O

I.


.


Bugarski, Ranko, Uvod u optu lingvistiku.
Beograd, 2009.
, , .
. 20 ,
,
1994.
, ., .
.
,
1986.
, , .
. : , 1977.
,
,, 1996.

1.
1.1.
1.2.
1.3.

2.
2.1.
2.2.
2.3.
2.4.

3.
3.1.
3.2.
3.3.
3.4.

4.
4.1.
4.2.
4.3.
4.4.

5. ,
5.1.
5.2.
5.3.
5.4.

6.
6.1.
6.2.
6.3.

7.
7.1.
7.2.

8.
8.1.
8.2.
8.3.

9.
9.1.
9.2.
9.3.
9.4.

10.
10.1.
10.2.
10.3.

13.
13.1.
13.2.

13.3.

11.
11.1.
11.2.
11.3.
11.4.

14.
14.1.
14.2.
14.3.

12.c
12.1.
12.2.

15.
15.1.,
15.2.

15.3.
15.4.


, ,

( )

(
)

-

-

-

2.
2.1.
2.2.
2.3.
2.4.

(., ., 1966, :16)

,
:
()
(
)

(, , , )

( . , ,
)
() ,
,
, ,
,
(, )

,
.
.

 Akumulativna funkcija uvanja i

prenoenja
Apelativna - obraanja
Deiktika funkcija ukazivanja
kognitivna saznajni, spoznajni
prezentativna- predstavljanje
Voluntativna funkcija - funkcija
uticanja na primaoca
OSNVA FUKCIJ EZ - MT

( )


1.

2.

,
,

(,
, )

(, -)

Verbalna komunikativna sredstva predstavljaju jeziku

interakciju izmeu uesnika u komunikaciji. Verbalna
komunikacija se ostvaruje pomou sistema znakova, od kojih
je najvaniji jezik, kao najsloeniji meu postojeim sistemima
znakova. Osnova za obavljanje verbalne komunikacije je
korienje lingvistikih sistema jezika za oblaenje
informacije u simbolsko ruho.

Proces verbalne komunikacije se odvija uz pomo odreenih

jedinica jezika: rei, sintagmi i reenica. Jezik je sistem
hijerarhijski uzajamno povezanih jedinica (rei, sintagme i
reenice), koje funkcioniu po postojeim pravilima gramatike.
Realizacija ovih jezikih jedinica odvija se u govoru, gde one
dobiju zvunu (grafiku) sliku sa konkretnim znaenjem.
Najmanje jedinice jezika su foneme, koje formiraju morfeme, a
ove lekseme, a lekseme, dalje sintagme i reenice. Reenica
je osnovna komunikativna jedinica jezika, za razliku od
sintagme koja je najmanja jedinica sintakse, ali je
nekomunikativna.

Langue - parole

Dihotomiju jezik govor (langue - parole), pored niza drugih (kao to

su jezika sinhronija i jezika dijahronija; paradigmatika
sintagmatika) prvi je istakao i teorijski obrazloio vajcarski lingvista
Ferdinand de Sosir (Sosir, 1969. str. 75.), koji je istakao metodoloki
znaaj povezanosti i zavisnosti ove dve kategorije - jezik i govor.
Svaki jezik predstavlja sistem znakova koji ima drutvenu funkciju
sporazumevanja, komunikacije, a govor je njegova konkretna
pojedinana realizacija koja je uvek manje-vie sluajna i zavisi od
govornikove volje.
Jezik je dakle drutvena institucija, zajednika svima i bez nje
komunikacija ne bi bila mogua.
Bez jezika, dakle, nema verbalne komunikacije. Jasno je da su one
meusobno zavisne: in govora prethodi jeziku.
Jezik kao apstrakcija postoji kod svakog pojedinca, ali je
potpun samo kod svih zajedno.
Jezik je nadpersonalan i izvan njega i postojae i posle njega. Ovom
dihotomijom Sosir je jezika u celine kao heteroklitne mase uinio
objektom pogodnim za strogo nauni pristup i formalizaciju i uvoenje
strogih naunih metoda.

langue - parole
Jezika sposobnost (kompetencija) i performativnost
uesnika u komunikaciji daju veliku prednost verbalnoj
komunikaciji u odnosu na druge, koje prate govor, ali su
supstitutivne, poput pisma, ili dopunske, poput gestova.
(Sapir, 1974. str. 20.) Zahvaljujui jezikoj kompetenciji
uesnici u komunikaciji su sposobni da razumeju namere
sagovornika, ak i kada ih izraavaju na gramatiki ili
fonetski pogrean nain. Uz performativnost, koja
omoguava da pojmimo kontekst u kome se
komunikacija odvija, da popunimo praznine u govoru,
da shvatimo aluzije i ono to nije eksplicitno iskazano,
verbalna komunikacija svakako ima prednost u odnosu
na sve ostale.


-


(- , ; ;
.

, , -
,

- Za Rimljane crvena zastava je bila znak za borbu.

Egipani su se smatrali crvenom rasom i bojali su svoja tjela u crveno
da bi to istakli.
U Rusiji crveno znai prekrasan. Boljevici su koristili crvenu zastavu
tako da je crvena postala simbolom komunizma.
U Indiji crvena je simbol vojnika.
U Junoj Africi crvena je boja alosti.
U Kini crvena je boja dobre sree i koriste je za vrijeme praznika ili
vjenanja.


