Nasloo originala:

Decpak Chopra M. D.: HOW TO KNOW GOD © Copyright, 1997. by Deepak Chopra M. D.

© Copyright za Srbiju i Crnu Goru: IP "ESOTHERIA" Beograd Sva pr ava prevoda i objavljivanp

za Srbiju i Crnu Goru z~drZava izdavar.

v

Dipak Copra

l zdauac:

IP ESOTHERIA, Beograd Marsala Birjuzova 13a tel: 011/3285-949; 631-820 web: www.csotheria.eom e-mail: esothcr@EUnet.yu

KAKO SPOZNATI

Clauni urednile:

Vladimir Madic

Arl direleto r i dircletor produkcije:

Bojana Gnjatovir

BOGA

Lelzt ura i koreletura.

Dragana ] ovanovic

Kompiutershi slog:

Mirjana Arsenovic Dacic

Dizajn korica:

Ivana Flegar

Putovanje duse

u tajnu nad tajnama

Sla111pa:

Jovan Antic, Beograd tel.: 011/2509-364

Preueo 5 engleskog Viktor Strbac

Prvo izdanje Beograd, 2005.

Tiraz: 1000

ISBN 86-7348-155-4

SADRZAJ

1. STVARAN I KOR1STAN BOG 17

DOBITI STO ZI:L1TE: SEDAM STUPNJEVA ISPUNJENJA 34

SEDAM STUPNJEVA CUDESA 39

2 TAJNA NADTAJNAMA 47

3. SEDAM STUPNJEVA SPOZNAJE BOGA 63

PRVI STUPANj: BOG ZASTITNIK 76

DRUGl STUPANJ: SVEMOGUCI BOG 94

TRECI STUPANJ: BOG MIRA 112

CETVRTI STUPANJ: BOG ISKUPITELJ 132

PETI STUPANJ: BOG TVORAC 151

SESTI STUPAN): BOG CUDA 171

SEDMI STUPANJ BOG CISTOG BITKI\ 195

BOG JE ONAKAV Kl\KVl SMO MI 219

DOBITI ONO STO ZELITE 225

4. PRIRUC:N1K ZA SVECE 229

MASKIRANJE DUSE 240

DUHOVNO BUDENJE 244

POLJE UMA 252

5. NEOB1CNE MOCI 267

NADAHNUCE I UVlD 270

GENlj. tUDO 00 OETETA I GENIJI ODREBENOG PODRUCJA 275 SECANjE NA PROSLE ZIVOTE 284

TELEPATIJA I VCO

SINDROM VISESTRUKE UCNOSTI

294 298

SINHRONIZACljA VIDOVITOST J PRORICANjE

6. DODIR SA BOGOM KARTA DUSE STANJE JEDINSTVA Moe NAMERE

ZAVRSNE BELESKE I PREPORUKE ZA DALJE CITANJE

305 310

319 326 343 354

U onome sto se odnosi na bozanske stvari, vera nije prikladna.

Zadovoljice nas sarno sigurnost.

Sve rnanje od sigurnosti nije vredno Boga.

363

Simon Vejl (SIMONE WElL)

KAKO SPOZNATI BOCA

MISLJENJA

vasega najskrivenijeg [a, jer oni su u krajnjoj Iiniji jedno te isto."

Ken vilber. autor knjige Integral psychology

"Duhovno zdravlje i moralna odgovomost dva su najdragocjenija dara ko]a bilo koji veda moze da pruzi. Svega je nekoliko mislilaca napravilo toliko mnogo kao Dipak Copra, time sto je milionima dopustio da prigrle nameru licnog i drusrvenog preobrazaja. Potpuno se slazern sa uvidom doktora Copre da 'ako zelirno da menjamo svet, morarno poceti menjanjem samih sebe'. U svetu u kojern ce prevladavanje siromastva, nejednakosti, pohlepe i cinizma biti veliki ljudski izazovi dvadeset i prvog veka, Dipak Copra nudi predloge koji po drzavaju ztvot, a razvijaju pravednije i mirnije drustvo."

Oskar Arijas. predsednik Kostarike (1986-1990.), dobitnik Nobelove nagrade za mir 1987. godine

"Cestitarn doktoru Dipaku Capri na ovoj predivnoj knjizi koja govori 0 duhovnosti, aJi naucnirn pristupom, pronalazeci put do mnogih, mnogih citalaca. U potpunosti se slazern sa gledistern doktora Copre da, 'ako zelimo da menjamo svet, rnorarno da pocnerno menjanjem samih sebe'. To je ana ista poruka koju i [a uvek prenosim."

Dalaj Lama

Robert Turman, doktor filozofije, profesor religije na Univerzitetu Ko!umbija

"Oipak Copra blagoslovio je svet sired vedsko znanje i bezvremeno ucenje 0 nedualnosti. Hiljadama godina vedanta je nadahnjivala 1 preobrazavala zivote trazilaca. Svakom je razdoblju, medutim, bio potreban glas koji drevnu mudrost maze da postavi u savremene okvire. Dr Copra je onirna koji trgaju za samospoznajom pruzio jasnu i naucnu mapu puta kako bi mogli da razurneju i ostvare konacnu stvarnost. Cestitam mu na njegovom blistavom delu."

Njegova svetost Vasudevanand sarasva ti, jagad Guru Sankaracarja i svetskog sedista jiotirmat, koji je osnovao Adi sankara (indijski mudrac i fllozof, 686-718)

"U nase doba najznacajnija knjiga 0 Bogu. Dipak Copra je zapanjujuca mesavina Vilijema Dzejrnsa i Sankare. U ovoj knjizi on je za nas izgradio carobno stepeniste kojim mozerno da se popnemo do iskustva svetog, koje ce nam promeniti zivot, zadrzavajuci nase naucno glediste i sve otvorenije srce i urn."

"Dipak Copra doveoje doslovno milione ljudi na duhovnu stazu i za to bi trebalo da mu budemo duboko zahvalni. U knjizi Kako spoznati Boga Dipak nastavlja svoju istrazivacku potragu, pokazujuci nam da se Bozja svest razvija u nizu stupnjeva, od kojih je svaki za sebe vazan i izuzeran, i svaki nas dovodi sve blize Izvoru. Ovo je ujedno i karta Duha i karta

"avo je duboko i pristupacno istrazivanje iskustva Boga, ukljucujuc! i razurnevanje tog istrazivanja kroz bioloske i naucne pojmove. Kako spoznati Boga ujedno ocarava i uzdize."

Endrju vejl, doktor medicine, direktor Programa integrativne medicine pri Univerzitetu u Arizoni

8

9

Dipak Copra

KAKO SPOZNATI BOGA

"Dipak Copra ovaj put zaista je uspeo - blistav, ucenjacki, pa ipak i pesnicki spoj neurologije, kvantne fizike, licnih uspomena, istocnjackog, zapadnjackog i duhovnog misljenja. Nova teorija dr Copre 0 sedam stupnjeva razumevanja Boga izuzetno je vazna za trajan preobrazaj koji se danas odvija u merficini - iz starih bezdusnih, do novih obrazaca, u cijern su sredistu duhovnost i osecaji. Ovo ce biti Biblija Nove medicine, naucno potvrdena medicina koja ce nadomestiti kruti stari nacin razmisljanja koji umire."

Kendis B. Pert, doktor filozofije, profesor na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Dzordztaunu, odeljenje za fiziologiju i biofiziku, vasington, i autor dela "Molecules of Emotion:

The Science Behind Mind-Body Medicine"

koji coveku omogucava da pronade Boga. Sto je najvaznije, nacine dozivljavanja Boga stavlja u razvojni sled, tako da ontogeneza ponavlja filogcnczu. duhovno i bioloski, 'Bog je proces.' Sasvim je umesno da Dipak Copra, koji se prethodno bavio telesnim zdravljern, sada pristupa duhovnosti na slican, nadahnut nacin, buduci da sve vise dokaza nagovestava da je to dvoje povezano."

Dzordz Friman Solomon, doktor medicine, profesor psihijatrije i biobihevior istickih nauka u penziji, Univerzitet Kalifornija, Los Andeles

"[edna od najboljih knjiga ikada napisanih 0 predmetu 0 kojern ljudi razrnisljaju vise nego 0 bilo cernu drugom."

Lari King, dornacin emisije "Lari King lajv", Si-En-En (CNN) "Prizna ti lekar i pisac, Dipak Copra bez surnnje je jedan od najbistrijih i najnadahnutijih filozofa nasega doba."

Mihail oorbacov

"Dipak nastavlja da nas vodi jos dublje u tajne i radosti istinske duhovnosti."

Dzejms Redfild, pisac knjiga Celestinino prorocanstvo i The Secret of Shamb-hala

"U tradiciji ne sarno Vilijema Dzejmsa, nego pre svega Karla Gustava [unga, Dipak Copra dusu pronalazi tamo gde ona i pripada, prepoznaje je kao bitni dec bica i povezuje duhovnost sa ljudskim potrebama. U duhu dela Ejbrehama Masloua, The Farther Reaches qf Human Nature, on stupnjeve razvoja/rnogucnosti postavlja cak i iznad samoosrvarenja i vrhunskih iskustava. Copra dusu posmatra kao vrhunac evolucije

"Hiljadu godina koje su prethodile modernom dobu, svet Je bio opijen Bogom. Teologija bejase najuzvisenija covekova potraga koju su prigrlili i najveci svetski umovi. Tada je doslo do zatupljujucih izreka 0 bozanstvu - 'Bog je Ijubav', 'Neka Moe bude sa varna' - koje su znanje 0 Bogu vratile nazad u njegovo detinjsrvo. Tajnovita i uvidima bogata knjiga Dipaka Copre nadahnjuje nas da po novo jednom shvatirno Boga u svoj NjegovoJ velicanstvenosti i u svoj Njegovoj slavi. Skidam sesir Dipaku zbog toga sto je obnovio strahopostovanje i tajnovitost najuzvisenijern od svih predmeta pisanja."

Rabin Smulej Botic, napisao knjige Kosher Sex i An Intelligent Person's Guide to Judaism

"Kako spoznati Boga bi trebalo da stoji na nocnorn stolu svakog trazioca is tine i Duha. los bolje, svaki trazilac bi uvek trebav 10 da je drZi uz sebe dok putuje prema svojoj dusi."

Sirli Meklejn, glumica; napisala knjige The Camino i Out on a Limb

"Dipak Copra, posedujuci I naucni, kao I duhovni pristup krajnjoj tajni zivota, pruza nam novu pricu 0 bozansrvu i nama samima, koja istovremeno oduzima dah i izaziva strahopostovanje. Kad procitate Kako spoznati Boga, mnogo cere dublje razumeti ko ste i koja je vasa uloga u svemiru "

10

11

Dipak Copra

KAKO SPOZNATI BOGA

Dzcan Borisenko, doktor fllozofije, napisala knjige Seven Paths to God i A Woman's Journey to God

Harold H. Blumfild, doktor medicine. pisac bestselera Healing Anxiety Naturally i Making Peace with Your Past

"Di pak nudi svez, blistav i prosvetljujuci pristup vecno] potrazi za spoznajom Boga. ovo dele mudrosti predivno tka religiju. kvantnu fiziku i neurologiju u prakticne, snazne nacine kojima citalac moze da se dovede u stanje budnosti."

"Ovo je jake mudra knjiga 0 svesti i nasoj povezanosti sa bozanskim. To je sja jan napredak u odnosu na nezdrave, bezbozne peruke materijalisticke nauke. Pre svega. uz nju se budimo i pcstajerno ono sto rni zaista jesmo: beskonacni, besmrtni, vecni. Bez obz: ra na to kakve su vase religijske sklonosti, na ovim stranicama mozete da pronadete potvrdu, radost i ispunjenje."

Lari Dosej, doktor medicine, napisao knjige Reinventing Medicine i Healing Words

"Dogada se pomak paradigme, a Dipak Copra, doktor medicine, jedan je od najomiljenijih i najizrazajnijih glasnogovornika tog pornaka. Svest, popularno nazvana Bogom. u ovoj novoj paradigm! predstavlja temelj celokupnog postojanja. Prativnici cesto pitaju: 'Pa kako da prepoznam tu svest? Moj ego ni u kom slucaju nije takav kakvim ga vi opisujete!' Sada je Copra u Kako spoznati Boga dao vrlo jasan odgovor. 'Nije lako spoznati Boga', tvrdi Copra sasvim ispravno, 'jer je Bog od nas odvojen diskontinuitetom'. Copra to prekrasno objasnjava, konsteci kvantnu fiziku i teoriju relativiteta. 'Ali Boga rnozete spoznati Bozjom miloscu', uverava nas Copra i daje nam mnogo smernica koje treba slediti, Ako zeltte da istrazite Stvarnost ili Boga. pogotovo ako ste pocetnik, ova knjiga pruzice yam pravu pornoc."

Arnit Gosvami. profesor, odsek fizike. Univerzitet Oregon, napisao knjige The SeffAware Universe i Quantum creativity

"Vrhunski prirucnik! Sjajno!''

Din ornis, doktor medicine, osnivac i predsednik Instituta za preventivna medicinska istrazivanja: klinicki prafesor medicine. Medicinski fakultet UCSF. napisao knjigeLove&Survival i I»: Dean Ornish's programJar Reversing Heart Desease

"Upravo kada pornislim da nista dublje ne moze da razotkrije, on to uradi. S knjigom Kako spoznati Boga, Dipak Copra jasno nam je stavio do znanja: menu nama je duhovni genij."

Merijen Vilijarnson, napisala knjige Return to Love i Enchanted Love

"Ova knjiga ce biti jake izazovna za one koji je citaju, kao sto je to bila i za pustolovnog pisca koji ju je napisao. Filozofske i teoloske razlike koje su pokrenuli ucenjaci drugih tradicija knjigu Cine jos privlacnijorn za razmatranje i rasprave. Za mene licno, knjiga je i vredna i uzbudljiva i jako sam uzivao u ozbiljnoj raspravi koju je potakla. Ovim delom doktor Copra svoje mnogobrojne nadarenosti prenosi sa poprista medicine u kraljevstvo duhovnog i CineCi to 'budi' nasu svest, a svest je upravo one na sta se duhovnost prevashodno odnosi."

Otac Dzej Frensis Stroud. Drustvo Isusovo, izvrsni direktor Spiritualnog centra De Melo, Univerzitet Fordam

"Blistavi urn stvorio je knjigu koju bi trebalo da citaju i vernici i nevernici. To je kovceg sa blagom spoznaje koju bi svi treba- 10 da otvore i istrazuju, bez obzira na uverenje iii veru. Predoceno znanje moze promeniti vas :livot."

Berni S. Zigel, doktor medicine, napisao knjige Love, Medicine and Miracles i Prescriptions

Jar Living

12

13

Dipak Copra

KAKO SPOZNATI BOCA

"[ednostavno receno, knjiga koja najdublje prosvetijuje. osecam strahopostovanje pred dubinom osecaja na ovim stranicama - zapanjujuce, sjajno - kurs spoznavanja Boga, vise nego kurs znanja 0 Bogu."

Vejn V. Dajer

"Ova knjiga svojim kvantnim skokom u svet beskonacnog stvaralasrva otvara vrata novorn milenijumu. Ko je Bog? [este li vi Bog? Mozete Ii imati neposredno iskustvo Boga? U ovoj temeljno drugacijoj putnoj mapi prema konacnorn budenju, Dipak Copra se pojavljuje kao pravi naucnik unutrasnjeg sveta. Korak po korak, pokazuje nam kako s Bogom rnozemo da susretnemo Iicern u lice. Ova knjiga je obavezan prirucnik za one koji su spremni da u nevi milenijum zakorace kao blazena, stvaralacka, visedlmenzionalna bica."

Margot Anand, napisala knjigu The Art if Everyday Ecstasy

"Pravi dar knjige flako spoznati Boga jeste u tome sto nam pomaze da spozn.uno sebe. Bog je ogledalo u kojem mi sebe samima sebi otkrivarno. Dipak Copra pokazuje da ne mozerno imati jednog Ijutitog, pravednog Boga, ada u nasoj unutrasnjosti i u nes' . csnorn ne vlada strah. slicno tome, ako irnamo Boga puno; ljubavi i mi sami imamo vizionarski osecaj za svoje vlasti!e beskonacne mogucnosti. Naslede ove knjige istinsko je naslede svakog Ijudskog zivota: dubine do kojih smo dosli stvarajuci Boga u svojim srcima."

Ricard Mos, doktor medicine, napisao knjige Words That Shine Both Ways, The Second Miracle, The Black Blltte[/ly i The I That Is We

"U svojoj licnoj potrazi za duhovnim istinama, Dipak je otkrio definicije koje su toliko jednostavne i ciste da za tren oka mogu promeniti zivot. Uveren sam da ce biti citalaca koji nece morati da naprave nista do da same nasumicno otvore ovu knjigu, na nekoj slucajnoj strani i procitati bilo koji red od kojeg ce im oko zaiskriti - i taj ce red ponovo ispisati njihoy zivot. Preterana tvrdnja? Probajte sami."

Uri GeIer, pisac/prakticar paranormalnog, Soning, Engeska

"U knjizi Kako spoznati Boga Dipak Copra nas poducava da prepoznamo svoj svakodnevni zivot kao sirovi materijal nase duhovne evolucije: time sto je od nauke ponovo sacinio nit koja nas vodi kroz duhovni lavirint, on povezuje uzvisena pitanja znacenja, Boga i besmrtnosti - sto je nekada bilo iskljucivo pcdrucje teologa i filozofa - sa nasirn svakcdnevnim postojanjern. A to cini svim svojim zaraznim osecanjern strahopostovanja i cudenja."

Arijana Hafington, siridikalni novinar: napisala knjigu The Fourth Instinct

"Ovo je cri de coeur jednog od najblistavijih umova nasega doba."

Rastum Roj, Ajvan Puh profesor cvrstoga stanja: profesor nauke, tehnologije i drusrva: i profesor geohernije. Drzavni univerzitet Pensilvanija

"Uvidirna koji zapanjuju i jasnocorn od koje zastaje dah Dipak Copra ovde je odgovorio na jedino pitanje koje je zaista vazno Ljudska rasa ce zapamtiti ovo razdoblje nase istorije kao trenutak u kojern je sa Bozjeg lica skinut i posljednji veo."

Nil Donald Vols, pi sac knjiga Conversations with God

"Decnm strahopostovanjem i cudenjern, recima take predivno jednostavmm, Dipak Copra nas poziva da bez napora otkrijemo tajnu zivota, Prihvacajuci izazov iz zahvalnosti za svaki

14

15

Dipak Copra

trenutak ispunjen miloscu, citaoci ce biti neodoljivo pnvuceni da uzivaju u ispunjenju sveobuhvatne svrhe Zivota: 'Spoznati, voleti i sluziti Boga eelim nasim umom, celom nasorn dusom, eelim nasim sreem i voleti bliznjeg svog kao samoga sebe'. ova] rad ljubavi pruza nam jedno iskustvo preobrazaja koje se proteze ina telo, a dostupno je svima koji odluce da ga prihvate."

Sestra Dzudijan Brajtenbah, katolicki red [adnih sluzavki Isusa Hrista, Centar na reei za lecenje umetnoscu, Misavaka,lndijana

"Ova izuzetna knjiga, nazvana Kako spoznati Boga, tako duboko izrazava opstu poruku jedinstva duhovnih ideala. Isto tako velikcdusno nudi uvid u boiansko, koje citocirna svih reJigija postaje sve pristupacnije kako red postepeno razotkrivaju carobnu hranu za urn, sree i dusu. Dok okrecerno s traniee jednu pojednu, rasprskavaju se vodopadi otkrica, odnosed sve predrasude i dogmatske prepreke koje su vladale religijskim rnisljenjern ranijih razdoblja. Dok se sve prepreke izmedu materijalnog i duhovnog sveta ruse ad snage sveprozirnajuce svetlosti koja ulazi u sree, citalae otkriva da je suocen sa najuzvisenijorn ad svih tajni, oslobadajuci se zablude 0 sebi - upravo to je proces koji Dipak Copra oertava uzvisenim nadahnucern."

Hidavat Inavat-Kan Pir-o-Mursid, duhovni poglavar i general-zastupnik, Medunarodni pokret Sufi

1

STVARAN I KORISTAN BOG

f?J3 og je uspeo da postigne zapanjujucu majstoriju. cbozavaju Ga, a On istovrerneno ostaje nevidljiv. Milioni Ijudi bi mogli da ga opisu kao ocinskog lika sede brade koji sedi na nebeskom prestolu, ali niko ne bi rnogao to i da posvedoci. Mada se ne ciru da je moguce 0 svernogucem izneti makar ijednu cinjenicu koja bi se odrzala na sudu, na neki nacin ogromna vecina ljudi veruje u Soga - cak devedeset i sest odsto, prema nekim istrazivanjirna. To razotkriva ogroman jaz izrnedu vere i onoga sto nazivamo svakodnevnorn srvarnoscu. Potrebno je prernostiti taj jaz.

Kako bi glasile cinjeniee kad bi ih posedovali? Glasile bi ovako. sve sto dozivljavamo kao materijalnu stvarnost srvoreno je u nevidljivorn carstvu izvan prostora i vremena, carstvu za koje je nauka otkrila da se sastoji od energije i informacije. Taj nevidljivi izvor svega sto postoji nije praznina bez icega, nego materica samoga srvaranja. Neste stvara i organizuje tu energiju. Neste pretvara haos kvantne supe u zvezde, galaksije, kisne sume, Ijudska bica i nase vlastite misli, osecaje, secanja i zelje. Na stranicama koje su pred varna videcete da je ne sarno moguce spoznati raj izvor postojanja na apstraktnom nivou, vee i sa njim postati blizak i sjedinjen. Kada se to dogodi, nasi se vidici otvar aju prema novim stvarnostima. Dozivecerno iskustvo Soga.

16

17

Dipak Copra

K.l\KO SPOZNATI BOCA

Nakon vekova poznavanja Boga putem vere, sada smo sprernni da bozansku inteligenciju upoznamo neposredno. Na mnogo nacina ta nova spoznaja pojacava ana 5[0 su duhovne tradicije vee obecale. Bog je nevidljiv, a ipak izvodi sva cuda On je izvor svakog poriva ljubavi, llepota i istina deca su toga Boga. Zivotne nevo1je nastaju zbog nedostatka spoznaje 0 beskonacnorn izvoru energije i srvaralastva. Priblizavanje Bogu putem prave spoznaje zalecuje strah ad srnrti, porvrdu]e postojanje duse i pruza krajnji smisao zivotu.

eelokupna nasa zamisao 0 stvarnosti zapravo je zbrkana.

Nasuprot tome da je Bog vellka, izmlsljena sl ika, pokazuje se da je On jedino sto je stvarno, a citav svemir, usprkos svojoj neizmernosti i cvrstoci, odraz je Bozje prirode .. Oni zbunjujuCi dogadaji koje nazivamo cudirna pruzaju nam uvid u delovanje ove neopisive inteligencije. Razmotrite pricu koja sledi:

jedan stari francuski seljak 1924. godine ide kuci. S jednim okom izgubljenim u Velikom ratu, a drugim ozbiljno osrecenim iperitorn' u rovovima. slabo vidi. Sunce na zalasku je blistavo, tako da starac ni na koji nacin nije svestan dvojice mladica na biciklima koji su upravo zaokrenuli iza ugla j jure prema njemu.

U trenutku sudara pojavljuje se andeo. On hvata prvi bicikl za tockove, pcdize ga nekoliko metara u vazduh i spusta ga bezbedno na travu pored puta. Drugi bicikl se odrnah zausravlja, a mladici su izuzetno uzbudeni. "Dvojica sur Dvojica!", vice jedan od njih, rnisleci da na putu, umesto samog starca, stoje dva lika. Celo selo se uzbunilo, kasnije tvrdeci da su mladici bili pijani ili da su izmislili OVU cudesnu prieu. sto se starca tice, kad ga 0 tome zapltaju, on kaze da ne razurne pitanje.

Da li bisrno sami ikada magli pronaci odgovor? Pokazalo se da je starac bio svesrenik, otae Zan Lami (Jean Lamy), a prica 0 pojavljivanju andela do nas je doslo preko njegovog iskaza pre smrti. Lami, koga su smatrali svecem i jake ga voleli, cini se da

je bio pocascen mnogirn situacijama u Kojima mu je Bog slao andele ili druge olhke bozanske pornoci. lako je 0 tome nevoljno pripovedao, njegov stay bio je zasnovan na cmjenicarna i skrornan. Zbog Lamijevog religioznog poziva lake je odbaciti ova] slucaj kao pricu za pobozne. Skeptike ne bi dotakla

lpak, ja sam zadivljen jednostavnirn pitanjem da li se co meglo dogoditi, rnozerno li otvoriti vrata i dopustiti andelima pomocnicirna da udu u nasu srvarnost, zajedno sa cudirna, vizijarna, prorocanstvirna i, konacno, sa tim velikim izopsrenikom. sarnirn Bogorn.

Svi rni znamo da covek 0 zivotu rnoze uciti i bez religije Kad bih uzeo stotinu novorodene dece i snimio svaki trenutak njihovih zivota, od pocetka do kraja, bilo bi nernoguce predvideti da li bi vernici bili srecniji, mudriji ili uspesniji od nevernika Pa ipak, video-kamera ne rnoze da snimi ono sto se dogada ispod povrsine. Neko ko je doziveo Boga mogao bi da eeli svet posmatra sa cudenjern i radoscu. je Ii to iskustvo srvarno? Je li korisno u nasern ZJvotu ili je sarno subjektivan dogadaj, prepun znacenja za osobu koja ga je dozivela, ali inace nimalo prakticniji od sna?

]edna opipljiva cinjenica stoji na pocetku svake portage za Bogom. On ne ostavlja otiske u materijalnom svetu. ad samoga pocetka religue na Zapadu, bilo je ocigledno da je Bog na neki nacin prisu tan, sto je kod jevreja pozna to kao seeinah . Ponekad se ta rec jednostavno prevodi kao "svetlosr" iii zracen]e. Sekinah je oblikovao hug svetlosti oko andela i blistavu radost na lieu sveca. Tal pojarn je zenskoga roda. iako je Bog, kako ga tumad judeo-hnscanska tradicija, rnusko. Zriacajna cinjenica 0 sekinahu, rnedutim, nije rod. Buduci je Bog beskonacan, irnenovanje bozansrva On iii ana sarno je ljudsk i izurn . Mnogo je va-

• Iperit, bojni otrov koji izaziva plikove, prim. prev.

, Beleska Ll pogledu roda: nije lako pronaci zamerucu za soga, U skladu s uobirajenorn tradicijorn. 1I ovoj se knjiz] koristi On Ali jasno ie da Bog transcendira sve rodove. Mogao sam menjati tri razl iCltE za men ice - on. on,i. 000 '" nas to ne bi dovelo nirnalo blize istini, a (jtanje bi bilo prilicno nczgrapno

18

19

Dipak Copra

KAK.O SPOZNATI BOGA

Bog PRELAZNO PODRUCJE Materijalni svet

stvarnosti kao jedinog nacina da bilo sta spoznamo, skepticizam u vezi sa Bogom u potpunosti je opravdan. Cuda i andeli suprotstavljaju se razumu, pa cak i ako se svete vizije s vrernena na vreme mogu popisati, razumski urn ostaje uporan, braned svoj sigurni zahvat na materijalnom nivou.

"Vi zaista mislite da Bog postoji? Pa, hajde da to razrusirno. vi ste lekar i ja sam lekar. lli Bog uzro kuje ove boles ti ko]e svakoga dana gledamo ili nista ne maze da ucini kako bi ih sprecio. Kojeg Boga zelite da prihvatim?"

To je glas sumnjicavog kolege sa kojim sam imao obicaj da obilazim bolnicu, cvrstog nevernika.

"Ne zelim da bilo kojeg prihvatite", bunio bih se.

Ali on bi ostajao uporan. "Stvarnost je stvarnost. Ne moramo se svadati oko toga da Ii je neki enzim iii hormon srvaran, zar ne? Bog ne rnoze da prezivi nijednu vrstu objektivnog istrazivanja. Ali to mi svi znamo. Neki od nas jednostavno su cdabra Ii da ne prave budale od drugih."

Na jednorn od nivoa on je u pravu. Materijalisticki dokazi protiv Boga ostaju rnocni, jer su zasnovani na cinjeuicama. ali se raspadaju kada jednom dublje zaronite u materijalni svet. Ledi Dzulijan od Norvica zivela je u Engleskoj u cetrnaesrorn veku. Ledi Dzulijen direktno je upitala Boga zasto je stvorio svet. Odgovor joj je dosao kroz zanosno saputanje:

znija bila zamisao da ako Bog moze biti prisutan, onda to znaci da je moguce iskusiti Ga. Moze se spoznati. To je velika prekretniea, jer na svaki drugi nacin Bog biva shvacen kao nevidljiv i nedodirljiv. Osim u slucaju da neki mali deo Boga dodiruje rnaterijalni svet, On ce zauvek ostati nedostupan.

Mi Boga utelovljujemo jer nam je zgodno da Ga tako ucinirno sto slicnijirn sebi samirna. On bi, medutim, bio veorna nastran i okrutan covek kada bi ostao tako skriven od nas, istovremeno zahtevajuci nasu ljubav, Sta bi uopste moglo da nam ulije poverenje u bilo koju vrstu dobronamernog duhovnog Bica, kada su hiljade godina religije bile toliko umrljane prolivanjem krvi?

Potreban nam je obrazac koji je ujedno dec religije, a ipak nije njome ogranicen, jednostavni, trodelni prikaz koji sledi uklapa se u nase uobicajeno shvatanje Boga. Oblikovan kao sendvic stvarnosti, rnoze se ovako prikazati:

SJika u gornjem i donjem sloju nije nova, jer Boga smesta iznad materijalnoga sveta, od kojeg je odvojen. Bog mora biti odvojen od nas, inace bismo bili u stanju da Ga vidimo ovde, kako se seta unaokolo, upravo kao sto je cinio u Knjizi postanja. Tu je, nakon sedam dana stvaranja, Bog hodao rajskim vrtom, uzivajuci u delu svojih ruku, u svezini predvecerja.

Sarno je sredisnji dec naseg dijagrarna, nazvan prelazno podrucje, nov iii neuobicajen. Prelazno podrucje nagovestava da se Bog i ljudi susrecu na zajednickorn tlu. Negde se dogadaju cudesa, zajedno sa svetim vizijama, andelima, prosvetljenjima i cujnim glasom Boijirn. Sve ove izuzetne pojave prernoscuju dva sveta. stvarne su, a ipak nisu dec predvidljivog uzroka i posledice. Drugirn recima, aka se tvrdoglavo drzimo materijalne

Zelis da saznas znacenje Gospoda tvoga, U onome sto ucinih? Spoznaj Ga dobra, ljubav Njegavo znacenje bijase. Tko ti otkriva co? ijubav. Sta ti otkriva On? ijubav. Zasto ti On to otkriva? Zbog ljubavi.

Za ledi Dzulijan Bog je bio nesto sto se jelo, pilo, disalo i posvuda videlo, kao da je bila zaljubljena ljubavnica. Buduci je, ipak, bozansrvo bilo njen ljubavnik, bila je uzdignuta do kosmickih visina, tame gde je celokupni svernir bio "srvarcica rnalena, velicine lesnika, koja lez: na dlanu ruke moje".

20

21

Dipak Copra

KAKO SPOZNATI BOGA

Iskustvo Boga nalikje ietenju. osecam kao da hodam iznad tla, u cakvoj ravnotezi da me nista ne moze skrenuti s moga puta. Toje nalik oku oluje. Posmatram bez prosudivanja ill mistjenja. Samo posm a tram dok sve ulazi i prolazi kroz mo-

ju svest, nalik oblacima',

1. reakcija borba~beg: reakcija koja nam ornogucava da prezivimo suoceni sa opasnoscu. Ta reakcija je povezana sa Bogom koji zel: da nas zastititi. Nalik je roditelju koji rnotri na sigurnost malog deteta. Tom Bogu se obracamo jer nam je potrebno da prezivirno.

2. reaktivna reakcija: to je kreacija mozga licnog identiteta.

Osim pukog prezivljavanja, svi slede potrebe svoga "ja, mene, moga". To cinirno instinktivno, a iz te reakcije izranja novi Bog, onaj koji ima moe i snagu, zakone i propise. Tom se Bogu obracarno jer nam je potrebno da postizemo, dcstizerno i takrnicirno se.

Kad se sveci gotovo obeznane od zanosa, njlhovi izrazi nas zbunjuju, a ipak su i sasvim razumljivi. lako smo se navikli na nedostatak svetoga, mi cenimo sto se ta putovanja u prelazno podrucje. u sloj blizi Bogu, i dalje dogadaju.

To okrepljujuce iskustvo, koje je svecima i misticima uobicajeno, zapis je kvantnog putovanja. Nerna poznatih fizlckih mehanizama koji ga podsticu, a ipak se osecaj bliskosti Bogu pojavljuje u svakorn dobu, menu svim narodima. Svi mi imamo sposobnosti da zademo s onu stranu nasih materijalnih okova, a ipak cesto propustarno da cenirno tu sposobnost. lako u crkvi iii hramu iii dzamiji slusamo da je Bog ljubav, cini se da On vise ne sin mnogo strastvene privlacnosti.

Ne verujem da su sveci i mistici zaista toliko razliciti od ostalih Ijudskih bica. Ako pogledamo na nas sendvic srvarnosti, prelazno podrucje se pokazuje kao subjektivno. tu se oseca ili vidi Bozje prisustvo. Sve sto je subjektivno mora da ukljuci rnozak, buduci da je potrebno ispaliti milione neurona zajedno, pre nego sto budete u stanju da dozivite nekakvo iskustvo.

Sada se nasa potraga suzila na put za koji se da mnogo 0 becava: Bozje prisustvo, Njegova svetlo, postaju stvarni ako ih rnozemo prevesti na reakciju mozga koju ja nazivam "Bozja reakcija''. Mozerno biti jos odredeniji. Svete vizije i abjave nisu slucajne. Uklapaju se u sedam odredenih desavanja koja se cdvijaju unutar mozga. Te reakcije mriogo su temeljnije od vasih uverenja, ali one podsticu uverenja. One se pruzaju od nasega sveta do jednog nevidljivog podrucja u kojern se rasplinjava ma~ terija, a izranja duh. '

3, reakcija odmorne budnosti: mozak moze da bude deJatan iii da se odrnara, a ova je njegova reakcija kad zeli mir. odmor i delovanje smenjuju se u svakom delu mozga. Bozanski sinonim je Bog koji donosi mir, koji nam ornogucava da pronaderno spokojno srediste usred spoljne zbrke. Ovom se Bogu obracarno jer nam je potrebno osecanje da nas spoljni svet u svom stalnom previranju nece progutati

4. intui(ivna reakcija: mozak traga za informacijama i iznutra i izvana. Znanje 0 spoljnim stvarirna je objektivno, ali je unutrasnje znanje intuitivno. Niko se nece posavetovati sa strucnjakom izvan samog sebe pre nego sto izjavi. "[a sam srecan", ili "[a sam zaljubljen". oslanjarno se na svoju sposobnast da sebe poznajemo u potpuriosti. Bog koji je u skladu sa ovom reakcijom je Bog pun razumevanja i oprastanja. Potreban nam je da bismo potvrdili da je nas unutrasnji svet dobar.

S. stvaralacka reakcija: ljudski mozak moze da smisli nove stvari i otkrije nove cinjenice. Ova srvaralacka sposobnost ocigledno dolazi niotkuda - one nepoznato jednostavno daje zivot novoj rnisli. Mi to nazivarno nadahnucem, a njegovo

22

23

Dipak Copra

KAKO SPOZNATI BOGA

je ogledalo Tvorae koji je eeli svet stvorio ni iz cega. Njernu se obracamo zbog svog cudenja nad lepotom i slozenoscu obIika Prirode.

dugorocno je urn mnogo vaznij! od mozga u stvaranju svih primedbi. Ali za sada je mozak nas jedini srvaran put kojim maze rno uci u urn. U ertanim fllmovima se iznad necije glave pojavi sijalica kad mu na pamet padne dobra zarnisao: u stvarnom zivotu nije taka. Urn bez mozga je jednako nevidljiv i nedokaziv kao i Bog.

Isto take, mogli biste da dokazujete da sarno zato sto mi Boga sagledavamo na odreden nucin, to ne znaci da On i jeste takay. Ne vjerujern da je to erno iii bela. Bozja stvarnost nije odvojena od nasih zapazanja, nego je utkana u njih. Majka svoje novorcdence maze da vidi kao prekrasno i vredno i kroz njeno zapazanje detesce raste kako bi postalo prekrasna, vredna osoba. To je jedna ad tajni ljubavi. Na najdubljem nivou izrnedu roditelja i deteta postoji istancano davanje i uzirnanje. Cini se da na isti nacin Bog izrasta neposredno iz nasih najdubljih unutrasnjih vrednosti. Ispod nivoa pukog verovanja postoji slicno davanje i uzimanje. Ogulite sve slojeve luka i u sredini cere pronaci prazninu: ogulite sve slojeve Ijudskoga bica i u sredistu cere pronaci serne Boga.

6. vizionarska reakcija: mozak moze da dade u neposredan dodir sa "svetloscu", obJikom ciste svesti koji je naizgled radostan i blagosloven. Taj dodir maze da bude zbunjujuci, jer njegovi koreni nisu u materijalnom svetu. On dolazi kao vizija, a Bog 'kojl je u skladu sa njim je uzvisen -On donosi isceljivanje i cuda. Takav nam je Bog potreban kako bismo objasnili zasto carolija maze da postoji rame uz rame sa uobicajenorn svetovnom srvarnoscu.

7. sveta reakei ja: mozak se rodio od jedne oplodene celije koja uopste nije irnala mozdanih funkeija, nego samo truncicu zivota. lako se iz te truncice razvilo stotine milijardi neurona, on ostaje netaknut u svoj svojoj nevinosti i jednostavnosti. Mozak je oseca kao svoj izvor i poreklo. U skladu stirn je Bog cistog postojanja, onaj koji ne misli, vee sarno jeste. Potreban nam je, jer bez izvora nase postojanje uopste nema uterneljenje.

Verujem da Baga moramo spoznati posmatrajuci ogledalo.

Tih sedam reakcija, koje su bile vrlo stvarne i korisne tokom naseg dugackoga putovanja kao vrste, cine neunistive temelje religije. Aka uporedi te bilo koja dva uma - Mojsija iii Budu, lsusa ili Frojda, svetoga Franju ili predsednika Maoa - svaki odrazava razliciti pogled na stvarnost, sa Bogom koji mu pripada. Niko ne moze da ugura Boga u jednu kutiju. Morarno imati sirinu vizija prostranu kao i same ljudsko iskustvo. Nevernieima je potreban njihov Bog, koji je neprisutan i nepostojeci, dok je u drugoj krajnosti, misticima, potreban njihov Bog, Bog ciste ljubavi i svetla. Sarno mozak moze da nam pruzi ovako sirok raspan bozanstava.

Mogli biste odmah da prigovorite da ljudski urn stvara te zamene za varijante Boga, a ne sarno mozak. Potpuno se slazem-

Ako sebe spoznate u strahu, kako sejedva odrzavate, ugroienog opstanka, vas je Bog Bog borbe iii bega.

Ako sebe spoznate kao sposobnog za moe i dostignuce, vas je Bog Bog reaktivne reakcije.

Ako sebe spoznate kao usredsredenog i smirenog, vasje Bog Bog reakcije opustene svesti.

Ako sebe spoznate kao nekog ko raste i razvija se, vasje Bog Bog intuitivne reakcije.

24

25

Dipak Copra

KAKO SPOZNATI BOGA

Aka sebe spoznate kao nekog ko ostvaruje licne suove, vasje Bog Bog stvaralacke reakcije.

Ako sebe spoznate kao nekog koje sposoban da cini cuda, vas je Bog Bog vizionarske reakcije.

Bilo ko]! Bog ko]! ohrabru]e fjudska bica da posegnu za svojim sveukupnim mogucnostima, israsta iz intuitivne Teakeye.

Bilo kQ}i Bog ko;i nas nadahrijuje da istrazujemo i otkrivamo, izrasta iz stvaralacke reakcije.

Aka sebe spoznate kao sjedinjenog sa Bogom, vasje Bog Bog svete reakcije.

Bilo ko]! Bog k:qji stvara cuda, izrasca lZ vizionarske reakcije.

Kako svaciji mozak moze da stvara bezbroj misli - prikazano brojkama, deset misli u rninuti, jedan mozak ce dnevno cudesno stvoriti vise od cetmaest hiljada misli, pet miliona godisnje, a tristo i pedeset miliona tokom zivota. Da bisrno ocuvali svoje zdravlje, najveci dec tih rnisli su ponavljanja proslih rnisli, puki odjeci. Mozak je ekonornican u tome kako proizvodi misao. Umesto da to cini na milione nacina, na raspolaganju mu je sarno ograrncen broj. Fizicari rado kazu da je svemir zaista sarno "kvantna supa", koja nasa cula svakog minuta bombarduje milijardama bitova podataka. Ta vrtlozna zbrka isto taka se mora organizovati u broj kojim se rnoze upravljati. Tako mozak, sa svojih sedam temeljnih reakcija, pruza vise od zdravlja i znacenja: on nam omogucava celi svet. Na celu ovog samostvorenog sveta je Bog koji prihvata sve, ali koji se isto take mora ukiopiti u nacin rada mozga.

Na ovaj ili onaj nacin, kad covek izgovori rec Bog, on ukazuje na odredenu reakciju sa ovog spiska:

Bilo ko]! Bog ko]i nas stiti kao otac iii mqjka, izrasta iz bOTbe iii bega.

BUo ko)i Bog koji nas vraca u jedinstvo sa sobom, izrasta iz svete reakcije.

Koliko Ja meni pozna to, mozak ne rnoze da zabelezi bozanstvo mirno tih sedam reakcija. Zasto ne moze? jer je Bog utkan u stvarnost, a mozak spoznaje stvarnost na ove ogranicene nacine. Mozda se cini kao da ogranicavarno svemocnog Oca, Prvobi tnu Boginju i Tajnu nad Tajnama na vatrenu oluju elektricne aktivnosti u rnozdanoj kori - ali mi to ne radirno. Mi pokusavarno da pronaderno osnovne cinjenice koje Boga Cine mogucim, srvarnirn i korisnim.

Velikom broju ljudi ovo ce bitt blisko, jer ceznu za Bogom koji se uklapa u njihove zivote. Niko, medutim, ne moze da navede Boga da ude u svet svakcdnevice. Pravo je pitanje zapravo da li bi On vee mogao biti da bude ovde, neopazen. vracam se prelaznom podrucju u nasern "sendvicu stvarnosti''. Ako rnozda zelite da svoju viziju dozlvite u tom podrucju, prisustvo Boga previse je sa bIas no da bi se na to moglo osloniti. Oa li je mozak pripremljen za takvo putovanje? U potpunosti.

[edna rnoja prijateljica je jako davno dobro poznavala Ozona Lenona (John Lennon) i tokom godina i dalje je zalita zbog njegovog odJaska. Ona je nadarena pevacica i nedavno je, jedne noci, sanjala da je dosao ked nje i pokazao joj sliku iz proslosri, dok su bil i zajedno. Kada se probudila odlucila je da napise novu, sasvim intimnu pesmu zasnovanu na svom snu, ali je ipak na hladnoj svetlosti dana pocela da sumnja. Doputovao sam u London da je posetim, a ona rni je pricala 0 svojoj neodlucnosti.

Bilo koji Bag koji donosi zakone i vlada drustvom, izrasta iz reaktivne reakcije.

Bilo koji Bog koji donosi unutrasnji mir, izrasta iz reakcije svesti koja se odmara.

26

27

Dipak Copra

KAKO SPOZNATI BOCA

"Konacno, to je sarno san, zar ne?", rekla je. "Mazda sam blesava sto u tome previse vidirn."

U tom trenutku je njen trogodisnjl sin utrcao u prostoriju i bacia se na stalicu.u uglu. slucajno je sea na daljinski upravljac za televizor, koji se iznenada ukljuCio. Neverovatno, na ekranu srno ugledali nostalgicni program koji je prikazivao Dzna Lenona i rnoju prijateljicu kako se smese karneri, upravo u trenutku koji je ona dozivela u snu. Briznula je u plac i dobila odgovor napisace pesmu za njega.

Verujem da se ovo medudelovanje dogodilo u prelaznam podruc]u. Poruka je stigla sa dubljeg mesta od onog koje mi obicno posecujerno. Reci da je dosla od duha ili Boga sasvim je opravdano, ali i mozak je odigrao svoju ulogu posto je i ovaj dogada] zapoceo uobicajenim procesima mozga - mislima, osecajima, snovirna, sumnjarna - koje su se na kraju iskristalisale u nadahnuce. Ovde vidimo savrsen primer nase pete, stvaralacke, reakcije.

Kada je rec 0 Bogu, mozerno Ii uistinu zadovoljiti zahteve objektivnosti? Fizicar bi bez ikakvih poteskoca prepoznao nas sendvic stvarnosri. za kvantne mislioee materijalni svet vee se poodavno rasplinuo.? Nakon sto je Ajnstajn vreme i prostor pretvorio u tekuce stvari koje se stapaju jedna sa drugom, tradicionalni svemir nije se mogao odriati. U sendvicu stvarnosti fizicara isto tako postoje tri nivoa,

da uglavnom oznacavaju stvarnost koja je slrnulirana na racunaru ili cak, u vrlo snukorn smislu, bilo koju videoigru. Tako da cu preinaciti pojarn virtuelne stvarnosti i nazvati je virtuelno podruc]e i, u skladu sa tim, kvantna stvarnost morace da postar e kvantno podrucje. Nije tek slucajnost sto su ova tri sloja u skladu sa religijskim stanovistern. Ta dva obrasea rnoraju da budu medusobno uskladena, jer i jedan i drugi oertava mozak. Nauka i re Iigija zapravo ne predstavljaju suprotnosti, nego su to same Jato razlicitl nacini u nastojanju da seobjasni svemir. Obt vizije sadrie materijalni svet, koji je zadan. Mora da postoji jedan nevidljivi izvor stvaranja, jer se svemir rnoze pratiti unazad sarno dok Sf vreme i prostor ne rasplinu. A mora da postoji i mesto gde se te dve suprotnosti susrecu.

Prethodna sam rekao da mislim da mistiei nisu odvojeni od obicnih ljudi. ani su sarno bolji kvantni moreplovci. ani putuju u prelazno podrucje blize Bogu i dok to podrurje mi mozerno da posetimo na nekoliko radosnih trenutaka, najvise nekoliko da na, sveei i mistici pronasli su tajnu kako tame mogu da ostanu mnogo duze. Umesto da se pita za tajnu zivota, svetae je zivi. Ipak, cak i bez prigodnih reci Kojima bi preneli to iskusrvo, od kulture do kulture otkrivamo odreciene slicnosti.

Materijalna stvarnost, svet predmeta i dogadaja:

Kvantna stvarnost, prelazno podruc]e u kojem se energija pretvara u materiju:

virtuelna stvarnost, mesto izvan vremena i prostora, poreklo svemira.

• telo gubi na tezini

• oseca se utisak plutanja ili posrnatranja odozgo

• disanje postaje usporenije, rede, ujednacenije

• fizicki bol iIi nelagodnost sasvim su ublazeni

• tel om struji osecaj energije

• pojacavaju se boja i zvuk; povecana je osetljivost svih cula.

Sada smo naisli na semanticki problem, jer se izraz virtuelna stvarnost vise ne korisa onako kako ga shvata fizicar. Te reCi sa-

Uobicajeni naziv za ovaj osecaj, koji se uvek iznova cuje, jeste "putovanje u svetlost'': To je pojava koja nije ogranicena na svece.

28

29

Dipak Copra

KAKO SPOZNATI BOGA

Usred opasnosti iznenada se osecate zbrinuti i zasticeni. Duboko se plasite krize u licnom zivotu, ali kad se pqjavi, osecate iznenadnu smirenost.

Kad god da ste doziveli neko ad ovih iskustava, vas mozak je reagovao na neuobicajen nacin, reagovao je na Boga

Kada bi covek to samo znao. najdragocjeniie Bozje tajne skrivene su u ljudskoj lobanji - zanos, veer.a .jubav, milost i rajnovitost, To se na prvi pogled ne Ci!1: kao moguce. Al«: uzrnete hirurski noz, zarezacete u meko sivo tkivo koje ne r~ag-:.;je na dodir. Postoje jezera sporotekuce vode u ovom uzdrhtalom podrucju i otvorene pecine u koje nikada ne prodire svetlost Ne bi ste posumnjali da se tu negde skriva dusa. ria duh pronalazi svoj dom u jedinorn organu koji je tecan skoro kao i crveria krvna zrnea i kasast kao i nezrela banana.

Medutim, pejsaz mozga je varljiv. Svaka provala svetlosri koja je obasjala svakog sveca u istoriji dogcdila se tu, u tam; Svaka slika Boga bila je zaertana u tkivu koje izgJeda kao gomi la pretrpanih zivaca. Taka, da bi pronasli prozo prerna Bogu, mcv-t- da shvatie da je vas mozak podeljen na podr "lei;:.. kojirna upravljaju razliciti porivi. Nova su kraljevsrva ispunjena visorn mislju, poezijom i ljubavlju, kao Novi zavet Stara kraljevsrva su prvobitnija, nalik delovima Starog zaveta Njima vladaju Ofukroceni osecaji, instinkt. moe i opstanak.

U statim kraljevstvirna svako od nas je lovac. Predacke zaravni Afrike zakopane su duboko u vasoj lobanji, zaparncene sa svim svojim uzasorn i gladu. Vasi se geni prisecaju Jeoparda koji je iskocio iz drveca i u saobracnoj guzv. vas stari mozak zelj da ulovi tog leoparda i da se sa niim bori do smrti. Mnogi su skeptici govorili da je Bog izmisljen kako bi bilo moguce obuzdati te divlje instinkte. tnace, nase bi se nasilje okrenulo prema nama i ubilo nas. Ali ja u to ne verujern. Najstariji lovac koji vreba u nasern mozgu lovi veci plen, samog Boga. A poriv nije borba na zrvot iIi smrt, vee pronalazenje nase cestice radosti i istine. koju nista na svetu ne maze da izbrise. jedino.sto ne mozerno da prezivimo jeste haos.

Evoluirali srno do traganja za Bogom. U tome je smisao grornovite oluje neprestanog delovanja mozga. Za nas Bog ruje iz-

Neke ili sve ove telesne promene se dogadaju i obicnim Ijudima. Postojanje se probija kroz svoju jednolicnu svakodnevicu bujicom blazensrva i cistote. Neki mistici opisali su takve trenutke kao bezvremene. Nakon njih cesro se zadrzava psiholoski odsjaj, spokojna sigurnost da je covek "stigao kuci". U ovom prelaznom podruqu koje gotovo doseze Bozje podrucje, iskustvo je i unutrasnje i spoljno.

