SEMINARSKI RAD IZ PREDMETA UVOD U OPERATIVNE SISTEME

PROCESOR

Sadraj:
SEMINARSKI RAD IZ PREDMETA UVOD U OPERATIVNE SISTEME 1. 2. 3. UVOD Predstavnici Intel IA-32 arhitekture Intel Pentium 4 3.1 Nova arhitektura 3.2 Opis NetBurst arhitekture Pentium 4 procesora 3.2.1 Sistemska sabirnica 3.2.2 Prenosni cache 3.2.3 L1 cache Pentiuma 4 3.2.4 Execution Trace Cache 3.2.5 Hyper Pipelined Technology 3.2.6 Rapid Execution Engine 3.2.7 SSE2 - Streaming SIMD Extensions 2 3.3 Fizike izvedbe i karakteristike Pentium 4 procesora 3.3.1 Specifikacije pakovanja 3.4 Pentium 4 chipseti 3.4.1 i850 chipset 3.4.2 i845 chipset 4. 5. Zakljuak Literatura 1 3 4 9 9 11 11 11 13 13 14 15 15 16 18 19 19 21 23 24

2|Strana

1. UVOD
Istorija mikroprocesora zapoinje 1971. godine kada je mala tada nepoznata firma, Intel, proizvela ip pod nazivom Intel 4004. To je bilo 8 godina prije proizvodnje prvog personalnog raunara (PC). Intel nije jedina firma koja proizvodi procesore, ali je vodea. U tablici 1 su pokazane razliite generacije mikroprocesora. Dominantni su Intelovi ipovi, a u 5. generaciji pojavljuju se i neki drugi proizvoai.
Tablica 1 - Generacije mikroprocesora PC 1st. Generation 2nd. Generation 3rd. Generation 4th. Generation CPUs 8086 and 8088 80286 80386DX and 80386SX 80486SX, 80486DX, 80486DX2 and 80486DX4 Pentium Cyrix 6X86 AMD K5 IDT WinChip C6 Pentium MMX IBM/Cyrix 6x86MX IDT WinChip2 3D Pentium Pro AMD K6 Pentium II AMD K6-2 Mobile Pentium II Mobile Celeron Pentium III AMD K6-3 Pentium III CuMine AMD original Athlon AMD Athlon Thunderbird Pentium 4 Year 197881 1984 198788 199092 Number of transistors 29,000 134,000 275,000 1,200,00 0

5th. Generation

199395 1996 1996 1997 1997 1997 1998 1995 1997 1997 1998 1999

3,100,00 0 --3,500,000 4,500,00 0 6,000,000 6,000,000 5,500,00 0 8,800,000 7,500,000 9,300,000 27,400,0 00 18,900,000 9,300,000 ? 28,000,000 22,000,0 00 37,000,000 42,000,000

Improved 5th. Generation

6th. Generation

Improved 6th. Generation

7th. Generation

1999 2000 2001

Razvoj procesora jo uvijek se kree prema Mooreovom zakonu, tj. svakih 18 mjeseci udvostruuju se performanse procesora.

