UNIVERZITET U NOVOM PAZARU VISOKOKOLSKA JEDINICA U PANEVU DEPARTMAN PRAVNIH NAUKA ODSEK PRAVO UNUTRANJIH POSLOVA

SEMINARSKI RAD
Autoritarna i Totalitarna drava

prof. dr. Neboja Teofilovi

Darko Kroek 2-1599/10

Panevo, 2011

REZIME Totalitarizam ili svevlast je politiki sistem u kome je vlast pod kontrolom jedne politike organizacije ili stranke koja ne prepoznaje granice svojih ovlaenja. Zbog toga sei trudi da kontrolie sve aspekte javnog i privatnog ivota. Totalitarizam je uglavnom diktatorski politiki sistem. Totalitarni reimi dolaze na vlast revolucijama, putem dravnih i vojnih udara. Totalitarna vlast oznaava suzbijanje i ograniavanje slobode govora i tampe. Vlast po potrebi koristi i teror koristei policiju, tajnu policiju i poluvojne organizacije. Totalitarizam predstavlja suprotnost modernom principu otvorenog pluralistikog drutva i pravne drave. Autoritarizam oznaava politiki sistem koji je kontrolisan od neizabranih vladara koji najee dozvoljavaju odreeni stepen linih sloboda. Autoritarno drutvo je tako ureeno da razvija i zadovoljava ovekovu potrebu za potinjavanjem autoritetu. Autoritarna vlast se oslanja na nejednakost i razliku kao svoje sveproimajue principe. Izmeu autoritarne i totalitarne diktature postoji velika kvalitativna, a ne kvantitativna razlika.Nemako-ameriki sociolog Hana Arent i ruski emigrantski filozof Roman Redlih su slikovito pokazali osnovnu razliku izmeu autoritarnog i totalitarnog drutva. Autoritarna vlast predstavljena je posredstvom oblika piramide. Tiranija je odslikana vrhom koji ostaje da visi iznad mase izolovanih pojedinaca, bez meuslojeva koji su bili prisutni u prethodnom obliku vlasti. A totalitarna vlast metaforino je iskazana strukturom glavice luka u ijem je sreditu smeten voa; koji ma ta da ini, on to ini iznutra a ne smesta koje je izvan ili iznad. Struktura glavice luka totalitarni sistem ini organizaciono neprobojnim za uticaje realnog sveta.

PREDGOVOR Ovaj rad je napisan kao seminarski radiz predmeta Uvod u pravo na Internacionalnom univerzitetu u Novom Pazaru Visokokolska jedinica u Panevu, smer Pravo unutranjih poslova, akademske godine 2010/2011. pod mentorstvom prof. dr. Neboje Teofilovia.

SADRAJ: REZIME .............................................................................................................................1 PREDGOVOR ....................................................................................................................1 SADRAJ .......................................................................................................................2 TEKST ............................................................................................................................3 Uvod ...........................................................................................................................3 Autoritarizam....................................................................................................................3 Totalitarizam..................................................................................................................4 Razlike izmeu autoritarnog i totalitarnog drutva................................................................9 ZAKLJUAK .................................................................................................................11 LITERATURA .............................................................................................................11

