STUDIIE I GRAOA 0 UCE~tU JEVREJA

U NARODNOOSLOBODILACKOM RATU

MAIIKO PERIC jEVREJI IZ JUGOSLAVIJE SPANSKI BORCI

DUSAN JEUC PRILOG IZUCAVANJU UCESCA BACKIH JEVREJA U NOR·U

NARODA JUGOSLAVIJE

011 TEODOR KOVAC NEKA SECANJA NA HASOMER HACAIR PRVIH MESECI

OKUPACIJE U NOVOM SADU
Oil JOS" PRESBURGER OFICIRI JEVREJI U ZAROBUENICKIM LOGORIMA U
NEMACKOJ
OR NIKOLA ZIVKOVIC GRADA 0 PUACKI JEVREJSKE IMOVINE U SRBIJI I
BANAlU ZA VREME II SVETSKOG RATA

OR SOLOMON AOANJA DR BUKIC PIJADE

 JEVREJSKl ISTOQJJSKl MUZEJ

ZBORNIK 3
~.: : .

. j
, ··._· .

. . . . ·. .

t ·.
 1
..!

JEWISH HISTORICAL MUSEUM- BELGRADE

JEVREJSKI ISTORIJSKI MUZEJ - BEOGRAD

Jewish Studies 3 · l
j
i

-~
ZBORNIIC . 3
STUDIES AND FACTS AND FIGURES ON PARTICIPATION OF
JEWS IN THE PEOPLE'S LIBERATION WAR
I•
~
STUDIJE I GRADA 0 UCESCU JEVREJA .
1; U NARODNOOSLOBODILACKOM RATU
i

.!

PUBLISHED BY THE FEDERATION OF JEWISH COMMUNITIES

IN YUGOSLAVIA - BefgriUie, 7. lull 7Ja

BEOGRAD, 107~.
Belgrade 1975
 J
Urednici
prof. dr Andrija Cams
glavni urednilt
fj
dr Lavoslav Kadelburg
Edib Hasanag~
doc. dr Vidosava Nedoma~ki
· dr Nikola Zivkovi~
Sek.retar redakcije
Hedviga Brandajs
Il SADRZAI
CONTENTS
Marko Peri<!

Recenz.enti
! Jevrejl u 1u!JO$laviji - lpanski bon:i • • . 1

rada •Jevreji
dr Nikola Zivkov~
a Jugoslavije l ki
pans
.
borc1c dr Lavoslav Kraus i I Jews from Yugoslavia - Spanish Figliurs •
Andrija Gams
43

rada •Prilog izufavanj · ~ · . · Napomene u& rad oPrilog izu~V31'1ju uWea Bn~kih Jcvrcja u
Jugoslavije. - dr Ni,:},lau 2~ ~a~klh Jevrej:l u NOR·u naroda NOR·U naroda Jugoslavijc . ·• • • • • • . • · , • • . • 45
rada •Neb. se6l • wko\fW I Magda Sirnin . . J Introductory r~marks to the Contribution of DuJan ldi~ • , . • • 52
II Novom Sadu•
DJa na HaJomer Ha .
-
E V
ugen erber
rada •Oficiri Jevre'l u . .
.
ClUJ' prv1h rnesc.-d okupacije
l. Dubn Jeli~
Prilog izutavanju ~~~~ bat kih Jcvn:ja u NOR·u naroda Jugo-
Edib Hasanagi~ J zarobiJem~korn logoru u Ncma~koj• _ I $lavije , • , • . • • • • • • . • • . . • • • • • • • • 53
Contribution to tl1e Study of tire Participation of Jews of Backa
rada .Cra<!a o pl"atki 1 . . in the People's Liberation \Var of tire Peoples of Yugoslavia • • 210
vrcme drugog sv ~ k evreJske •movine u Srbiji Banatu za
-da D c s og r.atac - Lucl Petrovt·~ Doc. dr Ttodor JCov:Je
·• • r Bukk! p·· "
lJadec - dr Lavoslav K d lb Nc:u s«az,ja na Halomer Hacair prvih mcscci okupacijc u
Lektor a e urg
Novom Sadu • . • • . • • . • • . •. • . • . • • • • • 213

I
Vera Stoj~ Some Ru:olleclions 011 llaslronrer Hatzair irr N~•·i Sad tlurinc tl1e
First Montlrs of Occupation • . • • • • • , . • . 222
Tchni~ki llrednilt
loran Stri<!ev~ Dr Josip Presburaer
R.e:timea na 1 Oficiri Jcvrejl u urobljcniekim logorima u Ncmatkoj : 225
dr losip Pr enbg eskl Prcveo Yugoslav Jewish 0/ficus in Prisoners of War.Camps • 210
es urger
Korelttor 1., Izvodl lz pisma Bate Gedalje, bivkg zarobljcnika iz Osnnbrika 272
BUjQna Gvozdi~ I Dr Nikola tivkovil!
Nacrt korica Gratl:a o plja~kl jcvn:jskc imovine u Srbijl I BI!Jiatu za vreme
JovQn Curi!iC
T 1'I':I}
• akadcmski si"·-
1000 Primerak;a
.......r '
4
1
}
drugog svetskog rata • • • • • • • • • • . . • . • • • · •
Plunder of the Yewisl1 Property in Serbia and Banal during tire
Suo1rd World War • • • • • • • • • . • • • • • • • •
2n
284
~zdav~; SAVEZ lEVREJ Prof. dr Solomon Adanja
<=oarad, 7. jula 7la SJCJH OPSTINA 1UGOSLAVU£ Uz pisma iz logora na Bnnjid , • • . • • . • . . . • • • 2B1
Stampa; &rvis . . Izvodi iz plsama dr Bukiea Pijadc • • • . • • ' . • • • . 296
Protete kih Saveza Udruic · Remarks on tire Lett~rs of Dr Bukill Pijade from tire Concenlra•
rs brigada 74, . DJa pravnika Jugoslavije, BcogTad,
tion.Camp of Banjica 300
301
Bclc:!ke o piscima • • •
j
l
~
j
1
1
i

NAPOMENA.- ·

Save~ jevrejski.h ~pJ~ina ntposredno posle svo;: obnavljanja

1944. godr~ posta~ro 1e bro sebi zadatak da prikupi dokumentaciju
'! stra.~an1u I borbr Jevreja za vreme okupacije. Godine 1951. izaJla
te kntrga ZJ~ fa~lstl~kJh okupatora 1 njlhovlh pomaga~ protlv
JcvreJ~. u Jug~slaviJL No ta~a je 11astala pauza u it.davanju takvog
materrtala (osrm poloremenrlt uapisa o tome, mahom u Almanahu
SJO) sve .dlJk u 11ije pofavio Zbornik. II Istorijskog mu:eja SJO
1973. godrne. Ovaj Zbonnk Ill takode Jt posveten toj materiji.
· Ne treba naglasiti korisnost podulrvata ~to je, makar i sa tali-
kim :a.kaJnjenjenr, ponovo upoeeo sistematskiji rad na izdavanju
takvo~ materijala. Medutim, O\•akvo UlkaJnjenje nasi sa sobom
i nutne ne.Oaee: broj pretivelih u&snika se. smanjuje, a seCo.nja
blede i postaju ne.sigurnija; dokrunenta ne.staju iii postajrt sve ma-
nfe pristtrpaena; sve je te~ naei saradnike za ovakav nezalrvalan
posao koji Irati rnnogo rada i upornosti uz malo nagrade i pri·
:nanja. . . .
Ovo tim pre. va!i :a ove. dve poslednje edicije l zato Ito Save.z:
jevrejskilt opJtina raspol~ :aisra. malim ·sredstvinra za lronorisa-
nje saradrlika i :a ostale troskove, materijal se mahom skuplja
na osnovu k4zivanja utcsnika iii drugih svedoka,. a manje it do-
kumenata. . Za. rad. tak,•e vrste bio bi potreban naroeiti nautni
aparat Mt nmoJtvo dokum.mtatora i drugih pomo6tika. Savez za
to nema mogutnosti a .taj nedostatak. mote samo donekle da nado-
me.sti entuV.jazant . i za/Jlganje saradnik.a da se mate.rijal o stra·
danju i borbi Je.vreja u Jugoslaviji za vreme mratnog perioda ipak
satuva. Te okol1rosti moraju se imati u vidu.
Re~ je o stradanju i borbi Jevreja. Meilutim, tu saradnici a i
citaoci vee dolaze " nedoumicu: leo je Jevrejin, i po kom merilu
je neko Jevre.jin. Ovo tim pre ~to su Jevreji u Jugoslaviji ute.stvOo
vali u otporu protiv olcupatora u okviru Narodnooslobodilatke
borbe koju je organit.ovata i prcdvodila Komunistick.a partija Ju-
goslavije. Dakle.. borili su se. ne. samo protiv. okupatora neg~ .i z~ .
sll>"YtTanje novog drultva, takvotJ druJtva kott ·te onemoguCitr dr·
slcriminaciju odredenih grupa /judi· po svim ranijim dru!tve.nim
kategornacijama. Nisu dakle utestvovali kao Je.vreji, iti samo kao .
Jevre.ji, ne.go lcao Jugoslove11~ iii os~~li borci l~ n'?v~. druJ_tve~o urt-
4enje 11 okviru NOB. Mnogr od nJrlr su poncall rlr odncalr da su
Jevre.ji i zaisra, tak i ramo gde. je it.u:e.tno neka ie.dinica bila saslal/'o

ljena od Jevreja, kao na primer Rabski bataljon, nije njihovo jev-
rejstvo imalo t1ekog narocitog 1.11acaja u samoj borbi. No, ako se oni
nisu identifikovali ili deklarisali kao Jevreji, cinili su to drugi. I tu
ne mislimo samo na kategoriz.aciju okupatora, recimo hitlerovaca
koji ~u u Jevreje ubrajali i orze koji su Vt'.t taista bili itgubili vezu
i sa svojim jevrejskim poreklom, a kamoli sa drugim ispoljavanji·
ma jevrejstva. Ovde mislimo na uobicajene, ranije postoje~e kate-
goriz.acije po kojima se prili~no ja5110 u nalem dru~tvu odredivalo
ko je Jevrejin. iako da11as (i pored jo§ poscojetih tendcncija koje
vuk1t na staro) te kategorizacije imaju drugi i dmgaciji z.nacaj i
smisao. . .
Moramo istaci jol jednu okolr1o~·t koja opravdava nale nasto-
ja"!lje na izdavanjtt ovih Zbomika i slic11ih cdicija. U pogledu uceUa
Jevreja u borbama i drugirn vidovima otpora protiv okupatora
postoje ra;.ne <.ablude i predrasude. 0 tim borbama i otporima
neki i od samih prczivclih jugoslovc11skih Jcvreja, a joJ vile ne-
jev;.eji imaju krh·e predsta~·e. Tome doprinosi i praksa da se Jevrejl
kDJl srr ucestvovali u borbi prikaz.uju kao pripadr1ici drugih narod·
'.IC~sti u cijoj su srcdini tiveli. Talno je da su se mnogi Jevreji-borci
ll.Jalnjavali kao pripad11ici tih narodnosti, i po nmogirn merilima
koja Sll siroko pJilzvatalla 011i SU j bili pripadnici j till narodnosti.
lpak, opet po odredcnim merilima, oni su bili i Jevreji.
Ovaj Zbornik, kao· i ostala slic11a izdanja Saveza, teti samo da
utvrdi i. registruje ~lnjenlce o uceUtl Jevreja u borbi protiv oku·
patora .! o stradanju Jevreja. Sama priroda tilr i::danja i moguC-.
n?st .nJ.zlzoye pojave tze dopu~taju ulazenje u neke odredene OCCP!~ .
1111 ~lnJC~lca. To je i 11slov pod kojim saradnici rade u tim izdaf!JI·
tllfl· No zpak! ponckad saradnici moraju ulaziti i u liru pozad!nu
u~clca Jevre1a, pr.t dolaze do odredcnilr milljenja i ocena u vez1 sa
Inn. Za takva misl['enja i ocene, ve::ane ta sanm prirodu rada, koje
~e cvencualno jav jaju, i pored tmda redakcije da ostane verna
uprav? naw~denom stavu naulno i literarno su odgovorni sami
fiU(OTI, . '
R~dakcija
. ovoj ~~na f~lo&r?fiia, do.kumcnata i drugih sli~nih priloga obj.nvlJI:!Iak~
opstina u B SVOJtna JC JcvreJskog istorijskog muzcja pri Savezu JevreJS .
objavljivanj::?~t?du. ~eke od fo~ogrnfija 1 dokumenata ustupili su nnm ra~
dr Tcodor Kov~ NaoglanoVt~, Marko Pcric, Dubn Jclic svi iz ~~~~- •
Nekc llustraci · IZ ov<?g Sada, i David (Laci) Levi-Leva! iz Jeru-ouuL
skih ratnih .J~ob!"" 1".kSu 17. bro!ure •Hagadac Udndcnja biv1ih jugoslqv~n- .
Jcm a u lzraclu. Svima davaoclma redakcija z.ahvaiJuJe .
\
1I
~
i
~
~
j
•I
Il
{
Marko PERIC
·)
\
i'
4 JEVREJI IZ JUGOSLAVIJE- SPANSKI £0RCI
Prcglcd Jcvn:ja iz Jugoslavijc loji su u~estvo\'ali u ~panskom
antifaSisti~kom naclonalnooslobodilackom i revolucionnmom ratu
1936-1939. godine, ~to te reel n:1 strani Rcpublikc, prvl put je
objavljcn u Jcvrcjskom nlmanahu 1963-64.' Tada je pisac preglcda
nubroj<lO 19 lica. U uvodu je upozorio da laj pregled nijc potpun,
.. ali da mote da poslu!i kao pOCI:tak I poziv da se upotpunjava•
I U meduvremenu, Udruzcnje ~panskih boraca organizovalo je
vrlo ohlman i tcmeljit rad na prikupljanju, srcdivanj u i obradi
l originalnih dokumcnata, !lampe i knj:ga tt perioda r.rta u Spaniji,
k:lo i posle rata i izjava I sceanja vclikog broja flanovn Udruzenja
u cilju stvaranja ~10 potpunijcg spiska Jugoslovcna, ufesnika !pan·
i
skog rata. Kao osnovni izvori posluiili su u tom poslu u prvom
n:du: . .
1. Fond Arhiva Intemacionalnih brigada u Ccntralnom par·
'
) tijskom arhivu IMtlluta marksizma.[enjini7.ma u Moskvi. U laj
f fond uklju~na je evidcncija. i .druga dokumcntacija .o ~la'!ovima
Intcmacionalnih brigada, kop JC poecla da se uredniJe vodt posle
i oktobra 1936. godine, kad:~. su formirane Intcmacionalne ~rigad~
"I i njihova baza u ~panskom gmdieu Albascte. ~ kad_rovskoJ ~lui.?•
~
haze Intcmacionalnih brigada u ~lbasetu .''nicno JC .nnketlranJe
· dobrovoljaca i grupisanjc po nactona~nostrma. PostoJal!l su, ta:
kode, evidencijc po jodinicama i ~ nwum sl~b_a.ma, kao 1 pre~led!
~ ranjcnih, poginullh i nestalih. T1 do~uJ!Icnll b1l! su koncentnsam
. u kadrovskoj !>luzbi ~taba baz_e. ~ JCdm!cam~ 1. slutbama vric!le
ll su mnogobrojne ankete, praVIJent su sptsk?''l l~uds.tv.a po -n~c•o­
nalnosti s karakteristikama. Poscbno su e\'1dcn11_raru 1 ankctirn~l
flanovi Komuni.sti~ke partije Prilikom P'?"latcnJ~ med~naro.dm~
dobro\•oljaca lz Spanskc n:publikanske vojske, om su c:VIdcntrram
1 ankctirani od stranc komisije Dru!tva naroda.. ~ako JC stvorena
1
I bo!!ata dokumentacija o nntif~istifkim .dobi"'\'<>IJc•~a ~ ~pa'!sko~
1I ratu. Pored toga, jugoslovcnska grupa Je..uspos~:wljal:l 1 svoje evt·
dcncijc. Sve to, kao .j druga dokumcntaCJja kraJcm spanskog nta,
I
1 MBrko Peri~ (\'etimir Orechsk:r): oJugosl~vcnski Jevreji -
l lpanskl
I
borcic, Jcucjski almanah, 1963-1~. str. 90-IO- ·
li
2 M. Perle
preba~na jc u Moskvu gde je pri Komintcmi stvoren Fond arhiva
Intemacionalnih brigada. Poslc raspustanja Komintemc (1943.
godine), ova arhiva p~la je u Ccntral-ni partijski arhiv lnstituta
marksizma.Jcnjinizma pri CK KPSS u Moskvi. Znatan broj tih
cvidcncija i dokumcnata koji sc odnosc na Jugoslovene je pre-
snimljcn i mikrofilmovi se tuvaju u Arhivu za radni~ki pokret u
B.:ogradu.
2. Dokumentadja Udruzcnja jugos!ovcnskih dobrovoljaca
~panske rcpublikanske vojske. Prezivdi spanski borci popWlili su
posle rata anketni list, napisali svoju biografiju, a, prcma sccanju,
naveli ·podatke o poginulim i wnl'lim drugovima u Spaniji.
. . 3. Dokumcntacija sabrana od republi(;kih .j pokrajinskih udru·
~~nla boraca NOR-a, od sckcija §panskih boraca, kao i od poje-
dtmh spanskih boraca iii od rodbine poginulih iii umrlih boraca.
4. Ra.zui policij~ki spiskov1 o jugoslovcnskim dobrovoljcima
u ~panskom ratu i tond Suda za 7astitu dri.avc biv~ Jugoslavije. ·
5. Matcrijali zbomika sceanja jugoslovenskih dobrovoljaca u
spanskom. ratu •Spanija 1936-1939.•, koji jc iza~ao u pet knjiga
197.1. JlO~ne u Bcogradu u izdanju Udruzcnja §panskih boraca i
VoJnOIZuavackog zavoda.
6. Listovi i knjige o jcdinicama u kojima je bilo vge Jugo-
slo\·ena: 5taml?a~i u samoj Spaniji za vrcmc t'a1a iii koje su u to
vreme IZda~oali JUgoslovenski antifasisti u drugim zemljama: Ka·
nada, SAD, Australija, Novi Zcland, Francuska itd.
Od sveg ?VO~ ~abranog materijala o ufcllcu Jugosloven~ ~
~panskom ant1fa~tsuckom ratu stvorcna jc u Arhivu za radmtk•
rykret u Beo~radu posebna zbirka arhivskc grade pod nazivom:
" ugos1ovcnsk1 dobrovoljci u llpauskom ratu•.
lihN~ osno~u ovog matcrijala i ·uz lliroko konsultovanje prdi·
~c . panskJh boraca sacinjcn je spisak od 1.664 Jugoslovena
· bhska borca.• Ovaj Spisak, mada do sada najpotpuniji, jo~ ne
~ .h~a S\'e Jugo~lov~ne ~pauske borce. Za to .iffia. vi~e razloga.
.1-v 1 . ana rata stl7.all su dobrovoljci od koj-ih 6U rnnogi odmah
~mu11• a ~a •ligdc nisu hili cvidontirani. Ako pored njih nije bilo
a~grj,.J Jugosla.vi.ie koji su ostali u Zivotu i zapamtili im ime.
llim c .d1 0 P.ravo, ntkakvog tra.ga o njima u kasnije rekonstruira·
cija ~bo cn.ktJama l:csto vise nije bilo. Evo, sta o tome pi~e rcdak·
spisak ~~~~ t s'bmenut~g pod •tal:kom 5. ·U obja~njenjima .uz
p . . s ~ 11 oraca JZ J-ugoslavije•.
hov; nsttl.anJe nasih dobrovoljaca i:l rainih krajcva svcta i nji·
nih b~~:JostIT got~vo ~;~im jcdin!cama i sluibama Intemaciona!· .
vunje pos \ 01 avah su DJthovo ev1dcntiranje i mcdusobno poveu·
- - - '__c no u Pol:ctku rata, kada. nije bila urcdena administra·
1 I
Vidi: Spisak J . •·
-1939c, knjiga v sirugsou~1ovcna - lpanskih borneo, Zbomik •SparuJII 19
• · :>-576. (U sled~-Qm Cusnotama samo: Zbomik.)
M. Peri~ 3
~ija. :rc~koee j~ p~~injavalo i ~o ~~o su mnogi dolazili pod drugim
1 nncn!ma d.a. bt DJihove :J?Orodtcc JZbcgle represalijc, a i da bi se
j mogh vratlh u JugoslaviJU Ui slrane zcmljc iz kojih ISU do~li. To
~e narocito odnosi na partijske kadrove i politil:kc emigrante. De-
} savalo se da su pojedinci u Sp:miju dolazili 'JX)<l jcdnim tudim
imcnom, a u Spaniji uzcli drugo.•• '· ·
·I U izradi op~teg spiska spanskih boraca iz J'llgoslavije na osno-
I
i
vu celokupnc n!lvcdene literature uO:stvovao je i pisac ovog pre-
glcda, Jto mu JC umnogomc olak~alo da satin! daleko potpuniji
~ prc,:kd Jcvrcja iz Jugoslavijc. koji su utestvovali u Spaniji na stra·
ni Rcpublike.
Pored vet navedcnih izvora, autor se sluiio I izvcsnim poda·
t dma i dokumeutima kojima raspolale Jevrejski istorijski muzcj
I u Boo~radu, a takoc:lc je I sam prikupio izvesne dosada kod nas
I n.:poznalc podatke, dokumente i fotografijc. U 1omc su mu pruiili
drap:occnu pomoc Smucl Ungar l:t kibuca Gat u Izraelu (za Isu
~
! A:tar..ca), Tcrczija Stcvanovit-Lebl iz Subotice (za njcnog brata
l Ivana l.cbla), Angelina Papo iz Splita (za njcnog brata Mcnahema
I
- Mento Papo), Hilda Presburgcr (za Jevrejc emigr.mte .iz Poljske),
kao i neki drugi. · . .
Na osuovu svih dosada~njih i:;pitivanja ustanovljcno je da je
u Spaniji na stranl Rcpublike bilo 34 Jcvreja iz Jugoslavije. ·
Ova 34 jugoslovenska Jevrcja •po ..-odenjuc, u anketnim listo-
t \·ima, kojc su popunjavali u Spaniji, najte5Ce su sc dcklarisan kao
Jugosloveni, a neki od nph kao Hrvati, _Srbi i. dr. a_ skoro ni jodan
1 kao Jcvrejin. To ne znaCi Ja u lntemactonalnun bngadama u Spa·
niji nije bilo boraca koji su sc u to vreme nacionalno deklarisali
j kao Jcvreji. Bila je fak u XIII intcmacionalnoj brigadi u bataljo-
· l nu •Pal:Uoks• zascbna jevrejska teta koja je nosila ime •Botwin•
po imcnu Jevreja Naftali Botwina, jcdnog od ·rukov~ilaca.poljske
'
j komunisti~ke omladine osudcnog na smrt 1925. godme. I 1zvan te
~cte bilo jc Jc\TCja boraca: kojl SU do~Ji ~Z ralcstin~ iii. nckih drug!~
zemalja i koji su se nactonalno ose~h • dcklansan kao JcvreJ•·
U navedeni broj od 34 Jcvreja !~ Jug<?~lavij.c nis~ u~li: Volf
ti dr Jungcrman i Edita Jungerman, .koJI su bth emtgranti u Jugosla-
viji i kao flanovi Komunistickc l?artije Jugoslavije otJ.~Ii u Spa·
niju a posle u Kinu da kao Jekan pomognu u revoluciJI. Tu msu
ubr~jani ni 7-8 studcn:Jta Jevreja iz Polf->ke,. koji su Z~l,t •nu:
1 merus klauzusa• prema Jevrejil!'a . na umvcrzttetoma u nlth~oJ
zemlji do~ll u Jugo~laviju i. st.u.dir!lll u .Zag_rcbu, Be~gr_a~u 1 LJ~~
I\ )jani. I oni su bib tl~o":l .th sampa~!zen .Komumstttke par!tJC
Ju •oslavije i kao takva oM~h u Sp~niJU, ah su se ta.mo odri_~ab
( uk~ju~ili u poljske jedinice Intc!brtgade. Iz. Zagrcba su d~~h. u
Spaniju, na primer Mozcs Spira 1 Leonard Ptvok. Mcdu poljsktm
J
36 ) • Isto, str. SOO. ·
· .I,
J
4 M. Peri~
M. Peri~ 5
Jevrejima iz Ljubljane bio je Fojerbah . .Medu njima hio je i Ja. SPISAK JEVREJA IZ JUCOSLAVUE SPANSKIH BORACA
kov Grin~tajn, zvani Jukl. Ako bismo i sve njih uklju~ili u broj
Jevreja koji su u Spaniju <lo~li iz Jugoslavijc, mogli bismo sa
sigumo~u tvrdi tl da ih j.: bilo vi~ od 40. . ' I. Ablnun Alben IS. Filer Beno
Od 34 Jcvreja ~panska borca iz Jugoslitvije za kojc raspola· 2. Albabarl Salamon (Josif Ivano- 19. Fodor Karl
iemo dctaljnijim po<lacima 29 su m~karci, a 5 icne. vi~) 20. Fos-Rudin Bmina
· Najstarijih, .rodenih 1899. godine i ranije hilo jc troje. Me4u 3. Allarac lsa 21. Hauptman Joz.cf (Mezi~ dr

