SEMINARSKI RAD

Predmet: Prostiranje toplote i mase

Tema: Klime

dr Aleksandar Rakovi
Milo Miloevi 15S/2016
 Uvod

Klima uredaji se kod nas koriste vec dui niz godina, ali
svoju pravu ekspanziju doivljavaju zadnjih godina,
pojavom splitsistema
Petnaestak godina unazad, jedini klimatizovani prostori
bili su trgovine i kancelarije ondanjih mega-firmi.
Mnogi se seaju, a jo se negde i vide, velike sive kutije,
montirane u otvor prozora ili vrata. Tadanje prozorske
klime imale su samo hlaenje, u boljem sluaju i
grejanje, ali sa elektrinim grejaima. Bile su bune,
vibracije su se prenosile na stakla i vrata. Upravljanje je
bilo komandama na samoj klimi, pa u pravilu niko nije
nita dirao, osim paligasi prekidaa. Tako se nije moglo
upravljati snagom kojom ureaj izduvava, niti se moglo
uticati na smer duvanja, pa je najeci komentar klima
uredaja bio: '' Ma pusti me, celo leto mi se koci vrat i ne
prestaje mi curiti iz nosa ...''
 Ti osnovni problemi su prevazieni pojavom splitsistema. Split sistem
znai razdvojen sistem, gde postoje dve jedinice, fiziki razdvojene,
meusobno povezane jedino gasnim i elektrinim instalacijama. Tako
se mogao odrediti poloaj klime na najpovoljnijoj lokaciji u prostoriji, da
ne duva direktno u deo prostora u kome se ljudi najdue zadravaju.
Takvi uredaji su jo uvek imali samo hlaenje, a bili su i realno preskupi
za masovno korienje. Pravi bum, kod nas klime doivljavaju unazad
petest godina, sa stalnim rastom. Do tako iroke primene dolo je
zbog nekoliko razloga. Pojavom klima ureaja sa toplotnom pumpom,
klime su postale najekonominije grejanje u prelaznom periodu kada su
temperature jo uvek oko nule. Kupovna se malo poveala u odnosu na
poetak devedesetih, a kad jednom krene vea potranja, pojavljuje se
i vea ponuda, pa konkurencija, a i masovna prodaja, dovode do
daljnjeg smanjivanja cena. Prevaziena je ona fama sa kraja
osamdesetih, kako je klima ono neto nezdravo, skupo, to bruji po
firmama, a nije za ljude u stanovima. Prijatelji su doli nekome u goste
u Avgustu mesecu i zaudili se kako je kod njega u stanu prijatno, kako
njegova ena pee palainke, a oni su nedeljama na suvoj hrani, jer se
ne usuuju upaliti jo i ringlu na poretu, od silne vruine, a kad im je
taj rekao da svu struju koju potroi na hlaenje, utedi time to se zimi
greje sa klimom umesto termo pei ili drva, odluka o kupovini je pala.
 Korienje klima ureaja