3|Strana

2. Predstavnici Intel IA-32 arhitekture

Prvi predstavnik Intelove IA-32 arhitekture bio je Intel 8086 procesor, predstavljen 1978. Ovaj procesor je imao 16-bitne registre i 16-bitnu eksternu sabirnicu za podatke. Pomou 20bitnog adresiranja ovaj je procesor mogao adresirati ukupno 1 MB adresnog prostora. Intel je 1979. izbacio 8088 procesor koji je bio identian prethodnom osim to je imao manju eksternu sabirnicu od 8 bita. To je uinjeno kako bi se procesor mogao prilagoditi tada postojeem i vrlo popularnom 8 bitnom hardveru. Prvi PC (1981.) posjedovao je upravo ovaj procesor. Ova dva procesora su prvi koji su omoguavali segmentno adresiranje pomou 16-bitnih segmentnih registara koji sadravaju pokazivae na segmente veliine 64 KB. Sledei predstavnik IA-32 arhitekture, Intel286 procesor iz 1982, bio je takoe 16-bitni procesor i prvi koji je omoguavao zatieni (protected) nain rada. Ovaj nain rada je koristio sadraj segmentnih registara kao pokazivae na opisne tablice. Opisne tablice sadravale su 24bitne bazne adrese. Na taj nain bilo je mogue adresirati do 16 MB fizike memorije. Ovaj procesor je imao podrku za rad sa virtualnom memorijom pomou zamjene segmenata. Razliiti mehanizni zatite ukljuuju provjeru granice segmenata, opcije ograniavanja segmenata samo za pisanje ili samo za itanje, te etiri nivoa prvenstava za zatitu koda operativnog sistema od aplikacija ili korisnikih programa. Dodatno hardversko prekidanje zadataka i lokalnih opisnih tablica omoguavalo je operativnom sistemu zatitu aplikacija ili korisnikih programa jednih od drugih. Intel 80286 procesor prvo je predstavljen u 6 MHz verziji, a kasnije u verzijama 8, 10 i 12 MHz. Ovaj procesor je ugraivan u IBM PC-AT iz 1984. godine. Jedini operativni sistem koji je koristio ove prednosti 80286 procesora bio je OS/2. Intel386 procesor bio je prvi 32-bitni procesor u porodici IA-32 arhitekture. Predstavljen je 17. 10. 1985. Posjedovao je 32-bitne registre koji se koriste i za uvanje operanada i za adresiranje. Niih 16 bitova svakog 32-bitnog registra zadralo je svojstva 16-bitnih procesora dvije prethodne generacije kako bi se zadrala kompatibilnost. Intel386 procesor je imao 32bitnu adresnu sabirnicu i podravao do 4 GB fizike memorije. 32-bitna arhitektura podravala je segmentni memorijski model i "flat" memorijski model u kojem segmentni registri pokazuju na istu adresu tako da je programeru unutar svakog segmenta dostupno svih 4 GB adresnog prostora. Dodane su nove instrukcije ukljuujui i one za manipulaciju bitovima, a originalne 16bitne instrukcije su poboljane novim 32-bitnim. Intel386 procesor je prvi procesor u IA-32 generaciji koji je omoguavao rad sa "stranicama". Veliina stranice bila je fiksna i iznosila 4 KB. Ova metoda je jako korisna za operativne sisteme i potpuno transparentna za aplikacije. Sa podrkom za virtuelno adresno podruje od 4 GB, zatitu memorije i rad sa stranicama, Intel386 procesor je bio prikladan za napredne operativne sisteme i razne aplikacije (multitasking). Intel386 procesor je prvi procesor koji je posjedovao est paralelnih jedinica: jedinica sabirnikog interfejsa (pristupa memoriji i I/O za druge jedinice), jedinica za prefetch (prima objektni kod od sabirnikog interfejsa i stavlja ga u 16-bitni red), jedinica za dekodiranje instrukcije (dekodira objektni kod), jedinica za izvravanje (izvrava mikrokodne instrukcije), segmentna jedinica (prevodi logike adrese u linearne adrese i vri zatitne provjere), jedinica za rad sa stranicama (prevodi linearne adrese u fizike adrese, vri zatitne provjere vezane uz stranice i sadrava cache sa informacijom o do 32 zadnje pristupane stranice) Intel386 procesor radio je na brzinama od 16, 20 i 33 MHz. Kasnije su Cyrix i AMD pravili klonove koji su radili na 40 MHz. 80386 je bio prvi procesor na kojemu su dobro radile prve verzije Microsoft Windows operativnih sistema. 4|Strana

Intel486 procesor izbaen je na trite 10. 04. 1989. Imao je proirene jedinice za dekodiranje i izvravanje instrukcija u obliku 5 faznog cjevovoda (pipeline) kod kojeg svaka faza po potrebi radi paralelno sa drugim fazama sa najvie 5 instrukcija u razliitim fazama izvoenja. Svaka faza moe obaviti svoj posao na jednoj instrukciji u svakom taktu. Dakle, Intel486 moe izvriti jednu instrukciju po ciklusu takta. Procesoru je dodano 8 KB (L1) cachea (na ipu). Na ovom procesoru je po prvi put integrisan x87 FPU (Floating-Point Unit - matematiki koprocesor) i dodane nove noice, bitovi i instrukcije za podrku kompleksnijim i monijim sistemima (podrka za drugo-stepeni cache i vieprocesorska podrka). Prije toga se koprocesor morao instalirati kao dodatni 387 ip. Kasnije su u razvoju Intel486 procesora uvedeni naini rada procesora koji su omoguavali niu potronju i tednju energije. Performanse 486 procesora bile su dva puta bolje od prethodnog 386 procesora. Intelov 486DX4 procesor predstavljao je poboljanu 80486 seriju. Brzina je utrostruena sa 25 na 75 Mhz (i na 83 MHz) i sa 33 na 100 MHz. Posjedovao je 16 KB internog cachea i radio je na 3.3 V. Starije DX i DX2 verzije procesora imale su samo 8 KB cachea i bio im je potreban radni napon od 5V to je uzrokovalo probleme sa grijanjem.

Intel Pentium procesor (predstavljen 22. 03. 1993.) bio je sledei procesor u IA-32 generaciji. Njemu je dodan drugi izvrni cjevovod za postizanje superskalarnih performansi (dva cjevovoda poznata kao u i v zajedno mogu izvriti dvije instrukcije po taktu procesora). Udvostruen je i L1 cache sa 8 KB za program i drugih 8 KB za podatke. Takoe je dodana i jedinica predvianja grananja kako bi se poveale performanse. Glavni registri su jo uvijek 32bitni, ali su dodani interni putevi podataka od 128 i 256 bitova kako bi se ubrzao prenos internih podataka. Eksterna podatkovna sabirnica je proirena na 64 bita. Dodan je i Advanced Programmable Interrupt Controller (APIC) za podrku sistemima sa vie Pentium procesora. Zadnjim procesorima u Pentium seriji implementirana je Intel MMX tehnologija koja koristi jedno-instrukcijski vie-podatkovni (SIMD) izvrni model za izvoenje paralelnih operacija nad cjelobrojnim podacima koji se nalaze u 64-bitnim MMX registrima. Brzina prvih Pentium procesora iznosila je 60 i 66 MHz (brzina sabirnce), a zahtijevali su radni napon od 5V. Od pojave Pentium procesora svi kasniji procesori imaju problem sa pretjeranim grijanjem. Verzije procesora sa 60 MHz sabirnicom bile su: P90, P120, P150, i P180, a sa 66 MHz sabirnicom: P100, P133, P166 i P200.
Tablica 2 - Radni naponi nekih procesora CPU Pentium MMX AMD K6 Cyrix 6X86MX Pentium "Klamath" AMD K6-2 Pentium II and III Pentium "CuMine" III II Internal voltage 2.8 Volt 2.8/2.9 Volt 2.8 Volt 2.8 Volt 2.2 Volt 2.0 Volt 1.6 Volt I/O voltage 3.3 Volt 3.3 Volt 3.3 Volt 3.3 Volt 3.3 Volt 3.3 Volt 3.3 Volt

