MERENJE NEELEKTRINIH VELIINA

SADRAJ
1 MERENJE NEELEKTRINIH VELIINA ................................................................. 4 1.1 Termika ispitivanja ................................................................................................... 4 1.1.1 Temperaturne klase izolacije............................................................................... 4 1.1.2 Merenje temperature ........................................................................................... 6 1.1.2.1 Primena termometara ................................................................................... 6 1.1.2.2 Metoda promene otpora ............................................................................... 6 1.1.2.3 Metoda ugraenih pokazivaa ..................................................................... 7 1.1.2.4 Osnovno o propisima ................................................................................... 9 1.2 Merenje brzine obrtanja............................................................................................ 10 1.2.1 Tahometri .......................................................................................................... 10 1.2.1.1 Centrifugalni .............................................................................................. 11 1.2.1.2 Integralni .................................................................................................... 11 1.2.1.3 Sa vihornim strujama ................................................................................. 11 1.2.1.4 Kvarcni....................................................................................................... 11 1.2.1.5 Stroboskopska metoda pomou stroboskopske lampe............................... 11 1.2.2 Merenje klizanja asinhronih maina.................................................................. 12 1.2.2.1 Odreivanje klizanja preko rotorskih veliina........................................... 13 1.2.2.2 Stroboskopski postupak ............................................................................. 13 1.2.3 Tahometarski generatori.................................................................................... 14 1.2.3.1 Tahometarski generator jednosmerne struje (dinamo) .............................. 14 1.2.3.2 Tahometarski generator sinhronog tipa (alternator) .................................. 15 1.2.3.3 Tahometarski generatori asinhronog tipa .................................................. 15 1.2.4 Impulsno merenje brzine obrtanja..................................................................... 16 1.3 Merenje momenta i odgovarajue snage .................................................................. 17 1.3.1 Mehanike konice............................................................................................ 17 1.3.2 Hidrauline konice .......................................................................................... 18 1.3.3 Magnetne konice ............................................................................................. 18 2

1.3.4 Elektrodinamometar .......................................................................................... 18 1.3.5 Torziometri........................................................................................................ 20 1.4 Elektrine maine sa poznatim gubicima ................................................................. 20 1.4.1 Karakteristike momenta generatora jednosmerne struje ................................... 23 1.5 Mehanika naprezanja .............................................................................................. 25 1.5.1 Ispitivanje mehanikih naprezanja transformatora ........................................... 25 1.5.2 Ispitivanje mehanikih naprezanja obrtnih maina ........................................... 26 1.6 Odreivanje stepena iskorienja ............................................................................. 26 1.6.1 Direktna metoda ................................................................................................ 27 1.6.2 Indirektne metode.............................................................................................. 27 1.6.2.1 Metoda povratnog rada .............................................................................. 28 1.6.2.2 Metoda odvojenih gubitaka ....................................................................... 29 1.7 Buka transformatora i elektrinih maina................................................................. 29 1.7.1 Osnovni pojmovi o zvuku ................................................................................. 29 1.7.2 Uzroci o naini umanjenja buke........................................................................ 30 1.7.3 Buka transformatora.......................................................................................... 31 1.7.4 Buka elektrinih maina .................................................................................... 32 1.7.5 Merenja buke..................................................................................................... 33 1.7.5.1 Merenje buke transformatora..................................................................... 35 1.7.5.2 Merenje buke obrtnih elektrinih maina .................................................. 39 1.8 Literatura .................................................................................................................. 40

1 MERENJE NEELEKTRINIH VELIINA

Sa stanovita prouavanja rada, svojstava i ispitivanja elektrinih maina i transformatora veoma su interesantne sledee neelektrine veliine: temperatura, brzina obrtanja, klizanje, moment i korisna snaga motora, moment inercije i buka. 1.1 Termika ispitivanja

Poznavanje termikih prilika i ponaanja elektrinih maina i transformatora je od velikog znaaja, kako za proizvoae, tako i za korisnike ovih ureaja. Za analizu termikih procesa, proizvoai elektrinih maina i transformatora koriste sloene numerike postupke i raunare visokih performansi. Zagrevanje, ivotni vek i naznaena (nominalna, nazivna) snaga su usko povezani pojmovi. Izolacija maine stari sa vremenom, to najvie zavisi od temperature, a zatim od dielektrinih i mehanikih naprezanja, agresivnih uticaja sredine i vlage. Pod uticajem poviene (odnosno sniene) temperature ubrzavaju se (odnosno usporavaju) hemijski procesi koji izazivaju promene fizikih osobina izolacije (mehanike i dielektrine vrstine). Prema empirijskom pravilu, za svako povienje temperature od 8 K , vek trajanja izolacije smanjuje se na polovinu i obrnuto, u odnosu na vek izolacije kod propisom dozvoljene maksimalne temperature. Dakle, vek trajanja izolacije, pa prema tome i maine, zavisi od radne temperature maine. Srednja vrednost veka trajanja dananjih elektrinim maina i transformatora iznosi nekoliko decenija. Naznaena snaga je ona snaga koja je navedena na natpisnoj ploici ureaja, dok je stvarna snaga je ona pri kojoj su zagrevanja maine jednaka dozvoljenim. Ako se maina optereena naznaenom snagom greje vie nego to je dozvoljeno, to znai da je njena stvarna snaga manja od naznaene, i obrnuto. Sa stanovita korisnika prihvatljivo je da stvarna snaga bude vea od naznaene snage, a u suprotnom, zavisno od veliine razlike ovih snaga, moe doi do pregovora izmeu proizvoaa i kupca vezano za umanjenje cene maine. Termiko ispitivanje moe trajati i vie od desetak sati, zato su od velikog znaaja metode koje trajanje ispitivanja skrauju. 1.1.1 Temperaturne klase izolacije Pri procesu preobraaja energije u elektrinim mainama i transformatorima jedan deo energije se pretvara u toplotu, to sa stanovita korisnika predstavlja gubitke. Toplota proizvedena gubicima zagreva delove maine (magnetno kolo, namotaji, izolacija, sud) i izaziva povienje njihove temperature u odnosu na okolnu sredinu (ambijent). Povienje temperature, u optem sluaju, zavisi od veliine i vremenske funkcije optereenja (trajni rad, ciklini rad i rad u vanrednim uslovima) i naina i efikasnosti hlaenja. Preoptereenja i poremeaji u hlaenju dovode do neeljenih povienih zagrevanja maine. Do poremeaja 4

u hlaenju moe doi usled smanjenja brzine ili koliine rashladnog sredstva, izostavljanja ili naopako montiranih ventilatora i sl. Sa porastom snaga maina problem zagrevanja postaje sve izraeniji, jer su gubici priblino srazmerni sa zapreminom, a odvoenje toplote sa povrinom. Oznake koje emo koristiti za pojedine pojmove su sledee: temperatura u uobiajenom smislu: o C , apsolutna temperatura: T [K ] , porast temperature u odnosu na okolinu (ambijent): [K ]= a i

[ ]

razlika dvaju temperatura na bilo kom mestu: [K ]= 1 2 . U odnosu na gubitke usled magneenja i mehanike gubitke, gubici u usled optereenja (gubici u namotajima) su znaajniji po veliini i posledicama, budui da se oni direktno prenose na izolaciju provodnika, koja termiki gledano, predstavlja najosetljiviji deo maine. Izolacioni materijali su svrstani po klasama (grupama) s obzirom na njihove termike karakteristike u tzv. Temperaturne klase izolacije, TKI. Propisima je definisano najvie dozvoljeno povienje temperature pojedine klase u odnosu na okolinu (tabela..). Maina termiki zadovoljava u pogledu izolacije ako je dobijena vrednost maksimalnog povienja temperature iz ogleda zagrevanja ( m ) manja ili jednaka dozvoljenom maksimalnom povienju temperature, dozv. , odreenog na temelju TKI.
Tabela 1-1 Klasifikacija izolacionih materijala prema temperaturnim klasama izolacije

Klasa izolacije Y A E B

Maksimalna dozvoljena temperatura 90o C 105o C 120 C 130o C

o

Izolacioni materijal (* nisu u toj klasi uopteno prihvaeni) pamuk, papir, prepan, svila, drvo, najlon pamuk,papir,prepan, svila, drvo, najlon, perlon *lakirana ica sa sintetikim lakom *pertinaks, poliesterne smole anorganski materijali: staklena vlakna, azbest, staklena vlakna, azbest, tinjac staklena i azbestna vlakna, tinjac tinjac, porculan, keramiki materijali, staklo, kvarc Primena neimpregnirano, neuronjeno namoti impregnirani uljnim lakovima ili uronjeni u ulje namoti impregnirani vetakim smolnim lakovima namoti impregnirani sintetikim lakovima namoti impregnirani epoksidnim i poliesternim smolama klase F namoti impregnirani silikonskim smolama maksimalna temperatura ograniena samo fizik. i elektr. svojstvima pri radnoj temperaturi

155 C

H C

180o C preko 180oC

1.1.2 Merenje temperature Cilj ogleda zagrevanja je proveravanje povienja temperature u odnosu na rashladni fluid. Zato moramo poznavati temperature kako pojedinih delova maine, tako i temperaturu rashladnog srerdstva, odnosno temperautru okoline. Kod odreivanja temperature namotaja sluimo se metodom porasta otpora i ugraenim detektorima temperature. 1.1.2.1 Primena termometara Termometrima merimo temperaturu pristupanih delova (magnetnog kola, leita, komutatora, prstenova, eventualno namota) i okoline. Bolje je upotrebiti termometar sa alkoholom nego sa ivom, naroito ako se merenja vre na mestima gde postoje naizmenina ili obrtna magnetna polja usled kojih se u ivi indukuju ems i vihorne struje koje ivu zagrevaju, to uzrokuju poveanje pokazane temperature u odnosu na stvarnu. Zatim, u sluaju loma, postoji i mogunosti upadanja kapljica ive u mainu, koje je vrlo teko odstraniti i koje mogu da dovedu do kratkog spoja izmeu delova koji su pod naponom. Danas su u primenjuju precizni digitalni termometri, koji imaju posebne nastavke za merenje temperature vrstih delova, odnosno tenosti i fluida. Prilikom merenja prislanjanjem na pristupane povrine mora se obezbediti dobar termiki kontakt, a prilikom merenja temperature okoline potrebno je izbei uticaj zraenje same maine ili strujanja vazduha. Dodatno, potrebno je voditi rauna i o eventualnim padovima temperature kroz materijale od rezervoara termometra do povrine ije se temperatura meri (izolacija namota, filc). 1.1.2.2 Metoda promene otpora Ova metodom se zasniva na poveanju omskog otpora provodnika usled zagrevanja, a pomou nje se odreuje srednja temperatura namota. Greka ove metode je 5 10 o C . U prvoj aproksimaciji, otpor se moe da prikazati kao linearna funkcija temperature: R = R ( ) R0 (1 + 0 ) , gde su R0 i 0 vrednost otpora i temperaturnog sainioca pri temperaturi od 0 o C , a sa je oznaena temperatura u stepenima Celzijusa. Imamo 0 = 1 / 235 za bakar, 1 / 225 za aluminijum, 1/ 260 za platinu. Neka je hladno stanje karakterisano sa Rh , h a toplo (zagrejano) stanje karakterisano sa Rt ,t . Potrebno je obratiti panju da temperatura okoline (ambijenta), a , u optem sluaju nije identina sa temparaturom namota u hladnom stanju. Prihvatljivo je h a + 2 o C . Za namot nainjen od bakra vredi sledei odnos vrednosti otpora u toplom i hladnom stanju:

Rt 235 + t = . Rh 235 + h Nepoznata temperatura u toplom stanju namota od bakra, t , se dobija iz:

t =

Rt (235 + h ) 235 . Rh

Ako pretpostavimo da je temperatura u hladnom stanju, h , tano poznata, apsolutna greka pri odreivanju temperature u toplom stanju je: R Rt . t = (235 + t ) h + R Rt h Vidljivo je da je greka koju inimo pri odreivanju temperature jako zavisna o greci uinjenoj merenjem otpora namota. Ako pretpostavimo da su otpori tano Rh i Rt tano izmereni, a da je temperatura h izmerena sa grekom h , za apsolutnu greku temperature u toplom stanju dobija se: t = h Rt . Rh

Merenje otpora u toku rada mogue je kod svih namota napajanih jednosmernom strujom (statorskih i rotorskih). Kod rotorskih namota (induktori sinhronih maina) prikljuenje voltmetra vri se pomou metalnih etkica (ploastih, mreastih i sl.) privrenih na izolovanim draima pomou kojih se one prisloe na kontaktne prstenove u toku merenja. Merenje otpora statora maine za naizmeninu struju moe da se izvri samo na kraju ispitivanja, pri iskljuenoj i zaustavljenoj maini. Merenje temperature obrtnih delova pomou termometara ili promene otpora, ako je struja naizmenikna, zahteva zaustavljanje maine. Budui da se zaustavljena maina hladi, nastoji se da se to pre po zaustavljanju izmeri temperatura. Ako je vremenski perid od zaustavljanja do trenutka merenja dui od 15 do 20 sekundi, vri se ekstrapolacija krive hlaenja i tako odredi temperatura u trenutku iskljuenja. Otpor namota se pritom meri najmanje tri puta, po mogunosti u istim vremenskim intervalima, ije trajanje nije due od vremena potrebnog za obavljanje prvog merenja, a ne sme da bude due od 2 minute 1.1.2.3 Metoda ugraenih pokazivaa Ovom metodom moe se izmeriti temperaturu najtoplije take. Pokazivai (detektori) su elementi malih dimenzija koji su povezani sa preciznim instrumentima radi merenja lokalne temperature. Tokom proizvodnje ili popravke ugrauje se izvestan broj pokazivaa na odreena mesta maine u kojima se oekuju najvea zagrevanja. Razlikujemo dva osnovna tipa pokazivaa: otpornike termometre i termospregove. Otporniki termometri mere temperaturu zagrejanog mesta, dok termospregovi mere povienje temperature iznad okoline, koje propisi i definiu. Zbog vie tanosti merenja (greka od 1 do 2 % ) i manje strogih zahteva u pogledu mernog pribora, danas se gotovo iskljuivo koriste otporniki termometri. Dodatno, pri slabljenju kontakta otpornika 7

metoda pokazuje viu temperaturu , pa su maine na taj nain preventivno zatiene. Zavisno od mesta na koje se ugrauju, primenjuju se pljosnati i cilindrini otporniki termometri. Pljosnati su oblika uzane tanke trake od tvrdog izolacionong materijala na koju je bifularno namotana tanska platinasta ili bakarna ica, a sve to je obloeno izolacionim materijalom. Namenjeni su za ugradnju u lebovima izmeu slojeva ili na dno leba. Kod cilindrinog je platinska ili bakarna ica namotana oko tapa i hermetiki zatvorena u metalnoj futroli). Ovi termometri su pogodni za merenje temperature rashladnog fluida, gasa ili tenosti u cevima. Standardizovana vrednost otpora na 0 o C je 100 . Za platinski materijal, otpor otpornikog termometra je: R = R0 (1 + 0 ) = R0 + R0 0 = 100 + 0,385

[] .

Provera otpornikih termometara spada u program ispitivanja elektrinih maina u kojima su oni ugraeni. Vri se merenjem elektrinog otpora pomou jednosmerne struje, u hladnom stanju, preciznom mostovima i merenjem temperature pomou termometara. Struja, pri kojoj se vri merenje ne sme prelaziti nekoliko desetina mA , zbog greke usled zagrevanja otpornikih termometara. Pri ispitivanju se kontrolie i otpor izolacije otpornikih termometara. Kod visokonaponskih maina sa izolacionom aurom oko provodnika pokazivae je mogue postaviti na mesta prikazana na slici 1-1.

P2 P3

P1 P3

Slika 1-1 Postavljanje detektora u lebu visokonaponskih maina

Prikazana mesta su karakteristina mesta koja su u praksi najee zastupljena i u nastavku su date njihove karakteristike. P1 poloaj izvan izolacionog sloja u lebu, odnosno na bonim vezama. U ovom poloaju pokaziva ne pokazuje temperaturu namota, pa je potrebno proceniti pad temperature kroz izolaciju. Taj pad temperature je srazmeran debljini izolacije i gubicima u bakru provodnika, a obrnuto srazmeran termikoj provodnosti izolacionog materijala. Greka moe da iznosi 15 do 20 o C ako se meri termometrom-pokazivaem, odnosno 5 do 10 o C ako se meri metodom promene otpora. P2 - izmeu slojeva (kod dvoslojnog namota) u sredini visine leba. U ovom poloaju pokaziva dosta verno meri temperaturu namota, jer nema toplotnog fluksa na mestu postavljanja pokazivaa, pa se taj poloaj najee i koristi. Greka je do 5 o C . 8

P3 - unutar izolacionog sloja prema namotu, u lebu ili na bonim vezama. U ovom poloaju merenje je korektno, ali ne moe da se uvek da se realizuje kod visokonaponskih motora zbog mogunosti promene osobina pokazivaa kod visokonaponskih ispitivanja namota, jer su oni osetljivi na snano elektrino polje. Greka je zanemariva. Kod jednoslojnih namota pokaziva temperature se stavlja na dno leba izmeu postave leba i izolacione aure sloja. Od ovoga se izuzima sluaj kada blizu dna leba prolazi kanal za rashladni vazduh. Tada se pokaziva stavlja na bonu stranu leba. Kod dvoslojnih namota pokazivai se stavljaju u izolacionu auru izmeu slojeva. Kod namota sa vie od dva sloja po lebu pokazivai se stavljaju u izolacione aure izmeu slojeva i to na mestima gde se predvia najvee zagrevanje. Metoda je u principu onoliko tana, koliko je ugraeni dava blii najtoplijem mestu unutar maine. Ukoliko dava nije na najtoplijem mestu ili vrlo blizu njega mogu nastati veliki problemi. Jo jedan nedostak ovoj metodi je to termodavai menjaju svoje karakteristike tokom vremena. 1.1.2.4 Osnovno o propisima Propisi definiu jedinstvene uslove o ispitivanju zagrevanja elektrinih maina kako bi se omoguilo poreenje raznih mernih postupaka. Ovi propisi predviaju: merenje srednje temperature namota metodom promene otpora; nain postavljanja i broj ugraenih detektora; sluajeve primena pojedinih metoda; sluajeve merenja temperature po zaustavljanju.

Da bi se omoguila poreenja dobijenih rezultata merenja, propisuju se: uslovi hlaenja posle prekida optereenja; najdue trajanje zaustavljanja; nain ekstrapolacije krive hlaenja.

Ako imamo u vidu razliite konstrukcione osobine, principe rada, raznolikost gabarita i snaga elektrinih maina, namee se i niz specifinosti vezanih za ogled zagrevanja pojedinih vrsta elektrinih maina. U daljem tekstu bie obraene neke od specifinosti za pojedine maine.

Slika 1-2 Primer ektrapolacije krive otpora statora nakon zaustavljanja

1.2

Merenje brzine obrtanja

Poznavanje brzine obrtanja je veoma znaajno za ispitivanja i analizu mnogih stanja obrtnih elektrinih maina. Razlikujemo potrebu za pojedinanim merenjima, za koje se koriste tahometri, odnosno za trajnim merenjima, npr. u kolima sistema automatske regulacije. Za trajna merenja u sporo-promenljivim stanjima koriste se tahometarski generatori, dok se za merenja u brzo-promenljivim stanjima koriste instrumenti za impulsno merenje brzine obrtanja (enkoderi i slino). Merenja se mogu vriti sa ili bez mehanikog kontakt izmeu vratila maine i vratila samog instrumenta, pa razlikujemo kontaktne i bezkontaktne metode. Bezkontaktne metode su bazirane na optikim, magnetnim, kapacitivnim i drugim davaima, i posebno su pogodne za ispitivanje mikromotora, kao i motora ije vratilo nije pristupano.

1.2.1 Tahometri Tahometre po principu rada delimo na centrifugalne, integralne, sa vihornim strujama, kvarcne, stroboskopske itd, dok ih po nainu prikazivanja reultata delimo na analogne i digitalne. U praksi se danas najee sreu digitalni, optiki i kvarcni tahometri. Kod primene optikih tahometara na vratilo ili vrsti obrtni deo maine stavi se odgovarajui marker, koji se kod merenja obasjava svetlou instrumenta. Nakon nekoliko sekundi oita se pokazivanje instrumenta. Radi prisustva tahometara raznih tipova u naim laboratorijima, daemo kratak pregled njihovih karakteristika.

10

1.2.1.1 Centrifugalni Fiziki princip rada bazira se na zavisnosti brzine obrtanja i centrifugale sile koja deluje na merni sistem sastavljen od dveju masa. Klase 0,5 i 1. Fc = m v2 = m r 2 , r

1.2.1.2 Integralni Sastoji se od brojila obrta i hronometra (satni mehanizam). Meri srednju vrednost brzine pokazujui broj obrta u nekom fiksnom vremenu, na primer 3 s . Moe se konstruisati i za klasu 0,1. Poto nema merni opseg klasa se odnosi na izmerenu vrednost. n sr = 1 n( t ) dt T 0
T

1.2.1.3 Sa vihornim strujama Funkcionie na principu merenja polaznog momenta ukoenog asinhronog motora pomou merenja sile opruge. Sastoji se iz jednog viepolnog stalnog magneta koji se obre brzinom merene osovine. Tako stvoreno obrtno polje izaziva vihorne struje u induktu od aluminijuma zvonastog oblika, pa i momenat srazmeran brzini obrtanja. Momenat se uravnoteuje torzionim momentom opruge srazmernim uglu skretanja kazaljke instrumenta. Pv = k 2 = M M = 1.2.1.4 Kvarcni Pokazivanje je digitalno, merni ciklus je 1 s , tanost 1ob / min . Princip rada je baziran na indukcionoj detekciji. Rotor je napravljen od viepolnog permanentnog magneta, koji u namotu statora indukuje ems ija je vrednost i uestanost srazmerna brzini obrtanja. Preko kristala kvarca se dobija vremenska baza. 1.2.1.5 Stroboskopska metoda pomou stroboskopske lampe Slui za bezkontaktno merenje brzine obrtanja i klizanja i posmatranje vibracionih, translatornih i obrnih predmeta. Predmet koji se kree se osvetljava otrom imulsnom svetlou ija se uestanost moe kontinualno menjati. Pri jednakost periode impulsa osvetljavanja i kretanja predmeta ima se utisak da posmatrani predmet miruje. Regulator uestanosti ima skalu u ob / min . Lampa je ispunjena gasom pod pritiskim (kseon, neon), koji je bez inercije, tako da omoguava brzo i otro osvetljavanje. Brzina obrtanja se praktino meri tako da se na osovinu privrsti takozvani stroboskopski krug, ili se na samom vratilu obelei jedna crta. Kada, kod osvetljavanja i poveanja uestanosti stroboskopske lampe, prvi put imamo prividni oseaj da obeleena crta miruje, oitamo pokazivanje instrumenta. Naime, isti oseaj emo imati kod bilo kod pokazivanja instrumenta, koje je viekratnik brzine obrtanja elektrine maine. Pv = k

11

n/4

n/3

n/2

Slika 1-3 Merenje brzine obrtanja pomou stroboskopske lampe

1.2.2 Merenje klizanja asinhronih maina Merenje klizanja, s , vri se radi preciznog, posrednog, odreivanja brzine asinhronih maina, u podruju malih klizanja, kao i i zbog odreivanja gubitaka u namotu, odnosno kavezu asinhronih maina. Odreivanje klizanja preko brzine obrtanja u podruju malih klizanja nije preporuljivi, to se lako moe pokazati. Relativna vrednost klizanja je po definiciji: s= ns n n =1 . ns ns n s 1 n , = . ns s s ns s n >> , s n

Apsolutna greka klizanja je: s =

Za mala klizanja vredi: s <<1, n n s ,

ime je dokazana ranije izreena tvrdnja. Dakle, klizanje treba meriti neposredno, izuzev u sluajevima velikih klizanja. Po definiciji, klizanje je jednako odnosu uestanosti rotora i statora. Postupci za merenje klizanja se u osnovi baziraju na brojanju odreenih pojava vezanih za uestanost veliina rotora (skretanje instrumenta ili slino), M , u posmatranom vremenu, t . Klizanje se dobija iz odnosa broja pojava, M , i ukupno mogueg broja dogaaja, jednakog proizvodu uestanosti dogaaja i vremena posmatranja t , to je povezano sa mrenom uestanosti. Dakle, vredi: s= f2 M = f1 f1 t .