Ali, kako bi bilo kada bisrno mogli da umirimo blesak nasega zanosa i naucimo da istrazujemo avo nepoznato, novo podrucje? Tada bismo otkrili one isto sto se otkrilo ledi Dzulijan pre sest stotina godina: "On je nasa odeca koja nas obavija i vrti nas, grli nas i u potpunosti nas obuhvata, jer Ijubav ... u tome ostaje i spoznaces i vise 0 tom istom ... bez kraja". Drugim recima, sveto nije osecaj, nego mesto. Nevolja jeste u tome sto kada pokusavate da tamo odete materijalna stvarnost vas ponovo privlaci nazad. Cudesni trenutak je prosao. lzuzetno je tesko ostati u prelaznom pcdrucju.

Dozvolite mi da ove apstraktne pojmove prizemljim. Pojedina ad narednih iskustava dogodila su se svima nama:

Prema nepoznatoj osobi osetice iznenadnu bujicu fjubavi. Kad yam se detesce iii malo dete zagleda u oci, na trenutak verujete da vas posmatra stara dusa.

U prisustvu smrti osecace lepet krila.

Posmatrajuci nebo, imate utisai: beskrajnog prostora. Letimican pogled na velicanstvenu lepotu navede vas da za trenucak zaboravite ko ste.

30

3]

Dipak Copra

KAKO SPOZNATI BOGA

bor, nego nuznost. Pre gotovo stotinu godina, veliki psiholog i filozofVilijem Dzejrns je zakljucio da ljudska priroda sadrzi "volju za verom" u neku visu moe. Dzejrns sam nije znao da li Bog

. -postoji, ni postoji l! svet izvan ovog. Bio je gotovo siguran da nije moguce pronaci nikakav dokaz 0 Bogu, ali je osecao da bi u slucaju da nam neko oduzme to uverenje, ljudskim bicirna tstovremeno bilo oduzeto nesto iskonsko. Potreban narn je lov.

Pokazuje se da Bog nije osoba, Bog je proces. Vas rnozak se cvrsto drzl pottage za Bogom. Sve dok Ga ne pronadete, necete znati ko ste. Medutirn, postoji jedna poteskoca. Nas mozak nas ne vodi duhu automatski. Oduvek je bila neophodna potraga. Neki ljudi osecaju da je Bog na dohvatu, iii barern u okviru nasega domasaja, dok drugi osecaju da je potpuno odsutan. (Neobicno je da sedamdeset i dva ods to ucesnika nedavnog istrazivanju kaze da veruje u raj, dok sarno pedeset i sest odsto veruje u pakao. To je vise od bezazlenog optirnizma: zivot je sklon da nas uputi u pravorn smeru.)

Tragalac se uvek nada da ce videti jednog, pravog Boga koji ce otkloniti sve surnnje, ali umesto toga dobija sarno slutnje. Buduci da smo nesposobni da uvidimo celokupnost Boga, dobijarno slutnje iz mozga koji stalno izrazava zapanjujucu sposobnost ukljucivanja duha u svakodnevicu. Da se vratimo na nekoliko prethodnih primera:

Kad yam se detesce ili malo dete zagleda u oci. na trenucak verujete da vas posmatra stara dusa. Duh se otkriva putem intuicije.

Posmatrqjuci nebo, imate utisak beskrqjnoga prostora. Duh se otkriva kroz jedinstvo.

Savremenom zivotu svojstveno je uverenje da je priroda ustrojena tako da bude slucajria i haoticna. To je dalekc ?d istine. Zivot se cim besmislenim kada istrosite stare odgovore, stare stvarnosti i staru predstavu Boga. Da bismo vratili Boga, rnoramo da sledimo nove, jos cudnije odgovore, kud god da nas odvedu. Kao sto je jedan duhovni ucitelj mudro rekao. "Materijalni . svet je beskonacan, ali to je dosadna beskonacnost. Zalsta Lanimljiva beskonacnost je skrivena sa one strane."

Usred opasnos ti, iznenada se osecate sbrinuti i zasticeni. Duh se otkriva kroz borbu ili beg.

Duboko se plasite krize u Iicnom zivotu, ali kad se pojavi, osecate iznenadnu smirenost. Duh se otkriva kroz srnirenu svest.

Prema nepoznatoj osobi osetite iznenadnu bujicu ljubavi. Duh se otkriva putem vizionarske reakcije.

32

33

Ki\KO SPOZNATI BOGA

DOBITI ONO STO ZELITE SEDAM NIVOA ISPUNJENJA

Peti nivo (Stvaralacka reakcija):

svoj zrvor ispunjavate nadahnucern, prosirenim stvaralastvorn na podrucju urnetnosti iii nauke i neogranicenim istrazivanjern.

Sesti nivo (Vizionarska reakcija).

svoj zivot ispunjavate postovanjern, milosrdern, odanirn sluzenjern i opstorn ljubavlju.

Sedmi nivo (Sveta reakcija).

svoj zivot ispunjavate celovitoscu i jedinstvom s bozz.nstvorn.

PI1'l nivo (Reakcija borbe iii bega).

svoj zivor ispunjavate u porodici, zajednici, osecanju pripaduosti i materijalnim pogodnostirna

Dmgi nivo (Reaktivna reaecija).

svoj zivotispunjavate uspehom, rnoci, uricajern, polozajem i drugim zadovoljstvirna ega.

Treci nivo (Reakci]a opustene svesti).

vas je zivot ispunjen srnirenoscu, usredsredenoscu, prihvatanjern samoga sebe i unutrasnjorn tisiriorn.

Cetvrti nivo (Intuitivna reakcijai.

vas je zivot ispunjen uvidorn, saosecanjam, snosljivoscu i oprastanjern.

Veoma je vazno da prihvatite ideju da se duh razvija tokorn neprestanog procesa. To nije osecaj, ni nesro opipljivo sto bi Sf moglo izmeriti. U razvijanju duha mnage tajne mogu postepeno da postaju smislene. Na primer, razrnotrite OYU cuvenu izreku iz Veda: "Oni koji Ono spoznali su, 0 Onorne ne govore: oni koji 0 Onome govore, spoznali Ga nisu". Tajnovitost je ovde u rei'i Ono. Ako Ono znaci neku vrstu objave, tada celi zivot rnozete da se bo rite kako bi se prikljucili odabranima kojima se Ono razotkrilo Prosvetljenje se pretvara u nesto nalik tajnorn rukovanju Ali ako 000 predstavlja stvarno rnesto na koje covek moze da otputuje, nema potrebe za razocaranjern. Samo pronadete to mesto, bez besrnisleruh reCi. "Ne razglabaj 0 tome, sarno idi!" deluje kao smislen savet.

Molitva je potresan primer da postoji mesto izvan materijalne stvarnosti koje se, ipak, moze dosegnuti. Kada su pre vise od dvadeset godina zapoceli, istrazivac' su srnislili opite pornocu kojih pokusavaju da utvrde ima li molirva bilo kakvog efekta Ozbiljno bolesne pacijente podelili su u grupe, ad kojih se za jednu grupu molilo, a za drugu ne. Svima je pruzana najbolja lekarska nega, ali je postalo ocigledno da se grupa za koju su se molili bolje oporavljala. Ova otkrice postalo je jos neverovatnije kada je ustanovljeno da osoba koja se moli ne mora da licno poznaje bolesnika, da cak ne mora da mu zna ni une. Ali tek je

B,')~ je drugo irne za beSKOI1;JCI1U inteligenciju D3 bisrno u zivoru nesto posrigli, morarno da stupirno u dodir sa delom ove inreii~encije i da je koristimo Drugim recirna, Bog Je uvek sprernan da varn pornogne. Sedam reakcija ljudskoga mozga Sll purcvi kojima maze dJ se dospe do nekih vidova Boga. Svaki nivo zadovoljenja dokazuje Bozju stvarnost na tom nivou.

34

35

Dipak Copra

KAKO SPOZNATI BOGA

1998. godine tim istrazivaca sa univerziteta Ojuk svim skepticirna potvrdio da rnolitva zaista ima takvu moe.' tstrazivac; su u obzir uzeli sve vrste varijabala, ukljucujuci otkucaje srea, krvni pri tisak i klinicke ishode, predmet proucavanja bilo je stotinu i pedeser bolesnika koji su bili podvrgnuti prosirenim postupcirna lecenja srca, ali nijedan ad njih nije znao da se za njih neko moli. Sedam religijskih grupa je zamoljeno da se mole, medu kojima budisti u Nepalu, karmelicanke u Baltimoru i Virtualni [erusalirn, organizaeija koja prihvata zahteve za molirvu koji stizu elektronskom postern, zapisuje ih i stavlja na Zid placa. lstrazivaci su otkrili da bi oporavak operisanih bolesnika mogao da bude ad pedeser do sto odsto bolji kada bi se za njih neko molio.

Cak i pre ovih "izuzetno zbunjujucih" rezultata, kako ih istrazivaci nazivaju, pojava molitve vee je iznenada postala omi\jena, pa ipak, bitni dec se cesto ne shvata. Molitva je putovanje u svest - odvodi vas na mesto koje se razlikuje od obicne misli. Na tom mestu bolesnik nije nepoznata osoba, niti je odvojen u prostoru. Vi see se sa njim zdruzili na mestu gde se vise ne racunaju telesna ogranicenja. Vasa namera da mu pomognete u ozdravljenju izaziva ucinak izvan graniee prostora i vremena. Orugim recima, molitva je kvantni dogadaj koji se desa va u mozgu.

Od svih uporista koja nam je Bog ostavio da bismo ih pronasli, najvelicanstvenija je svetlost, sekinah. Iz tog uporista rnozemo da razvijerno pravu sliku bozansrva To je odvazan zahtev, ali njega potkrepljuje cinjenica da nauka - nasa najverodostojnija moderna religija - isto tako prati stvaranje sve do svetlosti.' U dvadesetom veku su Ajnstajn i drugi isttazivaci prodrli kroz granieu rnaterijalne stvarnosti u nevi svet i u svom strahopostovanju su vecinorn doziveli misticna iskustva. Osetili su da ce se kad se svetlost odrekla svojih tajni i Boije svetlo spoznati.

Nasa vizija ne rnoze ada se ne organizuje oko svetlosti. tste one reakcije mozga koje yam ornogucavaju da drvo vidite kao

drvo, urnesto sablasnog raja atoma koji zuje, isto yam tako ornogucavaju da iskusite Boga. Te reakcije dopiru daleko izvan organizovane religije. Ali rnozemo uzeti bilo koji odlomak iz svetskih spisa i dekodirati ga u svome mozgu. To je ustrojstvo pornocu kojeg spis za nas postaje stvaran. Nas mozak reaguje na onih istih sedam nivoa koje se prirnenjuju na nase iskustvo.

1 . nivo opasnosti, pretnje i prezivljavanja

2. nivo napora, nadmetanja i moci

3. nivo spokoja, smirenosti i razrnisljanja

4. nivo uvida, razumevanja i oprastanja

5. nivo teznje, srvaralasrva i otkrica

6. nivo postovanja, milosrda i ljubavi

7. nivo neogran.cenog zajednistva.

Svaka biblijska prica poucava na jednom ili vise ovih nivoa (kao sto cine i svi svetski sveti spisi) i u svakom slucaju ucenje se pripisuje Bogu. Tako su vas mozak i bozansrvo sjedinjeni, kako bi svet postao smislen. Oa ponovim, jedino sto ne mozete da prezivite jeste haos.

Ako verujete u Boga koji kainjava i sveti se - koji je ocigledno povezan sa borbom iii begom - necete uvideti stvarnost Budinog ucenja 0 nirvani. Ako verujete u Boga ljubavi 0 kakvom je sanjario lsus - ukorenjenog u vizionarskoj reakeiji - necete uvideti srvarnost grckoga mita u kojem Kronos, prvobitni otac bo gova, pojede svu svoju decu. Svaka je Bozja varijanta delornicno maska, delomicno stvarnost. Beskonacno u bilo korn trenutku moze da razotkrije sarno dec sebe. I, zaista, svi bi mi odrasli, bar na Zapadu, nazivali Boga "ono": da nije Jingvistickog nedosta tka - hebrejski nema srednjeg roda, drevni tndijci sa sanskritom nisu imali takvih poteskoca tako da su se beskonacnorn bo zanstvu obracali i kao Onome i kao Njemu.

36

37

Dipak Copra

Zakljucak koji u nasern novom obrascu ponajvise zbunjuje jeste da je Bog onakav kakvi sma mi. Sveukupni svemi r je takav kakvi smo rni, jer kada ne bi postojao ljudski mozak, postojala bi same kvantna supa, milijarde slucajnih osjeta. Pa ipak, zahvaljujuci umu/mozgu, mi shvatama da su u vrtlozni svernir utisnute najvrednije srvart postojanja: oblik, znacenje, lepota, istina, ljubav. To su stvarnosti za Kojima poseze mozak kad poseze za Bogom. On je stvaran kao i one, ali i isto tako neuhvatljiv.

SEDAM NIVOA CUDA

eudo je manifestacija moci izvan dosega pet cuia. lake se sva cuda desavaju u prelaznom podrucju, ona se od nivoa do nivoa razlikuju, Uopsteno gledano, nakon cervrte ill pete reakcije mozga cuda postaju vise "natprirodna", ali svako cudo ukljucuje i neposredan dodir sa duhom.

Prvi nivo (Reakcjja borba ili beg):

cuda obuhvataju prezivljavanje velike opasnosti, nemoguca spasavanja, osecaj bozanske zasti teo

Primer: majka koja utrcava u zapaljenu kucu kako bi spasila svoje dete, iii podize automobil ispod kojeg Je zarobljeno dete.

Drugi nivo (Reaktivna reakcija).

cuda obuhvataju neverovatna dostignuca i uspeh, nadzor nad telom ili umom.

Primer: izuzetno junasrvo u vojnim vestinarna, dete obdareno neobjasnjivorn nadarenoscu na podrucju rnuzike iii matematike, napoleonovski uspon od skrornnih pocetaka do ogromne rnoci (sudbinski ljudij.

Treci nivo (Reakcija opustene svesti).

cuda obuhvataju sinhronizaciju, jogijske moci, predosecaj, utisak Bozjeg ili andeoskog prisusrva.

38

39

Dipak Copra

KAKO SPOZNATI SOGA

Primer: jogiji koji po volji mogu menjati temperaturu tela iii broj otkucaja srca, peseta nekoga izdaleka ko je upravo urnro, prisustvo andela cuvara.

Bog srvaran. To ce morati da ide postepeno, Ali sada barem imamo nesto ZGl sta se mozemo uhvatiti a to nesto izuzetno je korisno. Mozemo da objasnimo ona tajanstvena putovanja koja su mistici preduzimali u Bozje kraljevstvo. Takva putovanja uvek bi me duboko ganula i tacno se secarn gde je pocela rnoja ocaranost. Prvi takav putnik za kcga sam ikada cuo nazivan jE Pukovnikom - njegova prica jedan je od korena ove knjige. Dok je prepricavam, osecam da moj urn dozivljava njegovu srvarnost koja je prolazila kroz toliko mnogo stupnjeva, od opasnosti do saosecanja, od spokoja do sjedinjenja. On je obecanje razvijanja is tine koje je moguce u bilo kojern od nasih zivota.

Imao sam deset godina, a moj otac, lekar u indijskoj vojsei, svoju porodieu je preselio u Asam. Nijedan kraj u drzavi nije toliko zelen i idilican. A sam raj je, ako je zaista raj, dokle oko dopire, prekriven plantazama caja. Doslovno sam u sreu mogao da cujern pesmu dok sam hodao prema skoli podignutoj visoko na brezuljku. Mora da sam starog prosjaka koji je obicno sedeo pored staze, primetio zbog carolije tog rnesta. Uvek je sedeo tame ispod drveta, obucen u krpe: retko bi se po· krenuo iii izgovorio rcc. Seoske zene su bile potpuno ubedene da je njegov neuredan lik zapravo lik sveca. Satima bi sedele pored njega, moleci za iscjeljenje (iIi za novo dete), a moja baka me ie uveravala da je zena iz naseg susedstva izlecena od artritisa tako sto je, prolazeci pored njega, tiho zamolila za njegov blagoslov.

Cudno, svi su tog starog pros aka zvali "Pukovnik". Jednoga dana nisam mogao da nadvladam svoju znatizelju, pa sam se 0 tome raspitao. Moj najbolji prijatelj iz skole, Opo, istrazio ie to za rnene. Opovu majku Pukovnik je jednom izlecio. a Opov otae, novinarski izvestac u gradu, ispricao mi je izuzetnu pricu.

Na kraju Drugog svetskoga rata veliki odred osuctene i "zaboravljene" britanske vojske u Burmi opkolili su ili zarobili )3- panei u napadu. Zbog neprestanih monsunskih kisa bitka bejase teska i jadna: sa ratnim zarobljenieima okrutno se postupa-

cetvrti nivo (Intuitivna reakcija).

cuda ukljucuju telepatiju, VCO' znanje 0 proslirn iii buducirn zivotima, prorocke rnoci.

Primer: citanje necijih misli ili aure, psihicka proricanja, astralna projekcija na druga rnesta.

Peti nivo (Stvaralacea reakcjja):

cuda ukljucuju bozansko nadahnuce, umetnick: genij, spontano ispunjenje zelja (ostvarivanje zelja)

Primer: svod Sikstinske kapele, misao koja se nenadano obistini, Ajnstajnovi uvidi u vreme i relativitet.

sest! nivo (Vizionarska reakcfa).

cuda obuhvataju isceljivanje, telesne preobrazaje, svete pojave, najvisi stepen natprirodnih vestina,

Primer: hodanje po vodi, iseeljivanje netzlecivth bolesti dodirom, neposredno otkrovenje Device Marije.

Sedmi nivo (Sveca reakcija).

cuda obuhvataju unutrasnje svedocanstvo prosvetljenja.

Primer: livori velikih proroka i ucitelja - Buda, Isus Hristos, Lao-Ce.

Ne razarnisljarn 0 tome da ce, citajuci ovu knjigu, svaki skeptik i ateista nenadano skociti na noge, obznanjujuci da je

• yeo. vani'ulno opazanje, prevod engleske skracenoce, ESP, extra sensory per-

ception; prim. prevo .

40

41

Dipak Copra

KAKO SPOZNATl SOGA

10. lndijci su sluzil! u britanskoj vojsci, a jedan od njih bio je bengalski lekar pod imenom Sengupta.

U logoru za ratne zarobljenike Sengupta je bio na ivici gladi, kada su [apanci odlucih da se povuku sa svojih polozaja. Nije znao da li se britanska vojska na neki nacin prtblizila, ali to nije bilo ni vazno. Urnes to da ratne zarobljenike prebace u novi zarvor, oni koji su ih zarobili poredase ih i pocese da streljaju izbliza u glavu iz pistolja. Medu njima bio je i Sengupta, koji je na neki nacin bio zahvalan sto ce smrt dokrajciti njegove muke. Zacuo je kako je oruzje opalilo u njegovu slepoocnicu, tako da se srusio od udara prodorne boli. Sarno sto to nije bio kraj, Nekim cudorn, nekoliko sati kasnije ponovo je dosao svesti - protok vremena proeenio ie na osnovu toga sto bese pala noc, zatvorenicki lagor bio je smrtonosno tih.

Proslo je nekoliko trenutaka pre nego je Sengupta, osetivsi kako da se gusi, sa uzasorn shvatio da se nalazi ispod teske gomile leseva. Uzurbario napustajuci logor, niko nije proverio da l i je on zaista mrtav, pa je i njegovo bezivotno telo bilo zajedno s ostalima baceno na gomilu. Cinilo se kao da je prosla vecncst pre nego je Sengupta sakupio dovoljno snage da otpuze na svez vazduh, Oteturao se do reke i oprao, drhteci od straha i gadenja. Bilo je ocigledno da je sam i da nikakvi savezniei nece stici da ga spasu.

Do jutra je donee odluku da krene na neko bezbedno mesto.

Duboko u ratnom podrucju, bez ikakvog poznavanja burrnanske teri torije, mogao je da razrnislja sarno 0 tome da se vrati u Indiju - sto je i ucinio, Ziveci od voca, kukaca i kisnice, putovao je nocu, a danju se skrivao u dzungh. Teren se sastojao od brezuljka za brezuljkorn, a tlo bese pretvoreno u duboko blato. Iako je povremeno prolazio pored naselja i seljackih irnanja, nije se usudivao da nekome veruje u meri da bio mogao da zarraz: skloniste. Slusao je nepoznate divlje zivotinje u trnini, u vreme kad je u Burrni jos bilo tigrova i spoticao se preko zrnija kojih se uzasavao.

Sengupti je trebalo vise meseci pre nego Je prekor acio granieu prema Bengalu I koriacno Je iscrpljern junak usao u Kalkutu, uputivsi se prema stabu britanske vojske. Podner je izvestaj i ispricao 0 svom pcduhvatu, ali su ga Britanci, daleko od toga da mu poveruju, odrnah uhapsili. Bacili su ga u okove kao moguceg japanskog spijuna i li saradnika. Emotivno I ~ zick: skrhan, lezao je u svojoj mracnoj celiji i razmatrao sudbinu koja ga je vcdila iz jednog zatvora u drugi.

Negde tokorn tog perioda ponizenja, kada su ga svakodnev no ispitivall a kasnije izveli i pred vojni sud, Sengupta je doziyeo vrhunski preobrazaj. 0 tome nikada nije govorio, ali promena bese zapanjujuca - umesto gorcine postigao je potpuni mir. iscelio je svoje i unutrasnje i spoljne povrede (sto je zgodno za onog koji ce postati iscelitelj drugih) i prestao je da se bori, SITlJr~no ocekujuci rieizbeznu osudu na sudu. Bile if (lldno src Sf one nezbezno nikada nije dogodilo. U iznenadno: prorneni ras polozenja, Britanci su odlucili da poveruju da jf njegova prica istinita, na sto ih je potakao trenutni kraj neprijateljstava, kada su Amerikanci baeili atomsku bombu na Japan.

U narednih nede\ju dana Senguptu su izvukli iz zatvora, nagradili ga ordenom za hrabrost i proveli ga ulicama Kalkute kao junaka. Odavao je utisak nekog ko je neuobicajeno neosetljiv na klicanje, kao sto je bio ina patnju Napustivsi medieinu, pas tao je lutajuci svestenik Kad Je koriacno ostario i pronasao svoje mesto odmora pod stablorn u Asamu, nikorne nije ispricao svoju pricu. Lokalno stanovnisrvo prozvalo ga je Pukovnikom, na sto ih je mozda upozorio Opov otac, novinar.

Prirodno je da je moje prvo, goruce pitanje u toj desetoj godini bilo kako covek moze preziveti hitac iz pistol]» u glavu iz neposredne blizine Opov je otae slegnuo ramenima. Kad su bili zarobljeni, najveci deo britanskih vojnika bio je naoruzan oruzjern napravljenirn u lndiji. Japanci su ih ubija\i njihovim sopstvenim pistoljirna i nema sumnje da je jedan od metaka bio lose napravljen, napunjen barutom, ali bez zrna. Kako god

42

43

Dipak Copra

KAKO SPOZNATI BOCA

bilo, to je bila najbolja zdravorazumska pretpostavka. Toliko a cudu.

Oanas postavljarn pitanje koje mi vise znaci. kako se takvo grozno mucen]e, koje pruza sve razloge da se napusti vera, umesto toga pretvara u apsolutnu veru? Niko ne moze da posurnnja da je Pukovnik zbog svojih iskusenja postigao neku vrstu svetosti. Proziveo je misticno putovanje, do kraja je lovio Boga. Sada shvatam kakvo je zapravo beskrajno cudo Ijudski mozak. lma sposobnost da pod bilo kojim okolnostima vidi duhovnu stvarnost. U Senguptinom slucaju, razmislite cime je mogao biti preplavljen: uzas srnrti, mogucnost da je danas tu, a vee sutra ni]e, strah da dobra volja nikada nece nadvladati zlo i krhka sloboda koju okrutna vlast moze unistiti.

jasno je, uprkos nemiru zbog kojeg je teze nego ikada verovati u Boga, da svaki nivo objave i dalje postoji. Spasenje je sarno jos jedna rec kojom prizlvate svoju urodenu sposobnost vi denja okom duse. U svojoj glavi svakog dana cujerno dva glasa. onaj koji veruje u tamu i onaj drugi koji veruje u svetlost. Sarno jedna stvarnost moze bib zaista stvarna. Nas novi obrazac, "sendvic stvarnosti", razresu]e zagonetku. Sengupta je putovao u preJazno podrucje u kojern se dogadaju preobrazaji. U tom podrucju, gde se materijalni svet preobrazava od guste materije u nevidljivu energiju i sam se um preobrazava.

senguptino putovanje duse proslo je kroz beg ili borbu, opustenu svest, intuiciju i viziju, konacno pronasavsi hrabrosti da u potpunosti, do kraja svoga zrvora, zivi u vizionarskoj reakciji. Pojavio se na nov nacin, obucen u ljubav i vedrinu. Mozak je otkrio da moze da pobegne iz zatvora svojih starih reakcija, uzdizuCi se na novi, uzviseniji nivo koji se prepoznaje kao Bog.

Taka sada u rukama imamo nacrt za celo duhovno putovanje. razotkrivanje Boga je proces koji ornogucava sposobnost mozga da razvija svoje vlastite mogucnosri. Svakom od nas su urcdeni cudenje, Ijubav, preobrazaj i cuda, ne sarno zbog toga sto zudimo za tim srvarirna, nego i sto su one nase pravo po ro-

denju. Nasi su se neuroni razvili kako bi ove uzvisenije teznje ucinili stvarnima. lz kolevke mozga izvire jedan novi i koristan Bog. lli, da buderno precizni, sedam varijanti soga. one nam ostavljaju trag nagovestaja koje svakog dana mozerno slediti.

Kada hi me upitali zasto bi trebalo da tezimo spoznaji Boga, moj odgovor bi bio sebican. ja zeltrn biti tvorar To je krajnje obecanje duhovnosti, da mozete postati tvorac svog sopstvenog postojanja, tvorac .icne sudbine. Vas mozak za vas vee nesvesno obavlja raj zadatak. U kvantnom pcdrurju vas mozak odabira reakciju koja je prikladna za bilo koji odredeni trenutak. Svemir je haos koji nas preplavljuje. Oa bi postao smislen, mora biti protumacen: mora se dekodirati. stoga mozak ne moze da prihvati stvarnost onakvu kakva je pruzena: mora se cdabrati jedna od sedam reakcija, a ta se odluka donosi u kvantnom kraljevstvu,

Da biste spoznali Boga, morate sveesno ucesrvovati u sprr-

vodenju tog putovanja - to je svrha slobodne volje. Na povrsini zivota mi donosimo mnoge manje vazne odluke, ali se pretvara mo da irnaju ogromnu tezinu. U srvarnosti, vi neprestano izrazavate sedam osnovnih odabira 0 vrsti sveta koji prepoznajete:

odabir straha, ako se ielite boriti i jedva preziveti odabir moci, ako se zelite nadmetati i postici odabir unutrasnjeg razmisijanja, ako zelite mir odabir da spoznate sebe, aka zelite uvid

odabir stvaranja, ako zelite da othrivate delovanje prirode odabir ijubavi, aka felite da iscefujete druge i sebe

odabir postojanja, aka zelite da pastlyete beseonacnu siri-

nu Baiijeg stvaranja.

Ove tvrdnje nisam poredao od lose prema boljima, od boljih prema najboljima. Vi ste sposobni za sve ave odabire: ani su ugradeni u vas. Ali ked mnogih ljudi pokrenuto je sarno nekcliko prvih reakcija. Neki delovi njihovog mozga su uspavani i za-

44

4S

Dipak Copra

to je njihovo razumevanje duha izuzetno ograniceno. Nije ni cudo sto se pronalazenje Boga naziva budenjern. Potpuno probudeni mozak tajna je spoznaje Boga. Medutim, na kraju je cilj sedmi sttupanj, ona] na kojern nam cisto bice dozvoljava da se otkrijemo u beskonacnom srvaralasrvu Bozjern. Ovde se misticni [evreji u potrazi za sekina-hom susrecu s budistima u njihovaj potrazi za satorijern, a kad stignu, docekace ih drevni vedski mudraci u Sivinom prisustvu, zajedno sa Hristorn i njegovim Oeem. To je mesto koje je ujedno i pocetak i kraj procesa koji je Bog. U tom se procesu stvari kao sto su duh, dusa, moe i Ijubav razvijaju na potpuno nov nacin. Tu sigurnost rnoze da zameru sumnju i, kao sto je nadahnuta francuska knjizevnica Simon Vejl jednom napisala 0 duhovnoj potrazi: "Zadovoljice nas sarno sigurnost. Sve sto je manje od sigurnosti nije vredno Boga".

2

TAJNA NAD TAJNAMA

To je tad duse ko]i Baga ponajvise zadovoljava.

THE CLOUD F UNKNOWING (Oblak nespoznatljivog)

f!J3 ozja tajna ne bi postojala kada svet isto tako ne bi bic taj· na. Neki naucnici veruju da smo blizi nego ikada "Teoriji 0 SVC'rnu", ili TOE'. kako je nazivaju fizicari. TOE ce objasniti pocetak svemira i kraj vrernena, prvi i poslednji uzdah kosrnickog postojanja. sve ce se razotkriti. kao sto se nekad obecavalo u starim melodramama. od kvarkova" do kvazara". lrna li u tom "svemu" mesta za Boga ili Je Tvorac izbacen iz svoje vlasti te tvorevine? Njegova sudbina moze biti vazna, ali kad Je povezana sa nasom, postaje vazna u potpunosti

Ponovo pcgedajte sendvic stvarnosti koji nam sluz: kao obrazac. Kao sto smo ranije videli, pojavljuje se u tri nivoa.

• TOE, engl Theory of Everything ..'

" kvark, eng!. quark .jcdna DJ tri hipotcrickc ccsricc. ad kojih SU, prema nckim prctpostavkarna, sastavljcnc drug«. subatomskc (eshee; prim. prcv.

., 'kvazari, prcma engl. quasars, 5tO JC akronim od quas: stcllcar sources nazovi-zvczdani izvorr: vrlo udaljcm Kosmicki objckti, sjajniji od bilo kojc galaksijc, ali ne zvczdc II uobicajcnorn smislu, ncgo najstariji do sad a otkrivcni objckti U svcnnru: prim prev.

46

47

Dipak Copra

KAKO SPOZNATJ BOGA

Materijalna stvarnost KVANTNO PODRUCJE Virtuelno podruqe

Kufuova povezanost sa bogovima istovremeno je povez: vala i njegov narod. Od parntiveka su ista pitanja zaokupijala mastu ljudi: "Imam Ii dusu? Sta se dogada kad umrem? Postoji Ii ztvot posle smrti i hocu li sresti boga kad tamo stignem?" Velika piramida bese odgovor podignur u kamenu. Gotovo da rnozete cuti kakc kamenje uzvikuje: "I sada mi reci da nisarn

besrnrtan!''

Kao grub a suprotnost, vratimo se u Las Vegas. Sto tamo vi-

dimo? Bogatstvc i slavoljuolje koje se moze meriti sa faraonovim, ali da li su ti ljudi koji se pohlepno bacaju u te palate uzitka imalo sigurniji kada je rec 0 velikim pitanjima? Ili, prisiljava li nas svet bez duhovne rnoci da tragamo za razonodom, zato sto duboko unutra uopste ne znarno odgovore?

Covekova je porodica obavijena svetirn. Mi ne mozerno da dopustimo da sveto umre, ada ne zatajimo nase krvne veze. u - dubljoj srvarnosti. da svi dolazimo sa jednog mesta, da svi putujemo pierna uzvisenijern dobru, da se svaki nas cin me~;. ~a kosrnickog stanovista. U poredenju sa tim nasledem, uobicajena je srvarnost nevazna. Teorija 0 svemu bice beskorisna, akvo ne i razorna, aka ne uspemo da je koristirno take da sveto odrzi

na zivotu.

Na srecu, najcvrsce, najpouzdanije stvari u zivotu - morska

skoljka, grana drveta, rupa nasred puta - ucesrvuju u Bozjo] rajni, Ako verujete u kamen, autornatski verujete i u Boga. Dozvo-

lite da objasnim.

Uobicajena stvarnost samo je gornji sloj naseg sendvica.

Materijalni svet je prepun poznatih predmeta koje mozerno videti, osetiti, dodirnuti, okusiti i omirisati. Kako veliki predmeti postaju sasvirn mali, smanjujuci se na velicinu atoma, nasa n.as cula izdaju. Teoretski, smanjivanje se negde mora zaustaviti, jer nijedan atom nije manji od vodonika, prve materijalne cestice koja se porodila iz Velikoga praska. Ali, zapravo, s one strane atoma dogada se zapanjuiuci preobrazaj - nestaje sve sto je cvrsta. Atomi su sastavljeni od titrajucih paketa energije koji uop-

Svakome se maze oprostiti ako misli da se nigde ovde ne maze pronaci Bog, da ce zapravo sva cuda svetog sveta postati svetovna onoga dana kad TOE sve objasni,

Vekovima su se ljudi ogledali u ogledalu Prirode i posmatrali kako se u njima cdrazavaju junaci, carobnjaci, zrnajevi i sveti gralovi. Sveto bese stvarno, izvor vrhovne moci, i nista nije moglo postojati, od reke do udara groma, bez nekog boga koji bi bio uzrok. Danas se ogledalo zamaglilo. Prerasli smo potrebu za bogom groma ili junakom rodenim na Olirnpu. Sta umesto toga vidimo? Drusrvo koje je ogolilo stare mitove da bi sagradilo grad kao sro je Las Vegas. Ako tu zelite da se sretnete sa mitom, prijavite se u hotel-kazino pod nazivom Ekskalibur, [edinibog je sreca, jedini zrnajevi koje treba pobediti su automati za igru, a najcesce oni sami pobeduju.

Ako je istinito ono iz stare izreke, da je "jedan dodir Prirode dovoljan da celi svet postane srodan", onda je jedan dcdir mita dovoljan da celi svet postane svet. Neste nedostaje u svetu bez mita, ali znamo Ii mi sta je to? Postaji mnogo nagovestaja odgovera, razbacanih po svetim mestima sveta. Niko ne moze zastati pred velikom Keopsovom piramidom (iIi Kufuovom, da upotrebimo njegovo pravo egipatsko ime), a da ne oseti prisustvo rnoci koja nedostaje cak i najvecern soliteru. Faraon koji je nekada pokopan u dubinama ove ogromne gradevine bese smrtnik, ali je tezio da postane besrnrtnik i tu je teznju pothranjivao podizuci najvecu gomilu karnenja koja je ikada nagomilana na nekorn mestu, sve do danas. On je isto take svoje slavoljubl]e podupirao Bogom. Kufu bejase pcstovan kao naslednik bogova i stoga i sam bogocovek, Da li je to dokaz da ego kralja ne poznaje ogranicenja? Svakako. Ali irna tu i jos necega.

48

49

Dipak Copra

KAKO SPOZNATI BOGA

ste nemaju cvrstinu. masu ili velicinu, nista sto bi cula mogla da,vide iii dodirnu. Latinska rec za paket ili svezanjjequantum, rec cdabrana da opise jednu jedinicu energije unutar aroma i, kao sto se pokazalo, novi nivo stvarnosti.

Na kvantnom nivou nista sto pripada macerijalnom svetu nije ostalo netaknuto. Dovoljno je neobicno kada podignete ruku i shvatite da su to, zapravo, na dubljern nivou, sarno nevidljivi titraji koji se dogadaju u praznini. Cak i na nivou aroma otkriva se da su svi predrneti 99,999 odsto praznog prostora. U svom spostvenom orneru, razdaljina izmedu vrtloznog elektrona i jezgra oko kojeg se okrece, veta je od razdaljine izrnedu Zemlje i Sunca. Ali raj elektron ionako nikada ne bi mogli da uhvatite jer se i on raspada na energetske titraje koji trepere u postojanju milion puta u sekundi. Tako je celokupni svemir kvantna obmana, koja treperi u postojanju milion puta u sekundi. Na kvantnom nivou celi kosmos je nalik svetlu koje treperi. Nema zvezda ni galaksija, sarno ti trajuca energetska polja za koja su nasa cula previse tupa i spora da bi ih uocila, s obzirom na neverovatnu brzinu kojom se svetlost i elektricitet krecu.

U zivotinjskorn kraljevsrvu neki nervni sistemi su mnogo brz: od nasih, a drugi su mnogo sporiji. Neuroni puza prirnaju signale iz spoljnog sveta, na primer, toliko sporo, da desavanja imalo brza od tri sekunde nece biti uocena. Drugim recima, ako PUl posmatra jabuku, a ja brzo posegnem i sklonirn je, puz nece biti u stanju da uoci moju ruku, On ce "videti" kako mu je jabuka nestala ispred ociju. Na isti nacin, kvantm su bleskovi milionirna puta prebrzi da bi rni mogli da ih zabeldimo, take da nas nas mozak obmanjuje "videvsi'' cvrste predmete koji su trajni u vrernenu i prostoru, na isti nacin na koji se film cini trajnirn. Film se sastoji od dvadeset i cetir: nepokretne slike koje bleskaju u sekundi, sa dvadeset i cetiri praznine tame dok svaki okvir odlazi, a novi dolazi na njegovo mesto. Posto nas mozak ne moze da uoci cetrdeset i osarn dogadaja koji prestaju i pocinju tokern jedne sekunde, srvorena je iluzija 0 filmu.

Sada to ubrzajte nekoliko puta na desetu i dobicete varku Filma koji nazivamo stvarnim zivotom. Vi i ja postojimc kao bleskajuci fotoni, a izrnedu svakog bleska pojavljuje se crna praznina - kvantni lair-sou obuhvata citavo nase telo, svaku nasu misao i zelju. svaki dogadaj u kojem ucesrvujerno. Drugirn recirna, mi se srvararno iznova i iznova sve vreme. Postanak je sada i cduvek. Ko stoji iza ovog stvaranja bez kraja? Cija je moe uma iii vizije sposobna da u delicu sekunde odnese svemir i vrati ga nazad?

Moe stvaranja ~ kakva god da se pokaze - skrivena je cak i izvan energije, sila koja gasovite oblake prasine rnoze da pretvori u zvezde i konacno u DNK. U terminologiji fizike, na ovom predkvantnorn nivou govorimo kao 0 virtuelnom. Kad zadete sa one strane celokupne energije, tame nema niceg, same praznina. Vidljiva svetlost postaje virtuelna svetlost: srvaran prostor postaje virtuelan prostor: stvarno vreme postaje virtue Inc vr eme. U tom procesu nestaju sva svojstva. Svetlost vise ne blista, prostor ne prekriva nikakve razdaljine, vreme je vecnc. To je materica srvaranja, beskonacno dinamicna i ziva . ReCi kac sto su prazno. tamno i hladno na nju se ne primenjuju. Virtuelno podrucje toliko je nezarnislivo da se cini da ga uopsteno dodiruje sarno jezik religije. Danas u lndiji odani vernik zoru rnoze pozdraviti prastarom vedskom cdorn.

U pocetku

Ni postojanja ni nepostojanja bile ni]e,

Say ovaj svec nesaznata energija bejase ... jedanje bez daha disao, Svojom vlastitom moci Niceg dntgog tame ne bejase ...

RIG VEDA

U savremenim pojmovima ova] nam stih govori da Boga mozemo da pronaderrio sarno u virtuelnom stanju u kojern je sva energija skupljena pre stvara nja. Fizika uporrio pokusava da

so

51

Dipak Copra

shvati ovo stanje koje postoji pre vremena i prostora, a to cini i popularno misljenje. Mnoge maze iznenaditi kad shvate da poznata slika Boga, kao patrijarha u belirn haljinama, koji sedi na svom prestolu, sadrzava malo autoriteta, cak i u jevrejskirn svetim spisirna. Ta se slika pojavljuje sarno jednom, u Knjlzi 0 Oanijelu, dok nam se u Mojsijevim knjigama cesto govori da je Bog bez Ijudskoga oblicja.

Najdelotvornija teorija 0 srvaranju glasi ovako. pre Velikoga praska svemir bejase neogranicen, prosiren poput harmonike u beskonacne nabore ili dimenzije, dok je vreme postojalo u obliku semena, vecno prisustvo bez dogadaja, kojem zbog toga nije bila potrebna proslost, ni sadasnjost niti buducnost. To stanje u jednom srnislu bejase u potpunosti prazno, au drugom u potpunosti ispunjeno. Nije sadrzavalo nista sto bismo mogli da primetimo, a ipak su tu prebivale sve mogucnosti, Kako tvrde vedski mudraei, ne rnoze se pronaci ni postojanje ni ti nepostojanje, jer se ti pojmovi odnose sarno na one stvari koje irnaju pocetak, sredinu i kraj. Fizicari 0 tom stanju cesto govore kao 0 jednini: prostor. vreme i celokupni rnaterijalni svemir jednom bejahu skupljeni u jednoj tack). Iednina se shvata kao najmanja tacka koju mozete da zamislite i stoga uopste nije tacka.

Ako sada mozere da zamislite da je svemir iz ove jedne tacke eksplodirao u postojanje u blestavorn blesku svetla, tada morate da krenete i korak dalje. Buduci da stanje koje je prethodilo stvaranju nije u vremenu, jos je tamo. Veliki prasak se u virtuelnam podrucju nikad nije dogodio, pa ipak, paradoksalno, svi su se vel iki prasei dogodili - bez obzira na to koliko se puta svemir prosiruje kroz milijarde svetlosnih godina, sarno da bi se urusio u sebe i povukao nazad u prazninu, na virtuelnom nivou nista se nece promeniti. To je najblize do cega je fizika dosla u vezi sa reJigijskom idejom 0 Bogu koji -je sveprisutan, sveznajuci i svemocan. Sve znaci sve, a virtuelno stanje, buduci da nema ikakvih granica, prigodno je nazvano Sve:

52

KAKO SPOZNATI BOGA

Nije iznenaduiu'e sto nam je toliko tesko da govorimo 0 Svemu. U lndiji su mudraei 0 tome cesto govorili jednostavno kao 0 Tome, iii tat, na sanskritu. U trenutku prosvetljenja covek je u stanju da izade izvan pet cula, kako bi doziveo jedinu istinu koja se moze izraziti: "[a sam To, Ti si To i sve je To". Znac.enje te izreke nije zagonetka; jednostavno izrazava da iza vela stvaranja jOs postoji razdoblje koje je prethodilo stvaranju i koje obu-

hvata sve.

[edan moj prijatelj fizicar ovu je istu istinu izrazio novim recima. "Oipak, moras shvatiti da je vreme sarno kosrnicka pagodnost koja sprecava da se sve dogodi odjednom. Ta je pogodnost potrebna na materijalnom nivou, ali ne i na dubljim nivoima. Stoga, kad bi ti sebe mogao da sagledas u svom virtuelnom stanju, celokupni bi haos i vrtlozne galaksije postale savrseno srnislene One oblikuju jedan obrazac koii se razotkriva u savrsenoj simetriji. Posmatrano sa tog sranovista, krajnja tacka celokupnog stvaranja je sada. Celi svemir se urotio kako bi stvorio tebe i mene dok upravo u ovom trenutku sedimo ovde."

Nista nije tako divno kao kad se nauka posmatra kako svoje iviee zamaglju]e duhom. Za prelazno podrucje nema jednostavnije reci nego sto je "kvantno", a za Boga nema jednostavnije reci nego sto je "virtuelno". Oa bi sledio trag cuda, covek mora da se uputi u ova pcdrucja. euda ukazuju na to da stvarnost ne pocinje i ne zavrsava na materijalnom nivou. "Kako pronaci Boga?", zapitao je jednom u Indiji mladi ucenik euvenog gurua.' "Ne vidim nikakav dokaz da je On bilo gde eke nas, a milioni Ijudi sasvim dobro zive i bez Njega."

"Bez Boga se sve dogada u prostoru i vremenu. To je svet na koji si navikao''. odgovori mu njegov guru. "Prostor i vreme lice na mrezu koja te je zarobiIa, ali rnreze uvek imaju rupe. Pronadi takvu rupu i iskoCi kroz nju. Tada ce ti Bog postati ocigledan." svaka religiozna tradieija obuhvata i takve rupe, puteve za bekstvo u svet izvan naseg sveta. U Tominom jevandelju lsus kaze

53

Dipak Copra

KAKO SPOZNATI BOGA

da je njegova uloga u zivotu da usmeri uceruke sto.dalj« od vladavine pet cula, sasvim okrenutih prostoru i vremenu-

Dacu yam ono sto nijedno oko nije videlo, sto niiedno uvo nije culo, sto nijedna ruka nije dodimula, sea se nikada nife pojavilo u fjudskome umu.

uznernireni zbog toga sto bi se na njegovim vratirna pojavljivale stotine posetilaea koje je trebalo nahraniti. Guru se sarno osrnehivao i postavljao neobicne zahteve. "Nastavite sve da hranite iz ovih posuda sa pirincem i lecorn'', rekao [e: "ali ih najpre prekrijte platnom". Posude bejahu prekrivene, tako da niko nije magao da pagleda u njih i kalika god puta su u njih spustali kutlace, uvek je bilo hrane. Tako je guru izveo isto cudo koje je izyeo i lsus.

Lako je osetiti strahopostovanje prema takvim pricarna, ali pornaze Ii to kada tragamo za spoznajorn cinjenica? lz naseg strahopostovanja razvilo se bogatstvo praznaverja, basni i cesto laznih nada. Fa ipak, iz zamagljenosti kvantnag i cudesnog pocinje da izranja jedinstvena stvarnost. Stiven Hoking (Stephen Hawking) u svojoj knjizi Kratka istorija vremena (A Brief History ofiime) ukazao je da bi, kada bi dubokc istraztl: zakone prirode, jednoga dana spoznali urn Boga.' Tu odjekuje cuvena Ajnstajnova prirnedba: "Zelim da spoznam kaka Bog razrnislja, sve ostalo su pojednosti". Buduci je Ajnstajn bio redak vizionar, nadam se bi za pocetak prihvatio sledeci naert 0 tome kako Bog razmislja:

Ova obecanje svakako bejase ispunjavano svaki put kada bi lsus izvodio neko od svojih tridesetak cuda, ali zadivljuje kada se primeti da su ona uvek bila izvodena uz prilicno oklevanje, kao da su na neki nacin nevazna, Pravi srnisao beiase uvideti da nasa cula uopste nisu dostojna poverenja. Neizlecivi gubavac sarno se cini da je takav, nekoliko hlebova i nekoliko riba sarno su obrnana, oluja na Galilejskom jezeru rnoze se snsati pukim cinorn volje. Nakon sto je svojim clnom volje iseelio gubavea, Isus kao da je posebno nestrpljiv sa svima koji su prepuni strahopostovanja prema njegovim delirna.

Tadaga tsus otpusti, strogo ga upozorivst. "Ni u kom slucaju nikome nista nemoj red Idi i pokazi se svestenieu, a za svoje oascenje napravi ponudu kqjuje MqjsfJe ustanovio, to ce potvrditi izleeenje.

virtuelno kraljevstvo = pcdrucje duha kvantno kraljevstvo = pcdrucje uma

materijalna stvarnost = podrucje fizickog postojanja.

Razumljivo je da se cudom isceljeni covek nije mogao suzdrzati, vee je to ispricao svima koje je susreo. Rec se prosirila, sve dok zbog pobune Isus vise nije mogao da ostane u tome gradu. Uskovitlane gomile zelele su svoje vlastito cudo, pobegao je na selo, kamo su nastavili da ga sIede. Da Ii bismo j mi bili taliko preterano ispunjeni strahapostovanjem, da bi nam izmakao dublji smisao? Naravno. Oanas U Indiji zivi dobra poznata svetiea za koju se zna da je iseeliIa gubavea dodimuvsl njegove rane. Secarn se da sam eitao i 0 guruu koji je u dane svecanosri imao obicaj da svakoga prima u svoju kucu, smatrajuCi svetim zakone gostoprimstva. Nije bio bogat, a njegovi sledbeniei bejahu

Ako yam ovi pojrnovi predo.avaju sigurnost, rnozete da razresavate tajnu za tajnorn ~ doslovno sva protivrecja religi]e pocinju da se razotkrivaju i prvi put Bozji postupei postaju srnisleni. Oozvolite mi da yarn dam primer iz oblasti isceljivanja:

Pre vise decenija, jednog italijanskogvojnog oficira na nosilima su odneli u lurdsko svetiliste. Bolovao je od raka kostiju u uznapredovalom metastaziranam stadijumu. Jedan zglob kuka bio mu je toliko unisten da ga gotovo i nije bilo, a leva noga drzala mu se sarno na komadu kosti. Oficir nije ocajnicki ocekivao

S4

SS

Dipak Copra

KAKO SPOZNATI BOGA

Ova nevidljiva moe je sveta i mitska, ali neprestano prisutna. Nauka je kriva sto pokusava da je odbaci svojim objasnjenjirna, umesto da je objasni. Prava Teorija bi nas u svernu uputila u urnece zivljenja na sva tri nivoa srvarnosti, jednakorn snagorn i sigurnoscu. Sveci pokusavaju da dosegnu tu tacku: to je pravo znacenje prosvetljenja.

Sve ovo bi trebalo da znaci da je Bozja tajna istovetna sa tajnom sveta. Obecanje koje je dao Isus, da ce narn pokazati one sto nijedan ljudski urn nikada nije mogao zamisliti, ispunjava se tokom nasega zivota. I, zaista, Nils Bor (Niels Bohr), veliki

danski flzicar, izjavio je da kvantna fizika nije sarno cudnija nego sto mislimo, vee je cudnija nego sto to mozerno i zamisliti. Nasli smo se licern u lice sa jednim od osnovnih uverenja misticara. sve 0 cernu uopste mozemo da razmisljarno vee je Bog stvorio i negde stvarno postoji, ako ne u ovom svetu, onda u r ekern drugom.

Religijska raskos vreda rnnoge stroge naucnike, ali mora-

rna \i uopste da je [mama? secam se da sam kao mlad lekar citao 0 bolesnlku koji je bolovao od smrtonosnog raka, koga je doslovno izlecila injekcija slane otopine, obicne slane vade. Dosao je u bolnicu potpuno unakazenog tela od natecenih rnalignih limfnih cvorova. To se dogadalo pedesetih 20. veka, kada je medicina bila na vrhuncu optirnizma u pogledu brzog pronalazenja leka za rak, Bolesnike su rutinski ubijali iii goto. vo ubijali kolicinarna iperita, istog otrova koji je bio koriscen na vojnicima u Prvom svetskom ratu ali, isto tako, i prvom, grubom hemoterapijom.

Taj covek je ocajnicki zeleo poslednji cudotvorni lek, poznat kao krebiozen. Njegov lekar je ocajavao sto ce lek potrositi na coveka koji ce verovatno umreti do kraja nedelje. Ali iz sazaljenja je pribavio odredenu kolicinu krebiozena i dao mu je u petak. Iz bolnice je otisao na vikend, sasvim siguran da nikada vise nece videti svog bolesnika, ali kad se u ponedjeljak ujutro vratio, bolesnik je slavic. Svaki trag raka je nestao: limfni everovi su se vratili u normalu i osecao se sasvim dobro. Zaprepaseen, lekar ga je otpustio izlecenog, potpuno svestan da ta kolicina krebiozena ni u korn slucaju nije mogla za nekoliko dana da dovede do poboljsanja.

isceljenje, ali je uzeo svetu vodu zajedno sa hiljadama drugih hodccasnika koji su dosli na to mesto.