5|Strana

Alternativno Intelovoj Pentium seriji, na tritu su se pojavili i procesori drugih proizvoaa. Tako je Cyrix 05.02.1996. na trite izbacio Cyrix6X86 mikroprocesor koji je bio kompatibilan sa Intel Pentium procesorom (Socket 7). 6X86 P200+ je bio prvi procesor ija je sistemska sabirnica imala takt vei od 66 MHz, tanije 75 MHz. Ova serija procesora takoe je bila poznata po slabim performansama u radu sa operacijama kliznog zareza. Cyrix je 1999. godine preuzeo Tajvanski proizvoa ipova VIA. AMD je takoer na trite izbacio svoju K5 seriju procesora kompatibilnu sa Intelovom Pentium serijom. Ovi su se procesori u svemu mogli uporeivati sa Pentium procesorima osim u radu sa operacijama pokretnog zareza.

Intel je 1995. godine predstavio P6 porodicu procesora. Cilj je bio postii bolje performanse od Pentium procesora koristei postojei proizvodni proces. Intel Pentium Pro procesor je bio prvi procesor baziran na P6 mikro-arhitekturi. Mogao je izvriti do tri instrukcije po ciklusu takta. Kod ovog procesora je uveden koncept dinamikog izvravanja (dynamic execution) u superskalarnoj izvedbi. Pentium Pro je isti RISC procesor. Tri jedinice za dekodiranje instrukcije su radile paralelno da bi dekodirale objektni kod u manje operacije nazvane micro-ops (micro-architecture op-codes). Ove mikro-operacije se pohranjuju u instrukcijski bazen i mogu se izvravati bez reda pomou pet paralelnih jedinica za izvravanje (dvije cjelobrojne, dvije FPU i jedna jedinica memorijskog interfejsa). Snaga Pentium Pro procesora je dodatno poboljana cacheom: imao je dva 8 KB L1 cachea na ipu kao i Pentium procesori, ali i 256 KB drugostepenog (L2) cachea integrisanog na procesoru koji je radio na punoj brzini procesora. L2 cache je podravao 4 ravnopravna pristupa, a 64-bitna eksterna podatkovna sabirnica je bila transakcijski orijentisana to znai da se svaki pristup obraivao kao odvojeni zahtjev ili odgovor. Pentium Pro procesor je takoe imao proirenu 36bitnu adresnu sabirnicu koja je omoguavala adresni prostor od 64 GB. Ovaj procesor je imao 5.5 miliona tranzistora i radio je na naponu od 2.9 V. Imao je vrlo velike dimenzije i odgovarajue podnoje - Socket 8. Intel Pentium II procesor je predstavljen 07. 05. 1997. Dodao je Intel MMX tehnologiju P6 porodici procesora. Procesorska jezgra je bila pakovana u SECC (Single Edge Contact Cartridge) kuite (242 pina) za koje je postojao odgovarajui Slot One konektor. L1 podatkovni i instrukcijski cache su poveani na 16 KB svaki. L2 cache je podravao kapacitet od 256 KB, 512 KB i 1 MB ali je bio odvojen od procesora i radni mu je takt bio sputen na polovinu radnog takta procesora. Podrani su i razliiti naini tednje energije kada se procesor nalazi u idle stanju. Prve verzije Pentium II procesora proizvodile su se u 0.35 mikronskoj tehnologiji i radile su na frekvencijama od 233 MHz i 300 MHz. Kasnije se prelo na 0.25 mikronsku tehnologiju i ostvarene su puno vee radne frekvencije.

Pentium II Xeon procesor je predstavljen tritu 26.07.1998. kao procesor namjenjen za ugradnju u servere. Kombinovao je nekoliko najboljih karakteristika prethodne generacije Intelovih procesora kao to su vea skalabilnost i 2 MB L2 cachea koji je radio na punoj brzini procesora. Takoe je imao jedinstveno pakovanje za koje je bio potreban odgovarajui Slot Two konektor.