6.000
200
32- 50
850
332 .
ee 330 .
300 .
200 .
190 .

- 190 .
- 170 .
- a 125 .
- a 100 .
- 72 .


. :

- ,

( ) :
( IV . . .,
), ,
, , ,
() .;
- ,
,
: , ,
, .;
- ,
(,
-
),
(, , ,
)
(, ,
, ,
( ),
);

- ,
- ,
, , .
(

), ,

() : ,
, , ,
(),
, ,
, ,
.;
- ,
( ),
( ), , ,
, .;

,
:
( ), ,
, ,
;
: , ,
;
: (
), /,
, ,
; ,

: , ,
.;
- ,
- , ,
;
;

- ,

,
;
- ,
, ,
, .;
- ,

;
- ;
- ;
- ( );
- ( );
- ( )
- ( ).

 ()

( , )

( ).

1. :

2. .:

-. ; . .;
3. :
, .
. .:
- (en),-(patnj), -(ruk )

4.
:
[`]-
5.+ =
[] , ,


, , ,

1. :
2. :
-., - ..,
3. :
4. :

- ----
- --- -
- - -
--
-
5. + = :


(, , , )
+ :

: ()

.
N.
D.
(

.


)

, ,
- .
-
: talo kua, taloni moja kua,
talosi tvoja kua, talonsa- njena kua.

(, , ,
) , .
Toto-nije posebna re, samo koren
Mtoto dete. Watoto deca, kitoto- deji.

 ()
-



:
-
-

( 4:-,
, , )
5,
6)


.

,


,
.
4 :

1.-
2.-
3.-
4.-


(, , )
:
()

(t--mej--levt-pt--rkn)
. ( 1961: 102)

,
.
oeee ie e e
igdlo-ssua-tsia-lior-fi-gssa-liar-qu-gamiuk
-------..,
, .


, ,
, . .
. ,

.
.
:
,
,
, .
, ,
.

. (
)
: , ,
.
.

- .
.
/ ,

(.), (. , - ; violatricolor (lat.)

; evergreen (eng.) zimzelen ( srb.)
(); ,
station; vikindica, letnikovac (srb.) /

.
.
, ,
.

.

, ,
.

:
.

.
. ,
.


Pod jeziku situaciju mogu se podvesti:
Socijalni uslovi funkcionisanja jezika
blasti u kojima funkcionie jezik
Sredine u kojima funkcionie jezik
U socijalne uslove postojanja jezika spadaju:
socijalno-ekonomske formacije, oblici etnikog
jedinstva, nivo suvereniteta odreenog naroda, nivo
njegove kulture, kao i njegovo brojano stanje.

Oblasti i sredine u kojima funkcionie jezik

Oblasti u kojima funkcionie jezik predstavljaju jednu od

najvanijih komponenata jezike situacije. Oni zavise od teme
komunikacije, od vremena i mesta, od oblasti drutvene aktivnosti.
Meu najvanije svere spadaju: privredna svera, drutvenopolitika, svakodnevnog ivota, nauke, kulture, masovne
informacije. Pregled svera upotrebe nije strogo odreen bilo
kakvim kanonom i u odnosu na konkretni jezik moe ih biti vie ili
manje.
Sredine u kojima se ostvaruju osnovne komunikativna funkcije
jezika mogu biti: unutar socijalno zatvorene grupe, unutar neke
naseobine ili itavog regiona, unutar privremenog okupljanja ljudi,
pa sve do itavog naroda.
Funkcije jezika, oblici njegove upotrebe, sredine i svere u kojima
se ovaj realizuje, karakter uzajamnog delovanja predstavljaju
osnovne pojmove sociolingvistike.

Jezika norma
Bilo koji jezik javlja se se u ovom ili onom obliku postojanja kao
konkretna istorijska i socijalna norma.
Jezika norma to je sveukupnost ustaljenih, tradicionalnih elemenata
jezika, istorijski izabranih koje je potvrdila drutveno - jezika praksa.
Jezika norma se odlikuje mogunou izbora, ustaljenou,
obaveznou.
Mogunost izbora se manifestuje na taj nain to svaka jezika norma
realizuje na sebi svojstven nain mogunosti jezika
i na razne naine fiksira spoznajnu aktivnost ljudi. I upravo stoga ona
je sposobna da razvije razne varijante jezika.
Ustaljenost se sastoji u tome da se norma manifestuje u svesti i praksi svih
lanova datog kolektiva kao neto zajedniko, prenosei se sa jedne
generacije na drugu. Ona obuhvata jeziku kompetentnost govornih
lica, koje razdvaja vreme, mesto, socijalni status. Ustaljenost ujedno
znai i ouvanje jezike tradicije.
Obaveznost jezike norme nisu rezultat unutranjih manifestacija jezikog
sistema, ve izvanjezikih potreba. Sve ono to je priznato od strane
drutva je ne samo obavezno, ve u isto i pravilno . ,
, , ; majk mi, ,

Vrste jezike norme

Vrste jezike norme su uzus, knjievni(standardni) jezik, stilovi jezika.