njima inf. Endre Ba~ imao je 1936. godinc, kada je JMKI.'O rat u •· Atijas Hajim Aleksandar
Spaniji i kada je on sa ienom i sinom stigao tamo, 46 godina, a S. Baruh lsa 22. KDmhi Samuel
njcgova supruga Anamarija 3 godine manje. Interesantno je da su 6. Baruh Jakov 23. Keriner Artur
7. Baruh Silvio 24. Kraus Lea
u grupi najstarijih bile dve fcne i jcdan mu~karac. .
a. Bal Anamarlja 25. L:bl Ivan
· U sledeeoj grupi, nclto mladih, rodcnih 1900-1904. godine. 9. B:a! Endre 26. L:rer S;unuel (Todorovi~ Voja)
bilo je pet. Medu njima nije bilo .ni jcdne icnc. · 10. DoJ Jrutol · · 21. Maider Vladimir
· U grupi roc1enih 1905-1909. godine bilo jc takoilc pet. U ovoj 11. Bcr lmre 23. Papo Menahem
~~~ bila je i jedna iena i to lckarka dr Braina Fos, a najstariji 12. Bergman Alfred 29. Presburaer Vilko
JC b10, takodc lekar, dr Jmre Ber, rodcn 1905. godinc. 13. Bihaljl Oto 30. Smde-Popovi~ Komelija

_Najbrojnija starosna grupa hila je onih rodcnih 1910-1914. 14. Dojht Mirko (Ben Jakov Mirko) 31. Sneman Marija ·
~<?dmc. U toj grupi bilo je 17, od ~ega 2 !cnc: Lea Kraus 1 Kome- 15. Domanjl Raben · 32. S!lljnberger Drago
liJa Sende. 16. Drckslcr Vclimlr (Peril! Marko) 33. Stetler Siglsmund
· . ~rupa najmlac1ih, rodenih 1915. godine i kasnijc, brojala je 17. Eosel Elijas · 34. Vajs Gerhard
fohn. Medu njima nije bilo :fena, a najmladi su hili Jan~ Ba~ i
Drago Stajnberger, rodeni 1921. i 1916. 'godine. %ENE
· ~rema ~nimanjima najvi~ je bilo radnika (11), a svega 1 c!i·
~o~ruk. ~atlm su prema broju dolazili .studcnti (6). lckari (4), pr& I . Bal Anamarija 4. Sende-Popovl6 Kornelija
CSido.n~lm rcvolucionari (3), ot·rgovac!ki pomoenici (3), novinari (2). 2. Fos-Rudin Bralna S. Sneman Marija
me tcmsk: sestre (2) i po jcdan pisac i inU:njer. 3. Knuu I.u
bU' Od ovth 34 Jc\'reja iz Jugoslavije c!lanovi Komunisti~ke partije
1 su 25.
P .P.rvibh. meseci rata, 1936. godine, stiglo jc u Spaniju 9 od njih. l'OGINUU JU NESTAIJ U SPANIJI
. tvJ .JC IO mladi Menahem Papo iz Splita {rodan 1915. god.) koji 5. Kcrincr Anur
~e stt~a~ u Sp!IDiju 25. oktobra, a dva dana kasnijc porodica Ba! · 1. Allllrac Is.a
6. Presburaer Vilko
~ ~~ gtJe. J'laJveci bro~ je stigao u prvoj polovini 1937. godine 2. Baruh 1sa
7. Snemao Marija
godin'/du~ l't!goj polovm1 iste godine- 9. U .p rvoj poloV'ini 1938.
N . ~ 1 0 JC 4, ncxoznato 1.
). Baruh Silvio
. . . •· Filer Beno
CchosiJ~~~t 0 ~ )ji!t ~lo je u Spaniju iz Jugoslavije (18), zatim iz
6
Rumunije (1). •lZ Francuske (4), iz Bclgije {3), iz SSSR (2) i iz SPANSKI BORCI :.... UCESN/Cl U NOB I AHTIFASIS!ICKOJ BORBI U
U Span"' • 0 d tih 34 poginulo ili nestalo 7, au NOB - 1~, TOKU II SVETSKOG RATA . .
umrlo ·e zdl 1 JC
Za jcdJo licev:cme dru~og svetskog !'ata 3, a posle toga rata m. · 1. Abinun Alben
· 7. Bcl'l!man Alfred
su jo~ 9 a 7.a ·!inc 20~. a U je jo~ u Zi.votu. Juna 1974. godine !iva 2. Albaharl Salamon
3. Bihaljl Oto ·
~anskih bodca ~og. ~11': pozonata dalja sudbina. Od tih 9 pre!ivelih 3. Baruh J altov
9. Dojht Mirko
U Narodn llln ~lVe u SFRJ, 3 u Jzraelu i 2 u Mallarskoj.
je u toku dru C:s~lxxhlal!koj 1 anlif~isti~koj borbi uc!estvovalo
4. Bal Anamarija
10.
11.
Domanjl Roben
Drek.sler Velitnir
S. Bal Endre ·
jc 5, a •NaT~niTt h cts~og rnta 21, nosilaca •Spomenice 1941« bilo · 6. Bal Jaool
12. Engel EUjo.s ·
Cn>Ja• - 4, od ·k ojih jc fiv samo Samuel Lerer.
6 M. Peri~

13. Fos-Rudin Braina M. Peri~ 7

18. P:tpo lllclklhcm
14. Hauptman Jozcf
IS. Kraus Lea 19. Scnd~..PopO\•i(! Komellja od .k?_nspir~ti~no~ rada i napokon stekao ubcdenje da jc saradnik '
16. Lercr Samuel 20. Stajnbcl'jJcr Drago pohcJJe. Tnl~1k JC posle toga otputovao u inostranstvo gdc se
21. Vajs Guitard stalno nastamo.• · .
17. lllajder Vladimir
Vee! prvih mcseoi rata uputili su intelektualci Jugoslavije po-
7.~my ~panskom nar.od~ .koji brani Rcpubliku od fa~isti~kih pobu·
nJcmk~. Medu potp1smcJma ovog pozdrava bili su 1: dr Stjepan
NOSIOCI SPOMENICE 1941." BctlhaJm, dr Leon Gc~kovi~. Miroslav Jun In!. Zvonko Rihtman
dr Pavao Verthajm e ing. E. Vajsman.• ·' . '
1. Abinun Albert
2. Bihaljl Oto . 4. Hauptman J,,zcf (umro 1972l U Bc~gradu j~. pored drugih, na poslovima o ko ilcgalnih pri·
S. lcrer Samuel prc!'"a laJ~og sl~nJa dobrovoljacn u Spaniju bio aktivan Dida de
3, Drcksler Velimir
M:tJO•. On JC ~dto na korckt~_rl francuskih tckstova, na pc~:~tima
za lcnvotvorenJc paso~a s koJtma su putovnli dobrovoljci iz Beo-
grada.• · ·
NARODNl HEROJI i U S:~rajcvu se svojim escjima lsticao Kalmi Baruh ahispanolog
; kakvog jc ova zcmlja lkada imalac. Tako ga ocenjuje dr Franc
1• Domanjl ~obcn (poginuo 1942) Ccglc I pi~e za njega da anjcgovi tckstovl napisanl za vreme gra-
2. Engel ElfJas (poginuo 194-4) 4. Stajnbcrgcr Dr.a~:o (poi!inuo i <1anskog rata u Spaniji lmaju jo! I obclc!ja, s jcdne stranc, jednog
1942) I
3. Lercr Samuel
l izuzctno jasno opredcljenog, progresivnog stanovi~ta i, s druge
i stram!. jcdne isto tako politi~ki angaiovane sociologije i istorije
~panske umjctnosti .i literature.•'
1' U »cvidcncijalnom kartonuc kartoteke Odeljcnja za za~titu
JUNA. I IJU CODINE 2/VE U 1
drum: u Fondu Milana Stojadinovica, koji se ~uva u Arhivu Jugo-
· sFRJ
1. Abinun Albert lZRAELU
j slavije, naJazj se i sledete:
j •Israel Evica, uc!enica fenske gimnazije 'u Sarajcvu, Kralja Pet·
2. Bihalji Oto 1. Atijas Haim ra 34 - osudcna je na 500 dinara iii 10 dana zatvora radi dopi·
3. Drckster Velimir
4· lerer Samuel
2. Dojht Mirko $ sivanja sa ~panskim dobrovoljcem Milenkom Cvetkoviccm.
3. Kraus lea j Iskljul!ena je iz svih ~kola u Kraljevini bez prava polaganja
j privatnih ispita.
; Kr. banska uprava svojim rclcnjcm pov. 3117 od 29. VIII
MADARSKOJ
i 1938. osnafila je ovu presudu u celosti.c .
1. Bat An11mnrija
2. Bal Janos I' Mo~a Pijade pod potpisom Mladcn pge o vicu i karikatuJi u
»Z. Be listu komunista-robija~a novembra 1936. godine pod nnslo-
I
vom •Za bolji humo~~· Kao prime_r uzima _k_a:ikaturu Pjera Kri·
' h . Pored Jcvreja i~ Ju I ..
t·a~c
.
mcllu ~omunistimf>~r avrJ_e koj! su .se borili u Spaniji, bilo
I fanica u vezi sa SpamJom. aKada PJer u PohtJcJ nacrta Marokance
kako mar~uju pod krsta~-barjacima I kaie ispod karikature: 'Za
I krst tasni i nadnlcu zlatnu'.- onda jc on time u~tedco titav <!Janak,
aUu Spa111ju i aktivista n!a~JZatornna ilcgalnog slanja dobrovo-
1
. Zagrcbu d m opasnom poslu . l • 0 tome P:wle Greaorit pge op~irnije u flanku •Zagreba~kl punktc.
IJaca stud,
pomo~nik
1<
edt ' pore ostalih su bT k · .
B ·
Ppcpo Polak 1 doktor 1 a tSJVn~ oko slanja dobrovo- I Zbomik V, str. 2.36-238.
• Zbornik, V, str. 271-272.
. ..
r avla Crcgori&.t 1 eno ta.m . Pcpo Polak bio jc
goMc! ~da se Polak morao sk.; .s. avnog organizatora toga posla. I • Zbornik J str. 423. Cedo 'K:lpor u tlnnku: •Jed:ln partijski z:~dntako
zabclclio je: aNeke stvnri obavlo jc ~~da de M~jo. Njemu smo, . pored osta·
Trilni~~ k' svo_g Pomoc!nika odllb
od polioije izvan Zagreba, Gre· .
Jog, nosili na kon:kturu peeate na kDJI!"B lmn 1 frnncus~os tck.sta •. 1 pored
najv«c pafnje, slovoslagaf teslo pognjcll, ~nk:u- kad Jc. u p•tnnJU svcgn
kaznionlci. ~ 17. UJ;>oznao kao ~1:;'d0 stkudenta. tchnike Ljudevita 1 nekoliko riicei. A Dida je mno francuskl I b1o up!'<!en u t•tavu..~tvnr.. .
snJJC Je Grcgorit <>g. omumstu u mitroval!koj • Dr franc Ccgle: oK:~Iml Baruh I grac1ansk.i rat u _SpalUJI•. Zbom•k
P<>sumnJao u Trilnika, <izolovao ga V, str. 129-198.
8 M. Perie M. Peric 9

povezao je svoj vic sa poznatim sllihom iz narodne poezije (Za krst cu po imenu Goldstajn." Ujesen iste godine kooptiran~ je jo! ne-
fasni i slobodu zlatnu), i dao tako na najncposrcdniji i popularan koliko flanova, a mcdu njima i Sigismund Stctler-Bob1."
nafin strahovitu porugu na 'patriotizam' ~panskih fasista koji Ndto kasnijc, slicno je ufinjeno u Bco~adu i u d~gim me-
rukama Marokanaca hoce da zadave slobodu ~panskog naroda i . stima. •lz B1.-ograda jc dosao Braco Vajs (kOJI je ~akode b~o u Sp~·
da spasu hri~canstvo od bezbo!ne revolucljc•.' niji) da se u Zagrebu upozna sa radom na 'Pomoc1 ~pansktm baret:
U Pragu se u toku 1936-1937. godine na odasiljanju dobro- rna, kako hi ta iskustva prcnco u Beograd i u ~rbi~u. iak? su om
voljaca u Spaniju angafovao Vclimlr Drekslcr, koji je tamo radio u tome vee !mali izvesnih rczultata.•" Poznatt. s~~ker fmger~ut
u ispostavi ilegalne tchnike Ccntralnog komitcta Komunisticke
partije Jugoslavije. On jc upucivao dobrovoljce iz redova jugoslo-
jc zajcdno sa svojom kolc:ginicom. Jclcnom . B1lbtJom
rem dr Vojislavom Vuckoviccm bto u Radto Beogra u ta
i
muk~·
c
venskih studcnata i po1itifkih emigran(lla u Cchoslova~koj, kao angai..ovan u toj akciji." · . . . . .
i prihvatao i otpremao u Francusku dobrovoljcc koji su stizali u Pokrenuta od .Spanskog komitcta•, rodbm~ 1ntemtramh
Prag iz Jugoslavije i Sovjetskog Savcza.• ~panskih boraca upucivala ie predstavkc advokatsk!m kom?ram~,
U Parizu je na tome jedno vrcme bio aktivan Bora Baruh, sli· banovinama, pa i vladi u kBeogdradu ~a seU~pAadnv~~~s~J·r.ck~~o~l
kar iz Beograda. 0 tome piSc dr Scrgije Dimitrijcvic, koji jc 1936- · · odobri vrata u omovmu. . ..
1937. godine radio u Francuskoj na prihvatanju dobrovoljaca i nji· ~u~~~b~csafuvane~ dve o\'akve prcdstavkc u jcdnom ob~OIJbrn
hovom prebacivanju u Spaniju: dosi jcu .j;r: kojeg se..vidi koliko ~e Ad\'d~ai~~~k~~Wt':o~. ~~3~:
•Po~to se rad na prihvatanju dobrovoljaca 1.natno razllranao na cclu sa . t~da~nJI~ ~rb~~~?am::~omoe i repatrijaciju jugoslo-
i !lvecao, na tom sektoru je pofeo da pomnie od prolcca 1937. 110. i 194~. godlm za aga: I k"h dobrovoljaca. 0 tome je pisao ~r
dine (vcrovatno od aprila) Bora Baruh, ~likar, fijc jc partijsko
ime tada bi!o Emil.« 10 ..-; ~~~kS~o~it~a~~nku !t~n;~~rlaja ~~~rfad.~s~e~a~d;ni~!~m;;~d: .
. Dr Braina Fos-Rudin ufestvovala je u organizaciji otprcma· .one 20. ~~u~cn~g 1939. godl:;e pr 19j 9 i ~alazi se u ovom dosijcu
DJa nekoliko stotina dobrovoljaca iz Jugoslavije jcdnim francuskim stavka ko1a JC p1s3;na ISd stu ~n~bin~ boraca-intemiraca apelira
brodom. Brad je trebalo da oprihvati dobrovoljce blizu jadranske u originalu. U to) pre dtavct uzme ;r:a repatrijaciju.•" ·
obale i dircktno ih odveze u Spanlju. Braina je trcbalo da ide s na Advokatsku komoru a se za . ed . i slcdcci·
. . · · na toj pr stava su ·
transportom kao lckar.11 Mcdu origmalmm poiP.151Bmla ka Abinun Matilda Albahari sa
. Posle rata u Spaniji, kada je vecina prei.ivelih dobrovoljaca Erna Fld Debora Doman)t, an •
lZ J?goslavije i niza drugih zemalja camila i zlopatila se u logorima dodatkom'- majka. · ·. c1 1 "edna kopija prcdstavke ·
na JUgu Francuske, u Jugoslaviji je organi:wvana ~iroka akcija .za U tom dosijeu se '.'alazt, t_ak~ e, re~a mi~ljenju dr Ante Sto-
pomoe dobrovoljcima iz Spanije i za njihov povratak u zemlju. od 15. avgusta 1940. godmc, pa JC ~avezu advokatskih komora
U leto 1?39. godine osnovan je u Zagrebu, na inicijativu Cen· kiea - original. v~r~vatno ~~~can_ 'kopija. Iz kopijc se vidi da
Jugoslavije, a po~cd t~um kodm05t3 lih· Debora Domanji, Erna Fld.
tJ:alnog kom1teta Komunisticke partije Hrvatske, odbor za •Spa·
DJolcec, ~z~. •Spanskl komitetc, koji je organizovao slanje paket~ 1
su original potp1sa 1 po.rc •
dob~ovolJc•ma 1z Spanije interniranim u francuskim Jogorima I Blanka Abinun, Ivo StaJnberge~: . dinl ! anski borci su uspe-
V?d~o borb_u za njihov lcgalni povratak svojim kucama. Medu akt~: Jo§ pre okupacije JugoslaV'lJC, ~~ da se pprebace u domovinu.
VlSlil!lla koJl su se okupili oko toga odbora hili su l Debora Domanjl vall da izadu iz log~>ra i preko Marsp:J.vatanje i snabdcvanje ispra·
gnaJk a Robert_a Do!llanjija) i Ernestina Fle~ . (majka Vel!~ira U Marseju je fomuran centar za .
reks1era), ~11m M1ra Saks, Ada . Fi!er 1 Berta Vintcr-Pctn<!tc.•• ~I k Porn~ ~panskim bordmo•. Bcba Kra·
Takode su btU aktivni Magda Boskovic d vlasnik knjiiare u Karlov· •• Zbomik V. sl!· 284• ""J wkovi<!.
ja~lt. Minden ,Ivekovu!, ri~4tc Naprijed, Zagn:b 1967, str. m.
: ~~~0 Pii:u~e: •lzab~nl spisic, 1 tom, II knjiga; str. 747.
.· u lv:m ~hbl: oZag~
11 Zbomik V, str. 284.
• . · 1
K0 vaecvit· .sponlja 1 Bco!mldskl. umverz ·
va~b kuQ. S~en~ - Vehmir: •Do7.ivljaji jednog Spancn•, Novinskn izda· 11 Zbomik v, str. 264: Vo)o u blli dr Vojislav Vu~koVI<!, Jclcno
. It Zbo.,;il, VVrn~sh3 . 1~7 grcb 1963, str. 43-49. 1 5
u B . • ~ r. • . tete. U Radio Beo~radu .""lf.lio"'!n ·
B' lbi"n i iz;vrsni sp•k.~r fmgcrhu.t. Ad k tske komore SRH - bgreb, br.
nik I, st~'J~ d10 Fos: •Pnprcmc za odl:lZIIk brodom •1.3 ·kors•. Zbor· ·
II 7• l {, CBsopis .OdvJelm~·· glas•lo vo a .
iulanj/~]~:Oo~rvo':i~ke ~-Nar:o<Jnooslobodil:t~koj borbic, knjiga I, str. 14,
IB-11, listopad - studem 1967.
ora .u:nskih drultava Hrvatskc, Zagreb 1955. ·
10 M. Peric M. Perle 11

varna :za put u Jugoslaviju, u ~emu su pomogli napredni slufbenici
i simpatizcr.i iz jugoslovenskog Konzulata. -· . _
»Da bismo u Lionu organizo\"ali prihvatni centar - slifan
onome u Marscju, - pi~ dr Duro M~terovic, - odlucili smo da
tamo otputujem i o svemu podrobno razgovaram sa Simom Abinu·
nom, rodakom na~cg druga Voje Todorovi~a - l.en:ra. Krajcm
fcbruara otputovao sam u Lion i ovaj zadatak s uspehom za.
vr~io.c••
Na putu iz Francuske dr Dura Mc~to:rovic se 6. aprila 1941.
godine. upravo na dan napada Ncmac!ke na Jugoslaviju, zatck:~o
u Zagrebu. On je otibo do kuce ~panskog borca St~tlcra, koji je
slui.io za vezu u Zagrebu. »Njcgovu sam adresu dobio od druga
G!>Snjaka,- pise Dura Mesterovic,- kad sam odlaTJo iz Vemca.•"
- Vecina jugoslovenskih aSpanaca• u logorima Francuske posle
okupacije zcmlje javila se :za rad u Ncmacku i otuda se prebaci·
vala u Jugoslaviju, da bi nastavila borbu protiv fa~izma. Mcdu njj.
Lajpciga. U istom mestu u fabrici •.Junkers• radio jc ne~to veci
broj na~ih drugova. · · . .
.Jedno mcsec dana pre napada Nema¢ke na SovJetsk1 Savez
pokupio nas je u Desau Gestapo i . ~tl?rcm!o u jedan logo~ ·z~
prevaspitavanjc•. Tu smo te~ko rad1h .• b1lt .~zno maltrcttrant,
a posle tri ncdclje vraceni smo na svoJa ramJa ~dna .mcsta.
Posle napada Ncmackc na Sovjetski ~avez st~?ao J~ u Des~u
iz Zagrcba s krivim ispravama na~ drug IZ Spa,mJc CvJc_t.ko VJe-
ccslav poslat od Centralnog komiteta Komumsll¢ke parUJC Ju.J?D-
~Iavij~ da organizuje na~e bckst\'0 i probacivanjc u JugoslaVIJU,
odnosno u Zagreb. - . · b D ··
Poslc bckstva prve grupc, u kojoj jc bto 1 Ro crt omanJ t,
ja s.'lm bio odrcclen da organizujcm drugu grupu. . .
Po~to smo subotom radili samo do podne, krenuh Sf!lO .rasutl
u vozu po dvojica, prvim poslcpodne-.:nim vozom za ":-aJPClg. ~u
smo uzimall kartc ponovno samo za Jedan deo puta 1 druga¢1JC
, . , pisani po dvojica ulazili u r:~zne vagone kaokda se mcdusobno
1

rna su hili i Salamon Albahari, Jakob Baruh, Robert Domanji, Ve· .,. - · 1 ao sam ta~na uputstva za sva u etapu puta.
ne Pp~~~~e~~~ihmkomplikaclja I ·pcripetija kojc smo uspeli da .sa·
limir Drekslcr, Elijas Engel, Ivan Lebl, Samucll.ercr, Vladimir Maj· f U u blizinu stare jugoslovcnske gramce.
dcr, Menahem Papo i Drago Stajnberger. vl:~damo•. sretn.o dsm? :u~i sa~ekao Cvjctko Vjcteslav. Osim nas.
Svoje dozivljaje na tom putu dctaljno je opisao Vclimir Drek· T~ na~ J~ u JCk "t?J S"h grupa U mojoj grupi bio jc I .Jakov
sler. Slicno su vise·manje pro!Hi svi oni. Zato ccmo ovde ukratko suglo Jc JO~ nc o 1ko na • · _ -
izneti taj opis. Baruh. . . . k reko stare jugoslovenske granice
•Y p~olcce- 1941. godine, mi smo bili u francuskom logoru i~ .Nocu nas Jcl. CdvJtC:'e soa~vp~o!voJ·ica u Maribor, a odatlc vozom
a m 1 smo mora 1 aJ
koga JC 1?.1~0 vrlo tc!iko i opasno •b ebti, a u razbijenoj i okupiranoJ do Bre!ica. •. i,· · tr ovac za kojcg smo irnali
.JugoslaviJI KPJ je vdila pripreme za odlucne borbe. U Dobovl, nedaleko ~rezga,je '~r~~alog da obezbedi vodi~a koji
Dru~ovi i~ zemlje javljali su nam: Nastojte da bilo kako d~ lozinku radi r~spoznakvanJ\ ~utle u tzv. Nezavisnu Drtavu Hr·
clcte kuC!. Na1lazc sudbonosni dogadaji. Biccte i te kako potrcbm. cc nas prebacitl pre o re e . .
- \! to vreme je Ncmacka mobilisala ogroman broj mu~kog sta· vatsku. Tk11 1 0 asnosti a pomocu ncpoznatih
"?k'"'~tva. ~toga. su se stotine hiljada pa i milioni inostranih rad; Uz niz tc~koca: nepn .' ~cno st'i6i na odredcnu adrcsu
m a zapo~IJavah u Nemackoj. Nemoi su vrbovali radnu snagu I seljaka u HrvatskoJ uspel~ ~iov~zu s drugovima koji su u oku·
~ na~ek lo~o~. lskoristili smo ovu priliku. Iz Nemacke, gde cemo u Zagrebu. Tu s~ ~spds '~ni za na~ sme~taj i, kasnijc, za ~tpre·
vcli ao 1 sv1 drugi inostrani ndnicl, racunali smo da cemo se piranom Z:~grebu blh. za :0 dobill od Partije. Etijas Engel. .l.e. na
~cc nc~~ko povezati sa drugovima u zemlji 1 prcbaciti k njima. m~njc na zadatke kotr!dio u Zagrcbu u Uegalnoj ~tampanJ1.
o gadaJI su pokazali ~a je jugoslovenska partijska organizacij~ pnmer, u prvo virem kih osam dana ilegalnog boravka u Zagrebu
u 1ogoru dobro proccmla situaciju i izlaz iz nje. Vecina nas kOJI .Ja sam pos c ne . tanu oslednji put da se nadem. sa
smi uprol~ 1941. godinc oti~li na rad u Nemacku stigli smo vee \ _ gde sam uspco u JCd~~~. de
5
s1m nekoliko noci spavao zaJc~·
svojom majkom Ernom c ul j~dnoj stolnrskoj radionici, a danJ~
~ e !'c~ohko meseci u Jugoslaviju u prve partizanske odrede i
• 1 mcu~ Ilcg~lnc borce u gradovima. - - no sa Samuela~ 1:-Crcrom kolo izlo:len opasnosti da budem l.cgt·
Prv, dam n~posrednih priprema za ustanak u zemlji zatckli j lutao bez ikakv1h 1spdb~1 krive ispravc i otputovao vozom u Liku,
i,':10
l nas vee kao 1nostrane radnike u Nemackoj. S jcdnom grupom - timisan i uhap~en - 0 ~i:z.'lna u koju sam bio upuccn.•tt
sam na radu u fabrici •Bamag Werkec u mestu Dcsau kod \ gde sam na~ao grupu 'P11 • . • nca•
lI . k p it! _ Vclimir .Do!•viJilJI jc:dnog Spa ·
.. Vidi knj1gub: t-~; ~tr.cll7-162.
IV, .~~.~s9~ro Mc~tcrovic: •Sa ltalijanskom vizom u Jugoslaviju•, Zbornik
10
i 1
•Stvnmost•, Zagrc ' 7 UJ'
.
Isto, str. 368. 1
1

12 M. Peri~
Jula 1941. godine u okupiranom Zagrebu odrbn jc sastanak
Komiteta za pomoc ~panskim dobrovoljcima radi izrade plana o