Intel Celeron porodica procesora je bila namijenjena tritu jeftinih raunara. Prve verzije su bile bez L2 cachea i zbog toga su imale vrlo slabe preformanse. Zbog toga je u svim kasnijim verzijama Celeron procesor imao integrisano 128 KB L2 cachea koji je radio na punoj brzini procesora. Celeron je upakovan u jeftino PPGA (Plastic Pin Grid Array) kuite. Prve verzije 6|Strana

Celeron procesora imale su radne frekvencije od 300 MHz i 333 MHz, raene su u 0.25 mikronskom procesu i dolazile su u Slot One izvedbi. Imali su sabirnicu ogranienu na 66 MHz. Najnoviji celeroni raeni su u 0.18 mikronskom procesu, te dolaze u Socket 370 izvedbi. 2001. godine na trite je izbaena 1200 MHz verzija Celeron procesora (Tualatin) sa 100 MHz e sistemskom sabirnicom i 256 KB L2 cachea. Intelova Pentium II porodica procesora imala je konkurenciju u AMD ovim K6 procesorima AMD-ovim (02. 04. 1997.). Ovi procesori su bili kompatibilni sa Pentium procesorima (Socket 7). Imali su 32+32 KB L1 cachea i MMX set instrukcija. Sadravali su 8.8 mili na tranzistora. Procesor miliona AMD K6-200 je zhtijevao radni napon od 2.9 V. Cyrix je takoer imao odgovor na Intelovu 200 Pentium II seriju sa svojom 6X86MX (M2) serijom. Ovi procesori su takoer bili u Socket 7 (M2) izvedbi i posjedovali integrisanu MMX tehnologiju. Imali su i vrlo impresivnih 64 KB L1 cachea anu i bili su isti CISC procesori.

Slika 1 P6 obitelj procesora

nove Intel je u Pentium III procesor uveo nove SSE (Streaming SIMD Extensions) ekstenzije. SSE proiruju SIMD izvrni model predstavljen kod Intel MMX tehnologije sa novim setom 128-bitnih registara i sposobnou izvoenja SIMD operacija nad vrijednostima sa pominim bitnih zarezom i jednostrukom preciznou. Ove instrukcije su trebale ubrzati rad multimedijalnih preciznou. multimedi aplikacija (kao AMD-ov 3DNow!). ov Kao odgovor na Intelov Pentum III, AMD je proizveo novi procesor pod imenom Athlon i predstavio ga tritu 1999. godine. Athlon je sadravao 22 miliona tranzistora. Posjedovao je 128 mili KB L1 cachea i od 512 KB do 8 MB L2 cachea. Prve verzije rade na frekvenciji od 500 MHz. Radni takt sistemske sabirnice za prve verzije procesora iznosi 200 MHz, a kasnije 400 MHz. FPU dio ovoga procesora moe se ravnopravno mjeriti sa onim kod Pentiuma III. U procesor su onim ugraene 3D Now! i MMX instrukcije. Podnoje Athlona naziva se Slot A. Novije verzije Athlona sa Thunderbird jezgrom proizvedenom u 0.18 mikronskoj tehnologiji s 256 KB L2 cachea i novim 462 462-pinskim Socket A podnojem sadre 37 milio tranzistora, a ona radna im se frekvencija kree do 1 GHz.

Pentium III Xeon procesor ima L2 cache ugraen u jezgru procesora to je omogueno prelaskom na 0,18 mikronsku tehnologiju. L2 cache ovdje ponovno radi na punoj brzini procesora.

7|Strana

Tablica 3 - Glavne karakteristike starijih generacija IA IA-32 procesora

Tablica 4 - Glavne karakteristike najnovijih IA IA-32 procesora

8|Strana

3. Intel Pentium 4
3.1 Nova arhitektura
Intel Pentium 4 je prvi predstavnik Intelove NetBurst arhitekture, a ujedno i posljednji predstavnik IA-32 arhitekture. NetBurst arhitektura je 32-bitna mikro-arhitektura koja 32 32 arhitektura omoguuje procesorima rad na puno veim brzinama takta. Intel NetBurst arhitektura: 400 MHz sistemska sabirnica (FSB) Napredni prenosni cache - Advanced Transfer Cache (ve poznat kod Pentiuma III) ransfer Napredno dinamiko izvravanje - Advanced Dynamic Execution ( Execution Trace Cache, poboljano predvianje grananja - Branch Tree Prediction) Hyper Pipelined Technology Rapid Execution Engine Poboljana aritmetika kliznog zareza i multimedija Streaming SIMD extensions2 (SSE2)

Performanse procesora raunaju se kao umnoak radne frekvencije procesora (u MHz) i broja instrukcija po taktu (IPC Instructions Per Clock): Performance = MHz x IPC Na slici 2 nalazi se krivulja performansi starijih procesora i Pentium 4 procesora ija se arhitektura bazira na Intel NetBurst mikro-arhitekturi. Vidljivo je kako performanse sve bre mikro arhitekturi. rastu i omoguuju nove primjene rauna pogotovo na podruju multimedije. raunara

Slika 2 Krivulja performansi Intelovih procesora

9|Strana

Na slici 3 je prikazana jezgra Pentium 4 procesora na kojoj je oznaen poloaj pojedinih dijelova NetBurst arhitekture.