Narednih nekoliko meseci, kada njegov rak bejase cudesno islecen, brizljivo su vodene zabeleske 0 rendgenskim snirnanjirna. Nije se radilo sarno 0 tome da je rak nestao: celi zglob njegovog kuka ponovo je izrastao. Medicinska naukaza tako nesto nema nikakvog objasnjenja, a italijanski je vojni oficir postao je jedan ad ljudi cije se potvrdeno isceljenje pripisuje lurdskoj Bogorodici. (Verujem da je potvrc1eno sedamdesetak takvih iscelje nja otkad takve tvrdnje istrazuje grupa lekara koji se drze najstrozih merila u dokazivanju.)

Ako se osvrnemo na nas obrazac, avo isceljenje obuhvata jedinstven dogada]. sva tri nivoa stvarnosti bila su u dodiru. Vojnikovo tela i njegov rak bejahu na materijalnom nivou. Njegove molitve bejahu na kvantnom nivou. Bozje posredovanje doslo je sa virtuelnog nivoa. S jedne strane, cmi se da se ovim cudo svodi na nesto sasvim hladnokrvno i klinicko. Ali. s druge strane, time sve postaje cudo. A zasto i ne bi bilo taka? Cinjenica je da zvezde, planine, kraljevski leptiri i jedna celija kofe, svi zajedno zavise od istih orvorenih puteva komunikacije. Tok stvarnosti je cudesan, jer se nevidljiva praznina bez ikakvog napora preobrazava u blistavu narandzastu boju leptirovih krila ili ogromnu cvrstocu planine.

Ali prica, ako nista drugo, pcstaje jos mnogo cudnija, Kad je proslo neko vreme, bolesnik je u novinama proci tao da su ispi tivanja krebiozena pokazala da je nedelotvoran. Za nekoliko dana rak mu se vratio i ponovo je dospeo u bolnicu na samrti. Lekar nije imao sta da mu da, take da je pribegao najdrasucnuern

56

57

Dipak Copra

placebo: postupku. Rekao je coveku da ce mu dati injekciju "novog, poboljsanog" krebiozena, dok mu je zapravo dao sarno otopinu soli.

Covek je opec ozdravio u roku od nekoliko dana. Po drugi put napustio je bolnicu bez i traga raka u svom telu. Prica nerna srecan kraj, jer kada je covek kasnije otkrio da su sve nade u krebiozen napustene, po treci se put razboleo od raka limfe i taj put je ubrzo umro.

Sustina je price, medutirn, u tome da duh deluje ad virtuelnog, preko kvantnog, do materijalnog nivoa. To je zajednicko svim cudirna, bilo da se dogadaju u okvirima religijskih obreda ili izvan njih. Medutim, kljucno znacenje religije nije u tome da se ona odbaci. Vera u Boga je nacin na koji se otvaraju putevi komunikacije izvan materijalnog. Tako je i sa molitvom iii nadom. Urn to ne moze da ucin! jednostavnim razmiSljanjem. Ako ikada bude postojala nauka 0 cudima. njen pocetak bice u neopipljivom koje je ukorenjeno u duhu.

Tek smo na poJa puta prema razresen]u tajne. Ponovo posmatram veliku Keopsovu piramidu, sarno ovog puta ne vidim gomilu kamenja koja izaziva strahopostovanj-, nego zamisaozapravo, nekoliko zamisli. Prva je puka duhovna hrabrost. Ta pirarnida nekada bejase u potpunosti prekrivena slojem beJoga krecnjaka, jer su njeni graditelji zeleli da svojim sjajern nadrnasi sunce. U tome je zapravo bio i say srnisao. Bez svoje jednakosti sa bogom Sunca, ovi smeli pradavni ljudi bili bi sarno slavljeni vredni rnravi. avo je podsetnik da ljudska bica teze da budu vise od ljudi,

Druga zamisao koju skriva pirarnida je cudo, Sveta mesta nam govore da smo stvorenja sklona cudenju koja bi trebalo da obavljaju cudne poslove. U ovom slucaju co jos mozete zapaziri,

- ------.-~ ... ,.~ ---

• placebo, lat. SVI(ia{ tv So; potpuno nedelotvorna neskodluva supstanca, upotrebIjena kao lek kod bolesnika izaziva autosugestivno delovanje i kod odredenog broja bolesnika dovodi do izlerenja. izaziva takozvani placebo ucinak prim. prev,

58

KAKQ SPOZNATI BOCA

jer ce proci vise od cetiri hiljade godina pre nego ncka druga gradevina obuhvati takav prostorni obirn, kao sto je to slucaj na ravnorn pescanom sprudu na istocno] obali Floride.

Zgrada Vertikal asembfi (Vertical Assembly) u Svemirskom centru Kenedi dovoljnc je visoka dz rnoze da prihvati uspravljenu mesecevu raketu saturn V, a od njenih razmera covek mora da zadrhti. Buduci je podignuta u bezoblicnom krajoliku, mislite da see joj se priblizili dok Je jos gotovo dva kilometra daleko od vas. Ali nase srrahopostovanje ne izazrva sarno njena velicina. Ta gradevina je isto tako jedna zarnisao: zarnisao da cerno pronaci svoje poreklo i svoju kosrnicku porodicu. Nekada su nasa poradica bili grcki bogovi, zajedno s indijskim bogovima i jahveom iz Knjige postanja. Svi beiahu kosrnicka bica, a mi smo svoje poreklo sledili sve do pocetaka svemira.

Sada se divovska r ikera ispaljuje, covek ce uskoro krenuti u sakupljanje rneduzvezdane prasine, uz slabe izglede da ce ona sadrzavan makar j sarno jedan mikroorganizam. Ako se iz dalekog svemira vrati rna i jedna bakterija. mi cerno pronaci svoje vlasti to kosrnicko seme. To ni je cela porodica, a li je poceta k. Kako stari mitovi blede, novi iskacu iz nasih dusa. Prometej nam je doneo vatru, a ove rakete su sada vatra koju saljerno nazad bogovima. vracarno dar i ujedno posezemo izvan. Ceznemo da spoznamo da smo ponovo sveti. jesrno li? Odgovor nije skriven u galaktickoj praslru, nego u nama samima. Najdublji nivoi kvantnog kraljevsrva zajednicko su tlo sa kojeg se nase ruke pruzaju kako bi dodirnule Boga. Kad se to dogodi, bice to dvostruko cudo. ono sto dodirnemo je sveto, ali smo j mi takvi

Pre nego nastavimo, zeleo bih da vam ponudim tri popisa koji ukratko govore 0 tome gde se nalazimo. Ne morate ih zapamtiti ili proucavati, dok idemo nap red 0 svemu sto oni sadrze raspravljace se jasnirn, jednostavnim jezikorn. Ali to deluje kao pravi trenutak da zastanemo j razrnislirno. Ne koristeci religij-

59

Dipak Copra

KAKO SPOZNATI BOGA

VlRTUELNO KRALJEVSTVO = DUH ne postoji energija

ne postoji vreme

neograniceno - svaka tacka u prostoru jeste svaka druga tacka u svakoj tack: postoji celina

beskonacna tisina

beskonacni dinamizam

beskcnacna povezanost

beskonacno organizujuca moe

vecno neizmerno

besmrtno, izvan rodenja i srnrti neuzrocno

KVANTNO KRALJEVSTVO = UM uoceno stvaranje

energija postoji

vreme postoji

prostor se siri iz svog izvora dogadaji su nesigurni

talasi i cestice rnedusobno se zamenjuju rnogu da se izrnere sarno verovatnoce uzrok i posledica su tekuci

rodenje i smrt dogadaju se brzinorn svetlosti obavestenje je utisnuro u energiju

trodimenzionalno spoznajna putern pet cula vrerne ece pravolinijski prornenjivo

pcdlozno propadanju organizrm se radaju i umiru predvidljivc

uzrok i posledica su odredeni

sku terrninologiju, otkrili srno mnogo cinjenica ° Bogu. Tc su mozda neobicne cinjemce, koje se ne prevode lako u uobicajeni zivot. Ipak, nema surnnje da ce iz tog semena da procveta celevita vizija Boga.

MATERIJALNA STVARNOST = VIDLJIVI SVEMlR dogadaji su odredeni

predmeti imaju cvrste granice

materija vlada energijom

60

61

3

SEDAM STUPNJEVA SPOZNAJE BOGA

Aka ne postanes jednae Bogu, neces Ga mod spoznati.

NEPOZNATI HRSCANSKI JERETIK TREClVEK

~aka osoba irna pravo na neku predstavu Boga koja se ciru stvarnom, pa ipak, mnoge se predstave suprotstavljaju jedna drugoj. Na dugom putu u lndiju pre nekoliko godina, zaustavili smo auto mobil da bismo pogledali porodieu hirnalajskih majmuna koji su se igrali pored eeste. Trideset sekundi nakon sto smo izasli, preplavila nas je eela grupa majmuna, njih stotinak. Dok su svi fotografisali i baeali kornadice voca i hleba, nedaleko odatle primetio sam jednu staru seljanku, potpuno samu, kako kleci ispred provizornog hrama ispod drveta. Molila Sf' Hanumanu, bogu u obliku majmuna. Tada sam shvatio da se ovaj copor zadrzava u blizini kako bi mogac da zgrabi hranu sa oltara i milostinju koju bi uspeli da izrnole od posetiJaca kao sto smo b. liimi.

"Kakva je razlika", razrnisljao sam, "izrnedu ovih parnernih zivotinja koje brbljaju, koje znaju sve varke Kojima ce privuci

63

Dipak Copra

nasu pazn]u i Baga? Hanuman, koji je mogao da leti i bio pozna t kao sin vetra, jednom je pu tovao u ove iste Hima laje. Kada je brat kraljevica Rame lezao na samrti od teske rane koju je zadobio u borbi, poslase leteceg kralja majmuna da donese jednu posebnu biljku koja ce mu spasti zivot. Hanuman je trazio svuda, ali biljku nigde nije mogao da pronade, taka da je u muci odvalio celu planinu na kojoj je rasla ta biljka i zumo je odneo Rami pred noge."

stara zena koja je klecala ispred trosnog hrama svakako da je tu pricu znala od detinjstva, ali zasto bi postovala majmuna, pa makar i mitskog leteceg majmuna, makar i kralja? Lice joj bejase jednako ispunjeno odanoscu kao i bilo kome ko se moli kraljici nebesa iii sinu Bozjern. Hoce ll njena rnolitva da zaluta zbog onog kome se moIila? Hoce li uopste nekuda stiei?

Sada smo spremni da odgovorimo na najjednostavnije, ali i najdublje pitanje: Ko je Bog? Ne moze jednostavno biti bezlican - nacelo, iii nivo stvarnosti, ili polje. U kvantno i virtuelno kraljevstvo otisli smo kako bismo uspostavili osnov za sveto, a to pak bejase tek pocetak. U svim religijarna Boga opisuju kao beskonacnog i neogranicenog, sto stvara ogromne teskoce. Beskonacni Bog nije nigde i svuda je istovremeno. On transcendira prirodu i zato ga ne rnozerno pronaci. Kao sto smo na pocetku rekli, covek mora pretpostaviti da Bog u materijalnom svetu ne ostavlja otiske.

To nam ne ostavlja nikakav izbor nego da pronaderno zamenu za beskoriacnost koja ce zadrzati ponesto ad Boga, dovoljno da bismo mogli da osetirno Njegovo prisustvo. Knjiga postanja tvrdi da je Bog stvorio Adama prema svojoj vlastito] slici i oblicju, ali mi smo tu uslugu vracali gotovo od pocetka, stvarajuci uvek iznova i iznova Soga prema vlastlo] slici i prilici. U Indiji te slike ukljucuju got?VO sva stvorenja, dogadaje iIi pojave. Munja se moze postovali,ljer dolazi od boga lndre, kovanica rupije kao simbol Laksrni, bozice napretka. Taksi automobili u Delhiju i

64

Kl\KO SPCZNATI BOGA

Bombaju zasticeni su plasticnim likovima Ganesa, vedrog i nasmejanog slona sa stornacicern. koji visi sa retrovizora. Medutim, u svim tim slucajevirna postoji razumevanje da se postuje zapravo sarno jedno - ja. Ono isto "ja" koje coveku c.aje osecaj identi teta, prosiruje se izvan fizlckog tela, sir! se kakc bi prtgrli 10 prirodu, svemir i, konacno, cisti duh.

Na Zapadu bi bilo egzoncno postovati majmunskog bcga, ali sablaznjivo bi bile pcstovati ja. Prepricava se anegdota 0 jednom engleskom antropo!ogu koji je istrazivao hinduisticka uverenja. [ednog dana se prikrada sumorn kako bi uhodio starca koji plese u sumarku. Starac u zanosu grli debla i govori:

"Gospode, koliko Te volim". Skocivsi na noge, podize ruke prerna nebu i uzvikuje. "Presrecan sam sto cujern Tvoj glas i sto vidim Tvoje lice".

Posto nije mogao vise da gleda taj sablaznjivi prizor, antro polog iskofi iz grma. "Moram ti reci, dobri moj covece, da si sasvim poludeo", kaze on.

"A zasto?", upita zbunjeno starac.

"JeT si potpuno sam u sumi, a mislis da razgcvaras s 80- gom", kaze antropolog.

"Kako to mislis, sam?", odvrati starac.

Svima koji postuju Boga kao "ja", ocigledno je da niko od nas nije usamljen. "Ia" nije licni ego, nego prisustvo koje sve prozima i kojem ne moze da se umakne. Cirri se da Istok u tome nema nikakvih poteskoca, ali kako krecete prema Zapadu, stvara se neugodnost. U trecern veka hriscanske ere jedan nepoznati jeretik je napisao "Aka ne postanes jednak Bogu, neces moci da Ga spoznas". To uverenje nije uspelo kao dogma (bogohulno je u tome, naravno, to da covek i bozanstvo u hriscanstvu nisu jednaki), ali na drugim nivoima je to neopozivo.

Bog bilo koje reUgije sarno je delle Boga. To mora biti istina, jer bite koje je neograniceno nema slike, nema uloge koju igra, nema srnestaja unutar ni izvan svemira, dok religije nude mnogo slika - otac, majka, zakonodavac, sudac, vladar svemira. Po-

65

Dipak Copra

stoji sedam varijanti Boga, ko]e se rnogu povezati sa organize vanirn religijarna. Svaka je sarno rnanji deo, ali toliko potpun da stvara jedinstven svet:

prvi stepen: Bog zastitnik drugi stepen. svemoguCi Bog treci stepen: Bog mira

cervrn stepen. Bog iskupitelj peti s tepen Bog tvorac

sesri stepen. Bog cuda

sedrni stepen. Bog Cistog postojanja - "ja jesarn".

Svaki stepen zadovoljava odredenu ljudsku potrebu, sto je prircdno. suocemma s nadrnocnim silarna prirode, ljudima je bio potreban Bog koji bi ga zastitio od zla, Kada su osetili da su prekrsili zakon iii pocinili greh, Ijudi bi se okretali Bogu koji bi ih jednorn rukorn osudivao, a drugom otkupljivao njihove grehe. Na taj nacin, sarno zbog licne koristi, posao stvaranja Boga prema nasoj vlastitoj slici i prilici se nastavljao - pa se i dalje nastavlja.

Neki od tih stupnjeva, kao sto su Iskupitelj i Tvorac, zvuce narn poznato iz Biblije, a sada kad je budizarn na Zapadu postao poznatiji, konacni stupanj, na kojem se Bog dozivljava . kao vecna tisina i cisto bice, nije toliko stran kao sto bi to nekada bio. Ali rni ovde ne poredimo religue. nijedan stepen nije apsolutan u svojoj tvrdnji da je istinit. Medutim, svaki uklju-

cuje razlicite cdnose. Ako sebe vidite kao jedno od Bozje dece, tada ce Njegov odnos prema varna biti odnos zastitnika iii zakonodavea; taj se odnos rnenja ako sebe vidi te kao tvorca - tada pocinjete da ucestvujete u nekirn Bozjirn delatnostima. stojite na ravnopravnijem tlu, sve dok koriacno, na stupnju "[a jesam", isto cisto bice ne postane zajednicko i Bogu i ljudima. Napredovanjem od prvog do sedmog stupnja, siroki jaz izrneau Boga i Njegovih postovaoca postajesve uzi, dok se konacno

66

KAKO SPOZNATI BOCA

ne zatvori. Zato mozerno da kazemo da Boga srvai arno prerna nasoj slici i priJici, iz razloga koji je vise od oholost zelimo da Ga dovedemo kuCi, k nama, da dosegnemo bliskost. Fa ipak, bi- 10 da Boga sagledavate kao svernocnog sudiju koji kaznjava ili kao naklonjen izvor unutrasnjeg mira, On nije iskljucivo to.

Za ateiste su, sasvim jednostavno, svi oblici bozanstva lazni odrazi. Mi Bogu pripisujemo ljudske osobine, kao sto su milosrde i Ijubav, te osobine stavljarno na altar i potom nasta vljarno da im se molimo. Tada je svaka slika Boga, ukljucujuci i one najapstraktnije, potpuno prazna (pod apstraktnim srnatram islamskog Boga i Boga ortodoksnog judaizrna, od kojih se nijedan ne sme prikazati sa ljudskirn licernj. Za ateiste je religija krajnja obmana, buduci da mi posredno postujerno tek sa mi sebe.

Na dva nacina moze da se odgovori na ove optuzbe Prvi jt' argument da beskonacnog Boga treba postovati na sve nacine. drugi je argument da Bogu treba prilaziti u stupnjevima, jer covek inace nikad ne bi mogao da zatvori ogromnu provaliju izmenu Njega i sebe. Mislim da je drugi argument recitiji. Aka ne mozerno da sebe vidimo u ogledalu, ramo nikad necerno videti ni Boga. Ponovo razmotrite spisak i videcete kako se Bog menja u odnosu na samu ljudsku situaciju.

Bogje zastitnik za one lcQ)i smatrqju da su u opasnosti, Bogje svemoguc za one koji iele moe (iii 11i na kQ)i nacin moe ne mogu dosegnuti),

Bog donosi mir onima koji su otkrili svoj vlastiti unutrasnji svet,

Bog otkuplju}« one koji su svesni da su pocinili greh; Bogje tvorac kad se pitamo kakoje nastao svet,

Bog stoji iza cuda kad su zakoni prirode, iznenada, bez upozorenja ukinuti,

67

Dipak Copra

KAKO SPOZNATI BOGA

Bogje samo postojanje - "Iafesam" - za one kqji osecaiu zanos i doiivfjavqju cisco bite.

U prvom poglavlju dao sam sazet opis svake od njih, ali cak ste i u skracenorn obliku mogli da pocnete da shvatate koliki je dec vasega vlastitog duhovnog zivota utemeljen na uobicajenim ili cak nesvesnim podsticajima.

Borba ili beg je primitivna, atavisticka reakcija coveka da se zastititi, naslederia od zivotinja. Ona ispunjava tela energijorn kako bi se moglo suprotstaviti spoljnoj opasnosti i pretnji. To je podsticaj koji salje majku u zapaljenu kucu da spasi svoje dete.

Reaktivna reakcija navodi nas da branimo svoj ego i njegove potrebe. Kad se nadmecerno i zelimo se uzdignemo iznad ostalih, automatski tragamo za "ja" kao suprotstavljenom "drugima". To je podsticaj koji hrani berzu, politicke stranke i verske sukobe.

Odmorna budnost je prvi korak kojim se udaljavamo od spoljnih sila. Ova reakcija donosi unutrasn]u srnirenost licern u lice s haosom ili pretnjama. okrecemo se molitvi i medi taciji.

Intuitivna reakcija priziva unutrasnji svet ne sarno zbog mira i spokoja. Unutra trazimo odgovore i resenja. Ovo stanje se povezuje sa sinhronizacijom, bleskovima uvida i religijskim budenjern.

srvaralacka reakcija raskida stare obrasce. Odrice se poznatog kako bi istrazivala nepoznata. srvaralastvo je istoznacno sa tokom nadahnuca.

vizionarska reakcija prihvata sveopste "ja" umesta odvojenog ega. Ona posmatra izvan granica i nije ogranicena zakonirna prirode koji ogranicavaju ranije stupnjeve. Prvi put cuda postaju moguca, Ova reakcija vodi prorake, mudrace i iscelitelje.

Sveta reakcija je potpuno slobadna od svih ogranicenja. 00- zivljava se kao cisto blazenstvo, cista inteligencija, ctsto bi~:. Na ovom stupnju Bogje sveopsti, a takav je i covek. Ova reakcija oznacava potpuno prosvetljenje svih razdoblja.

U nasoj potrazi za jednim i samo jednim Bogom, tragamo za nernogucim. Pitanje nije koliko bog ova postoji, nego kako mozerno da potpuno duhovno ispunimo nase vlastite patrebe. Kad neka zapita "Postoji Ii Bog zaista?", najtacniji odgovor jeste. "Ko pita?" ona] koji uocava blisko je povezan sa svojim zapazanjima. Cinjenica da izdvajamo osobine kaa sto su rnilosrde i ljubay, prosudtvanje i iskupljenje, pokazuje da smo prisiljeni da Bagu pridajemo ljudske osabine, ali to je apsolutno prigodno ako te osobine na prvom mestu i dolaze ad Boga. Orugim recima, ljudsko i bozansko povezu]e krug. Kvaliteti duha teku sa virtuelnog nivoa, koji je nas izvor, sve dok ne dopru do nas u

l'

nratenjalnom svetu. Taj tok rni dozivljavamo kao nase licne

unutrasnje porive, a to je isto tako korisno, jer za svaki stupanj Boga postoji odredena bioloska reakcija. Mazak je instrument uma i to vrla uverljiv instrument. Sve sto zapravo znamo a mozgu jeste to da on stvara nase zapazanje, nase razrnisljanje i nase motoricke radnje. Ali to su mocne stvari. Na materijalnom nivau, jedino pornocu mozga uocavarno stvarnosti i duh se mora procistiti kroz bio!ogiju.

Nika istavremeno ne koristi ceo mozak. Mi adabiremo iz obima ugradenih mehanizarna. Ima ih sedam, kao sto smo videli, koji se neposredno odnose na duhovno iskustvo.

1. Reakcija borbe iIi bega

2. Reaktivna reakcija

3. Reakcija odrnorne budnosti

4. Intuitivna reakcija

5. Stvaralacka reakcija

6. Vizionarska reakcija

7. Sveta reakcija.

68

69

Dipak Copra

Sve su to prirodne reakcije ljudskog nervnog sistema i svi smo mi rodent sa sposobnoscu da iskusimo njihov celokupni obim. Kad smo suoceni sa opasnoscu, navala adrenalina stvara nesavladiv poriv da pobegnemo ili da ostanemo i borimo se. Kad se izazove ta reakcija, u fiziologiji se dogadaju sve vrste promena, ukljucujuci povecani broj otkucaja srca, isprekidano disanje, povisen krvni pritisak, itd. Ali ako sednemo i pocnemo da meditiramo, to nije stanje nervnog sistema - daleko od toga. lsti pokazatelji koji su bili poviseni u reakciji borbe ili bega sada se srnanjuju, a subjektivno osecarno mir i spokoj.

To su medicinski dobro dokumentovane cinjenice. ali zelim da nacinim korak dalje, a to je zapanjujuci korak. Tvrdim da mozak jedinstveno reaguje na svakom stupnju duhovnoga zivota. Naucna istrazivanja visih stupnjeva unutrasnjeg razvoja su nepotpuna, ali znamo da tela ide tame kuda duh vodi. Pesteje verski isceli telji koji transcendiraju medicinsko objasnjenje. Sarno nekoliko kilometara od mesta gde sam bio u Himalajima, jogiji danima sede u zanosu, drugi mogu biti nedelju da~a zakopani u kutiji u kojoj gotovo i nema vazduha ili svoje disanje i otkucaje srca spustaju gotovo do nule. uoceno je da sveci svih reUgija zive od malo il: nimalo hrane (mnogi od njih tvrde da live iskljucivo od svetJosti Bozje). Vizije Boga tako su verodostojne da je njihova mudrost pokretala i vodila zivote miliona, izuzetna del a nesebicnosti i saosecanja dokazuju da umom ne vlada sarno zanimanje za sebe.

Mi odabiremo bozanstvo s obzirom na nase tumacenje stvarnosti, a to je turnacenje ukorenjeno u biologiji. Prastari vedski mudraci to sasvim otvoreno izrazavaju. "Svet je onaka v kakvi smo rni". Nekome ko zivi u svetu opasnosti, potreba za borbom ili begom je apsolutria. To se odnosi na neandertalca suocenog sa sabljastirn tigrorn, na vojnika u rovu u Prvom svetskorn ratu iii na vozaca izbezumljenog divljorn voznjom na autoputevima Los Andelesa. Svakoj bioloskoj reakciji, zapravo, rnozerno pridruziti odredenu sliku 0 samom sebi.

70

KAKO SPOZNATI BOGA

REAKCl]A

reakcija borba-beg reaktivna reakcija reakcija opustene svesti intuitivna reakcija stvaralacka reakcija vizionarska reakcija sveta reakcija

IDENTl~ET UTEMELJEN NA. .. jizickom telu!fizickqj okolini egu i Iicnom

tihom prisustvu unutrasnjem poznavaocu satvorcu soijem prosvettjenju

izvoru svega

Kada pogledate na desnu kolonu, imate jasan nacrt stupnjeva Ijudskog rasta. Cinjenica da smo rodeni s mogucnoscu da mozemo rasti od jednostavnog opstanka do bozanske svesnosti izuzetna je osobina koja izdvaja nas nervni sis tern od sistema svih drugih srvorenja. Ne moze se negirati da je celovit unutrasnj; razvoj ogroman izazov. Ako dozivite zastoj u prometu. vaso] krvi koja kljuca od nestrpljenja, uzvisenije misli su n~dostupne. U tom trenutku, pod uticajern adrenal ina, poistovecujete se sa tim da ste ograniceni ida niste u stanju da nesto predu-

zrnete.

U drugaci]o] situaciji, kad se nadrnecete za unapredenje ria

poslu, srvari sagledavate sa tacke gledista vaseg ega·v vas~ ~e teskoba sada ne odnosi na prezivljavanje (koje je ked ztvotinja Koren reakcije borba ili beg), nego na napredovanje. Vise su reakci]e ponovo iskljucene; prokockali biste svoju priliku kada biste prestali sa nadmetanjem i osetill sarno ljubav za druge kan-

didate za raj posao.

JOs jednorn promenite reakciju, pa ce i ovo glediste nestati.

Dok gledate vesti 0 deci koja umiru u Africi. iii 0 nekom nepotrebnom, udaljenom ratu, rnozete zateci sebe kako zelite da pronadete srvaralacko resenje te nevolje, iIi mozete jednostavno iznutra da razmatrate besmislenost patnje. To su vise reakci]e, istancanije i profinjenije. Isto taka, nazivamo ih i duhovnijima, ali u svakoj situaciji mozak odgovara sa najuzvisenijeg nivoa koji mu je dostupan. Dublja tajna, koju cerno isrtazrvan u ovom

71

Dipak Copra

del u knjige, usredsreduje se u naso] sposobncsti da se uzdignemo od zivotinjskog nagona do svetosti. Da li svi to mogu ili ta mogucnost postoji sarno za najmanji dec covecanstva> To cerno saznati jedino tako sto cerno da istrazimo znacenje svakog od stupnjeva i kako da se covek uzdize lestvieama unutrasnjeg razvoja.

Uprkos ogromnoj prilagodljivosti nervnog sistema, zapadarna u navike i obrasee koji se ponavljaju zbog naseg osIanjanja na stare utiske. Ni za sta istinitije to ne vazi do za nasa uverenja. lednom sam hodao sporednom ulieom u staroj cervrti Kaira, kada je iz seni iskocio rnuskarac i poceo nesto da govori prolazniku. Buduci da ne znam arapski, nisarn imao pojma 0 cemu prica, ali zbog ljutnje i besa na njegovom lieu bilo je ocigtedno da se njegova prica odnosi na strah ad Baga. U svakoj religiji postoji isti tracak straha kad god je covjek siguran da svetom vladaju pretnje, opasnosti i greh. lpak, svaka religija isto tako sadrzi i tracak ljubavi kad god se svet sagledava kao svet obilja, ljubavi i hranjivosti. Ovde nisarn pronasao gresku. Na transeendentnom nivou imamo pravo da postujerno ljubav, rnilosrde, saosecan]e, istinu i pravdu, isto kao sto imamo pravo da se plasirno suda i bozanskog prekora. Ako prihvatite da je svet onakay kakvi smo mi, tada je jedino logicno prihvatiti da je Bog onakav kakvi smo mi.

• Bog Zastitnik: se uklapa u svet tegobnog opstanka, prepunog fizickih pretnji i opsirnosti,

• Svemogud Bog se uklapa u svet arnbicije i borbe za moe, u kojern viada grubo nadmetanje.

• Bog mira ukiapa se u svet unutrasnje usamijenosti, u kojern su moguci razmatranje i kontemplacija.

• Bog /skupiteij se uklapa u svet koji ohrabruje lien! razvoj i u kojern su uvidi dokazano plodonosni.

72

KAKO SPOZNATI BOGA

• Bog Tvorac se uklapa u svet koji se neprestano obnavlja, u kojem se vrednuju promene i otkrica.

• Bog Cuda se uklapa u svet koji obuhvata proroke i mudrace, u kojem se neguje duhovna vizija.

• Bog Cistog postojanja - ''jajesam" - uklapa se u svet koji transcend ira sva ogranlcenja, svet beskonacmh mogucnosti.

Cudesno je da ljudski nervni sistem rnoze da deluje na toliko nivoa. Mi ne samo da putujemo tim dimenzijama, mi ih istrazujerno, stapamo i oko sebe stvaramo nove svetove. Ako ne. shv~ tate da ste vlsedimenzionalni, tada ceJa zarnisao ° Bogu iskace iz koloseka.

secarn se sebe kao decaka za koga se moja majka jednom molila da dobije znak iii poruku od Boga - mislirn da je sanjaJa san koji je na nju ostavio dubok utisak. lednog dana su kuhinj ska vrata ostala otvorena i unutra je dopuzala ogromna kobra. Kada je moja majka naisla na nju, nije vrisnula ni viknulav' nego je sa postovanjern paJa na kolena. Za nju ta zrni]a bejase Siva, a njene rnolitve uslisane. . .

Obratite paznju na to koliko vasa reakcija na ova] dogada] zavisi od tumacenja Ako ne verujete da se Siva moze pojaviti kao zivotinja, cinice yam se kao Iudost, ne sarno kao predrasuda i primitivizam, da postujete kobru. Ako, medutim, ceJokupna priroda izrazava Boga, tada mozerno odabrati koji Ga simboli ponajbolje izrazavaju.

Znam jedno: ne mogu ucesrvovati u svesti nekog drugog.

Koliko god voleo svoju majku, njena je reakeija licna i jedinsrve~ na. ana sto je za nju bio velicansrven simbol Boga, moglo bi uplasiti i odbiti druge. (Secant se dana dok sam sed eo u skoli pod nadzorom katolicke brace, pitajuci se zasto bi neko klecao ispred uzasne slike raspeca.j

73

Dipak Copra

Ispitivao sam te kljucne zarnisli sa jednorn grupom, kad jedna zena primeti: "Ne razumem ovu rec projekcija. Hocete da kazete da smo sami izmislili Boga?", upitala je.

"J da i ne'', odgovorio sam. "Projekcija se razlikuje od halucinacije, koja uopste nije stvarna. Projekcija ima svoje poreklo u varna, u posrnatracu i zato odreduje vasu zamerku stvarnostito je vase shvatanje vecnosti."

"A time bi Bog postao sarno primedba koja se odnosi na mene?", upitala je ona.

"Bog ne moze da se cdnosi sarno na vas, nego sarno dec Njega koji vi primecujete mora da se odnosi na vas, jer vi koristite svoj vlastiti mczak i cula i secanje. Buduci da ste posrnatrac, u redu je da Ga vidite kroz sliku koja je varna srnislena."

Razrnisljao sam 0 najizrazajnijim recima svetog Pavla, 0 ulozi posrnatraca. "Sada vidimo u ogledalu, nejasno", Taj odlomak je lakse razumeti ako odlozirno poeziju kralja Dzejrnsa u korist modernog engleskog jezika:

Kada sam bio dete, govorio sam kao dete, mislio kao dete, rasudivao kao dete. Kad sam postao zreo covek, odbacio sam one sto je detinje. Sada vidimo u ogledalu, nejasno, a onda cemo licem u lice. Sada nesavrseno spoznajem, a onda cu savrseno spoznati kao sto sam spoznat,

Uobicajeno je tumacenje da je nasa zamerka zarnagljena kad smo ograniceni na fizicko tela. Tek na Sudnji dan, kada se direktno sretnemo sa Bogom, nasa ce zamerka biti dovoljno cista da bismo videli ko je On, a ko smo mi. Ali to nije jedini nacin turnacenja odlomka. Pavle je rnozda zeleo da kaze da posmatrac koji pokusava da vidi Boga zavrsi sa viastitim odrazom. Buduci da to ogranicenje ne mozerno zaobici, moramo ga iskoristiti najbolje sro rnozerno. Kao dete koje raste, moramo se razvijati prema potpunijoj viziji, sve dok ne dode dan kad rnozerno videti celinu, kako to Bog vidi. Nasa samorazmatranja uzgred pricaju svoju sopsrvenu pricu, najcesce u simbolickom obliku, kao sto to cine snovi - odatle zamagljeno ogledalo.

74

KAKO SPOZNATI BOGA

Stvarnost sarna po sebi moze da bude sarno simbol za delovanja Bozjeg uma, a u tom slucaju "prirnitivno" uverenje ~ otkriveno sirorn pradavnog i paganskog sveta ~ da Bog postoji u svakoj vlati crave, svakom srvorenju, pa cak i u Zemlji i na nebu, moze da sadrzava najuzviseniju istinu. Svrha duhovnog zivota jeste da se dode do Ie istine, a svaki stupanj Boga odvodi nas na putovanje eiji je cilj potpuna jasnoca, osecaj smirenosti koju nista ne moze uznemiriti.

75

Dipak Copra

PRVI STUPANj:

BOG ZASTlTNlK (REAKCljA BORBA ILl BEG)

Neurolozi su mozak davno podelili na stari i novi, Novi rnozak je organ na koji mozemo da budemo ponosni. Kada imate razurnsku misao. to podruqe sive rnaterije, prvenstveno mozdane kore, ulazi u igru. sekspir je govorio 0 novom rnozgu (i koristio gal. kad je naveo Hamleta da izgovori: "Kakvo je covek delo velicanstveno, kako plernenitog razuma, kako beskonacnih sposobnosti". Ali Hamlet je isto tako bio ukljucen u slucaj ubistva koji je pozivao na osvetu, a sro je dublje istrazivao grehe svoje porodice, to je dublje istrazivao svoj vlastiti urn. Stari je mozak trazio svoj deo; (0 je onaj dec nas koji se cvrsto drzi opstanka i koji je voljan da ubije, ako je potrebno, kako bi nas zastitio.

Stari se mozak odrazava u Bogu koji, cini se, ne poseduje mnogo visih delatnosti. Onje prvobitan i uglavnom ne oprasta. On zna ko su njegovi neprijatelji; on ne dolazi iz skole cprastanja i zaboravljanja. Ako napravimo spisak njegovih osobina, od kojih mnoge rnozemo pratiti sve do Starog zaveta, Bog prvog stupnja je:

osvetolju biv hirovit

brzo se razljuti ljubomoran

sklon prosudivanju - deli nagrade i kazne neshva tljiv

katkad milostiv.

76

KAKO SPOZNATI BOGA

ova] opis ne odgovara sarno [ahveu, koji je ujedno bio i pun ljubavi i dobronameran. Menu indijskim bogovima~i o~ima na Olimpu, covek nailazi na isto hirovito, opasno ponasanje, jer na prvom stupnju Bog je jako opasan, koristi prirodu za ka~njav~nje svoje cak i najmilije dece, olujarna, poplavarna, zemljotresirna i bolestirna. Iskusenje za vernika jeste da uvidi dobru stranu takvog bozansrva, a to je vernik uglavnom i radio. Prirnitivni je covek dozivljavao neopisive pretnje od okoline, opstanak mu je svakog dana bio pod znakom pitanja, a ipak, mi znamo da ovim pretnjama nije bilu sudeno da nadvladaju. Bozansko pris~stvo, koje je stitilo ljudska bica, premostilo je to; uprkos~svoJoJ zastrasujucoj prirodi, Bog Zastitnik bejase neophodan zivotu, kao sto je otae neophodan porodici.

Stari mazak je tvrdoglav, a takav je i stari Bog. Bez obzira na to u kojoj meri je eivilizovano covekovo ponasanje, aka .dovolino duboko tragate (Frojd je to uporedio sa otkopavanjern sVih slojeva arheoloskog nalazista), otkricete primitivne r.eakcije. Dovoljno znamo 0 tom podrucju, smestenorn pn d.nu 1 p~zadi u lobanji, ukorenjenorn u lirnbickorn sistemu, da bisrno ~.ldeli da se uveliko ponasa kao prototip jahvea, Stari mozak ruje logican. On ispaljuje porive koji unistavaju logiku u korist snaznih osecanja, trenutnih poriva i osecaja sumnje da o?asnost uvek vreba iza ugla. Omiljena reakeija starog mozga jeste da pomuti zbog licne odbrane, zbog (ega reakcija borbe ili bega sluzi kao njegov glavni podstieaj.

"Ne zanima me sta nam govorite, ima neceg zlog u tome.

To ima svoj spostevni urn. Niko ga nece zaustaviti." Mladi otae pckusavao je da sakrije svoje suze, ali sada mu je glas podrhcavao.

"Znam da to maze tako da izgleda", tuzno sam odgovorio.

"Ali, rak je sarno bolest." Pogledao sam ga i pres tao sa pok~saj.irna da objasnirn tretman zracenja za njegovo dete. Otac Je ~l.O van sebe, govoreCi iz Cistog straha i besa. "jednog dana dobije

77

Dipak Copra

glavobolju, nista uznemiravajuce. A sada se to pretvorilo u tokako god se zvalo."

"Astrocitoma - to je vrsta tumora na mozgu. Vasa je kcerka dosla do cervrtog stupnja, sto znaci da ne moze da se operise i da jako brzo raste."

Taj razgovor se odvijao pre vise od deset godina. Roditelji su jos bili u ranirn tridesetirn, mladi sluzbenici koji nisu imali iskustva sa ovakvorn vrstorn nevolje. Proslo je manje od dvadeset i cetiri sata otkako su doveli svoju dvanaestogodisnju devojcicu. lmala je periode vrtoglavice sa povratnim bolovima iza ociju. Nakon velikog broja testova, urvrdena je zlocudnost. Buduci da rak u deci brzo raste, prognoza bi lako mogla biti smrt.

"Necerno se predati", rekao sam. "Moraju se doneti medicinske odluke, a vi oboje treba da pomognete." Roditelji su delovali skamenjeno. "Svi se molimo za Kristinu", rekao sam. "Ponekad sarno Bog moze pcmoci."

ocevo lice ponovo se srnracilo. "Bog? On je mogao sprecili eelu ovu prokletu stvar. Aka ce dopustiti da se dogodi besrnisiena tragedija, zasto bisrno se pretvarali da ce je On otkloniti?" Nisam odgovorio. a roditelji ustadose da krenu. "Sarno im recite da pocnu s tretmanirna. Izdrzacerno", rekao je otac. Prihvatio je svoju suprugu pod ruku, pa su se vratili kod kreveta svog deteta.

Nada ih je u tom trenutku krize napustila, sto znaci, ako ceme biti sasvim posteni, da nas je izneverio Bog - Bog prvoga stupnja, koji je trebalo da stiti svoju decu. Kriza nas sve bad nazad, do dubokog osecaja fizicke opasnosti i to ne sarno u slucaju dijagnoze raka. Gubitak posla moze izgledati kao pitanje zivota iii srnrti. Ljudi koji se prepiru oko gorkog razvoda katkad se poriasaju kao da im je njihov bivsi supruznik postao smrtni neprijatelj. Cinjenica da stari mozak siri svoj uticaj kroz vise razdoblja potvrduje trajnost uloge Boga kao zastitnika. Nase primi tivne reakeije na opasnost postoje zbog razloga koji necerno lake nadrasti: to jarnci sarno ustrojstvo mozga. Mozak

78

KAKO SPOZNATI BOGA

podstice sistem zlezda s unutrasnjirn izlucivaniem, koje u krvotok ubacuju adrenalin da bi prisilile tela - sto god vis: mozak rnislio - da obavi ono za sto ie pozvano.

Stavite se u ulogu nevino optuzenog u parnici, Neznanac je protiv vas podigao optuzbe, prisiljavajuci vas da se pojavite pred sudijom. I pored toga sto yam ie duznost da delujete u skladu sa pravilima zakona, odrecteni primitivni osecaji ce se pokazati se kao neizbezni, a ani su po prirodi sam Stari zavet

• Pozelecete da se osvetite onome ko vas je optuzio. jahve je osvetoijubiv.

• Pokusaeete da pronactete nesto delotvomo kako biste dokazali svoju nevinost. [ahve je hirovit.

• Pobesriecete svaki put kada pomislite na nepravdu koja yam je naneta. ]ahve se brzo razbesni.

• Pozelecete da vam sud obrati sto je vise mcguce paznje, da uvidi sarno vasu stranu stvari. [ahve je!Jubomoran.

• Pozelecete da onaj ko vas je optuzio bude kaznjen kada vas proglase nevinim. [ahve je sklon prosudivanju - on odmerava nagrade i kazne.

• Lezacete nocu, pitajuci se kako yam se ovo moglo dogoditi. )ahve je neshvatljiv.

• PodrZavace vas vera da vas sud na kraju nece nepravedno kazniti. jahve je ponekad milosrdan.

(Treba li ponoviti da je [ahve samo primer koji objasnjavakoji zarnenjuje Zevsa ili lndru.)

Buduci je njegova uloga zastitnicka. Bog prvoga stupnja izdaje nas kad slabi postanu plen bolesti, tragedije iii nasilja. On uspeva kad god izbegnemo opasnost i prezivirno nevolju. Pobe-

79

Dipak Copra

donosni njegovi postovaoci osecaju se odabranirn. Uzdizu se iznad svojih neprijatelja i ponovo se jednom osecaju sigurno (na neko vrernej, jer je nebo na njihovoj strani.

Razum nas uci da nasilje rada odmazdu - to znanje ne mozerno negiran kada se ima u vidu tragicna istorija rata. Ali izrnedu logike novog mozga, koja se zasniva na razrnisljanju, posrnatranju i sposobnosri da vidimo i izvan golog opstanka i 10- gike starog mozga, postoji zid. Stari mozak najpre se bori iIi bezi, a pitanja postavlja kasnije.

Kosamja? ..

Onaj koji je preziveo.

Na svakom stupnju osnovno pitanje. "Ko je Bog?" odmah upucuje na druga pitanja. Prvo od njih je: "Ko sam ja?". Na prYom stupnju identitet se zasniva na fizickom telu i okolini, Opstanakje ovde najvazm]}. Ako pogledamo biblijsku istoriju, otkricemo da su Ievreji starog doba mogli da prezive u okrutnom svetu mnogo jednostavnije nego u besmislenom. Brojne nevolje bile su dec njihovog zivota - bio je potreban neprestan, beskrajan riapor da bi se na tlu uzgajili usevi; uz mnostvo neprijatelja, buduci da su bili usred mnogo vece nomadske kulture, jevreji bejahu primorani na jednu migraciju za drugorn. Kako bi se ovakav zivot gole borbe za opstanak mogao porniriti sa bilo kojom vrstom naklonjenog Boga?

Iedno od resenia je bilo da se on nacini kao hirovit i nepredvidljiv roditelj. U Knjizi postanja, koja mnogo vise vrernena posvecuje padu Adama i Eve nego njihovom stvaranju, ta je uloga odigrana sa izvanrednom dramatiCnom uverliivoscu.

Prvi muskarac i zena zaista su nevaljala deca. Greh koji su pocinili je taj sto nisu poslusali Bozju rec da ne kusaju sa drveta poznanja. Ako ovo delo isrrazimo u simbolicnim polmovima, vidimo oca koji je Ijubomoran na svoje prednosti odrasle osobe on zna najbolje, on irna moe, njegova rec je zakon. Da bi odrzao

80

KAKO SPOZNATI BOGA

takav polozaj, neophodno je da deca ostanu deca: ipak, ona ceznu za odrastanjem, za istim znanjem koje njihov otac poseduje. To se obicno dopusta, ali Bog je jedini otac koji sam nikada nije bio dete. Zbog toga je jos nesimpaticniji, jer je njegov bes prema Adamu i Evi u svojoj okrutnosti nerazuman. Ovde proklinje Evu:

Tebi cu mnoge muke zadati kad zatrudnis, S mukama ees djecu radati, i vofa ce tvoja seq/act pod vlascu muza tvojega, ion ce ti bitt gospodar.

Evu prati takav glas zavodnice da jedno zaboravljarno - ona nije otvoreno seksualna, sve dok je Bog takvom ne ucini, "Zeljna muza" dec je kletve, kao i bolan porodaj, Ostatak porodicnog zivota rnorace da podnese osudu koja je izreceria nad Bozjim sinom:

ZemlJa daje prokleta s tebe, s mukom ces se od nje hraniti do svojega vijeka! Ttrnje i korov ce ti radati, a ti ces jesti zefe poijsko. Znojem lica svojega ti cesjesti hljeb dokle se ne vratis u zemlju od koje si uzet,jer sf pratt, i u prah ces se vratiti.

Ceo ovaj prizor, koji zavrsava sramotnim izgonom Adama i Eve iz raja, isto tako razdvaja porodicu, razbijajuci bliskost prethodnih dana, kada je Bog obicavao da hoda rajem i uziva sa svojom djecorn. Ali ako se raj na brzinu pretvorio u izbledeli san - nismo daleko od vremena kad ce Kain ubiti svoga brata Avelja

- pouka je duboko utisnuta. ljudi su krivi. Oni sami su svet uci-

nlli okrutnim i teskirn: na njihovu glavu pada krivica za agoniju porodaja i teske muke prezivljavanja.

Prica 0 postanju nastala je otprilike dye h~ljade godina pre Hrista, au njenom konacnorn obliku zapisali su je pisari hrarna mozda hiljadu godina posto je nastala. Zene su mnogo pre toga bile podlozne muskarcirna, a teskcce obradivanja tla i ra-

81

Dipak Copra

danja deee su stare koliko i Ijudska vrsta. Take, da bi se doprlo ~o ~oga _prvog stupnja, bilo je neophodno vratiti se iz onoga sto Je vee postojalo.

Kad su se upirali: "Ko sam ja?" najstariji pisci tekstova su znali da su smrtniei poctozm bolesti i gladi. Videli su da veliki postotak deee umire pri porodaju ida cesto i njihove rnajke urniru. Tako nesto moralo je imati uzrok, zato je porcdicnt odnos sa ~og~m izrastao u pojmovima greha, neposlusnosn i neznanja. Cak I tako, Bog je ostao prisutan. on nadgleda Adama i Evu, uprkos kietvi koju je baeio na njih i nakon nekog vrernena u njih.ovom potomku Noju pronasao je dovoljno vrednosti da ga spaS! od kazne smrcu koju je odredio za sve ostale potomke izvornog semena porod ice.

Medutim, ovde je na delu jedna druga ironija. Iedinl lik u pricl 0 EV~ i jabuci koji kao da govori istinu je zmija. ana je sapnula u EVITIO uvo da irn je Bog zabranio da jedu sa drveta pozna~Ja do~ra I zla za to jer bi im to dalo znanje i od toga bi postali Jedn~kl ocu. avo su njene reci, nakon sto joj je Eva rekla da ce, ako jedu zabranjeno voce, umreti:

Necete vi umrijett! Nego, zna Bog da ce vam se II onqj dan =. O~kus.tie s njeg~ otvoriti oci, pa cete postati kao bogovi i znaa sta je dobra sto Ii zlo.

Zmija orvara svet svesnosti, nezavisnosti i donosenja odluka ... Sve tv~ ~tvari dolaze kad dobijete znanje. Drugim recirna, z:rllJa .BOZJO] dec! savetuje da cdrastu, a to je, naravno, iskusenje kojern ne mogu odoleti, Ko bi i mogao? ((uveni autoritet na podruqu mira, Dzoze! Kembel/Joseph Campbell/, istiee da su se u to doba ~u~ajuc~ j~vrejska plemena doselila u podrucje gde se preovlactul~ea relIglJa zasnivala na mudroj, naklonjenoj bozici rar~rs~a .cI]a Je roternska zivotinja bila zmija. Sasvim suprotno, sves~enlcl Izraela od zene su napravili zlotvora, a od njenog saveznika zlu zrniju.j

82

MKO SPOZNATl BOGA

Zasto bi Bog pozeleo da se suprotstavi takvom prirodnom razvoju svoje dece - zasto nije zeleo da dobiju znanje? Ponasa se kao najgori od svih oceva koji zlostavljaju svoju decu, koristeci strah i uzas kako bi svoje potomke cdrzao u detinjastom stanju. Deea nikad ne znaju kada ce ih opet kazruti - i, sco je jos gore, ne pruza im nikakvu nadu da ce ikada otkloniti izvornu klervu. Odmeravaju se dobra i losa dela, nagrade i kazne se dele sa sudijske klupe, pa ipak Ijudska vrsta ne maze da izbegne teret krivice, bez obzira na to koliko se vas zivot odlikuje vrlinorn.

Urnesto da Boga prvoga stupnja shvatimo kao okrutnog, treba da shvatimo koliko je on realan. Mnogim ljudima zivot je bio strasno tezak, au porodicnorn zivotu nanose se duboke psiholoske povrede. Svi mi nosimo secanje na to koliko je tesko odrasti i u svakorn trenutku osecarno vracanje starih, decjih strahova. Onaj ko je preziveo i dete s krivieom vire tik ispod povrsine. Bog prvoga stupnja stavlja melem na te rane i dajr na.r; razlog da verujemo kako cerno preziveti. Istovremeno, on pcdstice nase potrebe. Sve dok nam je potreban zastitnik. mi cerno se drzati uloge deteta.

Kako se uklapam? ..

Trudim se.

Na prvom stupnju nema naznaka da ljudi imaju povlasceno mesto u svemiru - sasvim suprotno. Prirodne sile su slepe, a njihova moe je izvan naseg nadzora. Nedavno sam gledao vesti 0 malom gradu u Arkanzasu koji je razrusio tornado usred noci. One koji su preziveli probudio je zaglusujuci urlik u tami, bili su dovoljno pribrani da otrce u podrume. Dok su pregledavali unistenje svojih zivota, zaprepasceni preziveli mrrnljali su isti odgovor "Prezivec sam samo rniloscu Bozjorn".

