principima optimizacije eksternih i logistikih trokova harmonizacijom zakonske regulative u oblasti saobraaja sa regulativom EU, koja e dovesti do instalisanja regulatorne i institucionalne strukture, neophodne za uspostavljanje otvorenog saobraajnog trita i eliminisanje principa nelojalne konkurencije i monopola, uz permanentno odvijanje deregulativnog procesa ubrzavanjem procesa restruktuiranja javnih preduzea u oblasti saobraaja, kako bi se ona dovela na ekonomski odriv nivo, eliminisao njihov duniki status i stvorili uslovi za privatizaciju saobraajnih preduzea ili delova preduzea. Sve u cilju sniavanja trokova sopstvenog poslovanja, konsekventnog sniavanja uea trokova prevoza u ceni proizvoda na tritu i poboljanje ivotnog standarda zaposlenih u saobraaju

stvaranjem stimulativnih pretpostavki za razvoj pratee proizvodne i remontne industriji i poveanje izvoznih potencijala privrede uvoenjem savremenih sistema i metoda bezbednosti saobraaja uvoenjem regulatorne i institucionalne funkcije intermodalnog saobraaja, kao osnovne pretpostavke optimalne realizacije trinih zahteva uz optimizaciju logistikih i distributivnih trokova dovoenjem parametara saobraajnog sistema na panevropskim koridorima u naoj zemlji na nivo interoperabilnosti u odnosu na okruenje, kako bi se u punoj meri valorizovala povoljnost geografskog poloaja prilagoavanjem regionalnog saobraaja demografskoj i privrednoj strukturi pojedinih regiona.

Strategija razvoja saobraajnog sistema

Promene koje se moraju sprovesti,

da bi saobraajni sektor mogao da odgovori zahtevima nae privrede i drutva, kao i zahtevima koje diktiraju evropski standardi, su dinamine,opsene i sloene, sa izraenom socijalnom komponentom. Da bi se sprovele, neophodno je obezbediti opti konsenzus zainteresovanih strana u tom procesu, uspostavljanjem visokog nivoa razumevanja potrebe paralelnog odvijanja procesa deregulacije i dostizanja ekonomske odrivosti saobraajnog sektora u naoj zemlji.

Strategija razvoja saobraajnog sistema

Navedene mere se realizuju sprovoenjem sledeih konkretnih aktivnosti: definisanje osnove strategije razvoja saobraajnog sistema, na bazi savremenih principa, kao to su eksterni trokovi saobraaja i optimizacija logistikih trokova ubrzano donoenje Zakona o vazdunom saobraaju, Zakona o bezbednosti u drumskom saobraaju, Zakona o bezbednosti u eleznikom saobraaju, Zakona o PTT saobraaju izrada predloga Zakona o prevozu opasnih materija, Zakona o drumskom saobraaju i Zakona o vodnom saobraaju izrada predloga pravnog i institucionalnog regulisanja oblasti kombinovanog transporta sa principima intermodalnosti preispitivanje i redefinisanje Zakona o javnim preduzeima i Zakona o preduzeima, to je osnovni preduslov za smanjenje uloge drave u oblasti saobraaja
definisanje osnove za stimulisanje primene savremenih principa logistikih i distributivnih lanaca definisanje mera za zaustavljanje trenda poveanja dugova JP eleznice Srbije i JAT-a razmatranje novih osnova spoljnog zaduivanja i definisanje mera za ublaavanje negativnih efekata Iz kojih izvora e se vriti otplaivanje zajmova kada kanjenje u procesu izvoenja radova onemoguuje realizaciju profitne komponente zajmovne strukture razmatranje modela i toka restruktuiranja javnih preduzea u oblasti saobraaja; analiza uticaja razvoja saobraaja na razvoj pratee proizvodne i remontne industrije i poveanje izvoznog potencijala domae privrede definisanje komleksnog pristupa problemu panevropskih koridora, na bazi kvalitativne analize reenja s aspekta odnosa visine ulaganja i efekata definisanje predloga regulatornih reenja za upravljanje aktivnostima na koridorima 7 i 10, sa pripadajuim prikljucima definisanje osnova za razvoj regionalnog saobraaja

Strategija razvoja saobraajnog sistema

Sve aktivnosti je potrebno sprovoditi u okviru koraka koji
otvorenost trita (slobodan pristup infrastrukturi svim zainteresovanim operaterima) interoperabilnost kao osnov pristupa irem tritu strogi okviri propisne regulative dinamino sprovoenje sistemskih mera za smanjenje logistikih trokova stalno praenje nivoa eksternih trokova i delovanje u smeru njihove optimizacije; jaanje ekoloke svesti stalno smanjenje uloge drave

konsekventno trebaju da obezbede integrisanje naeg saobraajnog sistema u saobraajni sistem EU, koji u osnovi karakteriu sledee odrednice:

Program razvoja saobraajnog sistema

U periodu koji sledi resorni Odbor za saobraaj se zalae da se prioritetno sprovedu sledee mere koje e stvoriti uslove za unapreenje saobraajnog sistema: Formiranje kompetentnog Ministarstva saobraaja sa kompetentnim ministrom, na njegovom elu, kao i pomonicima ministra , koji razumeju probleme u saobraajnim podsistemima i prateoj industriji . Formiranje ekspertskih timova sastavljenih od strunjaka iz razliitih oblasti saobraaja, pri Ministarstvu saobraaja, iji bi osnovni zadatak bio formulisanje i predlaganje globalnih stratekih odluka saobraajne politike, odnosno partikularnih odluka vezanih za pitanja razvoja saobraaja. Imenovanje kompetentnih Upravnih odbora, generalnih direktora i ostalih najodgovornijih lica iz sistema upravljanja preduzeima, pre svega na bazi poznavanja saobraajnog podsistema na mikro, mezo i makro planu, za razliku od sadanjosti i prethodnog perioda, u kome su se ova lica imenovala na bazi politike opredeljenosti, a prema odreenim kljuevima (poznatim pre svega Vladi)

DRUMSKI SAOBRAAJ

Tranzicioni procesi u zemljama Centralne i Istone

Evrope nastali kao rezultat prelaska socijalistikog naina privreivanja na trini nain privreivanja svoju potpunu afirmaciju i ostvarenje cilja mogu postii jedino integrisanjem u jedinstveni trini i ekonomski sistem Evrope. Strategiju razvoja saobraajnih sistema moramo posmatrati kao deo optih kretanja privrednih tokova u procesu prerastanja nacionalnih i regionalnih ekonomija u jedinstven evropski ekonomski prostor. Planiranje strategije razvoja saobraaja u okruenju opte globalizacije privrede uslovljavaju faktori koje moramo uzeti u obzir:

DRUMSKI SAOBRAAJ
U Evropi jaaju procesi politike, ekonomske i vojne integracije. Unutar EU produbljuju se procesi integracije, a istovremeno tee proces proirenja EU na Centralnu i Istonu Evropu. EU se razvija kao ekonomska i monetarna unija sa jedinstvenom spoljno-bezbedonosnom politikom sa tendencijom proirenja. Stvaraju se preduslovi za integraciju zemalja u tranziciji u zapadne ekonomske, politike i druge institucionalne strukture. Procesi integracije u Evropi neminovno se odraavaju i na balkanske zemlje. Na budui razvoj saobraajnog sistema posebno e uticati stavljanje u funkciju i korienje tranzitnih pravaca tzv. koridora 10 i 7 kroz valorizaciju saobraano geografskih prednosti koje oni pruaju.

DRUMSKI SAOBRAAJ
Posmatrano sa kvalitativnog aspekta

osnovna drumska infrastruktura nije na zadovoljavajuem nivou, to se ogleda u :

Relativno malom ueu autoputeva u mrei magistralnih puteva. Prolazima magistralnih puteva kroz gradove. Nezadovoljavajuim projektovanim standardima na znatnom delu magistralnih puteva. Nezadovoljavajuim stanjem kolovoza Nezadovoljavajuim stanjem saobraajne signalizacije Nedovoljnim stepenom bezbednosti. Negativnim uticajem na okolinu usled buke i zagaenja vazduha. Vrnim optereenjima u gradovima.

DRUMSKI SAOBRAAJ

Za reavanje svih problema u saobraaju kao polaznu

osnovu vidi formiranje Ministarstva saobraaja kao samostalnog ministarstva sainjenog od najeminentnijih strunjaka sa meunarodnim iskustvom u ovoj oblasti. Prioritet su svi oblici evroatlanskih integracija, I da najbri put do tog cilja vodi preko usaglaavanja zakonske regulative sa evropskim zaklonim iz svih oblasti, a posebno onih propisa koji ubrzavaju integrisanje saobraajne infrastrukture u evropske tokove. Zbog toga treba nekoliko brzih koraka na samom formiranju Ministarstva saobraaja kao samostalnog ministarstva:

DRUMSKI SAOBRAAJ

Hitno usvajanje strategije rada ministarstva saobraaja sa jasno definisanim prioritetima uz realno sagledavanje sopstvenih mogunosti Usvajanje Zakona o osnovama bezbednosti saobraaja na putevima Usvajanje Zakona o planiranju i izgradnji koji olakava i skrauje vreme do poetka izvoenja objekata saobraajne infrastrukture a ujedno drastio vie sankcionie sve oblike manipulacije u ovoj oblasti U okviru ministarstva formirati poseban sektor za izradu propisa koji definiu uslove projektovanja i izvoenja svih prateih elemeata putne mree a koji nisu defnisani postojeim propisima u smislu uvoenja novih tehnologija u upravljanje saobraajem. Ovde se pre svega misli na sve oblike savremenih informacionih tehnologija koji obezbeuju vei nivo bezbednosti u saobraaju uz stalni nadzor nad putnom mreom i informisanje svih uesnika u saobraaju kao i zapoinjanje uvoenja sistema praenja vozila i pozicioniranja putem mree sistema satelitske navigacije mree GPS.

Ispitivanje svih zapoetih tendera, koncesionih i kreditnih obaveza preuzetih od prethodnih nosioca saobraene politike Preispitivanje raspoloivih kapaciteta u drmskom transportu Ozbiljnije uee ministarstva saobraaja u realizaciji kapitalnih objekata saobraajne infrastrukture uz jasniju saradnju sa svim organima koji su zadueni za realizaciju ovih projekata, a pre svega sa organima lokalne samouprave. Prioritet u ovom poslu je zavretak i rekonstrukcija cele trase koridora 10 kroz Sbiju ukljuujui i i sve elemente koji su nezobilazan uzrok realizacije ovog posla (Spoljni magistralni prsten oko Beograda, Unutranji magistralni prsten Beograda i obilaznice oko svih veih gradova u Srbiji sa direknim vezama na trasu koridora 10) Analiza obraene projektne dokumentacije i pokretanje procesa izrade svih nedostajuih projekata po prethodno usvojenoj strategiji kako se nebi desilo da relizacija projekta za koje postoje sredstva eka projektnu dokumentaciju

DRUMSKI SAOBRAAJ

Definisanje sistema kontrole izvoenja radova na putnoj infrastrukturi, u cilju obezbeivanja njene optimalne trajnosti i optimizacije trokova tekueg i investicionog odravanja, Zapoeti sa procesom uvoenja normi kvaliteta u transportu robe i putnika iskazano kroz cenu korienja prevoznih kapaciteta. Zapoinjanje sa rekonstrukcijom i osavremnjavanjem robno transpornih centara (RTC) na primeni integralnog kombinovanog transporta, sa primenom principa logistikih lanaca i distributivnih u svim vidovima transporta, u cilju smanjenja trokova, Izrade odgovarajuih planova revitalizacije postojee putne mree. Reorganizovanje rada u transportnim preduzeima na principu marketing koncepta u sveri privatizacije i komercijalizacije. Zaotravanje tehnoloke i radne discipline i aktiviranja slube unutranje kontrole sa rigoroznim sankcionisanjem svakog oblika nediscipline.

Kompleksna analiza realizacija projekata finansiranih iz sredstava dobijenih od Evropske investicione banke i Evropske banke za obnovu i razvoj, sa opredeljenjem konkretnih mera za unapreenje stanja. Zapoinjanje uvoenja jedinstvenog informacionog sistema u drumskom saobraaju. Optimizacija broja zaposlenih u svim segmentima dravne uprave zaduenim za funkcionisanje saobraajnog sistema u Srbiji Zapoinjanja realnog socijalnog dijaloga sa sindikatima, u okviru koga treba dogovoriti primenu svih ovih mera u drumskom saobraaju.

DRUMSKI SAOBRAAJ

Na osnovu ovako postavljenih ciljeva vano je uspostaviti saobraajnu politiku koja vie nee zavisiti od promene vlasti u Srbiji ve e biti pogonska snaga svih daljih integracija Srbije i to pre svega: Permanentno odravanje putne mree prema definisanim prioritetima Restruktuiranje voznih parkova u smislu unifikacije vozila i primena zakona to bi dovelo do efikasnijeg poslovanja u drumskom transportu i meunarodnom (u prevozu robe i putnika) Realizovanje organizacije i upravljanja radovima tekueg i investicionog odravanja infrastrukturnih objektima, sa jedne, i mobilnh kapaciteta, sa druge strane, na modernim, trinim osnovama. Modernizacija sistema signalizacije u smislu poveanja konfora i bezbednosti saobraaja. Zavretak uvoenja sistema informisanja i praenja GPS sa proirenjem na celoj teritoriji i povezivanjem sa EU. Zavriti sa usklaivanjem zakonske regulative i propisa usklaenih sa meunarodnim i propisima Srbije

Dalje usklaivanje investicione politike za izgradnju putne mree za magistralne pravce na meunarodnom i nacionalnom nivou, kao i na niem nivou regionalnih na nacionalnom i lokalnom nivou. Uticati na formiranje i usvajanje novih drutvenih vrednosti i stavova znaajnih za racionalnu saobraajnu politiku sa akcentom na bezbednost, zatitu ovekove okoline, novi marketing program i imix u drumskom transportu putnika i robe. Primenu striktne kontrole sprovoenja propisa nadlenih inspekciskih organa . Sukcesivno reavati problem vikova radne snage u transpornim preduzeima na osnovu socijalnog program u dogovoru sa sindikatima.