Za korienje klima uredaja ne treba biti inenjer elektrotehnike. Oni su

napravljeni da bi ih mogao koristiti penzioner, kojem je do sad vrhunac
tehnike bio aparat za brijanje. Kod gotovo svih novih modela, upravljanje je
preko daljinskog upravljaa. Njime se menja osnovna funkcija (hlaenje,
grejanje, odvlaivanje, ventilacija), brzina ventilatora i smer duvanja,
zadana temperatura, a veina ima i razne tajmere, za ukljuivanje ili
iskljucivanje u zadano vreme. Jedno je bitno da znate. Daljinskim
upravljaem se nita ne moe pokvariti. Klima je napravljena tako da sve
radi sa zatezom, pa se daljinskog ne trebate plaiti. Jedino to je korisniku
bitno, to je redovno icenje filtera za prainu. Ako se ti filteri ne ciste
redovno, moe doci do jako visokog pritiska na grejanju, koji moe
prouzrokovati unitenje kompresora, ili, kod hlaenja, do zaleivanja
isparivaa, ije e otapanje izazvati prelivanje vode preko ruba unutranje
jedinice. Dalje, ako klima ima bioloke (elektrostatske) filtere, obavezno ih
nakon najvie godinu dana treba zameniti, ili ih barem uklonitii sa klime, jer
su izgubili svoju pravu funkciju i postali leglo za bakterije. esto ljudi pitaju
koliko se stepeni uzima za dozvoljenu razliku temperature spolja ili u
prostoru. Formula za to ne postoji. Ako se u prostoru zadravate due, ta
razlika moe biti vea, a ako esto izlazite, manja. Zavisi o tome koliko je
neko osetljiv, ali jedno univerzalno, makar ne previe precizno pravilo
postoji. Temperatura na hlaenju u prostoriji sme biti toliko niska da kada
ulazite u prostoriju nemate nikakvih problema.
 Prednosti i mane
Prednosti:
Komfor. Idealna temperatura ivotnog ili radnog prostora, tokom cele godine.
Zdravlje. Prie o zdravlju ili nezdravosti klime padaju u vodu, kad se zna koliko je
sranih bolesnika klimu ugradilo prvenstveno zbog toga da preive letnje vruine.
Ako se ureaj pravilno koristi, pa se ne preteruje sa razlikom temperature u prostoru
i izvan njega, niko ne moe reci da je zdravije cele noi se okretati u krevetu od
vruine, nego pokriti se laganim aravom. Ekonominost.Stan od pedesetak
kvadrata, moe se grejati cele zime jeftino. U odnosu na termo pe, uz klasino
dvotarifno brojilo, uteda je od dva do tri puta. To je dodue prividna tednja, jer pre
klime niste troili na hlaenje, a sa njom hoete, ali onda se vratite na komfor.
istoa. Nema dima ni pepela, kao kod drva. Nema azbestne praine kao kod termo
pei. Umesto toga ima filtere koji sakupljaju prainu, obine i elektrostatske filtere,
koji unitavaju razne bakterije, a neki uredaji imaju i jonizatore, koji procicavaju
vazduh od neugodnih mirisa i proizvodeozon. Brzina. Nakon svega nekoliko minuta
od ukljuenja, ako je ureaj pravilno dimenzioniran, u prostoriji se oseti promena
temperature. Uz to mogue je tajmerima unapred podesiti paljenje ili gaenje
ureaja.
Mane:
Na niskim temperaturama, posebno ako je vea vlaga, poinju gubiti na snazi. To se
naroito odnosi na klasine klima ureaje, dok je kod invertera to podruje rada
znatno popravljeno. Ako bi hteli dobro ''pokriti'' celi stan, u veini bi nam sluajeva
trebalo nekoliko klima ureaja, ili barem multisplit sistem, to se u stvari svodi na
isto. Izmena toplote je dinamicka, to znai da se vazduh u prostoru neprestano
giba, pa daje utisak da je neto hladnije nego to stvarno jeste
 Kriterijumi

Prvi kriterijum: namena i oblik prostora.

Nije svejedno klimatizujete li kucu, stan, kafic ili veliku npr. izlobenu halu.
Prvo to je potrebno razmotriti je oblik objekta koji se klima tizuje npr. u
stanu s mnogo soba nece biti moguce klimatizovati celi stan jednim
uredajem vec samo jednu ili eventualno dve sobe, dok ce u manjem studiju
koji nema previe zidova jedan uredaj biti i vie nego dovoljan. Bitna je i
povrina stakala prozora i zidova prostora nie prostore s manje prozora
moe te klimatizovati po ucinku slabijim uredajem nego one visokih zidova
s mnogo prozora (poput prodajno izlobenih prostora). Ucestalost
otvaranja i zatvaranja vrata uticace na promenu temperature u prostoru.
Ukoliko je frekvencija veca, bice potrebno jacim uredajem smanjiti vreme
ponovnog hladenja prostora nakon zatvaranja vrata. Svaki covek u
prostoriji zraci odredenu toplinu (telo, disanje). Poslovne prostore s mnogo
zaposlenih bice potrebno klimatizovati jacim uredajem. Na kraju, u obzir se
uzimaju i objekti koji zrace toplotnu energiju (sijalice, vitrine, kompjuteri,
uredaji, televizori...) a nalaze se u prostoriji koja se namerava klimatizovati.
Drugi kriterium: velicina prostora.
Koja klima Vam treba? Odabir kapaciteta klime: Pre kupovine klime
obavezno izmerite prostor u kome ce biti smetena klima i pogledajte koliki
vam je kapacitet uredaja potreban. Kako bismo pojednostavili celu pricu,
umesto da objanjavamo proces izracunavanja odgovarajuceg klima
uredaja u zavisnosti od kvadrature i visine prostora, prilaemo sledece
tablice kako biste stekli
 Sastav proiavanja vazduha i odravanje