Nisu razrnisljali (niti su to naglas izgovorili) da je taj isti Bog mogao poslati oluju. U nevolji ljudi traze nacine da se prilagode, ana prvom je stupnju Bog mehanizam prilagodavanja. To

83

Dipak Copra

se pokazuje istinito kad god je opstanak u opasnosti. U najgorim getima; opustosenim drogama i ulicnirn zlocinirna. covek pronalazi najdublju veru. uzasne situacije rastezu nase mogucnosti prilagodavanja izvan njihovih granica (primer bi mogla da bude slucajna smrt dece ubijene u skoli) , ada bi izbegli potpuno ocajanje, Ijudi ce napraviti projekciju izasavsi iz okvira beznada i pronasavsi utociste u Bogu koji zeli da ih zastiti.

Kakvaje priroda dobra i zla? ..

Dobro je sigurnost, ugodnost, hrana, skloniste i porodica.

Zio je fizicka ugrozenost i napustenost.

Apsolutno merilo dobra i zla nesto je cernu rnnogi ljudi teze, pogotovo u vreme kad se cini da se vrednosti raspadaju. Na prvorn stupnju izgleda da su dobro i z10 sasvim jasni. Dobro proizlazi iz osecaja sigurnosti; zlo proizlazi iz opasnosti. Dobar livot pruza fizicke nagrade - hranu, odecu, utociste i porodicu punu ljubavi - a ako vodite los livot ostacete sami i napusteni, pl en telesne opasnosti. Ali, da li je slika zaista tako jasna?

Opet jednom u obzir moramo da uzmemo porodicnu dramu.

Socljalni radnici su jako svesni da zlostavljana deca imaju snaznu zelju da brane svoje roditelje: cak i nakon godina udaranja i emocionalne okrutnosti gotovo ih je nernoguce privoleti da svedoce 0 zlostavljanju. Njihova potreba za zastitnikom isuvise je snazna - covek bi mogao da kaze da su ljubav i okrutnost toliko isprepietene da ih psiha ne rnoze odvojiti, Ako pokusate da izdvojite dete iz okoline koja ga zlostavlja, one istinski strahuje da ga odvajate od njegovog lzvora ljubavi. Ta zbunjenost ne prestaje u zrelosti. Stari rnozak ima jaku potrebu za sigurnoscu i zbog toga rnnoge zlostavljane supruge brane svoje rnuzeve i vracaju irn se. Dobro i z10 bezriadezno su pornesani.

Bog prvoga stupnja isto tako je dvosrnislen. Pre dvadeset godina procitao sam bolnu basnu 0 savrsenom gradu. Svi u gra-

84

I

t

I

KAKO SPOZNATI BOGA

du bili su zdravi i srecni, a sunce je uvek obasjavalo njihove pragove. jedina je tajna u gradu bila u tome sto je svakog dana nekoliko ljudi cdlazilo, tiho, bez objasnjenja. Niko nije mogao da shvati zasto se to dogada, a toj pojavi ipak nije bile kraja. Konacno su otkrili da su jedno dete roditelji zatvorili u podrumu, gde su ga, daleko od oclju ostalih, mucili, ani koji su odlazili saznali su tu tajnu i za njih je savrsenstvo iscezlo. vecina nista nije znala ili, ako su i znali, jednostavno bi okretali glavu na drugu stranu.

Basne se rnogu citatt na rnnogo nacina, ali ova govori nesto

o nasem Bogu prvoga stupnja. Cak i ako ga obozavaju kao dobrostivog oca, koji narn nikada nije nametao krivicu. njegovu dobrotu zasenjuje patnja. Oca koji se stara velikorn Ijubavlju : velikodusnoscu smatrali bi za dobrog oca, ali ne i kad bi mucic jedno od svoje dece. Ko god sebe smatra detetom Bozjirn mora da razrnotri taj problem. Kao u ovoj basni, veliki dec vremena je skriven. Potreba za sigurnoscu previse je velika i, pored toga, postoji sarno odredena kolicina onog cirne odjednom mozerno da se poza-

bavimo.

Kako da pronadem Boga? ..

Kroz strah i ljubavnu odanost.

Ako Bog prvoga stupnja ima dye strane, jednorn rukom pruza, a kaznjava drugom, tada i nije moguce spoznati Ga sarno na jedan nacin. I strah i ljubav ulaze u igru. Za svaku biblijsku zapovest - "voli Gospoda svoga Boga svim srcern svojim, svom snagom svojom i svorn dusorn svojorn"-postoji i protivteza. Zapovest da se "plasimo Gospoda" izricito se postavlja u svim verama, cak i u verama koje bi trebalo da se zasnivaju na ljubavi. (Isus sasvirn otvoreno govori 0 zlotvorirna koji ce biti baceni u ognjenu pee, gde ih iscekuju plac i skrgut zuba )

To u dubljern smislu znaci da se dvosmislenost obeshrabru~ je. Svojevrsni mir vlada u porodici gde je deci jednostavno rece-

85

Dipak Copra

no da vole svoje roditelje, ali istovremeno osecaju prikriveni bes, mrznju i Ijubomoru prema njima. [edino je sluzbeni oseca] pozitivan. Dosljak bi to mogao nazvati laznim mirom, ali onima koji su unutra on taka deluje. Da li je negativnost zaista nestala? Potrebno je dugo rasti pre nego sto covek maze da zivi u dvosmislenosti i njenom neprestanom stapanju tame i svetla, ljubavi i rnrznje - to je staza kojorn se na prvom stupnju ne krece.

jedan mi je prijatelj ispricao dirljivu pricu 0 danu kad je, kako je on to doziveo, odrastao. Bio je zasticeno, cak i previse rnazeno dete ciji roditelji bejahu vrlo povuceni. Nikada nije primetio da se ne slazu. vrlo su brizno postavili granicu izrnedu onog o cernu odrasli clanovi porodice izmedu sebe raspravljaju i onoga sto govore deci. To je psiholoski zdravo i rnoj se prijate1j priseca gotovo idilicnog detinjsrva, oslo bodenog teskobe i sukoba.

Tada, jednoga dana kad je imao otprilike deset godina, probudile su ga kasno nocu glasne reci iz prizemlja. Osetia je pomalo strah, ubeden da se dogada nekakav z106n. Trenutak kasnije shvatio je da se njegovi roditelji glasno svadaju. Bio je jake zabrinut, skocio je i potrcao u prizemlje. Kad je usao u kuhinju, ugledao je kako se njih dvoje uzajamno tese. "Da nisi stavio ruke na nju, ill cu te ubiti!'', viknuo je. pojurivsi prema ocu. Roditelji mu bejahu zbunjeni i ucinili su sve sto su mogli da ga smire - nije bilo nikakvoga nasilja, samo glasna svada - ali cak i ako je na kraju shvatio situaciju, nesto se duboko u njemu promeni- 10. Vise nije mogao verovati u savrsen svet.

Shvatio je da svi mi moramo da zivimo sa mesavinorn ljubavi i besa, spokoja i nasilja. Umesta sigurnosti sad a se pojavila dvostrukost - Ijudi kojima je nekada u potpunosti verovao pokazali su da poseduju i mracniju stranu. lndirektno je to is tina za svakog od nas i, u sledstveno tome, za Boga.

Svi moramo da se suocimo sa tim sukobom, ali ga razresavamo na razlicite nacine. Neka deca pokusavaju da sacuvaju nevinost negirajuci da njena suprotnost postaji; postaju idealisti i isprazni sanjari. Pokazuju snaznu sklonost negiranja kad

86

KAKO SPOZNATI BOGA

god se dogodi bilo sta "negativno" i ostace nezadovoljni sve dok situacija ponovo ne postane "pozitivna". Druga deca se opredeljuju, pripisujuci sve osobine koje izazivaju teskobu losern rcditelju, a drugog oznacavaju kao uvek dobrog. Obe te taktike potpadaju pod kategon:u mehanizama savladavanja: zato ne iznenaduje kad se otkrije koliko takvi mehanizmi opsedaju religijsko uverenje na prvom stupnju, koji se u celini odnosi na savla-

davanje.

Resenje koje obuhvata dobrog roditelja i loseg roditelja uzi-

ma oblik kosmicke borbe izrnedu Boga i Satane. U Starom zavetu postoji obilje dokaza da je jahve svojevo\jan i dovoljrio okrutan da sam prihvati ulogu loseg roditelja. Cak je i coveku divovske pravednosti, kao sto je bio Mojsije, na kraju uskratio mogucncst da ude u obecanu zemlju. Nikakva kolicina straha i ljubavi, koliko god ih vi izrnesali, nije dovoljna da bi zadovoljila ovog Boga. Njegova hirovitost ne poznaje granica. Medutim, ako je ovakav prikaz neprihvatljiv, mora postojati "suparnik" (doslovno znacenje irnena satane) da na sebe preuzme krivicu od Boga. Satana se u Starom zavetu pojavljuje kao zavodnik, varalica. kradljivac dusa i pali andeo Lucifer, koji je zbog oholosti pokusao da prisvoji Bozji autoritet i zato je morao biti bacen u pakao. Mozete reci da je on svetlost koja je skrenula u pogresnom smeru. Ali on nikada nije opisan kao jedan Bozji vid. Podel a izrnedu njih dvojice nalikuje mnogo jednostavnijoj prici. kao i kod deteta koje je cdlucilo da jedan roditelj mora biti do-

bar, a drugi los.

Druga strategija savladavanja, koja ukljucuje negiranje ne-

gativnog i stalnu potragu za pozitivnim. isto tako je uobicajeria za religiju. Da bi Bog postao u potpunosti dobrostiv mora se prevideti mnogo zla, pa ipak, ljudima to uspeva. U porodicnoj drami. aka postoji vise ad jednog deteta, tumacenja postaju stalna jedno dete ce u potpunosti biti sigurno da nikada nije bile nikakvog zlostavljanja ili sukoba, dok ce drugo bi ti isto tako sigurno da ih je prevladivalo. Moe tumacenja povezana je sa svescu:

87

Dipak Copra

srvart ne magu postojati ako ih niste svesni, bez obzira na to koIiko drugima mogu biti stvarne. U religijskim pojmovirna, neki su vernici zadovoljni sto vole Boga i u isto vreme Ga se plase. Taj dualizarn ni na koji nacin ne obuhvata nekakvu osudu bozanstva, On je i daje "savrsen" (u znacen]u da je uvek u pravu), jer koga je on kaznio ta] mora da je pogresio,

U tom slucaju vera zavisi od vrednosnog sistema koji je unapred postavljen. Aka me zadesi kakvo zlo, mora da sam pocinio greh, cak i aka toga uopste nisam svestan. Moj zadatak jeste da se zagledam dovoljno duboko, sve dok gresku ne pronadern u sebi, i tada cu razumeti savrseni sud koji je Bog doneo. Medutim, nekorn izvan tog sistema ciru se da zIostavljano dete njihovorn logikom srnisija kako da sebe napravi losirn, tako da okrutni roditelj ostane u pravu. Na prvom stupnju Bog mora bili u pravu, Ako nije, svet postaje previse opasan da bi se u njemu zive!».

staje izazov mog zivota? ... Preziveti, zastititi, odrZati.

Svaki stupanj Boga podrazurneva zivotni izazov, koji se rnoze izraziti u pojmovima najuzviSenije teznje. Bog postoji da bi nas nadahnjivao, a mi to izrazavarno kroz teznje koje sami sebi postavljamo. Teznja je granica rnoguceg. Na prvom stupnju granicu postavljaju fizicke okolnosti. Ako ste okruzeni pretnjarna, opstanak je uzvisena teznja, To bi bilo tacno u brodolomu, ratu, gladi iii porodici koja zlostavlja. Svaki stupan] Boga mora, medutim, da ostavi prostor eelokupnom obirnu Ijudskih sposobnosti, cak i u najtezim situacijarna osoba tez: da ucini vise nego da se sarno uhvatiti u kostac.

Mogli bi pomisliti da ce naredni karak biti beg. Medutirn, na prvom stupnju beg onernogucava nacelo stvarnosti, Dete ne moze da pobegrne od svoje porodice, isto kao sto zrrve gladi cesto ne rnogu da izbegnu susu. Take se, urnes to toga, urn okrece

88

KAKO SPOZNATI BOGA

oponasanju Boga, a buduci da je Bog zastitnik, mi pokusavarno da zastitimo najdragocenije stvari u zivotu. Zastitnici rnogu preuzeti mnoge oblike. Neki od oblika su policajci koji stite zaken, vatrogasci koji srite sigurnost, socijalni radnici koji stite bespomocne. Drugirn recima, prvi stupan] je najdrustveniji ad svih sedam svetova koja cemo istrazivati. OVde covek uci kako da bude odgovoran i brizan.

Nagrada koju dobijemo kad naucirno da stitimo druge jeste u tome sto yam oni za uzvrat pruza]u svoju ljubav i postovanje. Pokusajte da zapazite kako policajci pobesne ako ih ismevaju oni isti ljudi za koje su se zakleli da ce ih braniti (to se dogada u pobunama, politickim demcnstracijama i rasno podeljenirn susednim podrucjirna). Zastitnik tezi da zadobije postovanje. On je isto tako nesavitljiv u pogledu propisa i zakona. Buduci cuvar, on svugde uocava opasnost: pa je zato podstaknut da Jjude ddi u redu "zbog njihovog vlastitog dobra". To je u osnovi rcditeljski osecaj, a vi cere otkriti da policijski oficiri magu biti ocinski Iikovi i u dobrom i u losern srnislu. Kada se prestupnik ponasa ponizno i jednostavno, brzo mogu oprostiti uvrede, ali su isto tako skloni sprovodenju grube pravde kad gresni momak ne pokazuje kajanje. Otvoreni prkos najgora je reakcija za zastitnika, koji onda oseca da je u potpunosti u pravu sto se zakona drzi doslovno, upravo kao sto je [ahve osecao da je opravdano da kaznjava povredu svog zakona. Bozanski autoritet moze biti vrlo okrutan prema odabranorn narodu, ali oni izvan zakona (sto se odnosi na bilo koga ko pripada razlici to] religiji) ne zasluzuju milost.

U cemu je moja nqjveca snaga? ...

U hrabrosti.

Staje za mene nqjveca preperka? ...

Strah od gubitka, napustanja.

89

Dipak Copra

Nije tesko shvatiti sto treba da radite da biste prezivell u okrutnom svetu - suoceni s nevoljorn, morate pokazati hrabrost. Stari zavet svet je junaka nalik Samsonu i Davidu koji se bore u bitkama i pobeduju neprijatelje. Njihova pobeda je dokaz da su umilili Bagu. Ali, kao sto smo videli, nikakav napor volje nece u potpunosti zadavoljiti ovog Boga. Hrabrost u borbi mora se na kraju pretvoriti u hrabrost kojom mu se junak suprotstavlja.

Aka to prenesemo na porodicu, dolazimo do zacaranog krugao Aka se plasite svoga oca zbog njegove nasilne i nepredvidljive prirode, mogucnosr da se direktno suocite sa njim podstaci ce .ios veci strah. Tako jaca pobuda da ostanete mimi. Na nesrecu, mirnoca sarno pojacava strah, jer on nema nikakvog oduska, Iedini izlaz je nadrasti prepreku, sto vredi na svakom stupnju Boga. Sto se porodiee tice, postovalac Boga koji izaziva strah nece se pokrenuti na vise stupnjeve dok ne kaze. "Urnoran sam od toga da se plasirn. Ti nisi rno] Bog ako moram da se skriYam od Tvog besa."

U drusrvenim pojmovima vidimo da se to odigrava u pobuni protiv autoriteta. Policajac koji odluci da svedoci protiv svog kolege u vezi sa podmiCivanjem, nalazi se u cudnom polozaju. Sa jednog stanovista on je izdajnik, sa drugog je otkrio savest. Sta je od toga istina? Sve zavisi od toga kamo ste se zaputili. Neki Ijudi moraju da ocuvaju sistem, a buduci je podmicivanje neizbezno, moraju da odluce koliko loseg mogu da podnesu u ime opsteg dobra. Ocevi i rnajke svakog dana donose takve odluke zbog loseg ponasanja svoje dece, upravo kao sto policija to cini sa pcnasanjem u odnosu na zakon. Ali drugi posmatraju isti ta] sistern i odlucuju da ciniti dobro nije u skladu sa krsenjem pravila za koja ste se opredelili da ih sprovodite. Roditelji ne mogu poducavati decu da govore istinu, dok istovremeno sami Iazu, policajci ne mogu primati mito, a istovremeno hvatati Iopove.

Tu ne postoji jasna erta razdvajanja. Kao sto organizovane religije pckazuju, rnoguce je dugo vremena zivet! sa jednim lju-

90

KAKO SPOZNATl BOCA

titirn, Ijubomornim, nepostenim Bogom, cak i ako Sf pretpostavlja da je On najvisi sudija. Nijedna strana crte nije bolja od one druge: na kraju covek mora da nauci da zivi sa dvostrukim merilirna.

vazno je psiholosko pitanje sa koliko straha ste voljni da zivite? Kad se ta dilema rascisti, kad licna cestitost postane vaznija od toga da vas prihvate unutar sistema, dolazi nevi stupanj. Odatle zanos koji osecaju mnogi koji protestuju protiv rata. Za njih demonstracije protiv autoriteta oznacavaju novo rodenje moralnosti koje je vodeno nacelorn, a ne spoljnom silom. Sada to prevedite na unutrasnji rat, gde jedao glas pcdstice pobunu, a drugi yam preti kaznom zbog krsenja zakona i tu imate bitnu dramu prvoga stupnja.

Kq;eje moje nqjvece iskusenje? ..

Tiranija.

lz price 0 Adamu i Evi mogli biste da pomisiite da su Bozja deca bila u iskusenju da zgrese. ali za mene je to sarno sluzbena verzija. Cuvar zeh da ga poslusate: stoga ad neposlusncsti mora da napravi pogreSan cin. Stvamo iskusenje se skriva na Bozjoj strani, upravo kao sto je i kod bilo kog zastitnika koji deluje u Njegovo ime. lskusenje Saga lezi u tome da postane tiranino Tiranija je zastita koja je otisla predaleko. Ona postoji u porodicama u Kojima roditelji ne mogu da uravnoteze pravila sa slobodorn. Ona postoji u sistemima zakona u Kojima je zaboravljeno milosrde.

Zelja za vlascu toliko je zavodljiva da ne treba posebno nasiroko istrazivati ovo posebno iskusenje. Zaoimljivije je zapitati se kako mu se ljudi uopste cdupiru. Tiranina cesto moraju da svrgnu, silom da ga zbace. U nekim drusrvima, kao i u nekim porodieama, to se dogada nasiljern. Oeca se bune protiv autoriteta tako sto ga ubijaju, to se dogada simbolicki - kroz nemarno mladenacko ponasanje, opijanje i voznju, na primer. Ali osim

91

Dipak Copra

nasilja postoji i istancaniji mehanizam kojirn se moze izbeci bi- 10 koje iskusenje, a to je prozreti potrebu za njim. U filmovima 0 rnafiji gangsteri nezaobilazno sprovode iznudivanje zastitorn. Pod izgovorom da cuvaju trgovea, prodaju mu osiguranje u obliku svoje zastite. Ali taj obrazac deluje samo putem lazt, buduci da nasilje koje se sprecava dolazi od samih gangstera - oni su i pretnja i osiguranje. Duhovnirn pojmovima izrazeno, Bozja se zas tita vrednuje sarno negi ranjem da je On isto taka i izvor pretnje. Nu kraju, nista ne ostaje izvan bozansrva. tako da je rnoliti Njega za zastitu od gladi, bolesti i nevolja isto kao i umoljavati zlocinca.

Citao sam 0 psihijatrijskom slucaju u kojern je otac bio jake zabrinut zbog svoje trogodisnje kcerke. Devojcica nije rnogla dobra da spava i patila je od napada teske depresije. Otae bi sa njorn sedio svaku noc, citajuci joj bajke i pokusavajuci da joj pruzi sigurnost.

"Citam joj 0 Crvenkapi i velikom zlocestorn vuku", rekao je terapeutu, "a kad se ona uplasi, kazem joj da nema zbog cega da brine. ja sam ovde kako bih je zastitio."

"Znaci da ne razumete zasto se i dalje cmi da je uplasena?", primetio je terapeut.

"Uopste ne shvatarn", rekao je otac. "Oa Ii bi trebalo da je jos vise umirujern?"

"Ne, trebalo bi da se zapitate zasto birate zastrasujuce price, kada je ona i bez njih vee toliko uplasena."

U ovom slucaju odgovor gJasi da je otac bio zaslepljen svojom potrebom da umiruje, potrebom ukorenjenom u proslosti - imao je oca koji nije bio u blizini da umiruje njegove decje strahove. To je znacajna angdota, jer postavlja sredisnje pitanje prvoga stupnja. Zasto je Bog morae napraviti tako zastrasujuci svet? Sarno zbog iskusenja da nas tiranise? Odgovor nije u Bogu, nego

92

KA.KO SPOZNATI BOGA

u nasem tumacenju Boga. Da biste napustili prvi stupanj, morate da dodete do novog tumacenia svih pitanja koja su do sada postavljena - Ko je Bog? Kakav ie svet stvorio? Ko sam ja? Kako se uklapam? Na drugom stupnju temeljna teskoca opstanka je resena. Poscoji mnogo manja potreba za strahom i prvi putvidime da se pojavljuje utica] novog mozga. Cak i taka, upravo kao sto je mozak gmizavca skriven unutar lubanje, a da ga veliki m~zak nije ponistio, niti visa rnisao izbrisala, Bog prvoga stupnja trajno je naslede sa kojirn se suocavaju svi pre nego dostignu

unutrasnji rast.

93

Dipak Copra

DRUGI STUPANJ:

SVEMOGUCI BOG (Reaktivna reakciJa)

Ako se na prvom stupnju radi 0 prezivljavanju. na drugorne stupnju rec je 0 meet. Nema sumnje da Bog poseduje celokupnu moe i da je Ijubomorno cuva. Na pocetku naucnog perioda, kad su bile otkrivane tajne elektriciteta, elementi prikazani grafikonom, mnogi su brinuli da je svetogrde iz prevelike blizine posrnatrati kako Bog deluje. Ne sarno da je moe bila Njegova, nego je Njegova bila s pravom. Nase je bilo da se pokoravamo - glediste koje ie savrseno smisleno ako je raj svrha zivota. Ko bi ugrozio svoju dusu sarno da spozna kako delu]e munja?

Froid, rnedutirn, istice da je moe neodoljiva. ona je jedno od najosnovnijih dobara u zivotu, zajedno sa novcem i ljubavlju prema zenama (Frojdovo glediste bilo je neminovno musko). Ako je Harnletova dilerna ukorenjena na prvom stupnju, junak drugog je Magbet, koji smatra da je zgodno ubiti kralja, njegovog simbolickog oca, ali tada mora da se bori sa demonima castoljublja.

U prvom cinu Magbeta, on u pustosi srece tri vestice, kOje mu proricu da ce dobijati sve vise i vise mati, dok na kraju ne postane kralj. Ali to je vise od prorocanstva. Moe je Magbetova klerva. ana potpiruje njegovu krivicu, prisiljava ga da se odrekne ljubavi, on ziv; pod senkama noci, bez sna, uplasen da se protiv njega kuje zavera: na kraju ga moe dovede do ludila. Vrsta Boga koja podrazumeva nagon za moe je opasna, ali On je civiliziovaniji od Boga prvog stupnja. OpisujuCi ovog novoga Boga, rekli bismo da je On:

94

KAKO SPOZNATI BOG A

vladar svernocan pravedan

odgovara na molitve nepristras tan razuman

postavlja pravila.

U poredenju sa Bogom prvoga stupnja, ovaj oblik je mnogo drustvenijl. Njega postuju oni koji su zasnovali postojano drusrvo, drustvo kojem su potrebni zakoni i vlada. svemoguCi nije toliko hirovit kao njegov prethodnik: On i dalje odmerava kaznu, ali sada je moguce shvatiti je - zlotvor se ne pokorava zakonu, a unapred zna da to treba cmttt. Pravda vise nije tako okrutna: kraljevi i sudije koji od Boga uzimaju moe cine to sa osecajern da su pravedni. Oni zasluzuju svoju moe - iii ce tako sami zakljuciti, Kao i kod Magbeta, vlastodrsce osvajaju porivi Kojima ne mogu da se odupru.

Drama mod se zasniva na reaktivnoj reakciji, na bioloskoj potrebi da se zadovolje zahtevi ega. Ova reakcija nije dovoljno proucena, mozerno sarno da nagadamo da je povezana sa srednjim delom mozga, koji je smesten izrnedu najstarijeg zivotinjskog rasporeda starog mozga i razuma mozdane kore. To je zasenjeno podrucje i desetinama godina niko zapravo nije verovan da je ego (u znacenju vaseg osecaja za identitet i licnost) uroden. Tada su istrazivanja Dzerorna Kagana (Jerome Kagana) i drugih 0 razvoju dece pocela da pokazuju da nije tacno da deca jednostavno uce da oblikuju svoj identitet. Gotovo od trenutka rodenja neka deca su otvorena, zahtevna spram svojih potreba, smela i znatizeljna prema spoljnom svetu, dok su druga introvertna, tiha, nezahtevna i stidljiva, kad je rec 0 istrazivanju sopstvene okoline. Te osobine se prcduzava]u i prosiruju tokom

95

Dipak Copra

KAKO SPOZNATI BOGA

detinjsrva i zapravo traju celog zivota. To ukazuje da je reakcija ega u nas ugradena.

VladajuCa izreka reaktivne reakeije je 'Vise za mene". Kad ode predaleko, vodi u pokvarenost, jer na kraju nezasitan apetit mora da povredi zelje drugih. Ali u biologiji, nagon za gornilanjem igra bitnu ulogu. Novorodeno dete pokazuje potpuni nedostatak discipline i nadzora. Decji psihijatri veruju da su u pocetku sve graniee pokretne. Dete je zatvoreno u svetu nalik materiel, gde su zidovi, kolevka, prekrivac, pa cak i majcine ruke jos dec neodvojenog, bezoblicnog bica. Sagledati taj rnehuric cuvsrvenosti i otkriti gde pocinje "ja'', prvi je zadatak odrastanja.

Rodenje ega u pocetku je primitivno. Kada malo dete dotakne vrucu pee i zaprepasceno se povuce, boli se seca ne sarno kao neprijatnosti, vee i kao neceg sto "ja'' ne zeIi. Taj osecaj ega je toliko prvobitan da mi zaboravljamo kako je bilo kada ga nismo imali. Oa li je postojalo doba kad sam posrnatrao svoju majku koja mi se osmehivala, osecajuci da su njeni osecaji rnoji? Oeigledno nije postoja 10 - bez sposobnosti razrnisljanja ili razmatranja, seme ega na svet je doslo sa nama. Potrebu, zelju, bol i ugodnost osecao sam kao "svoje" i to je tako i ostalo, sarno sto je snaga tih osecaja narasla.

Ni u svetu mitologije necerno otkriti nijednog nesebicnog boga. Prva zapovest koju je Mojsije dobio bila je: "Nemoj imati drugih bogova sem mene". U Starom zavetu jahve nadzivljava sve suparnike - mi cak nismo ni svedoei najveceg deJa borbe. Ali u drugim sistemima. kao sto su grcki i hinduisticki. rat za moe je trajan i covek stice utisak da Zevs i Siva moraju da drze ocl otvorene ako zele da ostanu na vrhu Panteona. [evrejski Bog je zacudo, pobednik, koji izranja iz malog, porobljenog naroda cijih su deset od dvanaest plemena mocni neprijatelji zbrisali sa lica zernlje. ipak, pokoreni Jevreji su bili u stanju da gledaju dalje od svog polozaja. NapraviJi su projekciju postojanog, sigurnoga Boga koga nikakav preokret moci na zernlji ne moze da dotakne - prvog Boga Svernoguceg koji pobeduje sve izazivace.

jahve je uspeo jer predstavlja utelovljenje sveta koji se brzo razvijao - sveta nadmetanja i castoljublja. Sirova moe je nasilna, dok je moe dostignuta kroz slavoljublje istaricana. Na nivuo opstanka, hranu koja yam je potrebna dobijate kraduci je od drugih; seks je povezan sa silovanjern ili otimanjem zena od drugog plemena. Medutim. Bog drugog stupnja ne oprasta silovanje i pljacku: On je uredio svet hijerarhije, svet u kojem mozete da Sf obratie kralju iii sudiji da odluci ciji su usevi i cija je supruga prerna zakonu. Borba za uvodenje zakona koji bi nadornestio puku silu razdvaja prvi od drugoga stupnja, iako uvek postoji pretnja vracanja u predasnje stanje. Moe cmi da budete zavisni od toga da dobijete ono sto zelite. izlaze vas iskusenju da gazite potrebe drugih ljudi prema pravilu da sila zakon rnenja. Oa bi to sprecili, imamo novoga Boga, svernoguceg sudiju koji preti odmazdom cak i najmocnijern kralju ako ode predaJeko.

Ko samja? .. Ego, osobnost.

Svaki rodi telj je svestan periocta u zivotu maloga deteta koje je povezano sa "uzasne dve godine", kada se budi moe. Dvogodisnjak koji besni, koji se umiljava, ulaguje i upravlja bile kojom situacijorn kako bi spraveo svoje, iskusava granice svoga ega. Prethodno razdoblje je provedeno u savladavanju osnovnih vestina koordinacije tela, ali sada je sazrelo vreme da otkrijem koliko ce me daleko odvesti ja, mene, moje. Koliko god bili razdrazeni, dobri rcditelji ne guse ovo nenadano odusevljenje izrazavanjem mod. Shvataju da ravnoteza izrasta iz preteranosti. bez iskusavanja granica, bez iskusavanja granica ego bi bio sateran u pokornost ili izgubljen u velicanstvenim mastarijarna.

Od svojih prvih dana, ego shvata da se isterivanje sopstvene volje ne ostvaruje automatski. Roditelji kazu ne i, sto je jos vaznije, imaju svoje zrvote, sto znaci da dete ne moze da prisvoji svaki trenutak njihove paznje. To su potresna otkrica. a kako

96

97

Dipak Copra

im se malo dete prilagodava, mora da se priprerni za nesto jos potresnije - da ima i druge dece koja zele da prigrabe ljubav i paznju koja je sa pravom pripadaIa njemu. Ova borba ega koji se nadrnece stvara dramu drugog stupnja.

I

,

Ako znate da ste skloni nadmetanju i slavoljublju, podrazumeva se da ste na nekom nivou svoju odanost pokloniJi Bogu ovog stupnja. Drustvo toliko nagraduje ave osobine da smo skloni da previdimo njihove korene. Zamislite da vi i vas stariji brat zelite da osvojite isti polozaj u bejzbol ekipi druge lige. Kada je doslo vreme da trener donese odluku, vasi osecaji su isti kao i osecaji postovaoca pred Bogom svemogucim.

• Morate da se zadovoljite trenerovom odlukorn. Svernoguc: je vladar.

• Cak i ako zellte da uzvratite udarac, odrasli imaju celokupnu moe. Svernoguci je svemoguc.

• Morate verovati da ce, ako u igri pruzite sve od sebe, odluka biti u vasu korist. svemoguci odgovara na molitve.

• Pretpostavlja se da trener zna sta radi i da je sposoban da prosudi ko je bolji od nekoga drugog. svemoguci je nepristrastan i razuman.

• Morate uciti pravila bejzbola i drzati ih se. Nece yam koristiti ako jednostavno pretucete brata kako biste osvojili mesto u ekipi. SvemoguCi postavlja pravila i zakone.

Ova psihologija nije puka projekcija, ista vrsta razrnisljanja pokorava se nacinu na koje drusrvo deluje. Tako ego oblikuje most od porodice, koja udovoljava vasirn potrebama i hirovima,

98

KAKO SPOZNATI BOGA

do skolskog okruzenja, gde pravila prelaze preko vasih hirova i gde se u obzir uzimaju i mnoga druga deca.

Ego je uvek u iskusenju da se vrati u decji raj u kojem hrana i Ijubav dolaze automatski, bez nadmetanja. Ova mastarija izlazi na videlo kod odraslih koji veruju da zasluzuju sve sto su zaradili, bez obzira na to kakvirn sredsrvima. Kad su Ozona Rokfelera (John D. Rockefeller) upitali odakle dolazi njegovo ogromno bogatstvo, dao je cuveni odgovor: "Bog mi ga je dao". Na drugom stupnju vazno je da se oseca ova povezanost, jer bi se covek inace nadmetao sa Svernogucim. U Knjizi postanja, nakon sto je Bog sestog dana stvorio prvog muskarca i prvu zenu, On kaze:

Radajte se i mnozite se, i napunite Zemiju i vladajte njomet I budite gospodari od riba morskih i od ptica nebeskih i od svega zverinja sto se mice po zemlji.

Kad je moe predata, zapaza se nekoliko cinjenica. Pre svega, predata je i muskarcu i zeni. Taj izvorni par prethodi Adamu i Evi, ostace tajna zasto su se pisci Mojsijevih knjiga osecali pozvanim da po drugi put stvore Ijudska bica i to u naglasenije seksistickoj verziji. Drugo, nema naznaka ratobornosti ili nasilja. Bog ljudirna daje biljke za jelo, bez naznaka da bilo sta ubijaju za jelo. Konacno, Bog je pogledao svoje delo "i vidje Bog da je dobra", sto znaci da nije osecao nikakvo suparnistvo u odnosu na ljudsku vrstu s obzirom na to ko ce da vlada. U buducim vremenima, odrzavanje mira cesto ce zavisiti od toga da vladar bude okruzen aurom Bogom dane vlasti. (Magbet priznaje da njegova najveca nevolja nije u cinjenici sto je pocinio ubistvo, nego sto je nezakonito prigrabio krunu, protiv bozanskog prava kraljeva.)

Medutim, mas tarija 0 tome da cu uvek da dobijem sve za sebe cesto se ne ostvaruje: ovo nije vreme u kojern bi krotki nasledili Zemlju. Drugim stupnjem vlada Bog koji opravdava snagu i

99

Dipak Copra

KAKO SPOZNATI BOGA

Kako se uklapam? ..

Pobedujem.

razumeli njegovi ucenicij da covek samo mora da ceka na oslobodenje, a to znaci, izrnedu ostalog. oslobcdenje od rada. Propoved na Gori zastupa stay da pustimo Boga da ispunjava sve nase zernaljske potrebe. }edan pogled to nesumnjivo dokazuje:

nadmetanje, a da se i ne pojavljuje rnisao kako je moguce biti gubitnik.

Tema drugoga stupnja maze se svesti na "Pobedivanje je najblize poboznosti". svernoguci odobrava dostignuca. Protestantska radna etika ova odobravanje pecan kao dogmu. To je vrlo jednostavna dogma. oslobodena teoloskih zamrsenosti. Oni koji najvise rade dobice najvecu nagradu. Da Ii je to uverenje, rnedutim, zaista izvedeno iz duhovnog uvida, iii su se ljudi nasli u svetu u kojem je posao trebalo obavljati, pa su ga naknadno obelezili Bozjim pecatom odobravanja? Kakav god odgovor dati. krug mora biti zarvoren, jer ljudi su svoj polozaj uvek projicirali na Boga. sarno da bi ga dcbili nazad kao duhovnu istinu.

Na prvom stupnju Pad donosi kletvu da covek mora da radi sve dok se ne vrati u prah iz kojeg je i dosao. sada, na drugom stupnju. izgeda kao suprotnost uznositi rad, pa ipak, upravo se tako nastavlja unutrasnji rast. Postavljen je cdredeni problem koji nije mogao biti razresen na ranijern stupnju, a razresava se pronalazenjem novog pristupa. Orugim recima, svaki stupanj ukljucuje pro menu perspektive, ili cak i novi pogled na svet.

Ako prihvatimo Bibliju kao svoj autoritet, ima mnogo dokaza koji podrzavaju zamisao da Bog odobrava rad, nadmetanje i pobedu. Nijedan od izraelskih kraljeva nije kaznjen zbog toga sto ie isao u rat. [osua ne bi mogao srusiti zidove [erihona trubeci u ovnujske rogove. da mu Bog nije pomogao. Ratnicki Bog stavlja se na Davidovu stranu dok se on bori sa Filistejcima u bici u kojo] ne moze pobediti; zapravo, najveci dec starozavetnih pobeda zahteva cuda iii Bozji blagoslov za svoje ostvarenje.

S druge strane, [sus se cvrsto suprotstavlja ratu i, uopsteno, radu. Nema razumevanja za novae. cak obecava (il! su ga take

t

Ne sabirqjte sebi blaga na zemlji, gd]« moljac i rda kvari i g4Je lopovi pothopavaju i kradu! Nego sabirajte sebi blago na nebu ...

Niko ne maze dvagaspodara sluiiti ... Ne mozece Bogu i mamonu!

Pogledqjte na ijifjane u polju kaka rastu, Ne trude se niti predu. Ali ja vam kazem da se ni Solomun u svojoj slavi ne obuce kaojedan od njih.

Takav je govor uznemirivao. Pre svega, suzbijao ie moe boga tih. lsus bogatasu zabrinutom za stanje sopstvene duse izricito kaze da ako ne razdeli svoj novae. ne moze uci u raj. kao sto ni deva ne moze proci kroz usicu igle - to je potpuno nernoguce.

Cak i ako zanemarite sta je ovde receno - drustvo je otkrilo bezbroj nacina na koje je istovremeno rnoguce sluziti Bogu i noveu -lsus. za razliku od onih oko njega, ima sasvirn razlicito glediste 0 moci. On ne izednacava moe sa dcstignucern, radom, planiranjem. stednjorn iii nagomilavanjem. Ako odbacite sve te srvari, ego ce propasti. Sve su one neophodne da bi se izgradio imetak, zapoceo rat ill razdelili snazni od slabih. To su upravo ani ciljevi koje Isus nije zelio da pcdrzi: pa je zato njegovo odbacivanje moci savrserio smisleno. On je zeleo da ljudski vukovi legnu pored jagnjadi,

To, rnedutirn, postavlja veliki problem nama koji sledimo zahteve svog ega. koji zellmo da osetimo da rnozerno istovremeno da budemo dobri ida pobedimo. Na drugom stupnju neka vrsta radne etike je nerninovna, pa ipak, uvek ce je progoniti strah da Bog zapravo ne odobrava one stvari koje drusrvo take zamasno nagraduje.

100

101

Dipak Copra

KAKO SPOZNATI BOGA

Drugi stupanj je mnogo manje skamenjen strahom od Boga nego prvi, ali sledeci osecaj, najblizi strahu - strahopostovanje - uveliko je prisutan. Najprimitivniji Bog mogao bi da vas usmrti iznenadanim udarom munje, ostavljajuci prezivele da nagadaju sta ste to ucinili da Ga povredite Taj novi Bog kaznjava prema pravilirna. U sirern smislu, vecina Njegovih pravila ima smisla, svako drusrvo donosi zakone protiv ubistva, krade, lazi i zudnje za vlasnistvorn koje pripada nekom drugom. Fa ipak, svemoguCi ne mora biti smislen. Kao sto su tvrdili srednjovekovni crkveni oci, Bog svoje putove ne mora da opravdava coveku. Na kraju ce takav stav da se prorneni, ali sve dok bozanstvo izaziva strahopostovanje put do Njega vodi kroz slepu poslusnost.

Svaki stupanj Boga sadrzi skrivena pitanja i dilerne. U ovom slucaju skriveno je pitanje: rnoze li Bog zaista da stvara dobra na osnovu svojih pretnji? svemoguCi mara da se osigura da niko ne pokusa da to otkrije, sto znaci da mora pakazivati svoju snagu. Fravednik mora da primi stvarne nagrade, gresnici moraju da osete Njegovu odrnazdu. Stotinu i prvi psalam potvrduje da je izmedu Boga i vernika napravljen dogovor:

Kao dec ove zakletve odanosti, psalarn nabraja sta Bog nece trpeti: iskrivljene misli, klevetnike, ponosne i isprazne, uopsteno zle.

secam se kako sam u trecoj godini dobio poduku a Bozjoj moci. Moji su rcditelji bili zaposlili dadilju, ili ajah, da se brine o meni, peste je majka bila zauzeta novim detetom. Moja ajah bila je iz Goe, izrazito hriscanskog dela lndije, sa snaznim evrapskim uticajem, zvala se Mari da Silva. Svakag dana Mari me je izvodila u kolicima u park. Otprilike sat vremena posle, izvadila bi me i stavila na tlo. Tada bi oko mene nacrtala krug kredom i svecanim mi glasom rekla da ce boginja Kali, usudim li izaci iz kruga, da pojede moje sree i ispljune krv. Naravno to me Je obecanje na smrt uplasilo i nikada se nisam usudio da pridern granici.

Nalik smo kravama koje nece preci put na koji je polozen rnetalni cuvar stoke, iz straha da ce irn se papci zaglaviti u njemu, stccari sa zivotinjama izvode jednostavnu varku, tako da na kolovozu nacrtaju oblik cuvara stoke - od samog pogleda na njega krave ce da ustuknu. Bozji bi zakcni mogli biti upravo takav primer; iz straha da cerno se povrediti, ustuknucerno od neposlusnosti, iako u stvarnorn zivoru nikada nismo iskusili bozansku kaznu. U tom srnislu, uobicajene nevolje kao sto su bolest, bankrot i gubitak voljenih turnacimo kao da dolaze od Boga.

Kako da pronadem Boga? ..

Kroz strahopostovanje i poslusnost,

Milost i pravdu pjevam, Tebe, Gospode, stavim. Razmisljem 0 putu pravo, Kad god bi dosao k meni,

hodim u bezazlenosti srca svqjega, u domu svom ...

Sree pokvareno daleko je od mene, zlijeh ne znam.

Kakvaje priroda dobra i zla? ..

Dobro je dobiti ono sto zelite.

Zio je sve one sto vas sprecava da dobijete one sto zelite.

Poslusnost nije sarna sebi svrha. Za postovanje Bozjih zakona postovalac ocekuje nagradu. Na drugom stupnju je nagrada kad dobijete one sto zelite. Bogvam dopusta da ispunite svoje zelje, a za uzvrat vas navodi da se osecate pravednirna. U svojoj ulozi svemoguceg, bozanstvo sada pocinje da odgovara na molitve. U tom sistemu vrednosti, bogati se mogu zaodenuti vrlinom, dok su siromasni moralno surnnjivi i izgledaju nepristoj-

102

103

Dipak Copra

no. (Kako niko ne bi pornisllo da je ova biblijska tradicija iIi sarno plod protestantske radne etike, u Kini je trgovacki uspeh vekovirna mera dobrote. Sarno su u najveco] meri skrivene sekte budizma izbegle da izjednace bogatstvo i Bozje naklonosti.)

Koliko god to izgledalo prikladno, odmeravanje dobra i zla prema zaslugama ima svoje zarnke. Kao sto svako dete zbunjeno otkriva u maloj skoli, drugi zete ana isto sto zelite i vi, a katkad toga nema dovoljno. Drustveria praviia sprecavaju vas da to zgrabite. nekog udarite i pobegnete. Zato ego mora da smisli kako uvelicati "sebe", a istovremeno ostati dobar. Resenje se retko kad pokazuje kao cisto postenje i satadnja.

Kao posledica toga, rada se pokusa] upravljanja drugima.

Cil] tog upravljanja jeste da se dobije one sto zelite, ali da usput ne delujete lose. Ako zelim vasu igracku i ako mogu da vas zavedem da mi je pruzite, tada me niko (ukljucujuci i moju savest) ne moze optuziti za kradu. Ovakva racunica je jake vaina kada se plasite krivice, cak i vise ako se plasite da Bog posmatra sve i belezi, Izgleda cudno da se spretni upravljaci rukovode savescu, ali oni to ipak Cine; sposobnost razlikovanja dobra ad zla, a da ipak ne mare sasvim za tu razliku, one je sto odvaja upravljaca od zlocinca ili nasilnika.

Da Ii su to jednostavno vrste precica za koje sma svi u iskusenju da ih koristimo da bismo sproveli svoju volju? Ako se osvrnete na Stari zavet, nerna nikakve sumnje da i sam Bog upravlja drugima. Nakon sto je potopom unistio svet, njegov dogovor sa Nojem sprecava ga u koriscenju sveobuhvatne sile. Stoga je istancanijl - hvali one koji se drze zakona, povlacenjern pokazuje bes, salje beskrajan niz proroka da napadaju greh, propovedajuci krivicu. Mi u drustvu nastavljamo da koristirno isto ponasanje, narnecuci opstu saglasnost 0 onome sto vecina veruje da je dobro, a sknvajuci zlodela nanesena udruzenju onih koji krivo rnisle (pacifista, radikala, komunista itd.), koji odbijaju da se svrstaju sa ostalima.

104

KAKO SPOZNATI BOGA

sta je izazov mag zivota? ..

Krajnje dostignuce.

Na drugom stupnju ne radi se sarno 0 pukoj moci. Taj stupanj donosi osecaj zivotnog optimizrna. Svet postoji kako bismo ga istrazivali i osvajali. Aka posrnatrate dvogodisnjaka dok ga obuzima ja, mene, moje, neminovan je osecaj odusevljenja. Ego yam daje snagu, iako su njegove pouke cesto bolne.

Budisticko ucenje 0 smrti ega kao a stazi prema prosvetljenju nesto je sto vecina ljudi ne moze da prihvati. Smrt ega se zasniva na cvrstorn dokazu, koji sledi ovako. sto vise svoj zivot gradite oko ja, mene, moje, bicete sve nesigurniji. Ego veruje u nagomilavanje. Njegova glad za zadovoljstvom, moci, seksom i novcern je nezajazljiva. Ali gomilanje ne donosi srecu. ana vodi odvajanju, buduci da svoj deo dobijate na racun nekog drugog. To vas prirnorava da se plasite gubitka. Cak i gore ad toga, navodi vas da se poistovecujete sa spoljnim stvarima, a ta skionost rnoze da dovede sarno do toga da iznutra ostanete prazni. Na najdubljem nivou, zadovoljstvo nikada ne maze biti staza prema Bagu, jer vas obuhvata u hug dualnosti (traganje za zadovoljstvom i izbegavanje bola), dok je Bog iznad svih suprotnosti.

Koliko god da dobrobiti od smrti ega zvuce uverljivo, svega bi nekoliko Ijudi svojevoljno z.rtvovalo potrebe ja, mene, mojeg. Na drugom stupnju to se posebno pokazuje kao tacno, jer Bog blagosilja one koji uspevaju.

Jednom mi se obratio penzionisani upravnik koji je bio uveren da irna problem sa horrnonima. Postavio sam mu pitanje 0 znacirna oboljenja.

"Gde da pocnern?", zalio se. "lzgubio sam svu svoju energiju. Pola vremena ujutro ne zelim da ustanem iz kreveta. Sati prolaze dok ja jednostavno sedim u stolici, potisten, pitajuci se ima li zivot ikakav smisao."

Na povrsini to je bio slucaj depresije, verovatno podstaknut nedavnim penzionisanjem. Medicinski je dobro dokurnentova-

105

Oipak Copra

no da iznenadano penzionisan]e moze biti opasno. Muskarci bez ikakve predistorije srcanog udara ili raka neocekivano mogu da umru od tih bolesti: jedno je istrazivanje otkrilo da je prosecna ocekivana duzina zivota osoba penzionisanih s rukovodecih polozaja sarno trideset i tri meseca.

Duznost mi je bila da sprovedem celi niz ispitivanja, ali kao sto sam i ocekivao, sa covekovim sistemom zlezda sa unutrasnjirn izlucivanjern sve je bilo u redu. sledeci put kada sam ga video, rekao sam: "Da li biste za mene ucinili nesto jednostavno? Sarno zatvorite oci i u tisini ostanite da sedite deset minuta. Ne gledajte na sat, ja cu umesto vas paziti na vrerne."

Iako pomalo sumnjicav, ucinio je sta sam trazio. Proslo je deset minuta, a poslednjih pet bilo je za njega ocigledno naporno, sudeci po njegovom vrpoljenju. Otvorivsi oci, uzviknuo je. "Zasto ste me naveli da to ucinirn? Irna li nesto besmislenije od toga?"

"Postali ste prilicno nemirni", primetio sam. "Hteo sam sa iskocirn iz stolice", rekao je.

"Prema tome, cini se kao da nasa nevolja nije u nedostatku energije." Moja prirnedba ga je zatekla i delovao je zbunjeno. "Mislim da se ne radi ni 0 hormonalnim iii metabolickirn problemima, a ni 0 potistenosti", rekao sam. "Godina rna ste organizovali svoj spcljni zivot, vodili poslove, upravljali velikom radnom snagom i sve tako."

"Tacna, i to mi nedostaje vise nego sto yam mogu red", zal.o se.

"Razumem. A sada, kad vise nema spoljne zarisne tacke, sta ste otkrili? Niste gotovo nimalo paznje posvetili organizovanju svog unutrasnjeg zivota. Vasa nevolja nije u nedostatku energije, nego u haosu. Vas je urn bio izvezban za uvodenje reda svuda oko vas, po cenu da otkrijete kako bi to izgledalo irnati unutrasnji red."

Ovaj je muskarac svoj zivot posvetio vrednostima drugog stupnja, a izazov sa kojim se sada suocio bio je prosirivanje, ne

,

"

106

KAKO SPOZNATI BOGA

prema spolia, nego prerna unutra. Na drugom stupnju ego je toliko usmeren na postizanje, da zanemaruje pretnju praznine. Moe koja je sama sebi svrha je besmislena, a izazov osvajanja sve vise i vise mod (zajedno s njenirn simbolima U obliku novca i polozaja) i pak ostavlja veliku prazninu na mestu gde bi treba- 10 da bude smisao. Zbog toga Bog na ovom stupnju zahteva apsolutnu odanost - da bi vernike sprecio da se u sebe ne zagledaju suvise duboko. Treba da pojasnimo da to nije stvaran zahtev koji postavlja svemoguci, to je jos jedna, projekcija. Penzionisa ni preduzetnik iz moje price je morae da donese odluku, bez obzira na to da 1i ce poceti da neguje unutrasnji zivot ili pokrenuti neki pcduhvat koji bi mu pruzio novu spoljnu zarisnu tacku. Linija manjeg otpora bi bila da zapocne novi posao, teii bi put bio da izleci nered svoga unutrasnjeg zivota To Je izbor koji svakog coveka prenosi sa drugog na treci stupanj.

U cemu je moja najveca snaga? ...

U postizanju.

sta]« za mene najveca prepreka>.

Krivica i to sto sebe smatram zrrvorn.

Ako pronalazi zadovoljstvo u tome da bude uspesari, umesan delatnik osetice da je drugi stupanj vrlo izazovno mesto na kojern rnoze da zastane tokorn svoga duhovnog putovanja. Cesto se prema visem stupnju probiju samo oni koji su u zivotu doziveli velik neuspeh. To ne znaci da neuspeh ima duhovnu vrednost. On nosi svoje opasnosti, prvenstveno opasnost da cere sebe videti kao zrrvu, pogorsava vase duhovne mogucnosti vise od bilo cega drugog. Ali na drugome stupnju neuspeh zaista postavlja pitanja 0 nekim osnovnim uverenjima. Ako ste naporno radili, zasto vas Bog nije nagradio? Mozda Mu nedostaje mod da vas dobra obaspe srecom - ili vas je sasvim zaboravio? Sve dok se takve surnnje ne pocnu buditi, Bog drugog stupnja savr-

107

Dipak Copra

seno je bozansrvo za konkurentnu trzisnu privredu. 0 njernu se cinicno govori kao 0 Bogu zaradivanja i trosenja, ali i dalje ostaje problem krivice.

