АСТРОНОМСКА

ОПСЕРВАТОРИЈА У
БЕОГРАДУ
Слободан Нинковић

Астрономска опсерваторија, Београд

sninkovic@aob.bg.ac.rs
Aстрономска опсерваторија у Београду, једна од
најстаријих научних институција у Србији, основана је
1887. године.
Да би се боље схватио XIX век у Србији поменућу неке
важније догађаје:
• 1804 Први српски устанак – почетак модерне Србије
• 1808 Велика школа Доситеја Обрадовића
• 1863 Велика школа у Београду, претеча Универзитета
• 1867 последњи турски војник напушта Београд
• 1878 Србија и званично постаје независна
• 1882 Србија постаје краљевина
• 1886 оснива се Српска краљевска академија
Милан Недељковић,
Београд, 1857-
Београд, 1950
оснивач
Опсерваторије
Астрономска и метеоролошка опсерваторија,
основана 1887. године, била је део Велике школе да
би 1905. године, по прерастању исте у Универзитет,
постала универзитетска установа.
Оснивање Астрономске и метеоролошке опсерваторије:
званичан датум је 26. март (7. април) 1887. Данашња
Астрономска опсерваторија као њен правни наследник
слави 7. април као свој дан.
Изглед Гајслерове куће данас.
У пролеће 1891. године Астрономска и метеоролошка
Опсерваторија добија своју сталну зграду. Премда је
астрономија била Недељковићу више драга, на овој
опсерваторији метеорологија је била знатно више
заступљена, из разумљивих разлога.
Сеизмолошки завод
Милан Недељковић је управљао Опсерваторијом од
1887. до 1924. године са изузетком кратког периода
од 1899. до 1900. године када је из политичких
разлога био у пензији. Тада је на челу Опсерваторије
био Ђорђе Станојевић (1858-1921), такође професор
Велике школе и Универзитета.
Ни сама Опсерваторија није била поштеђена разарања
током окупације за време Првог светског рата.
Окупаторске власти доделиле су је на управљање
Виктору Конраду, метеорологу и геофизичару из Беча.
Приликом повлачења аустро-угарски војници су однели
или уништили све инструменте. Милан Недељковић је
ово искористио дошавши на идеју (1922) да се, за оно
доба, најсавременији астрономски инструменти набаве
из Немачке на име ратне одштете. Њихова испорука
почиње већ 1923. године; укупно је набављено девет
инструмената, све су то били рефрактори или
телескопи са сочивом.
На слици видимо највећи од ових инструмената: велики
рефрактор, пречник објектива 65 cm, жижна даљина
1055 cm. Највећи инструмент ове врсте на Балкану, један
од највећих у Европи.
Почетком 1924. године од дотле једне
Опсерваторије настају две засебне институције:
Астрономска опсерваторија и Метеоролошка
опсерваторија.
На препоруку Милутина Миланковића нови директор
Астрономске опсерваторије постао је Војислав Мишковић
(1892-1976). Под његовим руководством Опсерваторија је
доспела на своју нову (и садашњу) локацију на територији
општине Звездара која је по њој добила име. Надморска
висина износи 252 m.
Архитекта је био Јан Дубови. Видимо главну зграду
Опсерваторије.
Нажалост, већ 1941. године имамо нови рат и окупацију.
Опсерваторија је опет била изложена оштећењима.
Обнова и изградња која је уследила одмах после II
светског рата није мимоишла ни Опсерваторију. Врло
брзо је урађена санација штете настале у рату. У шестој
деценији XX века површина повећана да обухвати 10
хектара. Једина опсерваторија на свету са три идентична
инструмента за фундаменталну астрометрију.
Током три деценије од 1960. до 1990. године
Опсерваторију карактерише интензивна посматрачка
активност на девет телескопа. Већ од раних педесетих
година не обављају се само мерења положаја небеских
тела на небеској сфери, него и астрофизичка мерења.
Уопште, ако се дода још и претходни распон од око три
деценије (1932-1960) остварени су значајни резултати:
одређивање географских координата Београда са
високом тачношћу, откривен низ малих планета,
откривено мноштво двојних звезда, звездани каталози,
ерупције, итд.
Пад посматрачке активности крајем XX века не значи да
је свака истраживачка активност замрла. Напротив,
информатичка револуција, као и постојање могућности
да се у оквиру међународне сарадње обаве посматрања
и на сасвим другом месту, омогућила је долажење до
читавог низа вредних научних резултата.
Данас Астрономска опсерваторија има укупно 57
запослених, од тога 40 истраживача, међу њима 30
магистара и доктора наука. Научно-истраживачка
активност је организована у оквиру 6 научних пројеката
пријављених код надлежног Министарства Републике
Србије. Покривене су практично све области
астрономских истраживања.
Издавачка делатност.
Публикације астрономске опсерваторије у Београду од 1947
Serbian Astronomical Journal
Директори Астрономске опсерваторије
(Осим поменутих М. Недељковића, Ђ. Станојевића
и В. Мишковића)
Милутин Миланковић (1879-1958)
Перо Ђурковић (1908-1981)
Милорад Протић (1911-2001)
Василије Оскањан (1921-1989)
Милан Мијатов (1933-1996)
Миодраг Митровић (1940)
Иштван Винце (1947)
Милан Димитријевић (1947)
Зоран Кнежевић (1949)
Ђорђе Телеки (1928-1987)
Софија Саџаков (1929-2009)
Планина Видојевица код Прокупља
Телескоп-рефлектор на Видојевици, назван по М.
Недељковићу, пречник огледала 60 cm, жижна
даљина 6 m.