Slika 3 Pogled na jezgru Pentium 4 procesora

Na slici 4 se nalazi blok dijagram Pentium 4 procesora. i

Slika 4 Blok dijagram Pentium 4 procesora

10 | S t r a n a

3.2 Opis NetBurst arhitekture Pentium 4 procesora 3.2.1 Sistemska sabirnica

Sistemska sabirnica (FSB) Pentiuma III ima takt od 133 Mhz i moe prenositi 64-bita podataka po taktu osiguravajui bandwidth od 1.064 GB/s (8byte * 133 MHz). Sistemska sabirnica Pentium 4 procesora (slika 5) ima takt od 400 MHz to zapravo predstavlja quad-pumped 100-megahertznu sabirnicu. Ova je sabirnica takoe irine 64 bita i moe prenositi 3.2 GB/s (4 * 8byte * 100MHz). Intelov chipset i850 koristi dva Rambus kanala za RDRAM koji imaju isti bandwidth kao i sabirnica Pentiuma 4 tako da sistemi bazirani na Pentium 4 procesorima imaju najvee brzine prenosa izmeu procesora, sistema i glavne memorije.

Slika 5 Shema sistemske sabirnice Pentiuma 4

3.2.2 Prenosni cache

Veliina L2 cachea Pentium 4 procesora iznosi 256 KB kao i kod Pentium III procesora (tablica 5). L2 cache Pentiuma 4 nalazi se u jezgri procesora i koristi 128-bajtne cache linije podijeljene na dvije 64-bajtne. Kada procesor dobija podatke iz okoline (glavna memorija, AGP, PCI, ...) ita barem 64 linije u jednom prolazu to osigurava dobre performanse za burst prenose posebno kada se radi o RDRAM-u, ali je loe ako treba samo jedan bajt od tih 64. Isto vrijedi i za operacije itanja u sluaju kada su se podaci u cache-u promijenili i potrebno ih je predati okolini (memoriji, AGP-u, PCI-u, ...). Latencija itanja L2 cachea iznosi 7 taktova, njegova veza sa jezgrom je irine 256 bita (32 bajta) i radi na taktu jezgre procesora. Podatkovni bandwidth izmeu L2 cachea i jezgre iznosi 45 - 50 GB/s ovisno o taktu procesora.

11 | S t r a n a

Slika 6 Shema L2 i L1 cachea Pentiuma 4

Kod Pentiuma III su uvedene prefetch instrukcije koje omoguuju softveru da uita podatke u cache prije nego to ih zatrai procesorska jezgra. Ove instrukcije postoje i kod Pentiuma 4, ali se uvoenjem hardverskog prefetcha (slika 6) puno toga automatizuje. Hardverski prefetch moe prepoznati uzorke podataka kojima pristupa softver koji se izvrava na procesoru. Tako moe "pogoditi" koje sledee podatke e trebati softver i sprema ih u cache. Hardverski prefetch Pentiuma 4 moe znaajno ubrzati izvravanje softvera.
Tablica 5 Veliine cachea kod Intelovih procesora
CPU Cache size in the CPU 8 KB L1 16 KB L1 16 KB L1 16 KB L1 + 256 KB L2 (some 512 KB L2) 32 KB L1 64 KB L1 32 KB L1 32 KB L1 + 128 KB L2 32 KB L1 + 256 KB L2 64 KB L1 + 256 KB L2 128 KB L1 128 KB L1 + 64 KB L2

80486DX and DX2 80486DX4 Pentium Pentium Pro

Pentium MMX AMD K6 and K6-2 Pentium II and III Celeron

Pentium III Cumine

AMD K6-3

AMD K7 Athlon AMD Duron

12 | S t r a n a

AMD Athlon Thunderbird

128 KB L1 + 256 KB L2

3.2.3 L1 cache Pentiuma 4

Pentium III opremljen sa 16 KB L1 cachea za instrukcije i 16 KB L1 cachea za podatke. Pentium 4 ima samo 8 KB L1 cachea, dok novi Execution Trace Cache zamjenjuje L1 instrukcijski cache Pentiuma III (tablica 5). Intel je smanjio veliinu L1 cachea za podatke kako bi se postigla ekstremno mala latencija od samo 2 procesorska takta. Time se poboljao i omjer cijena/performanse. L1 podatkovni cache Pentiuma 4 koristi 64-bajtne cache linije. Dual port arhitektura omoguava jednu operaciju itanja i jednu operaciju pisanja po taktu.

3.2.4 Execution Trace Cache

Za obradu neke instrukcije procesor treba prihvatiti, dekodirati, izvriti instrukciju i pohraniti rezultat u memoriju. To je tzv. fetch-decode-execute-store petlja. Sve ove operacije se izvode u jednom taktu procesora. Izvrne jedinice mikroprocesora direktno razumiju samo OP (Micro-Operation/Operand) instrukcije. OP instrukcije su vrlo jednostavne tako da ih procesor moe vrlo brzo obraditi. Za razliku od x86 instrukcija, OP instrukcije su definisane veliine i zbog toga se lagano mogu pohraniti u izvrni cjevovod. Dekoder prevodi pristiglu x86 instrukciju u jednu ili vie OP instrukcija. Kada one jako kompleksne (trigonometrijske instrukcije), Micro Instruction Sequencer mora proizvesti neto dui niz OP instrukcija koristei Micro Code ROM. Ovi nizovi instrukcija se nazivaju tragovi (trace). Trace Cache se nalazi izmeu faze dekodiranja i faze izvravanja. Ondje se pohranjuju instrukcije nakon faze prihvata i dekodiranja koje su spremne za izvravanje - OP instrukcije. Instrukcije se pohranjuju prema redoslijedu izvravanja. Trace Cache spremnik moe primiti otprilike 12 kB OP instrukcija. Trace Cache osigurava da se procesorski cjevovod kontinuirano snabdijeva sa instrukcijama i to sa 3 OP instrukcije po taktu procesora. Uz execution trace cache se nalazi i jedinica predvianja grananja (branch tree prediction) koja sadri napredne algoritme predvianja. Procesor predvia koji e biti rezultat prve instrukcije i nastavlja sa izvravanjem prema predvianju. U sluaju pogrenog predvianja grananja ne mora se ponavljati cijeli ciklus nego se iz trace cachea vade instrukcije spremne za izvravanje. Advanced Dynamic Execution Engine je out-of-order spekulativni execution engine koji osigurava konstantno izvravanje instrukcija u izvrnim jednicama Pentiuma 4 tako da osigurava vrlo veliki buffer za instrukcije "u letu" (126 instrukcija) iz kojeg izvrne jedinice mogu birati instrukcije za izvravanje. Out-of-order execution logika pomou ovog buffera sprjeava zastoje koji mogu nastati kada se podaci itaju iz memorije umjesto iz breg cachea.
Tablica 6 Sadraj trace cachea
1 cmp 2 br->T1 .. ... (nekoriteni kod) T1: 3 sub 4 br->T2 ..

