1.

UVOD

Proces realizacije proizvodnje iziskuje po etno i permanentno dopremanje (transportovanje) mateijala. U samom po etku organizovanja procesa proizvodnje, transportovanje materijala (dono enje sirovina i poluproizvoda, kao i odno enje proizvoda) se vr ilo prete no ru no i u manjoj meri pomo u za to napravljenih ure aja (donosa i, podiza i, sprovodnici, idr.). Vermenom se nivo organizovanosti proizvodnje di e na vi i nivo, a transport materijala i proizvoda se vr i gotovo isklju ivo poimo u pomenutih mehanizama, koji se radi zadovoljavanja svih potreba proizvodnog procesa razviaju u j transportne sisteme. Naravno, ovo se sve odnosi na unutra nji transport, koji je organizovan na nivou jdne radne jedinice ili fabrike. Izvan tog domena, svako trensportovanje materijala je u direktnoj vezi sa prodavcima ili kupcima, do kojih se transport obavlja raznim prevoznim sredstvima po utvr enim saobra ajnicama, a taj vid transporta je ozna en kao spolja nji transport. Da bi se tensportovanje materijala vr ilo uspe no i pravovemeno, vremenom se pojavila potreba da se transport prou ava kao poseban inilac proizvodnog procesa. Sistematizacija prou avanja se vr i po nekoliko osnova: tarnsportni ure aji predstavljaju skup ma inskih elemenata, podsklopova i sklopova u jedinstvenu funkcionalnu celinu koja uspe no obavlja sve projektom predvi ene funkcije na poslovima transportovanja materijala; transportni sistemi predstavljaju skup pravila, normi, operacija i svih drugih inilaca koji su neophodni da bi se transportovanje materijala uspe no sistematizovalo, projektovalo, organizovalo i izvr avalo; transportne ma ine su specijalne mobilne konstrukcije sposobne da transportuju materijal do odre enog kapaciteta na odre enim relacijama koje pripadaju jednom od sistema, za koji su prvenstveno namenjeni.

-1-

Treba razlikovati pojam transport od pojma saobra aj po tome jer se pojam saobra aj prvenstveno odnosi na prevoz putnika i robe po unapred odre enim relacijama ili koridorima (odre ene lokacije kroz koje se vr i transport), dok se pojam transport prvenstveno odnosi na dopremanje i odpremanje materijala u odnosu na jednu lokaciju. Ina e, pojam transport je ireg karaktera od pojma saobra aj.

1.1.

TRANSPORTOVANJE MATERIJALA

Da bi se transportovanje materijala uspe no vr ilo, neophodno je poznavati osobine materijala koji se transportuje, mesta, vremena i na in odpremanja, zadr avanja i dopremanja, zakoni transportnog sistema u okviru kojeg se vr i transportovanje, osobine, funkcionisanje i stru no manipulisanje transportnim ma inama i ure ajima. Naravno, celokupan proces transportovanja vr e za to stru no osposobljeni radnici, koji su pod stru nom i pravovremenom kontrolom, kao i pod neprestanim ili permanentnim nadzorom. Treba naglasiti da se osobine materijala me usobno uslovljavaju i direktno uti u na izbor transportnog sistema, ma ina i ure aja. Skladi te materijala (iz ulazng se materijal uzima i transportovanjem doprema, dok se do izlaznog materijal dostavlja i transportom odprema) uti e svojim kapacitetom i polo ajem (udaljenost i lociranost) na izbor transportnog sistema i ostalog. Naj e i transportovani materijali su te nosti i gasovi, granulaste materije i komadi. Transport se mo e obavljati u kontinuitetu (transport se obavlja neprestano od po etka do kraja) i sa prekidima (transport se vr i ponavljanjem postupaka uzimanja, preno enje i odlaganja delova materijala). Transport mo e imati jednu ili vi e faza. Za svaku fazu je karakteristi no pripadanje jednom transportnom sistemu, kojom prilikom se sav transportovani materijal prenese do novog lociranja gde se transportovanje vr i u drugom sistemu u novoj fazi, i tako redom. Operacija transportovanja po inje u trenutku prihvatanja tereta od strane radnika ili za to izabranih manipulativnih sredstava, a zavr ava se njhovim raster ivanjem. Rastre ivanje se mo e vr iti naglo i neprestano, ba kao i opter ivanje. Skladi tenje e predstavlja skup elementarnih (manuelnih, poluautomatskih i automatskih) aktivnosti pomo u kojih se materijal privremeno odla e i uva odre eno vreme u odre enim uslovima. Odlaganje materijala podrazumeva kretanje materijala (ru no, poluautomatsko ili automatsko) sa ciljem da se materijal premesti sa jednog transportnog sistema na drugi, ili da se sa skladi ta ubaci u transportni sistem, a da u tim prilikama materijal zadr i sve svoje osobine. Te operacije su (prakti no!) utovar, pretovar ili istovar. Sve ove manipulativne operacije imaju svoje zasebne ciljeve koi se moraju ostvariti, a sve skupa ine radni manipulativni proces, iji je zajedni ki cilj i svrha izvr enje transporta.

-2-

Radni manipulativni proces je deo radnog procesa, koji pored izvr enih operacija uklju uje i druge elemente procesa (informacija, energija, pomo na sredstva, ma ine i ure aji, idr.). Za realizaciju glavnih i pomo nih operacija manipulativno-transportnih procesa, koristi se veliki broj mehanizama, ure aja i ma ina koje imaju razli ite tehnolo ke karakteristike, i koji moraju biti me usobno usagla eni u svim fazama vr enja procesa, kako vremenski tako i po kapacitetu.

1.2.

PODELE TRANSPORTNIH MA INA I URE AJA

Podele transportnih ma ina i ure aja mo emo vr iti na mnogo na ina, to prvenstveno zavisi od osnova po kojima vr imo sistematizovanje celine. S obzirom da je tema ovog seminarskog rada inercijalne transportne ma ine, sistematizaciju emo vr iti tako da se istakne njihov zna aj, tj. podel m e biti prikazana njihova pozicija pri odgovaraju oj sistematizaciji. Osnovna podela transportnih ma ina i ure aja se vr i na osnovu prekidnosti radnog procesa, i po njoj se deli na: ma ine i ure aje kontinualnog (neprekidnog) transporta; ma ime i ure aji diskontinualnog (prekidnog) transporta.