ELEZNIKI SAOBRAAJ
U periodu koji se odnosi na primenu kratkoronih mera (tri meseca), Odbor se se zalae da pre svega doe do reavanja sledeih pitanja bitnih za unapreenje eleznikog saobraajnog sistema:

Upravljanja eksternim dokumentima koja su od interesa za rad elezniko transportnih organizacija, u cilju usklaivanja zakonodavstva u oblasti eleznikog saobraaja sa evropskim propisima, a sve u cilju pribliavanja nae eleznice eleznicama Evropske Unije Utvrivanja stvarnog stepena i strukture zaduenost JP eleznica Srbije u zemlji i inostranstvu. S tim u vezi, stvaranje plana restauracije finansijskog sistema eleznice, kao osnovu za zapoinjanje ozbiljnih pregovora sa poveriocima oko utvrivanja naina i modaliteta vraanja dugova.

ELEZNIKI SAOBRAAJ

Zapoinjanja izmene organizacije tekueg i investicionog odravanja stabilnih i mobilnih kapaciteta eleznice. U tom smislu izvrilo bi se i detaljno preispitivanje odnosa sa preduzeima na koje je eleznica usmerena u sferi odravanja. Pokretanja procesa hitne sanacije najkritinijih mesta na eleznikoj mrei. Izrade odgovarajuih planove revitalizacije kako celokupne mree, sa jedne strane, tako i pojedinih pruga, sa druge. Uspostavljanja racionalnije organizacije funkcionisanja eleznikog saobraaja, pre svega u skladu s raspoloivim kapacitetima, kao kritinog faktora na tritu, ali i prema obimu tranje na tritu prema pojedinim uslugama koje elezniki transportni sistem nudi.

Preusmeravanja sredstava iz budeta na projekte koji garantuju ostvarivanje maksimalnih pozitivnih efekata na relaciji dobit-kapacitet-revitalizacija, u to kraem vremenskom periodu, pri emu je neophodno ostvariti i efikasnu kontrolu troenja sredstava. Reorganizovanja rada na principima marketing koncepta u sferi komercijalizacije eleznike infrastrukture, koja nije direktno vezana za ostvarivanje primarne delatnosti. Zaotravanja tehnoloke i radne displine i rigorozno sankcionisanje svakog oblik otuenja materijalnih dobara preduzea. Kompleksnu analizu realizacije projekata finansiranih iz sredstava dobijenih od Evropske investicione banke i Evropske banke za obnovu i razvoj, sa opredeljenjem konkretnih mera za unapreenje stanja. Zapoinjanje realanog socijalnog dijaloga sa sindikatima, u okviru koga treba dogovoriti primenu svih ovih mera u eleznikom sistemu.

ELEZNIKI SAOBRAAJ
U periodu koji se odnosi na primenu srednjoronih (godinu dana) mera, Odbor se zalae da se krene u realizovanje sledeih ciljeva, kao osnove daljeg razvoja eleznikog saobraajnog sistema:

Restruktuiranje i sprovoenje nove organizacije eleznice, kroz koji treba izvriti paljivo razdvajanje funkcije izgradnje, odravanja i eksploatacije infrastukture od funkcije prevoza putnika i robe. S tim u vezi je i reorganizacija upravljanja finansijama preduzea, pri emu ovakvo razdvajanje treba da doprinese ostvarivanju to veeg uticaja marketing koncepcije na sistem. Posebnu panju pri sprovoenju restruktuiranja na definisanja oblika oraganizacije, u smislu centralizacijedecentralizacije preduzea i oblikovanja organizacije niih oblika organizacionih delova eleznica Srbije. Takoe, u drugom pravcu restruktuiranja, izvriti odvajanje zavisnih preduzea, iji je osniva eleznica, od osnivaa, uz maksimiziranje pozitivnih efekata ovog razdvajanja na osnivaa i pojedinana zavisna preduzea.