Pri realizaciji merenja mora se voditi rauna o ogranienjima ljudskog oka i mernog sistema instrumenta, koji mogu da registuju 2 do 3 skretanja u sekundi. 12

1.2.2.1 Odreivanje klizanja preko rotorskih veliina Ovi postupci se zasnivaju na merenju veliina koje imaju rotorsku uestanost (napon i struja rotora, rasuti fluks rotora). Za asinhrone maine sa namotanim rotorom registrujemo skretanja ampermetra i voltmetra prikljuenih na prstenove. Za uestanost mree od 50 Hz , za instrumente sa pokretnim 2M [%] ,odnosno sa mekim gvoem s = M [%] . imamo: s = t t kalemom

Koristei instrument sa mekim gvoem moemo da izmerimo klizanja do 5 % , a sa mekim gvoem upola manje. Budui da se rasuti rotorski fluks zatvara kroz vratilo, indukujui u njemu ems i vihorne struje rotorske uestanosti, i okolni prostor, klizanje, kod maina sa kratkospojenim rotorom, moemo odrediti i pomou milivoltmetra prikljuenog pomou etkica na dva kraja vratila koji moraju da budu slobodni, ili pomou milivoltmetra i kalema, odnosno magnetne igle (kompas) smetenog u okolni prostor maine. 1.2.2.2 Stroboskopski postupak Od pribora je potrebno imati stroboskopsku lampu, koju emo prikljuiti na statorsku mreu, a koja e davati impulsnu svetlost dvostruke statorske uestanosti. Dalje, potrebno je na vratilo privrstiti stroboskopski krug (ili ga nacrtati), nainjen sa onoliko crnih i belih iseaka, m , koliki je broj polova ( 2 p ) asinhrone maine.
m = 4; p = 2 marker

Slika 1-4 Stroboskopski krug

Za klizanje, pri uestanosti napajanja statora od 50 Hz , imamo: s= p M M M = s = [%] m f1 t 2 f1 t t

Ovim postupkom se mogu meriti klizanja najvie do 2-3%, to je sluaj kod motora velikih snaga. Kod motora malih snaga, ija su nominalna klizanja vea, opisani postupak ne odgovara. U takvima sluajevima treba upotrebiti lampu koja ima jedan osvetljaj u periodi i stroboskopski krug sa m = p (i belih) iseaka tako da e klizanje (u procentima) biti: 13

s=

2M t

[%]

ime se opseg merenja proiruje do 4-6%, s obzirom na mogunost brojanja 2-3 iseka u sekundi. 1.2.3 Tahometarski generatori Tahometrski generatori su male elektrine maine iji je napon na prikljucima srazmeran brzini obrtanja. Rade praktino u praznom hodu, a upotrebljavaju se svuda gde je potrebno registrovati brzinu obrtanja. Osnovni nedostaci tahometarskih generatora su potreba za slobodnim krajem vratila, posmatrane maine, za montau, nemogunost koritenja kod velikih brzina, razliite konstante srazmernosti napona i brzine obrtanja, k TG , ak i za istu seriju, temperaturna zavisnost, generisanje visokog nivoa uma i relativno velika inercija. Zbog navedenih nedostataka, danas se u kod registrovanja brzine u prelaznim stanjima i brzim procesima tahogeneratori praktino ne upotrebljavaju. Postoje tri osnovna tipa tahometarskih generatora: jednosmerne struje, asinhroni i sinhroni. 1.2.3.1 Tahometarski generator jednosmerne struje (dinamo) Ovo je generator sa nezavisnom pobudom, stator ima dva dela prvi je stalni magnet cilindrinog oblika, koji je smeten u unutranjosti rotora , dok je drugi deo jaram statora, koji slui samo za sprovoenje fluksa. Rotor je uplji, ima oblik lonca i sastoji se od samo od namota i komutatora. Opisanom konstrukcijom svedeni su na najmanju meru mehanika i elektrina inercija rotora, valovitost izlaznog nampona i reakcija indukta. Rotor moe da bude i u obliku diska sa tampanim namotom. Najznaajniji problemi kod ovog tipa tahogeneratora su prevojna taka za n = 0 , U = 0 , zbog pada napona na izmeu etkica i komutatora. Greka se znatno umanjuje ako se upotrebe metalografitne ili metalne etkice a komutator izradi od posrebrenih ili srebrnih kriaka um (modulacija) koja se javlja na osciloskopu, tako da se dobijaju loi snimci prelaznih pojava u kojima se brzina menja. Postoje tri osnovna harmonika koji su uzrok ove valovitosti: zbog konanog broja kriaka komutatora, zbog lebova indukta (ako postoje), zbog nesimetrije magnetnog kola. Ne preporuuje se upotreba filtera radi suzbijanja ovih harmonika, jer se time poveava vremenska konstanta maine. temperaturna greka zbog promene otpora indukta i magnetskih osobina stalnog magneta.

14

Slika 1-5 Karakteristika TG jednosmerne struje

Osim merenja brzine obrtanja registruje i promenu smera obrtanja (menja se polaritet napona). Ovi generatori daju za 1000 ob/min napon U = 1 100 V . 1.2.3.2 Tahometarski generator sinhronog tipa (alternator) To su jednostavni alternatori sa stalnim magnetima na rotoru i promenljivom brzinom, iji su napon na prikljucima i uestanost srazmerni brzini obrtanja. Brzina obrtanja se, dakle, moe meriti na dva naina, preko napona ili preko uestanosti. Bolje je meriti preko uestanosti, jer na napon utie optereenje, kvalitet ispravljaa (ako se koriste), elementi filtera za ispravljanje napona i temperatura. Prvenstveno se koriste za merenje brzine obrtanja, a retko u regulaciji, budui da im se uestanost menja sa brzinom, pa se menjaju i parametri u regulacionim kolima (induktivnosti, kapaciteti). U odnosu na tahogeneratore jednosmerne struje, ne registruju promenu smera obrtanja, osim ako se ne vri poreenje u pogledu faznog stava. Imaju znatan momenat inerecije, ali nemaju komutator i etkice. 1.2.3.3 Tahometarski generatori asinhronog tipa Kao tahogenerator moe da se upotrebi i dvofazna asihrona maina. Na statoru su smetena dva namota- pobudni (P) i generatorski (G), postavljeni pod elektrinim uglom od 90 o . Pobudni namot je prikljuen na naizmenini napon stalne uestanosti i amplutude, a u generatorskom namotu se javlja naizmenini napon iste uestanosti, ija je amplituda srazmerna brzini, a faza zavisna od smera obrtanja. Rotor je uplji, sa tankim bakarnim cilindrom.

15

Princip rada je zanovan na osobinama naizmeninog fluksa koji prodire kroz viefazni namot rotora u kratkom spoju. Ako rotor stoji, u generatorskom namotu se ne indukuje nikakav napon. Ako se rotor obre, pojavi se, kao kod jednofaznog asinhronog motora, eliptiko obrtno polje, usled kojeg se indukuje napon u generatorskom namotu. Linearnost izlaznog napona je utoliko bolja ukoliko je sinhrona brzina vea od radne. Zato je uobiajena izvedba ovih tahogeneratora dvopolna, uz frekvenciju pobudnog napona kod boljih tahogeneratora od 400 Hz .

400 Hz ~

P G

V
Slika 1-6 Princip rada tahometarskog generatora asinhronog tipa

Ovi tahogeneratori nemaju komutator kao generatori jednosmerne struje, ni promenljivu uestanost kao sinhroni generatori. Pouzdani su, imaju malo trenje i mogu da budu veoma precizni. Naizmenini napon se lako transformie za upotrebu u regulacionim kolima, nema parazitskih harmonika. Njihov osnovni nedostaci su potreba za pobudnim naponom industrijske ili poviene uestanosti, loe iskorienje matrijala, ne daju informaciju o ubrzanju. Ovi generatori daju za 1000 ob/min napon U = 1 10 V , tj. oko 10 puta manje nego generatori jednosmerne struje. 1.2.4 Impulsno merenje brzine obrtanja Za merenje brzine obrtanja u prelaznim pojavama i brzo-promenljivim radnim procesima elektromotornih pogona koriste se precizne digitalne metode i instrumenti za impulsno merenje brzine obrtanja (enkoderi, ..). Za razliku od tahometara, oitavanje brzine obrtanja je od sekundarnog znaaja, ve se, primarno, informacije o brzini obrtanja, obino u digitalnom obliku, prosleuju regulacionom kolu. Na vratilu ili vrstom obrtnom delu maine se postave odgovarajui markeri, koji se pomou optikih (najee), magnetnih ili kapacitivnih davaa pretvore u povorku (niz, seriju) etvrtastih elektrinih impulsa, iste amplitude i vremena trajanja, a ija je uestanost srazmerna brzini obrtanja. Dakle, brzina obrtanja se meri preko uestanosti, a za ta se mogu koristiti tajmeri (za merenje vremena) i brojai (za brojanje impulsa). Postoje tri osnovne metode: metoda brojanja impulsa unutar vremena odabiranja, metoda merenja vremena periode i kombinovana metoda brojanja impulsa i merenja periode. 16

1.3

Merenje momenta i odgovarajue snage

Poznavanje ponaanja elektrinih maine pod optereenjem (koliko maina sme da se optereti, kako se ponaa sa promenom optereenja i slino) je od primarnog znaaja kako za korisnike, tako i za proizvoae. Ako ponaanje optereene maine eli da se odredi ogledom, okolnosti moraju biti to slinije onima u stvarnom pogonu. Za optereivanje motora, kao i za eventualno odreivanje obrtnog momenta i mehanike snage koju motor predaje na vratilu, koriste se elektrine, mehanike, hidrauline i druge konice. Badarenjem konice izrauju se dijagrama ili tabele pomou kojih se lako moe odrediti momenat, a uz poznatu brzinu obrtanja, i mehanika snaga u svim moguim uslovima rada. Danas se za odreivanje momenta maine primenjuje veliki broj razliitih metoda. Za ustaljena stanja i sporo promenljiva reime rada koriste se mehanike, hidrauline i magnetne konice, elektrodinamometri, torziometri i elektrine maine sa poznatim gubicima. Svaka od pomenutih metoda ima i svoje prednosti i nedostatke, od tanosti pa do cene upotrebljene merne opreme. Ukoliko je materijalni faktor ograniavajui, to je est sluaj u naim ispitnim laboratorijama, zgodno je merenje provesti sa ve postojeom opremom i instrumentima. Generator jednosmerne struje spada u standardnu opremu ispitnih laboratorija, a u odnosu na mehanike i hidraulike konice, primena ovog generatora kao elektrine konice karakterisana je udobnijim rukovanjem, stalnosti rada pri koenju, lakom i finom regulaciom optereenja, dok je nedostatak manja preglednost - ne moe direktno da se meri momenat. Za srednje brze promenljive reime rada koriste se fotoelektrini pretvarai ija je osnova torzioni tap, dok se za brzo promenljive reime koriste specijalne metode, bazirane na primeni opte teorije elektinih maina i mikroprocesora, sa ili bez senzora.