TEKST Uvod Istraivanja pokazuju da se totalitarni pokreti (nacizam, faizam, komunizam) ustoliuju na vlasti upravo onda kada se neko drutvo nalazi uvelikoj materijalnoj bedi i kada je visoka stopa nezaposlenosti. U takvim vremenima velike ekonomske krize, ljudima se kao spas nudi "pravedna" vlast koja e "vrstom rukom" da zavede strogu disciplinu, da obezbedi "red i rad" i da pravilno raspodeli opte siromatvo. Popularnost totalitarne vlasti u ovim drutvenim sitacijama, svedoi o snazi osnovnih ekonomskih potreba (za ishranom, za bezbednim mestom stanovanja, za sigurnou itd.) koje su u vrstoj sprezi sa pouzdanjem u "vrstu ruku". Nacistika ili boljevika ideologija neguje kult moi i uliva svojim pristalicama oseanje sigurnosti. Totalitarno drutvo izlazi u susret i zadovoljava ovekovu potrebu za agresivnou i destruktivnou. Totalitarna drava, za koju je ratno stanje prirodno stanje, i koja se odrava uz neprestano proizvoenje "neprijatelja", veto se koristi ljudskom potrebom za agresivnou kod svojih podanika, usmeravajui je na tobonje neprijatelje. Takva drava smiljeno, planski podstie kod ljudi javljanje agresivnosti, pojaava je i usmerava u eljenom pravcu, kako bi se ova potreba zadovoljila na drutveno prihvatljiv nain. Za nedemokratska drutva karakteristian je fenomen pomeranja agresivnosti sa pravog ali nedostupnog izvora frustracije, na drugi drutveno doputeni objekt. Po pravilu, to je neka nezatiena, marginalna grupa. Autoritarno drutvo je tako ureeno (od porodice preko kole i dalje) da razvija, i na mnotvo raznovrsnih naina zadovoljava ovekovu potrebu za potinjavanjem autoritetu. Autoritarni i totalitarni reimi spreavaju da se pojedinac oformi kao graanin, jer se tu uspostavlja takav tip drave koja opstaje samo ako se celokupna populacija pretvori u podanike potpuno zavisne od drave. Vri se prevaspitavanja graana da budu na liniji politikog kursa koji je drava zadala kao pravi i jedino mogui. Autoritarizam Kada se neka vlast odraka praksa okarakterie pojmom autoritarizam, tada se misli na vladu koja nema dovoljno autoriteta da bi ispunila svoje ciljeve, pa taj nedostatak nadoknauje veim ili manjim stepenom zastraivanja i nasilja. Autoritarizam oznaava oblik vladavine zasnovan na autoritetu drave. To je politiki sistem kontrolisan od neizabranih vladara koji obino dozvoljavaju odreeni stepen linih sloboda. Autoritarna forma vlasti ukljuuje nejednakosti razliku kao svoje sveproimajuce principe. Sve politike teorije koje se bave tiranijom saglasne su u tome da je tiranin vladar koji vlada kao jedan protiv svih, a svi koje ugnjetava jednaki su, naime jednako nemoni. Prema nekim autorima, autoritarni reimi predstavljaju visoko koncentrisane i centralizovane strukture moi kod kojih se politika mo stvara i odrava kroz sistem koji iskljuuje potencijalne protivnike i koristi politike stranke (partije) i masovne organizacije kako bi se stanovnitvo usmerilo pokrenulo za ciljeve dravne uprave. Ostale karakteristike autoritarnih reima su: da je to vladavina pojedinca, a ne vladavina zakona, lairani ili nameteni izbori, da se sve bitne politike odluke donose od strane neizabranih slubenika iza zatvorenih vrata, da dravna birokratija funkcionie nezavisno od pravila bez nadzora i bez obzira na birae kojima navodno slue, da se politika mo upotrebljava neformalno i neregulisano,da je vostvo samoproglaeno, a ak i ako je izabrano ne moe biti smenjeno slobodnom voljom graana, nema garancije za graanske i line slobode ili tolerancije za stvarnu opoziciju, namee se kontrola gotovo svim elementima drutva. Politika stabilnost se odrava na vie naina: kontrolom i podrkom vojsci, kako bi se osigurao sistem i kontrolisala javnost, svuda prisutnom birokratijom postavljenom od reima, kontrolisanom opozicijom i protivnicima i stvaranjem poslunosti u razliitim oblicima socijalizacije. 3

Autoritarni politiki reim moe da oslabi zbog rezultata koji ne odgovaraju zahtevima stanovnitva. Ovaj reim svoju nesposobnost i nemogunost prilagoavanja nadoknauje vrom kontrolom. Poto legitimitet vlasti zavisi od rezultata vladavine, autoritarne drave koje ne uspeju da se adaptiraju, mogu propasti. Autoritarni reim predstavlja neogranien politiki posed vlastodraca, politike stranke ili nekog drugog autoriteta. Totalitarizam Uspostavljanje totalitarne vlasti Totalitarizam je jedan od oblika politikog poretka. Nastao je u 20.-om veku mada je njegovu pojavu prorekao Tokvil tridesetih godina devetnaestog veka rekavi da e novi oblik despotizma biti sve obuhvatniji, takorei totalan. Definicija totalitarizma kao takvog je nastala u prvoj polovini 20.-og veka kada se pojavljuju prvi totalitarni reimi. Prvi koji je upotrebio taj izraz (totalitarni) bio je jedan od uvenih diktatora Benito Musolini koji je u svom programu izneo sledee: Naoruana partija vodi totalitarnom poretku. Partija koja totalitarno vlada nova je injenica u istoriji. Za razliku od liberalizma koji daje prednost slobodi pojedinaca u odnosu dravu, faizam potvruje dravu kao istinsku stvarnost pojedinca. On je samo za onu slobodu, koja jedino moe biti ozbiljna, za slobodu drave i pojedinca u dravi. Za faizam je sve u dravi i ne postoji nita humano ili spiritualno, a jo manje ima vrednosti izvan drave. U tom smislu faizam je totalitaran i faistika drava je sinteza i jedinstvo svih vrednosti, te tumai, vlada i razvija ivot naroda. Totalitarizam se definie kao moderni, sveobuhvatni despotizam koji uz pomo terora tei da zagospodari svim aspektima ivota svojih graana tj. podanika razarajui preduslov svake slobode. Na elu drave se nalazi partija kojom upravlja jedan ovek (diktator). Prvi pokuaji definicije totalitarizma su bili nekritiki i opisni. Totalitarizam je esto bio zamenjivan tiranijom. Ovi sistemi, pored odreenih slinostu ipak su u dobrom delu razliiti. Dok u tiraniji nema zakona ve vlada samovolja jednog oveka (tiranina), u totalitarnom sistemu vlada teror umesto pozitivnih zakona i ustava koji su usvojeni. Teror je tu da vladajuu ideologiju pretvori u stvarnost. Prvi totalitarni reimi su nastali u Rusiji (komunisti), Italiji (faisti) i Nemakoj (nacisti). Ovakvi reimi stvaraju se u ekonomski i politiki nestabilnim dravama kakve su i bile tri navedene drave. Rusija je izgubila Prvi svetski rat. U zemlji je vladala glad i nezadovoljstvo naroda to su iskoristili komunisti i izveli revoluciju. Hitler je iskoristio nezadovoljstvo nemakog naroda zbog izgubljenog Prvog svetskog rata, kao i hiperinflaciju zbog koje je Nemaka bila u tekoj finansijskoj situaciji. Za sve komunistike sisteme je zajedniko to da su svi uspostavljeni nasilnim putem tj. revolucijom, za razliku od nacista koji su legalnim putem doli na vlast. Osnovne odlike totalitarnog reima Tri kljuna elementa: 1. Totalitarna ideologija; 2. Partija pojaana policijom; 3. Monopol nad industrijom, sredstvima javnog saobraaja i svim vidovima komunikacije.