Ma ine i ure aji neprekidnog transporta se mogu sistematizovati kao : transporteri bez transportnog korita; transporteri sa transportnim koritom.

Transporteri sa transportnim koritom se po obliku transportnog korita mogu deliti na: transport (te nosti, gasova i granulastog materijala) cevima; transport (granulastih i komadnih materijala) sa vu nim elementima (horizontalni, kosi i vertikalni transport, vise i transport i sl.); transport (granulastih i komadnih materijala) bez vu nih elemenata (pu ni transporteri, inercijalni transporteri, transportne staze sa rotacionim telima i ure aju koji omogu avaju gravitacioni transport); bunkeri i ure aji za regulaciju i merenje protoka (vage, dozatori i proto ne vage); ma ine za kontinuirani utovar, istovar i izuzimanje nasipnog materijala.

-3-

Podela transportera bez vu no-nose ih elemenata: transportne staze sa rotacionim telima i ure aji koji omogu uju gravitacioni transport; pu ni transporteri; inercijalni transporteri.

2. INERCIJALNE TRANSPORTNE MA INE

Poput svih transportera bez vu no-nose ih elemenata, inercijalni transpotreri nemaju translatorno pokretne elemente koji nose ili vuku materijal, ve se transportovanje vr i potiskivanjem. U ovom slo aju se potiskivanje vr i inercijalnom silom koja se materijalu name e preko podloge transportera na kojoj materijal le i. U ve ini slu aja, inercijalni transporteri rade na principu oscilovanja transportnog korita koje predstavlja podlogu na kojoj se materijal ravnomerno nasipa. Oscilovanjem podloge dolazi do ostvarivanja razlike ubrzanja progresivnog i povratnog hoda, ime se sloju materijala name e inercijalna sila koja izaziva progresivno kretanje materijala u napred. Na in kretamja materijala u toku transportovanja zavisi od odnosa intenziteta inercijalne sile i sile koja deluje na estice gravitacjijom. Inercijalni transporteri su specifi an oblik transportera za kontinualan transport rasute i komadne robe, bez vu nog elementa, kod kojih do kretanja robe dolazi pod uicajem vibracija koje se prenose na korito. Korito svojim periodi no-povratnim oscilatornim kretanjem izaziva inercijalnu silu koja name e kretanje materijala u odre enom smeru, Ovi transporteri se primenjuju za transport robe u horizontalnom, i u kosom pravcu. Transportno korito je naj e e konstruisano u obliku otvorenog ili zatvorenog oluka, koji vr i periodi no kretanje (napred-nazad), uz pomeranje materijala samo u jednom smeru. Prvenstveno se koriste za transportovanje suvih lakopokretljivih zrnastih i komadastih rasutih materijala, a posebno su pogodni za transport zagrejanih i hemijski agresivnih materijala u hermeti ki zatvorenim olucima. Koriste se naj e e za horizontalni transport sa relativno malom du inom od 10 do 20m (izuzetno 50m). Materijal se mo e

-4-

transportovati i pod malim uglovima nagiba 10 do 12 stepeni, pri emu se kapacitet znatno smanjuje. Kapacitet im je do 100 m 3/h. Inercijalni transporteri se esto koriste kod bunkera kao dodava i, kao i u hemijskoj industriji gde se pored transporta paralelno organizuju i druge tehnolo ke operacije: hla enje, zagrevanje, su enje, ovla ivanje, me anje i separacija. U ma inogradnji se koriste za transport strugotine, vrelih delova u livnicama, a u mehani koj obradi za transport sitnih delova. Po to korito mo e da bude i hermeti ki zatvoreno, ovi transporteri mogu da poslu e i za transport otrovnih i agresivnih materijala. Ako se korito oblo i gumom ili plastikom, ovi transporteri su dobri i za prenos lepljivih i abrazivnih materijala. Kao tehnolo ke rna ine koriste se u procesima su enja, hla enja, razdvajanja na frakcije (kalibriranje, prosejavanje) i si. Regulacija re ima rada je jednostavna pa se zbog toga esto koriste kao precizni dodava i-dozatori ili utovarni ure aji drugih procesnih ili transportnih ma ina. Prema tome inercijalni transporteri mogu se koristiti kao transportne, transportno-tehnolo ke i pretovarno-pomo ne ma ine.

sl. 1. Inercijalni transporteri: a) impulsni; b) vibracioni jednocevni(vise i, nose i i uravnote eni dvocevni)

-5-

Prednosti ovih transportera su: relativno jednostavna konstrukcija, a samim tim su i jeftini; mogu nost transportovanja materijala na povi enim temperaturama ili u zoni povi enih temeperatura (rad u sklopu su ara i pe i); hermeti nost oluka omogu ava njihovu primenu u hemijskoj i farmaceutskoj industriji; mogu nost obavljanja odre enih tehnolo kih operacija za vreme transportovanja (prosejavanje, su enje, hla enje).

Nedostaci inercijalnih transportera su: nepogodnost za transportovanje lepljivih, vla nih, krupnih i abrazivnih materijala; pove ana buka pri transportu; nepovoljna optere enja (pri radu se javljaju zna ajne dinami ke sile koje izazivaju oscilavanje itave nose e konstrukcije); relativno mali kapacitet 200-400 m 3/h, kao i brzine kretanja 0.05...0.5 m/s; male du ine transporta, do 50 m; kod transporta odre enih vrsta robe mo e do i do visokog nivoa buke; ve a potro nja energije nego kod ostalih transportera.

Prema na inu rada dele se na: transportere sa konstantnim pritiskom na dno oluka; transportere sa promenjivim pritiskom na dno oluka; vibracioni transporteri.

