UPUTSTVO ZA IZRADU DRUGOG ZADATKA (VIESPRATNE ZGRADE) ELABORATA IZ METALNIH KONSTRUKCIJA U ZGRADARSTVU

novembar 2006.
1

PRIMER ZA 2. ZADATAK 2. Zadatak Prema zadatim projektnim uslovima projektovati administrativnu zgradu sa noseom konstrukcijom od elika. 1. 2. 3. 4. 5. Dimenzije osnove zgrade date su na skici: a=___3,0___m b=___2,4__m

NAPOMENE I KOMENTARI Ad 1. Poeljno je i uobiajeno da modul bude deljiv sa 3,0m ali to nije neko determinisitko pravilo bitno je da se ustanovi bilo kakva modularna mrea (u zadtaom primeru rasteri su deljivi sa 0,6 m. Skica osnove daje se samo sa grubim gabaritom objekta i rasporedom unutranjih stubova (to je est projektni zahtev u zavisnosti od rasporeda prostorija u namene prostora). Popreni presek i orijentacija stubova nisu zadati ve se usvajaju. Raspored stubova po obimu objekta je arhitektonski, uglavnom, slobodan pa se moe usvojiti proizvoljno ali u skladu sa optim reenjem meuspratne konstrukcije.

Zgrada ima podrum, prizemlje i _5_ spratova. Spratna visina je: u prizemlju _4,2 m_____; izmeu ostalih etaa _3,3 m____; u podrumu __3,3 m___

Krovni pokriva je: montane AB ploe sa slojevima za pad, hidro i termoizolacijom i zatitom izolacije (ravan krov) Meuspratne ploe su: montane betonske ploe, livena betonska ploa spregnuta sa podnim nosaima betonske ploa na profilisanom limu

6. 7. 8.

Ad 2. Spratna visina je ukupna visinska razlika izmeu gornjih ivica Fasadu predvideti kao naizmenino postavljene neprovidne parapetne i staklene trake sa otvarajuim gotvih podova. U njoj su sadrane krilima. pretpostavljne debljine podnih obloga, meuspratne konstrukcije (elinih nosaa Za vertikalnu komunikaciju predvideti stepenita i liftove. i montane AB ploe u ovom sluaju), prostora sa instalacije (ako se one ne vode Elemente za ukruenje predvideti u vidu: u visini nosaa), konstrukcija plafona (u armirano betonskih jezgara vertikalnih elinih spregova sluaju sputenih plafona, na primer) kao i slobodna visina (najei projektni zahtev je ba slobodna visina a ostale veliine se izvode u zavisnosti od projektnog reenja). Ako se zna da je neka uobiajena slobodna visina za administrativne prostore oko 2,60
1

m proizilazi da u ovom primeru za sve pobrojane visine konstrukcija i podova ostaje 0,7 m u sluaju podruma i tipskog sprata dok se u prizemlju moe i prekoraiti ova vrednost. O ovome treba voditi rauna pri reavanju dispozicije i usvajanju podnih nosaa. Ad 8 Strogi protivpoarni zahtevi su, danas, (iako postoje i druga reenja ali su, za sad, neekonomina) praktino propisali da stepenita moraju biti izolovana armiranobetonskim platnima. injenica da u objektu, u izvesnom smislu, mora da postoji armirano betonska cev jezgro znatnih gabarita namee reenja u kojima se ovo koristi za horizontalnu stabilizaciju. Za objekte male spratnosti ova jezgra su, uglavnom, dovoljna pa su vertikalni spregovi nepotrbni. Ad DISPOZICIJA - Ovde se daju samo najkraa uputstva za reavanje dispozicije, za detaljnije videti udbenik "eline konstrukcije u zgradarstvu" autora prof.dr Dragana Buevca i/ili "Atlas elinih konstrukcija" autora Hen, Hart i Zontag koje ima u biblioteci. U principu prvo treba reiti oblik dimenzije i poloaj AB (armiranobetonskog) jezgra. sa stepenitem i liftom. Pri ovom imati u vidu neka pravila kao to je dimenzija stepenika koja treba da zadovoljava formulu "b+2h=63 cm" gde je "b" irina gazita a "h" visina 2

DISPOZICIJA

na primer jedna od idealnih mera je stepenik dimenzija 16,5/30 cm (poto je 30+2x16,5=63 cm). Ovo, naravno, nije mogue uvek ostvariti to i nije neophodno, odstupanja reda veliine 1-2 cm su prihvatljiva ali treba imati u vidu da su gazita "ua" od oko 26-27 cm i "via" od oko 18 cm veoma neudobna i nepodesna zaa javno stepenite kao to je ovo. irina javnog stepenita treba da je bar 120 cm isto a neka minimalna irina hodnika u delu ispred lifta treba da je oko 180 cm. Za neke minimalne dimenzije lifta moe se usvojiti ist otvor dimenzija 120x120 cm. Zidna platna jezgra mogu se usvojiti sa debljinom od oko 15-20 cm. Iz svih ovih parametara treba reiti, orijentaciono, dimenzije jezgra vodei rauna kako e se reiti problem razliite spratne visine (videti kako je ovo pitanje reeno u priloenom primeru - prizemlje koje ima veu spratnu visinu ima u delu oba meupodesta neku vrstu zavojnih stepenika pa je time nadoknaena razlika u spratnoj visini). Nakon toga treba postaviti jezgro u osnovu na nain da se uklopi u rastere kao i da bude to blie teitu osnove zgrade. Ako ovako postavljeno jezgro prolazi blizu nekih stubova bolje je malo poveati jezgro, iako to moda nije potrebno, ali tako ukida jedan broj stubova (ukidanje stubova bez "irenja" jezgra dalo bi netipine nosae - i to due od ostalih - to
3

je konstrukcijski nepovoljno. Najzad treba izvriti raspodelu podnih nosaa i podvlaka rukovodei se nekim iskustvenim pravilima (u sutini broj kombinacija je neogranien i i optimalna varijanta se ne moe odrediti bez detaljnije tehno-ekonomske analize). Pri raspodeli nosaa meuspratne konstrukcije teiti da "raspon" ploe ispune bude oko 2,5 m (2,0-3,0 m). Raspon podnih nosaa treba da je oko 1,5-2,0 x vei od raspona podvlaka (iskustveni podatak koji ima za cilj da se dobiju nosai priblino iste visine - nosa veeg raspona je manje a nosa manjeg raspona je vie optereen). U principu ne treba ii na raspone manje od 6,0 m niti vee od 12,0 m. Poloaj stubovi je u zadatku zadat samo unutar zgrade dok se po obimu moe birati proizvoljno, naravno u nekom smislenom rasteru (zadati podaci mogu varirati u zavisnosti od oblika i dimenzija zgrade). Meuspratna ploa se, crtaki, moe smatrati debelom oko 14 cm (bez obzira na tip ploe - uslov zvune i poarne izolacije). Temlji nisu predmet ovog eleborata ali, je naravno, poeljno da imaju nekog smisla kao i da odnosi dimenzija
4

odgovaraju optereenja.