organizaciji bckstva iz Ncmacke, zatim njihovog 'flrihvatanja i da·
ljeg rasporeda. Pored ~panskog borca Vjctcslava Cvjctka - Flare-
sa, Dine Zlatic i dr. sastanku prisustvuje i Rudi Domanji. mladi
brat ~panskog borca Roberta Domanjija. U ovaj Komitet kasnije
su u~le i Berta Pctricit, rodcna Vinter, i Valika P;,p, r0<1cna Karijo.
· U Sarajevu je ~panske borce koji su tamo stizali iz Zagn:ba
sa<!ekivao stari komunista Moni Finci. Evo ~ta on pi~c o tome.
. •lste ve<!cri, po lozinki 'Ima li tu negdc stan za lzdav:mje', ko-
ju mi jc dao Vlado- hila su kod mcnc u Sunulah-cfendijinoj ulici,
smje~tena tri 'Spanca' - Petar Drap~in, Mihaj!o .!l·lilosavljcvi~ I
Jakov Baruh. . ·
· Petra Drap~ina i Mihajla Milosavljcvita smjcstio sam u pri-
zcmlje, u omanju sobicu sa velikim prozorom, koji jc 'Jirufao dobru
mogutnost da se u slucaju potrebe moglo prcko bal:,te neopaJ:cno
i bez te~koca umati eventualnoj opasnosti. Stan jc pripadao poro-
dici starog, siroma~nog cevabdZije Samuila Abinuna. Njcgova snaf·
na i okretna supruga cinila nam je mnoge usluge i raznosila u njc·
drima !ctke u carliju, a dva sina radnika ucestvovala su u pojedi·
nim akcijama, · narocito oko nabavke lakog orufja.•11
• vojnu vefbu. Po~lc vet e Z
D~ljim istrafivanjima, ovaj pregled moci cc se jo~ dopuniti i
pone~ dctalj boljc precizirati. Preostaje jo~ da se iznesu biografije
sd~ !1tm podacima do kojih je autor do~ao u toku svog vi!;ego-
0
~~nJeg rada.
"·~ns~~
' rei u Sarajevu 19-lh. z~.:nik IV, str. 477.
.
\I
M. Perle 13
\
BIOGRAFIJE
I
1. ABINUN ALBERT, rodcn 27. juna 1913. u Sarajcvu u kuci
vrlo siromal:,nih roditdja.. Otac Isak bio je prv.o ko~ija5, a ~asni_i~
trgovac. Majka Blanka rodena Salam. I mao JC tn . brata I ectm
II
scstre. · . d · 1·
Ni1u ~kolu 1 gimna:ciju zavdio je u SaraJ~vu! a sre DJ.':'- po JOo
privrednu u Valjcvu 1934. godine. Kao dak b1o Je ~a ~VOJI~ bra·
tom MMkusom u sarajevskom kenu Ha5om.c r h~ca!ra 1 tu }~ st~
l!
kao prva znanja iz marksizma. Jo~ 1933. godme b1o JC n~ {enJalnoJ
raksi u Mariboru, gde jc postao ~tan •Zvezc mlad1~ mtclcktual·
~cv•. za vrcme vojne s!uzbe bio j~ u ~koli za rezervne mtendant~ke
oficire i vojne c!inovnike u Sai!IJCVU _od 1~. oktobra 1934. _godme
do s .J"ula 1935. u ~in niicg VOJnOg ~movnika IV kl~~e. prOI~vcdcn
Jc 1 ccembra 1936. godine. U toj ~koli, pored m~~IJIVlh prtprc:n~
za i~pite (tada je bila dircktiva K?mun!sticke parttJe da koi?uJ:;s'~
mMI"ivo ute vojne vdtinc) obrad1vao Jc s grul'?m napredn!h ru
govaJ marksistitkU )itcraturu. ~.vgusta 1935. godme postao Je c)aD
Komunistitk«; [artit, Jut~~~~h~~konomskih prilika u porodici, za· ·
.Pos!\VOJS b~~ z·l·cki ·radnik u GoraJ:du. Slcdc!!e godine radio
poskho se a~t·k (\,~~ta u tvornici sirectne kiseline u Zemunu
Je ao porn m a 1936 odine pozvan je na dvomesetnu
oDcstilacija d.d.•. Avc::s•;o nov~~bra istc godine bio jc u Sarajevu
bu :zaposlio kao ekonom Akademske
nezaposlen. ZatJml93s7e u d'IJia~repoteo J·e da radi kao tckstilni radnik
menze. Avgusta · go • . ·
u tvomici trikotale ~Oskfu M:;:;:~rtika u Zagrebu bio je 1935.
_Clan Saveza pnva_tn nkih radnika u zcmunu bio jc 19.36.
godwe. Clan Savod~ i•vaa;,~o clan Saveza privatnih nameStemka
godine, a 1937. g IJIC pono . .
u Zagrebu. K ·sticke partije odlazi 27. oktobra 1937.
. Pom~u aparata . orouSI ani ·u. Putovao je spccijalnim voz<;~m
godme kao dobrovolJ!i~ ~b P P~rizu Novae :za put i vezu u Panzu
•Putnika• za svetsk'b lZ 0 ·'taupreko Lenke Maestro. U Spaniju je
dobio je od Pavia ~gongodine. Posle obuke u mesta~cu .~a:;~
stigao 11. novemb~ lste Mec1unModnu brigadu 45. DtVlZIJe.
Ibanjez bio jc uk.IJu~en unJ;!ia brigade. u velikoj neprij!'teljskoj
Tu je postao kunr oma b"l u ga kod Morelje 3. aprila 1938.
. . na Aragonu zaro
ora!lZIVI Ie s
I F nka . .
godine jedinice g~nera a ~ 0 ·je u zarobljenitki logor San Pedro
Cim je :zaroblJen, sprov e je ostao do 30. novembra 1939. go-
de Kardcnja kod Bur;ilo~a. ~dvedeni u radni bataljon na prisilni
dine kada su zaroblJebci 1941 godine prcbaccn u Iogar Miranda
rad.'Odatle je 9. d~m fjuna ·1943. godinc na intervcnciju jedne
de Ebro. Osloboden le 1 ·
14 M. Perle
savezni~ke komisije za evakuaciju. U zarobljcnistvu jc bio sekretar
ilegalne celije komunista Jugoslovcna i ~Ian Ccntralnog zaroblje-
ni~kog partijskog komiteta. Za vreme zarobljcnistva usavrlio jc i
znanje spanskog jezika, po~o je ladino nau¢io jo~ u roditcljskom
domu.
Juna 1944. godine konvojem koji je evakuisao zarobljenike
savezni~kih zcmalja presao je u Alzir po dircktivi Centralnog zarob-
ljcni~kog komitcta. U Narodnooslobodila¢ku vojsku stupio je juna
1944. godine u Alziru. Postao je komandir voda pri Jugoslovcnskoj
vojnoj misiji.
Odatle je novembra iste godinc preko Barija (lralija) do~ao
na ostrvo Vis i postao borac Prve dalmatinskc prolcterske briga·
de. Ui!estvovao je u borbama za Knin, Mostar, Siroki Brijcg, Gospic
i <lalje u borbama za Istru, sve do rekc Sote. Ova pula jc lak~
.ranjavan (deccmbra 1945. godine kod Knina u levu ruku i nprila
1945. godine kod Kiana [Istral u glavu). Bio jc administrativni
sekrctar bataljona i ratni dopisnik.
Demobilisan je 1945. godine i presao je na rad u Ministarstvo
inostranih poslova. Jedno vrcme radio jc u jugoslovcnskim poslan·
stvima u Kairu i Lisabonu. Od 1950. godine bio jc nastavnik span-
skog jezika u Novinarsko-diplomatskoj visokoj skoli, a od 1952.
godine, kada je ova skola ukinuta, urcdnik spanskih cmisija Radio
Jugoslavije i kasnije Radio Bcograda.
Od 1972. godine je u pcnziji i bavi se prevodila¢kim radom.
l<;J~ od svoje mladosti je aktivni planinar. Prvo u jevrejskom omla·
dmskom pokrctu, a od 1934. godine kao ¢Jan radni~kog planinar·
skog dru~tva •Prijatelj prirodec. · · od'
Nosilac je Partizanske spomenice 1941. i vise ratnih .i poslerat·
nih odlikovanja. · . · ·
2. AL~AHA':U SALOMON, roden 1915. godin~ u Saraj~vu. Otac
Leon, matt Mattlda, rodena Albahari. Porodica je hila vrlo sir~
~~na. Stanovali su u Zagrebu u Vla~kol ulici br.. 75. Otac se ba·
vto preprodajom starih stvari. .
I~ao je jednog starijeg brata Mos~ (Moia je zavrlio Filo-
b~Es~t fakultct u Zagrebu. Dok je i~ao u prve ·razrede gimnazije
• d
1
JC ~!an H:lW~er hacaira, a kasnijc Komunisti¢ke partije i
JCc fn od rukovodtlaca partijskc organizacije na Zagrebackom sve-
~ l k~tu. Pkcetko.m 1942. godine, te~ko ranjen u obe noge, zarobljen
it 1 . ~ ru o~odtlac pa.rti7.anskog odreda •Tuhobicc i preba~cn u
a )Ju, gdc JC posle 17.lel!cnja streljan. Njcgovi posmrtni ostaci
Pt ~s e rata sveeano su prcvezeni i sahranjeni u Zam-ebu) I mao je
n scstre·
hacairu . . • Leu 1· s·tmh U·c·t
· ·k Rahclu { eo· •
1 u. Sve tri su bile u Ha~omer
farmacij~ :~IJl_postadlc
1 kom~nisti.) R.ahcla je radila kao magistar
uz 1• a o at e zaJcdno sa Leom {koja je zavr~ila dvo-
M. Peric 15
godisnju trgovacku ~kolu) posle okupacije odvedcna u logor u
Dakovu, gdc su se na~le s majkom, koja jc tu i umrla. Njih dve
su prcbaccnc u Iogar u Jascnovac, gde su ubijene.·
Najmlada sestra Cila, student medicine, uhap~cna je 1941. go- .
dine u Zagrebu kao Jevrejka i komunist i odvedcna u Lepoglavu
pa u Gradgku, a otuda u Dakovo. Aprila 1942. godine pobegla je
iz clakovackog logora i u Zagrebu uspostavila veru s partijskom
organizacijom, koja ju jc prcbacila u partizane u :Zumberku. Do
kraja rata radila jc u partizanskoj sanitctskoj slu7.bi. Poslc rata
zavrsila jc mcdicinu I 1973. godine penzionisana kao lckar pukov·
nik. Ona je jcdini prczivcli clan porodicc.
Salomon, kog su Z\'ali Sloma, zav~~i«? jc tetiri . razreda gimna-
zije j dvogodi~nju trgovatku Skolu. B10 JC slu7.~cmk. Clan. Komu-
nistitke partije ~ugoslavijc p~stao je 1934. godme. U maJu 1935.
godine uhap!\cn JC kao komumsta I prote.ran u rodno mcsto.
U Spaniju je do~no 1. Ja.~uar~ I ?38. Jlcgal!lo• bez ookumena.ta,
uz porno~! Komunisticke parllJC. Bto JC u batalJonu •Duro Dakovu!c
u \·odu tcldonista. U¢estvovao je u borbam~ na Ara~onu I Levnntu.
Posle povla~enja iz Spanije bio u francusk•m logonma: Preko Ne·
ma~kc uspeo je 1941. godine da dooc ilegalno u okup1ra~u Juga- ·
slaviju. 1 · · k 'cd'
lz Zagn:ba poslat jc u Sarajevo, a od~t e u p~ruzans ~ J I ·
nice. Poginuo je maja 1942. godinc kao ·parll7.an JoSif Ivanovtc.
. 3 ALTARAC ISA, roden 1910. godin~ u. SaraJcY1;1. Ota7 Leon.
Bio j~ iz vrlo siromaAnc porodicc. Izucto JC cl~ktnearskt .zanat.
u ken Hasomcr hacairac u Bcogradu do~ao JC pod kraJ 1935.
Vet ~ctkom slcc.lcce godine otisao jc na haMaru u P~ta
g dJ
Bro . ago ~Ja
d ~k (Baranja) da se priprema za odlazak u Palestmu.
k r lsa ·e bio vrlo aktivan u radu i dru~tve­
Ovdc JC radto kao pc aak . kJ poslove vcseljak svirao je gitaru
nom tivotu, vest za sv op e t u Spa~iji testo' jc sa drugovima
i lepo pevao. Kada je~lop~tiv fasizma.' Vetina drugova koji su
~~c~~o razgo_v;:;aon · otB!a J'e u Palcstinu i tivi u kibucima •Gate
b1h s nJiffi na h;.u•3 • . · .
i •Sar ~amaldm•. odine otibo sa haMare na oopust i vge se
.. Isa J.e uUlcJo 1.~r~tkoja je stigla iz Pariza dao je obj~snjenje;
mJe vratto. opt ha ehom glcdacu da odcm u kibuc, ah
•Dok bude ~otovo sba ma(Mpahapeha znati na hcbrcjskom revolu·
sad sam O.v e potre. an•.
S · · · Originalnu doptsntcu· · d onco JC
· lZ
·
cija.) Poj;muo JC u ~~~~J~uva sc u Jevrcjskom istorijskom mu·
Izracla p1sac ovog preg • .
zeju u Bcogbr:'duf5 k'm : secanjima nckada~njcg osjcc~?S lckara d~
U auto 1gra 1 ., . mo na sledcce rcdove, kOJI -se u stvan
Lavoslava Krausa na1311 s .
odnose na Altarca.
16 M. Perit M. Peri~ 17

•Iednog dana 1937. godine, javio mi se u ordinaciju jcdao vrlo
lijepo razvijeni zidovski mladic iz Bosnc, k.oji se dotada spremao
na jednom poljoprivrednom dobru u Baranji za odlazak u neki
'kibuc' u Palestini. Zamolio me, jer je saznao da sam komunista,
da mu pomognem da ode u Spanjolsku. U suradnji s Jovom Dugo-
~evicem izradili smo da je mladic dobio paso§ i novae za put od
dr Paje GregoriC::a, koji jc bio zadu2cn za 'ovakvc zadatkc'. Mladic
je otputovao u Spanjolsku, javio mi sc od:~nle kratkom kartom
- i nikada vise za nj nisam cuo, niti sam mu prczime zapamtio• .a
4. ATIJAS HAIM, rou~n 1912. godine u Sanskom Mostu. Otac
Avram, majka Mazalta, rodcna Barub. Imao jc scstoro braee i jed·
nu sestru. ll porodici su ga zvali Hajno. U Zagrcbu jc izutio clektro-
monterski zanat. . 1938. sodine. .
U Spaniju je dosao 19. maja 1938. godine. U~estvovao u bor-
bama na scktoru Ebra, u bataljonu •Divizionarioc 45. divizije. Bio
je t~ko ranjcn u koleno 19. scptembra 1938. godinc i ostao t~ki
invalid. · s~'O radu posle drugog svetskog rata). Stanov.ao J~ .u Bcogradu u
· · Posle povla~enja iz Spanijc bio u logoru Arlcles. Pobegao iz
log,ora. Kao HamdiJa, muslimanske vere, za vrcme drugog svet.skog
rata radio je u Nemal::koj.
Posit: rata do~ao je u Jugoslaviju i ndto kasnije odsclio se u
17.racl. Zivi u Jerusalimu. Radi kao strucnjak za clcktricne kablove
u PIT dirckciji za jug lzrilela i vrlo je ccnjen kao covek i kvali·
fikova.ni radnik.
Tri brata, majka i sestra stradali su u toku drugog svctskog
rata.
. 5. BARUH ISA, rodeo 23. juna 1913. u Beogradu. Otac Avram,
maJ~a Rascla, sestre Dona i Vinka (stradali kao frtve fasizma) i
~t~rt)t b.rat dr David (umro posle .rata u Sarajevu). Jzucio je elck·
tncar:sk1 z:tnat. Zavrlio je tri razreda vise zanatske skole. Bio je
tlan JCvreJskog skaut.skog bclo-plavog plcmena •Hasomer hacair•
1933---1934. godinc.
~d ~936. _godinc je clan Komunisticke partije u Beogradu. ~
b~rt1J_Ll 1.e pr!miJen po pr~poruci Petra Stambolica. P~e ~oga JC
• 10 smdtkalnt _fu!lkc1oner t 7 dana zatvoron u oGiavnJacl• zbog
tlegaln~ komumsttcke literature. Bio je clan uprave Sckcije elektri·
tara smdthalne podl'UZnice Savcza metalskih <radnika (URSS).
.· Za vreme odsl\denja vojnog roka dobio je obrazovanje protiv·
aVtonskog ~le~torca. Postao jc rezen·ni podoficir.
U. Spam}u J~ d?~ao 10. ·februara 1937. godine iz Cchoslova~kc
po prcporuc1 Velun1ra Drckslcra. Najpre ju bio u 15. intemacional·
livot~ g~i~v~~l ~Cralasus 5•Susrc.t~I sudbi.nc• - slocanja iz jednog alctivnog
• lavoruJe•, b1bhotcka •f>apuk•, knjiga 2, str. 302.
noj brigadi tclcEonlsta i prevodilac komandira ~etc. Ueestvovao jc
u borbama na Harami. U junu 1937. godine prclao u bat;~ljon
oDimitrov• kao vodnik. Bio jc ranjcn na frontu Bruncte 21. jula
1937. godinc i drugi put u liorbama kod Kinta 25. avgusta 1937.
godine.
OLI 19. septcmbra 1937. godine radio u Odjelu kadrova Bal·
kans.ke sckcije Jnternacionalnih brigada u Albasetc. Prcvodilac sa·
\'ctnika artiljerijskc grope postao jc 1. fcbruara 1938. godin~.
Po sopstvcnoj ielji 1. aprila 1938. godine, u vreme vchke ne-
prijatdjske ofanzrve, pre~ao je u 129. brigadu. Za vrcmc prodora
[a~ista na Aragonskom frontu po~:to jc da se iz Kat;~lonije preb;~ci
u ~ntralnu Spaniju u bataljon •Du':'? Da~ovic•. U to ':rcme fasi~ti
5 u prcsekli n-ze s centrom. Tamo mJC sugao. Nestao JC 14. apnla
·
6. BARUH JAKOV, rodcn 29. juna 1914. u Saraj~vu f:?tac So-
lomon rna 'ka Olga rodcna Domek. I rna brata Jos1pa 1 sestru
Matild'u (bda jc tekstilna radnica i prva udarnica. u osloboucnom
uJicf Cara u~a 65. Zavrlio jc osno~u ~kolu 1 cctlfl razrc:da trg?'
'k ~kole Bio jc novinar, a rad1o JC I -kao manuclm radm~
(:~illo sam 'sve•). Pre odlaska u Spaniju bio jc zaposlcn k~o no':l·
nar u •Hcogradskirn jcvrcjskim -novinama•. K.~o platu .1mao JC ·
renoci~te i hranu i 500 dinara mesc~no. RaniJC JC r~d1o raz_ne
p slove kod slcdeCih bcogradskih poslodavaca: :Zak Bencton, Pol;o-
~n j Ruben Rubenovi~. · .
v · · k od 18 mcseci odsltdio jc u Skopl;u 1935-1936.. go-
dine k1:
· · 1 U'Cd.in'cnog radnickog sind1kalnog saveza R 55
;~iijcrac u 1. bateriji 3. diviz.iona 3. puka. (UPosl c v)~Js\e ·
1a ·
~10 JC ~an J ~ konnsi'e Sindikata. U~cstvovao jc u demonstra·
~~~an clan Kt.ultfur;tl.zma 1936 ..odine i povodom dolaska u Beograd
c 11ama pro IV as ·" d.
ro£a Cana ;( Eduarda Benda 1937. go me.. . .
g .. · · 0 29 juna 1937 godmc. Do Panza JC dopu·
U Sp:mi)U JC sttgam k~'i ·e dobio.radi posete Svctske izloibe.
t~va? ]cgalntn:' paf~ koj 6aleriji XIII Intcrnacionalne brigade. u
~10. J~ .u protlvt~ O'.iS ·,, de Jedno vrcme jc hio komandir protiV·
JCdmiCI za vczudls1e fna~.e .protivavionskog •Orl-ikon•. Ucestvovao
tenkovskog oru a,Ba asnt.1l Sara••osi Estramaduri i Aragonu. Posle
je u borbama na rune 1, o • • .
borbi kod Saragose ·pomao je zastavmk. ... .
U Komunlsticku partiju primljen je u SpaniJikl. pnuarab.193~.
. I k 'teta partijske cclijc. Nc o vreme IO .Je
goJme na prcd okg orok1 "etc Poslc povlacenja Intemaclo-
pomocm . 'k poI . -,. omesara
l'ti~ nn " · 1939 god·ne, b1o
.. poectkom . JC. u 1ogo-
nalnih brigada IZk ~panodiJke,le sc 1941 godi~e preko Ncma~kc. u;r;
· u Francus OJ, a · ' 1 ..
=oc KPJ prebacio ilegalno u okupiranu Jugos aVIJU.
18 M. Peri~
U grupi sa 10 !!panskih boraca stigao je poeetkom scptembra
1941. godine u Sarajevo.
»Jakov Baruh je stigao 21. septcmbra 1941. godine na tcritoriju
Konjickog odreda, sto se vidi iz il.ve~taja Uglje~e Danilovi~ Sve-
tozaru Vukmanovicu Tempu. Postavljcn jc 1.a politickog komt'Sara
toga odrcda, odnosno 3. bataljona. Poginuo jc u borbi sa ust~am:1
krajem 1941. godine.• - pi~e .Moni Find ...
7. BARUH SILVIO, rodcn 1910. godinc u Sar.sjevu. Student.
U Spaniju je do~ao iz Jugoslavijc. Poginuo je na aragonskom
frontu 14. jula 1938. godine na koti Pcnjamarko.
Bliiih podataka o njemu nisam na!!ao.
8. BAS ANAMARIJA (Basch), rodcna 1. juna 1S93. u Felze
Scntivan blizu Baje. Supruga Endre Ba~a i majka Jano~a Ba~a.
U Bajmoku jc iSla u osnovnu skolu. Sredniu ~kolu za\'rlila je
u Budimpdti i Subotici, gde je do udaje tiveta kod svog ujaka,
napredn.og i uglcdnog ad\·okata. U Subotici jc 1917. i 1918. bila
pnpadn1k fem!nistickog pokreta. Nc~to kasnije aktivirala se u
Radnickom kulturnom dn.JStvu.
.. Godine 1928. kao supruga in.Zcnjl.'Ta hila je mcdu najaktivni·
Jim o:ga.nizatorima i osnivacima legalne organizacijc za socijalnu
porn~ s1roma~nim radnicima i njihovoj dcci kao i za Sln.'IIje kul·
lure 1 -pr~svete mec:tu radnicima. U lcgalnoj upravi •Radnicke sa-
mopo~oCI« - kako se zvala ta organizacija u Subotici - pored
k~mumst~ i simpatizera KPJ ·bilo je i gradana .j gradanski koji
ntsu ~ah .da .u okviru legalne uprave postoji ilcgalni komitct u
kome l':.b•la 1 Anamarija. Ova organi.zacija otvorila je Obdani~te
7.~ radmcku ~~cu, kojc je finansirano prilo1lima gradana. (To je
htlo p~o dc~tJe obdaniSte u Subotici}. U obdan~tu je radila sa
dccom 1 Anamarija.
. Radni~ka. samopom~ priredivala je jaWla .prcdavanja o raz·
nu~ drub~tvemm problem1ma. prvcnstveno o pitanjima zdravstva,
?.a~hmdaza ave sa tombolom kako bi i na taj nal:in do~la do izvcsnib
pn o . za ~voju aktivnost. Zimi 1928/29. odrian je kod Ba.Wvih
u ~·\ sennnar 7a 1.cne o pri!lkama u svetu, polofuju iene j o
~dlll:~k.mu. Na mcdunarodnom .k ongresu u Berlinu organi.zacije
01
d e sa!llopomoci poeotkom 1929. Anamarija je utcstvovala
k ao e1cgat lZ Jugoslavije.
Ha.p~e~a. je 1928. godine zbog toga ~to je skrivala poznatu
~omun •~!kmJU: Rt?zu ~arton iz Bcfkereka. U Komunisticku partiju
1
ugos a\ljc.pr•ml]cna Je 1929. godine ·u Subotici.
. kao U Bclli~IJUksc prescllla .s porodicom 1930. godine. Tamo jc radila
· me ems a scstra u Jcdnoj bolnici u Briselu. U Bclgiji je ·r a·
u Zbornik, knjig:l IV, str. 479.
M. Peri~ 19
dila aktivno u radnickom pokrctu i hila vBe puta hap~cna. U K~
• munisticku partiju Bclgije primljcna je 1935. godine. ·
U Spaniju je do~la 27. oktobra 1936. godlnc. Radila jc u sani·
tctskoj slW.bi lntcmacionalnih brigada u Valcnciji. Do 20. septcm·
bra 1938. godinc radila jc. kao mcdicinska sestra u Irontovskoj
bolnici 15. armijskog koll'usa. ·
U njenim karaktcristikama iz Spanijc, pored ostalog, pik
•Bila jc vrlo korisna. ll svojoj profesiji kvalifikovana. U'jvala je I
nutoritct i simpatijc kod boraca. Svojc zadatkc obavljala je vrlo
u~rdno. U politi~kom tivotu takodc jc hila aklivna.•
II; Spanije vratila sc u Bclgiju gdc jc uccstvovala u Pokrctu
otpora. P~le rata, sa sinom i njcgovom porodicom preselila se u
Budimpc~tu, gde fivl kao pcnzioner i uvaicni stnri revolucionar.