Uzus je elementarni oblik postojanja i funkcionisanja jezika , sveukupnost

svih realnih upotreba jezika. Uzualna norma se moe uoiti u dijalektima,
govorima i u argonu. Ona je takoe svojstvena i razliitim oblicima
kolokvijalnih oblika jezika. Raznovrsnost i promenljivost uzusnih normi
ukazuju na tri ravni jezika: istorijsku (hronoloku), prostornu (arealnu) i
socijalnu.
Knjievni (ili standardni) jezik je obraeni i reprezentativan oblik jezika
jednoga naroda. Knjievno-jezika norma je promenljiva veliina. Njena
uloga u razim istorijskim uslovima je razliita, ali ona uvek predstavlja
neto zajedniko meu svim manifestacijama jezika. KJ se odlikuje pisanim
oblicima koji su normirani i obavezni za sve nosioce datog jezika. On se se
koristi u svim sferama komunikacije, te je stoga KJ stilistiki izdiferenciran:.
Stilovi jezika (ili funkcionalni stilovi) su komunikativne ili funkcionalne
varijante jezike norme.

J
Osnovni oblici ljudske zajednice su
etnika grupa, narodnost, nacija i
meunacionalna zajednica.
Osnovne odlike narodnosti su:
zajedniki jezik, jedinstvo
duhovnog tipa i kulture.

Mogu se izdvojiti tri tipa odnosa

izmeu jezika i nacije:
(1) nacionalni jezik nastaje na bazi jezika narodnosti (to je zapravo
prednacionalna faza u razvitku jezika), zbog ega je kao pojava
jedinstven i neponovljiv (npr. kineski, jermenski, gruzinski itd.);
(2) u procesu formiranja nacija i nacionalnih jezika ponekad jedan isti
jezik se koristi za stvaranje svog jezika od strane nekoliko nacija.
Upotreba jednog istog jezika kao jezika raznih nacija i kao jezika
meunacionalne komunikacije moe se tretirati kao njegova
drutvena funkcija (npr. u Latinskoj (Junoj) Americi preko 20
nacija se koristi panskim jezikom). Formiranje nacija i njihovih
jezika moe se odvijati u takvim uslovima kada se raspodela
socijalnih funkcija nekoliko jezika odvija u okvirima kako pisanih
oblika standardnog i zvaninog dravnog jezik, tako i usmenih
oblika.
(3) Jezik meunacionalne komunikacije je onaj koji se koristi kao
sredstvo komuniciranja meu pripadnicima raznih nacija,
narodnosti, kao i etnikih grupa (npr. Belgijanci se koriste
francuskim i flamaskim jezikom; Tuniani arapskim i francuskim
jezikom)..

J
, ,
: , , , .

:
: , : ,
, : , , .

25
(5.000 a 200).

,
:
, 15
.

. :
- (, );
- (, , );
- ( );
- ( , , ,
);
- ( : , , , , );
- ( , ).
u
: ,
, .



, .

.

,
,
, ,
.

- .
.
: ,
-, ,
( ) .
.
,
, : ,
, , , .

, : 1.
-: , , ; 2.
; 3. ,
-; 4.
-, -, , ,
.

1909-1911.

. , .

.
(. )
.

, ,

. ,
, .
( )
.
.
.

, ,
,
,

.
: ,
,
, , .
, ,
.
,

 Proces verbalne komunikacije se odvija uz pomo

odreenih jedinica jezika: rei, sintagmi i reenica.
Jezik je sistem hijerarhijski uzajamno povezanih
jedinica (rei, sintagme i reenice), koje funkcioniu
po postojeim pravilima gramatike. Realizacija ovih
jezikih jedinica odvija se u govoru, gde one dobiju
zvunu (grafiku) sliku sa konkretnim znaenjem.
Najmanje jedinice jezika su foneme, koje formiraju
morfeme, a ove lekseme, a lekseme, dalje sintagme
i reenice. Reenica je osnovna komunikativna
jedinica jezika, za razliku od sintagme koja je
najmanja jedinica sintakse, ali je nekomunikativna..

Dihotomiju jezik govor (langue - parole), pored niza drugih (kao

to su jezika sinhronija i jezika dijahronija; paradigmatika
sintagmatika) prvi je istakao i teorijski obrazloio vajcarski
lingvista Ferdinand de Sosir (Sosir, 1969. str. 75.), koji je istakao
metodoloki znaaj povezanosti i zavisnosti ove dve kategorije jezik i govor. Svaki jezik predstavlja sistem znakova koji ima
drutvenu funkciju sporazumevanja, komunikacije, a govor je
njegova konkretna pojedinana realizacija koja je uvek manje-vie
sluajna i zavisi od govornikove volje. Jezik je dakle drutvena
institucija, zajednika svima i bez nje komunikacija ne bi bila
mogua. Bez jezika, dakle, nema verbalne komunikacije. Jasno je
da su one meusobno zavisne: in govora prethodi jeziku. Jezik
kao apstrakcija postoji kod svakog pojedinca, ali je potpun samo
kod svih zajedno. Jezik je nadpersonalan i izvan njega i postojae i
posle njega. Ovom dihotomijom Sosir je jezika u celine kao
heteroklitne mase uinio objektom pogodnim za strogo nauni
pristup i formalizaciju i uvoenje strogih naunih metoda.