13 | S t r a n a

T2:

... 5 6 7

T3

(nekoriteni kod) mov sub br->T3 .. ... (nekoriteni kod) 8 add 9 sub 10 mul 11 cmp 12 br->T4 2 br sub 5 mov 8 T3: 6 sub 9 sub 12 T4 br 3 T1:

1 cmp T1 4 T2 7 T3 10 mul br add br

11 cmp

U gornjem dijelu tablice 6 je prikazan stvarni kod, a u donjem dijelu je stvarni sadraj trace cachea. Nekoriteni kod se ne pohranjuje u trace cache.

3.2.5 Hyper Pipelined Technology

U cjevovod se pohranjuju dekodirane x86 instrukcije. to je cjevovod dui, vea je i brzina izvravanja instrukcija (slika 7).

Slika 7 Cjevovod Intelovih procesora

U Pentiumu 4 je integrisan produeni sistem cjevovoda. Dok Pentium III ima cjevovod an produ dugaak 10 faza, Pentium 4 koristi 20 fazni cjevovod (slika 8). Osnovna prednost u poveanom 20-fazni broju faza je postizanje veeg radnog takta procesora. to je svaka cjevovodna faza kraa, potrebno je manje tranzistora (vrata), pa je vea brzina rada. Glavni nedostatak kod dugakih cjevovoda je u tome to se kod pogrenog predvianja grananja cijeli cjevovod mora isprazniti i ponovno napuniti za to su potrebni dodatni taktovi. Dakle, to je cjevovod du i, potreban je vei dui, 14 | S t r a n a

broj taktova da se ponovno doe do poetne take jer se instrukcije moraju izvriti od poetka cjevovoda. Kako bi se umanjio ovaj problem kanjenja kod pogrenih predvianja koriste se instrukcijski bufferi. Cjevovod Pentiuma 4 moe pohraniti do 126 instrukcija "u letu" u svoj instrukcijski meuspremnik. Meutim napredna jedinica predvianja grananja ima oko 90% uspjenosti tako da se rijetko dogaaju pogreke koje je potrebno ispraviti.

Slika 8 Cjevovod Pentiuma 4

3.2.6 Rapid Execution Engine

Na slici 9 su prikazane sve izvrne jedinice Pentium 4 procesora.

Slika 9 Izvrne jedinice Pentiuma 4

Osnovni dio Rapid Execution Enginea su dvije double pumped ALU i AGU jedinice. ALU je aritmetiko-logika jedinica zaduena za aritmetike operacije kao to su zbrajanje, mnoenje i dijeljenje kao i logike operacije kao to su OR, AND, ASL, ROL i td. AGU je jedinica za generisanje adresa, i adresiranje (apsolutno, indirektno...). Svaka od ove etiri jedinice radi na dvostrukom taktu procesora tako da mogu prihvatati OP instrukcije svaku polovinu takta. Meutim veina instrukcija se ne moe obraditi novim Rapid Execution jedinicama ve se za obradu takvih instrukcija koristi spora ALU jedinicu koja nije "double pumped" tj. koja radi na taktu procesora. Crvenom bojom na slici je prikazan FPU dio izvrnih jednica Pentiuma 4. Intel je smanjio broj MMX/SSE jedinica kod Pentium 4 procesora tako da on ima samo jednu MMX i jednu SSE/SSE2 jedinicu dok Pentium 3 ima po dvije MMX i SSE jedinice.

3.2.7 SSE2 - Streaming SIMD Extensions 2

SSE2 sadri 76 novih SIMD (Single Instruction Multiple Data) instrukcija, te 68 cjelobrojnih SIMD instrukcija, to ukupno ini 144 novih SIMD instrukcija ukljuenih u jezgru procesora. Ove instrukcije predstavljaju proirenje MMX i SSE instrukcija, a omoguuju Pentiumu 4 baratanje s dvije 64-bitne SIMD cjelobrojne i dvije double precision 64-bitne SIMD floating point operacije za razliku od MMX i SSE instrukcija Pentiuma III koje mogu baratati s po dvije 32-bitne operacije. Ovo poveanje propusnosti omoguava postizanje boljih performansi, a u sluaju floating point operacija mogunost postizanja puno preciznijih prorauna. Na slici 10 se nalaze SSE/SSE2 tipovi podataka.