J

I ~

"Poticern iz maloga grada na Srednjem zapadu, jedini ucenik iz srednje skole koji je uspeo da pristupi 'Ajvi lig' ([vy League). To mi je bila najvrednija nagrada", priseca se jedan moj prijatelj.

"Pre mesec dana, krenuo sam iz svoje pravne firme u novi restoran. Kasnio sam, desilo se da je jedan beskucnik ulaz nase zgrade odubrao da u njernu provede noc, Preprecio je vrata i morao sam da ga prekoracim da bih usao u taksi . Naravno, i pre sam vidao beskucnike, ali ovo je bio prvi put da sam doslovno morao da prekoracim preko jednog od njih."

"Sve vreme dok sam se vozio u grad, nisam mogao da cdagnam tu sliku, a onda sam se prisetio kako sam prvog meseca na koledzu, pre dvadeset godina, hodao delom Bostona koji je poznat pod nazivom Ratno podrucje, Postojao je tamo niz barova i knjizara za odrasle. lstovremeno sam bio uplasen i znatizeljan, ali dok sam prolazio, skitnica ispred mene dobio je napad. Pao je, nekoliko ljudi potrcalo je da pozove hitnu pomoe, a ja sam jednostavno nastavio da hodam. Dvadeset godina kasnije, dok sam se vozio taksijem, osecao sam kako me preplavljuje stara griznja savesti. Vidite, lagao sam samog sebe. Beskucnik ispred rnoje zgrade nije bio prvi preko kojeg sam prekoracio ."

Uprkos njegovim spoljnim nagradama, uz drugi se stupanj povezuje radanje krivice. To je oblik rasudivanja koji, osim na pocetku, ne zahteva nikakav svevideci autoritet. Neko treba da utemelji zapovesti koje odreduju apsolutno dobro i apsolutno z10. Nakon toga, oni koji se pokoravaju zakonu iznudice svoju poslusnost. Ako taj proces prenesete na porodieu, poreklo kriviee se moze pratiti na lsti nacin. Majka ce prekoriti dvogodisnjaka koji pokusava da ukrade kolacic i reci ce mu da je to sto cim

I i

I

108

KAKO SPOZNATl BOGA

pogresno. Sve do tog trenutka uzimanje kolaclca nije krada: dete sarno sledi ono sto njegov ego zeli da ucini.

Ako dete ponovo ucini to isto, to postaje krada, jer dete krsi zapovest i u vecini porodica usledice neka vrsta kaznjavanja. Sada je dete uhvaceno izmedu dve sile - zadovoljstva koje se javlja kad cini one sto zel: i bolnog kaznjavanja. Ako zelimo da se razvije svest, te dve sile treba da budu jednake. u tom slucaju, dete postavlja svoje vlasti te graniee. uzece kolacic kad to bude "dobra" (kad majka dozvolu, a nece ga uzeti kad je to "lose" (sto zbog neciste savesti izaziva krivicu).

Frojd je to nazivao razvojem superega, naseg unutrasnjeg zakonodavca. Super znac. iznad, utoliko sto superego nadzire ego sa visine, uvek spreman da mu zapreti kaznom. Moze biti izuzetno tesko da se nauci kako se menja krutost superega. Upravo kao sto neki vernici nikada ne uspeju da prihvare da bi Bog katkad mogao da bude sklon menjanju pravila, neurotiei nikad nisu naucili da svoju savest stave u pravi odnos. osecaju ogromnu krivicu zbog malih prekrsa]a: razvijaju krute ernotivne graniee i tesko im je da oproste drugima. ljubav prema sarnome sebi ostaje im izvan dohvata. Drugi stupanj pruza utehu jasno postavljenih zakona, ali vas navodi da previse vrednosti pridajete pravilirna i ogranicenjima, na stetu unutrasnjeg rasta.

Koje]e moje nqjvece iskusenjer. ..

Zavisnost.

Nije nikakva slucajnost sto je bogato i povlasceno drusrvo tako sklono razuzdanim zavisnostima. Drugi stupanj se zasniva na zadovoljstvu, a kad se zadovoljstvo pretvori u opsednutost, posledica je zavisnost. Ako izvor zadovoljstva zaista ispunjava, to je ooda prirodan krug koji pocinje sa zeljom, a zavrsava zadovoljenjem. Zavisnost nikada ne zatvara krug.

Drugi stupanj se zasniva, isto tako, na moci, a moe je ozloglasena kao sebicna. Kad brizni roditelj ne moze da dozvoli rna-

109

Dipak Copra

KAKO SPOZNATI BOGA

zenom detetu da se oslobodi, izgovor rnoze biti: "Previse te volim i ne zelim da odrastes". Pa ipak, neizgovoreni poriv je egoistican: zudim za zadovoljstvom koje pronalazim u tebi kao detetu. Bog drugoga stupnja je ljubomoran na svoju moe nad nama, jer u tome pronalazi zadovoljstvo. Zavisi od vladanja drugirna. Kao i ked ljudske zavisnosti, podrazumeva se da Bog nije zadovoljen, kakvu god moe izrazavao.

Psihijatri svakoga dana susrecu ljude koji se zale na emotivni nered u svom zivotu, a ipak slepo zavise od te drame. Ne mogu da prezive izvan tog plesa ljubavi i mrznie. stvaraju napetost, neguju nepoverenje i nikad da zastanu. Druge zavisnosti se isto tako zasnivaju na ponasanju. potreba da u vasem zivotu nesto bude pogresno (iii, ako ne postoji, da se stvori), opsednutost da ce stvari da krenu lose - to je zavisnost od onog "sta ako" - i, konacno, prisila da se bude savrsen po svaku cenu.

Ova poslednja zavisnost uzela je svetovni oblik kod ljudi koji teze za savrsenorn porodicom, savrsenim dornorn, savrsenom karijerom. Oni cak i ne uvidaju ironiju da je takvo "savrsenstvo" rnrtvo: moze se kupiti same po cenu unistavanja nase prirodene neusiljenosti, kojom zbog same njene prirode nikada ne mozemo da upravljamo. Postoji, mectutim, odgovarajuce duhovno stanje koje za cil] ima da ugodi Bogu zrvotom koji nema nikakve mr1je. U zakletvi odanosti, u stotinu i prvom psalmu, vernik daje obecanja koja niko ne moze da izvrsi:

nad umom je nedostizan, ali ga to ne sprecava da postavlja sve ostriju paznju nad "opakim mislima". Fanatici su isto tako opsednuti cistotom drugih ljudi i pokrecu beskrajnu potragu u kojoj nadgledaju ljudsko nesavrsenstvo.

Ovakva sudbina ocekuje u zasedi one koji zagl ave na drugome stupnju: oni su izgubili iz vida stvarni smisao duhovnog ii vota - osloboditi ljude i dopustiti im da zive u nevinosti i ljubavi. ova] gubitak ne moze se nadoknaditi sve dok ne prestane vernikova zaokupljenost zakonom. Da bi se to dogcdilc, on mora da proriade unutrasnji zrvot, sto se nece desiti sve dok kao policajac upravlja svojim vlastitim zeljama. Budnost na kraju ubija svu neusiljenost. Kad covek pocne da shvata da je zivot vise od pokusaja da se bude savr sen, lose stare zelje ponovo podizu glave. Sarno se u ovom slucaju shvataju kao prircdne. a ne zle, cime se otvara put ka trecern stupnju. Kad okretanje prema unutra rascini caroliju naseg ja, mene i rnojeg, i kad dokrajci zelje toga ja, to postaje izvor cudenja.

Necu stavljati pred oci svoje nista nepotrebno ... Necu iiveti u domu mojemu ko radi lukavo, koji govori laz, ncee stqjati pred ocima mojima.

110

1 1 1

I sama ovakva sveobuhvatnost postaje zavisnost - tako da se ovde, na drugom stupnju, rada fanatizarn.

Fanatik je uhvacen u suprotnostima. Dok pravoverni vernik moze biti zadovoljan ako se zakonu podvrgava do poslednjeg slova, fanatik mora procistiti i same svoje misli. Potpuni nadzor

Dipak Copra

KAKO SPOZNAT[ BOGA

TREel STUP ANJ:

BOG MIRA (Reakcija odmome budnosti)

se sa svojim srcem i spokojan budi". Pa cak i jOs direktnije: "Spokojan budi i zna] da sam ja Bog". To je Bog trecega stupnja, koga rnozemo opisati kao.

Prethodne bogove prvog i drugog srupnja niko ne bi mogao da optuzi da su bili jake zaokupljeni mirom. Bile da salje poplave iii zarnece ratove, Bog kojeg smo do sada videli uziva u borbi. Fa ipak, blede ca k i tako rnocne veze kao sto su strah i strahopostovanje. "Vi verujete da ste stvoreni kako bi sluzili Bogu", jednom je istakao jedan indijski guru, "ali na kraju biste mogJi da otkrijete da je Bog stvoren kako bi sluzio varna". Nedoumica da bi to moglo biti is tina pokrece treci stupanj, jer je sve do sada ravnotela u potpunosti bila u Boiju korist. Poslusncst Njemu racunala se daleko vise od nasih vlastitih potreba.

Ravnoteza pocinje da se menja kada otkrijemo da mozerno da ispunimo svoje potrebe. Nije potreban nikakav Bog "tarno gore" da narn donese spokoj i mudrost, jer mozdana kora vee sadrii mehanizme za oboje. Kada covek prestane da se usmerava na spoljnu delatnost, kada zatvori oci i opusti se, moidana delatnost se automatski menja. Preovladujuci ritmovi alfa-talasa upucuju na stanje odmora koje je u isto vreme svesno. Mozak ne odlazi na spavanje, ali isto tako i ne razrnislja. Umesto toga, javlja se nova vrsta budnosti, kojoj nisu potrebne misli da ispunjavaju tisinu. Istovremeno se i u telu pojavljuju odgovarajuce promene, dok se srnanjuju krvni pritisak i broj otkucaja srca, praceni smanjenom potrosnjorn kiseonika.

Ove razlicite promene ne izazivaju posebnu paznju kada se izraze tehnickim pojmovima, ali subjektivni ucinak moze biti dramatican. Zbrkanu delatnost uma zamenjuje spokoj; stisava se unutrasnji nemir. Psalmi upucuju: "Na svojem krevetu zdruzi

odvojenog smirenog pruza utehu pomirljivog tihog

medi ta tivnog.

Gotovo da se cini nernoguce da je ovo nenasilno bozansrvo izronilo iz drugog stupnja - pa, i nije. Treci stupanj transcendira svojevoljnog, zahtevnog Boga koji je nekada prevladavao, upravo kao sto novi mozak transcendira stari. Tek otkrivanjern da spokoj lezi unutra, poklonik pronalazi mesto koje bozanska osveta i odmazda ne mogu dotaci. Ukratko, urn se okrece prema unutra kako bi izrazio sam sebe. Taka se oblikuje temelj konternplacije i meditacije u svakoj tradiciji.

Prvo pouzdano istrazivanje 0 reakciji odmorne budnosti pojavilo se sa proucavanjern meditacije sa mantrom (tacnije, transcendentalne meditacije) tokom sezdesetih i sedarndesetih godina 20. veka. od tada, Zapad je upucivao malo naucne paznje na meditaciju. Nikome zapravo nije palo na pamet da meditaciju, ako je autenticna, mora da prati nekakav pomak u nervnom sisternu. Medutim, rana istrazivanja Meningerove organizacije nepobitno su dokazala da neki jogiji otkuca]e svog srca i disanje mogu da smanje gotovo do nepostojanja. Fizioloski bi trebalo da su na ivici smrti: umesto toga izvestavali su 0 dubokom unutrasnjern spokoju, blazensrvu i jedinstvu sa Bogom. Ova pojava jednostavno nije retkost na Istoku.

112

113

Dipak Copra

U deeembru 1577. godine, u gradu Avili, usred nod bio je otet jed an spanski monah. Dovezli su ga u Toledo i baeili u crkveni zatvor. Njegovi otmicari nisu bili razbojnici, nego njegov sopsrveni karmelicanski red, prema kojern je tesko zgresio, zauzevsi krivu stranu u jednoj ostro] teoloskoj raspravi, Kao savetnik manastira karrnelicanki, dao im je dozvolu da izaberu svoga vodu, umesto da to prepuste biskupu.

Sa nase savremene tacke gledista, ovakva rasprava sasvim je besmislena. Ali njegovi nadredeni bili su ozbiljno nezadovoljni. Monaha su podvrgli strasnorn mucenju. Njegova mracna celija "bila je zapravo mali ormar, tako nizak da u njemu nije mogao da stoji uspravno. Svakog dana su ga vodili u gradski ured, gde su mu na podu davali hleb, vodu i kornadice sardina. Tada su ga podvrgavali obrednom postupku: dok je klecao na tlu, redovniei su hodali oko njega i udarali ga po golim ledima koznim bicevima. To se u pocetku odvijalo svakoga dana, a kasnije je bilo ograniceno na svaki petak, ali sa takvim zarorn su ga mucili da su mu do kraja zivota ramena bila iskrivljena."

Muceni monah do nas je dosao kao svetac, [ovan od Krsta, cija je najnadahnutija lirika odanosti napisana upravo u to vreme. Zatvoren u svom rnracnorn orrnaru, sveti [ovan je tako malo mario za svoje muke, da je molio sarno za olovku i papir da moze da pribelezi svoja zanosna unutrasnja iskustva. Posebnu radost osecao je sjedinjujuci se s Bogom na mestu do kojeg svet nije mogao da dopre:

Mracne noci tajnovice,

Za ljubavlju ceznuh, u plamenu izgubljen, 0, radosno, srecno svetlo!

Nestah neviden,

Kuca mi napokon spokojna i siguma.

Ovi pocetni stihovi "Mracne nod' opisuju bekstvo duse iz tela, cime pesnik prelazi iz boli u radost. Ali da bi se to moglo doge-

114

KAKO SPOZNATl BOGA

diti, mozak mora da nade nacin da odvoji unutrasnje iskustvo od spoljnog. U medicini nailazimo na slucajeve kad se cini da su bolesnici izuzetno otpomi na boL U slucajevirna uznapredovale psihoze, covek koji je postao katatonican. krut je i ne odgovara na podrazaje. Poznato je da se hronicni sizofrenicari porezu nozern iii ruku oprlje upaljenom cigaretom i ne pokazu nikakvu svest 0 boli,

Ne smemo, medutim, da mesarno velikog pesnika i sveca sa mentalnim bolesnicima. U slucaju svetoga jovana od Krsta postojala je hitna potreba da se odvoji od svojih muCitelja. Morao je da pronade izlaz, a mozda je to bio psiholoski okidac za njegOY zanos. U svojoj lirici jovan bezi kod svog tajnog Ijubavnika, Hrista, koji ga grli i tesi u svome narucju.

... cula

se moja tamo rasplinuse.

Lezah. sebe zaboravih,

Lice na ljubav nasionih svoju. Sve se utisa. ostavih bite svoje, Brige ostavih da izblede

Meau tjiljanima da/ekim,

Sveti jovan tacno biranim recirna opisuje prelaz sa materijalnog nivoa u kojem su uhvacena nasa tela, na kva ntni nivo na kojem ne postoje osecaji fizicke boli i patnje. Skrivena ispod duhovne le pate iskusrva, reakcija opustene svesti je njen ternelj.

Kako biste sebe doveli u slicnu situaeiju, zarnislite da trcite mara ton. Maraton iskusava krajnju fizicku izdrzljivost i bol: odredeni trkaci na duge staze ulaze u "zonu", mesto koje transcendira fizicku neprijatnost.

• Trkacvise ne oseca bol kao dec svog iskustva. Bog mira je odvojen.

115

Dipak Copra

• Urn trkaca prestaje da se bori i napreze. Bog mira je spokojan.

• U zoni covek oseca da ga zlo ne dodiruje. Bog mira pruza utehu.

• Pobeda iii gubitak vise nisu sila koja pokrece. Bog mira je nezahtevan.

• Nema potrebe za borbom; zona ce se pobrinuti za sve.

Bog mira je pomirljiv.

• Urn trkaca se stisava. Bog mira je tih.

• U zoni se covek sin izvan granica tela, dcdirujuci celinu i jedno svega. Bog mira je meditativan.

f I

l

Cuo sam za profesionalne igrace ragbija koji tvrde da ih u odredenorn trenutku svake utakmice obuzme igra i osecaju kao da plesu. Umesto da upotrebe svaki delle vol]e kako bi potrcali terenom i zaustavili napad, vide sebe kako tree prema napred i hvataju loptu kao da im je sudeno da to urade. Bog mira moze da se otkrije ne toliko zaranjanjem unutra, koliko time sto on izranja kad god dode pravo vreme.

Ko samja? ... Tihi svedok.

Bog treceg stupnja ie Bog mira, jer nam pokazu]e put iz sukoba. U spoljnom svetu nerna spokoja, jer njime vlada borba. Ljudi koji zele da upravljaju svojom okolinom - mislim na one koji zele da budu savrseni i na druge koji su opsednuti odredenim vrstama ponasan]a - cdbijaju poziv da pronadu unutrasnje resrenje

"Odgojili su me bez ikakvih religioznih osecanja", rekao mi je jedan covek. IOU morn detinjstvu to pitanje nije postojalo, a tako je godinama i ostalo. Postavio sam sebi neke ogromne cilje-

116

KAKO SPOZNATI BOGA

ve, koje sam nameravao da postignem vlastitim snagama - vazan posao, zena i deca, penzija u pedesetoj godini, sve to."

Ovaj covek je iza sebe imao prilicno bogatstvo i za njega posao nije bio vazan. On je taj eilj postigao: do sredine svojih tridesetih je bio u Cikagu na celu jedne kompanije za dostavljanje opreme. Sve je bile kako treba do sudbinske partije tenisa.

"Nisam se trudio, niti igrao ostrije nego inace, ali mora da sam nesto uradio, jer sam cuo glasan zvuk i odjednom sam pao. Sve se dogadalo usporeno. Odmah sam znao da sam ostetio Ahilovu tetivu - sarno se dogodilo nesto jako cudno." Umesto da oseti razornu bol, osecao se izuzetno srnireno i odvojeno. "To se moglo dogadati i nekom drugom. Lezao sam tame dok neko nije pozvao hitnu po moe, ali je moj urn plovio negde mimo svega."

Ono sto je u tom trenutku osetio bio je sladak, cak i blazer, spokoj. Covek - nazvacerno ga Tomas - nikada nije iskusio takyo stanje, a one je trajalo cak i kada mu je zglob poceo da otice i da ga boli. Dok su Tomasu u bolniei stavljali gips, primetio je da njegov novootkriveni spokoj postepeno bledi. Zapitao se da li je uopste doziveo nesto duhovno, a nakon pomnog proucavanja svetih spisa, Tomas nije mogao da prstom ukaze na bilo koji odredeni odlomak koji bi odgovarao onome sta se dogodilo.

Uobicajeno je da ljudi ovako naglo prodru u treci stupanj.

Na mestu delatnog, uzbudenog uma otkriju tihog svedoka. Tumacenja se umnogome razlikuju. Neki ljudi odmah de prebace na religiju, lzjednacavajuci taj spokoj sa Bogom, Hristorn ili Budam; drugi celu pricu oznacavaju jednostavno kao odvojenost. "Jmao sam obicaj da budem usred toga filma", objasnio je jedan covjek, "ali sada sedim u gledalistu i posmatram".

Sa rnedicinske strane, znamo da mozak maze da odabere da otkaze nasu svest a bolu. Sve do otkrica endorfina - mozgove sopstvene zarnene za morfijum - nije postojala biolosko objasnjenje za to omamljivanje samog sebe. Fa ipak, endorfinima se ne maze objasniti zanos svetoga jovana iii unutrasnji spokoj

117

Dipak Copra

coveka koji je ostetio svoju Ahilovu tetivu. Ako istrazujere telesne mehanizrne za suzbijanje bola, posta]e jasno da, kada se bel pojavi. mozak ne daje sam sebi jednostavnu injekciju sredstava za smirenje. Ima mnogo slucajeva u Kojima se bol ne moze nadrasti ni u celini, ni delornicno i ponekad je potrebna varka da bi se mozak podstakao da radi. Ako se radi 0 Ijudima koji pate od neobjasnjivih bolova, odredeni ce broj osetiti olaksanje ako im ubrizgate slanu otopinu i kazete im da je to snazan narkotik. Celokupno podrucje tretmana je psiholosko - radi se 0 promeni covekovog tumacenja. Isto take, treba se prisetiti cuvenih "operativnih predstava" tokom rnaoisticke vladavine, kad su bolesnici ostajali budni i vedri tokom operacije slepog creva, cavrljajuci i pljuci ca]. [edina njihova anestezija bila je izazvana akupunkturom, pa ipak, kad je pokusano da se to ponovi izvan Kine, rezultati su u najboljem slucaju bili nepouzdani. Razlika u shvatanju istocnjacke vere i zapadnjacke neverice bila je prevelika.

Izmedu boll i mozga mora da posreduje nesto sto odlucuje koliko ce covek osetiti nelagode, a zapanjuje cinjenica da to sto odlucuje rnoze u potpunosti da upravlja reakcijama riaseg tela. Prekidac za bol ukljucuje se mentalno. Podjednako je normal no ne osecati bol, kao i osecati veliku bol. Za coveka koji je zasao u treci stupanj, one sto donosi odluke nije tajna. To je prisustvo Boga koji donosi mir, a bol koja se iskljucuje vise je nego telesna: one ukljucuje bol duse zahvacene nemirom. okrecuci se ka unutra, poklonik je pronasao nacin da zaustavi tu bol.

f

Kako se uklapam? ..

Ostajem usredsreden u sebi,

Opasan Bog bio je upravo prigodan za opasan svet. Bog mira vise nije opasan, jer je stvorio svet unutrasnje osame i razmatranja. Kad se okrenete prema unutra, sao razmatrate? Cini se da je unutrasnji svet krajolik koji svi mi dobro poznajemo.

118

KAKO SPOZNATI BOGA

Ispunjenje mislima i uspornenama. ceznjama i zeljarna. Ako se usredsredite na te srvari, koje proticu tokorn svesti, unutrasnji svet nije tajna. Moze biti slozen, jer se nase misli rnenjaju i dolaze sa mnogo razlicitih mesta, ali urn ispunjen mislju nije zagonetka.

Covek koji je dospeo do treceg stupnja razrnislja 0 necernu sasvim razlic. tom. Terapeut bi to mogao nazvati jezgrom iii sredis tern osobe. U sredistu uma nema nikakvog dogadanja. Vi ste jednostavno vi sami i cekate da se pojave misli. Say smisao "usredsredenja" sastoji se u tome da ne ne budete lako izbaceni iz ravnoteze. Usred spoljne zbrke vi ostajete vi. (To podseca na ragbistu koji ie toliko usredsreden da, dok se krece kako bi uhvatio loptu, kao da je to unapred odredeno, igra pocinje da se odvija sama.)

Na mnogo je nacina pronalazenje vaseg sredista uzvisen dar treceg stupnja, a Bog mira je tu kako bi uverio svog poklonika da postoji mesto na kojem maze da skloni od straha i zbrke. "ja mime lijezern i spavam", kaze cervrt: psalam, "jer ti, Gospode, sam dajes rni te sam bez straha." Nedostatak mira u svetu nikada nije bio jake udaljen od misli ljudi koji su pisali svete spise. [edan je dec borbe tek dec zivota, ali veliki dec je politicki. Andeli koji pastire pozdravljaju vescu 0 Hristovom rodenju ujedno obecavaju i mir na Zemlji i dobru volju rnedu ljudima, cdrazavajuci cinjenicu da je uloga pomazanika da jednom zauvek smiri uznemirenu istoriju odabranoga naroda.

Bozji ratnik nije razresio problem, kao ni postavljanje bezbrojnih zakona. Bog mira ne moze jednostavno da naredi kraj sukoba i borbe. Ili mora da se promeni ljudska priroda iii mora da se otkri]e novi vid koji transcendira nasilje. Na trecern stupnju novi vid je usredsredenost. Ako pronadete svoj unutrasnji spokoj, sporno pitanje nasilja ie razreseno, barem za vas licno. ledan moj prijatelj, na koga je duboko uticao budizam, ide cak i dalje. on kaze da, ako u svojoj sustini mozete da pronadete nepokretnu tacku. tada ste u sredistu celokupnog svemira.

119

Dipak Copra

"Niste li primetili da dok se vozite autoputem mozete da zamisljate da se ne krecete? Preokrenuli ste gediste, tako da vi ostajete nepokretni, dok se krecu put i okolina. Ista varka moze da se izvede i kad trci teo Sve ostalo se krece, protice pored vas, ali vi sami ostajete na jednorne mestu." Za vecinu nas bice jednostavno izvesti tu obmanu, ali on u njoj sagledava vece znacenje. "Ta mirna tacka koja se nikada ne pokrece tihi je svedok. IIi je to barem onoliko blizu tihorn svedoku koliko vecina nas rnoze da dopre. Kada ga jednom pronadete, shvatate da ne morate biti izgubljeni u beskrajnoj delatnosti koja se zbiva oko vas. Isto je taka dozvoljeno sebe sagledati u sredistu svega."

Na Istoku je izveden uglavnom isti dokaz. Na primer, budizam ne veruje da je licnost stvarna. Sve oznake koje dajerno sebi samima sarno su jato razlicitih ptica koje se slucajno gnezde na istoj grani Cinjeniea da imam vise od pedeset godina, da sam Indijac, po struei lekar, ozenjen i sa dvoje dece i tako dalje, ne opisuje ono moje pravoja. Ti kvaliteti su odabrali da se smeste zajedno i da oblikuju varku identiteta. Kako su pronasle istu granu? Budizam bi rekao da sam ih privukao pornocu privlacnosti i odbojnosti. U ovom zivotu sam odabrao da budem muskarac a ne zena, lstocnjak a ne Zapadnjak: ozenjen a ne samae - i tako dalje. Potpuno proizvoljno izabiramo da budemo ovo mesto onog. Za svaki izbor i njegova suprostnost bila bi sasvim valjana.

Medutim, zbog sklonosti iz proslosti (u Indiji bismo rekli iz proslih zivota, ali to nije neophodno), pravim odreden izbor. Tako sam usko povezan sa tim sklonostima da zapravo mislim da su one deo mene. Moj ego posmatra kucu, automobil, porodicu, karijeru, stvari i kaze. "To sam jail.

Ali u budizmu nista od toga nije istina. Ptice koje se odrnaraju na grani u nekom trenutku mogu da odlete. Zapravo, to ce se dogoditi kad umrem i rnoja me dusa nadzivi (Buda se nije bavia onirn sto se dogada posle), rnoje ce odabire razneti vetar eim se odreknem ovog tela. Stoga, ko sam ja ako ne ti milioni izbora

KAKO SPOZNATI BOGA

koji me se drze kao slepljeni ogrtac, Nisarn nista drugo do nepokretna tacka svesti u svome sredistu. Izdvojite svako iskustvo koje sam ikada doziveo i to ce ostati. Budizarn poducava da cemo biti slobodni kad shvatimo tu istinu. Na taj nacin sagledati sebe - kao nepokretnu tacku tokom voznje autoputem - postaje vredno iskustvo. Za korak ste blizi spoznaji ko ste zaista.

Kako da pronadem Boga? ...

Meditacijom, tihom konternplacijom.

120

Ne maze se negirati cinjenica da je treci stupanj okrenut samom sebi. Stari zavet jasno tvrdi da mir mozerno postlci oslanjajuci se na Soga kao na spoljnu moe. On je uvek srediste nase paznje. Stihavi koji se na to odnose kazu. "Dubok je mir onih koji tvoje zakone ljube" i "tiji um je u tebi usredsreden, spokoj savrseni ti ces mu podariti, jer svoje je poverenje on poklonio tebi". odreci se poverenja u Boga i umesto toga se zagledati u sebe moze biti jako opasno. Isto tako rnoze biti i bogohuljenje. Nakon Pada, coveka i Boga je odvojio greh. sozanswo je "tamo gore" u svom raju, dok sam ja "ovde dole" na zemlji, dolini suza i borbe. U ovakvoj postavci stvari dopusteno mi je da se molim Bogu, da zazivam Njegovu pomoc i utehu, ali On odlucuje da Ii ce uzvratiti poziv. Nije rnoje da pokusavam da produzim tu povezanost. To zabranjuju moje nesavrsensrvo i Bozji zakoni.

Medutim, nekoliko odrednica upucuje da mogu na kocku staviti drugaCiji pristup. U Bibliji postoje i ovakvi stihovi. "KraIjevstvo nebesko u sebi trazite". A to znaci okrenu ti se prema unutra, znaci da meditacija i tiha kontemplacija nisu toliko udaljene od molitve. Ako je istina da "u tisini svoju ces dusu posedovati", sto je onda Bogu vazno na koji cu nacin pronaci tisinu? Religijski dokazi postaju drugorazredni kada jednom shvatime da iza opustene svesnosti leli bioloska reakcija, bez obzira na to u koju veru je zaodenuli.

121

Dipak Copra

lstocnjacko poreklo meditacije ne moze se poreci. au hinduistickoj tradiciji okretanjem prema unutra pocinje duhovna potraga koja ce na kraju zavrsiti prosvetljenjem. Doktor Herbert Benson sa Harvarda, koji je odigrao kljucnu ulogu u sirenju meditacije odvojene od religije, svoju "opustenu reakciju" zasniva na nacelima transcendentalne meditacije, bez njenih duhovnih konotacija. Odstranio je mantru, nadomestivsi je bilo kojorn neutralnom recju koja se maze ponavljati u mislima, uz polagano udisanje i izdisanje (predlagao je tecjedan), Drugi su se, ukljucujuci i mene, suprotstavljali takvom pristupu, zasmvajuci svoj pristup na sredisnjoj vrednosti mantre kao sredstva kojirn se razvijaju dubl]i duhovni nivoi unutar uma. Za nas je izgovarana rec morala biti povezana sa Bogom.

Duhovne osobine mantri imaju dva temelja. Neki bi pravoverni hinduisti rekli da je svaka mantra zamena za Bozje ime, dok bi drugi tvrdili - a to je vrlo blisko kvantnoj fizici - da je vibracija mantre kljucna. Rec vibracija oznacava ucestalost mozdane delatnosti u mozdanoj kori. Dok mozak proizvodi zvuk, osluskuje ga, a zatim reaguje na dubljem nivou paznje, mantra stvara povratnu petlju. Misticizam tu nije ukljucen. Covek bi mogao da koristi bilo ko]e od pet cula za ulazak u ovu povratnu petlju. U prastarim Siva sutrama opisano je vise od stotinu nacina transcendiranja, medu kojima i posmatranje nebeskog plavetnila, a zatim posrnatranje onog sta je nebeska onostranost: posmatranje lepote zene, a zatim otkrivanje sta je iznad te lepoteo Namera je da se prone pored cula kako bi se pronasao njihov izvor. (Izlizani prigovor da budisti posmatraju svoj pupak, krivo je shvacena upucenost na usredsredivanje uma na jednu tacku: pupak se zarnislja upravo kao takva tacka U nekim tradicijama isto tako sluz: kao zarisna tacka energije koja bi trebalo da ima duhovno znacenje.)

U svim slucajevima izvor je istancanija delatnost mozga.

Postoji teorija da menta Ina delatnost poseduje svoje mehanizrne pomocu kojih postaje sve istancanija, sve dok se ne dozivi

122

KAKO SPOZNATI BOGA

potpuna tisina. rtsma se smatra vaznorn jer je izvor uma, dok mantra sve vise i vise bledi i na kraju potpuno nestaje. U tom trenutku covekova svesnost prelazi kvantnu granicu. Prvi put u stupnjevirna naseg unutrasnjeg rasta, materijalni nivo je ostao iza rias: sada smo u podrucju gde duhovna delatnost postavlja vlastite zakone.

Ostaje tumacenje da se nista slicno ne dogada, da mozak koji je naucio da se utisa rnoze biti nesto prijatno, ali da to zapravo nije nista duhovno. Taj se prigovor rnoze odbaciti prirnedbom da zapravo ovde ne postoji nikakvo susunsko neslaganje. Mozdana kora proizvodi misao koristeci energiju U obliku forona, do njihovih meducdnosa dolazi na kvantnom nivou, sto znacl da svaka misao rnoze da se prati nazad do njenog izvora na dubljem nivou. Ne postoje "duhovne" misli koje bi stajale odvojeno same za sebe. Ali uobicajeno rnisljenje ne prelazi kvantnu granicu, iako bi i mogio (kaka pokazuje Bensonova neduhovna tehnikaj. Ostajemo na materijalnom nivou, jer obracarno paznju na one sea misao znaci. Nasa je paznja privucena izvan, a ne prema unutra.

Mantra, kao i Bensonava neutralna tci.jedan, irna malo ili nimalo znacenja koje bi nam moglo privuci paz nju. Zato je kao sredstvo za okretanje prema unutra mantra jednostavnija od molitve ili verbalne kontemplacije (u kojoj covek odabira jedan vid Boga da bi 0 njernu razrnisljac i razmatrao ga).

Nema sumnje da se ljudi opiru celoj toj zamisli Boga kao unutrasnje pojave. Ubedljiva vecina vernika u svetu cvrsto Je posvecena prvom i drugom stupnju, verujuci u Boga koji se nalazi "tamo gore", ili barern izvan nas. Taj problem dodatno usloznjava cinjenica da okretanje prema unutra nije otkrice: to je sarno pocetak. Smireni urn ne nudi nikakve iznenadne bleskove bozanskog uvida. Pa ipak, njegova je vaznost reci [a obznanjena u srednjovekovnorn spisu pozna tom pod nayivom "The Cloud if Unknown" (Oblak nespoznadjivog), koji je u cetrnaestorn veku napisao nepoznati pisac. On nam govori da se Bog, andeli i svi

123

Dipak Copra

sveci od srca raduju kad covek otpocne unutrasnji rad. Nista od toga, rnedutim, u pocetku nije ocigledno.

fer dok sijos na poceteu, otkrivas samo tamu i oblak nespoznatfjivog ... Ta tama i taj oblak, sto god ti radio, stoje izmedu tebe i tvog Boga.

Ta prepreka irna dva oblika: covek Boga ne moze da vidi umnim razrnisljanjem i razumevanjem, niti Ga moze osetiti "slatkocorn svoje naklonosti''. Drugim recirna, Bozje prisusrvo nije culno ni intelektualno. Oblak nespoznatljivog je sve sto imamo. [edino resenje, kako nas obavestava pisac, jeste istrajnost. Unutrasnji rad mora da se nastavi. Tada se iznosi istancana tvrdnja. Pisac nam govori da nas bilo koja misao uma odvaja od Soga, jer misao baca svetlost na svoj predrnet. srediste paznje nalik je "oku strelca usredsredenog na tacku u koju gada". lako nas oblak nespoznatljivog zbunjuje, on je zapravo blizi 80- gu nego cak i sarna misao 0 Bogu i cudesnosti Njegovog stvaranja. Pisac nam savetuje da zademo u "oblak zaborava", da zaboravimo sve osim tisine unutrasnjeg sveta.

Vekovima je ovaj spis delovao krajnje misticki, ali je savrseno smislen kada jednom shvatimo da pisac zastupa reakciju opusterie svesti, u kojoj nema misli. Pisac je dovoljno duboko zaronio kako bi pronasao Boga treceg stupnja, koji se nalazi izvan materijalnih razmatranja. Korak koji je napravio bio je hrabar korak pod balastom svestenika, katedrala, hramova, svetih predmeta, erkvenih zakona i ostale rnaterijalne raskosi srednjovekovne religije, ali to bi j danas bio hrabar korak, jer jOs uvek zavisimo od spoljnog zivota. Ljudi zele Boga koga mogu da vide i dodirnu i sa kojirn mogu da razgovaraju.

Razmislite koliko je ova rvrdnja, otkrivena u sledecern delu knjige, zaista radikalna.

124

KAKO SPOZNATI BOGA

U ovom radu ad male]e iii nikakve koristi promisljati 0 dobroti iii vrlini Bozjo], ili a nasoj Bogorodici, iii a svecima i andelima u rqju, iii a nebeskoj radosti ... daleko]e boije razmisljati 0 neukrasenom bicu Boga.

Ovo "neukraseno bice Boga" svesnost je bez sadrzaja, cisti duh, koji se, prirodno, ne otkriva za nekoliko sati iii dana. Kao i na svakorn drugom stupnju, ovo je stupanj u koji treba zakoraciti, a zatim istraztvatt. Onome ko voli religiiu avo u pocetku maze biti sumorno rnesto, obelezeno gubitkom svih obreda i uteha organizovane vere. Vrednost treceg stupnja je vise u obecanju, nego u ispunjenju, jer ovo je usarnljena staza. Obecanje zadaje nas nepoznati pisac, koji uvek iznova naglasava da ce iz tisine konacno izroniti zanos i Ijubav. Unutrasnji rad obavlja se sarno sa jednorn svrhom - kako bi se osetila Bozja ljubav - i nerna drugog nacina na koji se to maze postici.

Kakvaje priroda dobra i zla? ..

Dobro je jasnoca, unutrasnji spoke], dodir s jasrvorn.

Zio je unutrasnji nemir i zbrka.

Citalae je dosao ovako daleko i pita se koliko se ljudi ikada razvi]e do trecega stupnja. Posmatrajuci svet, covek zapaza neverovatnu patnju i borbu. Cak i u naprednom drusrvu preovladujuci sistem rnisljenja obicno naglasava vrednost rada i dostignuca. "Nista se ne dobija badava" i "Bog pornaze onima koji sami sebi pomognu", kako kazu poslovice.

Svaki stupanj unutrasnjeg rasta tesko se zadobija. Nema nikakve spoljne sile koja bi vas podigla za kragnu i ispustila negde daleko napred. lsto je tako istina da spoljne okolnosti ne cdreduju covekov sistem uverenja. secam se opsteg zaprepaseenja kada je Aleksandar Solzenjicin prvi put ranih sedamdesetih godina doputovao u Ameriku, kada je hladni rat bio u svom najhladnijem periodu. Od njega se ocekivalo da pohvali

125

r

Dipak Copra

KAKO SPOZNATI BOGA

nadrnoc zapada sa svirn njegovim licrum slobcdarna u poredenju sa bezdusnirn ugnjetavanjem koje je ostavio za sobom u Rusiji. lake je osam godina tesko patio u gulagu, posto je napisao pismo protiv Staljina, Solienjicin je sve zaprepastio kad je razotkrio duhovnu prazninu arnerickog potrosackog drusrva i, shodno tome, mogao je preziveti sarno povukavsi se u sarnocu surna Nove Engleske, podjednako zanernaren kao sto je bio i Toro kad je pre stotinu i pedesec godina ucinio isto.

Taj sukob vrednosti na pragu treceg stupnja postavlja se pred svakoga. Dobro j zlo se vise ne mere onim sto se dogada izvan coveka, kompas je okrenut prema unutra. Dobra se meri time koliko covek ostaje usredosreden u sebi, sto donosi jasnocu i spokoj. Zlo se meri uznemiravanjem te jasnoce, donosi zbrku i nesposobnost da se sagleda istina.

Unutrasnji zivot nikada ne rnoze biti uobicajeno iskustvo.

Pre pedeset godina, soeio\og Dejvid Rajsman (David Riesman) zabelezio je da vecinorn ljudi "upravlja spoljni svet", a malom manjinom "unutrasnji". Spoljno upravljanje dolazi od toga sto drugi misle 0 varna. Ako varna upravlja spoljni svet vi tezite odobravanju i sklanjate se od neodobravanja, priklanjate se potrebama uskladivanja sa drugima i lako prihvatate vladajuca shvatanja kao svoja. Unutrasnje je upravljanje ukorenjeno u postojanom ja koje se ne moze uzdrmati; covek kojim upravlja njegova unutrasnjost slobodan je od potrebe za odobravanjem; zbog te odvojenosti on mnogo jednostavnije postavlja pitanja 0 vladajucirn stavovima. Zbog unutrasnjeg upravljanja ne postajete religiozni, ali je religija coveka kojirn upravlja njegova unutrasnjost reJigija trecega stupnja.

Hteo je da budu ujedno i odvojeni i ukljuceni - odvojeni u smislu da niko ne moze da se domogne njihovih dusa, ukljucem u srnislu da ostanu voljni da zive vrlim zivorom. To je em uravnotezavanja treceg stupnja, a mnogi ljudi otkriju kako irn je tesko da to savladaju.

Pisac "Db/aka nespoznacijivog" kaze da se prava sumnja ne skriva u okretanju prerna unutra, ni u odbacivanju drusrva i njegovih vrednosti. Evo kako nas pi sac opisuje duhovni fad:

Shvati da ni na kqji nacin nisi u sebi A (ukratko govoreci) ne zelim da budes izvan samoga sebe, iii iznad, iii iza, iii s fedne, ili s druge strane.

Ostaje samo nigde i pisae tvrdi da bi upravo tu i trebalo da buderno. Um ne maze da obuhvati Boga; On nije nista u poredenju sa bezbrojnim nasim mislima i ambicijarna. Ali, u vezi s tim nista i nigde krije se neverovatna tajna

Ko to naziva nicim? Svakalwje to nas spoljni covek, a ne nas unutrasnji. Nas unutrasnji covet: to naziva Sve,jer to ga poducava da razume sve stvari telesne iii duhovne, a bez ikakvog odredenog znanja o jednoj stvari samoj po sebi

Kakav je moj zivotni izazov? ..

Biti istovremeno ukljucen i odvojen.

To je izuzetan opis delovanja tisine Ne govorimo 0 tisini praznog uma - zapravo, oni koji dosegnu unutrasnju tisinu isto tako razrnisljaju i na uobicajen nacin. Ali, misao se javlja na pozadini nemisli. Nas pisac to izjednacava sa znanjem koje ne creba uciu, Urn je prepun neke vrste spoznaje koja bi nam 0 svemu rnogla govoriti, pa ipak nema nikakvih reci, stoga, za tom spoznajom tragamo u pozadini. U pocetku se cini da tame ne postoji mnogo toga; to je period tame i "oblaka nespoznatljivog". Ali loy je otpoceo. i ako se drzite svog naurna. aka uvek iznova odbacujete spoljne odgovore, ako se nikad ne odricere svog uverenja da je skriveni cilj srvaran, na kraju ce vasa potraga uroditi plodom.

126

127

Sada smo u boljem polozaju kako bismo razumeli zasto je lsus zeleo da njegovi ucenici budu "u svetu, ali ne i ad sveta".

Dipak Copra

KAKO SPOZNATI BOGA

Tokom tog vremena vas je unutrasnji rad llcan, ali spoljno postojanje mora da se nastavi. Odatle cin uravnotezavanja 0 kojem je Hristos govorio kao 0 zivotu u svetu, ali ne od sveta. Ili, kako mi to izrazavarno, zivot u istovremenoj odvojenosti i ukljucenosti.

nest, pohvalu ili napredovanje, nego je jednostavno odlucan da uradi one za sta veruje da je ispravno. On je opasan i neugodan neprijatelj, jer yam njegovo telo, koje uvek moiete pokoriti, pruza taka slabu prednost nad njegovom duscm."

U cemu je moja najveca snaga? ...

U upravljanju samim sobom.

Prednost oznacava nesto za cim mozete posegnuti, a to je one sto na trecern stupnju nedostaje. Za Gandijem se, zbog toga sto se odrekao spoljnog sjaja, nije moglo posegnuti. Oni koji su irnali moe nisu mogli da mu prete da ce mu oduzeti posao, kucu, porodieu, pa cak ni da ce ga zatvoriti i ubiti (ipak su oprobali sva ta sredsrva). Ne tvrdim da je na svom duhovnom putovanju Gandi dospeo sarno do treceg stupnja, ali on daje dobar primer: odvojenost koriscenje moci pretvara u nemoc. Bog mira ne porvrduje vasu dobrotu pruzajuci yam novae ili polozaj, Vi sami sebe potvrdujete iznutra, a to je istovetno Bozjem blagoslovu. Na ovom stupnju unutrasnjeg razvoja je moe okretanja prema unutra zasenjena, prisutni su tmina i oblak nespoznatljivog. Pa ipak, na neki nacin je one sto vas vuce duhu stvarno. Ciru se da je nesto postignuto za sve ono spoljno sto ste zrrvovali. To postaje jasno tek kasnije: u ovom trenutku postoji razdoblje navikavanja, dok se covek prilagodava novom svetu koji je toliko razlicir od svakodnevnog.

sta]e za mene najveca prepreka? ..

Slepo verovanje u sudbinu.

Posto smo objasnili kako bi unutrasnji i spoljni zivot trebalo da budu uravnotezeni, postavlja se pitanje da li je to zaista moguce postiCi? Na trecern stupnju covek otkriva da moze sam da upravlja sobom. Oslobadajuci se drusrvenih pritisaka rnoze biti on sam. Pa ipak. postoji rizik od slepog verovanja u sudbinu, osecaj da je sloboda sarno oblik odvojenosti, a bez ikakve nade da bi se moglo uticati na druge. Kako druga osoba, neko ko nije na tom stupnju, rnoze da razume sta to znaci? Sve zajedno zvuc! kao protivrecje i pisae dela "The Cloud qfUnknowing" ponovo pogada pravo u sredinu.

On .suce da svetovni ljudi (i nas vlastiti ego) teze da budu posvuda, dok je Bog nigde: oni zele da postanu nesto, a ipak, Bog je nista. Tako su ljudi posveceni duhovnom osudeni na margine drustva - najizrazitiji primeri su rnonasi i monahinje. Odricanje od sveta gotovo je zahtev, jer se jedan unutrasnji Bog ne pokorava.

lako svaka kultura vrednuje svoje sveee, opasnost od okretanja prerna unutra je, koliko se odnosi na drusrvo, ocigledna. Daleko pre nego sto je bilo ko u Engleskoj mogao da predvidi vaznost Gandija za sudbinu britanskog kraljevstva, 1 9 18. godine, ugledni naucnik Gilber Marej (Gilbert Murray) prorocanski je porucio: "Ljudi od mod bi trebalo jake oprezno da postupaju sa covekom koji nirnalo ne mari za culni uzitak, bogatstvo, prijat-

Staje moje najvece iskusen]«? ...

Povlacenje u sebe.

128

Narnucio sam se kako bih pokazao da se na trecern stupnju ne radi 0 povlacenju u sebe. To je veliko iskusenje, posebno za one koji krivo tumace reci "okrenuti se prema unutra" i "unutrasnja tisina". Na kvantnom nivou tesko je sa recirna. Ne govorimo 0 tisini u smislu tisine bez ikakvih rnisli, ne govorimo 0 unutrasnjosti coveka suprotstavljenoj spoljnom svetu. Ego je sklon da prihvati bilo sta duhovno i preusmeri za druge svrhe. Neko ko po svojoj prirodi zeli da izade iz svetu kao izgovor rnoze da

129

Dipak Copra

iskoristi cinjenicu da bi duhovnost trebalo da bude unutrasnja. Neko ko je generalno pesirnistican moze da pronade utehu u cdbacivanju celokupnog materijalnog sveta.

Medutim, povlacenje nije duhovno stanje. lza njega se skrivaju sve vrste negativnih pretpostavki 0 vrednosti spoljnog ztvotao mtrovertna osoba svoju svetlost skriva ispod posude, upravo one protiv cega ie Hristosa upozoravao. Poznajem muskarca koji sebe opisuje kao unutrasnjeg prebega. Njegov osnovni stay je gadenje prema svetu. On misli da su svi politicari iskvareni, svi poslovni ljudi pohlepni, celokupno castoljublje jalovo, a sve licne veze zamka. Ne treba ni reci da je jako naporno biti u blizini tog coveka, ali on sebe smatra dobrim, zapravo gotovo uzornim budistom. Njegova staza odricanja - kako je on vidi - zapravo je cdbacivanje. To dvoje je toliko blisko da je potreban crud kako ne bi doslo do zamene.

Razlika je u tome sto odbacivanje ukljucuje velik dec ega. "[a" donosi odluku da su "oni" (drugi ljudi, svet general no) nepri kladni. Ego ima mnogo razloga za takvo odbacivanje i mnogi deluju uverljivo. Biti ukljucen u svet je zbrkan, ponekad i obeshrabrujuc posao. S druge strane, cilj duhovnosti je svecbuhvatan. Bog obuhvata sve stvoreno, ne sarno prijatne delove. Ako pocnete time sto odbacujete ovo iii ono, kako cere zavrsiti njihovim prihvatanjern? Povlacenje odbacuje sve osim nekoliko prihvatljivih delica iskusrva koji Sll prosli kroz vrata koja je postavia ego.

Pravo odricanje sasvim je razliCito. Ono se sastoji od razumevanja da sa druge strane maske materijalnog sveta postoji stvarnost. "Nista i nigde" sto se odnosi na Boga je stvarno i, suoceria s tim, covekova paznja je odvucena od spoljasnih nagrada. Taka se i najbogatiji covek na svetu rnoze odricati, ako ispravno rasuduje, dok pohlepan, sebican monah, koliko god bio zaklonjen od sveta, moze da ostane jako daleko ad cdricanja. Na isti nacin, neko rnoze biti izuzctno delatan i okrenut prema spolja: to ne skodi unutrasnjoj potrazi. Glavno sporno pitanje treceg

130

r

[\AKO SPOZNATI BOGA

stupnja okrenuto je privrzenosti. Pruzate li svoju privrzenost, na kraju krajeva, unutrasnjern iii spoljnom svetu? Na ovom dugotrajnom putovanju izranjaju mnogi izazovi i bez obzira na to kako na njih odgovorili recima, pravi se odgovori pojavljuju u vatri iskustva.

131

Dipak Copra

KAKO SPOZNATI BOGA

CETVRTI STUPANJ:

BOG ISKUPITELJ (lntuitivna reakcija)

razumevanje trpeljivost oprastanje neprosudivanje sveobuhvatnos

prihvatanje.

Mozak zna kako da bude delatan i kako da bude smiren. Zasto tu nije kraj? Kuda urn maze da ode kad jednom u sebi pronade spokoj? Ovako opisani, visi stupnjevi duhovnosti deluju tajanstveno, jer nema niceg posle tisine. Moramo pogledati u sta ti5ina rnoze da izraste, a to je mudrost.

Psiholozi su i te kako svesni da je mudrost stvarna pojava.

Ako pred Ijude svih dobi postavite mnosrvo problema, maze se predvideti da ce stariji davati mudrije odgovore od rnladih. Problem moze da bude bilo koji: da razrnislite da li vas je u poslovnom ugovoru neko prevario, ili kako srniriti medunarodni sukob koji bi mogao da dovede do rata. Mudriji bi odgovor mogao da bude da se saceka i vidi pre nego sto se deluje na osnovu pobuda. da se potrazi saver iz nekoliko izvora, ili da se nikakve pretpostavke ne uzimaju zdravo za gotovo. Zaista nije vazno u cernu se sastoji problem. Mudrost je sagledavanje stvari u njihovom pravom odnosu, primenjena na bilo koju situaciju.