Rekonstrukcije signalno-sigurnosnih postrojenja, remonti relejnih ureaja, napojnih ureaja, autostop ureaja i automatskih prunih blokova, kao i zamene optike na signalima putnih prelaza. Sanacija elektrotehnikih postrojenja kroz postepeno obnavljanje postojee kontaktne mree, zamenom njenih dotrajalih delova, loe ili nekvalitetne kontaktne mree. Revitalizacija telekomunikacionog sistema i njegove modernizacije, kao osnove za razvoj informacionog sistema. Rekonstrukcija i modernizacija vunih i vuenih vozila koja bi se ogledala pre svega: dovoenjem u ispravno stanje voznih sredstava neophodnih za izvrenje ekonomski pokrivenog reda vonje u putnikom saobraaju i obima planiranog prevoza robe u teretnom saobraaju, obezbeenjem organizacionih i materijalnih uslova za redovne i vanredne opravke voznih sredstava, obezbeenjem organizacionih i materijalnih uslova zatekue odravanje voznih sredstava u eleznikim radionicama i opremanjem vunih vozila nedostajuim ureajima za bezbednost saobraaja.

ELEZNIKI SAOBRAAJ

Donoenje zakonske regulative i definisanje tehnikih pretpostavki funkcionisanja eleznikog sisteme koji omoguuju ukljuivanje srpske eleznice u sistem kombinovanog saobraaja. Utvrivanje realnih modela upravljanja magistralnim i regionalnim podsistemima u okviru celokupnog sistema eleznikog saobraaja. Donoenje novog Kolektivnog ugovora za TP "Beograd" kroz socijalni dijalog sa sindikatima, u prvih est meseci nove uprave preduzea, kojim e se eliminisati rastue socijalne tenzije u preduzeu. Uvoenje sistema isplaivanja zarada zaposlenima u TP "Beograd" iz realnih izvora, ostavorenih iz poslovanja preduzea i sprovoenje novog naina korienja budetskih sredstava striktno za investicione poslove, pri emu treba sa Vladom Srbije definisati prelazni period za zapoinjanje ovakvog naina preraspodele uz preciziranje meusobnih obaveza dinamikim planom koje se moraju realzovati tokom ovog perioda.

ELEZNIKI SAOBRAAJ
U periodu koji se odnosi na primenu dugoronih mera (tri godine), Odbor se zalae za pokretanje reavanja sledeih pitanja kljunih za dalji razvoj eleznikog saobraajnog sistema:

Revitalizovanje i modernizovanje eleznike mree prema definisanim prioritetima. Realizovanje organizacije i upravljanja radovima tekueg i investicionog odravanja infrastukturnih objekata, sa jedne, i mobilnih kapaciteta, sa druge strane, na modernim, trino usmerenim osnovama. Nastavljanje modernizacije elektrotehnikih postrojenja i elektrifikaciju pruga. Nastavljanje opremanja znaajnih pruga savremenim sistemima za poveanje bezbednosti. Nabavljanje novih vunih i vuenih sredstava, i to: novih putnikih kola za unutranji saobraaj, novih lakih elektromotornih i dizel motornih vozova za unutranji putniki saobraaj kao i izgradnja infrastrukture za odravanje novih vozila.

Izvriti dalje prilagoavanje i razvijanje informacionih sistema kompatabilnih sa evropskim standardima. Definisati i uvoditi savremene organizacije putnikog i teretnog saobraaja. Zaokruiti dravnu i elezniku regulativu koja se odnosi na primenu meunarodnih i jugoslovenskih propisa, standarda, normi, bilateralnih i multilateralnih sporazuma i drugih normativnih eleznikih akata. Dalje usklaivanje investicione politike za magistralne pravce na meunarodnom i nacionalnom nivou, kao i regionalnih na nacionalnom i lokalnom nivou. Uticati na formiranje i usvajanje novih drutvenih vrednosti i stavova znaajnih za racionalnu saobraajnu politiku sa akcentom na bezbednost, zatitu ovekove okoline, novi marketing program i imid eleznice. Sukcesivno reavati problem vikova radne snage na eleznici na osnovu predhodno definisane nove organizacije rada eleznikog saobraajnog sistema, a u direktnoj zavisnosti od progresije stepena razvijenosti istog prema vremenenskoj distanci.

ELEZNIKI SAOBRAAJ
U odnosu na dugorone ciljeve u oblasti eleznikog saobraajnog sistema, Odbor predlae da se sprovodu i sledee mere kljune za dugoroni razvoj. Neke od ovih mera moi e biti realizovane od strane sledee Vlade, dok za neke od tih mera bie potreban jo dui period. Pre svega to su sledee mere:

Zavretak restruktuiranja eleznice. Realizacija meunarodnih projekata (Koridor 10). Sprovoenje dugoronog programa razvoja infrastuktrure. Zavretak zapoetih investicionih poduhvata uz strunu i kvalifikovanu reviziju i inovacije u skladu s aktuelnim stanjem radova, a prema savremenim strunim saznanjima i tendencijama. Realizaciju kompleksnog projekta tehniki i tehnoloki novog eleznikog saobraajnog sistema, koji bi se ogledao u primeni novih tehnika i tehnologija putnikog i teretnog saobraaja. Formiranje novih operatora eleznikog saobraaja.