odnosima

pripadajuih

Sama dispozicija treba, uglavnom da bude jasna statika ema pa je u tom smislu potrebno izvriti statiko pozicioniranje. Koristiti vodee pozicije (kao u ovom primeru gde su svi podni nosai u opsegu pozicija 100-199, podvlake u opsegu 200-299 itd.). Posebnu oznaku treba da ima svaka pozicija koja je statiki drugaije optereena (u praksi se jo vie unificira - za seriju pozicija slinih optereenja i raspona usvaja se jedna pozicija pa se dimenzionie prema najoptereenijem sluaju - ali se ovde, u cilju vebanja, zadrava princip unikatnosti svih pozicija koje se razlikuju bilo po opterenju ili po rasponu). U priloenoj dispoziciji obratiti panju da postoje "mali" nosai (pos 150 i 250) ime je ve u dispoziciji odlueno da oni ne nose optereenje sa ploe (videti pravce noenja meuspratne ploe dat na osnovama) ve da su praktino neka vrsta "razupiraa" koji povezuju stubove u fazi monolitiziranja meuspratne tavanice (naravno, mogua su i drugaija reenja pa ak i bez tih nosaa ili sa montanim elementima - ali ovde je uraeno tako kako bi se ostvarilo povezivanje svih stubova elinim elementima). Izvesno "skraenje" elinih nosaa na dispoziciji (ematski) je uobiajeno
5

kada se eli naglasiti da su u pitanju zglobne veze rigle i stuba ili zglobna veza dva nosaa pod uglom. Najzad, napomine se da nema krutog pravila o broju potrebnih osnova i preseka. U principu treba dati dovoljan broj osnova i preseka da bi se konstrtukcija "objasnila" u celosti. U priloenom primeru je koriena injenica da delimino postoje ose simetrije (neke osnove i preseci su crtani "pola-pola" ali je u potpunosti postignuto da su prikazani svi karakteristini delovi konstrukcije.

ANALIZA OPTEREENJA ANALIZA GRAVITACIONIH UTICAJA Krovna etaa: - hidro i termoizolacija sa zatitom hidroizolacije i slojevima za pad od "perlita" - AB ploa (d=10cm) - sopstvena teina eline konstrukcije objekta - sneg Stalno i sneg: g+s = - korisno optereenje p= UKUPNO: Tipska etaa: - pod (na primer itison preko kouljice d=4,0cm) - AB ploa (d=14cm) - sopstvena teina eline konstrukcije objekta - laki pregradni zidovi ukljuujui laganu fasadnu oblogu Stalno: - korisni optereenje UKUPNO: AB jezgro: - AB platna (proseno, po spratu) - AB podest i stepenita g= p= q= q= 1,50 kN/m2 2,50 kN/m2 0,50 kN/m2 1,00 kN/m2 5,50 kN/m2 2,00 kN/m2 7,50 kN/m2 1,00 kN/m2 3,50 kN/m2 0,50 kN/m2 0,50 kN/m2 5,50 kN/m2 2,00 kN/m2 7,50 kN/m2 254,6 kN 60,1 kN 314,7 kN 48,1 kN 362,8 kN

Ad

ANALIZA GRAVITACIONIH UTICAJA:

Ovo je jedna mogua analiza optereenja. Za potrebe vebi, ako nije drugaije zadato, svi mogu usvojiti iste veliine. Ipak, treba imati u vidu da je u "stvarnom" projektovanju analiza optereenja veoma vana i predstavlja jednu od najveih odgovornosti projektanta konstrukcije. Neophodno je izvriti pravilnu analizu optereenja a veoma je vano i naglasiti, u statikom proraunu, za ta je konstrukcija raunata - ovo stoga to su veoma este i uobiajene prenamene prostora to, itekako, moe izmeniti uslove optereenja. Kod AB jezgra uticaji su svedeni na koncentrisane sile u nivou etaa jer je tako pogodno za dalju analizu (naravno da se isto moe uraditi i kao ekvivalentno optereenje po m2 ili na neki drugi nain). Pri tome je zanemarena injenica da je visina prizemlja neto vea od ostalih (ovo nije od bitnijeg uticaja na rezultate) ali je ukupno optereenje korektno (odnosno, korektno sraunata teina jezgra je podeljena na 7 kako bi se dobile "ekvivalentne" sile po etaama).

(4,05+4,95)x2x0,15x(3,3+23,1)/7x25,0 = (3,9x4,8-1,5x1,8)x0,15x25,0 = Stalno: g= - korisno optereenje stepenita (3,0 kN/m2) p = (3,9x4,8-1,5x1,8)x3,0 = UKUPNO: q =

ANALIZA HORIZONTALNIH UTICAJA NA OBJEKAT Ad Analiza uticaja od vetra Uticaji od vetra, po pravilu, nisu merodavni za ovakvu vrstu objekata i nepisano je pravilo da se ne uzimaju u obzir pri proraunu viespratnih zgrada (osim, naravno, veoma visokih). Pravilno bi, ipak, bilo sprovesti Ovo je, naravno, krajnje dokaznicu. U ovom primeru se to i ini. pojednostavljena i skraena analiza horizontalnih uticaja na objekat. Poto se, uglavnom, unapred zna da je za ovu vrstu Lokacija: Beograd - kt = 1,0 3 objekta i ovu spratnost merodavna - r = 1,225 kg/m seizmika onda je samo to iskustveno - v = 19,0 m/s predvianje ukratko potvreno. Napominje Objekat: Industrijski - kT = 1,0 se da seizmika moe biti merodavno Teren: Ravan - Sz = 1,0 2 horizontalno dejstvo ak i ako su sile od Kategorija terena: B; h = 20,0m - Kz = 1,214 vetra nominalno vee vrednosti (poto Dinamiki koeficijent: - Gz = 2,0 kombinacije dejstava sa seizmikm Koeficijenti sile (koeficijenti pritiska ili oblika) uticajima spadaju u III sluaj optereenja Merodavan ukupni koeficijent sile (za objekat kao celinu) je: Ce = Ce1+Ce2 = 1,4 dok kombinacije sa vetrom spadaju u II sluaj optereenja). Celokupnu seizmiku silu na objekat iz ovog primera, jasno je, prima AB jezgro kao konzolni nosa ukljeten u tlo (na koti gornje ivice temelja) poto su sve meusobne veze podnih nosaa, podvlaka i stubova zglobne. Naravno da su mogua i druga reenja: dva ili vie AB jezgara, izdvojena AB platna, vertikalni spregovi ili bilo koja kombinacija prethodno pobrojanih sluajeva kao i reenja sa viespratnim i viebrodim ukljetenim okvirima u jednom ili dva pravca (ovo poslednje, praktino, skoro da nije ni mogue analizirati "runo" bez pomoi raunara i specijalizovanih raunarskih programa). U svakom sluaju analiza horizontalnih dejstava se uvek radi
9