1.3.1 Mehanike konice Mehanike konice imaju oigledan fiziki princip rada, relativno su jednostavne konstrukcije i pregledne su za rad. Osnovni nedostaci su teko regulisanje, nemirna ravnotea i optereenje jedne strane leita zbog svoje teine, ako se ne predvidi posebno spoljanje leite. Kod ove vrste konica, sva dovedena energija na vratilu troi se u trenju. Princip rada Pronijeve konice je slian automobilskoj konici- elini toak se koi jaim ili slabijim pritezanjem aluminijumskih ili azbesnih obloga. Usled jakog zagrevanja potrebno je predvideti vodeno hlaenje. Momenat se uravnoteuje masom m na poluzi duine l , tako da je izraz za obrtni momenat, M : M =mgl . Kod motora manjih snaga primenjuju se konice sa trakom i tegovima ili dinamometri. Jedna varijanta konice sa trakom i tegovima prikazana je na slici 1-7. Posebnim graninicima postie se da traka ne spadne sa remenice. Da traka ne krene mora biti ispunjeno m1 > m2 . Momenat koji se postie u ravnotenom poloaju je: M = 0,5 (m1 m2 ) g ( D + d ) , gde je d debljina trake. 17

m1

m2

Slika 1-7 Mehanika konica sa trakom

1.3.2 Hidrauline konice Hidraulina konica zasniva se na pretvaranju mehanike energije motora u toplotu prilikom trenja obrtnog tela u tenosti (slika 1-8). Upotrebljava se za maine snage od 100 kW do 5 MW . Na vratilo konice privrene su lopatice koje se vrte izmeu rebara kuita u kome se nalazi voda. Tenost se mea i nastoji da povue kuite za sobom, to se uravnoteuje protivtegom na kraju poluge kojim se meri momenat. Nije mogua fina regulacija. Momenat optereenja hidrauline konice je srazmeran je drugom stepenu brzine obrtanja. 1.3.3 Magnetne konice Magnetne konice se koriste a ispitivanje maina malih snaga, normalnih i velikih brzina obrtanja. Rade na principu gubitaka u gvou. U osnovi, predstavljaju generator jednosmerne struje bez namota indukta. Izborom materijala rotora postiu se veliki gubici usled histerezisa (rotor od tvrdog elika) ili vihornih struja (rotor od mekog gvoa velike premeabilnosti). Slino kao i kod prethodnih konica, momenat se meri preko poluge i tegova ili torzione opruge sa kazaljkom.

1.3.4 Elektrodinamometar Jedan od najzaajnijih ureaja za sprovoenje ogleda optereenja je elektrodinamometar (dinamo vaga, klatna maina). U odnosu na prethodno opisane konice, elektrodinamometar predstavlja univerzalnije reenje, jer omoguuje merenje momenta na vratilu motora (funkcionie kao pogonska maina) ili generatora (funkcionie kao konica radna maina) a da se pri tome energija ne gubia zahvaljujui svojoj konstrukciji (pokretnom statoru). U elektrodinamometru su sjedinjene prednosti elektrinih maina za optereenje i pogon i konica u pogledu jednostavnog regulisanja optereenja, mogunosti rekuperacije energije i direktnog merenja momenta. Najpogodnije je upotrebiti mainu za jednosmernu struju zbog jednostavnog regulisanja optereenja i brzine obrtanja i 18

mogunosti dobijanja razliitih karakteristika. Grade se za snage do 500 kW . Obino imaju ugraen tahometar radi odreivanja mehanike snage. Nain merenja je jednostavan: M = m g l P = M =

[Nm] ,
2 M n [W ] . 60

Klasina konstrukcija elektrodinamometra je sa dva spoljanja stojea nepokretna leita i dva unutranja pokretna leita (slika 1-9). Unutranja leita omoguuju da se stator maine moe da se zakrene za izvestan ugao (nije vrsto vezan za podnoje kao kod normalnih maina). Obrtni moment se meri na statoru, pri emu koristimo injenicu da su elektromagnetski obrtni momenti koji deluju na stator i rotor po svojoj veliini jednaki, a po smeru suprotni. Kod elektrinih maina obrtni moment statora preuzimaju temelji, dok je u ovom konkretnom sluaju stator moe da se zakrene. Tegovima ili oprugom stvara se protivmomenat statorskom momentu kako ne bi dolo do zakretanja. Pre samog merenja potrebno je izbadariti elektrodinamometar, jer postoje mehaniki gubici u samom elektrodinamometru (spoljanja leita, ventilacija) iji momenat poluga registruje i kada nema optereenja. Badarenjem eletrodinamometra u motorskom reimu rada u praznom hodu dobija se korekciona masa m0 = f (n ) . Ako se eli preciznije merenje primenjuje se sledei izraz: M = (m m0 ) g l . Predznak + vredi za elektrodinamometar koji radi kao generator, dok predznak - vredi za elektrodinamometar koji radi kao motor.

ED

Slika 1-8 Elektrodinamometar

Budui da nije svejedno u kom se smeru obre rotor kod odreenog reima rada, kod konstrukcija sa polugom je ponekad predviena mogunost da se poluga prebaci i na drugu stranu statora ili jednostavno postoje dve poluge koje jedna drugu dre u ravnotei, a merenje je uvek mogue, bez obzira na smer obrtanja (kao kod Pronijeve konice).

19

1.3.5 Torziometri Torziometar (merna osovina) se koristi a stacionarne i sporopromenljive reime, jer zbog sopstvenih oscilacija utie na prelazna stanja. Princip rada je baziran na primeni osetljivih mernih traka, iji se otpor menja uvrtanjem torzionog tapa. Stavlja se izmeu dve mehaniki spregnute maine, a izlazna veliina je jednosmerni napon srazmeran torzionom naprezanju vratila tj. momentu optereenja. Na rotoru torziometra zalepljene su, pod uglom od 45 o , osetljive otporne merne trake, t1 i t 2 , koje pripadaju mernom mostu (slika 1-10). U neoptereenom stanju most je u ravnotei, dok se u sluaju optereenja vratila otpori traka t1 i t 2 promene, pojavi se naponski (ili strujni) signal koji se posle pojaanja dovodi na instrument za merenje momenta. Izlazni signal je linearan, a registruje se promena smera momenta, jer se istovremeno menja i polaritet signala. Trake su osetljive na mehanika naprezanja tako da treba odabrati torziometar prema maksimalnom momentu koji se moe pojaviti pri manipulaciji, npr. pri putanju u rad asinhronog motora. Na statoru torziometra postavljeni su drai etkica pomou kojih se obezbeuju veze preko rotorskih prstenova sa mernim mostom na rotoru. Obino se ima pet etkica: dve za naponsko napajanje, dve za izlaz i jedna za masu. Signal sa mosta, umesto preko etkica, moe da se prenese na modulaciju preko antene. Izrauju se od klase 0,5.

T
Ud ~ M

Slika 1-9 Torziometar

Za merenje momenta u srednje brzim prelaznim procesima koriste se fotoelektrini pretvarai, ija je osnova kratak torzioni tap, koji na dva kraja ima kodiranu traku. Osvetljavanjem kodiranih traka i oitavanjem pomou fotoelija, formira se niz impulsa za svaku kodiranu traku. Momenat je srazmeran broju impulsa razlike signala pojedinih traka. Impulsi se broje u akvizicionom ureaju uporeujui signal sa poznatom vremenskom bazom.

1.4

Elektrine maine sa poznatim gubicima

Elektrine maine sa poznatim gubicima su maine standardne konstrukcije koje slue za optereenje i pogon ispitivanih maina. Radei u reimu generatora (konica) slue za ispitivanje motora, a radei u reimu motora (pogonska maina) slue za ispitivanje generatora. Obino se ne moe direktno meriti moment optereenja, pa se isti odreuje na temelju prethodno sprovedenih ogleda za odreivanje gubitaka. 20

Gubitke u elektrinim mainama i transformatorima moemo podeliti na tri osnovne grupe: gubici koji ovise o naponu, uestanosti i brzini obrtanja, gubici pobude kod maina sa posebnim pobudnim namotom i gubici kojima je uzrok optereenje maine, u ta spadaju i razni dopunski gubici.

Meu gubitke u praznom hodu spadaju gubici u aktivnom gvou (feromagnetskim limovima), PFe , tj. gubici usled histereze, PH i vihornih struja, PV . Ovde spadaju i gubici trenja i ventilacije (leaji, kolektorske etkice, klizni kolutovi), Pf i dopunski (dodatni) gubici, Pd , kod pobuene maine. Gubici koji nastaju u namotima, PCu , pri ogledu praznog hoda uglavnom se mogu zanemariti, jer su struje relativno male. Meutim, kod transformatora manjih snaga i kod svih asinhronih maina, posebno sporohodnih, sa strujom magneenja do 80% nominalne struje, treba voditi rauna i o gubicima u bakru. Meu gubitke pobude uzimamo u obzir sve gubitke koji su posledica struje pobude (gubici u bakru pobudnih namota, u dovodnim etkicama, u regulacionim otpormnicima itd.) . Meu gubitke usled optereenja, Pt , ubrajamo gubitke u namotima usled struje optereenja (gubici u bakru), prelazne gubitke izmeu kolektora i kliznih kolutova i etkica, PU , te dopunske gubitke. Kod transformatora gubici usled optereenja se mere u ogledu kratkog spoja i raunski razdvajaju. Kod asinhronih maina gubici u bakru i dopunski gubici se raunski odreuju pri otereenju maine, dok se kod sinhronih maina i maina jednosmerne struje gubici usled optereenja mogu izmeriti ili raunski odrediti. Dopunski gubici nastaju pri optereenju usled vihornih struja i kao i usled skin-efekta u namotima maina naizmenine struje, a ovde ubrajamo i gubitke u neaktivnom gvou usled rasipnog magnetskog polja nastalog usled struje optereenja. U sluaju da vrimo ispitivanje maine (motora) koja ima tvrdu karakteristiku mehaniku karakteristiku, M = f (n ) , kao konicu moemo da upotrebimo generator jednosmerne struje sa paralelnom (otonom) ili kombinovanom pobudom. Prethodno je potrebno za neku brzinu obrtanja, n , koja pripada intervalu posmatrane tvrde karakteristike odrediti karakteristiku zavisnost stepena iskorienja konice od optereenja, G = G (PG ) , gde je PG korisna elektrina snaga koju generator (konica) predaje mrei. Prilikom vrenja ogleda mere se utroena elektrina snaga koju ispitivani motor uzima iz mree, P1M , snaga PG i brzina obrtanja (slika 1-10). Na osnovu ovih izmerenih veliina i oitavanja sa karakteristike G = G (PG ) moe se odrediti mehanika snaga na vratilu, P , razvijeni obrtni momenat, M , i stepen iskorienja ispitivanog motora, M : P= PG

M=

60 P P , M = . 2 n P1M

21

P1M W

G
PG R

Slika 1-10 Odreivanje stepena iskorienja maina sa tvrdom karakteristikom

Za ispitivanje motora sa mekom karakteristikom, budui da se brzina od interesa nalazi u irokom podruju, bilo bi potrebno da se kod upotrebe genaratora sa paralelnom pobudom naini familija karakteristika G = G (PG ) od kojih se svaka odnosi na neku odreenu brzinu. Dobijanje niza ovakvih karakteristika, a naroito rad sa njima nije praktian, jer se mogu napraviti vee greke. Za ovu svrhu se najee koriste maine za jednosmernu struju sa nezavisnom pobudom. Izborom nezavisnog pobuivanja iskljuuju se pobudni gubici a napon na krajevima rotora moe proizvoljno da se menja. Badarenje se sprovodi na sledei nain: odrede se gubici usled obrtanja (slika 1-11): Pob = Pob (n, I p )= Pf (n ) + PFe (n, I p ) ,

gde je I p pobudna struja.