Jezika sposobnost (kompetencija) i performativnost

uesnika u komunikaciji daju veliku prednost verbalnoj
komunikaciji u odnosu na druge, koje prate govor, ali su
supstitutivne, poput pisma, ili dopunske, poput gestova.
(Sapir, 1974. str. 20.) Zahvaljujui jezikoj kompetenciji
uesnici u komunikaciji su sposobni da razumeju namere
sagovornika, ak i kada ih izraavaju na gramatiki ili
fonetski pogrean nain. Uz performativnost, koja
omoguava da pojmimo kontekst u kome se komunikacija
odvija, da popunimo praznine u govoru, da shvatimo
aluzije i ono to nije eksplicitno iskazano, verbalna
komunikacija svakako ima prednost u odnosu na sve ostale.

.
:

.
. () ,
.
.

.
.
,
.
,
.
.


,
.
4 :
(
)
(
)
( )
(
).



:

.
,

,
.
,
.

,
:
1.

.
2. ,
.
3.
.
, , 4.
.

- . .
,
, , ,
.
.
. ,
. ,
.
.
, .
.
,
.
.
,
, ,
.

FONETIKA, FONOLOGIJA

Fonologija
Za razliku od fonetike, koja prouava fizika
svojstva govornih glasova, fonologija se bavi
glasovnim sistemima pojedinih jezika, pa
predstavlja neku vrstu funkcionalne
fonetike.
Svi ljudi poseduju iste govorne organe, i sa
artikulaciono-akustike strane u stanju su da
proizvedu i percipiraju svaki od mnotva
glasova koji se javljaju u bilo kom jeziku sveta.
Svaki pojedini jezik pravi svoju selekciju glasova i
glasovnih obeleja iz tog univerzalnog fonetskog
rezervoara, izgraujui od toga svoj osobeni sistem
glasova kao svojevrsni signalizacioni kod.


:
1 ; 2 ; 3
; 4 ; 5
; 6 ; 7
; 8
; 9 ; 10
; 11 ; 12
; 13 ; 14 ; 15
.

Fonoloki sistem
Na taj nain svi jezici imaju razliite fonoloke
sisteme, i distinkcije koje lee u osnovi svakog
od njih moraju se posebno savlaivati tokom
usvajanja maternjeg jezika u detinjstvu ili
uenja drugih jezika kasnije u ivotu.
Glasovi ljudskog govora javljaju se u
beskrajnim varijacijama, a u taj fiziki
kontinuitet jezici uvode sistemski
diskontinuitet:
Svaki jezik namee glasovnoj supstanci svoju
specifinu formu, i po toj formi ili naroitoj
strukturi jezici se i razlikuju u domenu
glasovnih sistem.

 Zbog toga se plan funkcionalnih jedinica

te strukture (fonoloki ili ue, fonemski
plan) razlikuje od plana fizike
realizacije takvih jedinica (fonetski
plan). Ovo razlikovanje, koje odgovara
razlici izmeu jezika kao sistema i
govora kao realizacije tog sistema,
provlai te i kroz druge nivoe jezike
strukture. Uproeno govorei, ovo je odnos izmeu
apstraktnog i konkretnog, sistemskog i materijalnog.

Fonema, fon, alofon

Jedinice fonemskog plana, koji je po njima i
dobio ime, nazivaju se foneme.
Fonema je distinktivna (razlikovna) jedinica
glasovne strukture koja sama po sebi nije glas
nego funkcionalan element u sistemu glasova.
Ona se glasovno realizuje, i to esto razliito u
raznim glasovnim kontekstima.
Fonema se realizuje kao fon (glas), a razliite
kontekstualne varijante fona zovu se alofoni.
Jedna fonema moe imati vie alofona, koji su,
kao i foni, pojave na fonetskom planu.
Iz datih odreenja proistie da je fonema u
sutini apstraktna jedinica, jer nije neposredno
ulne prirode.

Fonema

Glas

- 3 , :
.
Engleski 3 foneme i 4 glasa: fly
[flai].
2 1 :
[:] - /c/ // - [:]
1 0 :
[j]

Primeri
alofoni

ili

U srpskom: glas [k] ujno se razlikuje u

recima kia i kua zbog drukija
artikulacije uslovljene sledeim vokalom
prednjeg odnosno zadnjeg reda, ali ta
razlika nije funkcionalna, pa u srpskom
postoji samo jedna fonema /k/ sa
razliitim alofonskim realizacijama.
U ruskom: glasovi [k] i [k] ne mogu biti
u podjednakim uslovima i razlikovati
smisao rei jer [k] pered a,o,u i na
kraju rei, a [k] pered i,e i nikad na
kraju rei.
Glas [n] u recima banka, tango se
realizuje kao [n] U srpskom jeziku
fonema [n] alofonski se realizuje kao
[n] (velarni nazal) samo ispred velarnih
konsonanata /k/ i Igl (kao u recima
bank i tango).U engleskom ista glasovna
vrednost ima status zasebne foneme
[n], jer njena pojava nije kontekstualno
uslovljena: postoje parovi rei kao sin
/sin/ 'greka' i sing /sin)/ 'pevati', gde
se ta razlika pojavljuje u identinom
kontekstu, kao jedini formalni nosilac
razlike izmeu rei razliitog znaenja.