ANALIZA HORIZONT. UTICAJA NA OBJEKAT

Osrednjeni aerodinamiki pritisak vetra qm,T,z = 0,5r (vm,50,10ktkT)210-3Sz2 Kz2 = 0,27 kN/m2 Aerodinamiki pritisak vetra (u ovom primeru, zbog uinjenih aproksimacija, takoe je jedinstven za ceo objekat) qg,T,z = qm,T,zGz = 0,54 kN/m2 Merodavno optereenje vetrom (u vidu jedinstvene koncentrisane sile po spratu) w = qg,T,z CA = 0,54 x 1,4 x (24,0x3,3) = 59,87 kN

Analiza uticaja od zemljotresa . Kategorija objekta Ko = 1,0 Lokalni uslovi tla II Kd = 1,0 Zona seizminosti VIII Ks = 0,050 Koeficijent duktilnosti: Kp = 1,3 Ukupan koeficijent seizminosti K = KoKdKsKp = 0,065 Merodavna masa objekta u nivou etaa Stalno po etai (24,0x21,6-4,2x5,1)x5,5 = Stalno od jezgra platna (2x4,05+2x4,95)x0,15x(3,3+23,1)/7x25,0 = podesti i stepenite (3,9x4,8-1,5x1,8)x0,15x25,0 = 50% korisnog po etai (24,0x21,6-4,2x5,1)x50%x2,0 = 50% korisnog po stepenitu (3,9x4,8-1,5x1,8)x50%x3,0 = Gi = Ukupna masa objekta: G = SGi = 7xGi = 25264 kN Ukupna seizmika sila: S = K x G = 1642 kN Raspodela seizmike sile po etaama:
Si = S G i hi ( G i hi )

na ovaj nain (za raliku od objekata kao to su industrijske hale) iz razloga to meuspratne ploe formiraju krutu dijafragmu u svojoj (horizontalnoj) ravni te ona obezbeuje da se etae ponaaju kao kruta tela za horizontalni "rad" (horizontalnu deformaciju pomeranje i obrtanje). Ovo primorava konstruktera da objekat, za horizontalna dejstva, posmatra kao celinu (nije mogue, kao kod hale, da jedan spreg primi vetar sa jedne strane a drugi sa druge oba sprega simultano primaju ukupan vetar na objekat). Ukupni seizmiki koeficijent uraen je na primeru uobiajenih vrednosti koeficijenata. Studenti mogu usvijiti iste vrednosti ali je bitno da se zna da i odreivanje ovog koeficijenta spada u domen odgovornosti konstruktera - u "zbilji" odreivanje pojedinanih koeficijenata treba da bude rezultata detaljnih analiza. Za proraun mase objekta treba znati da se korisno optereenje uzima sa 50% dok se ostala optereenja (sopstvena teina i sneg) uzimaju u obzir sa punim iznosima. Obratiti panju da seizmike sile deluju u teitima pojedinih etaa pa, u optem sluaju - kada se teite krutosti jezgra ili jezgara ne poklapa sa teitem etaa, moe da se javi moment torzije na jezgro a kao posledica seizmikih sila. Ovo
10

2733,4 kN 254,6 kN 60,1 kN 497,0 kN 24,0 kN 3609,1 kN

SxGi/S(Gixhi) = 1642/(3,3+7,5+10,8+14,1+17,4+20,7+24,0) = 16,79 kNm S1 = 16,79 x 3,3 S2 = 16,79 x 7,5 S3 = 16,79 x 10,8 S4 = 16,79 x 14,1 = 55.4 kN = 125.9 kN = 181.3 kN = 236.7 kN S5 = 16,79 x 17,4 S6 = 16,79 x 20,7 S7 = 16,79 x 24,0 = 292.1 kN = 347.6 kN = 403.0 kN

Rekapitulacija horizontalnih uticaja na objekat Vetar (pojednostavljeno na stranu sigurnosti) +20,700 59,9 kN +20,700 Seizmika S7 = 403,0 kN

je sluaj i u prikazanom primeru ali samo za "poduni" pravac zemljotresa (paralelno sa osama A-D). Za intenzitet ovog momenta torzije treba odrediti taan poloaj teita jezgra odnosno njegovo odstojanje od teita etae - "e". Ovo e se uraditi pri analizi samog AB jezgra. Raspored seizmike sile po etaama uraen je prema vaeem pravilniku ali treba imati u vidu da je to pojednostavljen postupak. Postoje i taniji postupci, ak i u naem vaeem pravilniku, ali prevazilaze mogunosti, pa i cilj, programa vebanja na ovom predmetu.

+17,400

59,9 kN

+17,400

S6 = 347,6 kN

+14,100

59,9 kN

+14,100

S5 = 292,1 kN

+10,800

59,9 kN

+10,800

S4 = 236,7kN

+7,500

59,9 kN

+7,500

S3 = 181,3 kN

+4,200

59,9 kN

+4,200

S2 = 125,9 kN

+0,000

+0,000

S1 = 55,4 kN

-3,300

-3,300

Oigledno je kao horizontalno dejstvo merodavan uticaj od zeimikih sila

11

DIMENZIONISANJE ELEMENATA ELINE KONSTRUKCIJE Ad POS: 100 - Podni nosa - "pripadajua" irina ploe sa koje se svodi optereenje - raspon 3,0 m 9,6 m Studenti treba da isto urade za SVE elemente konstrukcije uz pravilno odreeno svoenje i prenoenje uticaja.
7,5x3,0=22,5 kN/m Mmax = 22,5x9,62/8 = 259,2 kNm Tmax = R100 = 108,0 kN 9,6 m R100= 22,5x9,6/2= 108,0 kN