Totalitarna ideologija Ideologija je oblik drutvene svesti i sistem ideja o neemu, u ovom sluaju o dravi. Ideologija predstavlja sr totalitarnog reima, jer je u svakom sluaju vea od pojedinca, drave i vladajue partije sa kojom je u tesnojvezi. Razlog je i taj to svaka partija mora da ima ideologiju bez koje ne bi mogla da postoji. Svaka totalitarna ideologija oslanja se na ovekovu potrebu za grupnim, kolektivnim identitetom. Takva ideologija podstie i jaa kod pojedinca potrebu za pripadanjem grupi. Jedinka, kao slabo ljudsko bie, neprestano strepi da e se nai izolovano i izopteno iz "zdrave veine", te je otud spremna da svoje "preteko breme slobode", to je ustvari ovekov dar, ustupi nekom monijem od sebe (grupi ili voi). 4

Ideologija se koristi kao izgovor uglavnom za obraun sa politikim neistomiljenicima, antidravnim elementima, disidentima pa ak i sa pojedincima koji su napravili greku sasvim drugaijeg karaktera od politikog. Naime, svaka greka se politizuje i na taj nain dovodi u sukob sa ideologijom ime se dalje omoguava dejstvo terora. Ideoloke greke su se najee iskoriavale u bivem SSSR-u za vreme Staljinove vladavine. Za to se najee koristio klasni sukob na kome je Marks zasnovao svoju ideju. Svako ko je bio nepodoban bio je proglaavan za Trockistu ili kulaka (bogatog seljaka), a kasnije za faistu ili imperijalistu. Takoe, vodilo se rauna i o poreklu, tako da su eliminisani i potomci rojalista, buroazije i kapitalista. Od 20 miliona rtava, tek nekoliko ih je stvarno bilo krivo po ovakvim osnovama. Staljin je iskoristio svoj ideoloki sukob i borbu oko prestola sa Lavom Trockim da se rei ostalih neprijatelja unutar same partije kao to je to i uinio sa npr. Kirovim. Problem je proirio na ceo sovjetski narod kako bi prikrio destabilizaciju same partije i sistema, kao i svoje pretenzije ka totalnoj kontroli i vlasti. Pred kraj svoje vladavine Staljin je postao antisemita i poeo sa progonom Jevreja da bi se kasnije ustremio i na ostale narode (tatare, eene...) koje je delom raseljavao, a delom fiziki eliminisao, ili ih je slao na prinudni rad zajedno sa ostalim antisocijalistikim subjektima. Partija pojana policijom(partija i oruane snage) Makijeveli je tvrdio da vlast nije efikasna bez sile i da su glavni temelji svih vladavina dobri zakoni i jaka vojska. Pored toga je tvrdio i da samo jake oruane snage mogu obezbediti slobodu navodei Spartu i vajcarsku kao primer. Tvrdio je i da vlast prema podanicima treba da postupa tako da joj podanici ne mogu nauditi. Svakim totalitarnim reimom vlada partija na ijem se elu nalazi njen predsednik (diktator). Vladajua partija je potpomognuta od strane policije ili vojske, a najee tajne policije koja ima ulogu sprovoenja odluka partije i prua partiji zatitu od nasilnog svrgavanja i odrava je na vlasti. Partija obino kontrolie policiju dok istovremeno policija kontrolie i eliminie pojedine lanove partije tako da dolazimo do zakljuka da partija bez ideologije i policije ne bi mogla da vlada totalitarnom dravom i da policija isto tako ne bi bila takva kakva jeste u totalitarnom sistemu bez partijskog voenja. Npr. u Rumuniji je dolo do pada reima 1989.-e godine, tek nakon to je dolo do oruanog sukoba izmeu rumunskog naroda i armije na jednoj strani i tajne policije Sekuritate, koja je uvala tadanjeg predsednika aueskua, na drugoj, u kojem je Sekuritate izgubila. Nakon zarobljavanja i egzekucije aueskua, Sekuritate je rasformirana. U Istonoj Nemakoj (NDR) tajna policija zvana tazi (Ministerium fur Staatssiecherheit) je bila direktno podreena partiji. Dugogodinji i poslednji ef tazija, Erih Milke je garantovao efu Nemake Demokratske Republike (NDR) da e tajna policija biti bezuslovno podreena partiji i njenoj volji emu je prethodila fizika eliminacija dvojice efova policije zbog odstupanja od partijskih ideja. Sam Milke je bio lan Politbiroa. Tajna policija izvrava jedan od najvanijih zadataka, a to je potpuna kontrola svih aspekata ljudskog ivota, to predstavlja jednu od osnova samog totalitarizma. Da bi to ostvarila, tajna policija neprestano prislukuje, hapsi to stvarne prekrioce zakona, to nevine graane, snima, prati, presree, provaljuje u privatne stanove, vrbuje u svoje redove prethodno ucenjene graane Bez toga bi opstanak totalitarnog reima bio doveden u pitanje. Hitler je u Noi dugih noeva eliminisao Ernsta Rema, efa SA (Sturmabteilung), koji je predstavljao prepreku na Hitlerovom putu ka totalnoj vlasti. SA je bila paravojna formacija koja je stekla odreenu nezavisnost u odnosu na nacistiku vlast i Hitlera koji je u SA video veliku pretnju. Hitler je akciju izveo uz pomo SS-a (Schutzstaffel) i Gestapoa (Geheime Staatspolizei), nemake tajne policije. Nakon toga na elo SS-a dolazi Hajnrih Himler koji je bio pored Geringa drugi ovek u Treem rajhu. Hitler je i njega pokuao da ukloni nakon to je pred kraj rata Himler ponudio Saveznicima primirije. Osuen je u odsustvu na smrt. Partija takoe upravlja i vojskom. Pored toga to je ef drave i partije glavnokomandujui, obino je ceo generalatab zajedno sa svim visokim oficirima u vojsci prikljuen partiji. Napredovanje u slubi je uslovljeno partijskim lanstvom. Vojska takoe odrava reim. Na 5