U nemakom, engleskom,
francuskom, srpskom,
maarskom, finskom,
kirgiskom duina je osobina
fonema za razliku od ruskog:
sit [sit] (sedeti) i seat [si:t]
(stolica), fr.mettre (staviti) i
maitre ( mentor) [me:ntr]

U ruskom: // - [] [] []
Na kraju rei - [k] [k]
Uporedi: U engleskom i nemakom
jaka pozicija je na kraju rei:
u engleskom bag - [g], back - [k] ili
u nemakom douse [dus] sladak i
douce [du:z] - dvanaest

Minimalni parovi
Identifikacija fonema podrazumeva korienje
metode minimalnih parova - takvih kod kojih
se dve po znaenju odelite rei formalno
razlikuju samo u jednoj fonemi. Tako
postojanje serija rei kao pas, bas, as
dokazuje da su prvi lanovi u ovim identinim
nizovima foneme (/p/, /bl, //); postojanje
serija kao ak, ek, ik dokazuje isto za druge
clanove ovde (/a/, Ie/, /i/); a serija kao as,
ak, aj za trcde (/s/, IVJ, l]f).

 Parovi kao pas i pas, luk i luk dodatno ukazuju

na distinktivnu prirodu akcenta u srpskom.
Fonemske opozicije koje uestvuju u
razlikovanju mnotva rei imaju visok
funkcionalni naboj i stabilne su u sistemu,
dok one sa slabijom funkcionalnom podlogom
mogu da budu nestabilne (tako opozicije srp.
afrikata /I : /I i // : /dz/ razdvajaju tek
poneki par rei, kao spavaica : spavaica, ak
: dzak).

 Pojedini jezici najee imaju izmedu 20 i 40 fonema

(ruski -39, ciganski-42, nemaki-36,engleski-40, finski30), ali ih ima i sa svega 11- aranta-Australija, kao i sa
70(aphaski) i vie. Nijc poznato da li postoje neke
apsolutne granice - koliko najmanje fonema mora da ima
neki prirodni jezik da bi se njihovim opozicijama izgradio
dovoljno velik renik, ili pak koliko najvie sme da ih ima
da bi se mogle bez napora razlikovati u normalnoj
komunikaciji.
Od tog broja najmanje 3, najese 5-7 a rede i znatno
vie su vokali, dok su ostali konsonanti.
Srpski standardni jezik ima 5 vokala (ne racunajui
razlike u akcentu) i 25 konsonanata .U nekom
zamiljenom proseku ,,tipini" jezik imao bi priblino bar
dvostruko vie konsonanata nego vokala, ali ima i
znatnih odstupanja - postoje jezici gde na svega tri
vokala dolaze desetine konsonanata, dok su pronaeni i
takvi izuzeci koji ak imaju vie vokala nego
konsonanata.

Govorni niz
Fonema se ne moze linearno
analizirati, jer je najmanja jedinica
svoje vrste, ali se moze posmatrati
kao sveanj istovremeno prisutnih
fonolokih distinktivnih obeleja najmanjih obeleja prisustva odnosno
odsustva nekog artikulacionog ili
akustikog svojstva kojim se jedna
fonema razlikuje od drugih.

 U binarnoj raspodeli, gde se prisustvo

nekog obeleja oznaava znakom '+' a
odsustvo znakom '-', uspostavljaju se
parovi kao to su vokalsko/nevokalsko
(npr. a/m), nazalno /oralno (npr.
m/b), zvuno /bezvuno (npr. b/p),
prekidno /neprekidno (npr. p/f).
Palatalizovano /nepalatalizovano
(npr. rus. m'/m) itd. Tako bi u sastav
srp. foneme /p/ ula obelezja
labijalnosti, zvucnosti, prekidnosti i sl.

Prema teoriji Romana Jakobsona, sa svega 12 par ovakvih

obeleja mogu se opisati kontrasti koji izgrauju foneme u
svim jezicima sveta, pa bi ovo bila neka vrsta fonolokih
univerzalija. Po istoj teoriji, ovakvi kontrasti su hijerarhizovani
prilikom usvajanja jezika.
Dakle, dok su foneme kao jedinice sukcesivne, tj. niu se
jedna za drugom u govoru, gde su predstavljene svojim
fonima, distinktivna obeleja u njihovom sastavu su simultana,
tj. istovremeno zastupljena. Ona su relevantna kada u datom
fonolokom sistemu razlikuju dve foneme, a redundantna ako
isto fiziko obeleje ne pravi funkcionalnu razliku u sistemu (u
tom smislu je velarizacija nazala /n/, koju smo ilustrovali gore,
relevantna u engleskom ali redundantna u srpskohrvatskom
fonolokom sistemu).

 Obeleja koja razlikuju foneme mogu se razvrstati tako

da se najpre navedu ona koja su zajednika jednom paru
fonema, a da se potom doda ono koje ih razdvaja. Tako
su /p/ i /b/jednaki po drugim obelejima, ali Ibl ima jo i
obeleje zvunosti kojim se razlikuje od /p/. To dodatno
obeleje je osnova pojma markiranosti (obelezenosti),
koji ima iroku primenu ne samo u fonologiji nego i u
lingvistici uopte. Nemarkirani lan neke opozicije
smatra se osnovnim, neutralnim i obuhvatnijim, jer on
moe da ukljuuje i ono sto je markirano, a ovo drugo
se koristi samo u sluaju posebne potrebe, tako to se
na neki nacin dodatno izvodi iz onog prvog.