VAZDUNI SAOBRAAJ
Strateka odluka Vlade Republike Srbije (RS), je ulazak RS u
Evropsku Uniju (EU). Politika vazdunog saobraaja EU razvijala se dugi niz godina. Liberalizacija trita odvijala se postepeno uz rigorozne mere osiguranja i usaglaavanja, kako bi se ujednaili uslovi poslovanja (usaglaavanje sistema otvorenog trita, slobodnog pristupa i zatite). Rezultat liberalizacije i stroge regulacije je veliko poveanje konkurencije na svim poljima kao i velika konkurentska borba izmeu kompanija koje pruaju tradicionalne usluge prevoza putnika i robe, pojava novih kompanija sa drugaijim vidovima prevoza putnika (Low Cost kompanije), kao i vea konkurencija meu aerodromima i prateim slubama. Ovo je prouzrokovalo znaajno snienje cena uz konstantni porast kvaliteta usluga.

VAZDUNI SAOBRAAJ
Strategija vazdunog saobraaja

RS je u sticanju uslova i implementacije multilaterarnog sporazuma izmeu EU i RS o uspostavljanju zajednikog evropskog vazduhoplovnog podruja (ECAA), koja se zasniva na:
Zajednikom pristupu tritu vazdunog saobraaja. Jednakim uslovima konkurencije, potovanju pravila ukljuujui oblasti sigurnosti i bezbednosti. Upravljanju vazdunim saobraajem. Usklaivanju socijalnih pitanja. Zatiti ivotne sredine.

VAZDUNI SAOBRAAJ
RS preko vazduhoplovnih vlasti to jest Direktorata za Civilno

Vazduhoplovstvo (DCV) treba da omogui ispunjenje pravila i standarda ECAA za sve uesnike u vazdunom saobraaju RS, tako da RS u nastupajuem vremenskom periodu realizacijom dogovorenih tranzicionih aranmana postane punopravni lan ECAA. Postepena tranzicija naeg vazdunog saobraaja do punopravnog lanstva u ESAA podlee monitoringu i proceni EU o uspenosti implementacije standarda ESAA i uslov je naeg prijema u stalno lanstvo ESAA. Odbor za Saobraaj u potpunosti podrava punopravno lanstvo RS u ESAA i radie na sticanju uslova, za to je mogue bru realizaciju ugovorenih tranzicionih aranmana, tako da nai avio prevozioci postanu avio prevozioci ESAA, a aerodromi-aerodromi ESAA.

VAZDUNI SAOBRAAJ
Osnovne institucionalne aktivnosti u oblasti vazdunog saobraaja Nacionalnom strategijom privrednog razvoja RS do 2012. godine utvrene su prioritetne aktivnosti, politike i mere neophodne za uspostavljanje odrivog i stabilnog rasta vazdunog saobraaja, kao jednog od inioca ukupnog privrednog rasta. Osnovni preduslovi za zavretak strukturnih reformi, poveanje konkurentnosti i korporativnog sektora u vazdunom saobraaju su:
Restruktuiranje Javnih Preduzea (JP), predprivatizaciju treba ubrzati na osnovu usvojenih stratekih planova i pojedinanih programa poslovanja JP. Razvoj efikasne vazduhoplovne infrastrukture. Privatizacija JP (u EU veina nacionalnih kompanija je privatizovana, a drava je u mnogim sluajevima zadrala veinski ili manjinski paket akcija, esto sa pravom tzv. zlatne akcije). Realizacija procesa privatizacije JP.

VAZDUNI SAOBRAAJ

Brzoj privatizaciji JP doprinee svakako i Agencija za restruktuiranje i privatizaciju Vlade RS, koja e koordinirati izradu i usvajanje strategije za restruktuiranje i privatizaciju JP. JP Jat Airways Pred donetu odluku Vlade RS o privatizaciji potrebno je : Odvajanje non core delatnosti od osnovne delatnosti, kroz osnivanje zavisnih drutava (Privredna avijacija, Pilotska akademija, Vazduhoplovna medicina, uz ve odvojene Jat Tehnika i Suport). Dimenzionisati core kompaniju prema razvojnim planovima saobraaja sa osnovnim ciljem poveanja produktivnosti. Postii ekonomsko finansijsku konsolidaciju, reprogram dugova, odrediti politiku cena sa pozitivnim efektom poslovanja. Maksimalno poveati vrednost core kompanije pred privatizacioni postupak.