Sastav procicavanja vazduha:

Bio predfilter je krajnji filter koji je na jedinstven
nacin obraden antibakterijskim srdestvima. Hvata
male cestice praine u vazduhu.
Bio filter Hvata manje cestice kao to su
mikroorganizmi koji su moda izbegli Bio predfilter.
Bio osveavajuci filter daje cist i osveen vazduh
pre ulaska u izmjenjivac toplote.
Odravanje: Glavna konstrukcija i ploca za
instaliranje mogu se lako odvojiti jednostavnim
pokretom kao to je prikazano na slici. Prednja
reetka se lako odvaja i pere. Veina ljudi zbunjena
je od silne ponude klima uredaja na naem tritu.
 Tehniki podaci

Toplotna pumpa: Toplotna pumpa je naziv za uredaj kojim

se koristi svojstvo gasa da greje kod povecavanja
pritiska. Ako vam neko kae da va uredaj troi 1 KW
energije, a daje 3 KW,verovatno cete pomisliti da to nije
moguce. Ali moguce je, ako taj isti uredaj za medij
grejanja ne koristi elektricne grejace nego gas. On
prakticno ''krade'' deo spoljne temperature, tako da je
dodatno sputa za nekoliko stepeni. Na taj nacin
nadoknaduje tu razliku izmedu predane i utroene
energije. Taj razmer se obicno za splitsisteme krece oko
1:3, za spoljnu temperaturu vecu od +5* C. Problem se
javlja kada je spoljna temperatura niska, a vlaga visoka,
jer tada dolazi do pojave leda na spoljnoj jedinici, to
smanjuje taj prenos toplote, pa time dodatno smanjuje
kapacitet uredaja. Tome je dodue doskoceno sistemom
za dodatno odledivanje (defrost), ali svejedno, klimu vam
ne bi preporucio za grejanje najako niskim zimskim
temperaturama .
 Razvoj invertera i inverter tehnologija

Kako bi se popravio rad uredaja na niskim temperaturama, razvojem

se dolo do tzv. invertera. To je klima uredaj koji ima elektronski
upravljan kompresor, cime menja obrtaje, a time i pritiske na kojima
radi. Za razliku od klasicne klime, kojoj sa daljinskim podesite zadanu
temperaturu, a ona samo slui kao temperatura termostata, jer klima
ili radi ili ne, kod invertera imamo nekoliko snaga kojima radi, pa kako
se pribliava temperaturi koju smo mu podesili, tako smanjuje
pritiske, odnosno snagu grejanja. Time se dobio 20tak % ekonomicniji
rad, manje opterecenje elektricne instalacije stalnim ukljucivanjem i
iskljucivanjem kompresora i daleko bolji rad u zimskim uslovima.
Za razliku od konvencionalnih jedinica, Inverter klimatizacijskog
sistema ne uduvava zrak punom snagom onda kada je temperatura
tek malo ispod ili iznad postavljene vrednosti. Naprotiv, sistem
precizno i kontinuirano doziraju nune koliine energije za postizanje
eljenog klimatskog stanja prostorije, to se poluuje elektroniki
upravljanim motorima u interesu prilagoavanja odreenom uinku
grejanja i hlaenja. Upravo zahvaljujui nenadmaenoj inverterskoj
tehnologiji pogonski elektromotori rade mirno, a prvenstveno
beumno - nisu uzrokom nastanka izduvavanja budui da je dovod
zraka u prostoriju uvek precizno podeen. Rezultat su dui vek
trajanja proizvoda i smanjeni trokovi odravanja i servisiranja.
 Kruenje radne materije