DIMENZIONISANJE ELEMENATA ELINE KONSTRUKCIJE:

Usvaja se IPE 500 0370 g = 90,7 kg/m Wx = 1930 cm3 Ix = 48200 cm4 3 Sx = 1100 cm trebra = 10,2 mm Kontrola napona: smax = 259,2x102/1930 = 13,43 kN/cm2 < sdop = 16,0 kN/cm2 tmax = 108,0x1100/(48200x1,02) = 2,42 kN/cm2 < tdop = 9,0 kN/cm2

Prilikom izbora profila treba voditi rauna o ukupnoj visini medjuspratne konstrukcije. U ovom sluaju podrazumevamo da je visina svih slojevi poda zajedno sa podnom ploom oko 15,0 cm a da za konstrukciju plafona treba oko 5,0 cm. Uzimajui prethodno u obzir kao i zahtevanu minimalnu "istu" visinu unutar prostorije od 2,60 m proizilazi da je za konstruciju elinih nosaa preostalo 500 mm (2600 + 50 + 500 +150 = 3300 mm). "ista" visina od 2,6 m moe se smatrati apsolutnim minimumom za javne objekte. Ad POS: 100 Podni nosa Kontrola napona: Kako je u pitanju prosta greda pod jednakopodeljenim optereenjem nema preseka sa znatnim momentom i znatnom transferzalnom silom pa je izostavljena kontrola uporednog napona - su. Kontrola deformacije:
12

Kontrola deformacije: fmax=(5/384)x(22,5x10-2x9604)/(21000x48200)=2,5cm<fdop=min(28mm; l/250) = 28mm Kontrola stabilnosti: Nije merodavno

POS: 110

- Ivini podni nosa - "pripadajua" irina ploe sa koje se svodi optereenje - raspon

1,5 m 9,6 m

7,5x1,50m=11,25kN/m Mmax = 11,25x9,62/8 = 129,6 kNm Tmax = R110 = 54,0 kN 9,6 m R110= 11,25x9,6/2= 54,0 kN

Uobiajena je provera ugiba i vibracija. Uslov za ugib proizilazi iz vrste pregradnih zidova koje su planirane da se formiraju na ploi, estetike itd. i propisuje se, obino, kao doputen ugib u funkciji od raspona (za podne nosae je, najee, l/250-l/300 mada se moe zahtevati i l/400l/500). Treba imati u vidu da se ugib od stalnog optereenja moe anulirati nadvienjem elinih nosaa. Uslov vibracija (nema ga u naim propisima ali se moe nai po internacionalnim standardima i preporukama) proizilazi iz funkcionalnih pa i psiholokih razloga. Propisuje se, najee, kao zabranjen opseg sopstvenih frekvencija nosaa (nepovoljan je opseg 0,8-5,5 Hz). U zgradarstvu se, najee propisuje da sopstvena frekvencija nosaa pod stalnim i korisnim optereenjem ne sme biti manja od 3 Hz ili ak 5 Hz u sluaju plesnih dvorana, podijuma za igru i slino. Ovi uslovi se "oiglednim matematikim transformacijama" mogu prevesti na apsolutne granine ugibe usled stalnog i korisnog optereenja i oni iznose 28mm odnosno 10mm respektivno. U konkretnoj situaciji "merodavan" (stroiji) je uslov po vibracijama u odnosu na uslov po ugibu 28mm prema 38mm. Kontrola stabilnosti:

Usvaja se IPE 400 0370 g = 66,3 kg/m Wx = 1160 cm3 Ix = 23130 cm4 Sx = 654 cm3 trebra = 8,6 mm Kontrola napona: smax = 129,6x102/1160 = 11,17 kN/cm2 < sdop = 16,0 kN/cm2 tmax = 54,0x654/(23130x0,86) = 1,77 kN/cm2 < tdop = 9,0 kN/cm2

Kontrola deformacije: fmax=(5/384)x(11,25x10-2x9604)/(21000x23130)=2,6cm<fdop=28mm<l/250=3,8 cm Kontrola stabilnosti: Nije merodavno

13

POS: 120

- Netipini podni nosa - "pripadajua" irina ploe sa koje se svodi optereenje - raspon

3,0 m odnosno 1,95 m 9,6 m

7,5x1,95m=14,62kN/m

7,5x3,00m=22,5kN/m Mmax(x=4.7m) = 224,90 kNm Tmax = R120,D = 105,2 kN Mmax(x=4,8m) = 1,9 cm

2,6 m 9,6 m

7,0 m R120,D= (22,5x7x6,1+14,62x2,6x1,3)/9,6 = 105,2 kN

R120,L= (22,5x7+14,62x2,6)-105,2 = 64,3 kN

Iz konstruktivnih razloga:

Usvaja se IPE 500 0370 g = 90,7 kg/m Wx = 1930 cm3 Ix = 48200 cm4 3 Sx = 1100 cm trebra = 10,2 mm

"Nije merodavno" u primeru sledi iz injenice da je u pitanju valjani nosa koji podrazumeva zadovoljenje svih oblika stabilnosti elemenata poprenog preseka (izboavanje pritisnutih delova elemenata poprenog preseka kao i izboavanje rebra smicanjem) jer se ovi nosai, uglavnom, po tim kriterijumima i dizajniraju - oblikuju. Bono izvijanje nosaa takoe nije merodavno jer je u pitanju prosta greda kod koje je gornji pojas pritisnut - a on se moe smatrati kontinualno bono pridranim meuspratnom ploom (u praksi ovo treba i propisati i/ili dokazati naroito kod prefabrikovanih montanih ploa). Ako se, u konkretnom sluaju, ispostavi da nema dovoljno visine za nosae iz serije IPE ili IPN (koji su, meu valjanim profilima, najoptimalniji za podne nosae) uvek se mogu uzeti nosai iz serija IPB (HEA pa ak i HEB ako je neophodno) ili se projektovati zavareni limeni nosai "I" preseka. U ovom konkretnom sluaju, na primer, kao podni nosai "prolaze" i IPN 450 (koji je oko 25% tei), HEA 400 (koji je 40% tei) ili HEB 360 (koji je 55% tei). Svi su manje ekonomini ("tei" su) ali zato zauzimaju manju visinu meuspratne konstrukcije (450, 400 odnosno 360 mm u odnosu na optimalni IPE 500 koji "okupira" 500 mm meuspratne visine).