Upravo kao sto se na trecern stupnju odvija roden]e Boga mira, na cetvrtom se odvija rodenje mudrog Boga. Voljan je da ne deluje prerna svojim osvetnickim pobudarna: vise nam ne zamera stare grehove, Njegov pogled je zasao izvan cinjenja dobra i zla. U ulozi Boga lskupitelja, On pocinje da povlaci svaku misao koja je zivot vukla prema dole, take da Njegova mudrost stvara oseca] da smo voljeni i pazeni. Time pocinje da se ublazava usarnljenost unutrasnjeg sveta. svt kvaliteti Boga iskupitelja su pozitivni.

Videcete da nijedan od ovih kvaliteta nije posledica razrnisljanja - kad bismo ih otkrili u nekoj osobi, nazvali bismo ih osobinarna karaktera. U ovom slucaju predstavljaju neodgovarajucu psiholosku varijantu mudrosti. Za psihologa mudrost je u meduodnosu sa godinama i iskustvom, ali je ovde prisutno nesto mnogo dublje. Duhovni ucltelji govore 0 tajanstvenoj sposobnosti poznatoj kao "druga paznja", Prva je paznja usmerena na trenutni zadatak, sa podacima koje nam pruzaju pet (ula. Ona se izrazava kao misli i osecanja. Druga se paznja razlikuje. Ona upire pogled izvan trenutnog zadatka, posmatrajuci na neki nacin zivo; sa dubljeg, nedokucivog stanovista. Mudrost proizlazi iz tog izvora, a Bog cervrtog stupnja se pojavljuje tek kad smo odnegovali drugu paznju.

Poznajem slavoljubivog pisca koji je neocektvano zaradio na knjizi koja je sve iznenadi1a postavsi bestseler. Ponesen prihodima od vise stotina hiljada dolara, osmelio se i sve ulozio u rizicnu naftnu kompaniju. Prijatelji su mu govorili da najvise takvih prilika iscrpi ulagace pre nego se pojavi bile kakva nafta. Pisac je bo nepokolebljiv i bez ikakvoga iskusrva se bacio u taj posao, otisavsi tako daleko da je posetio te busotine, koje su bile razbaeane po celom Kanzasu.

Ponovo smo se sreli sest meseci kasnije, na skupu izdavaca.

Zvucao je potisteno: izgubio je say novae. "Svi su jake ljubazni", rekao je sa stidorn. "Moji prijatelji se odupiru porivu da rni kazu. 'rekao sam ti'. Ali to sto sam izgubio novae zapravo i nije one

132

133

Dipak Copra

najgore, ani ponizenje. ana sa cirn moram da zivirn razlikuje se ad toga. Vidite, ad samog pocetka sam znao da ce to ulaganje propasti. Ni najmanje nisam sumnjao da sam donee strasnu odluku i svaki sam dan provodio kao sizofrenik, na jednom nivou prepun poverenja, a na drugom osuden na propast."

Ovo je drarnatican primer za cinjenicu da svi mi istovrerneno nastanjujerno vise odjednog nivoa stvarnosti. Prva paznja organizuje povrsinu zivota: druga organizuje dublje nivoe. I intuicija i mudrost izrastaju iz druge paznje i zato se one ne mogu porediti sa uobicajenirn razmisljanjem. Pa ipak, ovaj covek nije obracao paznju na svoju intuiciju, nastavio je sa svojim osudenim poslom, zanernarujuci svoj nesvesni deo koji je unapred znao sto ce se dogoditL Bog cetvrtog stupnja ulazi u vas zivot tek posto se sprijateljite sa nesvesnim.

Terapeuti za ova imaju jednu vezbu, koja se sastoji u zarnisljanju da se nalazite u mracnoj pecini. usli ste unutra kako biste pronasli savrsenog ucitelja, koji vas ocekuje na kraju tunelao Pocinjete da hodate prema njemu, osecate se smireno i u ocekivanju - pecina je topla i sigurna. Kako se priblizavate kraju, tunel se sir: i vi vidi te svog ucitelja okrenutog ledirna. On se polako okrece - to je trenutak u kojern bi trebalo da shvati te koga cere, od svih Ijudi koje ste ikada susreli, ugledati. Ko god to bio, vas deda, nekadasnji ucitelj ili cak osoba koju ne poznajete, kao sto su Ajnstajn i Dalaj Lama, od svoga ucitelja ocekivacete odredene osobine:

• Ucitelj bi trebalo da zna ko ste vi i koje su vase teznje.

Bog Iskupitelj je prepun razumevanja.

• Ucitelj bi trebalo da prihvati vase mane i sve ostalo.

Bog lskupitelj je trpeljiv.

• Kad mu ispricate ono sto nikada nikorn niste rekli, jer biste csecali krivicu i postidenost, ucitelj bi trebalo da vas razresi krivice. Bog Iskupitelj oprasta.

134

KAKO SPOZNATI BOGA

• Mudar kao sto jesre, udtel] ne bi trebalo da se mesa u vase odluke ili da ih oznacava kao pogresne Bog lskupitelj ne prosuduje.

• Ucirelj bi trebalo da je u stanju da razume celi raspon ljudske prirode. Bog Iskupitelj je sveobuhvatan.

• Sa svojim uciteljern bi trebalo da se osecate sigurni i blisko povezani. Bog Iskupitel] sve prihvata.

Za ulogu ucitelja ne naznacuje se nijedan pol (izvorni Mentor, koji se pojavio kao ucitelj i vedic Odisejevog sina uzeo je muski oblik, ali je to zapravo bila Atina, boginja mudrosti). Zapravo, prvi put mozemo da kazerno da Bog cetvrtog stupnja ima sklonosti prema zeni. lntuicija i nesvesno uglavnom se smatraju zenskim osobinama u suprotnosti rnuskoj moci razuma. Ista je podela bioloski izrazena kao prevlast desne i prevlast leve strane mozga. Cinjenica da desni mozak nadgleda muziku, umetnost, rnastu, prostorno prirnecivanje i rnozda intuiciju, ne zriaci da Bog cervrtog stupnja tamo prebiva, iako se to precutno pretpostavlja Mitovi sirorn sveta obuhvataju junake koji neposredne razgovaraju sa bogovima, a neki antropolozi nagadaju da upravo kao sto desni mozak rnoze da zaobide levi da bi primio neverbalne, nerazumske spoznaje, isto su tako drevni [judi mogli da zaobidu zahteve razuma i da prirnecuju bogove, vile, patuljke, andele i druga bica, U cije stvarno postojanje levi mozak u velikoj meri sumnja

Danas smo ograniceniji. Vrlo malo ljudi rnoze da kaze da je razgovarao sa Bogorodicom, dok smo mi ostali bozanske glasove u obliku intuicije srnestili unutra. Najvise sto ce se neki ljudi pribliziti delfijskom prorocansrvu jeste osecaj u zelucu Svakako je is tina da mozerno da zaobiderno razum kako bismo dobili uvid. lntuicija ne obuhvata razmisljanje i razradu. Nalik munji, ona blesne umom, noseci sa sobom osecaj ispravnosti koji se cdupire svakom objasnjenju

135

Dipak Copra

Mislim da postoji verovatnoca da su dye polovine mozga izvor prve i druge paznje, jer "prevladujuci" ne znaci i onaj koji vlada. Svi mi istovrerneno mozerno da budemo i intuitivni i razumski. svi su lekari imali priliku da stretnu bolesnike koji unapred znaju da Ii imaju ili nernaju rak, iii da Ii ce operaeija da uspe. Kad sam tek poceo da radim sreo sam zenu koja se, kad je muz trebalo da joj bude primljen u bolnicu, plasila za njegov livot Njegova operacija bila je jednostavnija i ni na koji nacin nije

ugrozavala njegov zivot. ;

"Sve ja to znam", uporno je tvrdila, "ali zaista me brine njegova operacija. jednostavno, imam los osecaj u vezi sa tim". Svi srno, ukljucivsi i njenog supruga i rnerte; pokusavali da Je ohrabrirno. Lekar X bio je poznat i vest hirurg;)a ipak. zena se i dalje plasila.

Kako se dogodilo, pojavila se neobicna slucajnost. Usred operacije njen suprug je doziveo retku reakciju na anesteziju. Umro je na stolu, ada nisu mogli da ga ozive. Bio sam potresen, zen a je bila neutesna. Ona je znala sta ce se dogoditi. pa ipak na razurnskorn nivou nije imala nikakav osnov da spreci operaciju. Ovakav sukob prve i druge paznje stvara sredisnju dramu cervrtog stupnja. Velika je pitanje kako nauciti da verujerno drugoj paznji, buduci da nesvesno prati glas da je nepouzdano, ako ne i rnracno i zloslutno. Kad jednom pocnete da se poistovecujete sa poznavaoeem - onim delorn sebe kojl je intuitivan, mudar i savrseno blizak sa kvantnirn svetom - tada Bog poprima novi oblik. Od svemocnog se pretvara u svezriajuceg.

Ko samja? ..

Unutrasn]i poznavalac.

Nikada necete imati poverenja u svoju intuiciju dok se ne poistovetite sa njorn. ovde se pojavljuje sarnopostovanje. Na prethodnim stupnjevirna unutrasnjeg razvoja postovana je osoba koja pripada grupi sto podrzava njene vrednosti. Ako unu-

136

KAKO SPOZNATI BOGA

trasnji poznavalac pokusava da prigovori, biva utisan. lntuicija zapravo postaje neprijatelj, jer ima los obicaj da izgovara stvari koje ne bi trebalo da cujete. Vojnik koji na prvoj linji franta zrtvuje svoj zivot ne moze priustiti sebi da razrnislja o okrutnosti rata i ispravnosti paciflzma. Ako njegov unutrasn]i glas kaze:

"U (emu je smisao? Neprljatelj sam opet ja u kOli drugog coveka", njegovo se samopostovanje raspada u paramparcad.

Osoba koja je stigla do cetvrtog stupnja odavno se odrekla zajednickih vrednosti. Izbledele su prlvlacnosti rata, nadrnetanja, berze, slave i bogatstva. Usamljenost i izdvojenost, medutim, nije laka sudbina, take da unutrasnji poznavalae dolazi u pornoc. On pruza novi izvor sarnoposrovanja zasnovan na stvarima koje se ni na koji drugi nacin ne mogu spoznati. Aka vas ushite naredni stihovi velikog persijskoga mistika Rumija, vi svakako razumete da unutrasnji svet moze biti uzbudljivi]i nego bilo sta u spoljnom svetu:

Kad lim rem

sa andelima lebdecu,

A kad umrem za andele, Ni zamlsliti ne mozes sea ell postati.

Na cetvrtorn stupnju se praznina spoljnog zivota smatra nevaznorn, jer je zapocelo novo putovanje. Mudri ne sede unaoko- 10 promisljajuci vlastitu mudrost; oni lebde kroz prostor i vreme, jer putovanje njihove duse nista ne moze da speci. Glad za usarnljenoscu, karakteristicna za svakog na cervrtorn stupnju, proizlazi iz pukog ocekivanja. Covek ne rnoze da dcceka da otkrije sta dolazi sledece u razvoju drarne duse.

Rec otkupljenje prenosi samo bledi smisao sveobuhvatnosti celog ovog poduhvata. Mnogo je vise toga u unutrasnjern poznavaocu nego sarno oslobcdenje od greha. Medutim, onaj koji se jos oseca opterecen krivicorn i sramom nikada nece krenuti

137

Dipak Copra

KAKO SPOZNATI BOGA

na putovanje. Ne morate biti savrseni da biste pokusali da dosegnete andele, ali morate biti u stanju da zivite sa samim soborn i da budete sebi drusrvo na duze vremenske periode. Osecaj greha sprecava tu sposobnost. Kako voli da kaze jedan moj pomalo ironican prijatelj, psihijatar "0 ljudskim teznjarna mnogo ces saznati kada jednom shvatis da. devedeset i devet odsto ljudi provodi devedeset i devet cdsto vremena pokusavajuci da izbegne bolne isline".

Oni koji svoje vreme provode na drugi nacin mogu da izgledaju tajanstveno. Unutrasnji poznavalac malo je povezan sa pet cula, njega ne zanima kako stvarnost posmatra situaciju. On jednostavno zna. Ova tajna predmet je cuvenog zenovskog poredenja. mladi monah dolazi kod svog ucitelja, svestenika manastira, govoreCi: "Morarn da spoznam smisao zivota. Hocete da rni pricate a tome, gospodine?"

UCitelj, koji je bio poznat po svojoj umesnosti u kaligrafiji, podigne cetkicu i na komadu papira brzo isplse rec paznja. Ucenik ceka, ali se nista drugo ne dogada. "Gospodine, cdlucio sam da ovde sedirn sve dok mi ne kazete u cernu je smisao zivota". ponavlja on

On seda i trenu tak kasnije uci telj pcdize svoju cetkicu i ponovo na papiru pise rec paznja.

"Ne razumern", buni se ucenik. "Receno je da sre postigli najuzvisenije prosvetljenje. ja sam jako voljan da ucim. Zar mi necere reel svoju tajnu?" Ali ni treci put ucitelj nema sta da kaze, vee sarno uranja svoju cetkicu u emu tintu i pise rec paznja. Nestrpljenje rnladog monaha pretvara se u obeshrabrenost.

"Zriaci da nemate cernu da me naucite?", tuzno rece. "Kad bih sarno znao kamo da se denem. Tako sam dugo tragao." On ustaje i odlazi. Stari ucitelj pratt ga saosecajnirn pogledom, pa uzima cetkicu i jednim jedinirn pokretorn pise rec paznja.

Ova mala prica gubi svoju zenovsku bit kad shvatite da ucitelj govori 0 drugoj paznji. On ne moze da odgavori na gorljivo pitanje ucenika jer na nivou prve paznje nema odgovora. Uce-

nik isto take nije irnao pojma 0 uzbudenju koje je osecao ucitelj, jer se spolja to nije mogio uociti. I rni srno is to to pokazali uvidevsi da u materijalnom svetu Bog ne ostavlja tragove. Na cetvrtom stupnju ste ccarani Bogom, ne zato sto vam je potrebna zastita ili uteha, vee sto ste postali lovae koji progoni svoj plen. Lov je izazovniji kad divljac ne ostavlja tragove u snegu.

Kako se uklapam .? ..

Razumevanjem.

Na trecern stupnju unutrasnji svet pokazje slabo delovanje.

Brodovi ne plove kad je vreme mrrvacki mirno. Oni miruju i cekaju. Unutrasnji svet ozivljava na cervrtorn stupnju, gde se srnirenost i spokoj prervaraju u nesto rnnogo korisnije. Covek pocinje da shvata kako stvarnost deluje, a ljudska priroda pocinje da otkriva svoje tajne. Eva nekih prirnera.

Ne postoje irtve.

Sveje dobro uredreno, stvari se odvijaju onaka kako bi i trebaio. Stucqjnim dogadajima upravlja visa mudrost.

Haosje varka, II svim dogadajima vlada potpuni red. Nista se ne dogada bez razloga.

Nazovimo ovo skupom uvida, nagomilnim oko pitanja zasto se stvari dogadaju onaka kako se dogadaju. To je vrlo duboko pitanje. Svi mi ga postavljamo, ali smo skloni da ga postavljamo u prolazu Ne pokusavarno da strasno shvatimo delovanje sudbine. Ako se neke srvari cine kao predodredene, a druge slucajne, neka i bude tako. Medutirn, na cervrtorn stupnju sudbina postaje pitanje na koje se mora odgovoriti. Covek je doziyeo dovoljno primera u Kojima je na delu sigurno bila "nevidljiva ruka", Mozda su ti primeri mali, ali ih ne smemo zanemariti. Nedavno sam nespretno baratao racunarom i izgubio veliki deo jako vaznog rada. Te noci jedva da sam spavao, a jedini lek bio

138

139

Dipak Copra

je deo softvera koji bi mogao da spase moja izgubljena poglavlja, ako se uopste mogu spasiti, Bilo je mucno cekati na nocnu isporuku, koja naravno nije stigla na vreme. Uzeo sam slusalicu i okrenuo broj preduzeca za dostavu, kada je kornsija zakucao na vrata. "Mislim da je ovo za vas", rekao je, pruzajuci mi paket, koji je zapazio hcdajuci nasim dvoristern. Posiljka je srigla na pogresan kucni ulaz, na jedna stara zatvorena vrata, a raznosac nije mogao pozvoniti na zvono, jer ga nije bilo na tim vratirna.

Pored toga sto mi je stigla upravo u trenutku kad sam nameravao da napravim malo zbrke preko telefona, posiljku je pronasao neko ko nikada nije dosao nenajavljen. Kako su svi ti delici, koliko god bili mali, uspeli da se sloze?

Na cetvrtorn stupnju necete imati mira dok ne shvatite odgovor. Nakon sto ste obratili dovoljno paznje (a to je uvek kljucna rec) pocinjete da shvatate da dogadaji oblikuju obrasce: shvacate da oni isto tako sadrze pouke ili poruke. ili znakovespoljni svet na neki nacin pokusava da stupi u kontakt - i tada uvidate da su svi ti spoljni dogadaji sarno simboli unutrasnjih (U mom sluca]u, unutrasnji dogadaj bila je Ijutita napetost koje sam zeleo da se izbavim). Krugovi se sire iz sredista, postaju sve siri i siri, sve dok ne pocnete da uvidate da iza "nevidljive ruke" postoji i urn, kao i velika mudrost u njenom delovanju.

Zakljucak ovog malog skupa uvida jeste da ne postoje zrrve.

Mudri ljudi to cesto govore, ali kad oni tvrde da je sve mudro i pravedno uredeno, njihovi slusaoci ostaju zbunjeni. A sta je sa ratovirna, pozarima, besmislenim ubisrvirna, avionskim nesrecarna, tiranijama, razbojnicima i take dalje? Sve to podrazumeva zrrve i cesto okrutne izvrsioce. Kako je pesnik Brauning imao srnelosti da tvrdi da je Bog na nebu i da je sve na svetu dobro? On je to saznao od Boga samog, ali bio je to Bog koji se ne moze sresti sve do cetvrtog stupnja.

Ovo je dobar trenutak da se zapitamo sto unutrasnji poznavalac doista zna. Kao sto ga obicno cdredujerno. znanje je isku-

140

KAKO SPOZNATI BOGA

stvo zabelezeno u parncenju. Niko ne bi znao da voda provri na stotinu stepeni Celzijusovih da to nije zaparnceno. To znaci da mudri irnaju mnogo vise iskustva od nas ostalih, ili su rodeni sa vecim kapacitetom mozga. Ali, da ll je zaista rec 0 time? Nakon razvoda, osoba mcze da se zali da je vee od medenog meseca bi- 10 oCigledno da brak nece uspeti. Pa ipak, tek naknadni uvid pokazuje vaznost intuici]e. Koliko je ona uopste pouzdana? Cini se da to znaju sarno mudri. Mudrost se sastoji u tome da su nam prijatne i sigurnost i nesigurnost. Na cervrtorn je stupnju zivot spontan, pa ipak ima svoj nacrt, dogadaji iznenaduju, ali sadrze i neumoljivu logiku. Cudno je sto se mudrost cesto pojavljuje tek kad prestanemo da razrnisljarno. Umesto da si tuaciju razmotri iz svih uglova, covek doseze tacku na kojoj izranja jed nostavnost. U prisustvu mudre osobe covek oseca unutrasnji spokoj, koji je ziv i dise u svom okruzenju, kome nije potrebna nikakva spoljna porvrda. Zivotru usponi i padovi postaju jedno. To Novi zavet naziva "spokojern koji nadrasta razumevanje'', jer se proteze izvan sfere razmisljanja - nikakvo vas dubokoumno mozganje nece tame odvesti.

Kako da pronadem Baga? .. Prihvatanjem samoga sebe.

Unutrasnji svet ima svoje oluje, ali mnogo su uzasnije njegove dilerne. "Dilema susi veru", kao sto je rekao jedan indijski svetac. Niko ne rnoze da odmakne daleko na cetvrtom stupnju ako sumnja u samog sebe, jer "ja" je sve sto ima ina sta moze da se osloni. Spoljna pcdrska izgubila je svoju uverljivost. U obicnom zivotu covek se plasi takvog gubitka. Odbaceni, covek bez domovine i izdajnik, uloge su koje niko ne zeli da odigra. Sedio sam u bioskopu i slusao desetine Ijudi koji su se rasplakali dok je radoznala gomila jurila za Covekom-slonom po zeleznickoj stanici. Njegova odbojna glava bila je skrivena pla tnenom vrecom; kad su ga na kraju saterali u cosak, on se ckrece svojim

141

Dipak Copra

KAKO SPOZNATI BOCA

progoniocima i u svom bolu uzvikne: "fa nisam zivotinja. ja sam ljudsko bice!"

To nase nesvesno progovara u svom najdubljern strahu. Za sve one sa strane u tome postoji element neprirodnosti, jer normalnost odredujemo prihvatanjem. Medutim, na cetvrrorn stupnju sva su sidra izgubljeria. "[ednorn sam bio gotovo veren sa jed nom zenorn", rekao mi je prijatelj koji je nekoliko godina proyeo u manastiru. "Bilo je to davno, a ja nisam irnao nikakvog iskuscva na tom podrucju. [edne smo noci sedeli u mraku, na kaucu. Njena glava je pocivala na rnojirn grudima, a osecao sam da sam joj toliko bIizak da sam joj rekao: 'Znas, koliko god volim tebe, mislim da jednako toliko volim i covecanstvo'.

"Uspravila se uzasnuta. 'Zar ne snvatas da je to najgore sto mozes da mi kazes?', uzviknula je. A ja nisam shvatio. Uskora smo raskinuli, a ja jOs ni sad zapravo ne shvatam zasto je bila take uznemirena."

U tom trenutku sudarila su se dva pogleda na svet. Za zenu reo njenog ljubavnika behu izdaja, jer je u njemu trazila podrsku; odabravsi da voli nju umesto nekoga drugog, on ju je ucinio celovitijom. njenom je identitetu pridodao spoljnu porvrdu. Muskarac je osecao supratno - u njegovim ocima ukljucivanje covecanstva u ljubav emile je tu ljubav uzvisenijcm. U sustiru. on nije shvatao kakva je vrsta pcdrske njoj bila potrebna. Zeleo je da iskusi stanje u kojem je celokupna ljubav ukljucena u jednu ljubav. Teske je postlci takav cilj, a mnogi ljudi cak i ne vide njegovu vrednost (barem ne za sebe - mogu je ceniti u svetome Franji iIi Bodisatvi). od detinjstva svi smo mi dobili sigurnosc zbog toga sto smo imali jednu majku, jednoga oea, nase prijatelie, jednog supruznika, nasu porodicu, taj osecaj vezanosti odrazava potrebu za podrskorn koja se prattle kroz celi zivot.

Na cetvrtorn stupnju celo ustrojstvo podrske se rasplinjava - covek je ostavljen da pcdrsku dobije iznutra, od samoga sebe. Prihvatanje sarnoga lebe postaje put pre rna Bogu. Ne radi se 0 tome da neki unutrasnji glas sapuce reci ohrabrenja, niti se tra-

zi nova duhovna porodica. Kada Hristos kaze svojim sledbenicima da moraju da umru, on govori 0 stanju unutrasnje izdvojenosti. To nije hladna, bezdusna izdvojenost, nego jedna vrsta prosirivanja kojoj vise nije potrebno da pravi razliku izrnedu mene i tebe, tvog i meg, onog sto ja zelim i onog sto ti zelis. Za ego su takve dileme savrseno smislene, pa ipak, na cervrtorn je stupnju cilj naci se izvan ogranicenja. Ako to ukljucuje odricanje od starih sistema podrske, covek ce rado platiti cenu. Dusu na njenom putu vodi jedna unutrasnja strast koja zahteva svoje ispunjenje.

Kakva je priroda dobra i zta> ...

Dobra je jasnoca, sagledavanje istine.

Zlo je slepilo, negiranje is tine.

142

Za one izvana, cini se da se covek na cetvrtorn stupnju iskljucio. Bez ikakvih preostalih drusrvenih veza, nema zapravo ni drustvene uloge. Grupa onih koji se ne uklapaju, okupljena na marginama svake kulture sastavljena je od ludaka, proroka, rnudraca, pesnika i vizionara. Ne maze se lake razluciti sta je sta, a cinjenica da svi oni naizgled zrve nista ne radeci srneta mnogim ljudirna. Sokrata su osudili na smrt jednostavno zato sto je bio mudar - vlasti su to oznacile kao "kvarenje mladezi" i pristajanje uz "nova religijska verovanja" - a ista se prica uvek ispocetka odigrava tokorn istorije Najdublji uvidi najcesce nisu drusrveno prihvatljivi. stoga ih drustvo smatra ludackirn, bogohulnirn ili zlocinackim.

Na cervrtorn stupnju dobra i zlo i dalje su suprotstavljeni, ali sa mnogo manje strogosti nego pre. Dobro je jasnoca uma, koja donosi sposobnost da se sagleda istina Zio je sJepilo ili neznanje, zbog kojeg je nernoguce videti istinu. U oba slucaja govorimo oosobinamaja Osoba prihvata odgovornost za odredivanje "istine" kako je on iii ona shvata. Ali tu se pojavljuje jos jedna optuzba. Sta ako je istina jednostavno nesto pogodno?

143

Dipak Copra

KAKO SPOZNATI BOGA

Mozda ce krada hleba biti ispravna, jer "rnoja istina" je da sam gladan. Medutim, ovakva vrsta primenjene etike ovde nije sredisn]e pitanje. Na cervrtorn stupnju istina je mnogo neuhvatljivija, pa cak i misticna. Poseduje neku vrstu duhovne cis tote koju je tesko definisati. Kad je lsus poducavao svoje sledbenike da ce ih "istina oslobcditi'', on nije govorio 0 odrec1enom skupu cinjenica niti 0 dogmama, nego 0 otkrivenoj istini. U modernom jeziku mogli bi to drugacije prevesti: tragaj za unutrasnjim poznavaocem i to ce te oslobodili.

Drugim recima, istina posta]e potraga u kojoj te niko ne moze spreciti. Dobrota znac: ostati veran svojoj potrazi, zlo je kad covek dopusti da ga od nje nesto odvuce. U sokratovorn slucaju, cak ni srnrtna presuda nije mogla da dopre do njega. Kad su mu ponudili da se iskrade izAtine i u drustvu svojih prijatelja pobegne preko mora, on je to odbio. Njihova zarnisao 0 zlu - umreti od ruke potkupljenog suda - nije bila i njegova. Za njega bi zlo bilo da izda samoga sebe. Niko nije mogao da shvati zasto se nije plasio smrti. okruzen uplasenim, razocaranim ucenicirna, objasnio je da je smrt neminovan ishod. Delovao je kao covek koji smireno koraca prema iVICi litice, sa tacnorn svescu kamo se zaputio. Sada, kad je stigao do ivice odakle mora da skcd, zasto bi postednji korak donee bile kakav strah? To je zaita savrsen primer razmisljanja na cetvrtorn stupnju. Potraga ima svoju svrhu i (:0- vek je sledi do kraja. Ispivsi svoju casu kukute, Sokrat je urnro kao izdajnik drzave, ostavsi potpuno odan samom sebi: to bejase postupak krajnje dobrote.

144

njenim nasledem iskonskog greha, postoji krivica. Pitanje je koliko je modena. Odnosno, jesmo li ucinili nesto cirne smo zasluzili da se osecamo krivima, ili je ljudska priroda stvorena na takav nacin?

Greh se moze odrediti kao zlo koje ostavlja utisak. Losa dela koja zaboravite nernaju poslediea, zajedno sa or ima koja su bila nenamerna - ostavi ti lonae na sporetu be? nadzora ida se zapali jeste nezgoda, a ne greh. Bi10 koj: tin koji ostavlja utisak na Istoku se naziva karma; to je mnogo sira definicija od definicije greha i ne ukljucuje moralnu krivicu. Ljudi cesto govore 0 losoj karrni, usredsredujuci se na vid zla: ali, u svom najciscem obliku karma moze biti dobra ili losa. a ipak ostavljati utisak.

Na cervrtom stupnju postaje jasna vazncst ovoga razlikovanja, jer kako dobro i zlo postaju manje odredeni, javlja se zelja da se covek oslobodi i od jednog i od drugog. Malo bi imalo smisla da se ovaj eilj pojavi pre cervrtog stupnja. Na ranijim stupnjevima ulaze se ogromna kolicina napora da bi covek bio dobar. Bog kaznjava one koji nisu dobri, a one sto On ne postigne, postici ce griznja savesti. Ali Bog cetvrtog stupnja, usmeren ka iskupljenju, i gresnike i svece sagledava u istorn svetlu, a sva dela kao jednaka. Takva procena sablaznjava. Drustvo postoji da bi povuklo granicu izmec1u dobra i zla, a ne da bi je izbrisalo. Kad se lsus druzio s gubavcima i izopstenicima, kad je zanernarivao religijske praznike i skresao stotine jevrejskih zakona na dva (ne irnaj drugih bogova osim Soga i voli bliznjega svoga kao samog sebe), dobri ljudi eke njega pretpostavljali su da je iii lud ili zlocinac.

Zapravo, hie je izuzetno odgovoran. U jednom je izrazu - "Kako sejete, tako cere i znjeti'' - Isus jezgrovito izrazio zakon karme. Nije imao nikakvih narnera da se oslobodi losih dela, nego je umesto toga ukazivao 11a vis: duhovni zakon. vasa danasnja del a odreduju vasu sutrasnjicu. Bez obzira na to da li je neki cin odreden kao dobar ili los, ovo uzvisenije pravilo nije moguce zaobici, Oni koji misle da je to moguce nisu dovoljno

Koji je moj zivotni izazov? ..

Zakoraciti izvan dilerna.

Raspravu 0 grehu sacuvao sam za trenutak u kojem cerno bolie razumeti unutrasnji svet. Greh je tvrdoglavo pitanje. Buduci da u detinjstvu niko nije bio savrsen, svi mi nosirno utiske krivice i stida. Cak i u kulturama u kojima ne postoji legenda 0 Padu, sa

145

Dipak Copra

duboko tragali. Na cetvrtom stupnju postoji dovoljno uvida kako bi se shvatilo da sva prosla dela mogu da se vrate pocinioeu. Ova pokretacka si1a pokazuje se vaznijorn od urvrdivanja greha.

Na sta bi se onda svelo oprastanje greha? Kako iskupiti svoju dusu? PronaCi odgovor na ovo pltanje zivotni je izazov ovog stupnja. Otkupljena dusa sebe shvata kao novu i besprekornu. Prema zakonu karrne nernoguce je dosegnuti ovo stanje nevinosti, jer se hug setve i zetve nikada ne zaustavlja. (Za razliku od greha, karma deluje i u primerima slucajnosti i nenamernih gresk. - bez obzira na okolnosti, cin je Cin i ima svoje poslediee.)

Problem doda tno usloznjava cinjenica da svaka osoba napravi milione dela tokom svog zivota, a oni se na svim nivoima preklapaju, obuhvaceni su i osecaji i namere. Da li je covek kcji daje novae siromahu zbog sebicne zelje da spasi svoju dusu ispunjen vrlinom? Da li je pravilno ozeniti se zenorn koja nosi rvoje dete cak i ako je ne volis? Postaje izuzetno slozeno razdvajati dobro od zla, ucenje 0 karmi taj racun otezava, a ne olaksava, jer urn uvek moze da pronade neku tananu pojedinost koju je prethodno prevideo.

Moze yam biti potreban eeli zivotni vek kako biste razresili tu zagonetku. ali odgovor je jednostavan, bar teorijski: svoju dusu mozete da iskupite okrecuci se Bogu. Bog koji iskupljuje jedino ie bice u svemiru na koje se karma (ili greh) ne odnosi. Ili, jos jasnije, Bog transcendira karrnu, jer se sarno On ne nalazi u svemiru. Coveka na cervrtorn stupnju ne zanima molitva za cudesno iskupljenje od svih njegovih proslih losih postupaka: one sto on zeli jeste da isto tako izade iz svemira. Drugacije receno, on zeli ukidanje pravila "Kako sejes, tako ces i znjeri".

Kako to uopste maze da se dogodi? [asno je da nlko ne moze da opozove zakon uzroka i poslediee. Na Istoku, pojmovima karrnicke teorije receno.Ijudi kazu da zla dela prate dusu kroz vreme i prostor, sve dok dug ne bude naplacen. Cak ni smrt ne

146

KAKO SPOZNATI BOGA

rnoze ukinuti karrnicki dug; to se dogada tek kad postanete Zrtva istog zla koje ste pocinili, il! kad lose tragove cdradite dobrima.

Medutirn, na nivou druge paznje ovaj krug je nebitan. Covek uopste ne mora da ukine zakon karme. Uprkos eelokupnoj delatnosti na povrsini zrvota, unutrasnja racka svesnosti ostaje netaknuta. Onog casa kad se ujutro probude, svetae i gresnik na istom su mestu. Obojiea osecaju da su zivi i svesni. Ova je tacka izvan nagrade i kazne. Ne poznaje dualnost; zato je na cetvrtom stupnju izazov da pronades to mesto, da ga se drzis i tu zivis. Kad ste izvrsill taj zadatak, dualnost nestaje. Oslobodeni ste svih vezanosti za dobre iii lose postupke. Hriscanskirn pojmovima receno, vasa je dusa iskupljena i vracena nevinosti.

U cemu]e moja najveca snaga? ..

U uvidu.

U cemu]e za mene najveca prepreka? ..

U obmani.

Ranije sam rekao da su na cetvrtom stupnju sva sidra izgubljena. Sada znamo i zasto. U unutrasnjoj se potrazi radi 0 razvezivanju vezanosti. To se ne dogada odjednom, niti su sve vezanosti jednake. Sasvim je normal no irnati duboke uvide 0 sebi, a zbog nekih stvari i dalje osecati stid ili krivieu kao malo dete. Dusa nalikuje na iscrpljenu vojsku koja marsira. Neki se vidovi guraju napred, drugi teturaju pozadi

Razlog za to opet je karma: ne ostavljaju sva nasa prosla dela iste tragove. Neke Ijude celoga zivota progone dogadaji iz njihove proslosti koji su naizgled nevazni. Poznajern coveka koji je morao da otpusti stotine zaposlenih, da ponovo uspostavi posao koji je na kraju propao i da na razlici te nacine odlucuje 0 sudbini mnogih ljudi. Njegove odluke su svaki put izazivale bol i prituzbe, koliko god dobronamerne bile. Njegov san nista ad

147

Dipak Copra

svega toga ne uznemirava, dok u dnu srca ne moze sebi da oprosti sto nije bio pored majcine samrtne postelje kada je urn ira la. Pomisao da je toliko toga ostalo neizgovoreno svakog dana u njemu izaziva krivicu. Na nekorn nivou on zna da njegova majka oseca njegovu ljubav, ali od toga njegova rana krivice ne zaceljuje.

Zbog svoje snazne subjektivnosti, cervrti stupanj zahteva novu taktiku. Niko izvan vas ne moze da vam ponudi razresenje. Oa biste prosli prepreku potreban yam je vas lien: uvid: ako ne mozete da je prodete, nastavicete da se borite sa obrnanom sve dok to ne ucinite. U slucaju ovog rnuskarca, njegova je obrnana u tome sto misli da je los zato sto nije bio sa svojom majkom (zapravo nije mogao da bira, jer je njegov put kuci bio odlozen j to protiv njegove volje): uvid se sastoji u tome da se njegova iskrena ljubav ne mora i pokazivati prema spolja. Ali pored tih pojedinosti, na cervrtorn stupnju postoje sarno jedan uvid i jedna obmaria. Uvid jeste da je sve u redu, obmana je da smo napravili neoprostive greske. Razlog zbog kojeg je sve u redu potice iz iskupljenja. u Bozjirn ocima sve su duse nevine. lsti nam razlog kaze da smo u zabludi sto se drzirno svojih proslih gresaka. One ne mogu uprljati nasu dusu, dok ce njihov preostali ucinak. U obliku krivice. srama i vracanja duga, vremenom biti ispran.

Koje je za mene najvece iskusen]e? ..

Obmana.

Radi se i 0 sarnoobmani i 0 varanju drugih. Svaki stupanj unutrasnjeg razvoja obuhvata vise slobode nego onaj prethodni. osloboditi se greha veliko je dostignuce cetvrtog stupnja, ali je cena iskupljenja neprestano bdenje. Teske je neprestano sebe ispitivati. Unutrasnji glas cesto vas podstice da budete blazi prema sebi, da srvari uzirnate takve kakve jesu, da radite kako to Cine i svi drugi. Kad biste sledili raj savet zivot bi bio mnogo

148

KAKO SPOZNATI BOG/\

prijatniji. Sokrat bi se izvinio sto je povredio moral Atine; rnogao bi da propoveda prihvacenu mudrost umesto sposrvene. Ali, prepustiti se ovom jednostavnom putu predstavljalo bi prevaru, jer se unutrasnji prodor mudrosti ne moze zaustaviti. (Platen je to reci to izrazio. "[ednorn upaljen, plamen is tine ne moze se ugasiti".) Osim aka ne zelite da se prevarite da mislite drugacije, osoba na cetvrtom stupnju zaista je slobodna od spoljnih vrednosti.

Koliko dugo traje ovo iskusenje tazliku]e se od osobe do osobe. U mitu coveka trenutno iskupljuje rnilosrdni Bog, dok je to u stvarnosti proces sa mr ago preokreta. "Mislim da je rnoja dusa nalik onim vevericama u parku'', neko mi je jednom rekao. "Kad pokusavate da nahranite vevericu, ona kikiriki nece uzeti odjednom. Krenuce prerna varna, a zatim izgubiti zivce i pobeci. I najrnanji pokret rnoze da je otera i tek ce nakon nekoliko pokusaja skupiti hrabrosti i posegnuti za onirn sta zeli." To je tacna poredenje. Na odredenom nivou svi zelimo da se resimo greha. Kao sto Rumi kaze u jednom aforizrnu. "lzvan svih zarnisli 0 dobru i zlu postoji polje - hoces Ii da se tame sastariemo?" Koliko god zeleli, nernoguce je trkorn dcci do tog mesta. Nasi stari utisci jake su snazni, krivica i stid izranjaju kao podsetnik da je potrebno vise od jednog cina volje da bi se izbegle misli 0 dobru i zlu. Taj proces se mora nastavljati bez obmana. Ne rnozete zavarati svoj osjecaj nesavrsenstva ili gresnosti - sami odaberite izraz - u nadi da cete jed nom i zauvek izbrisati proslost. Treba mnogo poraditi na rneditacijarna, samoposmatranju, preuzimanju odgovornosti. Morate delovati prerna istini kako varn se pojavljuje. Morate da isprobate svaki korak napred, doll. vas pri tome iskusenje da krenere unazad prati sve do samoga kraja.

Morate se suociti sa svim sto obuhvata samoprihvatanje.

Na kra]u se pokazuje da je pobeda cervrtog stupnja protivrecnost. U samom trenutku kad shvati te da ste dobra, da vise nikada ne treba da brinete 0 dobru i zlu, spoznacete i da nikada niste

149

Dipak Copra

KAKO SPOZNATI BOGA

ni ucinili zlo. lskupljenje dusu vraca osecanju nevinosti koje zapravo nikada nije nestalo. IIi, jednostavnije receno, celokupni proces tokom kojeg ste iskreni prema sebi kao nagradu donosi visi nivo svesti. Na tom nivou, pitanja dualnosti su os tala iza vas, a kad se to dogodi, subektivno se osecate iskupljeni.

t

PETI STUP AN] :

BOG TVORAC (Stvaralacha reakcija)

150

Postoji nivo srvaralastva koji daleko nadrasra sve 0 cernu smo do sada raspravljali. On se javlja kad intuicija postaje tako snazna da mora da provali u okolinu. Ta "visoka intuicija" nadzire dogadaje i ostvaruje zelje, kao da umetnik ne radi sa bojom i platnorn, nego sa sirovim materijalom zivota. Sledeci primer iz moga zivota poceo je u svetovnim okolnostima, a postajao je sve cudesniji i cudesniji

Pre nekoliko meseci sedeo sam u kaneeJariji pregledavajuci materijal za knjigu kojem je jos nedostajao crtez za naslovnu stranu, ali nisam poznavao nijednog profesionalnog crtaca Tek sto sam pomislio: "Pitam se koga bih mogao da prona dem?", zazvonio je telefon. Bila je to rnoja odrasla kcerka, Malika, koja je zvala iz lndije, a kad sam spomenuo svoju nevolju, odmah rni je predlozila irsku umetnicu Suzan Malkolm (to nije njeno pravo imej. Ni kcerka ni ja nismo irnali pojma gde zivi. Spustio sam slusalicu i vise nisam 0 tome razrnisljao, sve dok to poslepodne iz Londona nije nazvao izdavac. lako je postojala mala verovatnoca, pitao sam ga poznaje Ii Suzan Malkolm, ali nije je poznavao. Sat kasnije bio je na zabavi kada je osoba do njega primila poziv na mobilni telefon. Osoba je podigla telefon i rekla: "Suzan?"

Moj prijatelj izdavac prepustio se iznenadanom porivu. "Oa li bi ti rnozda mogla biti Suzan Malkolrn?", upitao je. Neverovatno, ali hila je ana. Moj je prijatelj zapisao njen telefonski broj i zamolie je da me nazove. Do tada sam ja - bio je to jos taj isti dan - odleteo avionom u Los Andeles na zakazano predavanje. Bilo je me-

151

Dipak Copra

dutirn rano, take da sam svoj iznajmljeni automobil zaustavio pored trotoara, nisam imao pojma gde se tacno nalazim. Proveravajuci poruke na mobilnom, pronasao sam i poruku od Suzan Malkolm. To su bile dobre vesti, pa sam otkucao broj koji mi je ostavila.

"Halo?", odgovorio je zenski glas.

"Suzan", rekao sam predstavivsi se, "pitam se da li bi mogli

da dodete iz Dablina. Mislim da za vas imam jedan posao."

"Pa, zapravo, trenutno nisam u Irskoj. U Los Andelesu sam." "Zaista? Gde ste odseli?", upitao sam.

"Nisam sigurna", odgovorila je. "A, da, Dominic 3312." Pogledao sam kroz prozor automobila i osetio zrnarce - zaustavio sam se tacno ispred njene kuce.

Kako se nesvesno prepustamo Bozjim rukama. jasno je da ovaj primer zalazi s one strane intuicije, jer niko ko je ukljucen u ovu pricu nije imao nikakvu intuiciju. To je vise od sinhroniizacije. jer ovo nije bio sarno slucajni susret koji se kasnije pokazao kao znacajan. Kako mozerno da nazovemo niz dogadaja koji 0(pocne sa slabasnorn namerom, da bi se prosirio na dva kontinenta, nekoliko vremenskih zona i usputne zivote cetin osobe?

Odgovor je - stvaralastvo, Podrucje uma, buduci izvan vremena i prostora, moze da njima upravlja u svoju vlastitu korist. Najcesce njegovo delovanje nije izlozeno pogledima. Mi ne primecujerno kako se okrecu tockovi sudbine - odnosno, ne do petog stupnja. Sada je doslo vreme kada sudbina vise ne mora da bude skrivena od pogleda. To se dogada kada se covek odrekne svih zamisli 0 slucajnosti, nenamernosti i slucajnim dogadajima i umesto tog prihvata odgovornost za svaki pojedini dogada], kako god nevazan bio. Dogadaji se vise ne dogadaju "ramo negde", vee ih vode namere samog coveka. Peti stupanj sjedinjava pojedinca i Boga u partnersrvo, kao one koji zajedno srvaraju. Kad ste spremni da uspostavite takvo saveznisrvo, Bog sa kojim se susrecete ima ove osobine.

152

KAKO SPOZNATl BOGA

neogranicene stvaralacke rnogucnosti nadzor nad prostorom i vremenom obilje

otvorenosr

velikcdusnost

zelju da Ga spozn.ite nadahnuce.

To je najbliskiji Bog kojeg smo do sada projektovali, zbog osobine koja je kljuc petog stupnja. otvorenost. Bog Tvorac je voljan da svoju moe podeli sa oriim sto je srvorio. Njegovo obilje i velikcdusnost proizlaze iz Njegove orvorenosti. Tvorac je mnogo obuhvatniji od bilo kojeg prethodnog Soga, a rias urn treba da shvari sta znaci imati celokupnost vremena i prostora na raspolaganju.

Kad su Adam i Eva kusali zabranjeno voce, to je u njirna odmah stvorilo osecaj stida. Taj prvi trenutak sarnosvesti ih je naveo da se sakriju od Soga i na neki nacin rni se jos i danas sakrivarno. Drugim recirna, uverenje 0 grehu oduzelo nam je nase srvaralastvo, koje se mcze uporediti, ako ne i izjednaciti sa Bozjirn. Vracanje izvoru predstavljalo je vecni sadrzaj od prvog stupnja. Napokon, na petorn stupnju vise nema ni traga pocetnog greha, 11i nekog nesavrsensrva koje bi trebalo da okajemo.

Oa se vrarirno mom prvom primeru, cinjenica sro sam pronasao svog crtaca ne znaci da sam stigao do petog stupnja. Kljucno pitanje se odnosi na ulogu koju sam igrao. Ako sebe sagledavam izvan procesa, tada nisam satvorac. Lazar bejase neverovatno zaprepascen kad je uskrsao iz mrtvih, ali on sam nikog nije uskrsao, niti je tvrdio da je sam izveo svoje cudo Oa bi bili u saveznisrvu sa Sogom, morate podrzavati svoju stranu partnerstva, sto ukljucuje neka vrlo odredena uverenja.

153

Dipak Copra

KAKO SPOZNATl BOGA

Sebe treba da vidite u sredistu stvarataceog procesa. Treba da prihvatite odgovornost za sve ishode.

Treba da shvatite da sve misli imaju posledicu, pa ca): i najmanje.

Treba da se poistovetite sa vecim]a od onoga koje zivt ovde i sada, u ovom ogranicenom fizickom telu.

Mnogi ljudi na duhovnom putu rado prihvataju jedno iIi vise od ovih uverenja, ali je cdlucujuci cinilac zivite Ii po njirria. [edan preduslov su godine meditiranja, kontemplacije ili molirve: drugi je mnogo unutrasnjeg rada da bi se uklonila sumnja u samog sebe i uverenja 0 sopsrvenoj nesavrsenosti. Nadasve, ovo je stupanj moci, a to podrazumeva da razjasnite sebi da li zasluzujete da njirne upravljate. Ljudi na petom stupnju su cbicno okrenuti prema unutra i drze se za sebe, ali svi ani znaju da se racunaju njihove namere. Stvari se dogadaju jer ani zele da se dogode, bez obzira na to jesu li posledice dobre ili lose i bez obzira na to donose li im iii ne bilo kakvu ociglednu korist. Iza zavese privatnosti ti ljudi ne moraju biti znacajni, bogari iii slavni. Oni su, medutirn, prepuni radosti zbog toga sto znaju da Bog svoj stvaralacki duh deli sa njima.

du pitanje, a tada ceka]u da se pojavi resenje - i zato je neophodno zaci u opusteno stanje.

Sta radi mozak onih sati ili dana pre nego se pojavi srvaralacko resenje? Nemamo pojma. Dok priprema znacajno teorijsko otkrice. Ajnstajnov mozak pokazuje istu svetovnu delatnost kao i mozak bilo kog coveka.

Pa ipak, ne rnoze se negirati da urn cim nesto jako neobicno, posebno ako stvaralasrvo prosirirno izvan onog sto cine jedan Ajnstajn iii Mikelandelo. Ako stvaralasrvo znaci oblikovanje svoje vlastite sudbine iz prostora-vremena. bilo bi besplodno na materijalnom nivou tragari za dokazima. Ovde govorimo 0 kvantnom srvaralastvu. Na neko vreme odlozio sam nas kvantni obrazac, jer sam Boga zeleo da prikazern sa vise Ijudskog, lienog stanovista. Medutim, tek sto pocnerno da se priblizavamo cudesnorn, kvantni svet mora da se vrati; nema drugog nacina da objasnimo takve mod.

"Ne postoje cuda", jednom je rekao jedan indijski ucirelj, "osim aka celi zrvot ne posmatrate kao cudo". On je time mislio nesto sasvirn odredeno. Cini se da je svet zadat i da nije proizvod cuda, dok se pretvaranje vode u vine cini u potpunosti cudesnim. Na kvantnorn nivou, medutim, to dvoje se stapa. Aka pogledam kroz prozor, na pol a puta do okeana vidim stari cvornati hrast. Da Ii je to drvo jednostavno ramo, zadati predmet u pejsazu? Uopste nije take. Za neutron, koji celu Zemlju rnoze da abide za nekoliko milionitih delova sekunde, cvrsti predmeti su prozracni poput magle.

Moj nervni sistem mora da srvori hrast od magle kvantnih podataka. Sve sto je povezano sa ovim drvetom je promenljivo. Protonu, kojern je potrebno vise milijardi godina da se rodi, a zatim da se raspadne, zivot jednog starog hrasta je krac: od delica sekunde. Lokvanju, ciji zivot traje jedan dan, hrast je doslovno vecan. Druidskom svesteniku drvo ce bi ti sveto, nastanjeno surnskirn bozanstvirna i stoga ogroman izvor rnoci. Drvoseci je samo dnevni posao.

Istrazivanja mozga bacaju slabo svetlo na pitanje kakav je mehanizam ovde na delu. Pretpostavlja se da mozdana kora, kad su ljudi u srvaralackorn stanju, najpre uspostavlja opustenu svesnost. srvaralasrvo pokazuje alfa-ritrnove opustenosti: subjektivno, osoba se oseca otvorenom i prijemcivom. Za razliku od perioda opustenosti, u ovom stanju nesto ocekuje - dodir nadahnuca - a kad se pojavi, urn belezi vrhunac delatnosti kao trenutak u kojern se uzvikuje. "Eureka!" Svi cuveni umetnici i pronalazaci svedoce 0 takvom iskusrvu, au njihovorn radu ono maze imati dubok smisao. "Eureka!" nije uobicajen nacln razmisljanja. Istinski stvaralacki ljudi su skloni da u svoj urn uve-

154

155

Dipak Copra

KAKO SPOZNAT! SOGA

Uzmite bilo koju osobinu koju drvo maze imati i ana se menja shodno posrnatracu. Sada razmislite 0 okolini drveta. Svaka osobina koju poseduju vazduh, more, zemlja i sunee podjednako su u mojo] vlasti, U obamrlom stanju ne bih video nisra od onoga sto sada vidim. U stanju religioznog nadahnuca boje, rnirisi i zvukovi mogli bi biti izuzetno ostri. To je vise od subjektivnog pornaka. Da bi primecivao svet, moj rnozak mora da pretvarati virtuelne fotone u culne peruke.