15 | S t r a n a

Slika 10 SSE/SSE2 tipovi podataka

3.3 Fizike izvedbe i karakteristike Pentium 4 procesora

Intel Pentium 4 dolazi u 423 423-pinskom pakovanju (slika 11, desno) sa radnim taktovima 1.30, 1.40, 1.50, 1.60, 1.70, 1.80, 1.90 i 2 GHz, te 478-pinskom pakovanju (slika 11, lijevo) sa radnim taktovima 1.50, 1.60, 1.70, 1.80, 1.90, i 2 GHz. Oba tipa procesora trebaju odgovarajue: odgovarajue Socket 423 (slika 13, desno) i Socket 478 (slika13, lijevo). Slijedei Intelovi procesori e na ei trite doi samo u 478 pinskom pakovanju. pak

Slika 11 Pogled s prednje strane na Pentium 4 procesore u 423 (desno) i 478 (lijevo) izvedbama.

Slika 12 Pogled sa stranje strane na Pentium 4 procesore u 423 (desno) i 478 (lijevo) izvedbama.

16 | S t r a n a

Ove verzije Pentium 4 procesora proizvode se u 0.18 mikronskom procesu. Ovo su vjerojatno zadnji predstavnici koji se rade u 0.18 mikronskoj tehnologiji. Pentium 4 sadrava 42 miliona tranzistora i ima povrinu jezgre od 217 kvadratnih milimetara. Napon napajanja je oko na kvadratnih 1.7V. Potronja energije se kree oko 52 W za 1.5 GHz verziju. Uz ovako veliku potronju procesor se dosta grije i radna temperatura mu se kree od 68 do 85. Danas postoji veliki problem sa hlaenjem procesora. To je naroito vidljivo kod novih AMD-ovih procesora. ovih

Slika 13 Pogled na Socket 423 (desno) i Socket 478 (lijevo) procesorske utore.

Tablica 7 Osnovni podaci o nekim procesorima

CPU 486 Intel Pentium Cyrix 6X86 Intel Pentium MMX AMD K6 Intel Pentium II Intel Celeron Process technology 1.0 micron 0.5 micron 0.5 micron 0.35 micron 0.25 micron 0.35 0.25 micron micron Number of transistors 1,200,000 3,100,000 3,100,000 5,500,000 8,000,000 7,500,000 7,500,000 Die size 79 2 mm 161 mm2 392 2 mm 128 2 mm 68 mm2 131 2 mm 131 2 mm

0.25 micron

17 | S t r a n a

155 2 mm Cyrix MII IDT WinChip 2 3D AMD K6-2 AMD K6-3 AMD ATHLON Intel Pentium III CuMine AMD ATHLON "Thunderbird" Intel Pentium 4 Intel Pentium 4 Northwood Athlon T 0.25 micron 0.25 micron 0.25 micron 0.25 micron 0.25 micron 0.18 micron 0.18 micron 0.18 micron 0.13 micron 0.13 micron 6,500,000 6,000,000 9,300,000 ? 22,000,000 28,000,000 37,000,000 (22 mil. + 15 mil.) 42,000,000 42,000,000 37,000,000 119 2 mm 88 mm2 81 2 mm 118 2 mm 184 mm2 106 2 mm 117 2 mm 217 2 mm 116 mm2 80 2 mm

3.3.1 Specifikacije pakovanja ovanja

Intel Pentium 4 procesor u 423 423-pinskom pakovanju koristi PGA (Pin Grid Array) Pin Array tehnologiju pakovanja. Komponente pakovanja su integrisali hladnjak (IHS), procesorska jezgra, . pak OLGA (Organic Land Grid Array), i interposer (nosa pinova). Prikazane su na slici 14. Organic Array),

Slika 14 Pogled na osnovne procesorske komponente 423 modela

18 | S t r a n a

pinskom pakovanju koristi FC-PGA2 (Flip-Chip Pin Grid Array Chip Pentium 4 procesor u 478-pinskom pak 2) tehnologiju pakovanja. Komponente pak . pakovanja ukljuuju integrisani hladnjak (IHS), procesorsku jezgru i substrat koji je nosa pinova (slika 15).

Slika 15 Pogled na osnovne procesorske komponente 478 modela

3.4 Pentium 4 chipseti 3.4.1 i850 chipset

Prvi chipset koji je na trite doao zajedno sa Pentiumom 4 je i850 (slika 16). Ovaj chipset se bazira na Intelovoj Hub arhitekturi koja daje dvostruko vei I/O bandwidth od predhodnih generacija northbridge/southbridge tehnolog tehnologije. Prvi ip (northbridge), 82850 MCH (Memory Controller Hub), omoguava vezu procesora ), preko 400 MHz sistemske sabirnice sa periferijom, daje dva kanala prema Rambus DRAM memoriji sa bandwidthom od 3.2 GB/s i omoguuje direktnu podrku za grafike kontrolere kont preko AGP4X sabirnice s propusnou iznad 1 GB/s to poveava 3D grafike preformanse (slika 17). Drugi ip (southbridge), 82801BA ICH2 (I/O Controller Hub 2), direktno povezuje ), procesor sa periferijom osiguravajui visoki bandwidth. Ostvaruje vezu sa dva USB kontrolera preko 4 porta na brzini od 24Mb/s. Dva Ultra ATA/100 kontrolera osiguravaju brzi IDE interface prema jedinicama za pohranu (slika 17).