Efekat privatizacije JP Jat Airways treba da omogui stvaranje nove vazduhoplovne kompanije u RS, koja e kao modernizovana (nova flota), profitabilno organizovana, biti ravnopravna i ekonomski uspena kompanija u drutvu vazduhoplovnih kompanija EU. JP Aerodrom Nikola Tesla (JPANT) Dosadanjim restruktuiranjem JPANT postignuto je da se aktivnosti skoncentriu na osnovnu delatnost saobraaj: Izdvojene su sporedne delatnosti i osnovana etiri zavisna preduzea: Aerodrom poljoprivredna operativa, Aerodrom istoa terminali (ve privatizovano), Aerodrom ketering i Aerodrom parking Smanjen je broj organizacionih jedinica. Objekti domae i carinske prodaje izdati su u viegodinji zakup. Smanjen broj zaposlenih.

VAZDUNI SAOBRAAJ
Odbor za saobraaj smatra da bi u sledeem periodu trebalo:

Omoguiti poveanje prihvata putnika (po stopi veoj od 10% godinje). Efikasnije korienje materijalnih i ljudskih resursa. Zavriti realizaciju projekta JPANT-Kapija Srbije. Uspeno realizovati projekat za izgradnju i upravljanje aerodromskim terminalom u Bodrumu. Taj projekat koristiti kao referencu za nove poslove istog ili slinog tipa na svetskom vazduhoplovnom tritu. Aktivno pratiti nabavku i primenu najsavremenije kompjuterske opreme radi efikasnijeg rada, to jest radi poveanja bezbednosti protoka putnika i robe. Poveati tehnoloke standarde u opsluivanju aviona, putnika i robe na nivou najfrekventnijih aerodroma EU.

Uvesti sistem upravljanja kvalitetom, kao osnovu za rad na poboljanju performansi poslovnih procesa. Ubrzati realizaciju projekta kargo centra za jugoistonu Evropu, kao budunost Beograda i RS. Izvriti infrastrukturalno povezivanje JPANT sa eleznikim (stanica Maki), drumskim (putni koridori 7 i 10) i vodenim (Luka Beograd) koridorima, u cilju poveanja obima prevoza putnika i karga za ceo region jugoistone Evrope. Realizovati izgradnju regionalne mree aerodroma na teritoriji RS, kao jedan od bitnih uslova poveanja turistike ponude RS. Stvaranje aerodromskog kompleksa, gradaerodrom, u kome e biti poslovni centri, hoteli, podzemne garae, poslovna zgrada JPANT i dr. Obezbediti nove energetske kapacitete, eksploataciju termalnih izvora i prirodnog gasa, kao i nezavisne izvore elektrine energije za nesmetan operativni rad.

POTANSKI SAOBRAAJ
Od XIX Kongresa Svetskog potanskog saveza odranog u

Vaingtonu 1989. godine potanski sektor irom sveta je u stalnom procesu transformacije, to predstavlja reakciju na niz kvalitativnih promena u okruenju. Potanski sektor je u stalnom preispitivanju svoje osnovne funkcije u privredi i drutvu. Transformacija pote i njeno osposobljavanje za trini nastup je neminovnost koju su shvatile sve potanske uprave Evropske unije. Obzirom da su promene po pravilu suprostavljene dosadanjim strategijama u potanskim sistemima i da se potanski sistem mora prilagoditi zahtevima iz okruenja, neophodno je da se sa jedne strane oceni razvoj dogaaja u budunosti sa predvianjem buduih dogaaja, a sa druge strane precizno oceni sposobnost, anse, slabosti i opasnosti koje se odnose na sam potanski sistem.

POTANSKI SAOBRAAJ
Za lanice EU, i za sadanje i budue kandidate za EU, potansko okruenje je definisano Potanskim direktivama Evropskog parlamenta i Saveta od 1997. i 2002. godine. Na osnovu njih, od pote se zahteva da odri svoju osnovnu socijalnu funkciju putem pruanja univerzalne potanske usluge celokupnoj populaciji EU, i to usluge visokog kvaliteta po pristupanim i jedinstvenim cenama. Na promene u okruenju potanski sektor reaguje redefinisanjem poslovanja i stratekom preorijentacijom aktivnosti kroz: poveanje efikasnosti poslovanja; redefinisanje poslova potanskog sektora; poboljanje i irenje osnovnih aktivnosti potanskog sektora; diversifikaciju proizvoda i usluga; prilagoavanje organizacije za elektronsku trgovinu i usluge; strateko pozicioniranje potanskog sektora, i redefinisanje univerzalne usluge.