2.1. INERCIONI TRANSPORTERI SA KONSTANTNIM PRITISKOM NA DNO OLUKA

Na slici ispod dat je transporter sa stalnom silom trenja (stalni pritisak tereta na leb). Konstrukcija je izvedena pomo u krivajnog mehanizma sa njihaju om polugom, pa se esto ovi transporteri nazivaju ljuljaju i. Broj oscilacija u minuti je mali (50 do 100). Oni periodi no kretanje vr e samo u horizontalnoj ravni. Hod napred je sa malim ubrzanjem (sila trenja je ve a od inercijalne) i materijal se kre e zajedno sa olukom. Povratni hod se obavlja sa velikim ubrzanjem (sila inercije ve a od sile trenja) i materijal klizi po oluku i ne vra a se sa olukom nazad.

-6-

sl. 2. Inercijalni transporter sa konstantnim pritiskom na dno oluka

2.2. INERCIJALNI TRANSPORTERI SA PROMENJIVIM PRITISKOM NA DNO OLUKA

Kod transportera sa promenjivim pritiskom na dno oluka, transportni oluk vr i periodi no kretanje napred-nazad sa istovremenim pomeranjem gore-dole. leb je ovde postavljen na nosa e nagnute pod izvesnim uglom prema vertikali, pa je i pravac oscilovanja pod izvesnim uglom prema lebu. Pri kretanju napred leb se istovremeno i podi e, dok se pri hodu unazad on i spu ta. Ovi transporteri se zovu tresu i, a rade sa 300 do 500 oscilacija u minuti.

sl. 3. Inercijalni transporter sa promenljivim pritiskom na dno

-7-

2.3. VIBRACIONI TRANSPORTERI

Naj iru primenu imaju vibracioni transporteri. To je posebna grupa inercionih transportera sa promenjivim pritiskom materijala na dno oluka, sa tako pode enim karakteristikama da se materijal odvaja od oluka, pa u tzv. mikroskokovima vr i kretanje unapred. Frekvencija oscilovanja im je do 3000 min-1. Prednost im je to materijal nije u stalnom kontaktu sa olukom, te je habanje oluka smanjeno (vek trajanja du i). U pore enju sa klasi nim inercionim, vibracioni transporteri imaju ve u prose nu brzinu kretanja materijala, a saglasno tome i ve i kapacitet.

3. OSNOVNI ELEMENTI INERCIJALNIH TRANSPORTERA

3.1. KORITO
Nosa i tereta korita se izra uju u obliku oluka i cevi razli itih profila. Tipi ni oblici transportnih korita su prikazani na slici ispod.

Sl. 4. Tipi ni oblici preseka kod inercijalnih transportera a, ) trapezni ,s) pravougaoni g f blago ispup en trapezni profil . g) kru ni ,g) elipsasti(za materijale koji nisu pogodni za transport ovim grupom transportera), )trapezni (oblo eni folijom za lapljive i abrazivne materijale)

-8-

3.2. ELEMENTI ZA NO ENJE I OSLANJANJE KORITA

Za no enje transportnih korita se koriste razli ita konstruktivna re enja. Oslanjanje korita na nose u konstrukciju kod inercijalnih impulsnih transportera s konstantnim pritiskom materijala na dno (po to osciluju samo u horizontalnoj ravni) izvodi se preko valjaka ili kugli. Ovakav na in oslanjanja obezbe uje malu visinu konstrukcije, a time i mali prostor za ugradnju. Konstrukcije oslonaca nosa a korita inercijalnih transportera sa promenjivim pritiskom materijala na dno, mogu biti krutim zglobno spojenim polugama ili fleksionim oprugama koje prenose optere enje direktno na nose u konstrukciju ili na temelj, ili indirektno preko amortizera.

Sl. 5. Oslanjanje radnog korita kod inercnjalnih transportera: a) oslanjanje preko valjaka; b) oslanjanje preko kugli; c) oslanjanje preko krutih poluga neposredno na fundament; d) oslanjanjae preko krutih poluga posredno preko izolatora na fundament; e) oslanjanje preko spiralnih opruga; f) oslanjanje preko gumenih elemenata; g) vise i oslolonac preko spiralnnh opruga; h) vise i oslonac preko gumenih elemenata; i) slobodno plivaju i sistem sa spiralnim oprugama

-9-

3.3. POGONSKI SKLOP

Pogonski sklop omogu uje pokretanje inercijalnih transportera. Ono se izvodi pobudom oscilatornog kretanja transportnog korita s odbacivanjem estica materijala, to se posti e na slede e na ine:
a) elektromehani kim pogonskim sklopom:

b) c)

sa ekscentar mehanizmom; sa etvoro lanim zglobno-polu nim mehanizmom ili sa cantrifugalnim (inercijalnim) pogonskim mehanizmom s neuravnote enim masama;

elektromagnetskim pobu iva ima; pneumatskim ili hidrauli nim pogonskim agregatima.

3.3.1. ELEKTROMEHANI KI POGON

Pogonski sklop sa ekscentar mehanizmom impulsnog transportera je esto primenjivano konstrukcijsko re enje pogona. Transportno korito oslanja se na podlogu zglobnim polugama ili fleksionim oprugama koje su pod uglom =20 u odnosu na vertikalu. Odnos du ina rotacionog lana (ru ice ili ekscentra) prema spojnoj polugi iznosi: =0,1...0,01 to daje amplitude 3... 10 mm s frekvencom f = 5...25 Hz.

Sl. 6. Pogonski sklop sa ekscentar mehanizmom impulsnog transportera

- 10 -

Najstariji oblik pogona kod inercijalnih transportera je ekscentarski ili krivajni pogon. Najva niji deo toga pogona je ekscentarsko vratilo. Ovim tipom pogona mogu se ostvariti brzine do 0.4 m/s.

Sl. 7. Presek ekscentarskog pogona: 1. glavni le aj; 2. ekscentarsko vratilo; 3. drugi glavni le aj; 4. podlo ka za regulaciju dovoda masti u glavni le aj; 5. labirintsko podmazivanje; 6. podlo ka za regulaciju dovoda masti za podmaznvanje le aja; 7. sakuplja masti; 8. le aj potisne poluge; 9. potisna poluga; 10. le aj potisne poluge; 11. podmazivanje le aja; 12. labirintsko podmazivanje; 13. ram; 14. podmazivanje.