unutranjem planu obino dejstvuje u kritinim situacijama koje prevazilaze mogunosti tajne i regularne policije, a to su najee optenarodne pobune i velike demonstracije. Za vreme protesta protiv reima na Tjenanmenu u Pekingu 1989.-e godine na ulicama su se pojavili tenkovi kineske armije koji su gazili demonstrante i tako razbili demonstracije, sauvali reim i stabilizovali situaciju u Kini na odreeno vreme pri emu je poginulo nekoliko stotina demonstranata. Sovjetska armija je u avgustu 1991 zajedno sa KGB-om pokuala da izvede pu. Nezadovoljni politikom situacijom potpredsednik SSSR-a Genadij Janajev, premijer Valentin Pavlov, ministar odbrane maral Dimitrij Jazov i ef KGB-a Vladimir Kriko kao i jo pet visokih funkcionera (popularno nazvani Banda osmorice) su se udruila da zaustave raspad drave. Da bi u tome uspeli morali su da eliminiu Mihaila Gorbaova i Borisa Jeljcina. Mihail Gorbaov je stavljen u kuni pritvor u svojoj dai na Krimu. Nakon toga tenkovi su se pojavili na ulicama Moskve. Armija je opkolila Jeljcinov kabinet, ali nije uspela da ga uhapsi jer su ga branili demonstranti i njegove pristalice. Akcija je obustavljena nakon sukoba izmeu armije i demonstarnata u kome su poginula 3 civila, nekolicina ih je bilo ranjeno, a jedno oklopno vozilo je uniteno. Nakon neuspelog pua, zaverenici su podneli ostavke na svoje funkcije. Gorbaov se vratio na svoju funkciju, na kratko, jer se SSSR raspao ve u decembru. Totalitarni reim i pravo U totalitarnim reimima krenje osnovnih ljudskih prava i prirodnog prava je esta i svakodnevna pojava. Bez obzira na to to postoji ustav koji garantuje u veini sluajeva sva ljudska prava, ona su ugroena od dravnog aparata sve vreme. Na primerUstav Istone Nemake je garantovao tajnost pote. tazi je svakodnevno presretao i otvarao na stotine pisama i paketa u potrazi za ifriranim porukama, stranim valutama i ostalim neprikladnim sadrajem. Pisma su kasnije slata do primaoca, a neka su zadravana. Osoblje tazija je na osnovu pisama odreivalo da li da lii slobode primaoca i poaljioca. Ustav SSSR-a je garantovao pravo na samoopredeljenje republikama u svom sastavu nakon referenduma. Bez obzira na to Staljin je u toku velikih istki 30-tih godina pobio 10 od 14 lanova jermenskog centralnog komiteta jer video u njima secesioniste. Pravo na samoopredeljenje je konano primenjeno 1991. godine kada je raspisan referendum u svim sovjetskim republikama. Sovjetski ustav je takoe garantovao prava nacionalnim manjinama. Uprkos tome sovjetska vlast je nacionalne manjine i etnike grupe stalno raseljavala irom SSSR-a i zatvarala jer se bojala da se kod njih moe javiti jako nacionalno oseanje kao i volja za separatizmom. Pravo na slobodu kretanja je takoe ugroeno u totalitarnim reimima. Nakon podele Nemake veliki broj ljudi je prebegao iz istonog u zapadni deo. Da bi to spreila Jedinstvena socijalistika partija Nemake je donela odluku da se podigne zid ojaan bodljikavom icom izmeu Istonog i Zapadnog Berlina. Stanovnici Istonog Berlina su i dalje pokuavali da preu granicu ilegalno. Veliki broj je tako izgubio ivot. Kasnije je doneta uredba po kojoj samo graani Istone Nemake stariji od 70 godina mogu da putuju sa istoka na zapad. U SSSR-u graani su samo jednom u 3 godine mogli da napuste svoju dravu, a za putovanje na zapad bila je potrebna posebna dozvola. U nemakim okupacionim teritorijama pravo slobode kretanja je takoe bilo kreno. Da bi neko mogao slobodno da se kree morao je da poseduje specijalnu propusnicu (Ausweiss) izdatu od strane komande mesta u kome se nalazi. Pravo na privatnost kao i nepovredivost stana se redovno kri u totalitarnom reimu. Ova prava najee povreuje tajna policija koja provaljuje u stanove da bih ih ozvuila ili pretresla. Ova pojava nije esta samo u totalitarnim reimima vei je prisutna u demokratskim zemljama gde postoji jaka i dobro organizovana obavetajna i kontraobavetajna sluba. Najbolji primer kako se u totalitarnom reimu kri pravo na jednakost je Trei rajh u kome su Jevreji bili graani drugog reda i nia rasa koja je bila osuena na totalno istrebljenje u koncentracionim logorima. Sloboda veroispovesti je u nekim totalitarnim reimima potpuno zabranjena dok je u nekim crkva u sprezi sa vladajuom partijom ili je potajno podrava, a negde crkvena ideologija predstavlja i zvaninu ideologiju. Obino se u komunistikim dravama tei ka smanjenju uticaja 6