14

POS: 130

- Netipini podni nosa - "pripadajua" irina ploe sa koje se svodi optereenje - raspon

Ad POS:110Ivini podni nosa 3,0 m 7,0 m Nije neobino da se, iz konstruktivnih razloga (unifikacije), usvoji isti nosa kao i podni nosa POS: 100 ali tada, naravno, ne treba sprovoditi proraun i dokaznicu jer svi dokazi slede direktno iz dokaza za POS: 100. U ovom primeru ima dosta netipinih nosaa (POS: 110, 120, 130, 210, 220) pa je odlueno da se uvede jo jedan profil (IPE 400) kako bi se ostvario ekonomski efekat (smanjenje ukupne teine konstrukcije). Ad POS:150 Razupira Ve ranije je napomenuto da su razupirai postavljeni iz konstruktivnih razloga da bi se elinim elementima ostvarila veza izmeu svih stubova (oni kao takvi mogu biti i montanog karaktera da se demontiraju nakon monolitizacije (betoniranja) ploe. Ovde je usvojeno da su neoptereeni (na primer da se postavljaju tako da im gornja ivica bude "uputena" u odnosu na podne nosae i podvlake) pa se "dimenzioniu" samo prema kriterijumu vitkosti (poto je u pitanju sekundarni element (prost tap) za stabilizaciju. U praksi ovo (naroito kada je preteno po obimu objekta kao ovde) moe da poslui neemu u vezi fasade ili slinom.

7,5x3,0=22,5 kN/m Mmax = 22,5x7,02/8 = 137.8 kNm Tmax = R130 = 78.75 kN 7,0 m R130 = 22,5x7,0/2= 78,75 kN

Usvaja se IPE 400 0370 g = 66,3 kg/m Wx = 1160 cm3 Ix = 23130 cm4 3 Sx = 654 cm trebra = 8,6 mm Kontrola napona: smax = 137,8x102/1160 = 11,88 kN/cm2 < sdop = 16,0 kN/cm2 tmax = 78,75x654/(23130x0,86) = 2,58 kN/cm2 < tdop = 9,0 kN/cm2

Kontrola deformacije: fmax=(5/384)x(22,5x10-2x7004)/(21000x23130)=1,4cm<fdop=28mm=l/250=28 mm Kontrola stabilnosti: Nije merodavno POS: 150 - Razupira u pravcu podnih nosaa ("uputen" u odnosu na podnu plou kako bi se spreilo oslanjanje ploe) Konstruktivno: Kontrola vitkosti: lmax = 260/2,51 = 103 < ldop = 250 Usvaja se HEA 100 0370 g = 16,7 kg/m A = 21,2 cm3 ix = 4,06 cm iy = 2,51 cm

15

Ad POS: 200 - Podvlaka - "pripadajua" irina ploe za jednako podeljeno optereenje - raspon
R100=108,0 kN

POS: 200 Podvlaka Kontrola napona:

1,2 m 6,0 m

7,5x1,20m=9,0 kN/m Mmax = 108,0x6,0/4 + 9,0x9,62/8 = 265,7 kNm Tmax = R200 = 81,0 kN

6,0 m R200= (108,0+9,0x6,0)/2=81,0 kN

Kod podvlake imamo situaciju da je u preseku u sredini i Mmax i znaajno T pa je izvrena kontrola uporednog napona na pojednostavljen nain (koji je na strani sigurnosti) jednostvanim superponiranjem smax i tmax (ako ovaj postupak ne "proe" ne treba poveavati presek ve sprovesti tanu raunicu sa stvarnim T i sa naponima s1 i t1 naponi u taki na spoju noice i rebra nosaa pa tek ako i to ne zadovoljava usvojiti jai nosa). Kontrola deformacije: U konkretnom sluaju ispao je stroiji ("merodavan") uslov za ugib u odnosu na uslov za vibracije 20 mm u odnosu na 28 mm. Kontrola stabilnosti: Kod podvlaka treba biti oprezan kada se razmatra bono izvijanje pritisnutog pojasa nosaa. Ovde je situacija netipina u tome to se i na podvlaku kontinualno oslanja jedan deo ploe pa je nosa kontinualno pridran (nije merodavno bono izvijanje nosaa) ali je tipina situacija da se ploa oslanja samo na podne nosae a ovi na podvlake. Ako je pri tome nedefinisana veza ploe za
16

Usvaja se IPE 500 0370 g = 90,7 kg/m Wx = 1930 cm3 Ix = 48200 cm4 3 Sx = 1100 cm trebra = 10,2 mm Kontrola napona: smax = 265,7x102/1930 = 13,77 kN/cm2 < sdop = 16,0 kN/cm2 tmax = 81,0x1100/(48200x1,02) = 1,81 kN/cm2 < tdop = 9,0 kN/cm2

s u @ 13.77 2 + 3 1.812 = 14,12kN / cm 2 < o dop = 16,0kN / cm 2

Kontrola deformacije: fmax=[108x6003/48+(5/384)x(9,0x10-2 x6004)]/EI=0,6cm<fdop=l/300=20mm< 28 mm Kontrola stabilnosti: Nije merodavno

POS: 210

- Netipina podvlaka - "pripadajua" irina ploe za jednako podeljeno optereenje - raspon

R100=108,0 kN

1,2 m 3,9 m

7,5x1,20m=9,0 kN/m Mmax(x=0,9 m) = 86,64 kNm Tmax = R210,L = 100,6 kN fmax(x=1,75 m) = 0,2 cm 3,0 m 3,9 m

podvlaku ili je ona ak denivelisana (uputena) u odnosu na plou onda po pitanju bonog pridravanja imamo takasto oslanjanje na mestima veze podnih nosaa i podvlake pa je neophodno sprovesti dokaznicu stabilnosti podvlake na bono izvijanje pritisnutog pojasa. Ad POS:210 i 220Netipine podvlake

R210,L= (108,0x3,0+9,0x3,92/2)/3,9=100,6 kN

R210,D= (108,0+9,0x3,9)-100,6=42,5 kN

Usvaja se IPE 400 0370 g = 66,3 kg/m Wx = 1160 cm3 Ix = 23130 cm4 3 Sx = 654 cm trebra = 8,6 mm Kontrola napona: smax direktno sledi iz dokaza za POS: 130 tmax = 100,6x654/(23130x0,86) = 3,31 kN/cm2 < tdop = 9,0 kN/cm2

Kontrola deformacije: fmax = 0,2 cm << fdop = l/300 = 13 mm < 28mm Kontrola stabilnosti: Nije merodavno