9. BAS ENDRE (Basch Andras), rodcn 1890. u Cantaviru kod
Suboticc. Tu je znvr~io osnovnu !~ol.u. U !3utlimpcSti Ba~ je u g!l_ll·
na1Jju i studirao tchniku. Postao Je tnZC;"Jcr transporta .1 ~codc7.1JC:·
Govorio je maclarski, ncmatki, francusk1, srpskohrvatski 1 Spanskt.
U Prvorn svetskom ratu bio je u austrougarskoj ,·ojscl i i.za~ao
kao poruroik. Pro\'co jc vise od godi!lu dana .u italijanskom za.rob-
ljcngl\'u. Ncposrcdno pre ra1a pnpadao JC ·naprcdnom klubu
•Galitcj«. · . · Cl K
U Suboticu se vratio 1920. godinc gdc sc Z.'lposho. an o-
munistitke partije postao je u Subotici 192~. godine.. Saradi~ao je
sa pomatim komunistima Ccbi Laj~cm, N1kol~m F1~c!o~ 1 dru·
gima. Bio je vrlo aktivan u ndni~kom pokrctu 1.u~mk smd1kal·
nog lista aOrganizovani radnik« na madarskom JCZiku (Szcrvczett
munk:is}. · · l b. ~ f
Zbog toga !to je ostao bez. sredstava za Zlvot . cz ~ogu ~os I
da se novno zaposli u svojoj strucl (zh<?g SVOJC akt.'ynostt do-
!ao ·e ~ •crnu Jistuc), prcliclio jc s porodicom u BclgtJU. ~ tamo
·e b{o aktivan cbn Komunist.ickc 'Parlije, a od 1933. g?dmc do
J1936. god.me "IV
... eo J'e 1'1cgalno, pos
' to je
• B .. zbog svog rcvolucJOnarnog
rada bio 1933. godinc proteran 1z c1SIJC. . . ·
u s anru 'e do~ao 27. oktobra 1936. godmc. Postao JC kom:m-
dam ka~am~ l~tcmaci®alnih brig~da •Sala~~nkac ? .Alba~ctc, ~
od 1 11 rila 1937. godinc pn.odavao JC topo.gr~fiJU u ~~cl~koJ.Sko.l~
p · p b.. Od 12 maja isle godine orad10 JC u ArttiJCfiJSkOJ baz1
ul osor~ IJUI.m'lt bri.gada u Almansi. Od 27. oktobra 1937. godinc
ntcmaclona . b. r
d .,2 oktobra 1938. godme 10 n~ z:ontu. 1:1 •• o ~
Dru"'O. grupi t~ ke
a~iijc.rije kao instroktor topogr.af•Jc 1 arttiJCMJC. Cm porucmka
.
dobio jc 11 .. ?ovcm~i! ~ B~~J~c.gde je bi~ aktivan u Pokretu
9 6
b SUplamJ; 5 ~e od nemncklh f~~b'la i odvcdcn u logor. U ne-
otpora. wacen J k. .
mack:im Jogorima znmeo nlu se sva I trag. . .
20 M. Perle
U Vojno-istorijskom muzeju u Budimpc~tl posVeCC'Ila · mu jc
poscbna vitrina.
10. BAS JANOS-JAN (Basch), rollen 26. novcmbra 1921. u B.:tu.
Do 1930. godinc iiveo u Jugoslaviji i te godinc zajcdno s roditclji·
ma prcsclio sc u Bclgiju. ..
U Zanatskoj ~koli u Brislu 1932-1935. godinc izu~io je elcktro-
mchaniearski zanat. Od novembra 1935. godinc mdio jc kao clck- .
tromchaniear. Cim je J)OC.:o raditi, stupio jc u sindikat metalaca
i u organizaciju Socijalistitke omladine.
· U Spaniju je do~ao 27. oktobra 1936. (.!odinc. Prvo je bio u 3.
~cti 1. bataljona XI Intemacionalne brigade, a kasnije prekoman-
do\•an u arti1jcrsku grupu •Ana Pauker•, XXXV divizijc kao osma-
traf. Ucestvovao jc u borbama qa frontovima: Univcrzilctski grad,
Harama, Gvadalahara, Hucska. . 1901. u Visokom. Otac Jozcf, majka Emestina rodcna Gelber. Se-
Iz Spanijc se vratio u Belgiju, gde je ufcstvovao u pokretu
otpora. Posle rata se zajedno sa majkom i 'POrodicom koju je za·
snovao u Bclgiji nastanio u Budimpesti, gdc i danas iivi.
Govori srpskoluvatski, madarski, francuskl i ncmatki.
11. BER JMRE (Beer), rodcn 1905. u Senti·. Siroma.~ni roditclji
sa ~estoro dcce (pet scstara) sclc sc u Suboticu. Poslc zavrlcnc
gimnal.ijc studirao rr.edicinu ·U Bctu. Tu je bio aktivan u naprcd·
nom. pokrctu. Vojni rok slu~io jc na jugoslovcnsko-albanskoj
gramc1. · U Moskvi je bio u Lenjinskoj ~koli 1935-1936. god.me. 4 mcseca.
~lan Komunisticke partijc postao jc 1924. godinc. Kao lckar
vratlo ~ u Suboticu I nastavio aktivnost u ndnitkom pokrctu.
Bavio se i knjilevnoocu. · dov M. ].
. Radi ~peci)alizacije hirurgije oti~ao je u Bt.-rlin. I porod veli-
k•h m~tcnJalmh t<!Skoea '"redno je radio u struci i bio aktivan i
u radni~~om P.okrctu. Ce~ce je dolazio u Suboticu prenoseCi ilcgal·
nu part!Jsku litcraturu i poruke. ·
Poslc dola_sk~ H.itlc.ra na vlast prelazi iz Nemacke u Sovjetski
~vcz, gde se 1 ozemo. U bolnici za ·n aslcdne .b olcsti u Moskvi stu-
ra pro~l~me. 'llasleda, a njcgova supruga radi kao fotoreporter.
U Mo~kv~ JC t1veo pod lmcnom Bajer Mirko. · .
... c.m JC 1936: godi~c pOCCI() rat u Spaniji, on odlazi .kao dobro-
dolbc0 .~a se b.on protl~ fa~istickih pobunjerrika. Ovdc pod ·l menom
r ~ o ~O!'J•m p~staJe vrlo _omiljcn i ugledan lekar i rukovodilac
u ..sanacts OJ sl~b1 lntcmac•onalnih ·brigada. Od dolaska u Spa-
ru~. ncprcst~no JC na frontu. Pored napornog rada hirurga i ruko-
k aoc_a samtcta, _piSc niz priruenika za sanitetsko osoblje, drti
urs~;:;-~~~sobljava ~ove kadrove. Imao je ~in kapetana.
jcdnu tchu 938· l;l~ne tclko je ranjen u vreme ka.da je vrlio
opcraclJU. Posle lctcnja u bolnici u mestu Sagaro .k ao
M. Peric 21
tc!ak invalid cvakuisan je u Sovjctski Savez. U potetku bio je u
jeJnom oporavilgtu ~p:mskih izhcglica u blizini Moskve gde je
radio kao lckar i politicki radnik. Pola godine docnijc prc~ao je
na rad u Traumatolo~ku bolnicu blizu Moskve. ·
. Kada· jc 1941. godine Hitlerova Ncmacka napala Sovjetsld Sa·
vcz, mcdu pr\·ima se javlja kao dobrovoljac u armiju. Reccno mu
jc da saCcka. JcJnog julskog dana 1941. godinc po~ao je na redovni
posao I - ncstao. Bio je uhapScn, a icna .i kccrka prognani u Sibir,
bcz -ikahog obavcUcnja ~Ia se dogodilo sa dr Bcrom.
Srcdinom 1~2. godinc, sp•:cijalnl \'Ojni sud ga je rehabilitovao.
Ali, za njcga. je bilo vee prekasno. Upravo tih dana umro je u
zatvoru.
12. BERGMAN ALFRED (Bergmann), ~o<lcn 28. n~\;embra
strc B~rta, !\tarija, Luj1.a i brat Viii. Otac ic.l~icar, do prvog svet·
skog rata bio clan Socijalc.lc.mokra.ts~c partlJc_. a. posle rata Ko~u­
nisti~ke partije. Pod ob:\"lm utiCaJcm uk.IJU~IO se u radn1~kJ
pokret. . .
Alfred Bergman zavdio je srednju !kolu ~ ~pste ?dclje~je
Visokc !kole 1.a svctsku trgovinu u Bctu. VoJm rok Jc sluz1o
1925-1926 godinc - 14 mescci u 32. peAadijskom puku u Mo-
staru 1 za~~io ~kolu rczcrvnih ofic~ra. U !Cl_li je znv~io 1923. go-
dine c.Ivomesccnu Partijsku !kolu Komumsncke pa':JJC Nema~ke.
Prekinuo jc !kolovanje zbog prelaskn u OMS (OdclJcnJe mclluna·
rodnih veza Kominteme). U Sovjetskom Savezu -zvao se Ncna-
. . .,· 1919
Clan Komunisticke partije Jugoslavije opostao JC apn a .
godine u Mostaru. U KPJ je radio kao: sekret~r 5tudontskog klub~:
clan mcsnog komiteta, {:Jan CcntraJnog kom1teta C:vC'Ilc po~OCI
Ju slavi'e, l:lan Balkanskog komitcta Crvcnc p~moCi, ru~?vodllac
ilcralnc /ehnike Ccntralnog komitota Komun•st1ckc paTt~Jc Jugo-
slavi'e u zcmlji i u inostranstw. NajvcCi dco vrcmena radao na or-
gandaciono-tchnickim poslovima u zcmlji i u inostranstvu, lcgalno
~~~ . .
cc!ce )C•
· pod sumnjom da je aktivan u oradu degalne Komums·
. hap!en i izvoden na sud, ali je svaki put zbog ncdo-
~t~ka"d~kJaC:la o;lobodcn. 1
Hap!cn jc 1922. godbine u ~~Je ~~a~
ka) 1925 godinc u Zagrcbu, 1925. u Maren urgu, d' . gB
' · k d J · 1929 godinc u Mostaru 1933. go me u cogra·
~St~~~4 8odi~~ca~ Mo;taru. Po odluci ~ntralnog ko~itcta ~PJ
°
u.. . · . da bi u inostranstvu radio kao coa:'tralm tch~a~ar
eml~l_'lr.IO JC " b 'e 1928 godinc prcdat sudu ' bez optuzmcc
~d'!~d~ ~s~b~c: todine .1929-1930. predat jc Sudu za wtitu
22 M. Perle
dr1ave i na procesu osloboclen, jcr mu nista nije moglo biti doka-
zano.
Godinc 1936. u ~ltdbi Odcljenja mcclunarodnih vcza (OMS)
Kominteme kupuje i organizuje transporte oru~ja lz zemalja Za·
padne Evrope za Republiku Spaniju. Godinc 1937. ponovo radi u
OMS sve do kraja god.ine (kada je doSlo do lih<dacijc te organi7.a·
cije). Poslc toga odlazi u Spaniju, gdc sti7.c 18. fcbruara 1937. gG-
dinc. U Spaniji je bio u artil icriji, a kasnijc u administraciji i na
spccijalnim 7.adacima. · i7.dava¢ko preduzcc'~ •Nolitc, koje je izdavalo naprednu i socijalnu ·
Poslc propasti rcpublikanske Spanijc, .icdno vrcme fh·~o'O jc u
Fr:mcuskoj. Preko Marseja, vratio sc brodom u Split. Tu je 24
septembra 1940. godine uhap~en I 26. istog mcs~o-<:a predat zagrt.'-
backoj 'POiiciji u ~ijim kazamatima jc docckao okupaciju.
· Posle uspostavtl·anja kvlslin~kc tzv. Nczavisnc Dr-la\'C Hn·at·
s~e st;eljan ~e 9. ju a 1941. godine u prvoj grupi strcljanih okomu·
msta 1 Jc\<rcJa•. U toj grupi streljani su takodc: dr Bozidar Adzii:~.
prof. Ognjen Prica, advokat dr h-o Kun, :ing. prof. Zvonimir Riht·
m_a~. apsolvcnt agronomijc Viktor Rozcnevajg, bankovni Cinovnik
SJgJs!'"und Kraus, novinar Otokar Kerlovani, ing. Ivan Korski i
radmk moler Simo Cmogorac.
.13..Bl~UI OTO, ·rodcn 3. januara 1904. u Zcmunu. Otac
~v1d b1o JC zanatlija na eelu molerskog ceha u Zemunu. Majka
. aka, rot1cna Scuman, hila je u6iteljica. Godinc 1918-1919. radio
Je ad. vrtlar u Mostar\t. Tada je pripadao jcvrejskom naprcdnom
0 1
T0 at mskom pokrctu •Poale Cionc, Bio jc na hahSari u kvuci
c~ ac na ze~lji ~al!h bega Bakamovita pored rc~ice Radobolja.
. u J\grupa JCvrcJskJh omladinaca uC::ila da radi u poljoprivrcdi
~~~~:inavala ~~~ na ~cSlci Iizi~ki rad da bi se -kasnije preselila u
u u c1 JU pnprema zasnivanje je\Tejs ke drtave. · · I
u Dcon dlc rn·~ a~ JC
Nestad kasn" · jugO!.lovcnskom ·radniC::kom pokrctu I•
goslavff: P~ ~ ~ 3° Pism~likar. Clan Komunisticke partije Ju·
192
sckrctar D-ds avo J,e . 4. godme. u Partiju ga je prtimio tada~nji
"'"' C UjOVI~.
U Bcrlinu je stud'1 l'k • . ..
akadcmiju Po51 rao ~ I arstvo. Tamo Je zavrl1o Umetm~ku
preporuko~ k •c 1929: god!ne stalno fivi u Berlinu. S parti jskom
· partijom Ncm~J~k m~ Jk ~ao Vujovi~ povezuje se sa Komunisti~kom
F
rcdakciji lista •R~t 1 ::;no nastavlja revolucionami rad. Radi u
'h
ruienja revolucionac
sopisa Save7.a pr 1: _e c (Crvena zastava). Postaje sekretar Ud·
Pk~hca. u Nema~koj i jedan od uredni·ka ~a·
~Linkskurvec (Levf c ers 1 t ..r~v~lucionarnih pisaca Nema~ke
JCdno sa Johancs0 zao~rct) koJJ JC 1Zdavao 1929-1932. godinc za·
filo1.0fom Dcrdom ~ k · Bc~erom, pesnikom Ludvigom Renom,
konfcrcnciji prolctc~k~~ I dru~ima. Na Drugoj mcclunarodnoj
I I revoluc10narnih pisaca u Harkovu, no-
M. Peri~ 23
vcmbra 1930. godine, od.rtao je k:10 nemai:ki dclegat pod imenom
Oto Biha korcferat o prolctcrskoj revolucionamoj knji!cvnosti u
Ncmal':koj. ·
Prema sugcstijama i uz pomoc Ota, njegov stariji brat Pavia
izdavao jc i urcdi\'ao zajedno sa Brankom Gavelom u Boogradu
\'coma znaQjan ~asopis tcvolucioname I socijalnc kn.iizevnosti
., •No\·a litcraturac (1928-1930). U -tome su najuie saradivali Otokar
j Kerlo\'ani (V. Dragin) i Vcselin Mast~. Oni su tako<le osnovali
litcraturu. (Pavla su 1941. godine fa!isti u Beogradu uhapsili i me- ·
du prvima streljali.)
Kada jc na vlast u Ncma~koj do~ao Hitler, prclazi u Francusku
i 1933. godine osniva Institut 7.3 borbu protiv fa!izma. Ufestvovao
jc 1934. godine kao gost na Prvom kongresu sovjctsltih pisaca u
!'.loskvi. · · ·
Avgusta 1936. godine oti~ao je u Spaniju da prikupi materijal
7.3 knj igu oSpanija izmct1u smrti ~ radanjac, koja j~ i1.a~la vet u
prolcC:c 1938. godinc u SvajcarskoJ, p~ u Englcsk?j 1 S~D . .u Sp~­
niii je bora\io 6 mcseci. U ~ndonu 1~ 1~38. Jlodmc pnrcd1o. anl'l·
fasisti~ku izlozbu olzopa~mc 1lerna~kl shkan, pod pseudommom
.
·I
j
PctL'1' Thony.
Pred rat se vratio u Jugoslaviju i kao rczervni oficir bio Je
mobilisan. Od 1941. do 1945. godine bio je .u ~e~a~kom zar;obl)~
j
\ niSrvu, jcdan od rukovodila~a ~legal~~ !1-ntifa~IStJC::ke organi!;aCtJe
I mcdu jugoslovcnskim zaroblJen•m oficmma. _Po odlucl partiJS~og
I rukovOdstva bcfi iz zarobljeni¢kog logora. Bhzu lra.ncuske gramce
·!
]
jc uhvaC:cn i vraC:en u logor. . . . ..
Paste rata radio jc u redakciji o.rga~a Kom~mstifke P~Je Ju·
oslavijc u Bcogradu, •Borbi•, zatun JC urediv~ bsop1s .J~go­
~lavija - SSSRc, kasnije repreze.ntativnl ~sopts •J~gosla~Ja•.
Napisao je i i1.dao niz ume~ickih ~onografiJa 1~ stud!Ja. koJe su
ll prcvodene i izdavane u mnog1m zemlJama. · . ..
'i
· Posta'e pozna! u Evropi i svetu svojim delima ~ao Oto B1haiJ1:
-Mcrin ~arksisticki pisac, likovni kritiear, istoni:ar .um~~nost!
I i estctlcar. Primio je vi~e medunarodn!h nagrada za svOJ l"TTpzevm
rad Pored ostalih dobio je 1964. god1ne Herderovu nagradu Bcl!-
l
kog univerziteta :ia zasluge fla zblifava~ju ·narodak p_osla;dbestv~m
mnetnosti Godine 1958. bio je C::lan Kom1teta svcts. e tz o-l. » e-
deset odina moderne umctnostic u Briselu. Oryan•zovao JC prve
velike gizlofbe naivnih slikara. ~io je predsedn1~ Jugoslovenskog
t
I
. udrut.enja umetni~kih krititara a clan uprave lnstJtuta za modemu
umetnos t u Nimbergu.
.i K · d od najveCih strucnjaka za naivn~ umc~nost ':'- svctu
~~ ao JC .anda ·~ novembar 1974. godine 'Pnprernl u Mmhenu,
anto-ovan JC -
24 M. Peri~
:. M. Peri~ 25 .
u Palati umetnosti vcliku izlo-.lbu ·nni\·ne umctnosti svcta, kao i da
napge predgovor za katalo:; .te izlo!bc. Veme. Tu je bio aktivan u politickom radu i vojnl~kom obrazova·
nju kadrova. · . .
Nosilnc jc Partizanske spomcnice 1941 i vi~e odlikovanja. U:t pornoe Komunisticke partije Jugoslavije, avgusta 1941. go-
dine, stigao je preko Ncmacke u okupiranu Jugoslaviju. lz Zagreba
14. DOJHT MIRKO (Dcucht). rodcn 1906. godine u Zagrcbu. jc poslat na Kordun, gde je uccstvovao u obrazovanju prvih vojnih
Otac Jakob, majka Hermina ·rodena Fuks. Po za.11imanju trgovatki parti%anskih jedinica. Svojim iskustvom mnogo je doprinco vojnil:· .
pomocnik. kom osposobljavanju parti7.ana. Ubrzo jc postao komandant Dru·
Bio je aktivan u jcvrejskom sportskom dru~tvu •Makabic u gog kordunskog odreda. Istakao se u borbama kod Slunja, Voj·
Zagrebu, naroCito u nogomctnoj sckciji. Jedno \'l'Cmc je radio u nita, Vc:ljuna i PlaSkog. · . .
Francuskoj, gdc jc bio vrlo aktivan u radnickim sindikatima. U njegovoj jcdinici izvrkn jc 3. aprila 1942. godine cetmfk1
Cim jc izbio rat u Spaniji oti~ao je 1936. godinc kao dobro- puc I na spavanJu su muck! ubijena ~ctiri rukovodioca.. Pored Ro-
voljac da se bori protiv fa~istickih pobunjcnika. Vratio se iz Spa· berta Domanjija, ubijC'Ili su Branko Latas. Stevo Cutunlo i Drago
nije u Francusku 1937. godine. · Stajnbergcr, takode Jevrejin I ~panski horae. ·
Kada je Ncma~ka napala Francusku javio se dobrovoljno u Njihova tela cctnici su bacili u jamu Balink~ I tek 15. aygusta
francusku armiju. Bio je poslat u Siriju u Lcgiju stra.naca. Posle 19M. godine spcleolozi su uspcli da dopru do fiJC~og d!la i 1zvuku
kap:tulacije Francuske prcbegao je u Palestinu i javio se kao do- njihove posmrtne oslatke. Sve~ana sahrana obavlJona Je 28. avgu·
brovoljac u englcsku anniju. Tu je ·postao oficir u dive17.antskim sia 1966. godinc u oblitnjcm mcstu Pla~kom u parku pred Spomen·
jedinicama. Jcdnom je lak~c ranjen. domom II zasedanja Zcmaljskog antifa~istickog vc:Ca narodnog
Od1_n ah poslc rata ukljucio se u ilcgalni naoruJ.ani pokret za o~lobodcnja Hrntske. · .
stvaranJe drlave Izrael •Haganac. Posle osnivnnja dl7.a\'C lzracl Robert Dom:mji je progla~en za n~og heroJa 24. Jula _19~3.
sve do odlaska u penziju radio je u magacinu luke Haifa. godine. U partizanima je bio poznat pod 1mcnom Drago DomJamt.
U Haifi sc oienio i zasnovao porodicu. U Izraclu !hi kao Mir·
ko ben Jakov. · · . 16 DREKSLER VELIMIR (Drechsler), roden 26. aprila 1914. u
Osiick~. Otac Julius, ~tampar (poginuo !-' prvom svctskom ratu),
majka Emestina, rodcna Gold§tajn, kroJaCica (umr)a ~ ~:~ ~c:;r
.. 15. DOMANJI ROBERT (Domany), rodcn 16. aprila 1908. u
OstJek~. Otac J'osif, mati Debora, rodcna Kon. Jmao je mladcg bra· Jogoru u D 3 kovu 1942. godine). Ima scstTU Zlatu, koJa ~1v1 .. . · 1
Ia Rud1ja, kog su 1941. godine ubilc usta~e. . godine u Izraelu. . d'
Zavr.sio je gimnaziju u 0~-ijeku 1928. godine. Kasnije je studi· . Osnovnu .i gradansku ~kolu pohadao u Dakovu, gde ,1e g? :r'!u
rao tehmku u Zagrcbu. · dana u~io za trgovca. Preseliv~i se u Zagreb 1929. godme, uu~1o
_Clan Save7.a komunisticke omladine Jugoslavije postao je 1934. elektriearski zanat (od 23. VIII 1929. do 30. IX 1932). Za vreme
godme u }agrcbu. Ucestvovao je na demonstracijama na ulicama u~enja zanata ugubio levo oko. : · · . b"
Zagrcba: ~ ; noyembra 1934. godine, 6. januara 1935. godine, I. maja . Clan jevrejske omladinske org:tnizacijc •Ahd'!t ~~oof~m·d 1~
1935. godm_e 1 7. novembra 1935. godine. Artiljcrijsku oficirsku medu osnlva~ima •Hawmer hacaira•. Na sezonsko! po Jopnvre 00J
~ko!u zavr~1o je u Sarajevo, gde je 1933/34. sluiio 11 meseci. Po- haMari u Beli kod Vamdina bio u leto 1931. godme. .u .-._Hkarobcr
. . d ·zu~ava marksizam. Zbog komumstt.. og u e-
re1. d srpskohrvatskog, govorio je i pisao perfektno ncma~kl i pri· hac~ru· poee;o Je 0a 1 izaci'u i tao ~!an uprave Sckcije elck·
J/;no dobro spanski i francuski. . d~nJa napustlO tu ~.h r!dni~URSS), clan Jcgalne napredne
P ~ ~~aniju jc kao dobrovoljac stigao 17. fcbruara 1937. godine. trlc~ u -~avezu. ~eta I dnlcko laninarskog dru~tva ,.prj.
.~~ ru Spans~c repu.blikans~e vojske postao je 1. marta 1937: . orga•:uza~~e.. •Puc:kZal.tcabtarc i ~to kas~i}e clan uprave »Dramskog
ll me, 3 1. .n~\cmbra 1ste godmc, kapctan. Te je godine postao I jatelJ pnrU<lec u gre u, a .
~Jan Komun!Sh~ke partije. studija• u istom grad~. · 3 aratu Pokrajinskog komitcta Komu·
Bi_o ic. ~o~an~t artiljcrijske baterije •Karl Liebknecht• u .. tehm~kom
,Uk ilegalnom za..,....bu po~..eo rad·u·
t
1934 godine. Naredne go-
• •
D~S0J ~~'lii_JeriJSkoJ grupi Skoda, a kasnije je postao komandant nistt~ e partiJC u d ..:1 1 i tehni~ki aparat Centralnog kom1teta
f~ tr~_IIJcn:,_ke ~rupe (diviziona). Uccstvovao jc u borbama na dine prebo na ra ..u} ega{' ije Zbog \'elike provalc u jesen 1935.
k:s~ck':;ma1
ucs :a•. Madrid, Aragon i Levante. Posle pobede fran· °
Komuni~tilke J?arllJC ug 5 ~~ ~ Zagrebu. U januaru 1936. godine
godine ;l.tveo trt meseca 11cg 0
\ trupa b10 JC u Francuskoj u logorima Sen Sipricn, Girs I
26 M•.Perit
po d ircktivi. CK KPJ emigriaro u Bet, a odatle u Cehoslovatku
(Pra.g), gdc JC uskoro prcuzeo ispostavu ilcgalnc tchnike CK KPJ.
Tu JC l:tampao •Prolc.t.crc i drugu partijsku literaturu koju je iJe.
galno slao u Jugosla\'IJU. Kad jc poeeo rat u Spaniji, bavio se po-
red toga i oda~iJjanjem dobrovoljaca u Spaniju.
Scptcmbra.19~7. g~nc, po direkti~·i CK KPJ, l:k\•idirao ispo-
!.lavu u Pragu 1 ot1~ao 1 sam preko Panza u Spaniju, gdc jc stigao
2~.. septembr_:a. Do 10. marta. 1938. godine bio u artiljcrijskoj bate·
n11 •Karl LJcbkncchtc •polillcki dclcgat voda vczbta. Tada na trl