religije to nalae sama ideologija i spreava se javljanje oseanja nacionalne pripadnosti jer je komunizam sam po sebi nadnacionalna pojava. U veini komunistikih zemalja vlast odnosno partija postavlja vrhovnog crkvenog poglavara. Za vreme vladavine Envera Hode, u glavnom gradu Albanije - Tirani, poruene su sve damije sem jedne. U pojedinim dravama crkva je u savezu sa vladajuom strukturom kao to je to sluaj u Iranu. Pravosudni sistem u totalitarnim reimima nije nezavistan. Sudije su obino lanovi partije i sude prema partijskoj ideologiji. Suenje se izvrava po sistemu pravo je pravo, nareenje je nareenje. Pojedini sudski procesi su montirani tako da optueni nema nikakve anse da dobije proces. Na taj nain drava prikazuje javnosti kako se na legalan i pravedan nain razraunava sa antidravnim elementima i izdajnicima. Staljin se na ovaj nain reio svojih politikih protivnika koji su zatim bili pogubljeni. Ovako se kri pravo na lini integritet koje garantuje da niko ne moe biti zatvoren protiv svoje volje ili prethodnog suenja u kome vlada zakon da niko ne moe biti kanjen za krivino delo koje pre izvrenja nije bilo predvieno zakonom. Svako ima pravo na odbranu pred nezavisnim sudom, pravo da angauje branioca, pravo na rehabilitaciju kao i pravo na naknadu za sve vrste tete. Totalitarni reimi danas i njihova budunost Veina dananjih totalitarnih reima su svetu su komunistiki koji su barem u nekoj meri reformisani kako bi se prilagodili savremenim svetskim tokovima i sistemima kao to su sloboda kretanja ili slobodno trite. Nakon reformi Mihaila Gorbaova zvanih Glasnost i Perestorjka koji su doneli ekonomsku i medijsku nezavisnost zemljama saveznicama SSSR-a i nakon do pada Berlinskog zida 1989, komunistiki totalitarni reimi u Istonoj Evropi i svetu su poeli da propadaju i da se reformiu. Nezadovoljstvo naroda koji su iveli pod takvom vlau dovela je do raspisivanja slobodnih izbora i svrgavanja jednopartijskog reima kao to je to bio sluaj u zemljama Vraavskog pakta. Te drave su ule u fazu posttotalitarizma ili drukije reeno u tranzicioni period koji predstavlja proces transformacije jednog drutva i sistema iz totalitarnog ka demokratskom. Posttotalitaran reim karakterie parlamentarna demokratija,a u nekim sluajevima i slobodno trite. I sam SSSR se raspao zvanino 25. Decembra 1991 godine nakon to je Mihail Gorbaov podneo ostavku ime je zavrena jedna era totalitarizma koja je trajala od 1917 . Graani su na slobodnim izborima u svim republika nakon to se komunistika partija odrekla svog monopola na vlast izrazili svoje nezadovoljstvo prema postojeem sistemu i izglasali nezavisnost svojih republika to im je i bilo zagarantovano ustavom. Sve bive republike SSSR-a su po pravilu ule u tranzicioni period. Neke od njih kao to su Litvanija, Estonija i Letonija su zavrile sa procesom tranzicije ulaskom u EU dok su ostale drave i dalje u posttotalitarnom sistemu, pogotovu Rusija u kojoj je slobodno trite uvedeno tek 2000 godine. U Kini je nakon velikih protesta iz 1989 na Trgu nebeskog mira dolo do reformi komunistikog sistema pod vostvom Deng Ksjao Pinga. Taj reformisani sistem predstavlja sintezu komunizma i kapitalizma. U Kini danas postoji slobodno trite, ali uprkos svemu kineska KP je zadrala monopol na vlast. Ovaj sistem se pokazao kao uspean jer je omoguio porast ivotnog standarda i jo bri razvoj privrede. Severna Koreja je jo jedna totalitarna drava dananjice. Sistem opstaje zbog ogromne ekonomske i vojne pomoi koji prua NR Kina koja je tu ulogu preuzela od SSSR-a nakon 1991. Totalitaran reim koji se odrao u Severnoj Koreji je po svim svojim karakteristikama autoritarni jer zemljom upravlja bez ikakvih ogranienja Kim II Dong koji je ujedno predsednik KP Severne Koreje i predsednik drave. Kim je svoju funkciju nasledio od svog oca Kim II Sunga koji je vladao od 1949 do 1994. Ovo pokazuje da je severnokorejski sistem vie despotski zbog prenosa vlasti po primogenituri kao u feudalnom sistemu. Kontrola aspekata ivota graana je skoro potpuna. Reim je otiao toliko daleko da je zabranio upotrebu personalnih raunara i interneta i time sveo uticaj stranih medija i propagande na najnii mogui nivo. Mukarci su obavezni da nose kratku kosu kako bi ostavili dobar primer zdravog oveka i kako bi se razlikovali od ena. Sportisti ive izolovani od ostatka sveta u posebnim kampovima kako ne bi podlegli uticaju 7