 Do sada smo govorili o fonemama u jezikom

sistemu i pojedinano, a sada emo da
pogledamo kako se one ponaaju u govornom
lancu. Govorni niz moze se deliti na slogove najmanje glasovne jedinice izgovorene
jedinstvenom artikulacijom, iji su nosioci
vokali ili diftonzi, a ree i sonanti. Slogovi
imaju razliitu strukturu s obzirom na broj
konsonanata (C) koje sadre i njihov redosled
u odnosu prema vokalu (V), a tipine sekvence
su CV (to), CVC (taj), CCVC (glas), CCVCC
(vlast) itd.

 Oni mogu da budu otvoreni ili

zatvoreni, prema tome da li se
zavravaju vokalom (sa) ili ne
(sat); dugi ili kratki, prema duini
nosioca (luk, lu:k); i naglaeni ili
nenaglaeni (pas-ti). Slogovi se
mogu posmatrati i kao fonoloke i
kao isto fonetske jedinice.

Fonotaktika
U strukturi sloga, a i inae, postoje
razliita ogranienja u pogledu
distribucije fonema, jer ne moze svaka
od njih da stoji bilo gde i uz bilo koju
drugu.
Pravila ulanavanja fonema prouavaju
se pod imenom fonotaktike.
Ogranienja kombinatornih mogunosti
vea su na poetku i na kraju rei, a
manja u sredini..

 U srpskom sve foneme mogu da

zauzimaju svaki od ova tri poloaja
(ranije se /dz/ nije javljalo na
kraju, ali se i tu nalo preko
pozajmljenih rei kao koledz, bridz,
bedf). U engleskom [n] (velarni
nazal) ne moe da stoji na poetku

SLOG
Posebnim ogranienjima podloni su
konsonantski skupovi. U srpskom je napoetku
reci moguce npr. tl- (tle) ah ne It-, skr- (skroz)
ali ne rks-. Vukovska norma je na kraju rei
doputala samo etiri skupa: - st (plast). -t
(plat). -zd (grozd) i -zd (vod), ali su u novije
vreme preko stranih rei u taj poloaj doli i
mnogi drugi (upor. npr. rei kao disk. keks. lift,
atl itd).

 Varijacije tipa element l elemenat,

subjekt l subjekat pokazuju da jo uvek
postoji tenja da se nezgodan skup
razbije" ubacivanjem vokala, ali prizvuk
neukosti koji ve danas imaju oblici
koncerat ili docenat prema normalnim
koncert i docent ne ostavljaju mnogo
sumnje u krajnji ishod ovog procesa
promene u jeziku.

Alternacja

Jedinice koje se u govomom nizu nau u susedstvu mogu da

utiu jedne na druge. Ovo dovodi do raznih promena
(alternacja).

Akomodacija
Asimilacija
isimilacija

Akomodacija prilagodjavanje,
,
[], [], [] []
,
, ,
; . , , ,
.

;

; . ,
, , , .

Akomodacija prilagodjavanje,

[]

, ,

.

[] ]

,
,
.

[] , ,

.

Asimilacija
je jednaenje susednih jedinica u izgovoru
Grafika
slika

Zvuna
slika

Razmak

Pravac

Rezultat

Osobina,
Svojstvo

[]

[''']

1.

.
2.
.

[]

[']

[']

[']

Disimilacija je razjednaavanje
Grafika
slika

Zvuna
slika

Razmak

Pravac

Rezultat

Osobina, Svojstvo

mnogo

dijal.
mlogo

[]

kontaktna

koridor

kolidor

bombona

bonbona

kontaktna

Alternacja
Kontrakcija() je saimanje niza glasovnih
jed.nica (mog od mojeg, kada kad ,
, - ).
Redukcija je izostavljanje neke od njih (ajde od hajde,
leb od hleb).
Metateza je premetanje glasova ili slogova (bajrak od
barjak. dijal. namastir od manastir.
).
Epenteza je umetanje etimoloki neopravdanog glasa
radi lakeg izgovora (dijal. stram od sram,
, -).
Proteza - stavljanje takvog glasa na poetak reci (dijal.
halka od alka, - ).
Haplologija je izoslavljanje jednog od dva uzastopna
ista sloga (tragikomedija od tragigikomedija,
- )

Test
Grafika
slika

Zvuna
slika

ispriati
od
iz+pricati
Books

[bukz][buks]

Razmak

Pravac

Rezultat

Osobina,
Svojstvo

Suprasegmentalne ili
prozodijske pojave
Pored segmentalnih jedinica kakve su foneme
u fonolokim sistemima vanu ulogu igraju i
suprasegmentalne ili prozodijske pojave,
koje se ne veu za pojedine foneme u sledu
nego se proteu preko veih celina - slogova,
rei i reenica. One su samo delimino
specifine za pojedine jezike kodove, u kojima
mogu imati distinktivnu funkciju, a delom
predstavljaju sveopte fonetske manifestacije
govora. Varijacije prozodijskih elemenata,
kojima se pojedini delovi govornog niza istiu i
moduliraju, utiu na znaenja koja se prenose
u komunikaciji.