m~sta ranjl."'l, ..posle dclimitnog oporavka od ran a dobrovoljno
oh~ao u pc~adJJski bataljon •Divizionarioc 45. divizijc. Uc!cstvovao
u borbama na frontovima Aragon 1 Ebro.
, .Poslc .Povlatcnja lz Spanijc bio u logorima u Francuskoj Sen
Siprl~!l· Gzrs.i Vc~e. Uhap~cn 2. aprila 1940. godinc, poslc dt•mon·
straCIJa proltv nasllnog odvodenja •intcmacionalaca• u francuske
radne kompanije, bio mcscc dana sa vctom grupont d111gova u
zatvoru Jogora Girs.
Maja 1941. godine radi prcbacivanja u Jugoslaviju oti~ao s gru·
porn Jugoslovcna - ~panskih boraca na rad u Ncma~·ku odaklc se
~z pomot K~J avgusta mescca ·i ste godine p rcbacio ilcg;lno prcko
Zagrcba u L1ku mcdu ·partizanc.
Poslc ranjavan~a u ~orbi s cctnicima uprolcce 1942. godinc u
Dugo!l' Dolu u. Ue1, ra~1 u propagandnim odsccima partizanskog
~_ataljona •.Bo~1dar Ad~tJ3« i_ zatim odreda u koji je u~ao taj bata·
JOn, a od J~nuara ..l943. godme u Propagandnom odscku I divizije
ko~rv;tjkoJ, kasnaJc ~a.z~~nc Sesta li~ka proh:terska divizija •Ni·
I·· cs a•. Sa tom d!VIZIJOm prcl:ao u Bosnu u sastav Prvog pro-
sdbc~kog
r IJU.
korpusa i poslc nb•.a vctih i manJ'ih borbi stigao u
/osle oslobodcnja Valjcva rukovodio propagandnim radom u
~ ~· :::ll(<:jtkom ~ovcmbra 1944. godine presao u B~'Ograd na
riodu 1949~ ca u R;adao B~grada, zatim •Borbc• i aRada•. U pe-
Zatim rad' Sl. g?dinc ?..am:o Vi~u partijsku ~kolu •Duro Dakovit•.
slavi'c 1 '~ru 0 •rckclJI za mformacije SIV-a, redakciji Radio Jugo-
ko-iz~~va~k~~utu7 za dmcdunarodnu politiku i privredu, Publicistit·
stiku:Oiisao ~ .avo..u •Jugosla":ija• i Savcmom zavodu za stati·
I>C0 7.1JU 1968. godme i bavi se publicistickim radom.
Nosilnc je Parr k · . .
ratnih odlikova . •~ans e. ~menace 1941, •1 vi~e -ratnih I posle-
ime jc i zadrla~~a. partazru11ma se borio •kao Marko Peri~ i to
17. ENGEL EllA · . · gluv, postavIJCh JC
Mladi brat Slavko (tJ• ~bc.n 19. jula 1912. u Jajcu. Otac trgovac.
godin~). 0 e 1o ~Ian KPJ i kao takav ·p oginuo 194l.
M. Perle! 27.
Zbog revolucionamog rada pn; put je hap~cn 1930. godine.
Poslc zavr;cne Srt.-dnjc tchni¢ke ~kole u Sarajcvu, tri godine je
pohadao Elcktrotchnicki fakultct na Univcrzitetu u Pragu, gde je
mcltu jugoslovcnskim studcntima i u Komunistickoj partiji Ccho-
~lo\'ackc bio vrlo aktivan. Godinc 1934. bio sckrctar jcdnog marksi·
srit::kog kruioka. Polprcdscdnik jugoslovcnskog studcntskog udru·
1cnja. •Matija Gubcc• postao jc 1935. godinc. Bio jc tlan upravc
Oru~tva jugoslovt:nskih studenata tchnike u CSR, potpisnik javnih
lctaka i organizator studt.'lltskih nkcija u Pragu protiv reakcionar-
no:; tt.-rora u Jugosla\'iji i za dcmokratski Tciim. Zbog svoje aktiv-
nosti vodcn je na liS1i prn;ke policijc kao komunisla i vi~e pula
hap~t.-n. Clan Komunistickc partijc postao jc 1934. godine.
U Spaniju je do~ao l. ·fcbruara 1937. godine. U pocetku bio je
horae bataljona •Dimitrov• 15. intcmacionalnc brigade. Zatim u
intcndanturi u Albasctc, 1\1 antitenkovskoj bateriji 45. divi7.ije, i 6.
balbnskoj bateriji i u 4. nrtiljerijskoj grupi. Jcdno vrcme vriio
j<! duloost komandira artiljcrijskc grupe. U ~in narL-dnika pro-
in·cdcn jc 7. fcbruara 1938. godine, au tin po.ru~ika 25. aprila iste
godino:. u.:cstV0\'30 jc u borbama na frontO\'tma: Harama, Sarago-
~a. Tcrucl l Levantc. Poslc cvakuacijc Jntemacionalnih brigada iz
Spanijc bio u lo~orima na jugu Francuske. .
. U.t pomoc KPJ uspL'OJ·c 1941. godine da se ilcgaln<;> prcbaci u .
okupiranu Jugoslaviju. Je no \Tcmc jc ·U Zag:rcbu radao na orga·
ni7ovanju prcbacivanja prispelih •Sp~nac~· '!Ia loren 1 dav~o prve
\'()jne instrukcije grupama koje su ot1~le 1z Zagrcba ~ okolmu g:ra·
da da fonniraju prve partizanske odrcdc u tom kraJ~·" ~a odr!.'l-
vanju vcza izmcdu njega i prispcl~h •Span.aca• radsla Je, por~d
or.talih, i Berta Pctritic!, rodcna Wmtcr, koJa je u ·to vrcmc bl1:1 .
clan Mesnog odbora Narodnc pomoci. . · · ...
Zatim je u Zagrebu radio u ikgalnot ~la!f!paqa Centraln.?g
komiteta. KP Hn·atske u Klaiccvoj ulici 17. ~ tlegaln~ ~tamp~nJU
su 24. dccembra 1941. godinc upali naorubm usta~k1 a~cn~a 1 za-
tckli Engela sa jos dva druga. Dolazi do zestokog.?kr~ata ~mcdu
policajaca i ilcgalaca. Jcdan usta;ki agent jc ~ub•JO:"• dvojsca su
~~~ko ranjcna. Ilia stepcni~tu pada tclko ran;cn alc.~al':lc Janko
Gredclj. Ilija Engel je rnnjcn, ali uspeva da se probaJe 1Z zgrade
i da 'le spase.U . .
Posle toga prebaten jc u partazane. .. .• . k
u artizanima bio je pod imcnom ~~~J~ Andac, naJpre · oman·
dant b~taljona, a kasnije ·natclnik odclJCOJa Glavnog ~t:1ba Naro-
d noosIo bod.l •k J'ske Hrvatske
• :lc e vo od • 'tifusa i posle ozdravljcnja oslao
Por>to se .razbolco pcgarog natclnaka
· za pomocnika . pozad'me u Gla\'llom
•• .Z:>greb 19-ll•. str. 300 i 333.
· u Isto, str. ISS i 186.
28 M. Peril! ·
~tabu Hrvatske. Na toj duinostl je 29. maja 1944. godine poginuo
u Gornjem Miklau~u u Moslavini od neprijateljskih aviona. Imao
je ~in pukovnika. · Komun1sttcka parttJa u Berhnu 1930--1932. godine. Bio hap~en dva
· Za narodnog heroja progla~en je 24. jula 1953. godine.
18. FISER BENO (Fischer Bcnno), rodcn 19. dcccmbra 1901.
u mestu Z.abalj. Otac Herman, mati Etel, .r odcna Ha.kcr. Zamio
srcdnju trgovacku ~kolu u Novom Sadu.
Ilegalno otibo 1919. godine iz Jugoslavije. Vojni dczcrter. Od
1919. godine do 1927. iivco u Madarskoj, od 1927. do 1932. u Pari-
zu, od 1932. do 1936. u Briselu a od 1936. <lo 1938. u Bukun.~tu.
Pre odlaska u Spaniju radio ·kao tekstilni radnik u fabrici Grinberg
u Bukure~tu, primajuci 80 leja na dan.
U Komunisticku ~artiju primljen 1934. ~odinc u Br:selu -
Bclgija, u madarsku sekciju •C•. Od 1936. godinc do 1938. bio je ·
tlan sindikata tekstilnih radnika Rumunije. Radnici su ga izabrali . .
za svog dclegata u fabrici. Clan organizacije •Cr\'cna pomoe• u .
Bclgiji bio je od 1934. do 1936. Govorio je francw>ki, f!cmackl, .·
madarski, rumunski i srpskohrvatski; · U Spaniju do!ao 8. januara 1937. Bio je u sanitetskoj sluibi
U Spaniju je do~ao 22. maja 1938. godine. Bio je u 129. inter·
naciona!:noj brigadi. Poginuo je u prvoj polovini scptcmbra mese-
ca 1938. godine na ebarskom Jrontu kao borac bataljona •Divizi·
onarioc 45. divizije.
· 19. FODOR KARL, rodcn 22. septembra 1900. u Zemunu. Otac
Jakob, umro 1911. godine, majka Anka, fena Greta, rodcna Dija·
mant, keerka rabina ·U Vukovaru. Za radnickl pokret se zaintere·
sovao 1917. godine putem literature i povodom ruske rcvolucije.
Od 1918. godine do 1926. pohadao Mcdicinski fakultet u Insbruku,
Zagrebu, Pragu i Becu. · ·
Od 1925. godine clan je Komunisticke 'Partij~ Jugoslavije u
Beogrndu, !' od 1929. ~lanKomunisticke partije Ncmacke. Od 1929.
do 1933. b1? ~lan Saveza nemackih pisaca u Berlinu, od 1933. do
1935. ~!.an 1ste orga!fizacije u Parizu, 1936. u Pragu. Od 193~. d<?
1933. bto ~!an ._radm~kog sportskog dru~tva •Fichtc• u Berhnu J .
~l~n orgaruzaCIJC Crvenc pomoei od 1926. do 1929. Poslc dolaska ·
Hrtl:~ na vlast bio je ~lan Nemacke komunisti~ke parlije u emi·
graCijl.
l!"ao je ~ne funkcije u partijskim relljama u Berlinu. Po-
slcdnJa funk~tJa mu jc bila sekretar celijc •Veding• i, na kraju, in·
struktor za Jcdan rejon u Vedingu (VI a). Ponajvi~c je radio u
Ccntralnom komitetu Udrufenja prolctcrskih revolucionamih pisa·
c~ Nemacke 1932. godinc i kao pisac, na primer, u Sarskom plcbi:
Cit~. Ucestvo~ao u Bcrlinu .u ~trajku mctalaca 1930. godine, u ~traJ·
kackom komttctu za Moabtt 1 Simcns§tadt; radio je kao propagan·
M. Peri~ 29
dist. u~~t.vovao ~- raznim .manifestacijama koje je organizovala
puta: u Berlmu 17. marta 1933. kada je zadrian u zatvoru samo
jcdan dan, 1 Cchoslovackoj (Moste) 30. aprila 1935. kada je zaddan .
u zatvoru sve do 15. juna isle godine.
Od 1925. do 1929. radio na agitaciji i propagandi u ilegalnoj .
Komun1stickoj partiji Jugosla\'ije i ilcgalno radio u Berlinu fcbru-
ara i marta 1933. Prvi put emigrirao kao politicki emigrant iz 1ugo-
slavije u NcmaCku krajem fcbruara 1929. godine, a drugi put iz
Nemafke u Cchoskwacku 18. marta 1933.
Kao 'Pisac I novinar saradivao u listovima •Rote Fahnec (Crve-
na 1.astava) I •Linkskurvec (levi :r.aokret) u Berlinu, ~asopisima
•Vclt am Ab.mdc (Svet uvcec}, lakode u Berlinu, zatim 11 •Wcltbih·
nee (Svctska pozornica) i •Rote Fabnec u Pragu, •l>t-"'..tsche Volks-
zcitungc (Ncma~ke narodnc novine) u Parizu I u •Volksillustrierte•
(Narodna ilustracija) u Pragu. U Jugoslaviji bio 1928. godinc 2-3
mescca u vojsci \1 jednoj sanitotskoj l!eti u Bcogrndu .i progla!en
nespo.sobnim za sluknje vojske; .
lntcmacionalnih brigada u Madridu, a zatim lckar XIII (IV) ba·
taljona XIV brigade. Uecstvovao u borbama na Harami, Balsain,
Hucsta de Ia Reina, Kaspe, Aragon i Ebro. . .. .
I.t Spanije oMao jc u Mcksiko, gde je bio do zavrletka drugog
svetskog rata. U Mcksiku se bavl? publicisti~!.k im radom. -~~dao je
i jcdnu knjigu o m1rodnoo~lobodlla~koj .~bl 1\1 JugoslaVlJI. i ~ru· ·
gu Tilu. Posle toga doSao Je u JugoslaVlJU. Jedno vreme bto Je u
•Politici• novinnr-reporter. · . ·
Poslc rezolucije Kominfonnn emigrirao je u Cehoslova~ku. U
po~tku jc imao mnogo teSk~. jcr su ~a. sumnjicili da j~ ~ Jugo-
slavije poslat po zadatku. Ostao je da flvJ u Pragu, gde Je 1 umro
1974. godine. · · .
Govorio je ncmackl, srpskohrvatsk!,· ~ncuski •. engleski, c~ki
i ~panski. Literarnl i partijski pseudorum b1o mu Je Teodor Balk.
20. FOS BRAINA-RUDIN (Voss), rodena 1906. god!ne u Rig!.
Jmala je dve sestre i brata. Brat Jakov, takode ~pansk1 ~orac, z:a
vreme drugog svetskog rata bafen je kao padobrnn~c ra~1 org~ru:
zovanja sabotafa protiv Hitlerove Nema~~e u okuptranOJ ~IV1J! ~
tu ·e inuo. Jedna sestra Mirjam bil~ ~e takode u SparuJl ~ iivJ
u ~gtk~o penzionisani lekar, a druga !1vi u SAD ·kao penZJomsana
balerina. Braina je ·bila supruga Alfreda Borgmana, takodc ~pan·
skog borca. . . d ')
Studij medicine za~!la je u B~~· gde se uk!Ju~J!a u ;a l e-
galne Komunistil:ke partiJC JugoslaVJJe. Avgusta 1935. godine po-
30 M. Peri~
slata je u Moskvu u Lenjinsku ~kolu. U jesen 1936. godine posle
uspdno zavrlenog politickog ~kolovanja traiila je da jc po~alju
kao lckara u Spaniju. Pre nego ~to krenc u Spaniju, dobila je za.
datak od CK KPJ da putuje .u Jugoslaviju kao -kurir radi priprema
slanja vi~e stotina dobrovoljaca za Spaniju j~.-dnim francuskim
brodom.''
Oko Nove godine 1937. hila je sa S\'Ojim lcgalnim paso~em ne-
koliko dana u Beogradu, a drugi put februara iste godine doputo-
vala je iz Marsclja preko Trsta u Split sa dircktivama i novcem
potrebnim za troSkove prebacivanja dobrovoljaca na brod aLa
~ors•. Posto sve nije iSio kako trcba, otputovala je u Budvu, gde
JC trcbalo da se ukrca u brod i otplovi .sa ostalima u Sp:miju. Tu,
k~o i u drugim primorskim mestima, doslo jc do masovnog hap~e­
nJa okupljenih dobrovoljaca. Mcclu njima ·uhapsena je i Braina.
Ona j~ tvrdila da ncma nikakve veze s tim ~to se dogada, da je
lekar 1z Nemacke i da jc doSia kao turista i zeli da na moru nade
neku kucu u kojoj bi eventualno Zivcla i otvor:Ja ordinaciju.
Prcbacili su je u Beograd u Glavnjacu, gdc jc muccna, ali jc
uporno ostajala pri prvobitnoj izjavi. Poslc istragc bila jc u zatvo-
ru na Adi Ciganliji u ~cliji s drugaricom Canom Babovi~ i drugima.
. .~red Sudom. za za~titu driavc branio ju je advokat Vladimir
Smuc. Osudcna JC na ~est ·mcseci, koliko jc u stvari vee provela u
zat':oru. Pravo iz zatvora, policijski agent .i njen advokat otpratili
su ~e na acrodrom. Prcko Bcca otputovala je u Prag, a odatle u
Panz. · sluzbi Jntcmacionalnih brigada u slcdccim mestima: Madrigeras,
. 0 tome pi~c Rod?ljub Colakovi~: •Medu uhapscnima bila jc i
JCdna icna - ~r Brama Fos-Rudin, rodom iz Latvije, udata za po-
matog r~volucJonara Alfreda Bergmana, koji je dugo vremena bio
ruk~v~Jiac Ccntralne .tchnike CK KPJ. Kad su Brainu prvi put
5
k?c1h 5 dMu.kom~ ovaj joj je kazao: 'Marlena (to je bio njen partij·
~ 1 6-fu omm), J~ sam sve priznao, a ti ·kako zn~ i mofd.' Braina
JC 1 a zap~pa~.cena Mukovim drlanjem. J~ prijc suocenja nju
~li agent ~uJk<;>VIC stalno i~on_icno oslovljavao 'Gospodo Bcrgm~n·
. on~ niJe ':Jcrovala da JU JC Muk provalio. Sad joj jc sve btlo
Jasno 1 rckla Je Muku: 'Nisam ja nikakva Marlena a vi ste obican
f:d'v·o.!J 31?~· Pkod':'rgli su je t?rturi, koju je ta fizicki slaba.Sna fcna
J rL a ~. 0 raJa ostala pn svom prvom iskazu - da je do~la u
l!gos1aVJJU kao turi~ta i da se slucajno zatekla u Budvi, gde su je,
VJcrovatno, pomutn]om uhapsili.c"
ilcga~~mKi-~j~?g hcrojskog drla~ja istakao je i aProleter•, organ
· JCno uzorno odolJevanje najtciim mukama nave-
:~ 0 IOIJ!e ie Braina. Fos pisala op~irnije. Vidi Zbornik I str. 436-418.
53-54 ~~~~~~~s~· c~;aki?VIC: ~K.apzivanje 0 jcdnom pokoljenju«: knj. III, str.
' • • 11lJCYO, I • rosvctac, Beograd, Sarajevo 1972.
M. Perle 31
d~no · je pored primernog ddanja Spasenije Babovi<! i Krsta Po-
plvode...
~a_nuara 1~~.8. godine otiSia je u Spaniju. Prvo je radila u
bolmc1 u MurSIJI, a. ~et~om ma~a 1938, kada je u mestu Sagaro
<>lvo~cna rrova bohuca za lf!ICrnactonalnc dobrovoljce, odredcna jc
za njcnog upravmka.
Fcbruara. 1?39. godi~e, posle •povla~cnja it. Spanije, uspcla je
d!l se_ u Pc~pmJanu, na ~ugu F~ncuske, uklj_u~i u francuski medi·
cms.k1 komll.:t za pomoc ~pansk1m dobrovoiJtJma u logorima. Ka·
da )c; osno:vana jcdna oolni~a od !50 kreveta 7.3 intcrbrigadiste u
koJOJ su b1h samo francusk1 lckan, uz pomoe Andre Martia zapo-
slila sc u njoj. Krajcm marta 1939. godine olputovala je u Pari1.,
a po6:tkvm aprila brodom za Sovjctski Save1..
U 1\Ioshi jo: hila lckar Centrale Crvcne pomoci, a poslc rata
\'ratila sc u 5\'oju rodnu Rigu, gde jc bila rukovodilac jednc mcdi·
dnskc ustanovc.
Bila jc uvek aktivna, vrlo cncrgitna, odliean organizator, sna·
lal.ljiva i hrabra. Umrla jc novembra 1973. godine u Rigi, glavnom
gradu Latvijske Sovjctske Socijalisti&e Rcpublike.
21. HAUPTMAN JOZEF (Hauptmann Josef), rodcn 6. aprila
1910. u Sotvelju, srez Strij (Ukrajina). Otac Jan. Do !933. godine
h:o u Cchoslovackoj na studijama medicine. Kasnije bio lckar na
stalu u Bcogradu,
U Spaniju je do~ao 27. jula 1937. godine. Bio jc u sanitctskoj
Albascte, Dcnija, Valcnsija, Estramadura ispred Granade i ponovno
Dcnija. Cin porui:nika je dobio t. fcbruara 1938, a pred kraj rata
unaprcdcn je u cin kapetana. U Dcniji jc bio lckar i upravnik bol·
nice, gdc jc radila i njegova supruga dr Dobrila Siljak. Na njegovo
insistiranjc premdtcn jc na fronL
Posle povlalcnja iz Spanije bio jc od 12. fcbrua~ 1.939. d? ja·
nuara 1941. u logorima na jugu Francuske: St-'11 S1pncn, Gtrs I
Adeles sir Mer. U logorima jc bio jedan od organizatora sanitt-"1·
<>kc sluibe. ·
Marta meseca 1941. godine, z:tjcdno sa svojoj suprugom dr
Dobrilom Siljak, uklju~io sc u Marseju ~ ilegal_!.li partiz:tnsk! P?'
krct (FTP franc-tireur partisan). U~rl? JC zaduzen da orgamz~Je
sanitctsku sluibu pokret.a. U~J>?stayto Je.dobre ve-lc sa !_rancusklm
lckarima, ~cfovima velikih khmka 1 drugtma. Pomocu n.llh ~spcv~o
je da Jcci i smdta u bolnice ilcgalne borcc, pa ~ak i kad tm mJc
bila nuZila lekarska pomo~. a bill su u vclikoj opasnosti da ~e ih
- u •P 1 tcr• god.' XIII, hr. 1·3. od docembra .1937. - . Rcprin_t izdnnje
•Proleter•~o':.san' CK KPJ 1929-1942, lnstitut za l%U¢nvan)c rndmckog po-
krota, Beograd 1%&, str. 6t3.
. 32 M. Peri~
policija uhvatiti. •Ovde sam isto ·tako imao moguenosti da na slu!-
benim formularima holnice, uz kori!icenje sluibenih petata, fak
i uz zavodenje u protokole klinika, isfabrikujl."Tll niz lafnih doku-
menata, neophodnih za akciju iii spasavanjc .jz t~kih situacija I»
jedinih n~ih boraca.c - pisao je dr Hauptman u svojim setanji- ·
ma na ·te dane.""
. On je - kako je sam pisao - •istovreml."llO bio organiz.ator,
~of lekarske sluibe, operator, nabavljat sanitetskog materijala u-
. kljucivao se u borbene akcije." Ubr£O je postao natclnik sanitetske
sluzbe FTP za juZ!'lu Francusku kao I clan Glavnog Uaba FTP toga
regiona, ~to je ostao sve do oslobodcnja.
Hauptman je na svom delikatnom poslu u .Marseju nekoliko
puta bio hap~en, ali svaki put su ga partizani oslobodili.
· Od 20. januara 1945, kada se vratio u oslobodcnu Jugos.laviju,
uklj.ucio se u JNA. U prvo vreme bio jc !ef hirurg odeljcnja \'ojne
bolnice Sabac, a ·kasnijc clan Sanitetske uprave JNA u cinu gene-
ralmajora. · za Crvcnu pomoc. U Slavonskoj Orahovici, kamo je odlazto roda-
· Clan Komunisticke partije postao je 1941. godine. Bio je vrlo
aktivan drutvenopoliticki radnik i van annijc: u organizaciji le-
kara, Skup~tini grada, raznim savetima i .komisijama i dr.
Nosilac je Partizanske spomenice 1941 i vi§e -r atnih i poslerat·
nih vojnih i civilnih odlikovanja.
U Jugoslaviji je iiveo kao Alcksandar Mezi~. Umro je januara
1973. godme. • · . nicu' ilc alno kod Srednjeg Vrha iznad Gozd M:lrtulJka, gde mu J~
22. KAMHI ALKALAJ SAMUEL, ~en 18. novembra 1911. u
Bos_~nskom Brodu. Otac Jahicl, majka Simha. Posle zavr§ene gim-
na7:tJC, dve godine studirao na Sumarskom fakultetu. Vojni rok
~. 18 meseci odslufio 1931-1932. godine u Bjelovaru u 42. pe§a-
dtJskom puku. , g~ JC ileg!llno PJ
d.d Kao pom~nik ~umat'Skog inlenjera radio u preduz~u ..varda,
·•b u CmoJ Gon. Ut.estvovao aktivno u §trajku drvo~a no-
vern ra 1936. godine u istom :preduzeeu.
. b"Jugoslaviju je napustio legalnim paso§em 12. dccembra 1936.
! F 10 u kAustriji, Cehoslovatkoj, Nemackoj Holandiji, Bclgiji
1 rancus oj. . '
U Sp~!Ju dobo 17. februara 1937. godine. Ubrzo je ukljut~;n
U kurs. OfiCirske §kole i 15. maja 1937. godine proizveden U CJn
poru~mka. ~~estvovao je u borbama na Hueski, Saragosi, Cent~,
~stramadu_n 1 Aragonu. Jednom je bio ranjen. Posle oporavka b10
JC u I t.ett 51. bataljona XIII briga.de Miksta.
toZbornik IV, str. 492. .
• blo
M. Perit 33
; .
Pored srpskohrvatskog, govorio je nema~ki, francuski, ruskl
1 ~panski. · · · .
0 njcgovoj daljoj sudbini do sada 11isu naclcni podacl.
23. KERSNER ARTUR, rodcn 10. novembra 1912. u Donjem
· Miholjcu. Otac Vilim, majka Milka, roclena Hir~ler. Mlat1i brat
Oto fivi u Z:lgrebu. . · ·