Slika 16 Pogled na i850 chipset

19 | S t r a n a

Slika 17 blok dijagram i850 chipseta

Tablica 8 Mogunosti i850 chipseta

FEATURES 400 MHz system bus Intel Hub Architecture Dual RDRAM capability AGP4X interface LAN connect interface Alert on LAN 1.0 Dual USB controllers Ultra ATA/100 AC'97 Controller BENEFITS Supports 400 MHz system bus for single processor configurations Increased I/O bus bandwidth allows better concurrency for mediarich applications and multitasking Provides 3.2 GB/s memory bandwidth, balancing performance for the Pentium 4 processor based platform 2X increase in graphics bandwidth allows highest graphics performance. Multiple networking SingleDriver technology options taking advantage of Intel

Emits an alert in case of software failures or system intrusion, even when the O/S is not present or the system is suspended. Two controllers for four ports, doubling the bandwidth at 24 Mbps Takes advantage of the latest industry innovations in HDD features and performance. Better audio quality, with up to six channels for full surround sound capability including a simultaneous modem connection

Communications Network Allows flexibility for multiple configurations on a single card to Riser Card extend USB, LAN, and audio. Low power sleep mode Energy savings

20 | S t r a n a

Tablica 9 Pakiranja i850 ipova PRODU CT 82850 MCH 82801BA ICH 615 Organic Land Grid Array (OLGA) 360 Enhanced Ball Grid Array (EBGA) PACKAGE

3.4.2 i845 chipset

Nova verzija chipseta za Pentium 4 procesor je i845 chipset. Daje podrku za PC133 SDRAM memoriju (1.06 GB/s) ili za DDR200/266 SDRAM memoriju (1.6/2.1 GB/s). Razlika je samo u prvom (southbridge) ipu koji ima naziv 82845MCH, dok je drugi ip ostao isti. , Razlog zbog kojeg je Intel izbacio ovaj chipset je u tome to je RDRAM memorija vrlo skupa, pa Intel s podrkom za ove dvije jeftinije memorije eli osigurati veu potranju za Pentium 4 jeftinije procesorima. PC133 SDRAM memorija ipak se ne pokazuje dobrim rjeenjem jer zbog male brzine u odnosu na brzinu sistemske sabirnice znatno usporava cijeli s sstem. Najbolje rjeenje . mogla bi biti DDR SDRAM memorija jer daje najbolji omjer cijena/performanse.

Slika 18 Pogled na i845 chipset

21 | S t r a n a

Slika 19 Blok dijagram i845 chipseta

Tablica 10 Pakovanja i845 ipova PRODUC T 82845 MCH 82801BA ICH2 593 Flip Chip Ball Grid Array (FCBGA) 360 Enhanced Ball Grid Array (EBGA) PACKAGE

22 | S t r a n a

4. Zakljuak
Dual Core, Quad Core, X2, X3 i X4 oznake su Intel-a i AMD-a za viejezgrene procesore. Dananji procesori raeni su s vie jezgri i funkcioniu na nain podjele "posla" (procesa) meu jezgrama to poboljava performanse samog procesora. Trenutno se na tritu nalaze procesori s dvije, tri ili etiri jezgre, a iekuju se i oni s est i vie jezgri. Intel nastavlja sa razvojem novih generacija procesora. Intel Core 2 Duo procesori sa dva jezgra, serije E6300 i E6400 rade na frekvencijama od 1.86 odnosno 2.13 GHz i imaju 2 MB L2 cachea po jezgri. Intel Core 2 Duo E6600 te E6700 rade na 2.40 odnosno 2.67 GHz i imaju po 4 MB L2 cachea po jezgri. Najjai predstavljeni procesor ove serije zove se punim imenom Intel Core 2 Extreme X6800, ima 4 MB L2 cache memorije, a radi na frekvenciji od 2.93 GHz. Hyper-threading je Intel-ova tehnologija kod koje je svaka fizika procesorska jezgra unutar operativnog sistema vidljiva kao dvije virtualne jezgre. Na taj nain se procesi dijele izmeu dvije virtualne jezgre radi poveanja performansi. Hyper-threading tehnologiju posjeduju poneki Xeon, poneki Pentium, poneki Atom, i Core i7 procesori. Zato se za njih moe rei da procesor ima npr. etiri fizike, ali osam virtualnih/logikih jezgri. Intel je pokazao da je vodea kompanija u podruju proizvodnje mikroprocesora, a pogotovo u smislu pronalaenja i implementacije novih procesorskih tehnologija.

23 | S t r a n a

5. Literatura
Internet adrese: http://www.intel.com (html i pdf datoteke) http://www.tomshardware.com (html datoteke) http://www.karbosguide.com (html datoteke) http://www.wikipedia.com (html datoteke) http://www.amd.com (html datoteke)

24 | S t r a n a