Elektromehani ki inercijalni pogonski mehanizmi sa neuravnote enim masama predstavlja inercijalni (centrifugalni) pogonski mehanizam koji mora da ostvari silu pobude oscilovanja transportnog korita uvek u istom smeru i po pravcu koji prolazi kroz te i te oscilatornog sistema pod uglom . Na slici ispod prikazani su inercijalni pogonski mehanizmi-vibratori koji rade na principu rotacije jedne ili dve neuravnote ene mase.

Sl. 8. Pogonski sklop sa centrifugalnim (inercijalnim) pogonskim mehanizmom: a) sa jednom neuravnote enom masom; b) sa dve neuravnote ene mase
- 11 -

Elektromehani ki pogonski mehanizmi sa neuravnote enim masama mogu biti sa jednom ili sa dve neuravnote ene mase. Kod pogona sa jednom neuravnote enom masom ta masa rotira ugaonom brzinom i izaziva centrifugalnu silu Fc = mr 2. Pravolinijsko povratno kretanje a popre na komponenta transportnog korita saop tava komponenta Fp= Fy= Fcsin , Fx=Fccos uravnote ava se elasti nim zglobom. Kod pogona sa dve neuravnote ene mase komponente centrifugalnih sila Fx u smeru normalnom na pravac ose oscilovanja uravnote avaju se, a komponente Fy, u smeru oscilovanja algebarski se sabiraju i transportnom koritu saop tavaju ukupnu silu pobude inteznteta Fp= 2Fy= 2m1 R
2

sin

3.3.2. ELEKTROMAGNETNI POBU IVA I

Ovaj tip pogona transportnog korita nema rotacionih delova i pretvaranja rotacionog u pravolinijsko periodi no-povratno kretanje. S mehani kog aspekta ovaj tip pogona je najpogodniji. Principijelna ema ovog tipa pogona je prikazana na slici ispod.

Sl. 9. Principijelna ema elektromagnetskog pobu iva a: 1. stator; 2. namotaj; 3. .ispravlja ; 4. kotva; 5. nose a plo a; 6. elasti na veza

Sila pobude oscilovanja (transportnog korita elektromagnetnim pobu iva ima) izaziva se naizmeni nim periodi no-povratnim neravnomernim kretanjem kotve elektromagneta, koja je spojena sa koritom transportera. Telo pobu iva a je sa jezgrom i koritom elasti no spojeno potisnim oprugama.

- 12 -

Sve ovo se zbiva pri napajanju (kalema statora) monofaznom naizmeni nom strujom. Monofazna naizmeni na struja proti e kroz namotaje statora i indukuje elektromagnetnu silu, koja u svakoj poluperiodi privla i kotvu, a samim tim i transportno korito koje je sa njom vrsto spojeno. U drugoj poluperiodi kotva se pod dejstvom povratnih opruga odmi e, i na taj na in ostvaruje periodi no povratno oscilatorno kretanje. Sila pobude (samim tim i privla enja kotve) je direkno proporcionalna ja ini struje u namotajima. Ovim tipom pogona se posti u relativno male amplitude oscilovanja 0,05...2mm, transportne brzine 0,12 m/s, i mala transportna rastojanja. Upravo zbog male amplitude oscilovanja trasnsportnog korita, ovaj tip pogona je pogodan za transport pra kastih materijala.

3.3.3. HIDRAULI KI ILI PNEUMATSKI KLIPNI POGONSKI AGREGATI

Ovi pogoni mogu biI sa otvorenim i sa zatvorenim radnim ciklusom, to je prikazano na slici ispod.

Sl. 10. Principijelna ema klipnog vibratora: a) sa otvorenim ciklusom; b) sa zatvorenim ciklusom

Kod klipnog vibratora sa otvorenim ciklusom, kretanje u jednom smeru obezbe uje sabijeni vazduh, koji pomera klip. Kada se klip pomeri do kraja, vazduh izlazi u atmosferu, dok torziona opruga odgurne klip nazad, te na taj na in obezbe uje povratni hod. Kod vibratora sa zatvorennm ciklusom, vazduh ili te nost deluju na klip nauzmeni no sa razli itih strana.
- 13 -

Umesto klipa mo e se ugraditi gumena membrana-pulsator. Naizmeni nim dovodom gasa ili te nosti pomo u razvodnika naizmeni no se izaziva pulsiranje membrane koje se prenosi na korito

4. KLASIFIKACIJA INERCIJALNIH TRANSPORTERA

Inercijalne transportere mo emo podeliti u zavisnosti od stanja estice materijala koji se transportuje. estica mo e biti u jednom od tri stanja: mirovanje; klizanje po povr ini korita, poskakivanje (kre e se u mikro-skokovima).

Kada estica miruje ili se kre e klize i, onda se estica nalazi u stanju karakteristi nom za impulsne transportne ma iname, dok je stanje poskakivanja karakteristi no za poseban slu j impulsnih transportnih ma ina koji su definisani imenovanjem vibracioni transporteri.

Sl. 11. Principijelna ema rada impulsnih transporter: a) s konstantnim pritiskom materijala na dno, b) s periodic no promenljivim pridskom materijala na dno

- 14 -

Kretanje estice (odnosno sloja materijala koji je u stalnom kontaktu sa povr inom korita) klizanjem u pravcu njegove ose, vr i se na osnovu razlike impulsa sile (koji se name e koritu pri njegovom periodi no-povratnom kretanju). U ovom slu aju postoje dve varijante delovanja estica na podlogu: delovanjem sloja materijala na dno korita periodi no-promenljivom silom konstantne amplitude (impulsni transporteri sa horizontalnom ravni); delovanjem sloja materijala na dno korita periodi no-promenljivom silom promenljive amplitude (impulsni transporteri sa kosom ravni).