Pf +PFe

I p4 I p3 I p2 PFe I p1 Pf Ip =0 n

Slika 1-11 Gubici usled obrtanja

22

odrede se gubici usled optereenja (slika 1-12): Pt = Pt (I a ) = PCu + PU + Pd , gde je I a struja indukta.
PCu + PU + Pd Pd PCu PU Ia
Slika 1-12 Gubici usled optereenja

Poeljno je osim ovih podataka poznavati i momenat inercije maine, J m . Ukupni gubici pri optereenju su: Pg = Pf + PFe + PCu + PU + Pd . Ako maina radi kao motor, za mehaniku (korisnu) snagu imamo: P = P1 Pg , gde je P1 elektrina (utroena) snaga koju merimo pomou ampermetra i voltmetra. Ako maina radi kao generator, za mehaninu (utroenu) snagu imamo: P1 = P + Pg , gde je P elektrina (korisna) snaga koju merimo pomou ampermetra i voltmetra. Iz mehanike snage se odreuje obrtni moment. Pri upotrebi maine potrebno je pobudnu struju odravati na vrednostima za koje postoje krive gubitaka. 1.4.1 Karakteristike momenta generatora jednosmerne struje Sada emo izvesti opti izraz za karakteristike momenta (mehanike karakteristike) generatora jednosmerne struje koji radi na mreu napona U : Ia = M em E U kE n U = , Ra Ra Ra kE kM 2 k U = k M I a = n M , Ra Ra 23

gde su: I a - struja indukta generatora jednosmerne struje; Ra - ukupni otpor svih namota u rotorskom kolu generatora jednosmerne struje ukljuujui i prelazni otpor na komutatoru. Ukupni otpor indukta, Ra je funkcija struje indukta Ra = Ra (I a ) ; n - brzina obrtanja rotora generatora jednosmerne struje; k E , k M - konstrukcione konstante, k M = 9,55 k E ; M em - razvijeni elektromagnetni moment elektrine konice (generatora jednosmerne struje).

Slika 1-13 Karakteristike momenta uz rad generatora na mreu promenljivog napona U

Na slici 1-n Karakteristika nacrtana isprekidanom linija je uz = const. , dok se kod karakteristike nacrtana punom linijom uzima u obzir reakciju indukta uz = (I a ) Promene pri regulisanju naponom karakteristike: tg = mree mogu se utvrditi posmatranjem parametara uz U < U ,

k E k M U U , n0 = , n0 = Ra kE kE

npr. ako napon mree U smanjujemo do nule, a zatim uz promenjen polaritet poveavamo mehanike karakteristike se, paralelno same sebi, pomeraju ulevo, pri emu se omoguava stabilan rad mehanike sprege elektrine konice i elektrinog motora pri manjim brzinama. Za rad generatora jednosmerne struje na otpore, sva energija se troi na otporima, karakteristika ima manji nagib i prolazi kroz koordinatni poetak. Rad konice na mreu je povoljniji od rada konice na otpore jer se neutroeni deo energije vraa u mreu (rekuperacija), a zbog veeg ugla karakteristike i rad je stabilniji. Uslov za stabilan rad je: d MK dM > . dn dn Rad je utoliko stabilniji ukoliko je vea razlika izmeu ovih nagiba. 24

1.5

Mehanika naprezanja

Transformatori i elektrine maine su tokom rada izloeni dejstvu mehanikih sila, odnosno mehanikom naprezanju. Kod transformatora se radi o elektro-dinamikim silama, dok se kod elektrinih maina radi prvenstveno o silama mehanikog porekla. Mehanika naprezanja koja se javljaju prilikom pogonskih stanja koja su praena poveanim strujama (npr. startovanje motora, ukljuenje transformatora, kratki spojevi) ili poveanim brzinama obrtanja (npr. naglo rastereenje turbine a da pri tome zatita ne proradi), mogu da ugroze rad ili da unite vitalne delove ovih ureaja. Radi toga se transformatori i elektrine maine projektuju i konstruiu tako da su u stanju da izdre mogua mehanika naprezanja, to se proverava pomou odgovarajuih ogleda. Prilikom projektovanja, raunski dobijena naprezanja moraju da budu manja od dozvoljenih naprezanja za pojedine materijale (izolaciju, provodnike i slino). Na pojedinim delovima ili na potpuno zavrenoj maini vre se odreeni ogledi kojima se proverava i potvruje kvalitet. Vrste i obim ovih ogleda odreeni su propisima, odnosno preporukama, a sprovoenje pojedinih ogleda posebno se ugovora izmeu proizvoaa i kupca. Ovde e biti obraena mehanika naprezanja posebno za energetske transformatore, a posebno za obrtne elektrine maine zbog sutinskih, konstrukcionih i namenskih razlika, pa time i razliitih mehanikih naprezanja kojima su izloene.

1.5.1 Ispitivanje mehanikih naprezanja transformatora U sluaju transformatora, proverava se zaptivenost suda uljnih transformatora. Pored ove provere, eventualno se, ogledom udarnog kratkog spoja (vidi ispitivanje transformatora), vri ispitivanje otpornost namotaja na sile kratkog spoja, Ovo ispitivanje nije obavezno ve se definie posebnim izmeu proizvoaa i korisnika. Tokom proizvodnje vre se razliite mehanike kontrole pojedinih delova, kao i gotovog transformatora. Primeri ovih kontrola su: provera mehanike izrade jezgra i namota pre nego to se transformator stavi u sud, provera uvrenja namota, provera dimenzija svih sastavnih delova transformatora, kontrola montiranja jezgra i njegovog privrenja za sud, itd. Karakteristina mehanika provera uljnih transformatora jeste ispitivanje zaptivenosti njegovog suda. Ovo ispitivanje spada u komadna ispitivanja, i vri se, dakle, na svakom proizvedenom transforu. Izvodi se tako da se sud transformatora napuni uljem i u odreenom vremenskom intervalu ne sme se primetiti izlazak ulja iz kotla. Preporuke koliki treba da je interval vremena unutar kog je kotao napunjen uljem su razliite, ali je opte prihvaeno da minimum iznosi dvadeset etiri asa. Tokom ispitivanja naroitu panju treba obratiti na mesto spoja dva ili vie vara, jer su se ovi spojevi pokazali kao najkritiniji. esto se ulje u transformatoru nalazi pod povienim pritiskom. Neki strani standardi definiu ove vrednosti pritiska, dok kod nas nije propisima regulisano ispitivanje pod povienim pritiskom. Ispitivanjem zaptivenosti suda dobijamo potvrdu da e transformator u toku rada biti ispunjen uljem, to je od velikog znaaja za termike i izolacione sposobnosti i karakteristike. 25

Ogled udarnog kratkog spoja spada u grupu specijalnih ispitivanja. Ovim ispitivanjem treba da se proveri mehanika otpornost namotaja transformatora pri velikim udarnim strujama. Za mehanika naprezanja merodavna je kritina vrednost udarne struje kratkog spoja (najvei, obino prvi maksimum struje). Ilustrujmo to primerom distributivnog transfomatora relativnog napona kratkog spoja, u k = 5 % . U odnosu na sile pri naznaenoj struji, Fn , sile pri kritinoj vrednosti udarne struje kratkog spoja, Fks , su: 100 100 Fn = 1,8 2 Fks = k 2 Fn = 2592 Fn , uk 5 gde je k sainilac kritine struje kratkog spoja koji zavisi od odnosa R X . Ovde je uzeto k = 1,8 . Vrednosti radijalnih i aksijalnih sila koje se javljaju pri kratkom spoju mogu iznositi desetine, pa ak i stotine kN . U sluaju da nije izvreno pravilno dimenzionisanje i ispravno privrivanje namota moe doi do velikih oteenja namota i izolacije. Pri ispitivanju treba voditi rauna i o moguem smanjenju ivotnog veka ispitane jedinice usled neprimeenih oteenja. 1.5.2 Ispitivanje mehanikih naprezanja obrtnih maina Kod obrtnih elektrinih maina javljaju se sledee mehanike sile, odnosno naprezanja: radijalne sile usled neuravnoteenosti masa na rotoru, centrigugalne sile na provodnike u lebovima, sile trenja u leajevima.
2 2

Neuravnoteenost masa na rotoru se proverava i koriguje ogledima statikog i dinamikog balansiranja. Nakon balansiranja proveravaju se vibracije. Izdrljivost maina velikih snaga na mehanika naprezanja pri poveanim brzinama proverava se ogledom vitlanja.

1.6

Odreivanje stepena iskorienja

Korisnici elektrinih maina su veoma zainteresovani za tehniko-ekonomske karakteristike transformatora i elektrinih maina. U razvijenim, trinim zemljama, u skladu sa konceptom racionalnog gazdovanja energijom, unazad nekoliko decenija se insistira na smanjenju gubitaka, odnosno poveanju stepena iskorienja elektrinih maina. Stepen iskorienja (snage), , predstavlja jednu od najbitnijih karakteristika maine i definisan je kao odnos izmeu korisne (odvedene, izlazne) snage, P i uloene (dovedene, ulazne) snage, P1 :

P . P1 26

Korisna snaga jednaka je razlici uloene snage i ukupnih gubitaka: P = P1 Pg Budui da se elektrina snaga, uz istu cenu merne opreme, obino jednostavnije i tanije meri (odreuje) u odnosu na mehaniku, za izraunavanje stepena iskorienja koristimo sledee izraze za motore, M , odnosno generatore, G , bazirane na poznavanju elektrine snage i ukupnih gubitaka: M = P1 Pg P1 =1 Pg P1 , G = P P + Pg .

Postoje brojne metode za odreivanje stepena iskorienja. S obzirom na nain sprovoenja, osnovna podela ovih metoda je na neposredne (direktne, ulaz-izlaz) metode i posredne (indirektne) metode.

1.6.1 Direktna metoda Direktna (neposredna) metoda je ona kod koje se posebno mere samo uloena i korisna snaga, iz ega se, pomou navedene definicione jednaine, rauna stepen iskorienja. Obe snage treba da se mere sa jednakom tanou. Relativna greka u ovom sluaju iznosi: P1 P = + P P1 .

tj. jednaka je zbiru relativnih greaka uinjenih pri merenju korisne i utroene snage, to je, u odnosu na druge metode, za priblino red veliine manje tano. Daljnji nedostaci ove metode, u odnosu na posredne, su: potrebno je obezbediti potrebnu snagu izvora, opremu za naznaeno optereenje maine, kao i opremu za merenje (odreivanje) momenta (elektrodinamometar, torziometar, mainu sa poznatim gubicima i sl.), trokovi energije potrebne za ispitivanje mogu biti znaajni.