Posle zavr~cne nile srednjc ~kole prela1:i u Zagreb, gde z.av~ava
n:alnu gimnaz.iju. Kao gimna1:ijalac bio aktivan ~Ian jcvrejskog
omladinskog pokreta. Clan Save7.a komunisti~ke omladinc Jugo-
slavije postao je 1933. godine. . . .
Na \'eterinarskom fakultetu u Zagrcbu, gde JC stud1rao, bto
jc jedan od rukovodilaca naprednog studcntskog pokr.cta. Ubrzo
jc postao sckretar partij ske organi1.aci_je na fakult~tu 1 ~!an Unl·
vcrzitetskog komiteta. Bio je, tak'?cle, mst~ktor tn. _a~m~ke par· ·
tijske ~lijc na Tmju i Trclnjevkt (tada~nJ~!ll radm~k•.m pr~gra­
uima Zagrcba). Uastvovao je u dcmonstraCIJllma l sabtrao. pnloge
clma 7.a vrcme ~kolskog raspusta, formirao je ~jcdno sa. Robertom
Domanjijem tada 5tudcntom tehnike, a kasmJe ~pansktm borcef!l
· 1 narodnim 'herojcm, od radnika zaposlllnih u ~amcnolom!' le~t·
tarski klub. Zbog rcvolucionaf!l?S ra~a nc~'?~tko pula JC b1o
hapkn ali ni5ta nijc priznao, mll mu JC pohctJa mogla dokazati
ilc alnl rad 1 svaki put je bio ·pu~ten na slo~u. Jun~ mcseca
19X6 godine emigrirao jc iz Jugoslavij c. Prdao JC ~ustrtJsku gr!'"
tercn bfo poznat jcr je. ranije na ·tom mcstu logorovao sa napred
nom jcvrejskom omladmom. ·
u Austriji je bio uhap~en zbog falsifiko~anog p:~~!,~· Zad ~n1
d 1 k d na Na njcgovu teiJu. austnj,...a po ICIJil
jc '! zatvoru c::b~cilaau Cehoslova~ku. U me~uvrcmenu, ~ poli·
... bila J'e z.a njim i'asptsana potemtca sa
ctjskom hstu u u~os1avtJl
njegovom fotografiJ?m. o ·e da se lcgalizuje i da u Brnu nastavi
~ Cchoslova~~OJ ~ 5~ 3 ~ Socijaldcmokratske studentske orga·
studtJC. U Bmu JC blod deluje legal no kao )evi~ar, a da se ne
nizacije, da bi mogao a . zbog ~ega bi mogao da budc pro-
kompromituje kao 1om~tst%me mucenja uhapknih komunista
teran iz c~~oslovac C:e da: socijaldcmokratsku ~tampu u Ceho-
u Ju~tosi~VIJl u~~clao Jaci'e 0 tome i proteste protiv tih l:Vcrsta~~·
slovackOJ ubac1 I orm j. rukovodstvo Komunisti~ke parltJe
Poeetkom 19~7. go 10 d mofe da ide u Spaniju, ~to je jo~
Jugoslavije odobnlo mu je Sa iju na jugu Francuske u mcstu
ranijc tra1io. Na putu za ~an 19 j7 godine. U Spaniju je stigao
Perpinjan bio _je uh~p~en f.~ta u ~tabu bataljona •Duro Dakovit•.
4. juna te godmc. Bto JC 0 lCl .
34 M. Peric!
Poginuo je 14. jula 1938. godine od eksplozije granate na aragon.
· skom frontu na koti Penjamarko. · kao rczcrvni vazduhoplovni potporucnik.
Govorio je, pored hrvatskosrpskog, ~dki, nema~ki, !panski,
francuski i ne!to ostale slovenske jezike.
Njegova majka Milka primila je posle rata za svog sina Artura,
junaka ~panskog rata, Spomenicu SUBNOR-a Jugoslavijc. Ona je
umrla 7. januara 1971. godine.
24. KRAUS LEA, rodena 12. maja 1914. u Zagrcbu. Otac Artur,
apotekar, majka Fanika, rouena Herman. Zivcli su u Gradatcu
u Bosni. lmala je dve sestre, Tircu i Tonku.
Posle zavr!cne ni!e srednje !kole zavl'Sila jc Skolu za vi~e
medicinske sestre u Zagrebu. Od 1929. do 1932. godinc aktivna je
u jevrejskom omladinskom pokrctu. Poslc toga, svc: aktivnija u
radnickom naprednom pokretu, 1935. godinc postaje clan Saveza
Komunlsticke <lmladine Jugoslavije i ubrzo sckn.:tar 6:lijc. TakO<le
· je. bila aktivni clan Crvene pomoei.
Zbog svoje revolucioname dclatnosti uhap~cna jc 1935. godinc.
Sud za wtitu drtave osudio ju je na 10 mcseci strogog zatvora
u grupi od 29 optuzenih, medu kojima su hili i Ivan Kosti~,
Savo Zlatic, Josip Dcrda, Du~an Mamula i Ljuba 1\tarkovic. Kaznu
je odleiala u Potarcvcu. Februara 1936. godinc iza~la je na slobodu
i nastavila revolucionarnu aktivnost.
Juna mcscca 1937. godine, pomoc!u Komunisticke partije Jugo-
slavije napustila je Jugoslaviju na putu za Spaniju, kama je stigla
3. !lvgusta iste godine. Bila je u sanitetskoj sluibi lntemacionalnih
bngada. Radila jc kao medicinska sestra u bolnici Vilja Nueva
de !a Hara. Decembra 1937. godine razbolcla se od pleurita. Od
apnla 1938. godine radila u bolnici Mataro kod Barcclone, sve
do evakuacije jcdne grupe te~kih ranjenika u Francusku, septembra
1938. godine, kada je i ona evakuisana s ranjenicama. ·
. U Francuskoj je 1clko zivela. Za vreme okupacije u~estvov~la
JC u pokretu otpora, a posle oslobodenja vratila se u JugoslaviJU.
U Izrael se preselila 1949. sa mufem Mi~om Stajnom.
U. NOB-i u _!ugoslaviji u~estvovala su sva tetiri ~lana njene
porod1cc, od ·kOJih su sestra Tonka i majka Fanika izgubile iivot.
25. LEBL IVAN (LObi), roden 1912. godi~e u Subotici. Otac Ber·
nard, trgoy_ac izvoznik stoke. Majka Katarina, rodena Pekanovi~. se-
stra TereuJ~, uda.~~ Stevanovi~. Zivi u Subotici. Ivanje zarnio osnO\'•
~u ~kolu I ~1mnaz1J~ u ~ubot~~· Matu~rao je soptembra 1931. godin~
z rtavnoj muskOJ glmDaziJI. Studirao je prava u . Beogradu 1
agrcbu. J~~ kao stud~nt pri~ao je ·naprednom marksistickoll!
pokrdt~k· B•o je vrlo ~kt1van, narocito na polju publicistike, stalm
sara m fasoplsa •H1dc (Most), koji izlazi na madarskom jeziku.
M. Peri~ 35
Voini rok je slufio 1934-1935. godine u avijaciji i iza~ao i~ vojske
Clan Komunisti~ke partije Jugoslavije postao je 1933. godine.
Radi daljih studija na Sorboni otgao je u Pariz 1936. godine.
Ucestvovao je na Omladinskom kongresu u Brisclu, o cemu je
poslao i clanak casopisu •l:lidc. . . .
Avgusta 1937. godine, oti~ao jc u Spaniju. Bio je u bataljonu
aDuro Dakovicc 45. divizije. Posle evakuacije Intcrnacionalnih bri·
gada u Francusku, pocctkom 1939. godine, bio je u logorima ·
Sen Siprien i Girs. . ·
Posle okupacije Jugoslavije uspco je da se prcbaci jo~ 19.41.
godine u okupiranu Suboticu. Ubrzo )e morao da ode . u Bud1m·
pdtu gde nije bio poznat i komprom1tovan kao kol!lumsta. .
. 0 njcmu piSe Dula Kovac da •za to vreme rad1 tc~kc f.,zicke
poslove sve dok ga nisu otkrili. lpak je nckako uspeo ()a pobcgnc
u Kosi~c sa namcrom da zametne trag, ali Jlil. pukim slutajcm,
verovatno pod lainim imcnom, uvrSeuju u Jednu radnu tetu i
upuc!uju na prinudni rad na isto~ni. fronL Svi .pokuS~ji d~ pre·
begnc Crvcnoj armiji nisu uspcli. NaJzad, umro JC u N•kolaJevsku
od rana koje je zadobio kod tog mesta." . .
Prema secanju njcgovog ~ko!skog_ dru~a Dorda N?.da IZ Su~cr
lice Ivan l.cbl je bio u radnoJ tell 10":>/7. Nad p1se: . aM1shm
u 5<: tembru 1942. godine ceta 105/7 prckomandovana J~ prck~
Ka!.epna front kod Dona. Sedamnaestog ~~m~ara 1943. god~ne Rus1
su obru~em zaokrulili II madarsku arm•JU 1 zajedno s .nJom oko
30 000 Jevreja prinudnih radnika. Nakon dugog pcSatenJl:' k?ncen·
trlsali su ih u selo Alekscjevku u <;>s~omne !._t_a~e za konJe Jec!n~g
I· 'c! Tu je u martu izbio pegav1 t1fus, kOJI JC m~sovno um~llo
~v~llj~ ~r~e. Bili su pod najgorim mogucim okolnosuma: 5tclnJeni
g · bez dovot1·no hranc pod stra1om. Uzaludno su se
kao hannge, · f3!i1Zma..
•· J e dino ;'c grupa
' J' J'1 traii da !cle da SC bore 'pi'OtlV .
Jd Jk 0 ~ Jevre'a kao zanatlija bila van ·logora 1 ostala u i1vot~:
~efu 0 ·ima 1 butman Lajo~. brat .pokojne C!utman Elze, koJ!
sada ziJi u Australiji. Oo je sudsk1 posvedGt10 da . su logoraS1
umrli od tifusac. . d d · L b1 d
N d dal'c pBe da ima lica koJa tvr e .~ JC e ~avo no
!
prcbe:ao soJjctskim vojnicima da je kod OJlh umro, ah da on
0 tome nBta provereno ne zna. ·
. SAMUEL (Lehrer) rodcn ti. marta 1914. u Mo-
26. LERER .. ·e iz 'Lavova (Galicija). Roditclji su
staru. Otac Zahan;e _do~a~ ~ Imao J'c dcsetoro mladih scstara
bill radnici 1 vr1o s1roma~n• .
i brace. ·
., Z~rnik V, str.pl. Arh' 1 J cvrcjskog istorijskoc muzcj:> u Bc-ogr.~du.
:a )ZJilVII N:~d .~ rua u IV .

36 M. Peri~
Osnovnu i srednju ~kolu zavclio je u Sarajevu. Istovremeno
je radio sa ocem kao sedlar. Od septembra 1933. godine do juna
1937. studirao je u Zagrebu prvo na Vcterinarskom fakultetu
a kasnije na Poljoprivrednom. Bio je vrlo aktivan u marksistick~
studcntskom pokretu. Septembra 1933. godine postao je clan Sa·
veza komunisticke omladine, a marta 1934. godine clan Komuni·
sticke partije Jugoslavije. · Na kraju rata b10 Je komandant 10. krajiSke udame divizije.
Zbog svog revolucionamog rada uhap~en je marta 1936. godine
i bio u zatvorima u Sarajevu, Subotici i Beogradu do dccembra
1936. Bio je tucen u policiji ali nB.ta nijc priznao i sud ga jc
usled nedostataka dokaza oslobodio.
. . U Spaniju je stigao uz pomoe Komunisticke partijc Jugosla.·
VIJC 12.. decembra .1937. godine. Bio je borac u mitraljeskoj ceti
129. bnga.de bat_alJona »Duro Dakovicc, a ne~to kasnije brigadnl
osmatra~ 1ste brtgad.e. !'ao hrabar, snalafljiv i disciplino\'an vojnik
upuce~ JC. u. ~kolu IZVtdaca Levantske armije i do dcmobilizacije
bto nJen tzvtdac. Uccstvovao je u borbama na Aragonskom i J..e.
vantskom frontu, . · .
. ~osle pov~cenja ~ Spanije, od 9. februara 1939. do juna 1941,
bto JC u. logonm~ na JUgu ~rancuske: Sen Siprien, Girs 1 Verne.
~ Io.gonma je ~10 vrlo akttvan u ilegalnom politickom radu I
• rugtm ~~latnosttma l?gor~~a -. interbrigadista iz Sp:mije. Bio je
J3 ~0 dmtljen zbog SV?JC pnsnost1 u odnosima s drugovima 1 vcdre
gni"? e .U logoru Gtrs posle ve!ikih demonstracija protiv odvo-
1~4t u tzv.ko•ra.kdnedkompanijec, uhap~en je I maltretiran 2. aprila
· sa ne 1I o csetma Jugoslovena.
!
•
preb!~\~ 94 l.lodine, .Pol!locu Komunisticke partije Jugoslavije,
parti'ske e u .ugo.~1aVIJ~ llegalno ·iz Nemacke, kuda je po odlucl
d' 1 J · 0 r~an12.actJe ott~ao sa grupom Jugoslovena - interbriga·
¢l~na ika aF · U N~.ma¢koj u Espenhajmu kod Lajpciga bio je
lz Jugos,a ~?8 parttJsk.og -komiteta grupe ~panskih dobrovoljaca
VIJC. . .
Iz Zagreba up ~ · Bos · ·
· komandant . u en Je u ansku Krajinu, gde je ubrzo postao
Bosanskog J'~~JZans~g ~ataljona »Gavrilo Principe na sektoru
zanskog batal' ovaD as~je je bio komandant Glamockog parti-
Prvog kra'i~kJona. ~em ra 1941. postao je zamenik komandanta
Grupe ud!.mfug &art~nskog <XIreda, a februara 1942. komandant
komandanta Prve ~ 31J.?;k3• Mdaja 1942. imcnovan je za zamenika
je njen komand trak e u arne_ brigade, a krajcm godine postao
priprcmama 1 v:n · rer. se I~1cao hrab~}m podvizima, dobrim
1943. pripremio Sito or~aruzovamm operactJama. Tako je avgusta
acrodrom Rajlovac VO<~rl kapad svoje brigade na neprijateljski
brigada iz.vdiJa noe l!e. a e o ~ Sarajeva. Tada je Prva krajiSka
§kih garnizona u S~ ~nena~ prepad. Iz jakih nemackih l usta·
. · raJevu hitno je upucena porno~ posadl aero-
i
I
. . M. Peri~ 37 II
~rna. Oklopni voz koji je prvi stigao bio je uni~ten. Jo~ pre zore I I
bngada se povukla skoro bez ikakvih frtava ostaviv~i za sobom
lorn na aerodromu. Ungtcno je l o~t~no 34 aviona. .
Jo~ is~e godine postao je zamcnik komandanta Cetvrte krajgke
udarne brtgadc, .a ~arta 1944. komandant 39. banjalucke divizijc.
II
I
Nosilac je Partizanske spomenice 1941. i niza odlikovanja,
progla~en je za narodnog hcroja. lma ¢in gencralpukovnika. · ·
U partizanima se proslavio pod lmonom Voja Todorovi~. i to
je ime zadriao. .
27. MAJDER VLADIMIR (Mcider), roden 12. oktob~ 1911.
u Si!>ku. Otac Eugen Duri~. knjigo\'oda (poginuo u I svctskom
ratu), majka Fanika Majdcr·lsabegovi~. kroja¢ica. Gimnaziju je
za\rlio u Sisku. Zatim se 1931. godine upisao na Mcdicinski fakul· I
tel u Zagrebu, gde je zavdio cctirl semestra. .. · .
Ve~ kao gimnazijalac od 1927. godine bio jc clan Saveza .komu·
nislicke omladine Jugoslavijc. Pre toga, od 1925. godine, bio clan
Hrvatskog sokola. Po preporucl sisackog komuniste Steve La~ana
1931. godine primljcn je u clanstvo Komunisti~ke parti~~ Jugosla·
lI
vijc. Jcdno vrcme bio je sckretar Mcsnog komttcta ParliJC.
Prvi put je hap~en 1934. godinc. Bio je dva mcscca u istrainom
zatvoru u Z:lgrebu a posle na Sudu za zaStitu dtfave u Beogradu.
Slcdcte, 1935. godine, upu~en je od Komunisticke partije .ilegalno
u Sovjetski Savcz rad.i politickog ~kolovanja, na kurs asptranture
·I
KUNMZ u Mosk~i. Poslc zavrMka kursa, poslat je n.a politic~!
rad mcdu Jugoslovcne u FranCU;-~koj. Sredi.no.m 1936. ~me postaJe
sckretar jugoslo\'enske podsckCIJC Komwustt~ke.partlJe Francus~e.
lI
. Cim je iz.bio rat u Spaniji, Majder s~ pnJaVJ<? kao dobro':ol]ac
i poeetkom no\'embra iste godine dola7.t u..Spa~•J~ ?.a ~clu J~~e
grupe <lobrovoljaca. Toga se se~a d~ se.rgtje Dtml!rJJCVI~. ~OJl . je
u poeetku ~panskog nta pod ilcgalmm tmenom MHo orgaruzo\ao
odlv.ak rvih grupa dobrovoljaca, i citira tekst sa raz~~edmce
koju mu pje Majder uputio iz Perpil!jan~ (francuskogd gra tea l~e~
daleko od ~panske granice): •Dragt M,•~· Sretno .oputova 1 1
stvari uredili. za sada jo! ne mogu jaVJti kada odlaz•rn<?· Raspo-
lofcnje drugova odlitno. Jo~ u vozu smo. zap.occli ~oht·rabo.tu.
sa drugarskim pozdravom Kurt• ... (Kurt Je bllo MaJdcrovo .Ue-
galno ime.) ~
u S ani'u ·e· stigao 2. novembra 1936. Odmah JC· d
upu en IT!e u
branioci M~dilda. Bio je politick! komesar tete u batalJonu
•Dombrovskic 12. brigade. · · d 1· · d' ·
Kra ·em decembra razboleo se. Posle oz rav JCOJ3 ra 10 JC
u bazi lntemacionalnih brigada u mestu Albascte. Od 4. matra
• Zbomik V, str. 319.
38 .M. Peri~
1937. do ma~a 1_938. bio je. politifki. k~mcsar transporta Baze.
Posle toga oll~ao JC za prevod1oca rusk1m mstruktorima na Ten.tel·
skom frontu.
Posle evakuacije lntemacionalnih brigada iz Spanije bio je
. ,
u l?goru Arleles sir Mer na jugu Francuske. Francuska policija
ga Jc 14. marta 193~. uhaJ?sila i. zatvorila u ·tamnicu Koljur 1.ajedno
sa ~ekom Dapfe~cem 1 nck1m dn.tgima. Zbog m:podnoslji\·og
stanJa u podze'!!n!m k~zamatima stare tvrdave oni su stupili u
~lraJk gladu! kOJI JC traJao 12 dana. Poslc toga vraceni su u logor.
U ?kup1ranu J~&oslavlj~ uspco je da se vrati 1942. godine.
Ubrz? Je posta_o of1c1r part1zanske opcrativnc zone 1.a SJa,·oniju,
a zatun nafelmk Glavnog obave§tajnog centra 7.3 Hrvatsku j ~Jan
GHlavnogk ~taba Narodnooslobodilafke vojskc I parti7.auskih odrcda
rvats e. ·
· Umro je posle te~ke bolesti polovinom juna J943 godine
~~~~~n~~r?-~k~~ .u L!c\gde j~ u to vrcme bilo sedi~tc · najvmh
Uz najv~ce ~ 1 . 1.V0 J01 partiZ3nskih rukovodstava Hrvatskc.
kovfe 50 • Y"':asti JC 20. Juna 1943. sahranjcn. Pre sahranc,
je od~ Jegovun t~o~ bio je lzlofen u Otoecu, u zgradi u kojoj
Hrvatsk~o prvo zase anJe Zcmaljskog vijcca narodnog oslobodcnja
Posle rata posmrt · . d' · . .
prenescni na c' I I m 0b5!3 CI v.1a lffilra Majdcra S\'C~ano su
en ra no gro IJe u DJcgov rodni Sisak.
28. PAPO MEHANEM d .. . . . 1943. godinc, u oslobodcnom Splitu, postao Je _fla_n uprave 1 ko-
Otac Mo~a lmao je m ~ ~ en JC 5. aprila 1915. u Sarajcvu.
1
oduzela pravo na zan0 k0 u ~amju, policija je njegovom ocu
mladi sin Menahem ~~ e aSku_ radnju u Splitu. Kad je naj·
Izdavali su jednu sob~ts ~ ~dn1.u i porodica je jo~ tefc i.i\'ela.
cu 1
~to je Menahem b::
C:::itavu porod' vah za podstanare. ·
u~~ uhaps~li Tal!iani 1942. godine zbog toga
JC bio osuden i odved nternac1on~lmm brigadama u Spaniji. Otac
ostao do kapitulacije ~~~~- poznUatli ~tvor •Kapo d'Istria•. gde je
1957. godine dve god· JC, mro JC -u Domu staraca u Zagrcbu
kOJa
· JC.
· umrla • u Splitu.
IDe posle nscgove
· !ene Lenke, rodcne Altaras,
. NaJstariji brat Mihael b' . . Otac J:ndor (poginuo u prvom svetskom. ratu): maJka .F~nc1ska,
~t"i!a? je u partizane i p . 10 JC knjigovoda. Poslc pada Italije
rugt brat Joia bio je 1 ogmu~ u sedmoj ofan2livl kod Gra~aca.
. Najmlada medu .i;go~a~k1 pomoenik, umro je 1938. godinc.
0
blla Je tu~cna i tdko J a Je sestra Angelina. U zatvoru u Splitu
~o~kla se s partizani~ ~bole.la. Posle prvog oslobodenja Splita
Mrl a. Te~ko bolesna ~eb rad!la ~ bolnici na Hvaru kao bolni·
m! ~u. Pdsle kona~nog posl ~da )C s najteiim ranjenicima na
°
bili~: za. IUena za rad sa 0 1 d~nJa Splita bila jc pri Komandi
na JC zbog slabog zdra~·a !1_!.?1'!1· Krajem 1945. godine dcmo-
J:l I .o1v1 kao pcnzioncr u SpLitu.
M. Peri~ 39
Menahem, koga su u porodici zvali Mika, zavr~o je osnovnu
i zanatsku ~kolu u Splitu. Jzu~io je brijafki zanat i radio u Splitu.
Od 1933. godine bio je flan Ujedinjcnog radnifkog sindikalnog
S3\' CZ3 (URSS). . .
Na \'lastitu inicijativu, zajcdno sa Dujom B~icem - sada
u SpUtu, pukovnikom u penziji - avgusta 1936. godine krenuo
je kao •slcpi putnikc brodom •Vise i:t Splita za Spaniju. U Spaniju
je stigao 25. oktobra 1936. i odmah bio uklju~en u balkansku fctu
bataljona •Dombro\'skic 11. brigade. Posle ranjavanja kod Kasa
del Kampo, dccembra isle godinc, prdao u IV bataljon 12. brigade.
Krajcm decembra 1936. godine tdko jc ranjcn u stomak u bor·
bama kod Univerzitctskog grada pri odbrani Madrida.
Kao tdki ranjenik, oktobra 1938. godine, upuc!cn je u Pariz
radi ko!cnja. Francuska bndanncrija dovcla ga je iz Pariza u
logor Girs 6. maja 1939. godine. Iz tog logora pobegao je po~etkom
1940. godine prcko Marscja u Split. Vojne vlasti su ga odmah
pozvalc na odsluicnje vojnog roka, ali posle lckarskog preglcda
bio jc osloboden vojnc obavezc, po~to je od rana u Spaniji ostao
tdkl im·alid.
U okupiranom Splitu bio je aktivan. u ilegal~<?m narodn~
o~lobodilnckom pokretu. Aprila 1942. godme uhaps1h su .ga tab·
janski fa~isti i zatvorili u splitskl. zatvor •Sv. ~oko• •. Tu _JC. ostao
do kapitulacijc fa~istil!ke Italijc JUla 1943. godme. C1m JC tza~ao
iz zatvora, ponovo se aktivirao u pokretu. ~ofetkom septc:nbra
mandir zatvorske strafe istog zatvora u kome JC • sam pre toga
bio. Krajcm septembra, kada je narodnooslo~odJ!af~a VOJsk~ pod
pritlskom nemackih snaga morala da ~vakut~e Spht, Papo JC sa
jednom grupom partizana u povlatcn]U u p:avcu .M~so~ up~o
u nemafku zasedu iza splitskog No\'og grobiJa (u polJu) 1 tu JC
poginuo. · • B ·
U Spaniji njegovi drugovi zvali su ga ~~ento 1 nca, pa Jc
·
5 tim imenom i nadimkom \tncsen i u Zbom1k V, str. 552 1 595.
29 PRESBURGER VILKO, roden 5. aprila 19~. u Zag~ebu.
roJena Polak Oba brata (Oto i Dragutm) b1U su akttvm u ~a·
rodnooslobodilackoj borbi u Jugoslaviji. Dragu.t~ je 1942. godde
uhva~cn kao terenski radnik i likvidiran na SaJml~tu u Beogra u.
Od petoro brac!e i sestara fivi samo Ot.o. · . _
Vilko je kao dt.~ak bio flan jevrejskog g1mnasn~k~glk"\~tva
•Makabi« u Zagrebu, a kasnije. aktivist radnickog sm 1 :a nog
· j vafki pomocmk. Zbog svoga rada u rad~tl!ko:n
pok ret~. Bto c trgo k l'k uta s'e hap~cn i protenvan IZ
revoluclonarnom pokrctu ne o 1 o P _
Zagreba.
40 M. Peri~