Buduci sam ovo podrucje vee obradio, sarno cu naglasiti najvazniju tacku: "tamo vani" ne postoji nikakvo drvo. Bez mozga koji ih stvara ne postoje ni prizori, ni zvuci, tkiva, okusi niti mirisi. Toliko smo se navikli da svet prihvatamo kao zadat, da previdarno nasu stvaralacku ulogu u njernu. Ali covek moze zamisliti svet bez prizora - to je svet u kojem zivi slepa pecinska riba. Posto njena okolina ne sadrzi fotone vidljive svetlosti, od joj nisu potrebne. To za nju nije gubitak; to je sarno odabir kaji nije napravila. Isto take, kada je jedna osoba u stanju da u svom zivotu stvori ishode, dok druga jednostavno dozivljava slucajne dogadaje, razlika je izbor koji druga osoba nije napravila.

Toliko mnogo ljudi medu nama ogranicava svoje odabire tako da uzvisenije srvaralasrvo posmatramo kao nesto cudesno, ali ono to zapravo nije Okom svog duha pogledajte prizor iz svoga detinjstva. vecina Ijudi to jednostavno moze da urini, vracajuci se, na primer, na plazu sa svojom porodicom. Sa dovoljno zivorn mastorn cak rnozete da se nadete u tom prizoru, osecajuci toplinu i svetlost sunca, pustajuci da yam talas preplavi telo. Nema sustinske razlike da li cere to napraviti u svome duhu iii cete zaista otici na plazu,

U oba slucaja mozak oblikuje virtuelne fotone u obrazac iskustva. Kad je [sus pretvorio vodu u vi no, on je koristio istu sposobnost, sarno sto je on izbrisao proizvoljnu crtu izrnedu zarnisljenih i stvarnih posledica.

Na petom stupnju osoba ocijuka sa prelazenjern te crte. To jos nije vreme za potpuna cuda, kao sto su levitacija iIi ozivlja-

vanje mrtvih. Ovde covek preuzirna ulogu segrta, voljan da zaviri u rnajstorov kovceg tajni, iako sam jos nije majstor. Drugim recima, na virtuelnom nivo i dalje postoji mala odvojenost izrnedu pojedinacnog uma i njegovoga izvora. Zarnisljati sebe na petom stupnju u velikoj meri je nalik tome da se bude najdrazi ucenik Mocarta iii Leonarda da Vincija.

Oa bi vas rnajstor prihvatio kao urnetnika, mora se razviti sledeci odnos

• Treba da verujete da je vas ucitelj zaista veliki rnajstor.

Bog Tvorac irna neogranicene stvaralacee mogucnosti.

• Od majstora ocekujete da je sposoban samosvesno da radi u svom odabranom materijalu. Bog Tvorac koristi materijal same srvarnosti: On nadzire vreme i pros to r.

• Zelite da vas majstor ima mnogo cernu da vas poduci.

Bog Tvorac prepun je obilja i velikodusan.

• Majstor ne bi trebalo da bude tako izgubljen u sebi da nije moguce pristupiti mu. Bog Tvorae je otvoren.

• Ne zelite da majstor zadrzava svoje pravo znanje. Bog Tvorac voljan je da Ga spoznaju.

• Zelite da majstor transcendira mehanicku sposobnost i da zaviri u izvor genija. Bog Tvorac je nadahnut.

156

Na prethodnim stupnjevima unutrasnjeg razvoja izgledalo bi bogohulno, ili bar drsko, uspostaviti takvu vrstu odnosa. Raniji stupnjevi nisu zeleli niti dopustali takvu bliskost. Ali na petom stupnju covek shvata da Bog nije bice bez zelja. Buduci da nema sklonosti, sve je dozvoljeno. Prepreke koje nas zadrzavaju - a to je istina za svaki nivo rasta - postoje u nama. Buduci je beskonacan i stoga sveobuhvatan, Bog sve izbore posmatra istirn okom - u Njegovoj viziji nema rasudivanja. Kad covek to

157

Dipak Copra

shvati, Bog iznenadno otvara svoje najdublje tajne, ne zato sto je Bog promenio misljenje, vee stoga sto je to ucinio nas stay.

Ko sam ja? .. Bozji sarvorac.

Metafora majstora i segrta dopire sarno dovde. Boga nikada ne mozerno da sretnemo licno, a On ne objavljuje cemu sve moze da poduci. Celokupni proees je unutrasnji. Medutim, ad vas kao saradnika se ocekuje vise nego da sarno zivite i imate povremene zelje, kao sto cini vecina ljudi. Sarvorac zauzima odredenu orijentaciju prema svojim zeljama. To ne znaci da nadzirete iii upravljate onim sto zelite. To su odabiri koji se cine na niyou ega. Na petom stupnju se radi 0 procesu pornocu kojeg postajete tvorac svog zivota; neki to nazivaju pisanjern svoga vlastitog sudbinskog scenarija. Kako se to radi?

Pre svega, covek mora da uvidi razliku izrnedu onoga pre i onog posle. Pre nego sto postanete tvorac svog vlastitog zrvota. osecate da ste nesposobni i bespornocni. Sve vreme desavaju se nepredvidljive stvari. Svaki dan ptedocava neku vrstu prepreka, velikih ili manjih. Zaista, rnoze da postoji velika zbrka kada je rec 0 tome sta uopste zelite. Ako delujete iz tacke sukoba i zbrke, cini se da su spoljne okolnosti nadmocne.

suprotno tome, posto preuzmete stvaranje vlastitog zivota, ishodi se nikada ne dovode u sumnju. Bez obzira na to sto yam se dogada, svaki dogadaj [rna svoje rnesto i znacenje. shvatate da je vase duhovno putovanje smislenc, cak i u najsitnijim pojedinostima. Ne radi se 0 tome da se vas ego budi svakog jutra i organizuje vas dan. Dogadaji se i dalje odvijaju nepredvidljivo, pa ipak, u trenutku kad se pojave, vi znate da ste sposobni da se suocite sa njima. Ne pojavljuje se nijedno pitanje koje negde u sebi ne krije svoj sopsrveni odgovor. Pustolovina je u tome da razotkrijete srvaralacka resenja koja yam se najvise svidaju. Kao pisac koji na stranici moze da stvori bilo koji svet koji cda-

158

KAKO SP02NATI BOGA

bere, postajete tvorac na temelju svojih sklonosu, bez spoljne pornoci i tudih rnisljenja.

Peti stupanj nije poslednji, buduci da nismo prekoracili granicu prema cudirna. Oa ste na petom stupnju rnozete da otkrijete prema nacinu na koji dobijate one sto zelite. Ako se skoro u potpunosti oslanjate na unutrasnji proees, tada sa najmanjirn naporom zajedno sa Bogom stvarate stvarnost.

Kako se uklapam? ...

Namerom.

Ako se pozabavirno pojedinostima, cin stvaranja se svodi na jedan sastojak: narneru. Na petom srupnju ne morate da ovladate ezoterijskim tehnikama: nema carobnih varki KOjima ostvarujete misao, nema tajni 0 izvodenju cuda. Vi sarno nesto narneravate i to se dogodi. Kad jake uspesni Ijudi daju intervjue, cesto ponavljaju istu Iormulu: "Imao sam san i njega sam se drzao, jer sam bio siguran da ce se osrvatiti". Takav stay je pokazatelj - moglo bi se reci pravi pokazatelj - zajednickog stvaranja. Naravno, treba mnogo raditi da bi se ostvarilo bile kakvo veliko dostignuce, ali na petom stupnju krajnji je ishod predodreden i zato rad sam po sebi nije one najvaznije To je sarno one sto treba napraviti da biste postigli svrhu. Zapravo, mnogo slavnih i uspesnih potvrduje da se zapanjujuci dogadaji njihove karijere naizgled dogadaju automatski ili kao da se dogadaju nekom drugom ko stoji izvan njih. Kako god to izgleda- 10, narnera se nalazi u bi ti ovog procesa

Oa bismo to rasclanili u cdredene vidove ponasanja, kod Ijudi koji su ovladali umetnoscu namere mogu se uociti sledece osobine.

1, Nisu vezani za proslost ni za to kakvi bi ishodi trebalo da budu.

2, Brzo se prilagodavaju zabludama igreskarna.

159

Dipak Copra

KAKO SPOZNATI BOCA

160

jaju na podrucju uma, a zatim pokazuju svoje spoljnu manifestaciju.

Kad ste shvatili tu cinjenicu, vase ponasanje sada ima slobodu da prati sedam nacela sa nase liste. Mozere da budete odvojeni od toga kako ce se stvari dogadati, jer ste to prepustili svemiru. Prosli uspeh i neuspeh nisu vazni buduci da je svaka namera iznova sastavljena, bez obaziranja na stara uslovljavanja, Bili ste u stanju da budete strpljivi prema svakom koraku, s obzirom na to da je na drugom nivou vreme savrseno sracunato. Tokom meseci i godina postajanja lekarorn, dok se delici procesa svrstavaju na svoja mesta, ostajete tihi svedok. Cak i kad delujete, "cinjenje" osraje nelicno. Na nivoa ega mozete da budete razocarani sto se umesto dogadaja B, koji ste ocekivali, pojavio dogadaj A, ali na dubljem nivou vi znate da se A pojavio sa dobrim razlogom. Kad se taj razlog razotkrije, vi ste napravili karrnicku povezanost. Buduci da niko nije savrsen i dalje cere ciniti greske, ali cere njirna brzo da se prilagodi te, nema nikakve potrebe da budete tvrdoglavi, buduci da, na kraju krajeva, niste vi zaduzeni za ono sta se dogada - vasa glavna odgovornost je bila da, prvenstveno, imate nameru. (Skeptici bi mogli da se pitaju sta vas sprecava da planirate savrseno ubistvo iii da proneverite milion dolara, ali je svemir skl on da pcdrzava one sto je za vas najbolje, a ne sarno one sto yam nareduju vas: hirovi.)

Konacno, dok se odvija bilo koja namera, vi niste sarno pasivni poput putnika u vozu. Vasa je uloga da, koliko je god moguce, ostanete osetljivi i budni. Zivotne prekretnice u pocetku se pojavljuju kao mali znaci; poiacavaju se tek kada odlucite da ih sledite. Tako je najvaznlji dec duhovne evolucije ostati budan na tanane podsticaje. Bog uvek progovara u tisini, ali tisina je katkad glasnija nego inace.

3. Irnaju dobre antene i budni su i za slabe signale.

4. Njihov urn i tela dobra su povezani.

s. Nije im resko da prigrle nesigurnost i nejasnoce.

6. Strpljivi su prema ishodu svojih zelja, verujuci da ce se svemir pobrinuti za posledice.

7. Karmicki se povezuju i II stanju su da uvide znacenje u slucajnim dogadajima.

Ove osobine isto taka odgovaraju na prethodno pitanje kakyo dobro donosi unutrasnja tisina. Dobro je stvaralasrvo. U ovih sedam osobina utisnuto je nekoliko ogromnih zivotnih pouka. covek bi sarno 0 ovom popisu mogao da napise knjigu, ali evo kratkog sazetka. osrvarivanje neke zamisli uvek ukljucuje nameru. Ako dozivite blesak nadarenosti, taj blesak ostaje u vasoj glavi sve dok se ne materijalizuje. Zato je vazno pitanje kako dolazi do materijalizacije. Postoje delotvorni i nedelotvorni riacini. Najdelotvorniji nacin nam pokazuje sam urn. Ako od vas zatrazirn da mislite na slona, slika se jednostavno pojavljuje u vasoj glavi makar rnilioni neurona morali da uskladuju tu sliku, koristeci hernijske sastojke i elektromagnetsku energiju; vi cstajete udaljeni od toga. Sto se vas tice, na mera i ishod su jedno: svi su meclukoraci nevidljivi.

Sada razmotrite vecu nameru, kao sto je namera da krenete u medicinsku skolu. lzmedu pocetnog postojanja te zamisli i njenog ispunjenja ima mnogo koraka, a oni uopste nisu unutrasnji: prikupljanje novca za skolovanje, polaganje prijemnih ispita, upis, itd. pa ipak, upravo kao i slika slona, svaki od ovih koraka zavisi od delatnosti mozga koje se nevidljivo uskladuju. Vi razrnisljate, krecete se i delujete koristeci narneru. Na petom stupnju ova] autornatski pilot se prosiruje II spoljni svet. Odnosno, vi ocekujete da celokupni proces postajanja lekarom odvija sa najrnanje napora i da ga ne ornetaju prepreke. Ublaiena je granica izrnedu "unutra" i "spolia". Svi dogadaji najpre se odvi-

Kako da pronadem Boga? ..

U nadahnucu.

161

Dipak Copra

KAKO SPOZNATI BOGA

testo cujern ljude kako navode savet Dzozefa Kembela (Joseph Campbell) da "slede svoje blazensrvo". Ali kako se to tacna radi? Mogu da dozivim blazensrvo kad pojedem cokoladnu tortu, ali ako sledim takvo blaienstvo, nakon nekog vremena posledice ce biti neugodne, i pohlepni, sebicni, nasilni, upravljacki nstrojeni i zavisni ljudi rnogli bi pogresno da veruju da slede svoje blazensrvo.

Na petom stupnju blazensrvo se tacnije odreduje kao nadahnuce Radije nego da prihvatate namere koje izranjaju iz vaseg ega, osecate da ste pozvani da ucinite nesto uzviseno znacajno. samozadovoljstvo je jos snazno, ali vise nije suzeno (kao kad dozlvi te orgazam iii jedete u cuvenom restoranu). osecaj da ste izvan svog ja testa je prisutan: kako Bog preuzirna nadzor i osrvarenje vasih zelja izgleda kao blazensrvo - dok nas ispunjenje zelja ega cesto iznenaduje svojirn osecajern povrsnosti: zapitajte bilo koga kako se oseca posto sest meseci pobeduje na lutriji.

Biti nadahnut je uzviseno stanje postignuca. Pre cetrdeset godina psiholog Ejbraham Maslou (Abraham Maslow) prvi je govorio 0 "vrhunskim iskustvima", sto je njegov pojarn za proboj u prosirenu svest. Vrhunsko iskustvo deli mnoge osobine sa nadahnucern, ukljucujuci i osecaj blazensrva i postojanja izvan samaga sebe. 0 vrhavnim se iskustvima izvestavalo s vrha Mont Everesta, ali se ana isto tako mogu pojaviti u zanosu stvaranja muzike, zaljubljivanja ili osvajanja neke vazne pobede. Svesni urn iz nesvesnog prima previse snaznu provalu, pa cak iako se to moze dogoditi sarno jednom u zivotu, taj osecaj osnazenja mnogo godina moze uticati na tok dogadaja.

Suprotno tome, sve otkad je Frojd otkrio osnov neuroze, psihologija je uporno tvrdila da je ljudska priroda pretovarena nasiljem i potiskivanjern. Nesvesno nije bilo podrucje blisko Bogu, nego rnracan, taman krajolik. Tako su se nasi najgori porivi normalizovali, prekriveni boljim porivima, kao sto su Ijubav i miroljubivost, ali nikada nisrno mogli da im pobegnemo. Ma-

slou je drugacne osecao da ni na koji nacin nije normalno biti nasilan ili zao.

lake je Maslou teoretisao da vrhunska iskustva pruzaju uvide u stvame obrasce psihe, bilo je gotovo nernoguce dokazati da Ii je vrhunsko iskusrvo bilo kojeg coveka trajalo duzi vremenski period. Medu celokupnim stanovnistvorn Maslou i istrazivaci slicnih razmisljanja su mogli da pronadu jedva pet odsto ljudi koji su makar i privrerneno napravili takav prelaz. Kad bi to ucinili, dogadaJe su se izvanredne srvari. Takvi su pojedinci kao uobicajeno iskusrvo osecali da su sigurni, samosvesni, puni postovanja prema samima sebi i drugim ljudima, da duboko cene ono sto im z.ivot donosi i da su neprestano u stanju cudenja sto svakog dana sver rnoze da bude tako svez i nov, iz godine u godinu.

Takva grupica ljudi proglasena je "samoostvarenima", a zatim su manje-vise zaboravljeni. Uobicajeni obrazac nije bio ponovo odreden. To nije bio propusr uvida Ponovo odredi ti ljudsku prirodu takvim pozitivnim pojmovima cinilo se nestvarno. frojd je kao zakon postavio da Ijudska priroda sadrz: prikrivene sklonosti koje izbijaju kao zatocena cudovista j nadvladavaju nas, a uvek su prisutni ispod povrsine.

I sam je Maslou, svirn svojirn srcem uveren da je ljudska priroda dostojna poverenja i sposobna za velicanstven unutrasnji rast, morao priznati da na nasern putu stoje ogromne prepreke. vecina ljudi irna previse potreba da bi mogli da rastu, jer sve dok su nase potre be osujecene, veci n u svog vremena provodimo pod prisilorn da ih ispunjavamo. "Pocreba se", govorio je Maslou, "pojavljuje u cetir: nivoa. prva je fizicka, potreba za hranom i odecorn: nakon nje dolazi potreba za sigurnoscu, za kojorn sledi potreba za Ijubavlju, a konacna je potreba za sarnopostovanjem". Ogroman dec unutrasnjeg rada posvecen je ovirn temeljnim zahtevima zivota, Maslou je pcducavao da su potrebe nagomilane jedna ispod druge u hijerarhiji. Tek na vrhu piramide covek maze da oseti da je sarrioostvaren.

162

163

Dipak Copra

KAKO SPOZNATI BOGA

Kakvaje priroda dobra i zla? ..

Dobro je visa svest.

Zlo je niza svest.

'Dobro, jesi li shvatila?', a tad se sivilo ponovo navuklo. Nisam bila potresena, cudno, nisarn bila cak ni izneriadena. ali raj mali dogadaj imao je ogroman utieaj na rnene. Pocela sam da verujern da su moje misli povezane s spoljnom stvarnoscu."

Kad se jed nom postigne, ta povezanost postaje one najdragoejenije u covekovorn zivotu, a najgori strah postaje strah od njenog gubitka. Na petom stupnju gubitak milosti postaje licna pretnja. Da li je takav strah neosnovan? I jeste, i nije. Nerninovno je da niko na petom stupnju ne rnoze da ostvari svaku zelju i da se lose stvari. u smislu boli i neuspeha i dalje pojavljivaju, To podrzava strah. Mnogi ljudi koji su postigli izuzetan uspeh orkriju kako gube nadzor i svoje srediste i vise se ne oslanjaju na unutrasu sigurnost koja je potrebna na svakom nivcu svesti. Ponekad su odgovorni spoljni pritisei iii se, pak, unutrasnji de moni uzdizu do povrsine. U svakom slucaju, peti stupanj nije carobni raj.

S druge strane, ovakvi pomaei prema nazad sarno su privremeni. Ego je zaboravio da se tu radi 0 proeesu ucenja. Kad stvari krenu krivo ne radi se 0 neuspehu, jos manje 0 zlu, Stvarati zajedno sa Bogom podrazumeva potpuno majstorstvo, a tokom razdoblja segrtovanja to jos nije postignuto. Mi ne zivimo u drusrvu koje poklanja poverenje onome 0 cernu ovde raspravljamo. Uprkos svim otreanim izrekama 0 ostvarivanju svojih snova, niko zapravo nikog ne uci da uspeh zavisi ad njegovog stanja svesti. Gurui i ucitelji su retki; bastina mudrosti pohranjena je u knjigama. To znaci da gotovo svako ko teli duhovnom mora da postane svoj sopstveni vedic. Cak i Bog. koji je stvarni vedic, postaje poznat kao jedan vidja. U tom kontekstu, vracanje na nih stupanj svesti se oseca kao stvarna i prisutna opasnost, zbog mogucnosti da izgubite jedini odnos koji je na kraju krajeva vazan. odnos sa sarnirn sobom. U stvarnosti to se nikada ne maze dogoditi, ali senka zla jos zatamnjuje peti stupanj.

Maslou je tvrdio da se celi problem svodi na potrebe koje u nesvesnom obliku dolaze iz nase proslosti. Nacisticka Nernac-

Prema ovom merilu najveci deo duhovnog zivota jeste isprazno sanjarenje. Kada se neko okrene Bogu kako bi osetio da je siguran ili voljen, stvarni poriv je potreba. U svakom slucaju, Bog se ne mesa da bi poboljsao situaciju. To sto nama upravljaju potrebe sarno je nacin na koji se odvija zrvot. Da bi se sveto vratilo, one mora postici nesto sto ne mogu postici ljubav, sigurnost, sarnopostovanje ili sreca, Tu se pojavljuje nadahnuce, jer kad smo nadahnuri uopste ne delujemo iz potrebe. Kao sto kaie Biblija, nadahnuce je cin milosti, blagoslov.

Na petom stupnju ovaj osecaj blagoslovljenosti pocinje da se siri i na duze od odredenog trenutka. Ne rnorate da budete duhovno napredni da biste se osecali pobednicki kad dosegnete vrh Mont Everesta iii osvojite Nobelovu nagradu. Duhovni napredak se pokazuje kad se i u malim stvarima osecate blagoslovljenima. Kao sto [C pisao Volt Vitrnen (Walt Whitman): "Divota jutra na mom prozoru ispunjava me vise od knjiske metafizike". (To je pesnik koji je sablaznio svoje citaoce izjavom da je miris njegovih pazuha sveriji od bilo koje crkve.) Covek na petom stupnju prirnecuje ljupkost u svirn stvarirna.

"Za mene je, na moj sasvim beznacajan nacin, zapocelo novo razdoblje", rekla mi je jednorn jedna zena. "Sedela sam pored prozora hotelske sobe. Moj naum za taj dan razorile su teske kise koje su se pojavile tokom nod i bila sam malo neraspolozena Dalje niz ulicu videla sam kako se uzdize soliter i u jednom sam trenutku pornislila: 'Bilo bi lepo ugledati suncani zrak na toj zgradi'. Verovatno nikad u svom zlvotu nisam imala beznacajniju zarnisao, Odjednom, usred tog pljuska, oblaci se razdvojise i blistavo koplje sunceve svetlosti spusti se upravo na onaj dec zgrade koji sam posmatrala. Zastalo je na tren, kao da kaze:

164

165

Dipak Copra

KAKO SPOZNATl BOGA

ka je dvadesetih godina bila zernlja unistena ratom i privrednim preokretom.lz Hitlerove i staljinove biografije znamo da su kao deea bili zlostavljani i bez ljubavi. Konacno su te osujecene potrebe preuzele oblik okrutnosti, paranoje i ugnjetavanja. Zajednicka nesreca dolazi od tog sto ruze potrebe nisu ispunjene. z10 dolazi od toga sto nije ispunjena nijedna potreba.

Peti stupanj toliko povecava nasu moe da bi njena zloupotreba zriacila z10. Vade koji hipnoticki vladaju svojim sledbenicima zalaze izvan uobicajenog uveravanja. Oni su pronasli izvor mod koji prelazi grantee identiteta, na neki nacin veda se zapravo uvlaci u "ja" svojih slusaoca. Svi koji su duboko zakoracili na peti stupanj plase se te vrste utieaja, jer se on svodi na to da prevladaju covekove sopstevne nesvesne zelje. J asnoca nestaje u opijenosti snagom, a da covek i ne shvati da se razorno dete poigrava onim sto nadzire um. Zlo, koje se javlja kao posledica, rnoze se pratiti unazad do nizeg nivoa svesti, a to je upravo one cega se covek ponajvise plasi.

Koji]e mC!J zivotni izazov? ..

Zdruziti se sa Tvorcern.

gao je da izade kroz prozor visok dvadesetak metara i vrati se kroz drugi. Houm je to svuda izvodio, ali nije na placivao predstave niti je primao napojnice. Kasnije se preobratio u katolicansrvo, ali kada je objavio da Je svoju setnju po vazduhu izvodio uz pornoc "bestelesnih duhova", izopstili su gao

Ovu pricu ispricao sam onakvu kakva jeste, bez primedbi 0 tome kako je Houm u tome uspevao (nikada nije doslo do nekakvog raskrinkavanja, iako su skeptic! istieali da Je najcesce uporno zahtevao da svoj cin izvodi u nejasno osvetljenim prostorijarnaj. Vekovima se povlacila erta izrnedu sverog i profanog. [e Ii ona valjana? Ako je Bog onaj koji sve obuhvata, mari li On za to kako se postize bile koja moe?

Rekao bih da to pitanje treba iznova postaviti. Ako pretpostavimo da je nas kvantni obrazac ispravan, tada nista nije nesveto. S one strane dobra i zla Tvorac nam rnoze dopustiti da istrazujerno sve cernu Je On sam dopustio da postoji.

Pa ipak, ne bi bilo dobro dosegnuti bilo koji nivo svesti koja vama sarnirna ne bi donosila dobrobit, a buduci da ne znate kako je isertano putovanje vase duse, cdluku 0 tome sto je za vas dobro iii lose ne bi trebalo prepusriti vasern egu.

Ego uvek zeli da prikuplja i postize, zeli da bude siguran. mrzi nesigurnost. A na stazi evolueije pak postoje razdoblja teske nesigurnosti, pa cak i nedostatak sigurnosti. Zato je izazov u zdruzivanju sa uzvisenijorn namerom za samog sebe - sa Bozjorn voljom.

Na petom stupnju, iako covek moze da bude u stanju da ostvari gotovo bilo koju zelju, vaznije su one koje bi trebalo ostvariti. ovde smo vodeni da povecarno blazenstvo, ljubav, rnilosrde prema drugima i zivot u miru na ovoj planeti. Mora se negovati unutrasnji osecaj pravednosti mora se smanjivati unutrasnji osecaj ega. Moe nikada ne dolazi u bezvazdusnorn prostoru. Uzvisenija volja koja vlada dogadajima uvek pokusava da se obznani. Ako se s njom zdruzite: staza koja vodi kroz ovaj stupan] je ravna: ako to ne ucinite. doci ce do mnogih uspona i

Postoji vise nego samo jedan put da se dosegne bilo koji cilj, a nisu svi sveti. Isus se rodio u svetu carobnjaka i cuda. On ni u kom slucaju nije izumeo sve te moci kojima mogu da se postgnu srvari bez upotrebe pet cula. U onim prilikama u Kojima isteruje demone iii u anegdoti kada je porazio carobnjaka pozna tog kao Simon vrac, Isus povlaci crtu izrnedu Bozjeg nacina i drugih nacina. Carobnjastvo se ne smatra svetim.

U kasnom devetnaestom veku cuveni engleski izvodac pod imenom Danijel Danglas Houm (Daniel Dunglas Home) razvio je zapanjujucu sposobnost hodanja vazduhom. Na primer, mo-

Simon vrar iii Simon Mag, ugledan covek iz Samarije, grada u Palestin. pokusao je da od apostola Perra kupi mac da deli darove Svetog Duha, prvi jeretik. osnivac gnosticke sekte simonita. praotac svih gnostickih ucenja, prim prev.

166

167

Dipak Copra

KAKO SPOZNATI SOGA

padova, a vasa sposobnost ostvarivanja vlastitih zelja moze da naide na jednako toliko prepreka koliko ih je i prekoracila.

U cemu]e moja nqjveca snaga? ..

U masti.

nom vrednoscu. Na kraju je Hemingvej podlegao neuspehu i samounistenju. Bog petog stupnja skloniji je oprastanju, nikorn nikada ne oduzima teznju prema razvijanju. Borbe sa osecanjem sopstvene vrednosti mogu dugo da traju, ali uvek se okoncavaju kad cove]; pronade nacm da veci dec odgovornosti vrati Bogu. Receno drugaci]e, put prema moci je odricanje od nje. To je uzvisena pouka sa kojom se ego suocava na ovom stupnju.

U cemu je moja najveca prepreka?

U sopstvenoj vaznosri.

Umetniei koji stvaraju bojom ili notarna pocinju praznim platnom ili stranicom, zalaze dublje i pojavljuje se slika, u pocetku nejasna, ali raste. Slika sa sobom nosi osecaj da zeli da se radio Ako je nadahnuce izvorno, taj utisak nikada ne bledi. TvOrae, stvoreno i proees srvaranja su stopljeni.

Rekao bih da je ovo doslovno znacenje maste: to je mnogo vise nego kad imate zgodnu zamisao koju biste rado sproveli.

Na petom stupnju stapanje nije potpuno. I najveci umetnici jos pate razdirani sumnjama i neuspehom nadahnuca. Isto tako i satvorci. Preciznije govoreci, postoji opasnost od pokusaja da proees uzmemo u svoje ruke, sto dovodi do raskidanja zdruzeriosti s Bogom. Sopstvena vrednost rnoze na dugo vremena zaustaviti napredak To je Iako opaziti kod umetnika: citajuc: biografiju Ernesta Hemingveja (Hemingway), osecate kako se ravnoteza ega i nadarenosti n agicno preokrece Neverovatno nadaren pi sac u svojim tridesetim godinama, Hemingvej opisuje kako su se njegove price same pisale, kako je u carobnim trenucima bio odvojen od procesa i dopustao mu da se odvija. U istom duhovnom stanju pesnik ViIijem Blejk (William Blake) je zakljucio: "Moje su reci moje i nisu moje".

S godinama je ta istancanost svesti nestala, a Hemingvej se upustio u mnogo uobicajeniju vrstu borbe. zaokupljen naporom pisanja, srvarao je ogromne rukopise koji su bili proizvodi nesredenog truda. Na duhovnom nivou opasnost da ce se izgubiti povezanost izranja pred svima koji su jos obuzeti sopstve-

Koje je moje ponqjvece iskusenje? ..

Solipsizam.'

Moe ostvarivanja vasih zelja vrlo je stvarna, ali se ljudi nje podjednako plase, koliko je i prizeljkuju. Taj strah jezgrovito je izrazen u izreci: "Budi oprezan kad nesto pozelis - moglo bi se i ostvariti". A mnogi Ijudi, kad dobiju posao 0 kojem su sanjali ili zenu 0 kojoj su mastali, shvate da irnaju podeljena osecanja. [a, rnedutim, rvrdirn da je to zaista lazna opasnost: priroda unutrasnjeg rasta je da kada dobijete vise moci. tada je i zasluzujete Ako se ostvari nesto u cernu ima i losih strana, ravnoteza dobra i zla cdrazava vasu sopstvenu svesnost. 0 tome cemo raspravljati na sestorn stupnju, gde postaju moguca stvarna ogledala.

U ovom slucaju, mnogo opasniji je solipsizarn, uverenje da je sarno vas um stvaran, dok su svi ostali predmeti sveta tlapnja koja zavisi od vas, posrnatraca, i bez vas bi se rasprsila. Neki paranoicni sizofrenici pate upravo od ove obmane i narnucice se da ostanu budni, jer je toliko velik njihov strah da te njihov san unistiti svet.

Na petorn stupnju postoji iskusenje da covek ostane zarvoren u samom sebi. Ranije sam pomenuo da, kad zelja postane najdelotovrnija, vise nije potrebna nikakva spoljna borba. To je kao da Bog preuzima stvari u svoje ruke i srvari se odvijaju uz

• Solipsizam. lat. - subjektivni ideallza 111, misljenje da je sopsrvena spoznaja jedina srvarnost j negiranje postojanja spoljnog sveta, sebirnost, egoizam, prim. prcv.

168

169

Dipak Copra

KA.KO SPOZNATI BOGA

pornoc automatskog pilota. Ali to ne mora biti izgovor za ravnodusnost. Covek i dalje igra svoju ulogu. Protivrecno je, ali on maze da prolazi kroz iste dogadaje kao i osoba koja uopste nije svesna da je satvorac. Razlika postoji u covekovotn umu. Za satvorca zivot ima pravi tok, srvari su povezane u obrascima i ritmovirna: sve su pojedinosti smislene.

Kad ozivi ovakav stay, celokupan posao postaje takav da dubcko zadovoljava. Covek vise nije opsednut teskobom zbog neuspeha iii nastupa. Sto je jos vaznije, postignuti rezultat donosi ispunjenje. Medutim, toga nestaje ako zapadnete u solipsizam. Ook preuzima zadatak da drzi svet na okupu, ego zaboravlja da stvaranje zavisi od rnilosti. Merilo petog stupnja nije zapravo to koliko rnozete da postignete. Neko ko ostvari duboku bliskost sa Bogom, moze da odabere da postize veoma malo. Ali bez obzira na to koliko se postize, uvek postoji osecaj blagosloveljenosti. To postaje predmet svih zelja, a ne spoljni pokazatelj.

SESTI STUPANJ BOG CUDA (Vizionarska reakcija)

Bog Tvorac ostavio nam je otvoren pristup celokupnom svemiru, ukljucujuci i njegove rnracne kutke i tajnovite odeljke. Oa bi prihvatio Njegovu velikodusnost, covek se isto tako ne sme plasiti sopstvenih mracnih mesta, a to se retko dogada. Tko rnoze da sagleda sebe cistog kao dete svetlosti? U jednoj knjizi koja nadahnjuje procitao sam: Ovoje okrepljujuci svemir. Vasa sposobnost da se u njemu igrateje ogranicena samo time koliko ga vrednim smatrate. Kad sam to procitao palo mi je na pamet da najuzviseniji svetski sveci i ucitelji mozda jednostavno uzivaju. Oni su sposobni da live u svetlosti, dok mi ostali to ne mozerno.

Teska je sebe zarnisliti kao gradanina svemira, bez ikakvih prepreka i ogranicenja. Katolicka crkva priznaje desetine svetaca koji mogu da levitiraju, da budu istovremeno na dva mesta, zrace svetlost iz svojih tela dok mole i isceljuju. (ios kasnih pedesetih godina gradani Los Andelesa su potvrdili da su videli svoga svestenika kako se izgubljen u zanosu svoje propovedi podize sa tla.)

Pa ipak, uprkos svim njihovim cudima iii upravo zbog njih, mi 0 svecima mislirno da ne znaju za salu, ljubavne odnose i seksualne porive. Nernoguce je zarnisliti sveca sa novcem i dobrim automobilom. Bez prigodnih pratecih stvari - bele mantije, sandala i aure vrline - prosvetljeni ne treba ni da se pojavljuje.

Sve te pretpostavke iskusavaju se na sestorn stupnju. Sada su moguca potpuno razvijena cuda ovde prihvatamo Bozji poziv da preobrazirno materijalno postojanje i u tome se javlja za-

170

171

Dipak Copra

KAKO SPOZNATI SOGA

nosna radost. Na primer, jedna od najcarobnijih svetih dusa modernijeg doba bila je opatica kasnoviktorijanskog razdoblja. nazvana.sestra Mari Isusa raspetcg, koja je zivela pored Vitlejerna, medu karmellcankama. Rodila se kao siromasna Arapkinja u tom podrucju, kao Marijam Bauardi i pre nego se zamonasila radil a je kao sobarica.'

Kada je 1874. godine usla u manastir, otkrilo se da ova pridoslica ima uznemiravajucu naviku da se nenadano uzdigne u krosnje drveca, gde je leprsala od grane do grane kao ptiea. Neke od grancica na koje bi se spustila nisu bile dovoljno cvrste da izdrze ni pticu. Marijam se stidela te vestine, buduci da nije mogla da predvidi ni nadzire svoje zanose bar jednom (ukupno je uoceno osarm, Marijam bi bojzljivo zamolila svoje koleginiee da joj okrenu leda i ne gledaju je.

U svome je zanosu "maleria", kako su zvali Marijam, neprestano pevala u slavu Bozju, Glavna opatica, umesto da u stranopostovanju padne na kolena, naredila je Marijam da se odmah vrati na zemlju.

preobrazava mistican

prosvetljen

izvan svih uzroka onaj koji postoji isceljuje

caroban alhernicar.

Reci mogu da prenesu sarno napornene 0 Bicu 0 kojem govorimo. Bog cuda skriven je toliko duboko u kvantnom svetu da cak i ani koji se godinama mole i meditiraju Mu rnozda nisu usli u ~rag. Materijalni svet je ureden tako da maze i bez Njegovog pnsustva, zbog cega je Bog cuda

duboko mistican cak i prema religijskirn meriJima. Je li [sus preterivao kada je izgovorio svoju najdramaticniju tvrdnju 0 mccima Kojima Bog moze da obdari?

U trenutku kadje zacula rec "poslusnost", iena u zanosu spustila se "blistavog lica", savrseno skromna, zastajuci na nekoliko grana kako bi pevala "Ljubav!" ...

"Zasto se take u zdiies?", ispitivala ju]e majka nadstojnica,

Zaista, yam kazem, ako imate vere koli/?o zrno gorusice te kazete ovom brdu. "Prijedi odavde onamo", prijeci ce, i nista Yam nece bitt nemoguce.

''Jaganjac (Hristosj me nasi II svojim ruhama", odgovorilaje Marjiam. "Ako brzo poslusam, drvo postaje ovakvo" i spusti/aje ruku sve do zemlje.

?VO obecanje ima svoje objasnjenje. Najmisticruje od jevandelja je jovanovo. Pogledajte njegov opis srvaranja. "U pocetku bjeSe rijec i rijec bjese u Boga i Bog bjese rijec". U drugim delovima Biblije pisac koji je zeleo da govori 0 bozanskoj mudrosti nazvao bi je "rijec", ali J ovan ovde kaze "rijec je Bog". [asno je da se ne radi ni 0 kakvoj obicnoj reci Misli se na nesto ovakvo. pre nego je postojalo vreme i prostor, izvan svemira je postojala blaga vibracija. Ta je vibracija u sebi sve sadrzavala - sve svemire, sve dogadaje, celokupno vreme i prostor. Ta prvobitna vibracija be-

Siguran sam da se negde, u udaljenom kutku sveta, neko nama sasvim nepoznat sada uzdize. Cinjeniea da sumnjivci negiraju postojanje euda uopste nije vazna. Postojanje cuda objavijuje Boga sestog stupnja, koji ima sledece osobine:

172

173

Dipak Copra

KAKO SPOZNATI BOGA

• Dovoljno je biti u njegovom prisustva da se vas zivot promeni. Bog cuda preobrazava.

• Oko majstora postoji aura svetosti koju urn ne moze da shvati. Bog cuda je mistican.

• Sveti majstor izrazava visa stanja svesti. Bog cuda je prosvetljen.

• Majstorova dela proizlaze iz tajnovitog razrnisljanja koje se njegovim sledbenicirna ponekad em: besrnisleno. Bog cuda je izvan svih uzroka.

• Majstor druge ljude os lobada njihovih nesavrsenosti i u stanju ie da isceli bolest. Bog cuda iscelju]«.

• Majstor moze da izvodi cuda koja izmicu objasnjenju.

Bog cuda ie caroban.

• Majstora moze zanimati ezoterijska nauka, Bog cuda je athemicar.

Ove osobine ne govore nam, medutim, nista 0 unutrasnjern delovanju uma sveca. Kakav to mehanizarn mozga, ako takav postoji, pruza vizije Boga i ornogucava cuda? Sve sto zaista imamo sarno su rasprsene napomene. Neki istrazivaci nagadaju da su u visim stanjima svesti dye polovine mozga potpuno uravnoteZene. jogijska tradicija smatra da i disanje isto tako postaje uravnotezeno. umesto da prednost irna jedna nosnica. covek otkriva da nezan i slab ritam disanja tece kroz obe. jedno drugo nagadan]e tvrdi da mozak postaje vise povezan. sto znaci da talasasti obrasci koji su obicno isprernesani i nepovezani postaju uskladeni, nalik usklacienom pulsiranju miliona srcanih celija u normal nom srcanom ri tmu. Takva uskladenost je retko, medutirn, bila primecena i to je pitanje otvoreno za raspravu.

Tako je one sto narn ostaje jedna neuhvatljiva delatnost mozga koju cu nazivati vizionarskorn reakcijom. Nju oznacava sposobnost menjanja stanja energije izvan tela, koja uzrokuje precbrazaje predmeta i dogacl:aja. Koliko god da to zvuci neja sno, coveku koji je na sestorn stupnju su cuda jednako jednostavna kao i bilo koji drugi mentalni proces Nijedan istrazivac mozga nije se priblizio ni izdaleka opisu neaphodnog pomaka koji se mora postict da bi se izvelo cudo.

Kada jednom priznate da postoje vizionarske reakcije, predivno je uciti koliko su vazni sirnboli i slike. Primera radi, isceIjivanje u razlicitim kulturarna nikada nije isto. U nasoj kulturi Ijudsko se srce sagledava kao rnehanizam - stari sat - koji se vremenom istrosi. Mi ga popravljarnc rnehanickirn popravkarna, kao istrosen sat. Pa kad otkrijemo da je kod udovaca imaju visok postotak iznenadnih smrti od srcanog udara, cinjenica da tuga rnoze da ubije ne uklapa se sasvim jednostavno. Ne umire bas mnogo tuznih mehanizama.

U odrederiim podrucjima Amazona, telo se smatra produzetkorn dzungle. U takvoj okalini mravi su ncsioci losih stvariotrova, stetnih materija, trule hrane, itd. Prema izvestaju antropologa posetioca, jednom je neki seljak dosao svom vracu sa

jase s Bogorn. Koliko mi rnozerno da shvatimo, ta vibracija jeste Bog. Bozanska inteligencija je bila zbijena u toj "reci", a kad je doslo vrerne da se rodi svemir, "rec' se preobrazila u energiju i materiju.

Na sestorn stupnju, da bi otkrio izvor, covek se vraca reci, sa celokupnom njenom prvobitnom mod. U pazadini svega postoji vibracija - ne u smislu zvuka iii talasa energije, jer ani su matenjalni, nego kao "rnajka vibracija" na virtuelnom nivou koji obuhvata sve. U lndiji je zvuk bozanske majke uzeo ime om i veruje se da ce rneditacija na taj zvuk otvoriti sve rnajcine tajne. Mozda je am upravo ona rec 0 kojoj govori [ovan. To niko nece zasigurno znati dok ne stigne na sesti stupanj. Ali to rnozemo zarnisliti, jer su najveci cudorvorci skloni da irnaju ucenike, au svim periodima ucenici govore gotovo iste reci 0 svetom majsroru:

174

175

Dipak Copra

KA.KO SPOZNATI BOGA

ateklim cirorn u vilici, zbog pokvarenog zuba. vrac je cko zuba privezao konac i iz covekovih usta odmah je izasla grupa velikih mrava i spustila se niz konac. Oni su odneli otrov, a seljak se oporavio i bez vadenja zuba.

ostavimo simbole po strani, ali kako takvo isceljivanje deluje? Coveka to podseca na vidovite hirurge sa Filipina, koj izgledaju kao da u bolesnikovo tela ulaze svojim rukarna i vade raznovrsno krvavo [kiva, kakvo se tokorn autopsije ne maze pronaci unutar tela. U mnogim slucajevima bolesnici pricaju da su stvarno mogli da osete prste hirurga, a postoje i izvestaji 0 dramaticnim oporavcima.

Za one sto vracevi postizu na samoj granici cuda, mozerno ponuditi objasnjenje u kvantnim pojmovima. vrac ne koristi hipnozu, ali istovremeno on i ne radi operacije na telesnom nivou. Kao sto znamo iz svog kvantnog obrasca, svaki predmet rnoze se svesti na sveznjeve energije. Sve do sada, medutim, nasa svesnost nije mogla da promeni ove nevidljive obrasce fotona, osim na jako ogranicen nacin. Na primer, mozemo da zamislimo zdravo telo, ali nam ta slika nece pomoci da se ne razbolirno. vrac mentalnu sliku pretvara u telesnu srvarnost - zapravo, to cine svi cudotvorci. Oni "vide" novi ishod na kvantnom nivou i u toj viziji nevi ishod izranja.

Iz tog proizlazi borba moci i vrac, da bi napravio bilo koju vrstu trajne promene bolesnikovog stanja, mora biti mocniji od njega. Ono sto on pokusava da promeni jesu obrasci energije koji su se iskrivili i take uzrokovali bolest. Pokvaren zub, tumor iii odvojena mreznjaca predstavljaju grupu fotona, a slika je sacmjena od svetlosti.

Kljueno pitanje nije da Ii je vrac stvaran ili varalica, vee koli- 1.0 je snazna njegova svest, jer on sam navodi bolesnika da sa njim zade u promenjenu stvarnost, skupa sa svim posrnatracima u blizini. Moram naglasiti "u blizini", jer je to ucinak polja i upravo kao sto magnet sarno na odredenoj udaljenosti moze da privuce gvozde, cudotvorac irna ogranicen obim sposobnosti.

Prica se cak i da prevelik broj ljudi u prostoriji moze da spreci pojavu. Kolicina svesnosti koju ani cine prevelika je za upravljanje, kao sto gomila gvozda rnoze da bude prevelika da bi je magnet privukao.

Kada se pored Fatime, u Portugalu, 1 9 17. godine prikazala Bogorodica, velika grupa ljudi, prema procenama oko sedam deset hiljada, okupila se da vidi obecanje prikazanja koje je od Bogorodica culo troje dornace seljacke dece. Oni najblizi deci SLl ispricali da se Sunce vrtelo na nebu, a golubica letela prema zemlji u sjaju duge, ali oni udaljeniji su videli sarno blistavo svetlo, a na vecoj udaljenosti se nista nije videlo. Deca su pala na kolena i razgovarala sa samom Marijom.

Kada se cudo okonca, posmatrac napusta cudotvorcevo podrucje uticaja. Ucinak polja vise ne deluje, take da se svi ponovo vracaju u svoje uobicajeno stanje svesti. Prelaz moze da bude neugodan - neki ljudi se onesveste ili osete vrtoglavicu. Svet cuda bledi, a pojavljuje se osecaj nejasnoce prema onome sto se zaista dogodilo. Na nivou svakidasnjeg zivota takvi dogadaji zbunjuju i odatle potice siroko rasprostranjena surnnjicavost prema svetim prikazanjima, psihickim operacijama i vracevirna dzungle. Ali vizionarska reakcija opisuje drugi nivo svesti na kojoj se obrasci energije pornicu sa svakom mislju. Zapanjuje nas cinjenira da ti pomaei rnenjaju spoljni svet, ali coveku na sestorn stupnju to je prirodno.

Ko sam ja>.:

Prosvetljena svest.

Daleko srno dosli sa pitanjern: "Ko sam ja7" Pocevs: sa flzickim telorn na prvom stupnju, istrajno se krecuci prema manje 0- zickim nivoima, sada smo stigli ni do cega drugog nego do svesti. "[a" cak nije ni urn, nego sarno svetlost. Moja licnost pluta u kvantnoj magli, dok fotoni bleskaju i naizrnenicno nastaju i nestaju, Posmatrajuci ove pokretne obrasce, ne osecarn nikakvu

176

177

Dipak Copra

povezanost ni sa jednim od njih. Oni dolaze i odlaze, cak me ne uznemirava ni to sto nemam stalno prebivaliste. Oovoljno je to sto se kupam u svetlosti.

Od rnilion nacina na koje mozete da odredite prosvetljenje, poistovecivanje sa svetloscu je dobar nacin. Cudotvorci cine vise nego sto samo pristupaju obrascima energije. Kao sto Vede kazu: "To nije znanje koje ueis; to je znanje kojim postajes", lsus Je govorio u metaforama, ali lako je moguce da je, govoreci ucenicima: "Vi ste svetlo sveta", rnislio to zapravo doslovno.

U bilo kojem trenutku nernoguce je izracunati koliko se ljudskih bica prervorilo u cudorvorce. Prema misticnorn jevrejskarn ucenju, trideset i sest clstib dusa drze svet na okupu, sprecavajuci Boga da unisti gresnike koji su ga uvredili. Neke sekte u Indiji ovaj broj svode na sedam prosvetljenih majstora u svakom vremenu. Medutim, u Starom zavetu isto taka nam je receno da ce Bog postedeti Sodomu i Gomoru ako je u njima rnoguce pronaci pedeset pravednika, samo da bi se taj broj smanjio na jedan (to je bio Lot, cija se zena pretvorila u stub soli - ali gradovi su svejedno bili unistenii. Podrazumeva se da ako rdite da se pridruzite bilo kojoj ad ovih grupa, verovatnoca je sasvim mala. Oa Ii je uverljivo obecavati prosvetljen]e?

Ogromna je vecina ljudi svojirn delima, ako ne tecima. rekla. "Nije". Treba is tab da se cudorvornost moze dosegnuti pre svetosti. Kad u svome mozgu ugledate bilo koju sliku, vi menjate stvarnost. Mentalna je slika slaba i brzo bledi, ali to nije vazno. Moiete da izvedete kljucno delo koje se nalazi u pozadini cuda. Razlika izmedu vas i cudorvorca je u tome sto vi ne srvarate dovoljno snazno polje sile u kojern bi se vasa mentalna slika odrazila u spoljni svet.

Cak i tako, ako se nadete u polju sile snazni]e duse, vasa se stvarnost rnoze brzo promeniti. Cue sam zanimljiv izvestaj 0 lekaru, koji je obrazovanje stekao na Zapadu, i koji je putovao u dubine kolumbijske kisne sume. Ook se penjao uz klizavu povrsinu stene pored vodopada, izgubio je uslonac i nezgodno je

178

KAKO SPOZNATI BOGA

pao. Povredio je leda tako da nije mogao da hoda. Ekspedicija Sf nalazila stotine kilornetara od najblizega grada, bez telefona iii elektricne energije.

Nekoliko dana se odmarao u mal om selu, nadajuci se da ce mob da se oslobodi boli dovoljno da sam moze da hcda, ali mu se stan]e pogorsa!o. buduci se povredeno tkivo inficiralo. ocajan, konacno se slozio da dozvoli plemenskom sarnanu da mu pomogne. Sam an jc dosao i, uzimajuci halucinogene biljke i pojuci nekoliko sari. poceo da pada u trans. Usred obreda, povredeni lekar je shvatio da mu se drema i da tone u san. Kad se probudio, samaria vise nije bilo, ani njegove boli. Na svoje cudenje, mogao je da ustane i hoda kao da se nista lose nije desilo

"Nemam pojrna kako se to dogodilo", prisecao se, "ali jedno se pi tam. Pre nego sam im dopustio da pozovu tog vraca. dosao sam do tocke potpunog ocajanja. Nisam mu verovao, ali sam barem bio voljan da mu verujern."

Mislim da je ovaj covek na znacajan nacin premostio provallju izrnedu sebe i iscelitelja. Ne opiruci se, dopustio je sa manu da ude u svetlost. Neki verski iscelitelji cesto pre polaganja ruku upitaju. "Verujere Ii da vas Bog muze isceliti?" Sire gledano, niko nerna moe da Boga u potpunosti izdvoji. Mi mozerno samo da se otvorimo iii zatvorimo prema prihvatanju svetlosti. To ce narn pornoci da podstaknemo proces koji ce blago stvoriti vise sklonosti da se otvorimo. Bez obzira na to kakve dokaze ponudili u vezi sa cudirna, mnogi ce ljudi reci. "Ali jeste li vi sami videli koje cudo?" Zapravo, ja sam tek nedavno dosao toliko blizu koliko je potrebno Imam rodaka, veterana rata u Kasmiru, koga je pre nekoliko godina pogodio zestok oblik hepatitisa C. Mi smo lekarska porodica i on je primio sve vrste terapija, ukljucujuci i interferon, ali bez ikakvog uspeha. Broj njegovih krvrun zrnaca zastrasujuce je opao, hepati tis se pogorsao.