Prednost ove metode je u obuhvatanju svih gubitaka do kojih dolazi u pogonu. Podruje primene ove metode ogranieno je na maine manjih snaga, kod kojih ne dostie 90 % . Budui da je prilikom primene ove metode, maina optereena nominalnom snagom, ujedno sa odreivanjem stepena iskorienja, moe se sprovesti i ispitivanje zagrevanja i provere rada pod optereenjem. 1.6.2 Indirektne metode Prema nainu optereenja i merenja gubitaka, kod indirektnih (posrednih) metoda razlikujemo dve osnove metode: metodu povratnog rada (rekuperacije) kod koje se maina tereti i meri se elektrina snaga i ukupni gubici, i metodu odvojenih gubitaka, kod koje se 27

iz vie razliitih ogleda mere pojedini gubici, ijim se zbirom raunaju ukupni gubici. O nizu varijanti posrednih metoda bie vie rei u poglavlju o ispitivanju asinhronih maina. 1.6.2.1 Metoda povratnog rada Metoda povratnog rada (rekuperacije) podrazumeva rad ispitivane i jedne ili vie na odgovarajui nain spregnutih pomonih maina, pri emu se iz pomonog izvora, mree ili pogonske maine pokriva samo onaj deo energije koji odgovara gubicima svih maina koje uestvuju u pogonu. Pored primena za odreivanje gubitaka u radu, ove metode se koriste i za ispitivanje zagrevanja i provere funcionisanja maina u pogonu (npr. komutacije). Posebnu varijantu metode povratnog rada predstavlja metoda jednake (indentine) maine (tzv. opoziciona metoda) kod koje su dve jednake maine (obino iz iste serije) spregnute mehaniki i elektrino, pri emu jedna maina radi kao generator, a druga kao motor. Kod opozicione metode, ukupni gubici pojedine maine se odreuju kao polovina ukupnih gubitaka obe maine, pri emu se nastoji da uslovi rada obe maine budu to bliskiji. Kod pojedinih vrsta elektrinih maina i transformatora metoda povratnog rada se sprovodi na sledei nain: kod maine jednosmerne struje elektriki i mehaniki se spregnu dve jednake maine od kojih jedna radi kao generator, a druga kao motor. Gubici se pokrivaju pomou pogonske maine koja je spojena na motor, pomou dodatnog izvora jednosmene struje ukljuenog u elektrino kolo generatora i motora i / ili pomou dodatnog izvora prikljuenog na motor; kod asinhronih maina ema je komplikovanija, uz ispitivani asinhroni motor u sprezi uestvuju generator jednosmerne struje kao konica i invertor ili motor jednosmerne struje sa sinhronim generatorom kojima se energija vraa u mreu (vidi metode optereenja asinhronih maina); kod sinhronih maina se koristi za odreivanje reaktivnog optereenja dve jednake maine (bez mehanike veze), gubici se pokrivaju pomou pogonskih maina spregnutih na vratila ispitivanih sinhronih maina; kod transformatora se koristi kod ogleda zagrevanja, elektriki se spreu dva jednaka transformatora.

Relativna greka u odreivanju stepena iskorienja je u ovom sluaju: Pg 1 Pg Pg 1 Pg 1 . = = = P1 P1 Pg Pg Poto je stepen iskorienja elektrinih maina srednje i velike snage blizak jedinici, imamo:

<<

Pg Pg

Ova metoda se primenjuje za transformatore i elektrine maine srednjih i veih snaga.

28

1.6.2.2 Metoda odvojenih gubitaka Kod primene metode odvojenih gubitaka cilj je da se odrede gubici ispitivane maine na to jednostavniji nain, po mogunosti bez optereenja, to je izvodljivo kod svih maina izuzev asinhronih. Ova metoda je najjednostavnija, veoma je tana (tanost je ista kao u prethodnoj metodi), trokovi energije potrebni za ispitivanje su mali, ujedno se odreuje i struktura (raspodela) gubitaka u maini. Osnovni nedostaci su vezani za nemogunost istovremenog vrenja ispitivanja u vezi sa dobijanjem radnih karakteristika, zagrevanja i slino. U pravilu se primenjuje za transformatore i elektrine maine i srednjih i veih snaga. Pojedini gubici se odreuju pomou ogleda praznog hoda, ogleda optereenja, ogleda kratkog spoja i ogleda zaletanja. 1.7 Buka transformatora i elektrinih maina

Buka je neeljeni zvuk. Zvuk je oscilovanje ili promena pritiska, koja se iri u obliku talasa u elastinoj sredini (medijumu). Sa razvojem ekoloke svesti, pogotovo u razvijenim zemljama, buci transformatora i elektrinih maina se posveuje velika panja. Radi relativno slabe prisutnosti ove teme u domaoj literaturi, ovde e o buci biti vie rei, pa e, osim o samom ispitivanju buke, biti rei i o osnovnim pojmovima vezanim a buku, kao i o uzrocima i nainima smanjenja buke transformatora i elektrinih maina. Transformatori i elektrine maine tokom svog rada prouzrokuju buku. Ona se posredstvom rashladnog fluida, velikih elastinih povrina, kuita i kroz temelje prenosi u okolni prostor. U sluaju rezonancije situacija se pogorava. U cilju zatite ovekove sredine, elektrine maine se podvrgavaju akustinim proverama. U daljem tekstu bie prikazani uzroci nastanka buke, metode za njihovo eliminisanje odnosno ublaavanje, kao i odgovarajui ogledi kojima se meri buka transformatora i elektrinih maina. 1.7.1 Osnovni pojmovi o zvuku Uzrok nastajanja zvuka jeste oscilovanje estica neke elastine sredine. Izvor zvuka najjednostavnije je predstaviti u obliku sferne povrine koja pulsirajui, menja svoju zapreminu. Pomeranje ove povrine prenosi se na oblinje molekule sredine, a preko njih na sve udaljene molekule. Posmatrano s energetskog stanovita, prostiranje zvuka predstavlja prostiranje energije koju izvor ulae u stvaranje i odravanje zvunog polja. Za oveka zvuk je ujan ako se uestanost oscilovanja izvora nalazi u opsegu od 16 Hz do 20 kHz . Iznad ovog podruja nalazi se oblast ultrazvuka, a ispod je oblast infrazvuka. Ultrazvuk je znaajan sa aspekta tehnike primene, dok je oblast infrazvuka intresantna zbog vibracija elektrinih maina koje se velikim delom javljaju u tom podruju. Veliine koje karakteriu zvuk, odnosno zvuno polje, su: zvuni pritisak p[Pa ] , intenzitet zvuka I W / m 2 i zvuna snaga P [W ] . Sve tri veliine menjaju svoje vrednosti u veoma irokom dijapazonu, tako da je krajnje nepraktino iskazivati ove veliine u apsolutnim jedinicama. Najreprezentativniji primer za to je da odnos pritiska na granici bola i pritiska na pragu ujnosti iznosi oko 10 6 . Zbog toga se koristi relativna jedinica, decibeli ( dB ), koja se daje u odnosu na referentnu vrednost. Referentne vrednosti veliina koje karakteriu zvuno polje su:

29

za pritisak p 0 = 2 10 5 [Pa ] za intenzitet zvuka I 0 = 10 12 W/m 2 i za zvunu snagu P0 = 10 12 [W ]

Nivo neke veliine je po definiciji logaritam odnosa te veliine i referentne veliine koja je dogovorena. Za nivoe pojedinih veliine zvuka vrede sledei izrazi: nivo pritiska L p = 20 log(P / p 0 ) , nivo intenziteta LI = 10 log(I / I 0 ) , nivo snage Lw = 10 log(P / P0 ) .

Za oveka u zvunom polju nije merodavan pritisak ili intenzitet mereni u objektivnim jedinicama, ve je bitan subjektivni oseaj jaine zvuka. Naime, ovekovo uho nije jednako osetljivo u itavom ujnom frekventnom opsegu. Ono je najosetljivije na srednjim uestanostima ujnog opsega od 1 kHz do 5 kHz . Subjektivna jaina zvuka se izraava u fonima i usvojeno je da su na 1 kHz broj dB i broj fona jednaki. S obzirom da ovek razliito reaguje na zvukove istih nivoa, a razliitih uestanosti, teilo se da se to ogleda i u rezultatima objektivnih merenja. U tu svrhu uvedeni su razliiti korekcioni filteri: A , B , C itd. Karakteristike ovih filtera su takve da naglaavaju odreeno frekventno podruje, a u delove iznad i ispod tog podruja unose odreeno slabljenje. Tako naprimer, A filter blago naglaava podruje od 1 do 5 kHz , a ostala podruja slabi. Prilikom analize buke prouzrokovane elektrinim mainama od znaaja su parametri buke. Kao najznaajniji parametri buke navode se: nivo, amplitudski sprektar i vremenska zavisnost.

Pod nivoom buke podrazumeva se ukupan nivo pritiska, intenziteta ili snage, meren linearno (bez filtera) u dB , ili meren korigovano sa filterom u dB . Ovaj podatak sam za sebe ne opisuje jednoznano buku, jer razliiti spektralni sastavi amplituda buke mogu imati isti nivo. Pored toga nivo buke u najveem broju sluajeva pokazuje znatne promene u vremenu, tako da nivo izmeren u jednom trenutku ne mora da karakterie sredinu u nekom duem periodu. U sluajevima kada je nivo buke promenljiv poeljno je koristiti pojam svoenja (ekvivalencije) nivoa. To je zamiljeni konstantni nivo koji ima podjednako nepovoljan uticaj na oveka kao i promenljivi nivoi buke u istom vremenskom periodu. 1.7.2 Uzroci o naini umanjenja buke Buka je neminovni pratilac rada transfomatorai elektrinih maina. Pod pojmom buka podrezumevamo itav niz zvukova iji su tonovi razliitih frekvencija i amplituda. Ova smea zvukova svoje poreklo ima u razliitim fizikim, odnosno funkcijskim delovima 30

maine. Nivo buke koja se javlja tokom eksploatacije transfomatora i elektrinih maina zavisi od geometrije delova maine, magnetnih i strujnih optereenja, konstrukcije oklopa, ventilacionih i leinih sklopova, kvaliteta montae same maine, itd. Uzroci buke mogu imati razliito poreklo. Radi lake analize, buku emo zavisno o uzrocima, uslovno podeliti na tri osnovne grupe: magnetnu, aerodinamiku i mehaniku.

Magnetnu buka izazivaju naizmenine sile koje potiu od elektromagnetskog polja. Osnovna uestanost ovih sila je 100 Hz , a kod elektrinih maina mogu da postoje i vii harmonici usled zubaca. Postoje sledee naizmenine sile: Maksvelove sile (Maksvelov tenzor napona) koje deluju u vazdunom procepu na povrinu gvoa rotora i statora elektrinih maina i upravne su na povrinu (nestaju sa prestankom magnetne pobude maine); r r r Bio-Savarove sile, F = I (l B) , koje deluju na provodnike sa strujom u magnetskom polju; Magnetostrikcione sile pri magnetisanju magnetnog kola usled naizmeninog fluksa dolazi do skupljanje i irenja magnetnih limova. Ove sile su znaajne kod transformatora, a beznaajne kod obrtnih elektrinih maina.

Aerodinamika buka nastaje usled vrtloenja gasa (vazduha) prouzrokovanog kretanjem vrstog tela kroz gas. Vrtloenje izaziva promene pritiska na isturenim obrtnim delovima, periodike promene pritiska zbog prolaza isturenih obrtnih delova u blizini nepokretnih delova konstrukcije, neravnomernost strujanja gasa, naroito na usisu i izduva. Ovaj oblik buke je obino dominantan kod elektrinih maina, a javlja se i kod transformatora sa prisilnim hlaenjem. Mehanika buka predstavlja buku vrstih tela, a u nju ubrajamo buku u leajeva, buku etkica (kod maina sa komutatorima ili kliznim prstenovima), kao i ostalu buku izazvanu mehanikim nedostacima. Zbog najvee brzine obrtanja i najvee indukcije, buka se meri prilikom ogleda praznog hoda elektrine maine. Za ograniavanje buke transformatora i obrtnih elektrinih maina primenjuju se primarne mere, kojima se deluje na same izvore buke i sekundarne mere, kojima se deluje na postojeu buku. Primarne mere su npr. smanjenje brzine rashladnog fluida, i aerodinamiko oblikovanje povrina, dok su sekundarne npr. korienje razliitih priguivaa, unoenje apsorpcionih materijala u unutranjost maine itd. Pored ovih mera koje se odnose na samu mainu, primenjuju se i opte mere kao to su akustino priguenje prostorije, ispravno temeljenje i pravilno lociranje maine. 1.7.3 Buka transformatora Buka transformatora je danas prilino razraena, kako po pitanju porekla, tako i pri pronalaenju reenja za znaajno smanjenje. Ovakvo stanje je posledica izraenog 31