U prvom slu aju govorimo o impulsnim transporterima s konstantnom pritiskom (impulsna transportna korita), dok su u drugom slu aju u pitanju transporteri sa promenljivim pritiskom sloja materijala na dno korita ( materijal vr i promenljiv pritisak na dno korita jer se kre e po kosim vo icama), i to su obi no dodava i, sita, stresa i i sl. Impulsne transportne ma ine imaju veliku amplitudu oscilovanja A=10... 150mm, i malu u estanost ,izme u 40 i 400 puta u minutu. Kada estica poskakuje, odnosno kre e se u mikro-skokovima, govorimo o vibracionim transporterima, odnosno inercijalnim transporterima koji transportuju materijal odbacivanjem. U odre enoj fazi zajedni kog kretanja transportnog korita i materijala, kada vertikalna komponenta inercijalne sile estice dostigne intenzitet ve i od gravitacione sile, estica se odvaja od korita i odba ena, slobodna, po balisti koj putanji prevaljuje odre eni put u pravcu kretanja. Zna i, estice materijala i korito transportera imaju za vreme jedne periode fazu zajedni kog i fazu odvojenog kretanja (kada nema njihovog me usobnog kontakta). Na kraju faze slobodnog leta estica pada na korito, a proces se ponavlja u pravcu transportovanja.

5. PRINCIP RADA INERCIJALNIH TRANSPORTERA

Ako je nosa tereta nagnut u odnosu na horizontalnu ravan za ugao i ako od spoljnjeg izvora dobija pobudu tj. energiju za oscilatorno kretanje sa ubrzanjem koje je usmereno pod uglom ,do i e do pomeranja estica materijala koje le e na radnom organu, odnosno koritu.

- 15 -

Sl. 12. Sile i uglovi pri kretanju kosog impulsnog transportera

Sile koje deluju na estacu materijala pri oscilovanju radnog organa Normalna sila pritiska estice materijala Fn na radnom organu sadr i dve komponente: te inu estice: silu inercije: mg Fin = mg cos +m by

Ukoliko se centar koordinatnog sistema postavi u te i te estice maternjala (S), x-osa usmeri paralelio sa podu nom osom radnog organa, a y-osa uspravno na radni organ, komponenta ubrzanja u pravcu y-ose bi e : by=-br sin = -a a sila pritiska na radni organ : Fn= m(g cos - a
2 2

sin sin [m/s2]

sin sin ) [N]

Me usoban odnos veln ina u pretaodnoj jedna ini koje se nalaze u zagradi karakteri e dejstvo sile pritiska na nosa tereta. Ako je: g cos > a
2

sin sin

sila pritiska Fn koja je usmerena nani e, teret e se stalno nalaziti na radnom organu. Suprotno tome, ako je: g cos <a
2

sin sin

- 16 -

sila pritiska Fn je usmerena ntavi e i teret e te iti da se odvoji od radnog organa. Ugao se menja u opsegu od 0 do 360 stepeni, a veli ina sin ima maksimalnu vrednost pri =90. Odnos maksimalne komponente ubrzanja radnog organa: (by)max = a
2

sin 90 sin = a

sin

i komponente sile te e gcos definn e se kao koeficjent re ima rada inercijalnih transportera. Za koi transporter (pod uglom ) koeficjent re ima rada je: =
  
2

Kako je kod horizontalnog transportera horizontadni transvdrter je: =



= cos0=1, koeficjent re ima rada za



Koeficjent karakteri e dinami ki re im rada transportera tj, optere enje pogona i drugih elemenata transportera, kao i prirodu kretanja estica materije, to zna i da pri: <1 teret le i na oscilatornoj povr ini (radnom organu) i preme ta se bez odvajanja od njega (re im rada impulsnog transportera); >1 estica materijala se odvaja od oscilatorne povr nne (re im rada vibracionog transportera); =1 imamo grani ni slu aj kada su uslovi rada neopredeljeni.

Izbor veli ina koje daju vrednost koeficjentu re ima rada > 1 smatra se optimalnim re enjem osnovnog zadatka, jer se u tom slu aju ostvaruje najve a brzina kretanja estica maternjala, kao i racionalno usagla aianje radnog organa sa ostalim elementima transportera. Pri tome se posti e minimalno dinami ko optere enje pogona i ostalih elemenata transportera. Ako radni organ ostvaruje harmonijske oscilacije sa koeficjentom =1, onda se u vertikalnoj ravni podudaraju trajektorija estica maternjala i smer kretanja radnog organa. Pri 1 < < 3,3 u toku jedne periode, estica materijala se u odre enim vremensknm intervalima nalazi u razli itim stanjima: prvo se kre e zajedno sa radnim organom (t1), dok se sa pove anjem faznog ugla i zavr etkom faza sa > 1 estica materijala odvaja od radnog organa, tj. od oscilatorne ravni, i ostvaruje slobodan let (mikroskok) du radnog organa u prelaznom periodu (tn=t2-t1); potom opet pada na dno radnog organa i sa njim se zajedno kre e u intervalu (t3-t2).

Po zavr etku opisanog ciklusa, proces se ponavlja.

- 17 -

Najefikasnije kretanje estice materijala se obezbe uje kada je > 1 izborom vremena t2, da se estice materijala nalaze na radnom organu dok se on kre e hodom napred i izborom kratkog vremena pripreme za skok estice, a da pri tom ne dolazi do klnzanja i pomeranja maternjala u suprotnom smeru. Najracionalnijim re imom rada smatra se onaj pri kome estica kontinuirano ska e sa vremenom leta tn, koje je jednako ili deljivo sa periodom oscilovanja transportera T : tn = p T , gde je T ceo broj. Istra ivanja koja su vr ili Malkin, Blehman i Vemajer su pokazala da se 2 0,5 kotinuirano kretanje estica u skokovima ostvaruje pri = (p +1 ) Za p = 1 i kada je tn = T koeficjent re ima rada je  = 3,3, za p = 2 i tn = 2T koeficjent re ima rada je = 6,36. Ispitivanja su pokazala da pri p > 1 i >3,3 nastaje zona smanjenja brzine estice materijala tj. izostaje proporcnonalno pove anje brzine. Kada je 3,3 transporter radi sa zna ajnim ubrzanjem estica materijala (ve im od 6,6 g, za =30) to ima za posledicu pojavu velikih dinami kih optere enja pogona i ostalih elemenata transportera.. Najpovoljnije je da se koeficjent re ima rada nalazi u granicama 1< <3,3. Optimalne vrednosti koeficjenata re ima rada utvr ene eksperimentalnim putem za razne vrste konstrukcija vibracionoh transportera i uslove eksploatacije date su u slede oj tabeli