nezdravog ivota itd. Zbog ovakve kontrole ne postoje izgledi da bi moglo da doe do promene sistema osim u sluaju da doe do radikalnih promena u samoj partiji tj. vrhu. SAD kao totalitaran reim Svaku dravu koja garantuje ljudska prava, u kojoj vlada parlamentara demokratija i gde postoji slobodno trite najee smatramo demokratskom. A da li je to stvarno tako? Danas SAD predstavljaju jedan od najboljih primera demokratske zemlje. Takoe predstavljaju i vou drava slobodnog sveta koji se bori protiv totalitarizma, terorizma, titi ljudska prava itd. Ako malo dublje prouimo ovaj sistem i dravu videemo da ima elemente totalitarizma. Nakon Drugog svetskog rata Amerika je bila ekonomski i vojno najjaa zemlja sveta koja je posedovala oko 50% svetskog bogatstva i bila je jedina nuklearna sila. Do toga je dolo zato to rat nije voen na teritoriji SAD (ako se izuzme Perl Harbor) tako da je njena privreda mogla neometano da se razvija velikom brzinom, dok su privrede ostalih svetskih sila bile ugroene jer se rat vodio na njihovim teritorijama. Ameriki politiari i voe su shvatili da e biti veoma teko odrati ovakvu premo bez pootrenih mera kontrole to u zemlji, to van nje. SAD nisu bila jedina ekonomski i vojno razvijena drava. Glavi konkurent na tom polju je bio Sovjetski Savez sa svojim komunistiim saveznicima. SSSR je kao i Amerika teio da stekne to veu ekonomsku, vojnu i politiku mo u svetu borei se protiv imperijalizma. SSSR je imao komunizam kao ideologiju koja se zasnivala na klasnoj borbi u kojoj kapitalistiki poredak prestavlja neprijatelja, tako da po toj analogiji SAD i njeni saveznici postaju neprijatelji socijalistikog poretka. Amerika, koja nije imala jasno definisanu ideologiju kao jedinu politiku istinu slinu onima u totalitarnim dravama, se posluila ovim primerom kako bi opravdala svoje akcije i ratove (Korejski, Vijetnamski...) jer je to bila odbrana slobodnog sveta od crvenih avola. Isto tako irom Amerike ljudi su bili liavani slobode navodno zbog toga to su bili komunisti. Isti sistem se i danas primenjuje samo to je danas glavni izgovor za primenu sile i hapenje globalni terorizam, nakon napada na Njujork 11.9.2001. nakon ega su okupirani Irak i Avganistan. Ovakve metode pod izgovorom o optenarodnom i sveprisutnom neprijatelju sreemo u svakom totalitarnom reimu. U Nemakoj pod nacistima su to bili Jevreji i ostale nie rase, u SSSRu rojalisti, trockisti, kulaci, faisti, imperijalisti itd. Drava se slui medijima, najee televizijom i internetom, kako bi skrenula panju graanima na neprijatelja koji se nalazi i na samoj teritoriji SAD meu njenim stanovnicima. U SAD vlada parlamentarna demokratija u ijem parlamentu, Senatu, postoje samo dve partije od kojih je jedna vladajua. Te dve partije su Demokratska i Republikanska izmeu kojih nema bitnih razlika. Veinu u Senatu ima jedna od te dve dok se na elu drave nalazi kandidat te partije tj. predsednik SAD. Ovakav sistem koji podsea na jednopartijski ne moe se nazvati konkretno totalitarnim zbog pojave slobodnih izbora i prividnog viestranakog sitstema, ali sa druge strane imamo de facto jasan uvid da je predsednik iznad Senata (npr. kada je predsednik Dord Bu naloio usvajanje paketa pomoi amerikoj privredi od 700 milijardi dolara koji je prethodno nakon glasanja u Senatu bio odbijen). Da bi reim bio totalitaran mora da kontrolie ivot svojih graana u veoj meri, ako ne i u potpunosti. Da bi u tome uspela drava mora da ima jake slube bezbednosti. Pravo na privatnost je zagarantovano etvrtim amandmanom. Taj amandman najee kri NSA(nacionalna agencija za sigurnost) koja redovno prislukuje sve telefonske razgovore unutar SAD pomou sofisticiranog kompjutera koji je samo od 2001 do 2006 obradio oko 1.9 triliona poziva. Takoe se vri i obrada elektronske pote. U SAD postoji slobodno trite tako da SAD nisu totalitarna drava u ovom pogledu. Ipak, putem masovnih medija graanima se predlae koji proizvod da koriste. Na taj nain se vri delimian uticaj na privredu jer mediji i reklamni program imaju veliki uticaj na potroae. Da li su SAD pravi totalitaran reim? Iz ovoga vidimo da nisu klasian primer totalitarnog reima, ali da ipak imaju neke elemente totalitarizma koji su inae zastupljeni u svim dravama samo u blaoj meri jer bi u protivnom nastala anarhija. SAD sa razlogom pootrava bezbednosne mere zbog velike imigracije i zbog toga to eli da ostane vodea ekonomska i vojna sila u svetu. 8