 U mnogim jezicima postoje distinktivne razlike

u tonu - visini i modulaciji glasa. Tako u
mandarinskom kineskom inae isti slog ma,
zavisno od tona kojim se izgovori, ima etiri
znaenja ('maika', 'konoplja', 'konj', 'grditi'), uz
koja idu i razliiti pisani znaci. U svim jezicima
neki slogovi su jae naglaeni od drugih, pri
emu mesto naglaska u strukturi vieslonih
rei moe da varira (kao u srpskom, ruskom ili
engleskom) ili pak da bude uvek na istom
slogu (prvom u Cekom ili finskom,
pretposlednjem u poljskom ili velkom,
poslednjem u francuskom ili turskom). Ako se
jaina kombinuje sa jo nekim prozodijskim
svojstvima, obino se govori o akcentu.

 Cetvoroakcenatski sistem knjievnog

srpskog kombinuje jainu, ton i
duzinu na sloen i u svetu redak
nain, a tonski akcent imaju npr. jo
vedski, norveki i japanski. Tempo
je brzina izgovora govornih celina,
koja varira prema prilikama.

 Kombinacija visine, jaine i tempa daje opti

utisak o karakteristinom ritmu govora u
nekom jeziku, u osnovi odreenom
vremenskim rasporedom naglaenih i
nenaglaenih slogova.
Intonacija je melodija koju obrazuju varijacije
tona u nizu slogova, pa reenice mogu da budu
izgovorene silaznom, uzlaznom ili ravnom
intonacijom (time se esto signalizuje razlika
izmedu tvrenja, pitanja i sl.). Pored
gramatifcke i informacijske funkcije, intonacija
je vaan pokazatelj emotivnih stanja: ak i u
nepoznatom jeziku esto se po intonaciji moe
prepoznati izraz udenja, radosti ili ljutnje.

 Uloga akcenta, ritma i drugih prozodijskih

elemenata u pesnikom stvaralatvu prouava
se u okviru metrike i - posebno sa stanovita
strukture stiha versifikacije. Ovde do jaeg
izraaja dolazi i glasovna simbolika neposredno povezivanje zvune vrednosti
glasova sa svojstvima, oseanjima i
doiivljajima u vanjezikom svetu Najzad, pod
imenom paralingvistike prouavaju se
individualna pratea obeleja govora kao to su
boja i kvalitet glasa (koji onda subjektivno
ocenjujemo kao 'piskutav', 'dubok'. 'promukao'
i sl).


:
1. eo , ..
- , ,
(a
, .
2. , .
:
,
-

(
.
3.
,
.

.

.

, .

,
.
,
,

,
.

, :
.
,
- .
, , , , . ,
,
.
. , ,
. , .
,

.
,
.
,
, .

. ,

:
.
.




-
,
.

,
(
, .),
(
, .).




.

.



.

.




,

.
,
.
, .
,
,
, ,
- .
, ....


.

.
.
.

,
h/she/it.
,
, ,
. :
: . l livre ''
l porte '',
;
, , ,
(der Lffel, die Gabel, das Messer),
,
, , - .
- o .

, ()
(). (),
(), '' ''.
,
(. /, ,
/ o,
).
( /
),
(e/ , / ).
,
(, , ),
(,
, ).
( ) Kao je,
, .
(jea / /
). ,
( '
' ).

, , , , .,
, , , ,
. , ,
(, ,
.). / /
(. l ,
l u ). ,
, , .
ll . furniture . (ein) Mbel -
, .
3 , ,
, .
, , , , , , ,
.
( ,
), , ,
(. /, . t/vs, . d/Si) .
(, .)
, ,
,
.

, , ,
.; .
( )
( ).
.

. , ;
, (u 3,
3.).
, .
, , .

, : ;
, ; ;
; , .
.

( : ),
( : )
( : , uu).

, , ,
, , , , .
,
( , , u),
.


,

, ,
, , , .
,
,

.
,

( ,
. t . zu ).
.
( .,
, ) (. ,
, ),
py, .




.
,
,
.

,

,

.

,
,
,
,

.
,
,
,
.


,

,
.

- ,



.
,

,

.

,
.

,
,
, .


,
:

, . :
, , , .
, ,
. .
,
.
, , ,
, ,
.


-
, 1957.
,

,




.
,
,
.

,
.

.
,
,
.


,

.

,


.
,

,


,
.
,
,
,
,
.
,

,
(, ) ,

.



. , ,
,
, ,
(. ).

(, , o, , )
(--, -, --, ---).
,
.
,

.

, .
- . -
.

. - (. ---/ --u/ -u--u/ -u--). . -ed ( /t/
walked '', /d/ y lived '', /id/ shouted ''
(
- -).

.
- -
()
//, // // ,
/ .


.
(, , ,
, ).
,

( - pau, - --, -/. -/ , -- - u---u.
, ).
(.) : ,
pa, . .
,

,
,
,
.

: , , , .

.
,
: .

.

.

, .