POTANSKI SAOBRAAJ

Restrukturiranje potanske delatnosti je zajedniko za sve potanske sisteme uz znaajna ulaganja u tehnoloka reenja, podrku novih informacionih tehnologija, kao i razvoj elektronskog poslovanja. Pored deregulacije, globalizacije, liberalizacije, konkurencije i napretka tehnologije, danas je potrebno uzeti u obzir i pretnju koju potencijalni konflikti predstavljaju za tradicionalni potanski servis. Upravljanje potanskom delatnou, uz prisustvo imperativa obezbeenja univerzalnog servisa, neizbeno u centar panje stavlja snage promena. Potanski sistem je pred prekretnicom svog poslovanja. Umesto dosadanjeg funkcionisanja pod potpunom kontrolom drave, sada potanski sistem ima samostalni trini nastup.

POTANSKI SAOBRAAJ
Kljuna strateka opredeljenja, kao i kod drugih zemalja, odnose se na: Razdvajanje pote od drave, vrsta politika volja i iroka drutvena podrka, Autonomija u upravljanju, Podsticajna upravljaka struktura (ugovori povezani sa rezultatom), Mogunost dugoronog finansijskog planiranja, Razvoj i modernizacija mree i usluga, Jasna obaveza u pogledu univerzalne usluge i naina finansiranja, Komercijalizacija i tarifna politika zasnovana na trokovima, Zahtevi korisnika, teite ka reformi i standardizovanom kvalitetu usluga, Efikasna regulativa i Zainteresovanost potanskog osoblja.

POTANSKI SAOBRAAJ
U skladu sa Direktivom Evropske unije o tritu potanskih usluga 39/2002

predvien je rok 01.01.2006. godine do koga su sve drave lanice Evropske Unije bile u obavezi da u skladu sa odlukom o postepenoj liberalizaciji trita snize limite po masi i ceni na 50 grama i dvoipostruki iznos potarine za pisma prve stope teine. Zemlje u postupku pridruivanja Evropskoj uniji iz okruenja zadrale su limit od 100 grama po masi i trostruki iznos potarine za pisma prve stope teine po ceni (Hrvatska, Makedonija, Bosna i Hercegovina i Crna Gora). Predvia se da bi do 2011. godine, a nakon usvajanja III Direktive EU evropsko trite potanskih usluga bilo potpuno slobodno. Budui opstanak klasinih potanskih usluga e zavisiti od mogunosti javnih operatora da svoje prednosti iskoriste kroz partnerstvo i alijanse. U odreenom obimu one e zavisiti i od nacionalne politike koja se odnosi na potu. Malo je verovatno da e se konvergencija usporiti, jer su njeni pokretai i dalje prisutni: rastua potreba za tehnologijom i novim sistemima i imperativ kontrolisanja proizvodnog lanca u celini.

Z AK LJ U A K
Strategiju razvoja saobraaja i saobraajne infrastrukture, zasnivanu na saobraajnoj politici EU, savremenim tendencijama razvoja saobraajnog sistema i potrebama ekonomske stabilizacije i razvoja regiona.Strategija trebada obuhvati: 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. Definisanje globalnih ciljeva drutveno-ekonomskog razvoja; Definisanje ciljeva dugoronog razvoja saobraajnog sistema; Izradu alternativnih strategija; Izbor optimalne strategije; izbor optimalne politike za realizaciju strategije; Implementaciju odabrane strategije i Evaluaciju i kontrolu strategije.

Po odreivanju razvojnih prioriteta, dinamike izgradnje, izvora finansiranja i dr,transportnom politikom treba predvideti potreban obim sredstava za investicije u sistem transporta, unapreenje konkurencije, poveanje bezbednosti, brzine iregulisanosti sistema transporta. i tako obezbediti bolju ponudu transportnihsredstava odgovarajueg kapaciteta za prevoz putnika i robe i primenusavremenih transportnih tehnologija radi poboljanja efikasnosti i bezbednosti prilikom transporta. Programom transporta treba obezbediti operativnu iekonomsku konzistentnost I kompatibilnost transportnih delatnosti Srbije sa koridorima EU i meusobnim vezama Balkanskog regiona.

LITERATURA
Program Resornog odbora za saobraaj - internet www.naslovi.net Uloga saobraajne infrastructure u procesu razvoja

jugoistone Evrope-Mitrovi Svetlana,Petrovi Nevenka,Lazi Jelena.Ekonomski institute,Beograd, Projekat Ministarstva nauke Republike Srbije