KOEFICIJENT RE IMA KONSTRUKCIJA TRANSPORTERA TIP POGONA RADA Za komadne Za pra kaste i pra inaste materijale materijale 3.0-3,3 2,0-2,5 1,6-2,8 2,8-3,0 1,8-2,3 I,5-2,5

Jednocevni lakog i srednjeg tipa,za kapacitet Q < 5O0 Centrnfugalni, KN/h vise e i oslonjene elektromagnetni Jednocevni konstrukcija te kog tapa za Q >500 KN/h Dvocevni i jednocevni uravnote en lakog i srednjeg tipa za kapacitet Q < 500 KN/h i LQ =30m Dvocevni i jednocevni, konstrukiija te kog tipa, za kapacitet Q>500 i LQ =30m Centrifugalni elektromagnetni Ekscentarski

Ekscentarski

1,3-2.5

1.2-2.0

- 18 -

6. IMPULSNI TRANSPORTERI

6.1. TRANSPORTERI SA KONSTANTNIM

PRITISKOM NA DNO

Transporter sa konstantnnm prntiskom na dno oluka je poznat kao Markusova oscilatorna kliznnca. Sastoji se od radnog organa obi no u obliku oluka koji je oslonjen na valjlke. Radni organ izvodi oscilatorno kretanje sa razli itim brzinama i ubrzanjima u horizontalnoj ravni sa pobudom preko kinematskog mehanizma ili pneumatskog pobu iva a.

Sl. 13. Inercijalni transporter sa konstantnim pritiskom na dno oluka: a) ematski prikaz transportera (1. Oluk 2. Osloni valjci 3. pogon); b) dijagram brzine oluka ( Vr, tereta Vt, i ubrzalje oluka)

- 19 -

U intervalu t kada se radni organ u relativno dugom intervalu kre e hodom napred, teret le i na oscilatornoj ravni, odnosno radnom organu, kumuliraju i kineti ku energiju. Od ta ke A kada se brzina oluka menja, a ubrzanje je dostiglo svoju maksimalnu vrednost koja je jednaka proizvodu g, teret e po inerciji produ iti kretanje sa izvesnim usporenjem g, zbog trenja izme u radnog organa i tereta, i to ne samo u periodu kada se radni organ kre e napred, ve e se nastavljati i posle promene smera kretanja radnog organa. Da bi doslo do kretanja na opisan na in, sila trenja izme u tereta i radnog organa treba da bude ve a od sile inercije.

Na slici ispod su prikazane sile koje deluju na radni organ i teret pri kretanju napred, a prethodno pomeiuti uslov se mo e opisati: Fr Fb Fr = mg [N] sila trenja Fb = m br [N] sila inercije

Sl

il

l j

it

t j

Sile koje deluju ca esticu materijala iz prethodiog proizilazi da ubrzanje radnog organa treba da bude: br g [m/s2]

- 20 -

Kao to se sa dijagrama brzi e vidi brzi a ol a u najve em delu intervala t ravnomerno raste, zatim naglo pada do nule. U povratnom hodu brznna oluka po svojoj apsolutnoj vrednosti brzo poraste zatim ravnomerno opada. Ubrzanje oluka br, tako e ravnomerno raste, zatim se brzo smanjuje, menja smer, dosti e najve u negativnu vrednost i opet polako raste.

       

        

Sve dok je ubrzanje radnog organa manje od grani nog ubrzanja g, radni organ i teret kre u se zajedno napred. im u ta ki E ubrzanje dobije negativan znak, teret po inje da klizi napred. Od ta ke V brzina tereta menja smer, pri emu teret nastavljlj da klizi po radnom organu sve do ta ke C. Od ta ke C prestaje klizanje, i teret se zajedno sa radnim organom kre e nazad do ta ke D. Permanentno dok traje pobu ivanje radnog organa opisani proces se ponavlja Razmatranjem sila i ubraaaa uo zva ee da je kod ovog tipa transportera koeficjent re ima rada <1. Iz analize dljagrama brzina radnog organa i tereta uo ava se da se teret kre e napred za vreme t1 + t2, kako pri hodu radnog organa napred t1 , tako i pri njegovom hodu nazad t2, dok se za vreme t3 + t4 teret kre e nazad. Kako je (t1+t2) > (t3+t4), da bi pomeranje tereta u svakoj pernodi bilo to du e, odnos ovih vremena treba da bude takav da leva strana nejedna ine bude to ve a, a desna to manja. Brzina kretanja materijala i snega za pogon se odre uju na osnovu teorijskih postavki, koje va e pri kretanju estica materijala. Put koji pre e teret u jednij periodi mo e se utvrditi analiti kim integraljenjem rafirane povr ine sa granicama odre enim ta kama A i C, jer se izme u ovih granica ostvaruje pozitivna relativna brzina tereta u odnosu na radni organ: s=

Sa dijagrama se mo e vndeti da se pomeranje tereta u jednoj pove ava sa pove anjem ubrzanja u povratnom hodu i smanjenjem sila trenja g. Srednja brzina materijala je: v=


[m/s]

Potrebna snaga za pogon se mo e odrediti preko jedna ine P = 0.0014(Gk+GT) [kW] Gde je Gk te nna radnog organa, a GT ukupna te ina tereta na radnom organu.

- 21 -

6.2. TRANSPORTERI SA PROMENLJIVIM PRITTISKOM NA DNO

Transporteri sa promenljivim pritIskom materijala na dno oluka oslanjaju se na podlogu preko elasti nih nosa a. Pri kretanju radnog organa napred vertikalnog ubrzanja zavisi da li e se materijal kretati u skokovima ili e kliziti, tj. da li e biti impulsni ili vibracioni. Mo e se re i da transporteri sa promenljivim pritiskom materijala na dno oluka predstavljaju prelaznu fazu od impulsnog ka vibracionom transporteru.