M. Peri~ 41
U Spaniju je do~ao 23. marta 1937. Bio je upuc!en u bataljon
•Rako~ic 13. brigade. Mescc dana bio je u anarhistickoj koloni Prema njihovoj izjavi nisu se ·povezivali ni s kakvom orga-
•Duritic. Posle se ponovo \Tatio u bataljon •Rakosic, nizacijom rndi odlaska u Spaniju. Njcn muf bio je mesec d_ana
U vreme borbi na Arngonskom frontu poginuo je kod Bclcita na Aragonskom frontu, a posle toga rndio je kao mchamcar
septembra 1937. godine. u jcdnoj fabrici u Barceloni. . . .. .
Juna mcscca 1937. godinc ~panska repubhkaz,tska _pohciJa .1~
30. SENDE-POPOVIC KORNELIJA, roclcna 29. avb"llsta 1914, u jc uhapsila. i vodila i~tragu. nad. nj!ma .. 0 njihovoJ dalJoj sudbm1
Batalm~u (Madarska), nedalcko od Subotice. Otac Ickar dr fcrdi· do sada niJe naclcn mkakav zap1smk m dokumenat.
nand, majka Selma, rodcna Kraus, scstra Nora, motlistktnja.
Porodica fivcla u Apatinu. . . . · 32. STAJNBERCER DRAGO (Steinberger)•• rodcn 5.. fcbruara
· Komelija je zavrsila deset semcstara medicine. Najpre jc stu. 1916 .u Zagrcbu. Po zanimanju je bio trgovotk1 pomocmk. .
dirnla u Zagrebu, a zatirn u Bcogradu. U Bcogratlu sc udala za U Spaniju je doSao kao dobrovoljac 27. dcccmbra 1937. B~o
Vladetu Popovic!a, takode studenta medicine i clana Komunistickc je u Balkanskoj batcriji 4. artiljcrijsk~ grupe. Uccstvova? ~e
u borbama na frontovima Terucl, Kasteljon I Kamarena. B1o JC
partije Iugoslavije (on je 1941. godinc obe~en na Tera~ijama). hrabar i disciplinovan borac. · . . . .
Od 1928. do 1930. godine bila je akth·na u skautskoj orga· Posle povlatenja iz Spanijc bio jc u logonma ~~n S1prkc~,
nizaciji. Tu je postala stegovoda. Kasnije je bila nktivna u Zcnskom Girs 1 Verne na jugu Francuskc, vrlo aktivan na pohnckom, u •
nap_rednom pokretu, Udruzenju jugoslovenskih medicinara, Udru- tumom i sportskom polj~. U logoru jc primljen u clanstvo Komu~
ZenJu studcntkinja, Udruzcnju studenata za borbu protiv TBC nistitkc partijc 1939. gochne. . · . •
nak retu.
po Beogradskom univerzitetu· i u Vojvo<lanskom omladinskom A · sta 1941 odine zajcdno s drugim •Spancm~ac uspeo Je.
uz p~~~' ilel!al~~ Komunistitke partije ]ugoslaviJ~· f( dode
. lz Beograda za Spaniju kren~la jc 19. novembra, a tamo jc
u ~kupirani Zagreb. Odotlc je_ l!~~een ak~~rl~~ac~st~ b~r~;~~
1 1
1
shgla 30. nove~bra 1937. Da dodc do Pariza sa lcgalni.m paso;em
l.da tamo do~IJ~ vezu pomogao joj je njcn suprug Vladcta Popo- zaJcddno, ~- ~obc~to:::on ~~~~~a (koji je obuhvatao Perjasicu,
vu!, a o~atle J~ 1~la_ organizovano. U poectku jc radila u sanitctu u ta asnJI rug• • k v do Siroke Rijeke 1 Kladu!c). · ·
IntemaCionalmh bngada · u Madridu, a kasnije u bolnici Vilja VciJ"un, Kastcnovac I Klod. oc 5 ~ l"t''"k' kom-nr tete a vee
~·
~u~~b de Ia Hara. Pos!~ evaku_acije haze Internacionalnih bri¥ada • 'e oliti~ki komesar bataljona. Medu
· b' k an 1r zallm po 1 '" • •
. Prvo JC 10 . om
bo)nj asSte U Kata)?OJJU, apn)a 1937. godinc, prcmc~tena JC U
krnjcm 1941. godme postao J kp . b"1o J'e vrlo omiljc:n ; po1.nat
parti7.anima i u narodu toga raJa . ·
cu agaro. Tu JC ostala sve do povlatenja u Francusku.
us. ft't~e vreme 1939. _godine boravila jc u P01rizu, odaklc jc
pod imenom Adolf. . . 3 · ·1 1942 zajedno s Robertom
Mutki su ga ubili ~mel ·. a~~~:om C~turilom. Njihova tela
u ~d Krzo d~ ~ vrat1 ~- Jugoslaviju. Tu se aktivno uklju~ila Domanjijem, Brn~kom. 1350j .1k u Ka Ji kod Pla~kog. Sva
7 , omun1st•cke_ partiJe. Spccijalna policija ju je uhapsila bacili su zlikovc1 u Jamu I~~~~ ~arodninFhcrojima. Stajnber~cr
n~j~~~~lam1941. godu_1e u jednoj viii na Senjaku. Umrla je pod c.<ctvorica su poslc rnta prog as · 27 jula 1953.
galni rad. ukama. N1koga nijc odala, niti je priznala svoj ilc- je progla~cn za nar~nog_ hcroi13vcn~ki 1 englcski spcleolo7J uspcli