U sluaju pozicija 210 i 220 iskoriena je injenica da je ve ranije uveden jo jedan dodatni profil (IPE400) pa je on iskorien za netipine podvlake do AB jezgra. Naravno da je mogue svaku poziciju dimenzionisati nezavisno ali, kao to je ve pomenuto, treba ii na neki optimim ovde je celokipna meuspratna konstrukcija projektovana sa ukupno 3 profila (IPE500, IPE400 i HEA100) pri emu su sva 3 profila zastupljena u znaajnoj meri. Ne bi, na primer, imalo smisla usvajati poseban profil zabog samo jedne pozicije koja se pojavlju je na 1-2 mesta u dispoziciji ("dobitak" na teini bi se "izgubio" zbog potrebe za razliitim vezama, komplikovanije nabavke materijala itd.). Ovo, meutim, nije neko kruto pravilo. U praksi se odluka ostavlja projektantu ali je moe izmeniti i izvoa (uz saglasnost projektanta i/ili investitora) a zavisi i od naina ugovaranja izvoenja i montae konstrukcija (po kg ili "uture").

17

POS: 220

- Atipina podvlaka - "pripadajua" irina ploe za jednako podeljeno optereenje - raspon

R120,L=64,3 kN

1,2 m 3,9 m

7,5x1,20m=9,0 kN/m Mmax < MPos: 210 Tmax < TPos: 210 fmax < fPos: 210 3,0 m 3,9 m

R220,L= (64,3x3,0+9,0x3,92/2)/3,9=67,0 kN

R220,D= (64,3+9,0x3,9)-67,0=10,2 kN

Iz konstruktivnih razloga:

Usvaja se IPE 400 0370 g = 66,3 kg/m Wx = 1160 cm3 Ix = 23130 cm4 3 Sx = 654 cm trebra = 8,6 mm

POS: 250

- Razupira u pravcu podvlaka ("uputen" u odnosu na podnu plou kako bi se spreilo oslanjanje ploe) Konstruktivno: Usvaja se HEA 100 0370 g = 16,7 kg/m A = 21,2 cm3 ix = 4,06 cm iy = 2,51 cm

Kontrola vitkosti:

lmax = 300/2,51 = 120 < ldop = 250

18

Ad POS: 300 - Tipini ivini stub

POS: 300 Tipini ivini stub

+20,700

108,0 kN

do kote +7,8m

Usvaja se: HEB 200 0370 g = 61,3 kg/m A = 78,1 cm3 ix = 8,54 cm iy = 5,07 cm

+17,400

108,0 kN

Kontrola vitkosti: lmax = 420/5,07 = 82,8 < ldop = 150 Kontrola napona i stabilnosti:

+14,100

108,0 kN = R100

l = 82,8/92,9 = 0,892 kc = 0,606 smax= 756,0/78,1 = 9,68kN/cm2 < si,dop=0,606sdop= 9,7 kN/cm2
108,0 kN

+10,800

+7,500

108,0 kN

iznad kote +7,8m

Usvaja se: HEA 180 0370 g = 35,5 kg/m A = 45,3 cm3 ix = 7,45 cm iy = 4,52 cm

Pri analizi optereenja stubova vren je "prenos" odgovarajuih reakcija podnih nosaa i podvlaka. U principu, u ovom i u nekim drugim sluajevima (uglavnom kod zglobnih sistema sa nosaima sistema proste grede) mogue je isto sprovesti preko odreivanja "uticajnih povrina". Za POS 300, konkretno, "uticajna povrina" je dimenzija 3,0mx4,8m pa ako je merodavno optereenje po etai 7,5 kN/m2 dobijamao da je optereenje na stub po etai: (3,0x4,8)x7,5 = 108,0 kN odnosno vrednost identina reakciji odgovarajueg podnog nosaa (POS: 100). Pri analizi optereenja zanemarena je i, neizbena, ekscentrinost na mestu unosa reakcije podnog nosaa (veze stuba i nosaa) koja, naroito kod ivinih stubova koji su optereeni samo sa jedne strane, moe biti znatna. Ovo bi, u praksi, trebalo ispitiati i, eventualno, uzeti u obzir pri domenzionisanju (ovde je mogua ekscentrinost veoma mala zbog malih dimenzija stuba reda veliine 100150mm a i taj uticaj je umanjen zbog kontinuiranosti stuba kroz vie etaa pa je zanemareno u potpunosti). Kod konstruisanja stubova rukovodilo se istom eljom ka unifikaciji ali optimalnoj. Mogue je, naravno, sve stubove usvojiti istog preseka i to po celoj
19

+4,200

108,0 kN

Kontrola vitkosti: lmax = 330/4,52 = 73,0 < ldop = 150 Kontrola napona i stabilnosti:

+0,000

108,0 kN

l = 73,0/92,9 = 0,786 kc = 0,671 smax = (4/7)x756,0/45,3= 9,54kN/cm2< si,dop= 0,671sdop= 10,74kN/cm2

-3,300

R300 = 756.0 kN

POS: 310

- Netipini ivini stub

+20,700

54,0 kN Usvaja se: HEA 180 0370 g = 35,5 kg/m A = 45,3 cm3 ix = 7,45 cm iy = 4,52 cm Kontrola vitkosti: lmax = 420/4,52 = 92,9 < ldop = 150 Kontrola napona i stabilnosti:

visini to pri nekoj drugoj dispoziciji moe biti ak i optimalno. Takoe, mogue je da se presek stuba menja na svakoj ili svakoj drugoj etai po visini a sve u zavisnosti od veliine objekta naina proizvodnje transporta i montae. Ovde imamo situaciju da postoje bitno razliito optereeni stubovi "ivini" i "srednji" pri emu su bitno drugaije optereeni i krajnji (ugaoni) "ivini" u odnosu na ostale "ivine". Imajui prethodno u vidu, kao i injenicu da se nabavka materijala (profila) vri u duinama od oko 12,0 15,0 m to su i najvee prihvatljive transportne duine, odlueno je da se usvoje tri razliita profila (HEB300, HEB200 i HEA180) te da se od njih formiraju svi stubovi uz mogunost jedne promene preseka po visini (na sredini odnosno tako da se stubovi proizvode, transportuju i montiraju iz dva dela od po oko 12,0 m duine). Kod POS: 300 je za donji deo usvojen profil iz serije HEB koja je i predviena za stubove (kao i serija HEM koja je predviena za izuzetno optereene stubove) dok je gornji usvojen od HEA profila poto je bitno manje optereen. Izvrena je kontrola vitkosti, napona i stabilnosti. Deformacija nije tretirana jer "skraenje" stuba usled normalnih sila nije od znaaja a nema horizontalnog "otklona" nezavisnog od
20