Klima ureaj radi na principu slinom hladnjaku. Radna

(rashladna) materija krui kroz sistem i menja agregatno
stanje. etiri su procesa u kruenju:
1. Kompresor, koji "gura" radnu materiju kroz sistem, nalazi se
u srcu klima ureaja. Pre kompresije radna tvar je u plinovitom
stanju i ima nizak pritisak. Kompresijom plin poveava pritisak,
zagreva se i putuje prema kondenzatoru.
2. U kondenzatoru, na visokoj temperaturi, visoko potisnuti plin
isputa toplinu u letnju jedinicu i postaje pothlaena visoko
potisnuta tenost.
3. Visoko potisnuta tenost tada prolazi kroz ekspanzioni ventil,
koji redukuje pritisak, te tako temperatura pada ispod
temperature rashladnog prostora. Rezultat je hladna, nisko
potisnuta radna materija u tekuem stanju.
4. Nisko potisnuta radna materija prolazi kroz izmenjiva
toplote gde apsorbuje toplotu iz zraka unutranjosti prostora
kroz isparavanje i postaje nisko potisnuti plin. Plin se tada
vraa natrag u kompresor gde ciklus poinje ispoetka. U
sluaju grejanja ciklus je obrnut.
 Rad klima ureaja

Princip rada klima ureaja uvek se svodi na apsorbuje energije s jednog

mjesta i prenoenje na drugo. Takav proces zahteva sistem od jedne
unutranje i jedne letnje jedinice, meusobno povezane bakrenim cevima za
protok radne materije i kablom za komunikaciju. Radna materija apsorbuje
energiju iz jedne jedinice prenosi u drugu.

1. Unutranja jedinica
Ventilator zapue topli zrak iz unutranjosti prostorije preko izmjenjivaa
topline kroz kojeg struji hladna radna tvar. U toj fazi radna tvar apsorbira
toplinu iz zraka, rashlauje ga i upuhuje rashlaenog natrag u prostoriju.
2. Cevno prospajanje
Radna materija struji preko kroz cevno prospajanje sistema, preuzimajui
toplinu iz unutranje jedinice prebacuje ga u spoljnu. 19
3. Spoljna jedinica
Kompresijom se plinovito stanje radne materije zagreva, te se ta toplota
isputa putem ventilatora spoljne jedinice u spoljni zrak.
4. Radna materija
Nakon koraka 3 radna tvar u tekuem stanju prelazi u unutarnju jedinicu.
5. Unutarnja jedinica
U unutarnjoj se jedinici radna tvar dekompresira i na taj se na in postie
isputanje hladnog zraka u prostoriju
 Filteri
Svaka klimatizacijska jedinica ima filter.
Tip samog filtera ovisi o vrsti
klimatizacijskog sistema. Sistemu sa
integriranom ventilacijom potreban je
filter s manjom uinkovitou, a
uinkovitost filtera meri se u postocima
zadravanja estica. Jednostavno: Koju
veliinu i koliinuestica zaustavlja? Jo
jedan faktor u uinkovitosti filtera je
strujanje zraka, ili pojednostavljeno,
brzina ventilatora koja odreuje koliinu
zraka u m koji prolazi kroz sam filter.
 Filter za prainu
Uklanja zranu prainu i estice kako bi osigurao
konstantantan dovod istog zraka. Jednostavno se
odrava; pranjem ili usisavanjem.
Filter za proiavanje zraka
Filter za proiavanje zraka sakuplja najmanje estice
praine i peludi veliine 0,01 mikrona i sprjeava
irenje bakterija i virusa. Filter ima dvije strane sa
zranim-elektrostatinim filterom sa prednje strane i
deodorirajuim filterom s aktivnim ugljenom sa
stranje strane. Filter za proiavanje zraka uvijek je
kombiniran s normalnim filterom. Fotokatalitiki
dezodorirajui filter
Ovaj filter je antibakterijski i dezodorirajui filter koji
uspeno razbija dim cigarete, te takoer zaustavlja
razvijanje bakterija, virusa i mikroorganizama
nakupljenim u filteru. Fotokatalitiki filter uvek dolazi u
kombinaciji s filterom za proiavanje zraka.
 Zakljuak

U ovoj temi smo opisali sam rad klime,

njene karakteristike, mane, prednosti i
sve vezano za nju opirnije nego sto
treba. Veina nas dosta toga nije znala o
klimama, ali opet pored samog ovog radi
smo dosta toga nauili sto bi nam kad tad
jednog dana pomoglo u proirivanju
znanja a i slanju znanja nekome drugome
ko nije imao dodir sa tim uopte.