Pre nekoliko meseci moj rodak se obratio jed nom energetskorn iscelitelju u Indiji, koji mu je presao rukarna preko jetre da bi izbacio bolest. Za kratko vreme mu se broj krvnih zrnaca

179

Dipak Copra

KAKO SPOZNATl BOGA

Kako se uklapam?

Ljubavlju.

otisao sam na darsan izvan Bombaja, u dorn svetice koju su njeni sledbenici poznavali jednostavno kao Majku.

Njen dom bejase malen, kucica od cigala u malorn selu. Otpratili su me na sprat, do jedne jos manje dnevne sobe, gde je ona cekala na lezaju pored prozora. Njena pratilja, starija zena. tiho mi uputila da sednem na stolicu. Sarna Majka, obucena u sari, krupnih, izrazajnih ociju, izgledala je kao da joj je tridesetak godina. Svi smo sedeli bez reel. Topla kisica se pretvorila u tropski pljusa k, nije se CUO nikakav drugi zvuk. Vreme je prolazilo i ja sam poceo da primecujern predivnu slatkocu te sobe i moj urn postade sasvim spokojan. 06 mi se sklopise, ali bejah svestan da me Majka posmatra. Nakon pola sara, njena pratilja me tiho upita imam li neko pitanje.

"Slobodno pitajte", rekla je. "Na kraju krajeva, obracate se Bogu. sra god upitate, ona ce se za to pobrinuti."

To me nije zapanjilo. U lndiji, kad osoba dosegne stanje svesti u kojern je potpuno bliska s Bogom, njemu ili njoj se ljudi sa postovanjern obracaju na ovaj nacin. Ali nisam imao pitanja. Bez ikakve sumnje mogao sam da osetim da ova mlada zena srvara svoju sopstvenu atmosferu, ispunjenu neznoscu i ljubavlju. Pruzala je takvu sigurnost da je covek za trenutak mogao da poveruje u "rnajcinsku energiju" prirodenu celokupnorn svemiru.

Na sestorn stupnju svt bogovi i boginje su vidovi samoga coveka izrazeni kao prefinjena energetska stanja. Ne proglasayam se postovaocern kad kazern da je Majka mogla coveka da navede da oseti te energije. jedino sto zaista iznenaduje jeste cinjenica da je to mogla da ucini za stranca, buduci da svi mi kao deca osecarno majcinsku energiju oko nasih sopstvenih majki. U Indiji je dobro pozna to da darsan nije isti kod svakog sveca. Prisustvo nekih svetaca gotovo da lib na zanos, drugi srvaraju okus nalik medu iii mirisu cveca. "Oni koji zavise od darsana'; koji sate provode u prisustvu svetih ljudi mogu da kazu koja se sak«, ili moe, oseca oko kog sveca. A veruje se da posetioci mogu ove okuse Boga upiti upravo kao sto sunder upija vodu.

vratio u norrnalu, hepatitis se povukao i nije bilo pokazatelja nijedne bolesti. Za rnene je to cudo. Cini se da se to cudo ujedno moze i nauciti. Moiete uzeti vecinu Ijudi u nasern drusrvu i uspesno ih nauci ti umecu "isceliteljskog dodira", sto od prakticara zahteva da svoje ruke pokrcce iznad tela, nekoliko centimetara iznad koze, da bi osetio gde su vrele energetske tacke (koje se pokazuju kao topao vazduh iznad tog podrucjay. Prakticar tada pokrece ta] visak energije kako bi ga rasprsio i u mnogim slucajevima bolesnikje delornicno izlecen, sto se najcesce pokazuje u obliku brzeg oporavka nego u slucaju uobicajenog lecenja.

Da li su zaista toplija mesta iznad obolelih del ova nasih tela? Ako je i tako, zasto bi u tom slucaju bolesnikov oporavak bio imalo drugaciji? Odgovor zavisi od Cinjenice da osnov isceljivanja nije rnaterijalan, vee kvantni. Stvari u kvantnom svetu su stvarne ako ih ucinite takvim, a to rnozete uciniti ako ovladate svetlom. Svako rnoze priljeznc i strpljivo da nauci kako se to radi. isceliteljski dodir sarno je jedan nacin. Kad bismo otvorili skolu u kojoj bi medicinske sestre poducavali kako da navedu mrave iz dzungle da izrone iz usta bolesne osobe, neki bi uceruci svakako za to bili nadareni. Slicno tome, svako cudo bi moglo da nam bude nadohvat, samo kad bismo poceli da menjamo svoje shvatanje prema tome ko smo i kako nas um deluje.

Kad shvati da je okupan svetloscu, osecaj koji preplavljuje cudotvorca jeste oseca] snazne ljubavi. To se dogada zato sto on prihvata osobine duha koje sadrzi svetlost. Kad je Isus rekao. "[a sam svetlost", mislio je: "U potpunosti se nalazim u Boijem polju sile". U Indiji ljudi su sa svakog zivotnog puta spremni da se postave u svecevo polje sile, sto se naziva darsan, sanskritska rec koja znaci biti u necijern vidokrugu. Pre nekoliko godina

, 180

181

Dipak Copra

KAKO SPOZNATI BOGA

Najdirljiviji trenutak sa Majkom se dogodio kad sam odlazio. Njena pratilja me je otpratila do vrata i pozdravila me primedbom na slabom engleskorn. "Sada vise neces imati neprilika'', vedro je rekla. "Bog ce isplatiti tvoje dugove!"

Niko ne moze da tvrdi da sarno sesti stupanj razotkriva Bozju ljubav. Ali ovde je mcgee poredenje sa magnetizmom. Igla kompasa izlozena slabom magnetskom polju Zemlje pokrece se prema severn, to cini nepogresivo, ali, ako protresete kompas, igla okleva .. Medutirn, ako je stavite pored velikog elektromagneta, igla ce se bez oklevanja zaustaviti na mestu. Slicno tome, svi mi se nalazimo u jednorn polju sile ljubavi, ali na ranim stupnjevima duhovnoga razvoja. njegova moe je slaba. Mi oklevamo i lake nas je usmeriti u razlicitirn smerovima. Ovde se radi 0 sukobljenim osecajirna i, sto je jos vaznije, nase predocavane ljubavi je spreceno, Tek mnogo godina nakon otklanjanja unutrasnjih prepreka potiskivanja, surnnje, negativnih osecanja i starih uslovljavanja, covek shvata da je Bozja sila neverovatno mocna. Kad se to dogodi, vise nista ne rnoze da urn odvoji od ljubavi. Ljubav kao licni osecaj preobrazava se u kosrnicku energiju. Rumi to izrazava na prelep nacin

oca i onog sto on obozava gotovo je potpurio. Ali to je dovoljno da se pokrene sve sto je stvoreno. "To je ona ljubav", objavljuje Rumi, "koja nase tela u zivot budi".

Kako da ptonadem Boga? ..

Miloscu.

0, Bole,

ijubav sam otkrio!

Kako veticanstvena, kako dobra, kako prekrasna! ... Duhu strasti kqji celokupan ovaj svemir

1 sve sto]e njime obuhvaceno

Probudi i uzbudi,

Pozdrav svo] upucujem.

Na sestom stupnju vise nije neophodno da se traga za Bogom, upravo kao sto ne moramo da tragarno za gravitacijom Bog je neizbezan i trajan. Ponekad Ga osecarno u zanosu, ali isto tako cesto mogu biti prisutni bol, teskoba i zbrka. Ta mesavina csecaja podseca nas da se zdruzu]u dva bica ledno je duh. drugo je telo. Telo maze da uoci duh sarno svojim nervnim sistemom. Kako se povecava Bozja snaga, ona preplavljuje nervni sistem. Nema druge mogucnosti nego prilagoditi se. pa ipak, prilagodavanje rnoze da izazove osete snaznog zarenja, drhtanja, zarnracenja svesti, nesvestice, zajedno sa strahom i delomirno psihoticnirn stanjima. I dalje je sasvim uobicajeno da se vizije svetaca, na primer, medicinski "objasnjavaiu" kao napadi padavice, a zaslepljujuca svetlost svetih vizija kao propratna pojava teskih migrena. Kako mozerno da znamo da to nije istina?

[edan, ocigledan dokaz predstavlja cinjenica da migrene i padavica ne nadahnjuju. One ne donose mudrost i uvide, dok se cini da su sveci cisti primeri milosti na delu To podseca na poijskog mistika. oca Maksimilijana Kolbea (Maximilian), svetackog lika koji je umro pod nacistickorn vladavinom u Ausvicu> lako je bio fizick: slab i dugo godina bolovao od tuberkuloze, Kolbe je najveci dec svojih bed nih obroka davao drugim zarobljemcima. Kad je umirao od zedi, jedan lekar, takode zarobljenik u logoru, ponudio mu je prokrijurncarenu solju caja, ali je Kolbe odbio zato sto njegovi sapatnici nisu imali sta da popiju. Ne zalec; se, otac Maksirnilijan trpio je beskrajno batinanje i mucenje. Na kraju, bio je prisutan kada su jednog zarobljenika osudili da umre od gladi u podzemnoj grobnici. Kolbe se dobro-

Rumi veruje da svaki atom u stvorenom strasrveno plese za Boga, takva je svesnost sestog stupnja. Da bi u svakom trenutku voleli Soga, potreban je kvantni skok svesti, pa ipak, kad se konacno napravi raj skok, zapravo nema Soga koji bi mogao da se voli, bar ne kao nesto sto bi bilo odvojeno. Stapanje obozava-

182

183

Dipak Copra

KAKO SPOZNATI BOGA

voljno javio da ce zameniti tog coveka. Kad su nekoliko dana kasnije otvorili grob, svi osirn njega bili su mrtvi. ubili su ga smrtonosnom injekcijom.

Kolbe u svojim sopstvenim ocima nije bio mucenik, Nekoliko njegovih drugova zatvorenika, pa cak i nekoliko naeista, iz prve je ruke svedocilo 0 stanju milosti u kojem se Kolbe nalazio. ]edan preziveli [evrejin svedocio je pod zakletvom da je iz oea Maksimilijana zratilo svetlo dok se nocu rnolio. (Ovo svedocanstvo usledilo je posle vise njih u godinama pre nego sto je svestenik zarobljen.) Njegov nastup bio je jednostavan i skrornan. Kad su ga upitali kako rnoze da trpi takve bezdusne postupke kakvim su ga izlagaJi nacisti, rekao je sarno da se na z10 mora odgovarati sa ljubavlju.

Sarno neke price 0 svecima dirljivije su od ove price, koja nam ukazuje da bi milost mogla da bude nadljudska. U jednom smislu i jeste tako, utoliko sto Bozje prisusrvo nadvladava i najteza stanja boli i patnje. S druge strane, milost pruza neprestanu podrsku u svakodnevnom zivotu. Dok napredujemo kroz stupnjeve unutrasnjeg razvoja, ni na koji se nacin ne rnoze odrediti radimo Ii nesto svojom voljom. [ednorn su pitali jednog indijskog ucitelja: "Kada tezirno da dosegnemo visa stanja svesti, cinirno Ii mi zaista nesto iii nam se to jednostavno dogada?"

Rec karma obuhvata i dele i nepredvidivu posledicu. Petoro ljudi se maze obogatiti, a ipak za svakoga od njih novae donosi razlicite posledice, u opsegu od nesrece do zadovoljstva. Isto vaz: i za bilo koje drugo delo. Zasto karma nije mehanicka? Zasto dele A ne vodi uvek ka posledici B? Zakon karme se cesto poredi sa jednostavnim zakonom uzroka i poslediee, a koristi se i poredenje sa bilijarskim loptieama koje udari bilijarski stap uglovi i skokovi u bilijaru vrlo su slozeni, all vest igrac maze unapred izracunati svoj udarae s izuzetnom tacnoscu i tako predvideti putanju loptice cak i kad njome vise ne vlada.

Da je karma rnehanicka, isto bi moglo da se uradi i sa nasim delima. Unapred bismo ih iscrtali, pustili da se odvijaju i bili bismo sigurni kakav ce biti ishod. Teoretski, nista ne sprecava tako nesto. U stvarnosti nas onernogucuje puka slozenost svega onoga sto bi trebalo uracunati. Svako svakoga dana izvcdi milione dela - strago uzevsi, karma je svaka misao. zajedno sa svakim dahom, svakirn zalogajem hrane, itd. - tako da u ovom slucaju igra bilijara ima gotovo beskcnacan broj loptica. Ali ovde je na delu nesto sasvirn neshvatljivo. milost.

Sa svojom vrhovnom inteligencijom Bogu nije tesko da izracuna beskonacan broj bilijarskih loptica iii beskonacan broj karmi. Takvu mehanicku operaciju lako je izvesti i dobro prcracunati. Ipak, Bog voli one sto Je srvorio i zeli da sa stvorenim bude sto je bliskije rnoguce sjedinjen, i zbog toga u svoj racun ubacuje sledece posebno uputstvo. neka se sva covekova del a vrtloze i sudaraju kako god zele, ali neka postoji svest da duh posmatra.

Kad osetite da vas je dotakla milost, to je vas dokaz da Bog postoji i da se brine 0 onome sto yam se dogada. Poznajern sredovecnog muskarca, sada vlasnika racunarskog preduzeca, kome se prvi nagovestaj sklonosti prema preduzetnistvu pojavili kad je imao dvadeset godina. Na nesrecu, u eo vreme takva sklonost je imala oblik krijurncarenja droga preko Kariba Jakim avionorn.

"To se rnoze shvatiti na oba nacina", odgovorio je, "vi obavljate svoj deo, ali pravi poriv dolazi spolja. Ako zelite da budete u potpunosti tacni, to se sve vama jednostavno dogada."

Aka Je na sestorn stupnju Bog nalik polju sile. milost je NjegOY magnet. Milost se prilagodava svakoj osobi. Mi pravimo svoje izbore, od kojih su neki za nas dobri, a neki lcsi, a tada milost oblikuje posledice. Drugim recima, svi mi cinimo stvari koje imaju nepredvidene posledice. Nase videnje buducnosti je ograniceno: stoga su nasa dela uvek pcdlozna nasem neznanju 0 tome sto ce se u buducnosti dagoditi.

184

185

Dipak Copra

KAKO SPOZNATI BOGA

"Obavio sam sarno jedan. let, a onda su me carinski sluzbenici zadrzali i gotovo uhapsili. Dogodilo se da u avionu vise nisam imao nikakvog tereta. Ali oni nikada nisu saznali kako se to desilo, a to je cudna prica", kaze on. "Leteo sam iznad Bahama kad smo naisl; na gust sloj oblaka. Spustio sam se da ga izbegnem, ali se magla spustila sve do samoga tla. U tim pokusajima smo moj partner i ja izgubili svoj teret. Gubili smo vreme pokusavajuci da se vratirno na svoj kurs, a bili smo sve umorniji. Karibi obuhvataju velik dec okeana i sarno nekoliko malih mesta na koje moze da se sleti.

"Pocelo je da nam nestaje gorivo. uspanicili smo se. Moj partner je poceo da vice, pa smo, u pokusaju da olaksarno avion, pobacali sve kante od goriva, zatim teret, ana kraju i svoj prtljag. Magla se nije dizala i mogu vam reci da se rnoj kopilot sledio od straha. Bio je Sigman da cerno urnreti. U tom trenutku sam asetio nezemaljsku sigurnost da se to nece dogoditi.

"Pogledao sam ulevo, a u magli se orvorila rupa. Ispod vrha krila ugledao sam maleno ostrvo, a na njemu kratku i neuredenu pistu. Spustao sam avion dok su se oblaci ponovo skupljali, pa smo sleteli, da bi nas pola sata kasnije okruzilo pet carinika. Ali sve vreme dok je trajalo ispitivanje cuo sam unutrasnji glas koji mi je govorio da mi je zivot spasen iz nekog razloga. Nisam postao religiozan ni na koji uobicajeni nacin, ali je ovo bilo nesto u sta nikada nisam posurnnjao."

Bilo da deluje na nivou sveca ili zlocinca, milost je cinilac koji karmi ne dopusta da postane bezdusno rnehanicka. Take je milost povezana sa slobodnom voljorn. Bilijarska loptica mora da sledi svoju zacrtan u pu tanju, a lopov koji s totin u pu ta ukrade podjednako je strago usmeren na svom putu. Ali iako mu je karma odredena, on u bilo kern trenutku irna rriogucnos t da prestane ida se popravi. Milost moze uzeti oblik jednostavne misli. "Mozda bi trebalo da prestanem", ili moze biti neodoljiv preobrazaj kao Onaj koji je sveti Pavle doziveo na putu za Damask, kad ga je bozansko svetlo oslepelo i srusilo s konja. U

svakom sluca]u, teznja da se covek uputi prema duhu posledica je milosti.

Kakvaje ptiroda dobra i zla? ..

Dobro je kosmicka sila.

Zlo je druga strana te iste sile.

Tako je tesko biti debar da covek na kraju mora da odustane. To je spoznaja do koje se dolazi na sestom stupnju. U pocetku, kad se jednostavno slusaju pravila i izbegavaju nevolje, cini se da je lako biti dobar. Teze postaje kad se ukljuci i nasa savest, jer je nasa savest cesto u svadi sa zeljorn. To je stupanj razvoja, poznat svakom trogodisnjaku, kada jedan glas iznutra sapuce:

"Ucini to!", a drugi kaze. "Bolje nemoj". U hriscansrvu je predodredeno da se ta borba zavrsi pobedom dobra, buduci je Bog mocniji od satane, ali u hinduizrnu sile svetlosti i tame vecno ce se sukobljavati, dok se ravnoteza rnoci rnenia u krugovima koji traju hiljadama godina.

Ako je hinduizam u pravu, pokusaj odupiranja zIu potpuno je besmislen. Demoni (na sanskritu nazvani asure) nikada ne odustaju. Oni zapravo ne mogu da odustanu, buduci da su ugradeni u ustrojstvo prirode, gde su smrt i propadanje neizbeznl. Kako to vide indijski rnudraci, svemir isto toliko zavisi od smrti koliko i od zivota "Ljudi se smrti plase bez razrnisljanja''. primetio je jedan ucitelj, "Kad bi se ostvarila vasa mastarija 0 vecnorn zivotu, osudili bi sarni sebe na vecnu senilnost." Zato sto se tela vremenom raspada, cak se i sazvezda krecu prema "vrucoj smrti": kad zvezde sagore svoju zalihu energije, svemir mora da sadrzava mehanizam obnove Kao mogucnost izlaza. svemir je izmislio smrt.

Na sestorn stupnju covek je dovoljno vidovit da to shvati. On se jOs cvrsto drzi ideje 0 dobru. To je sila evolucije koja se skriva u pozadini rcdenja, rasta, ljubavi, istine i lepote. Isto se take cvrsto drz: ideje 0 zlu. To je sila koja se suprotstavlja evoluciji-

186

187

Dipak Copra

mogli bismo da je nazovemo entropijom - koja vodi u razlaganje, rastvaranje, nepokretnost i "greh" (u posebnom srnislu bile kojeg cina koji ne pornaze covekovoj evolucijii. Za vizionara to su, medutim, dye strane iste sile. Bog je stvorio obe, jer su abe potrebne, Bog je u zlu isto tako kao i u dobru.

Treba naglasiti da ovo nije eticko stanoviste. Tom stavu ne rnozete se suprotstavljati govoreci "Pogledaj ovu okrutnost i ova] uzas. Nemoj mi reci da je Bog i u tome." Svaki je stupanj unutrasnjeg razvoja tumacenje i svako je tumacenje valjano. Ako vidite zrrve zlocina i nepravde koja kida srce, za vas je to srvarno. ali svetac, cak i dok takvim ljudima pruza neizrecivo saosecanje, mazda uopste ne vidi zrrve. Oklevam da se previse upustirn u taka nesto, jer je snaga ideje 0 zrtvi taka mocna. Tesko da bi bilo uspesno reci zrtv: zlostavljanja i onome koji zlostavlja da su uhvaceni u istom plesu - zapitajte bilo kojeg terapeuta koji radi sa povredenim zenarna.

Medutim, mislim da nema sumnje da svetac u samom sebi vidi gresnika, upravo kao sto zlo pr ihvata podjednako smireno kao i bilo koju drugu pojavu. Ocevici su pripovedali da je otae Maksimilijan, kad su naeisti hteli da mu daju injekciju otrova, poslednjim delicern snage dobrovoljno zbog injekeije povukao rukav na svojoj ruei. Onih uzasnih dana kada je bio zarobljen u grobnici zajedno sa drugim zarobljenieima, cuvari koneentracionag logara bili su zaprepasceni atmosferam spokoja koju Je oko sebe sirio franjevacki monah. Ova prica ne ublazava zlo nacizrna. sa kojirn moramo da se suocirno na njegovoom sopstevnom nivcu. Ali razvoj duse stoji izdvojeno, a na odredenoj tacki plesa dobra i zla to dvoje postaje jedno.

Kqjije moj iivotnt izazov> ..

PostiCi cslobodenje.

Kad svane sest: stupanj, menja se smisao zivota. Urnes to da tezi dobroti i vrlini, covek pckusava da umakne osecanju veza-

188

KAKO SPOZNATI BOGA

nosti. Ne mislim da izbegne tako sto ce da umre i ode u raj, iako je takvo tumacen]e svakako valjano za one koji ga se drze. Stvarni beg sestog stupnja je karrnicki. Karma je beskonacna i trajna. Uzrok i posledica nikada ne prestaju, njihova isprepletenost toliko je nadrnocna da ne rnozete da dovedete do kraja cak ni delic svoje licne karme. Ali Bozje polje sile, kako smo ga nazivali, zraci privlacnoscu koja dusu odvlaci iz zahvata karme. Uzrok i posledica nece bitt unisteni. Tela i najprosvetljenijeg sveca i dalje je podlozno raspadanju i smrti: on jede, pije i spava. Sva se ta energija koristi se, medutim, na razlicit nacin.

"Ako biste provodili svaki trenutak preobracajuci svaku misao i delo u dobro", jedan indijski ucitelj rekao je svojim ucenicirna, "bili bi isto take udaljeni od prosvetljenja kao i neko ko je svaki trenutak koristio za zlo", Koliko god to zvuci iznenadujuce, jer svi mi izjednacavamo dobrotu i Baga, sila dobra i dalje jE' karrnicka. Dobra dela nose sopstvenu nagradu, upravo kao i 10- sa dela. A sta ako ne zelite uopste nikakvu nagradu, vee sarno zelite da budete slobodni? To je stanje koje budisti nazivaju nirvanom, sto se u velikoj meri krivo shvata kada se prevodi kao "obamrlost".

Nirvana je oslobodenje od karmickih uticaja, prekid plesa suprotnosti. Vizionarska reakcija ornogucava yam da shvatite kako ce vas zelja za A il! B uvek odvesti do njihovih suprotnosti. Aka sam roden u obilju, u pocetku mogu biti odusevljen, Mogu da ispunim bilo koju zelju i da sledim bilo kakav hir. Ali na kraju se pojavljuje dosada, postacu nemiran i u mnogim situacijarna moj ce zivot biti opterecen teskorn odgovornoscu upravljanja tim bogatstvom. Take, dok se prevrcern u krevetu, zabrinut zbog svih tih mrskih stvari, pocecu da razrnisljarn kako je zgodno biti sirornasan. Sirornasni malo sta mogu da izgubei; nernaju duznosti u upravnim odborima i dobrotvornim ustanovarna.

Prema budizrnu. koliko god dugo vremena bude trebalo, moj urn ce na kraju pozeleti suprotno ad onog sto imam. Karmicki visak se njise sve dok ne dostigne krajnost sirornastva, a

189

Dipak Copra

KAKO SPOZNATI BOGA

tada ce me ponovo povuci nazad prema bogatstvu. Buduci da je samo Bog slobodan ad uzroka i posledice, zelet! nirvanu znaci zeleti da se postigne ostvarenje bozansrva. U ranijim stupnjevirna rasta takva bi teznja biia nernoguca, a vecina religija bi je osudila kao bogohuljenje. Nirvana nije moralna. Kad su jednom sagledani kao dva 1ica istog dualiteta, dobra i zlo se vise ne racunaju. Da bi drustvo cdrzale na okupu, religije smatraju da im je duznost da postuju dobro i zgrazaju se zla. Odatle proizlazi protivrecnost. osoba koja zeli da se oslobodi deluje protiv Boga. Mnoge odane hrtrscane do kt aja zbunjuje istocnjacka duhovnost, jer ne mogu da razrese tu protivrecnost. Kako Bog maze da zeli da smo dobri, a da ipak zeli i da zademo izvan dobra?

Odgovor se u potpunosti odvija u svesti. Pokazuje se da su u svakoj kulturi sveci prirrieri dobrote, da blistaju vrlinom. Ali, Bagavad-gita govori da ne postoje spoljni znaci prosvetljenja, sto znaci da sveci ne moraju da se pokoravaju nikakvim uobicajenim merilima ponasanja. U lndiji prema Bogu postoji "put leve ruke". Na tom putu posvecenik izbegava uobicajenu vrlinu i dobrotu. Seksualno suz.drzavanje cesto se nadomesta seksualnirn zadovoljavanjem (najcesce na visoko obredan nacinj. Covek rnoze da se cdrekne voljenog do rna da bi ziveo ria groblju; neki tantricki posvecenici idu take daleko da spavaju sa lesevima i jedu najodvratniju raspadnutu hranu. U drugirn slucajevirna, put leve ruke nije put takvih krajnosti, ali se uvek razlikuje od pravovernih religijskih propisa.

Put leve ruke rnoze da izgleda kao rnracna strana duhovnosti, porpuno zavarana svojorn okrutnoscu i ludoscu - odredeni hriscanski misionari u lndiji sasvirn su lako prihvatili takvo turnacenje. Zadrhtali bi pogledavsi prema Kali, sa njenom ogrlicom od mrrvackih glava, sa krvlju koja jo] je kapala sa ocnjaka. Kakva je to ona majka? Put leve ruke star je, medutim, hiljadarna godina. njegovo poreklo u svetim spisima pokazuje isto toliko mudrosti koliko i poreklo bilo kojeg drugog puta. To poreklo rvrdi da se Bog ni na koji nacin ne moze ograniCiti, Njegova bes-

konacna milost obuhvata smrt i propadanje; On je u lesu upravo kao i u novoroa-enom detetu. Nekim ljudima (veoma malom broju) nije dovoljno da shvate tu istinu: oni zele i da ~e iskuse. A Bog im to nece odbiti. Na Zapadu ne mora da se iskusava cdbojnost prema putu leve ruke. svaka kultura ide sopstvenim purem. tpak, pitam se koje su misli prolazile Sokratovom glavom dok je ispijao casu kukute. Mozda mu je otrov, posto je valjno prihvatio svoju smrt time sto je odbio da pobegne od sudske presude, bio sladak. A mozda je otac Maksimilijan osetio blazensrvo kad su mu dali smrtonosnu iniekciju. Na sestorn stupnju alhemija pretvaranja zla u blagoslov tajna je koju razresava ceZnja za oslobodenjem,

U cemu ]e moja najveca snaga>.:

U svetosti.

U cemu je za mene nqjveca prepreka?

U laznom idealizmu

Skeptici cesto isticu da lakovernost raste sto je potreba za cudorn veca. Buduci da su cuda potrebna da bi se dokazalo kako je svetac pravi svetac (barern u katolicanstvu), javlja se veliko iskusenje da se cudo izrnisli. Na sestorn stupnju ostalo je malo prastora za bile koju vrstu pogresnih dela, ali u onoj sitnoj pukotini koja je ostala, covek rncze da zaboravi na razllkovanje svetosti i laznog idealizma. Dozvolite mi da vam dam primer.

lndijanac, domorodac, putovao je 1531. godine peske prerna naselju spanskih osvajaca pored Meksiko Sitija, kada mu se na vrhu brega ukaz.ala prekrasna zena Dala mu je poruku da je odnese biskupu i ponudila svoj blagoslov. Prepun stranopostovanja, lndijanac, koga pamte pod imenom Huan Dijego, ucini kako mu bejase receno. Kad je ispricao svoju verziju biskup je bio surnnjicav, ali se tada prikazalo jedno od najlepsih hriscanskih cuda: Huan DiJego rasrvori svoj ognae od grube tkanine i iz

190

191

Dipak Copra

njega se prosipahu prekrasne crvene ruze. U tom trenutku i on i zaprepasceni biskup prirnetise da se na unutrasnjoj strani njegovog ogrtaca pojavila slika Device Marije, koja sada visi u prekrasnoj bazilici u Idalgu, pored Meksiko Sitija, na onom mestu gde se pojavilo cudo Gvadalupe.

Kao sto se dogodilo i sa Torinskim pokrovorn: sumnjivci su hteli da istraze tu cudesnu sliku, kako bi videli da li su je naslikale ljudske ruke. Ukazivali su da se ova vizija Device Marije pojavila u zgodnom trenutku, upravo kad su spanci najgorljivije pokusavali da preobrate Indijance. (eudo je zaista dovelo do masovnih preobracenja.) U tom smislu covek bi mogao da kaze da je bilo ko]! dogadaj koji je pripomogao da se prekine s ubijanjem dornorcdackih Amerikanaca bio neka vrsta cuda, Fa ipak, negde u istoriji izgubila se ova razlika izmedu svetosti i Jaznog idealizma.

Svetost je ono sto cudo cim cudesnirn: potrebno je vise od jednostavnog opiranja zakonima prirode. Madionicari to Cine kad vezanih ociju bacaju nozeve iii testerom pile zenu napola. Sve dok yam tajna nije pozriata, varka je cudo. U ovom poglavlju sam nagadao ponesto 0 tome kako cuda deluju, ali tajanstvenija je tajna zasto su ona sveta. Svetac nije carobnjak. On cini vise od toga da sarno pretvara olovo u zlato: svetac preobrazava dusu. Njegov je stav jednostavnost i cistota. Prva Amerikanka proglasena za sveticu bila je Frensis Kabrini (Frances Cabrini). Dok je jos bila sirornasna monahinja u ltaliji, rna]ka Kabrini se molila kad je druga sestra usia u njenu sobu bez kucanja.

Na njezino zaprepascenje, soba je docekala ispunjena blagom svetlcscu. Sestra je ostala bez reci, ali majka Kabrini neusiljeno je rekla. "Nije to nista. Ne obracaj paznju i nastavi sa onim sto si radila." Od tog dana svetica se brinula da osigura svoju privatnost, a jedini pokazatelj onima izvana bila je blaga svetlost koja bi se povremeno provlacila ispod njenih vrata. Oznaka pravog cudorvorca jeste da se u prisustvu Bozje rnoci

192

KAKO SPOZNATI BOGA

prijatno oseca. Svetost oznacava nesebicna nevinost - rado mislim da su ruze, cak i da je slika iz Gvadalupe falsifikat, bile prave. Nije nevin covek koji pokusava da bude svet. On maze da irna dobre narnere. ali na sestom stupnju nema mesta za idealizam, zadovoljstvo pruza sarno prava stvar. J. Krisnamurti, tokom vise od sezdeset godina duhovnog poucavanja, imao je obicaj da istakne nesto vrlo interesantno u vezi sa srecorn. "Ako osecate da ste jake srecni", rekao je, "0 tome ne mora te da govori teo sreca pripada samoj sebi i reci jo] nisu potrebne, a njoj cak i ne mora da se razrnislja. Ali tek sto zaustite: 'Srecan sam', ta nevinost nestaje. Napravili ste provaliju, kako god mala bila, izmenu sebe i izvornog csecanja. Zato nemojte ni da pornisljate da ste blizu Bogu kad govorite 0 Njemu. Vase reci napravile su provaliju koja morate da predete da biste mogli da mu se Mu se vratite, a vas urn u tome nikada nece uspeti."

ldealizam se rada u umu. Na sestorn stupnju svetac moze da peva 0 Bogu, pa cak ida govori 0 Njemu, ali je sveti odnos taliko Iican da nista ne moze da mu se nametne.

Koje]e moje nqjvece iskusenje? ..

Mucenistvo.

Da Ii su sveci u iskusenju da postanu rnucenici? Prica se da se u trecern stolecu u Rimskom carstvu pojavila zaraza rnucenisrva. U to doba, hriscanstvo nije bila sluzbena religija, nego kult, pcdlozan zakonskorn progonu. (Cudno, nije obozavan]e Isusa vredalo sudove, vee cinjenica da je hriscanstvo previse mlado da bi moglo da se ozakoni.) Oni koji nisu hteli da se irtvouju caru kao bagu bejahu osudeni na smrt, a gorljivi su hriscant, kao dokaz svoje vere, zrtvovali zivote u areni.

Tradicionalno se smatra da je rnucenika bilo veoma mnogo i da su igrali ogromnu ulogu u preobracanju paganskog sveta. Posmatraci nisu magli da veruju svajim octma gledajuci kako se

193

Dipak Copra

KAKO SPOZNATI BOGA

hriscani srneju i pevaju hvalospeve dok bi ih razdirali lavovi. Taj prizor uzdrmao je njihovu veru u stare bogove i pomogao da se poploca put za konacnu pobedu nove religije 313. godine, kada je postala zvanicna vera cars tva. Ali se tradicija na dva nacina odvaja od cinjenica. Pre svega, broj mucenika verovatno je bio mnogo manji nego sto se nekada verovalo. Vecina hriscana rado je izbegavala smrtnu kaznu saljuci sluge da se umesto njih zrrvuju caru. Drugo, jedan veliki broj vernika nije verovao u rnucenisrvo. Takozvani gnostici su srnatrali da Bog u potpunosti postoji u coveku. Otae, Sin i Sveti Duh bili su vidovi svesti. Zato je svetost rasireria svuda, u svakoj osobi, a ear moze biti podjednako bozanstven kao i bilo ko drugi.

Zbog toga i ostalih krivoverja, gnostike su prezirali i progonili tek sto su hriscanski biskupi zadobili moe. Unistivsi njih, rana crkva je uspostavila mucenisrvo kao jedan od najuzvisenijih puteva ka Bogu. Urniranje za veru uzdizalo se kao oporiasanje Hrista. Mora da je to uspostavilo simbolicki obrazac, jer orkrivamo da su i tako nezne duse, kao sto je bio sveti Franjo Asiski, podnosile uzasnu patnju stigmi. To je pojava pri kojoj se covek licno podvrgava raspecu, krvareci iz d.lanova i nogu, kao i Hrist na krstu.

Ne unizavarn ja ovde mucenistvo, sarno ukazujern da sesti stupanj nije kraj putovanja, ne jos. Sve dok patnja sadrzi rna i najmanje iskusenje, postoji naznaka greha, a u njernu se javlja poslednje malo cdvajanje Boga i postovaoca. Ego zadrzava dovoljno rnoci da rnoze da kaze da "ja" dokazaje svoju svetost Bogu. Na narednorn stupnju nece ostati nista sto bi moglo da se dokazuje, pa zato vise uopste i nema tog "ja". Dosegnuti tu tacku poslednja je sveceva bitka. Gledajuci spolja, mi ne mozemo ni da zamislimo kako to mora da izgleda. Lepota izvodenja cuda trebalo bi da pruzi dovoljno radosti: osecati Soga u sebi mora da bude najuzvisenija radost. Pa ipak, nije rako.Treba jos preci razdaljinu tanku kao vIas. Zapanjuje da se u toj sicusnoj razdaJjini stvara celi jedan svet.

SEDMI STUPANJ:

BOG CISTOG POSTOJANJA - rlJA JESAMII (Sveta reakcija)

Postoji Bog kojeg mozerno da iskusimo sarno ako zaderno sa onu strane iskustva.

Dole, ispcd nas, reka bejase cista kao zeleni kristal. Planinski put je toliko vijugao da reku, uprkos njenoj lepoti, nisam posmatrao, plaseci se da necu opaziti one sta trazimo - vrata na litici. Koliko god da je neobicno, receno nam je da trazimo takva vrata. Ali koja 1itiea? Reku Gang prcbija divlji klanac dve stotine kilometara od svoga izvora u Himalajama, a litice su posvuda.

"Cekaj, mislim da je ovde!", uzviknuo ]e neko sa zadnjeg sedista. Poslednja krivina puta priblizila nas je ivici k\isure. Nag~ nuvsi se, mogli smo da uocimo usku zemljanu srazu koja je zaista vodila do vrata u litici. Zaustavili smo se pored staze i sve petoro iskocili iz automobila, spustajuci se niz stazu kako bismo pronasli nekog, koga god, ko ima kljuc. Rekli su nam da potrazirno starog sveca, bradatog isposnika koji ovde zivi vee rnnogo godina. Na kraju staze bejase trosna kolibica, ali u njoj nije bilo sveca, sarno rnlad monah koji je pristojno rekao da njegovog ucitelja nece biti jos satima. A sta je sa kljucern? Odrnahnuo je glavom. Tada smo spazili da su vrata svete pecine toliko trula da je brava otpala. Mozemo li onda da udemo? S\egnuo je ramenima. "Zasto rie?"

Vrata ne sarno da su bila otkljucana, nego su ispadala iz dovratka. Gurnuo sam ih, zaskripnala su: unutra je bio tunel. Hodali smo jedno iza drugog kroz tamu, a tunel se spustao sve nizi

194

195

Dipak Copra

i uz], nalik rudarskorn oknu. Cinilo se da je dugacak stotinak metara, a onda se otvorio u pravu pecinu u kojoj smo opet mogli da stojimo uspravno. Nismo poneli nikakve svetiljke, a izvana je prodirao sarno slab odblesak suncevog svetla.

Mladi monah je od nas strogo zahtevao da obecarno da cemo biti potpuno tihi kad jed nom uderno u pecinu. Tu se meditiralo nekoliko hiljada godina, jos otkad se veliki mudrac vasista u legendarnim vremenima ovde zaustavio. To se moglo odmah osetiti. vasista bejase ucitelj kraljevica Rame, a buduci da je Rarna bio Bog, to je bila zastrasujuca duznost,

I tako smo se ovde nasli, ne na bilo kakvorn svetom mestu, nego na mesto koje je svetinja nad svetinjarna. Imam tu nesrecu da generalno ne osecarn svetost. Magi indijski sveci nisu na mene ostavili utisak cuda i prosao sam kroz poveci broj rnistickih inicijacija - kao sto je bila ona kad mi je svetica na vrhu glave otvorila sveto mesto kako bi struja vazduha izasla iz krune glave - ada nista nisam osetio. Medutim, u ovoj pecini osetio sam da svet nestaje Nakon nekoliko trenutaka jedva da sam mogao da se i prisetim krivudavog puta iznad Ganga; nekoliko minuta kasnije, na hladnom kamenom podu, sklopljenih ociju i - izbledeo je ceo nas izlet. To bejase pravo mesto za susret sa Bogom sedmog stupnja, kojeg je rnoguce spoznati kad sve ostalo bude zaboravljeno. Svaki covek je povezan sa svetom hiljadama nevidljivih niti mentalne delatnosti -vreme, mesto, identitet, kao i sva prosla iskustva. U tami sam poceo da zaboravljarn sve vise i vise tih niti. Magu Ii adem taka daleko da zaboravim sebe? "Sve sto se cdnosi na vas je delornicno", rekao je jedan guru svojim ucenicirna. "Vas urn iz trena u tren prikuplja te delice. Kad mislite da nesto znate, radi se sarno 0 nekom delu proslosti. Moze Ii takav urn ikada da bude celovit? ocigtedr.o ne rnoze."

Bog sedmog stupnja je celovit- On sve obuhvata. Da bi Njega spoznali treba da imate urn koji bi sa Njim mogao da se meri. )ednoga dana, dok se setae, fllozofa Zan-Zaka Rusoa (Jean-Jacques

196

KAKO SPOZNATI BOGA

Rousseau) konj ie onesvestio udarcem, a kad se osvestio, nasao se u cudnom stanju: izgledalo ie kao da svet nerna granica, a on sam bejase kao mrlja svesnosti koja pluta ogromnim okeanom. Taj "okeanski osecaj" - izraz koji [e koristio i Frojd - bio je nelican; Ruso je osecao da je stopljen sa svim - sa Zernljorn, nebom, svim oko sebe. U tom stanju, koje je brzo presto a ipak ostavilo snazan utisak koji ga je progonio ostatak zivota. osecao se zanosno i slobodno.

U vasistinoj pecini pojedinci su hiljadarna godina tragali za istim tim osecajern, a to sam radio i ja sam. To nije ukljucivalo neku svesnu delatnost. Vise je licilo na zaborav. Urn svakog 1:0- veka na1ik je automatiziovanom budilniku u hotelu, koja nikada ne prestaje da odasilje svoje znake. Moj urn preokrece hiljadu delica secanja koji se odnose na to ko ja jesam. Neki se odnose na moju porodicu iii posao, drugi na autamobil i kucu, avionske karte, prtljag, po!uprazan rezervoar za gorivo - celo tkanje zivota koje na neki nacin ne cini celinu.

Dok se moj urn obrce i odzvanja tim podacima, neprestano me uverava da sam stvaran. Zasto mi je potrebno to uveravanje? Sve dok je svet sa nama, niko ne postavlja to pitanje. Pret3- pamo se u taj prizor i prihva tamo njegovu stvarnost. Ali ako bi- 10 kog coveka postavite u vasisthinu pecinu, kornadici i delici identiteta prestace da priticu u to1ikom broju. Sjaj secanja zaustavlja svoj zaslepljujuci blesak i tada prestajete da tragate za ... cnne ono?

Ni za cirn, Praznina bez delatnosti. Bog.

Pr onaci Boga u praznoj prostoriji - pronaci vrhovnog Boga u praznoj prostoriji - iskustvo je zbog kojeg cudotvorci zrtvuju celokupnu svoju moe. I umesto najuzvisenijeg zanosa covek dobija prazninu. Bog sedmog stupnja toliko je nestvaran da se ne moze definisati odredenirn osobinama. Ne ostaje nista (ega bismo se mogli prihvatiti. U prastaroj indijskoj tradiciji ova] vid duha se definise same negiranjern. Na sedmom stupnju Bog je:

197

Dipak Copra

nercden neumrli nepromenljiv nepokretan

neizrneran nevidljiv neopipljiv beskonacan

neprimetan

o tom Bogu ne rnoze se razrnisljati cak ni kao 0 velrcanstvenoj svetlosti i zbog toga mnogim Zapadnjacima moze biti na1ik na srnrt. A1i "bezivotan" nije jedno ad negativnih odredenja koja Ga opisuju, Pusta praznina obuhvata mogucnosti eelokupnog zivota i celokupnoga iskustva. [edina pozitivna osobina koja se moze pripisati Bogu sedmog stupnja je postojanje, iii cisto bice. Bez obzira na tJ koliko je praznina neispunjena, ona i dalje postoji, a to je dovoJjno da se iz nje porodi svernir.

Tajna sedmog stupnja je da nistavilo moze da skriva beskonacnost. Oa smo se na samom pocetku nasli na tom stupnju, ne bi bilo moguce dokazati stvarnost takvog Boga. Morate da se penjete duhovnirn lestvieama od jedne do druge precke. Sada, kad srno dovoljno visoko da rnozerno da sagledamo eeli predeo, vrerne je da odbaeimo lestvice. Nije potrebna nikakva pcdrska, pa cak ni um.

Oa bi sedmi stupanj postao srvaran, u mozgu mora da postoji odgovarajuca reakcija. Mi subjektivno znamo da ona postoji, jer Ijudi svih razdoblja govore 0 iskustvu sjedinjavanja, u kojern posmatrac nestaje u posmatranom. U slucajevima autizma, bolesnik moze tako potpuno da se pretopi u svet da mora da se drz: za drvo kako bi bio siguran da postoji; upravo je takvo iskustvo imao pesnik Vordsvort kad je bio dete. Govorio je 0 "tackarna u vrernenu" u kojima se osecao kao da ne pripada Zemlji, nego da je uronjen u besmrtnost. U tim trenucima i dalje je postojao, ali ne kao bice vremena i prostora.

Istrazivaci mozga zabelezili su napad padavice na svojim aparatima, jer to je jos jedno od stanja 0 Kojima bolesniei govore pricajuci 0 nezemaljskim osecanjirna i gubitku identiteta. Ali

198

KAKO SPOZNAT[ BOGA

ovakvi primeri ne pri pada ju sveto j reakciji, ka ko cu to da nazovern. Prornenjeni mozdani talasi i subjektivni izvestaji ne obuhvataju sposobnost uma da shvati celinu. Objektivno. to stanje zalazi izvan cuda, utoliko sto covek ni na koji nacin ne utice na stvarnost, osim sto je posmatra, pa ipak, u tom posmatranju zakoni prirode rnenjaju se mnogo dublje nego u cudima

Dozvolite da zastanem ovde kako bih yam dao primer. Nedavno je istrazivac paranormalnog, Merilin S\ie (Marilyn Sehli cz) zelela da ispita da li je vidovitost nesro srvarno SHe je izabrala trenutak kada se covek jednostavno okrene unazad, ka ko bi otkrio posmatra Ii ga neko ko stoji iza njegovih lena; to je nazvala "prikrivenim posrnatranjem". lzabrala je grupu Ijudi i snimala ih video-kamerorn iz druge prostorije. Ukljucujuei i iskljucujuci kameru, mogla je da ispita da li je svaki pojedinac svestan da ga posrnatraju, cak i kada posrnatrac nije fizick: prisutan. Urnesto da se osloni na subjektivne pretpostavke, koristila je uredaj koji je izgledao kao detektor lazi: uredaj Je merio i najslabije prornene kojima je koza reagovala na elektricnu struju.

Eksperimen t je uspeo - dye trecine posrnatranih pokazali su promene u provodljivosti koze dok su bili posmatrani sa daljine. Slie je objavila uspeh svog eksper irnenta, a onda je otkrila da je drugi istrazivac, koji je pokusao da ga ponovi, doziveo neuspeh. Koristio je sasvirn iste metode, ali u njegovoj laboratoriji gotovo da niko nije pokazivao vidovitost: njegovi ispitanici nisu mogli da razlikuju trenutke kad su bili posmatrani od onih kad nisu bili. Merilin SJie je bila zbunjena, ali dovoljno uverena da pozove drugog istrazivaca U svoju laboratoriju. Njih dvoje ponovo su sproveli eksperiment, opredeljujuci se za ispitanike u poslednjem trenutku, kako bi bili sigurni da nema namestanja.

Ponovo je S!icova postigJa svoje rezultate, ali kad se obrati- 1a svome kolegi, on nije postigao nista. Bio je to izuzetan trenutak. Kako je dvoje ljudi moglo da sprovede isti objektivan eksperiment sa tako dramaticno razlicitim ishodima? [edini cdrziv

199

Dipak Copra

!<AKO SPOZNATI BOGA

razlog, kako je srnatrala Slie, morae je da bude u samom istrazivacuo Ishod zavisi od toga ko ste vi. Koliko [a znam, to je najbliIe sto je neko otisao dokazujuci da se pcsrnatrac i posrnatrano mogu stopiti, To stapanje nalazi se u biti svete reakeije, jer sva razlikovanja nestaju u sjedinjenosti.

imamo i druge nagovestaje za srvarnost ove reakcije, neke negativne, a neke pozitivne. Negativni se nagovestaji okupljaju oko "sindroma stidljivosti", u kojern neobicne pojave ne dopustaju da budu fotografisane. Sve su, od duhova, savijanja kljuceva do otmica koje sprovode NLO-i, potvrdili ljudi koji nisu imali nikakvih teskoca na ispitivanjirna uz pornoc detektora laIi, pa ipak, kad dcde vreme da se te pojave fotografisu, one se ne pojavljuju na fotografijama. Pozitivni nagovestaji proizlaze iz eksperimenta nalik onirn klasicnim koji su sprovodeni na masinskorn odeljenju Prinstona, sedamdesetih godina, u kojima se od ispitanika trazilo da posmatraju masinu koja nasumicno izbacuje nule i jedinice (poznata kao generator slucajnih brojeva). Njihov zadatak je bio da usmeravanjem svog uma pokusaju da navedu masinu da izbaeuje vise jedinica nego nuJa i obratno. Niko nije dodirnuo masinu, ni promenio njeri racunarski program.

Rezultati su bili zacudujuci. Koristeci iskljucivo usmerenu paznju, najveci dec ispitanika mogao je, zapravo, znacajno da utice na ishod. Umesto da izbacuje tacno isti broj nula i jedinica. rnasina je delovala pet iii vise odsto drugacije. Razlog zasto je ispitivanje Slieove otislo jOs dalje Jezao je u tome sto je ona zelela slucajne eksperirnente u interesu nepristranosti, ali je svejedno dobila pogresne rezultate, zavisno od toga ko je vodio ispitivanje.

Sveta reakcija poslednji je korak u ovom smeru. Ona podrazava ideju da ne postoji posmatrac izvojen od posmatranog. Sve oko nas proizvod je onag ko srno mi. Na sedmom stupnju vi vise ne cdrazavate Boga, vee odrazavate sve, a to je isto kao da ste u bioskopu, izvan filrna i u sarnom filmu. U sjedinjenoj svesnosti

vise nerna nikakvog razdvajanja. Vise ne srvararno Boga prema nasoi slici i prilici. pa cal< ni najnejasniju sliku svetog duha.

Ko samja? .. lzvor.

Covek koji dostigne sedmi stupanj u tolikoj meri je osloboden vezanosti da ce, ako ga upi ta te. "Ko si?", jedini odgovor bi ti: lila jesarn". To je upravo onaj odgovor koji je [ahve dao Mojsiju u Knjizi izlaska, kad je progovarao iz zapaljenog grma. Kad se Bog pojavio, Mojsije je cuvao stado na padini planine. Bio je prepun strahopostovan]a, ali isto tako uznemiren sto mu niko nece verovati da je razgovarao sa Bogom. Ako Mojsije treba da bude sveti glasnik, bilo mu je potrebno barem Boije ime, ali kad je upitao za ime, Bog je odgovorio: "[a sam onaj koji jesam".

lzjednaciti Boga sa postojanjem deluje kao da Mu oduzima moe i velicanstvenost i znanje. Ali nas kvantni obrazac kaze nam nesto drugo. Na virtuelnom nivou nema energije, vremena ni prostora. Ta ocigledna praznina izvor je svega onoga sto moze da se nazove energijom, vremenorn i prostorom, upravo kao sto je prazan urn izvor svih rnisli. Ser lsak Njutn (Isaac Newton) verovao je da je svemir doslovno Bozji prazan urn, a da su sve zvezde i sazvezda Njegove misli.

Ako Bog irna dom, mora da se nalazi u praznini. mace bi bio ogranicen. Mozemo li rni zaista da spoznamo takvo neograniceno bozanstvo? Na sedmom stupnju rnoraju da se pornire dve nemoguce srvari. Osoba mora da se svede na puku tacku, na cestieu identiteta koja zatvara poslednju beznacajnu provaliju izmeau sebe i Boga. lstovremeno, upravo kad je razdvajenost izlecena, ta sicusna tacka mora da se proslri do beskonacnosti. Mistici to opisuju na nacin da "[edno postaje Sve". Ako to izrazimo naucnim pojmovima. kada prekoracite u kvantno podrucie, prostor-vreme nestaju jedno u drugom. Najsitnije sto postoji stapa se sa najvecirn: tacka i beskonacnost su istovetni

200

201