+17,400

54,0 kN

+14,100

54,0 kN = R110

+10,800

54,0 kN

l = 92,9/92,9 = 1,000 kc = 0,540 smax = 378,0/45,3= 8,34 kN/cm2< si,dop= 0,540sdop = 8,64kN/cm2

+7,500

54,0 kN

+4,200

54,0 kN

+0,000

54,0 kN

-3,300

R310 = 378,0 kN

POS: 320

- Netipini ivini stub

krutosti jezgra (podrazumeva se da bi se ovo proverilo pri konstruisanju i dokazu AB jezgra). Ad POS: 310 i 320 Netipini ivini stubovi

+20,700

78,75 kN Usvaja se u svemu kao POS: 300

+17,400

78,75 kN

do kote +7,8m Kontrola napona i stabilnosti: Nmax < Nmax,Pos:300

Usvaja se: HEB 200 0370

+14,100

78,75 kN = R130

+10,800

78,75 kN

iznad kote +7,8m Kontrola napona i stabilnosti: Nmax < Nmax,Pos:300

Usvaja se: HEA 180 0370

+7,500

78,75 kN

Zarad doslednosti treba obratiti panju da sa obe strane stuba POS: 320 postoje jo dva netipina ivina stuba (stubovi na koje se oslanjaju netipini podni nosai POS: 120) a koji nisu oznaeni kao posebna pozicija. Ovo je svesno uraeno jer je razlika u optereenju manja od 3% u odnosu na tipini ivini stub POS: 300 (reakcije odgovarajuih podnih nosaa su R100 = 108 kN a R120 = 105,2 kN) to je neka mera tolerancije koja se u tehnikim primenama moe smatrati prihvatljivom). Vidi se da je POS: 310 "uspela" sa manjim profilom po celoj visini dok je razlika uticaja kod POS: 320 u odnosu na POS:300 bila nedovoljna za bilo kakve modifikacije (uz ranije pomenutu odluku da se sve zavri sa najvie 3 razliita profila).

+4,200

78,75 kN

+0,000

78,75 kN

-3,300

R320 = 551,25.0 kN

21

POS: 370

- Tipini unutranji stub Ad POS: 370 Tipini unutranji stub Od svih "unutranjih" stubova, jasno je ve i iz dispozicije, najoptereenija je POS: 370. koja "prima" reakcije jednog tipinog podnog nosaa, jedne tipine i jae optereene netipine podvlake. Konstruisanje je uspeno ostvareno tako to je za donji deo upotrebljen novi "jai" profil a za gornji deo je upotrebljen profil koji je ve korien za donji deo tipinog ivinog stuba POS: 300.

+20,700

231,5 kN

+17,400

231,5 kN

do kote +7,8m

Usvaja se: HEB 300 0370 g = 117,0 kg/m A = 149,0 cm3 ix = 13,0 cm iy = 7,58 cm

+14,100

R100+R200 + R210,D = 231,5 kN 231,5 kN

Kontrola vitkosti: lmax = 420/7,58 = 55,4 < ldop = 150 Kontrola napona i stabilnosti:

+10,800

l = 55,4/92,9 = 0,596 kc = 0,785 smax = 1620,5/149,0 = 10,88 kN/cm2 < si,dop = 0,785sdop = 12,6 kN/cm2

+7,500

231,5 kN iznad kote +7,8m 231,5 kN Kontrola vitkosti: lmax = 330/5,07 = 65,1 < ldop = 150 231,5 kN Kontrola napona i stabilnosti: Usvaja se: HEB 200 0370 g = 61,3 kg/m A = 78,1 cm3 ix = 8,54 cm iy = 5,07 cm

+4,200

+0,000

l = 65,1/92,9 = 0,701 kc = 0,725 smax= (4/7)x1620,5/78,1 = 11,86kN/cm2 si,dop=0,725sdop= 11,6kN/cm2

-3,300

R370 = 1620,5 kN

22

Ad POS: 360 - Netipini unutranji stub

POS: 360 i 350 Netipini unutranji stubovi

+20,700

199,2 kN Usvaja se u svemu kao POS: 370

+17,400

199,2 kN

do kote +7,8m Kontrola napona i stabilnosti: Nmax < Nmax,Pos:370

Usvaja se: HEB 300 0370

+14,100

R100+R200 +R220 = 199,2 kN 199,2 kN

Dok je za POS:360 i iz dispozicije bilo oigledno da je vrlo malo razliito optereena od POS:370 analiza je pokazala da je razlika u optereenju i za POS:350 nedovoljna da bi se presek ve konstruisanog stuba POS:370 mogao racionalno menjati pa su svi "unutranji" stubovi (POS: 350, 360 i 370) usvojeni istog preseka. Dokazi, naravno, nisu sprovedeni jer direktno slede iz dokaza za POS: 370. Ad POS: J AB stepenino jezgro

iznad kote +7,8m Kontrola napona i stabilnosti: Nmax < Nmax,Pos:370

Usvaja se: HEB 200 0370

+10,800

+7,500

199,2 kN

+4,200

199,2 kN

+0,000

199,2 kN

Vertikalni elementi za ukruenje, jedno AB jezgro u ovom primeru, "primaju" kompletna horizontalna dejstva (vetar i/ili seizmike uticaje) na objekat kao celinu kao i "pripadajui" deo gravitacionih uticaja (sopstvenu teinu i korisno optereenje "pripadajuih delova etaa i AB jezgra). U ovom primeru, od gravitacionih dejstava sa "pripadajuih" delova etaa, AB jezgro prima po jednu reakciju od podnih nosaa POS: 100 i 130 i po dve reakcije od netipinih podvlaka POS: 210 i 220. Takoe, zbog dispozicionog reenja i pravca "noenja" podne ploe, postoje mali pripadajui delovi podne ploe sa kojih se
23