ekolokog interesovanja a buku transformatora, jer se oni nalaze i u stambenim zonama, dok sa druge, tehnike, strane razmatranje buke kod transformatora je jednostavnije nego kod obrtnih elektrinih maina. Naime, u buci transformatora nema buke mehanikog porekla, a esto se uticaj aerodinamike buke, koja potie od rashladnih ureaja, moe na odreeni nain odvojeno razmatrati. Magnetna buka potie u najveoj meri od magnetostrikcije jezgra, tj. od sila koje tee da skupljaju, odnosno stiskaju materijal koji se magnetie. Pulzacije jezgra se preko ulja i vrstih veza transformatora za kuite, prenose na samo kuite koje zrai zvunu energiju u okolni prostor. Ako je transformator zatvoren uzima se u obzir priguno dejstvo kuita, kao i ulja kod uljnih transformatora. Aerodinamika buka kod transformatora potie iskljuivo od sistema za hlaenje. U odnosu na aerodinamiku buku obrtnih elektrinih maina, nivo zvune snage je obino mnogo manji. Kod malih i distributivnih transformatora koji se hlade prirodnim strujanjem fluida ova vrsta buke ne postoji. Kod transformatora panja se prvenstveno usmerava na smanjenje magnetne buke. Smanjenje efekta magnetostrikcije postie odgovarajuim stezanjem magnetnog kola i poveanjem sadraja silicijuma u feromagnetnim limovima, a aerodinamika buka smanjuje upotrebom beumnih ventilatora i priguivaa na vazdunim vodovima. 1.7.4 Buka elektrinih maina Kod elektrinih maina obino je dominantna aerodinamika buka, koja se sastoji od osnovnog uma na koji se superponiraju diskretni tonovi. Uestanost ovih diskretnih tonova odreena je razmakom izmeu delova rotora i statora, rupama u rotoru, brojem krilaca ventilatora i drugim isturenim delovima. Kod maina sa cilindrinim rotorom maksimum spektra aeordinamike buke javlja se u opsegu od 800 do 4000 Hz , a kod maina sa isturenim polovima u opsegu od 100 do 800 Hz . Snaga akustine buke moe se pouzdano proceniti pomou sledee relacije:
v P = c
5,5

S ,

gde je: v - obimna brzina, S - povrina plata rotirajueg dela,

- specifina snaga koja zavisi od povrinske obrade rotora i od svojstva gasa (za veinu konstrukcija vai da je = 3 10 3 [W m 2 ]).
Praksa je pokazala da kod obrtniih maina, pri obimnoj brzini rotora ili sopstvenog ventilatora preko 50 m s , dominantnu buku predstavlja aerodinamika buka. Magnetna buka obrtnih elektrinih maina obino ima poreklo u Maksvelovoj, odnosno Bio-Savarovoj sili. Ove sile prouzrokuju u statoru i rotoru telesni zvuk, koji se zraenjem tih delova, kao i onih koji su povezani (mehaniki) sa njima, pretvara u vazduni zvuk i u okolnom prostoru stvaraju buku. Kako je spektar pomenutih sila diskretan, to je i ova vrsta buke sloen zvuk, sastavljen od diskretnih komponenata ije su uestanosti npr. kod asinhronih kaveznih motora izmeu 400 i 4000 Hz . Magnetnostrikcione sile koje su kod 32

obrtnih maina obino zanemarljivi uzronici buke, koja dolazi od izraaja samo kod viepolnih asinhronih motora zbog relativno tankog jarma. Za proveru magnetne buke potrebno je odrediti indukciju u vazdunom procepu i sile koje tu nastaju, zatim prinudne vibracije delova maine koji su pod uticajem tih sila i na kraju zraenje ovih vibracija u obliku vazdunog zvuka u okolni prostor. Mehanika buka je posledica mehanikih vibracija koje se proizvode usled obrtanja, odnosno mehanikog pomeranja delova maine i neuravnoteenosti obrtnih. U najveoj meri zavisi od kvaliteta leaja, preciznosti izrade i montae delova leaja, uravnoteenja obrtnih delova, a takoe i od akustinih osobina bonih poklopaca, mehanikih osobina stopala i svih onih delova maine koji mogu da stupe u rezonanciju pod uticajem vibracija mehanikog porekla. Prilikom analize buke mehanikog porekla panja se najvie usmerava na buku etkica i buku leajeva. Buka etkica potie usled njihovog klizanja po povrini kliznih kolutova, odnosno komutatora; zatim usled naglih promena sile trenja koja je prouzrokovana segmentiranou komutatora; usled pomeranja (vibracija) etkica u drau istih. Jo jedan od razloga za postojanje buke etkica jeste njihovo odskakivanje usled neokruglosti, odnosno necentrinosti kliznog koluta ili komutatora, zbog neuravnoteenosti rotora i zbog spoljnih udara. Buka etkica znaajni je deo ukupne buke samo kod maina sa malom aerodinamikom bukom. Obino je ova maskirana dominantnom, aerodinamikom, bukom. Buka leajeva je esto dominantna buka mehanikog porekla. Prouzrokovana je obrtnim silama koje nastaju kao posledica neizbalansiranosti obrtnih delova i samih konstrukcionih osobina leajeva. Kod elektrinih maina preovlauje upotreba dva tipa leaja klizni i kotrljajni. Mnogo vea buka javlja se prilikom upotrebe kotrljajnih leajeva. Prilikom njihovog korienja kod maina srednjih veliina (snaga) i velikih brzina obrtanja ova buka je najizraeniji deo ukupne mehanike buke. Uzrok nastajanja buke leaja jeste sam proces kotrljanja/klizanja pokretnih delova samog leaja i rotirajuih (naizmeninih) sila koje mehaniki napreu pomenuti leaj. Nivo buke zavisi prvenstveno od zazora (tolerancije), zatim od preciznosti izrade, kvaliteta montae i naravno od klase uravnoteenosti rotora. Kako kod obrtnih maina dominantna buka ima aerodinamiko poreklo, mere koje se preduzimaju odnose se pre svega na umanjenje buke aerodinamikog porekla. Tei se ka to je mogue manjim brzinama strujanja fluida, aerodinamikim oblikovanjem delova, to manjim brzinama vrstih delova (naroito onih isturenih) u odnosu na rashladni fluid itd. Radi smanjenja mehanike buke vodi se rauna o tipovima leajeva koji se koriste (preporuke su da to budu klizni leaji), kvalitetu njihove izrade i konstrukcije. Takoe se mora voditi rauna o preciznosti izrade i montae svih konstrukcionih delova spojenih sa leitem kao i o uslovima rada leita. Preduzimaju se i sledee sekundarne za smanjenje buke: oklapanje (kapsuliranje) maine (zbog ega se esto odustaje od primarnih mera), unoenje apsorpcionih materijala u unutranjost maine i korienje priguivaa, naroito na usisu i izduvu rashladnog sredstva. 1.7.5 Merenja buke

Merenja buke (akustina merenja) su sloena i veoma osetljiva s obzirom na upotrebljenu metodu, uzronike buke i na uticaj okoline na same rezultate merenja. Naime, nivo zvunog pritiska u mnogome zavisi od frekvencije, tako da je potrebno mernim 33

instrumentima pokriti itav ujni opseg prilikom merenja. Veliku greku tokom merenja buke mogu uneti same prostorije u kojima se ispitivanje vri, kao i predmeti koji se nalaze u blizini elektrine maine. Metode koje se koriste su regulisane propisima ili preporukama, s ciljem da se dobijeni rezultati mogu meusobno uporeivati. Svi izloeni problemi ine merenja akustikih naprezanja veoma kompleksinim. U praksi razlikujemo dva tipa akustikih merenja. Prvi je merenje buke na nekom mestu radi ocene delovanja te buke na oveka, a drugi je merenje buke nekog izvora radi poreenja sa propisanim vrednostima ili nekom drugom bukom, kao i radi istraivanja. Veliine koje karakteriu mainu kao izvor buke su akustika snaga, spektar buke i indeks direktivnosti. Na osnovu ovih podataka mogue je meusobno uporediti maine sa aspekta stvaranja buke i proceniti nivo buke koji e neka maina izazvati u ambijentu sa odreenim akustikim karakteristikama. Zvuna snaga predstavlja integral intenziteta zvuka po zatvorenoj povrini S. Ona se odreuje posredstvom intenziteta, a na osnovu merenja pritiska. Veza ove tri veliine data je sledeim relacijama: p 2 = I c , P = I dS , gde je:
S

- gustina sredine u kojoj se zvuk prostire, c - brzina prostiranja zvuka kroz tu sredinu, P - zvuna snaga, p - zvuni pritisak, I intenzitet zvuka Dakle, merenje zvune snage vri se indirektno, merenjem zvunog pritiska. Za odreivanje zvune snage standardizovan je niz postupaka u zavisnosti od traene tanosti i uslova pod kojima se merenje obavlja. Ovi standardi definiu pojmove, dimenzije i akustike osobine mernog mesta, zatim karakteristike korienih instrumenata, raspored i broj mernih taaka, a takoe sadre i relacije pomou kojih se dolazi do nivoa zvune snage merenjem nivoa pritiska. Spektar buke predstavlja diskretne vrednosti nivoa buke u zavisnosti od frekventnog opsega u kome se buka, odnosno njeni uzronici analiziraju. Odreivanje spektra buke je potrebno radi utvrivanja neposrednog uzronika buke ili jednog njenog dela. Uestanosti na kojima se dobiju visoke amplitude uporeuju se sa uestanostima moguih prouzrokovaa. Kada se uestanosti poklope mogue je odreenim postupcima delovati na uzronik na taj nain da se nivo buke smanji. Za dobijanje spektra buke koriste se filteri, tj. propusnici eljenog pojasa uestanosti, u merni lanac, pa se meri samo nivo tog proputnog opsega. Kada se vri detaljno ispitivanje spektra koriste se izrazito uskopojasni filteri. Indeks direktivnosti karakterie izvor u pogledu usmerenosti zraenja akustine energije. Ovim indeksom istie se injenica da izvor zvuka neravnomerno zrai zvunu energiju u okolni prostor. Indeks direktivnosti definie se kao razlika nivoa pritiska merenog na rastojanju l [m] od izvora u tom pravcu i nivoa pritiska koji bi na istom rastojanju proizveo izvor sa neusmerenim zraenjem, a pri tome iste zvune snage. Tokom merenja buke elektrinih maina neizostavni pratilac je tzv. pozadinska buka. Pozadinskom bukom smatramo celokupnu buku okoline, tj. svu onu neeljenu buku koja nije predmet naeg istraivanja. Jedna od komponenti pozadinske buke je i reflektovani 34

zvuk same maine unutar prostorije u kojoj se vri merenje. Negativni uticaj na merenje pozadinske buke moe se u znatnoj meri smanjiti ako se ispitivanje vri u tkz. gluvim sobama, prostorijama koje su akustiki izolovane od okoline i imaju sposobnost apsorbovanja zvuka koji potie od same maine. Pozadinska buka (buka okoline) je ona buka koja ne predstavlja predmet ispitivanja. Po mogunosti, merenje buke se vri u zatvorenim prostorijama koje oponaaju akustiki potpuno slobodan prostor, u tzv. gluvim komorama (sobama). Naroitom akustinom obradom zidova gluvih komora postie se akustino izolovanje komore od pozadinske buke (okoline) i postizavanjem praktino potpunog upijanja (apsorpcije) zvuka. U prostoru gluve komore je praktino potpuna tiina i nema eha ( jeke). U takvim se prostorijama smatra da izmerena vrednost buke ne sadri pozadinsku buku. est je sluaj da nismo u mogunosti da merenja vrimo u ovakvim, akustiki izolovanim prostorijama. Tada je potrebno izvriti merenje nivoa same pozadinske buke (sa iskljuenom mainom iju buku ispitujemo), a zatim ukupne buke. Razlika ova dva nivoa daje nivo buke same maine. Treba napomenuti da sami standardi kojima se definie merni postupak propisuju dozvoljene vrednosti pozadinske buke do kojih se rezultati merenja prihvataju kao tani ili se, pak, definiu potrebne korekcije mernih vrednosti. 1.7.5.1 Merenje buke transformatora Odgovarajuim standardom propisani su postupci za merenje nivoa buke transformatora. Da bi se izbegli uticaji okoline, merenja je poeljno sprovoditi u gluvim komorama. Pri samom merenju mora se pridravati tehnikog uputstva proizvoaa ureaja za merenje nivoa zvuka, a naroito na uputstva o najmanjoj udaljenosti izmeu ispitivaa i mikrofona, koja je neophodna da se izbegnu greke zbog refleksije. Neposredno pre i posle izvrenih merenja mora se kontrolisati ureaj za merenje zvuka badarenim izvorom zvuka. U tabelama 1-2 i 1-3 dati su dozvoljeni nivoi buke za suve i za uljne transformatore u zavisnosti od njihovih snaga.
Tabela 1-2 Dozvoljeni nivoi buke u dB na udaljenosti 1m, za uljne i suve transformatore prema DIN standardu