Period u rimskoj istoriji od 27 god p.n.e. do 180 god. naziva se Pax Romana. Ponekad nam se ini da i Amerika svojim osvajanjima i eljom za dominacijom lii na Rimsko carstvo i da pokuava da stvori takav period i u svojoj istoriji. Takav period bi se zvao Pax Americana i moglo bi se rei da je Amerika ve bila u takvom jednom periodu koji je trajao od zavretka Drugog svetskog rata do poetka Korejskog, kada je SSSR napravio svoje nuklearno naoruanje i oduzeo Americi monopol na silu izjednaivi snage na globalnom planu. Amerika pre ima karakteristike globalnog totalizatora nego totalitarnog reima. Razlike izmeu autoritarnog i totalitarnog drutva Izmeu autoritarne i totalitarne diktature postoji velika, i to kvalitativna, a ne kvantitativna razlika. Nemako-ameriki sociolog Hana Arent meu prvima je opisala i izanalizirala moderna totalitarna drutva, a ruski emigrantski filozof Roman Redlih,je skoro istovremeno kad i Hana Arent, (krajem etrdesetih i poetkom pedesetih godina), pokazao osnovnu razliku izmeu autoritarnog i totalitarnog drutva. Ne radi se o tome da je u totalitarnim drutvima vei stepen neslobode i da obuhvata ira podruja ivota ljudske zajednice. Ne moe se rei ni da su totalitarna drutva uvek krvavija od autoritarnih. Vojna diktatura u Argentini u drugoj polovini dvadesetog veka odnela je sigurno vie ljudskih ivota nego totalitarni reim u ehoslovakoj posle 1968. Takoe, nije re o tome da su totalitarna drutva uvela apsolutnu kontrolu u ekonomsku sferu ivota drutva, a autoritarna nisu. Hitlerizam je isti primer totalitarizma, a u nacistikoj Nemakoj privreda i poljoprivreda su ostale u privatnim rukama. Naravno, slobode nema ni u autoritarnom ni u totalitarnom drutvu. Meutim, kvalitet neslobode se radikalno razlikuje. U autoritarnim drutvima ljudi su lieni slobode tampe, slobode javne rei, politikog udruivanja, slobodnih izbora, mogunosti demonstracija, nezavisnih sindikata, i tako dalje. Sloboda graanina je u takvim drutvima ponekad surovo ograniena svemonom policijom. Meutim, u totalitarnom drutvu, ovek mora da ita zvaninu tampu, mora javno da iskazuje podrku vladajuoj partiji,mora da glasa na jednopartijskim izborima (otuda postojani rezultati takvih izbora 99% za jednog kandidata), mora da uestvuje na proslavama godinjica revolucije, paradama i demonstracijama na kojima se slave njegovi totalni tlaitelji voa i partija. Ako se u autoritarnim sistemima radi o fizikom spreavanju realizacije slobode oveka, esto i po cenu javne ili tajne likvidacije, to jest radi se o klasinoj, pasivnoj neslobodi u totalitarnim drutvima XX veka ta nesloboda je podignuta na vii stepen: ovek je, da bi sauvao glavu, prisiljen da aktivno podrava reim koji ga mrcvari. Tako ovek sam postaje svoj zatvorski uvar i muitelj, pri emu, da bi sauvao bar neko samopotovanje, svest o svom realnom poloaju potiskuje tako duboko, da sam poinje da veruje u svoju iskrenu odanost totalitarnom reimu. To objanjava inae paradoksalnu injenicu da onog trenutka kada nestaje strah od totalitarne vlasti, umesto desetina miliona odanih vernika totalitarnog reima, koji su mu godinama verno sluili i klicali, bukvalno u roku od nekoliko dana ili nedelja ostaju samo male, savreno beznaajne grupe veitih protestanata. To je razlika izmeu aktivne i pasivne neslobode. To je razlika izmedju totalitarizma i autoritarizma. Sve ostale razlike su drugostepene. Upravo zbog fundamentalne razlike ta dva tipa neslobode, pojavljivali su se brojni nesporazumi izmeu begunaca i emigranata iz totalitarnih zemalja i ljudi koji su ih simpatisali u demokratskom svetu. Neretko su jueranji graani totalitarnih drutava naavi se na Zapadu, na zaprepaenje svojih domaina, sa oduevljenjem govorili: Hvala Bogu, najzad smo slobodni, ne moramo vie da izlazimo na izbore, ne moramo biti lanovi sindikata, ne moramo da uestvujemo na demonstracijama, dobrovoljnim radnim akcijama i da itamo novine. Sve te aktivnosti su, naravno, u njihovoj svesti bile povezane sa upranjavanjem aktivne neslobode. Suprotno tome, begunci iz autoritarnih diktatura su odmah, i sa oduevljenjem, zapoinjali slobodnu politiku aktivnost koja im je bila onemoguena u uslovima pasivne neslobode. Upravo u toj razlici izmeu totalitarizma i autoritarizma je uzrok psiholokog oka koji je Zapadnom svetu priredio, nakon proterivanja iz SSSR-a, Aleksandar Solenjicin 1974. Ubrzo nakon dolaska na Zapad on je posetio paniju i veoma je toplo opisao u televizijskim intervjuima. Zapanjio ga je rekao je nivo slobode u toj zemlji, o kojoj je veito u sovjetskoj 9