-3,300

R360 = 1394,4 kN

POS: 350

- Netipini unutranji stub

+20,700

135,0 kN Usvaja se u svemu kao POS: 370

+17,400

135,0 kN

do kote +7,8m Kontrola napona i stabilnosti: Nmax < Nmax,Pos:370

Usvaja se: HEB 300 0370

+14,100

R110+R200 = 135,0 kN 135,0 kN

iznad kote +7,8m Kontrola napona i stabilnosti: Nmax < Nmax,Pos: 370

Usvaja se: HEB 200 0370

+10,800

+7,500

135,0 kN

+4,200

135,0 kN

+0,000

135,0 kN

-3,300

R350 = 945,0 kN

uticaji prenose na AB jezgro direktno (to su polovine delova ploe izmeu podnih nosaa POS: 120 i samog AB jezgra videti dispoziciju proizilazi da je takozvana "pripadajua" irina sa koje se vri direktno prenoenje uticaja sa podne ploe na AB jezgro: (1/2)x0,9m= 0,45 m u ukupnoj duini od 2,6m to je duina preklapanja jezgra i raspona podnog nosaa POS: 120). U ovom konkretnom primeru to je uzeto u obzir pri analizi ukupnih uticaja na AB jezgro od gravitacionih dejstava. Deo od sopstvene teine AB jezgra (Gj) je preuzet iz analize seizmikih uticaja na strani 10. odakle se, u sutini, moe uzeti i korisno optereenje AB jezgra (Pj) ali pomnoeno sa 2 (jer je na strani 10 ono uzeto sa 50% zbog toga to su analizirani seizmiki uticaji gde je pravilo da se korisno optereenje uzima u obzir sa 50%). U obrazloenju na skici korisno optereenje jezgra je uzeto po "neto" povrini - bez otvora za lift smatrajui da je sam lift uao u stalno optereenje po jezgru (korisno optereenje po jezgru se, u sutini, moe uzeti kao odgovarajua vrednost sa strane 10 ali pomnoeno sa 2 jer je tamo ono uzeto sa 50% zbog toga to su analizirani seizmiki uticaji gde je pravilo da se korisno optereenje uzima sa polovinom intenziteta). Oigledno je da je za dimenzionisanje merodavan "poduni" pravac zemljotresa odnosno seizmikih sila
24

POS: J

- Armiranobetonsko stepenino jezgro

+20,700

R100+R130+2R210,L+2R220,L+(getae+petae)direktno+Gjezgra+Pjezgra= =108,0+78,75+2x100,6+2x67,0+(2x2,6x0,45x7,5)+(254,6+60,1)+((3,9x4,8-1,5x1,8)x3,0)= 544,0 kNm =902,3 kN S7 = 403,0 kN Poloaji centra (teita) masa "M" i centra (teita) krutosti "K"

+17,400

469,3 kNm

902,3 kN S6 = 347,6 kN

+14,100 394,3 kNm

902,3 kN S5 = 292,1 kN

+10,800

319,5 kNm

902,3 kN S4 = 236,7kN

+7,500

244,8 kNm

902,3 kN S3 = 181,3 kN

+4,200

170,0 kNm

902,3 kN S2 = 125,9 kN

(pravac paralelan sa osama A-D) i to iz dva razloga. Prvi je taj to je prostorna orijentacija jezgra takva da je to njegov "slabiji" pravac a drigi injenica da za taj pravac postoji ekscentricitet pri delovanju seizmikih sila jer se centri (teita) masa i krutosti ne nalaze na istom pravcu (pri emu, naravno, seizmike sile deluju u centrima masa a "otpor" jezgra ima teite u centru krutosti). Odreivanje centra krutosti sprovedeno je odreivanjem teita preseka AB jezgra odnosno njegovih AB zidova platana to je u konkretnom sluaju egzaktno. U optem sluaju, sa vie nejednakih AB jezgara, pojedinanih AB platana, vertikalnih spregova i/ili njihovih kombinacija, odreivanje centra krutosti je neto sloenije jer se pri tome ono ne poklapa sa teitem prostog zbira pojedinih vertikalnih elemenata ve se, pri tome, moraju uzeti u obzir i njihovi meusobni odnosi krutosti. Ukupan ekcentricitet izmeu centara masa i krutosti u ovom primeru je: e = 1,35m pa su odgovarajui momenti torzije koji "napadaju" jezgro u visini "itog" sprata: Mt = Si e i oni kao torzija zaista i "napadaju" torziono kruto AB jezgro "cevnog" odnosno "kutijastog" poprenog preseka. Kada ima vie odvojenih vertikalnih elemenata za ukruenje onda, na pojedinim vertikalnim elementima za
25

+0,000

74,8 kNm

902,3 kN S1 = 55,4 kN

MJ,t = 2216,7 kNm -3,300 RJ,h = 1642,0 kN

MJ = 28372 kNm RJ,v = 6316,1 kN

'

902,3 kN

403,0 kN

544,0 kN

1804,6 kN

1329,9 kNm

750,6 kN

1013,3 kN

2706,9 kN

3806,9 kNm

1042,7 kN

1407,6 kN

3609,2 kN

7247,8 kNm

1279,4 kN

1727,2 kN

4511,5 kN

11469,8 kNm

1460,7 kN

1971,9 kN

5413,8 kN

16290,1 kNm

1586,6 kN

2141,9 kN

6316,1 kN

22953,9 kNm

1642,0 kN

2216,7 kN

28372,6 kNm

Mt

ukruenje, "prave" torzije praktino ni nema ve se "napadni" moment torzije "razlae" na parove ili sistem sila, srazmerno krutostima elemenata za ukruenje, te tada na pojedinanom verikalnom elementu za ukruenje (AB jezgru, platnu, vertikalnom spregu) imamo samo smiue sile (seizmike sile) uveane za sile od momenta torzije ("spreg" dve sile na odreenom rastojanju daje potpuni ekvivalent globalnom momentu torzije). Naravno, "ravanski" elementi za ukruenje mogu primiti uticaje samo u jednoj svojoj ravni, pa i ovo treba imati u vidu pri formiranju za moment torzije "ekvivalentnih" sistema sila. Intenzitet seizmikog dejstva i raspored istog po spratovima odreen je ve ranije pa ukupna "merodavna" kombinacija uticaja izgleda kao na prezentiranoj skici. Na istoj skici su odreene i reakcije a prezentirani su i prostorni poloaji centara krutosti i masa. Na sledeoj skici prikazane su i sraunate presene sile. Konstrukcijsko oblikovanje i dimenzionisanje nije sprovedeno jer spada u domen drugog predmeta s obzirom da je u pitanju armirani beton. Ako, meutim, postoje elini vertikalni pregovi treba sprovesti njihovo konstrukcijsko oblikovanje i dimenzionisanje sa svim neophodnim dokazima, vitkosti, nosivosti i stabilnosti kao i za ostale elemente eline konstrukcije.

26