, .
, .
,
"" ,
.
, .
,

( '').
- ,
.
agyaghllagyugtuq '
' : agya- '', -ghll-
, ng'', -yug-
, -tuq - .
4 5 , ,
, , .


,
.
,
(+ -, + -,
+u -).
,
(+- - , +- , pa+ - pa).

(pa+-u - pau, pa+-o-+ , - paou, + - ).
,
(
),
,

.
.
()
.
:
(, , .
),
(, , . -
u)
(, , . --
u),
( 2 : , ,
Alter-s-heim- ),
( 2 :
: loben hvaliti ge-lob-t
,
( :
: ktb pismo, kataba napisao je, uktub -pii)



,
.
,
,
(---u, ---).
,
.
-
-, -
, -
-.
,
.

.
:


( -, (najcrveniji,)
(nem.- kopfschmerz, eng.-killjoy, .- )





:
: aa, , ,
, ,.
: , , .

,
, ,
.
: .- . - ,
- ,
- ,
- ,
- .
ng. E. . books - [buks] ,
foot feet [fut] - [fit] -

., .., 1 ,

..

..,
.,..

Ja go to the school

go
to the school

A

-
-

.


,
,
.



,


,
.

,

.



.

(
),

.
,

(. , )
(. ,
), (. ,
), (.
, ), (.
, ) .

 ,
.
,
,
, .




:

, ,

;

;

;

,



.
.

(clause). ,

.
,
,
( )
() - ( ).
,
, :


,
, .

,
.
:
-,
-,
- .,
( )
-,
-,
-,
-,
-,
-,
- .


,

.


,

(
) ,
,

,
.


.
, (

,
, ,
, ); .
u.
, .
,

,
; . u,
.
,
,
()
() ,


,

-
( ),
,
,
.

,


,

- ,

, .

( , ,
) (, , ,
.). ,
,

.

, ,
. ( )
,
,
,
.
yapuo yapuo
,
,
. ,
, ,
(. )
( ).


- .
, ,
,

(. .
Erhat mirdasBuchgegebe '
'),
(. ,
, . u
,
, '
'); .

()

()

()

,
.
,
(
u/ u),

(),

. u
(.
), u
(.
), ,
( u/o
/ .).
( )

.
, ,
.
r,
. je
,

.

.

,
.

 je ,
u .
, , ,
;
,

,
, , ,
.

, , , .
, . ,
,
, .
, . ,
, .

: (1)
, (2) (3) .
1. , .. .
.
,
u ( ). -

.
,
'', (
). ,
.
,
. ( u)

( )

2.
,

.

,
,
,
.

, (.
,

, , , ,
, , .

,
,
,

(.
u uu uy u
e eee
; u



.

, .
,
.
,
1, 7, 5, 11,9, 15, 13, 19, 17, 23, 21 ...
" 1 6
2".
,

, (,
,
.
) -




-
.


.
,

u ,

, , , ,
,. .
.

:
1. .
2. .
3. .
: .
- ,
,
- ,
,

.
:
(( ) ( )
,
: ( (
) ( .)
(
) : ( ).
np ,
,
.



,

.

.
,
.

, .

. . , , ,
-
.

: je . .

.
(. .
), (.
. s /s/ /z/, .
), ,
(. . , , , =// ).

//,
: . sc sci, . ch, . sch, . sz,
. s . ,
, (
, , . . tsch //, .).
lj, n d,
. (


, ,, , , ).




-
.
""
,
.
,
, ,
,
.



.


,
()

.
,
:
,
.
,

.
,
,

.





,


-
- .


-

- .
,

.
, ,

hrushchev,
Gorbachev
[Gorbachoff].

Tchaikovsky, Tsjaikowskij
Csajkovszkij.
, , .
.

( , ,
),
(
),
(
),
( ),
( ),
( ).
( )
(
)





.


.
,

, .


,

,

-
,

.
,

,
,

, . ,

. ,
,

.
Jec u ? O
a ,
(', ')
,
.
..
, a ! ,
.
?
a a ao,

.
,
,
, .

. , ,

, ,
,
,

.



,

e
.

.

.
1. -,
.,
:
.
2. - ,
: .
3. - ,
: a
u u,
4. - ,
,

:
, O
,
5. -


:
.



,
,
,
, ,
,
.
.
() , .

(, , , ,
.).
,

,

.



-
- ,
.

-

(.
),
.
.

( ,
, )
- -
, ,
.




,
,
,
.

""
""
,

- " ".
. ,

, ,


.
,

,
.

,

,
,
.

, ,

,
, ,
,
,
, ,
.
,

.
.
,
,

,
.


, ,
:
(
,
,

- .

,
,

.
,
,

.

:
(.
, ,
, ).
(.
,
).

,
, ,
. ,

? ,
: ,
; ,
,
...



()

(.
,
" "). ?
.
,
.
.
, ?
! . ,
, -
,
".
(. ,
, ).

,
, ,
.

,
,
, .

.
, -
-
,
, .

, ,

, ,

.
,
,
,
.




.
,
( )
,

.
, eope :
,
,
.

,
, ,
,
.


,

:
1.-,
;
2.,
( : .-
- ? !
( , .
. ,
( ,
, ),
3.-,




,

,
,

.

-


.