tampi itao da je faistika. A kad tamo svuda ima kopir-maina, kojima se ljudi koriste bez ikakve kontrole. U SSSR-u su vlasti, zbog bujanja samizdata strogo kontrolisale sva sredstva umnoavanja. Ovaj interesantan sluaj se desio jo u vreme frankizma u paniji. Autoritarna vlast moe da se predstavi posredstvom oblika piramide, inae dobro poznatim u tradicionalnoj politikoj misli. Tiranija je odslikana vrhom koji ostaje da visi iznad mase izolovanih pojedinaca, bez meuslojeva. A totalitarna vlast metaforino je iskazana strukturom glavice luka: Piramida doista odlino odgovara predstavi strukture autoritarne vlasti iji se izvor autoriteta (tiranin) nalazi van nje same a svi meuslojevi izmeu vrha i dna uniteni, tako da vrh ostaje da visi, podravan samo poslovinim bajonetima, iznad mase briljivo izolovanih, razdvojenih i potpuno jednakih pojedinaca.Za razliku i od tiranskih i od autoritarnih reima, odgovarajua slika totalitarne vlasti i organizacije bila bi struktura glavice luka, u ijem je sreditu, u nekoj vrsti praznog prostora, smeten voa; koji ma ta da ini on to ini iznutra, a ne sa mesta koje je izvan ili iznad. Struktura glavice luka sistem ini organizaciono neprobojnim za realnost stvarnog sveta.Totalitarizam, cilja upravo na ukidanje slobode, pa ak i na ukidanje ljudske spontanosti uopte, a nikako na neko ograniavanje slobode, emu tei tiranija.

10

ZAKLJUAK Dobro je poznata injenica da nijedan reim ili politiki poredak nije savren pa ak ni demokratija koja se u ovom trenutku smatra za najbolji. Demokratija koja garantuje vladavinu prava i sve mogue vrste sloboda nije dovoljna. Poznato je da graani vole promenu vlasti i sistema. U istoriji svake drave se smenjuju periodi mira, stabilnosti i prosperiteta i period neizvesnosti, haosa i rasula. U toku ovog drugog perioda dolazi do promene vlasti iz demokratije u totalitarizam i obrnuto. U svim dravama u kojima danas vlada ili je vladao totalitarni reim bilo je vie liberalizma u odnosu na totalitarnu vlast. Isto tako svaki totalitarni sistem e se transformisati u demokratski posle odreenog tranzicionog perioda koji se kako sam ve ranije spomenuo naziva i post-totalitarni s tim to u tom periodu postoji veliki rizik da se totalitarni reim ponovo uspostavi. Najbolji primer za to predstavlja Nemaka koja je iz demkoratije prela u totalitarizam 1933 kada je Hitler pobedio na izborima. Totalitaran reim je bio svrgnut 1945. godine nakon poraza Nemake u ratu, ali se istoni deo zemlje koji je bio pod sovjetskom okupacijom naao pod totalitarnom vlau koja je bila zbaena 1990 nakon slobodnih izbora i ujedinjenjem Nemake. Danas u ovoj zemlji i pored 50 miliona ljudskih rtava i holokausta postoje neonacistike partije i organizacije koje imaju oko 5% podrke od strane nemakog naroda. Sve nas ovo dovodi do zakljuka da je totalitarizam deo jednog cilkusa smenjivanja vlasti i sisitema u jednoj dravi i drutvu koji je sasvim prirodan. Jednostavno danas nema naroda koji trenutno ivi u demokratskom drutvu, a da prethodno nije iveo u nekom nedemokratskom. Na kraju, demokratija ne bi bila to to jeste da nije totalitarnih, autokratskih, sultanistikih i drugih nedemokratskih sistema jer se ti sistemi definiu na osnovu svojih suprotnosti.

LITERATURA 1. Aron, Remon, Demokratija i totalitarizam, Novi Sad ,1997 2. avoki ,Kosta i Vasi,Radmila, Uvod u pravo, Beograd, 2006 3. omski, Noam, Kontrolisana Demokratija, Podgorica ,1999

11