Sl. 15. Inercijalni impulsni transporter sa promenljnvim pritiskom materijala na dno korita

Nosa i korita ili poluge su pod uglom =2030 u odnosu na vertikalu. Du ina pogonskog rotacionog lana ekscentar mehanizma je mali u odnosu na du inu gonjenog lana AS A. Zbog toga je ugao oscilovanja gonjenog lana veoma mali. Isto tako du ina pogonskog lana nije mala u odnosu na du inu spojne poluge AB. Zbog takvih odosa du ina kretanja A, ca malom gre kom mo e se smatrati harmonijskim i istovetnim kretanjem ta ke B u smeru ose pogonskog lana. Brzina ta ke B, odnosno brzina svih lanova spojene poluge iznosi: Vk = sin = Rsin( t)

- 22 -

Kako korito kod ove vrste transportera osciluje u vertikalnoj ravni, to normalna reakcija nije konstantna i uvek, da se matrijal pod dejstvom inercijalne sile ne bi odvojio od njegove povr ine. Intenzitet normalne sile je: Fn = m(g+aky) = m(g+R 2cos( t) sin ) Iz ovoga se vidi da vertikalna komponenta inercijalne sile umanjuje normalnu silu. Kao normalna sila mora uvek biti ve a od nule, da se estice materijala ne bi odvajale od povr ine radnog organa, proizilazi da normalna sila mora biti ve a od nule u najekstrmnijem slu aju, odosno za najve u vertikalnu komponentu inercijalne sile, a to je za cos( t) = -1 Zna i: Fn,min m(g-R 2sin ) Upravo ovom nejedna inom je odre en maksimalan broj okretaja pogonskog lana koji je ograni en minilmalnom vredno u normalne reakcije koje ne dozvoljava odvajanje materijala od podloge. Na osnovu ovoga i uslova Fn,min 0 zaklju ujemo: g- R
2

sin = 0

iz predhodne jedna ine i iz relacije

max =

(s )

-1

Iz odnosa sila koje deluju na kontnualnog kretanja estica materijala je: nmax =


esticu za vreme povratnog hoda, uslov

(min-1)

Pogonska sila preno ena od korita na materijal u smeru hretanja jednaka je sili trenja klizanja izme u materijala i korita: Fn = Fn U svakom momentu ova sila je uravnote i sa inercijalnom silom koja deluje na materijal u smeru kretanja. Fn

= m am = 0

- 23 -

Na slici ispod je prikazan tok promene brzine VKX i ubrzanja aKX. Kretanje po inje kada je = 0. U prvoj fazi kretanja materijal je ubrzavan, a promena ubrzanja je data krivom am1, a brzine krivom Vm. Erzina materijala reste do ta ke 1; njena vrednost je u svakom momentu manja od brzine korita. U ta ki 1 dolazi do izjedna avanja brzina. Posla toga brzina korita naglo opada ali materijal, na osnovu akumulirane kineti ke energije, kre e se dalje klnze i po koritu, i biva ko en silom trenja. U ta ki 2 brzina materijala i brzina korita se opet izjedna avaju a smisao relativne brzine se menja jer materijal je koritom ponovo ubrzavan do ta ke 3 i celi ciklus se ponavlja.

Sl. 16. Tok promene brzina i ubrzanja impulsnog transportera s promenljivim pritiskom na dno

- 24 -

Put materijala dobija se integraljenjem povr ine izme u krive brzine materijala Vm i vremenske ose: S=
 dt

6.3. INERCIJALNE TRANSPORTNE MA INE KOJE TRANSPORTUJU MATERIJAL ODBACIVANJEM

Ovi transporteri se sastoje od: radnog organa ili nosa a u obliku oluka ili cevi; elemenata za vo enje radnog organa; elsti nih elemenata za oslanjanje tj. no enje radnog organa; pogona.

Posebnu ulogu imaju elementi za vo enje i ljihov zadatak je: prihvatanje stati kog optere enja od radnog organa i tereta; formiranje oscilatornog sietema; davanje smera oscilovanja

Prema na inu oslaljanja radnog organa vibracioni transporteri se dele na: slobodno osciluju e i oslonjene sa krutim vo enjem.

- 25 -

Sl. 17. Osnovni delovi vibracionog transportera 1. radni organ, 2. element za vo enje radnog organa, 3. elment za no enje ili oslanjanje, 4. pogon

Prema stepenu uravnote enosti transportern mogu biti: uravnote eni i neuravnota eni.

Prema na nnu pode avanja elesti nih elemenata mogu da budu : rezonantni; derezonantni; izvanrezonantni

Princip transportovanja odbacivanjem prikazan je na slede oj slici.

Sl. 18. Princip transportovanja maternjalne estnce kod vibracionih transportera; Sm - put estice, Sm1 - komponenta puta zajednn kog kretanja; Sm2 - komponenta puta slobodnog leta.
- 26 -

Transportno korito i sloj nasutog materijala koji le i u koritu se kre u kao jedna celina s porastom ubrzanja napred i izme u gornjeg i donjeg polo aja do trenutka t1. U toku zajedni kog kretanja, zbog ubrzanja estica, smanjuje se postepeno njihov pritisak na dno korita. U trenutku t2, kada je pritisak jednak nuli, estica se odvaja i u slobodnom letu, po balisti koj putanji leti napred do trenutka t2. Za vreme slobodnog leta estice kornto se i dalje kre e u smeru transportovanja, a polo aj njegovog dna u trenutku odvajanja (t1) ozna en je isprekidanom linijom. Daljinu mikroskoka leta estice defini e presek njene balisti ke putanje i dna korita u trenutku t2. Kretanje estica materijala u toku jedne periode osciovanja transportnog korita sastoji se iz dva dela: u prvom delu od 0 do t1, one se kre u sa koritom kao jedna celina, a u drugom delu u toku vremena od t1 do t2 u slobodnom balisti kom mikroletu. Ovakav model je mnogo pojednostavljen jer je ovo analiza kretanja jedne estiie izdvojene iz transportnog sloja, bez uticaja ostalnh susednih i njoj veoma bliskih estnca ili zidova transportnog korita. Pritom se zanemaruje i uticaj vazduha, sudaranje estiia u toku mikroleta, profil preseka transportnog korita koje se posmatra kao apsolutno kruto telo hrapave povr ine i jo neki drugi parametri kao to su granulometrijski sastav, debljine nasipnog sloja i sli no.