Naznaena snaga [kVA] Za uljne [dB] Za suve [dB]

30 50 45 54

i 75 i 125 i 200 i 315 i 500 i 800 i 1250 i 100 160 250 400 630 1000 1600 46 56 47 58 48 60 50 62 52 64 54 56 -

Tabela 1-3 Dozvoljeni nivoi buke u dB na udaljenosti od 3m za energetske transformatore prema DIN standardu

Naznae 2 na snaga MVA

2,5

3,15

6,3

10

12,5

16

20

25

31,5

40

35

dB

52

53

55

56

57

59

60

62

63

65

66

67

69

70

Radi boljeg razumevanja oblasti, ovde e biti dane definicije osnovnih pojmova: nivo buke - nivo zvunog pritiska meren pomou A-filtra, nivo zvune snage LW - desetostruki dekadni logaritam odnosa zvune snage i referentne zvune snage koja iznosi 10 12 W, glavna povrina zraenja - zamiljena povrina koja okruuje transformator ili rashladni ureaj i smatra se povrinom koja zrai zvuk, merna linija - vodoravna linija , udaljena od glavne povrine zraenja za utvreni razmak , du koje su razmetena merna mesta, ekvivalentna povrina - zamiljena povrina na kojoj su izvrena merenja i koja slui za raunanje zvune snage koju zrai oprema, osnovna buka okoline - buka izmerena na mernim takama , izuzimajui buku koju stvara ispitivani objakat.Ona sadri buku svih drugih aparata koji su potrebni za merenje.

Ispitni prostor bi trebao da bude idealan, tj. bez ikakvih objekata koji prouzrokuju refleksiju, osim samog tla, tako da ispitivana oprema zrai u slobodno polje iznad ravni refleksije. Tokom merenja ispitivani transformator mora da bude u reimu praznog hoda, pri naznaenom naponu i frekvenciji. Ako transformator ima regulacionu sklopku sa prigunicom , koja za neke izvode ostaje trajno optereena (regulaciju napona konstantnim fluksom u jezgru), merenja se moraju izvesti na izvodu koji je to blie glavnom izvodu. Nivo buke transformatora i okoline mora se odrediti kao nivo "A" zvuka, izraen u dB. Nivo buke okoline se mora meriti neposredno pre i posle merenja buke transformatora. Ako je nivo buke okoline znatno nii od kombinovanog nivoa transformatora i okoline , sa razlikom jednakom ili veom od 9 dB , nivo buke okoline se meri samo u jednoj taki i izmereni nivoi buke transformatora se ne moraju korigovati. Ako je nivo buke okoline takav da je razlika u dB izmeu kombinovanog nivoa buke transformatora i buke okoline i srednjeg nivoa buke okoline manji od 9 dB , ali ne manja od 3 dB , primenuju se korekcioni faktori.U takvim uslovima nivo buke okoline se mora odrediti za svaku mernu taku kada je ukupni broj mernih taaka manji ili jednak 10, odnosno za najmanje 10 mernih mesta podjednako rasporeenih oko transformatora kada je ukupni broj mernih taaka vei od 10. Kada je razlika manja od 3 dB , rezultati ispitivanja se ne prihvataju ako kombinovani nivo buke okoline i transformatora nije manji od utvrene vrednosti. Visina mikrofona za vreme merenja buke okoline mora da bude jednaka kao i pri merenju buke objekta , a merenja buke okoline moraju se izvriti u takama na mernim linijama. Kao srednji nivo uzima se srednja aritmetika vrednost svih dobijenih oitavanja na objektu ako najvea razlika izmeu izmerenih vrednosti nije vea od 5 dB. U protivnom se uzima srednja kvadratna vrednost. Postupci merenja odnose se na transformatore sa razliitim nainima hlaenja , zavisi od toga da li su hladnjaci udaljeni za manje ili vie od 3 m od glavne povrine zraenja. S obzirom na naine hlaenja i smetaj hladnjaka u odnosu na sud transformatora, imamo sledee sluajeve: 36

1) Transformatori bez rashladnog ureaja sa prisilnim strujanjem vazduha ili sa takvim ureajem montiranim na postolju i udaljenim najmanje 3 m od glavne povrine zraenja glavnog suda. Merna linija, du koje su razmetena merna mesta , mora biti udaljena od glavne povrine zraenja za 0,3 m . Ako je visina suda transformatora manja od 2,5 m , merna linija mora biti u vodoravnoj ravni na polovini visine suda , a ako je 2,5 m ili vea , onda su potrebne dve merne linije , i to jedna u vodoravnoj ravni na 1/3, a druga na 2/3 visine suda. Merne take moraju biti priblino jednako razmaknute , ne vie od 1 m , a njihov ukupan broj mora biti najmanje 6.
Pojaanja i kuke za dizanje

Stezaljke namota nieg napona

Regulaciona sklopka Merna linija

Izolatori vieg napona

Slika 1-14 Poloaji mikrofona za merenje nivoa buke transformatora bez hladnjaka

2) Baterija hladnjaka sa prisilnim strujanjem vazduha, montirana odvojenom postolju, udaljena najmanje 3 m od glavne povrine zraenja transformatora. Ova merenja se smatraju kao dodatni zahtevi , jer nije uobiajeno da se baterije hladnjaka montiraju odvojeno, osim prilikom ispitivanja povienja temperature za glavnu opremu. Transformator mora da bude nepobuen, dok svi hladnjaci sa prisilnim strujanjem vazduha kao i uljne pumpe moraju biti u pogonu. Merna linija mora biti udaljena od definisane glavne povrine zraenja 2 m . Ako je visina baterije manja od 4 m , merna linija mora biti u vodoravnoj ravni na polovini visine, a ako je jednaka ili vea od 4 m , onda su potrebne dve merne linije , i to jedna u vodoravnoj ravni na 1/3 , a druga na 2/3 visine baterije hladnjaka. Merne take moraju biti priblino jednako razmaknute na vie od 1 m , a njihov ukupni broj mora biti najmanje 10.

37

Glavna povrina zraenja

Glavna povrina zraenja

Pogled A

Pogled B

Slika 1-15 Poloaji mikrofona za merenje buke tranformatora sa hladnjacima sa prisilnim strujanjem vazduha montiranim bilo na sudu ili na odvojenom postolju udaljenom najmanje 3 m od glavne povrine zraenja.

3) Transformatori sa rashladnim ureajem sa prisilnim strujanjem vazduha montiranim bilo neposredno na sudu ili na odvojenom postolju , udaljenom manje od 3 m od glavne povrine zraenja glavnog suda. U ovom sluaju moraju se izvriti dve grupe merenja, obe sa pobuenim transformatorom: sa ventilatorima i uljnim pumpama izvan pogona , sa ventilatorima i uljnim pumpama u pogonu.

Za merenja pod 1) merna linija mora biti udaljena od glavne povrine zraenja za 0,3 m.Za merenja pod 2) merna linija mora biti udaljena od glavne povrine zraenja za 2 m. Merne take moraju biti priblino jednako razmaknute , ne vie od 1 m , a njihov ukupan broj mora biti najmanje 10. U oba ova sluaja glavna povrina zraenja jeste povrina oko transformatora koja ne obuhvata sekundarne elemente.
Prirodno strujanje vazduha Kablovska kutija Merna linija

Glavna povrina zraenja Sud transformatora

Regulaciona sklopka Vodoravno prisilno strujanje vazduha Uspravno prisilno strujanje vazduha Provodni izolatori

Slika 1-16 Baterija hladnjaka sa prisilnim strujanjem vazduha : granice glavne povrine zraenja

38

Merenja se moraju vriti u priblino slobodnom zvunom polju iznad povrine koja reflektuje. Merna linija mora idealno leati: unutar zvunog polja, najmanje 0,3m od izvora koji se ispituje. Za merenja u prostorijama reflektujua povrina je obino pod prostorije. Unutar ekvivalentne povrine ne smeju se nalaziti nikakvi objekti koji prouzrokuju refleksije. Izvetaj o ispitivanju mora sadravati: podatke o standardu merenja, podatke o transformatoru, podatke o ureaju za merenje nivoa zvuka, kotirani crte, rezultate merenja nivoa buke za svaku mernu taku, rezultate merenja nivoa buke okoline, srednju vrednost nivoa buke, srednju vrednost nivoa buke okoline, srednja vrednost nivoa buke, posle korekcije zbog buke okoline i mikrofona, ekvivalentnu povrina za merenja na 0,3m od glavne povrine zraenja, ekvivalentnu povrina za merenja na 2m od glavne povrine zraenja

1.7.5.2 Merenje buke obrtnih elektrinih maina Kod obrtnih elektrinih maina buka se meri u devet taaka na udaljenosti 1m od kuita. etiri take nalaze se na nivou ose maine svaka sa po jedne strane, a preostalih pet u nivou jednog metra iznad maine. Jedna od ovih pet taaka nalazi se u osi sredine kuita, a ostale etiri iznad taaka u nivou osovine. Na slici 1-17 prikazane su take u horizontalnoj i vertikalnoj projekciji motora, u kojima se vre merenja buke. U tabeli 1-4 date su dozvoljene srednje vrednosti nivoa buke.

(5) 7 6

(8) 9

(4) 9 (1) 5 6

(3) 2 1 4

(3) 8

(2) 7

Slika 1-17 Prikaz taaka u kojima se vre merenja buke elektrine maine

39

Tabela 1-4 Dozvoljene srednje vrednosti nivoa buke L u dB na udaljenosti 1m od povrine maine prema IEC standardu

Brzina obrtanja n od 960 do1320 [obrt/min] Mehanika zatita IP22 IP44 Snaga, P [kW] P 1,1 1,1< P 2,2 2,2 < P 5,5 5,5 < P 11 11 < P 22 22 < P 37 37 < P 55 55 < P 110 110 < P 220 220 < P 400 400 < P 800 800 < P 1400 1400 < P 2500 L 75 78 81 83 85 87 90 97 94 96 L 70 70 74 78 82 84 86 89 91 92 93 94 95

od 1320 do1900 IP22 IP44 L 78 81 83 86 88 90 92 94 96 98 L 71 73 77 81 85 86 88 92 94 96 98 100 102

od 1900 do 2360 IP22 IP44 L 81 83 85 88 90 93 94 95 96 97 L 74 78 82 86 87 89 92 93 96 98 99 100 101

od 2360 do 3150 IP22 IP44 L 84 87 88 90 92 95 95 96 96 96 L 75 80 83 87 91 92 94 96 98 99 100 101 102

1.8

Literatura

1. Milo Petrovi: Ispitivanje elektrinih maina, Nauna knjiga, Beograd 1988. 2. Branko Mitrakovi: Ispitivanje elektrinih maina, Nauna knjiga, Beograd 1991. 3. F. Avin, P. Jereb: Ispitivanje elektrinih strojeva, Tehnika zaloba Slovenije, Ljubljana 1968.

40