6.3.1. BRZINA KRETANJA MATERIJALA I SNAGA POGONA

Srednja brzina kretanja materijala kod vibraciopih transportera u zna ajnoj meri zavisi od fizn ko-mehani kih osobina materijala i nagiba transportera i odre uje ce preko jedna ine: V = (K1 K2 sin )  cos 

Znak + se uzima kod podizanja materijala a znak - kod spu tanja. Kod horizontalnog transportera je K2sin = 0 V = K1  cos  K1 i K2 su koeficjenti koji zavise od fizi ko mehani kih svojstava materijala i njihove vrednosti se utvr uju empirijskim putem. Manje vrednosti za K1 i ve e za K2: odnose se na sitnije estice materijala, tako da to su estice materijala sitnije to je brzina transportovanja manja. pa je:

- 27 -

Snaga za pogon tansportera koji transportuju materijal odbacivanjem zavisi od ukupnih otpora. Za transporter sa L < 10 m: P Za transporter sa L > 10 m: P (10k4 +(L-10) k5 ) + ) (k3 L+ )

gde su: w = 1 - za zrnaste i w =1,5...2- za pra kaste materijale k4, k5 - koeficijenti specifi nog utro ka snage za transport jedne tone materijala na daljinu od jednog metra
H - visina na koju se transportuje

Vrednosti koeficijenata k4 i k5 , (t/m)

Tip inercijalnog transportera Vise i, s jednom masom, pogonjen neuravnote enim masama Nose i, s jednom masom,oslonjen na poluge ili opruge, Prora unski kapacitet 5...50 >50 5...50 >50 k4 6...7 5,0.-5,5 7...10 5...6 k5 11 5...6 3,5...4

S jednom transportnom cevi ili sa dve me usobno uravnote ene cevi; pogonjeni ekscentar ili krivajno polu nim mehanizmom

Zglobno oslonjen na poluge 5...50 10...12 8...1, Oslonjen na elasti ne nosa e (opruge) 5...50 4,5...5 3,5...4 >50 4,0...5,0 3,0...3,5

- 28 -

6.3.2. KAPACITET INERCIJALNIH TRANSPORTERA

Kapacitet inercijalnih transportera zavisi od vi e parametara: amplitude oscilovanja; frekvencije oscilovanja; geometrijskog oblika i dimenzija korita; transportabilnosti maternjala; debljne transportnog sloja

Kapacitet se pove ava sa pove anjem debljine transportnog sloja i amplitude oscilovanja. Najve i kapaciteti se posti u kod transportovanja istorodnih, suvih, pra kastih, zrnastih i sitnokomalnih materijala. to se ti e profila korita, on bitno uti e na kapacitet. Naime kod irokih korita je ve i kapacitet jer se kod uzanih korita javlja klizanje estica uz bo ne zidove koje ko i njihovo kretanje. Kapacitet inercijalnih transportera ije je korito nagnuto pod uglom Qm = 60A Vs gde je: A povr ina popre nog preseka korita: - za pravougaoni presek profila A = B h0 Debljina transportnog sloja h0 =( 0.4...0.6)B odnosno: B= - za kru ni presek profila A = 0.785 D2 odnosno: D = 1,6 je koeficjent popune korita i iznosi: = 0.6...0.9 za otvorena korita = 0.6...0.8 za korita preseka pravougle cevi = 0.5...0.6 za korita sa okruglim cevima. < 10 je:

- 29 -

9. ZAKLJU AK

Inercijalne transportne ma ine rade po principu kretanja kori enjem sopstvene inercije. Prakti no to izgleda ovako: Usled prenosnog kretanja estice koja dobija od dna korita (kojeg pokre e pogon), pri usporavanju prenosnog kretanja dolazi do relativnog kretanja estice u odnosu na dno korita (koje se pojavljuje usled inercijalnih sila). Inercijalne sile su prirodna reakcija kretanju estice koja je dr i u relativnoj ravnote i sve dok je prenosno kretanje jednoliko koje pri promeni prouzrokuje pojavu inercijalnih sila proporcionalno ubrzanju koje se javlja. Dakle, poja njenjem prirode inercijalne sile, mo emo lak e shvatiti kori enje energije usled sinercije za relativno kretanje estice u odosu na dno korita, koje sopstvenom konstrukcijom i re imom rada ma ine dovodi do transporta materijala uz malu potro nju energije. Na neki na in, konstrukcija inercijalnih transportera mo e se shvatiti i kao perpetum mobile prve vrste uz neprestano dejstvo pobude koja neprestano nadoknadjuje gubitak energije usled trenja. Inercijalna sila kao posledica promene prenosnog kretanja korita nije merljiva veli ina, i njena vrednost je uvek maksimalna na po etku pojave relativnog kretanja, tj. pri odvajanju estice od sloja materijala. S obzirom da je uslov za odvajanje estice da inercijalna sila bude ve a od sile trenja, znamo njenu po etnu vrednost. U drugoj fazi kretanja, estica gubi inercijalnu silu do njenog nestanka, ali potpada pod dejstvo gravitacione sile. Na kraju estica gubi inercijalnu silu, tj. zavr ava horizontalno kretanje, koje u stvari predstavlja pomeranje estice u horizontalnom pravcu.

- 30 -

8. LITERATURA

1. Dr.Milivoje L. u ilovi TRANSPORTNI SISTEMI PRVA KNJIGA Tehni ki fakultet a ak 2006 2. Dr. Milan Sretenovi MEHANIZACIJA PRETOVARA Beograd 1996 3. Dr.Slobodan B. To i PRORA UN MA INA NEPREKIDNOG TRANSPORTA I DIZALI NIH URE AJA Ma inski fakultet Beograd 1994 4. Dr. Sava Dedijer OSNOVI TRANSPORTNIH URE AJA Gra evinska knjiga Beograd 1989

- 31 -