fran~~~ri~a ~e.,~polred srpskohrvatskog, .i nemacki, madarski, ·

Tck posle 24 godu~e JUg~s ts avgusta l966. iz\·uku posmrtne
su da dopru do dna Jame. J h ~o·a S\·etana sahrnna obavljcna
• ng es,., ~panski. . . . . . ostatke postrad.alih na~dmh ~kJ is red Spomen-doma II za::_e-
31 SNEMAN . . . . jc 28. avgust~ 1ste god•!lrc ,!-I /'J.og
1 v~a narodnog osloboclenp
danja Zcmal)skog anti ~ 3 15 ·· . ~•
u Backoj Pal . MARJJA (Schneemann), ro<lcna 18. marta 1896. Hrvatske u Plaskom. . I
Putovala je ~n~. 1Do _1928. godine bila jc radnica u mestu ro<lcnja.
skoj, Rumuniji ~ raz• 123
k zaposlenjcm, i radila u Austriji, Madar- . ·
33. STETLER SICISMUNDiu!~nikc
(S ""dtl·r) roclen 26 juna 1914. u
~ati Em;, stariji brat
5
Pre dl k' ema" oj 1 Cehoslovatkoj. .
o as a u Spa ·· "' 1 Staroj Pazovi. . 01ac Mark~, . Stare 'pazove u Slavon~~i B~d:
Stajnmaher radio . DIJU .... ve a jc :U Sarajcvu. Njen mu~ ~eo~g zvonko. Porod•ca .se _prese~la ~vr~ili srednju ~kolu i b1h akhv.m
Nemac. Zajedno 5Jc• ta~ac, u S~raJevu. · Po nacionalnost1 b1o__JC . gdc su Sigisrnund J ~Jegov ra1 rednom pokretu. Kasnije su presh
Svajcarske Franc kdo~h u repubhkansku Spaniju preko AustnJe, u jevrejskom omladmskom nap
. ' us e - pe~1ce. : . u Zagreb. ·
42 M. Peril!
Sigismund,. poznat medu prqateljima ! .drug~vima kao..Bobi!
bio je radnik 1 novmar. Radto JC u fabnc1 paptra, kolomJalnoJ
trgovini i kao dopisnik listova •Hrvatski listc i aPolitika•.
Bio je aktivan u radni~kom pokrotu, funkcioncr u sindikatu
name~tcnika (URSS) i ~!an radni~kog planinarskog druStva
•Prijatelj prirodec. U~estvovao je u ~trajku u fahrici papira i u
· vge dcmonstracija. Hap~o je bio pet puta (1930, 1932. i 1935.
jcdanput, a 1934. dva pula). Zbog ilcgalnog rada osudcn jc 21. de-
cembra 1935. u Osijcku na ~est mcseci zatvora.
Sckrctar reonskog komitcta SKQJ.a bio jc 1934. godinc, a 1935.
i 1936. rconskog komitcta Komunistil!kc partijc u Zagrc:bu. Par-
tijski pseudonim mu je bio Ante Brkic!.
Pisao je, scm za •Hrvatski li!ltc i aPolitikuc, i u •Sa\"rcrncnim
poglcdimac i •Hronicic. Govorio je, osim hrvatskosrpskog, ncma~ki
i nclto ruski, francuski i ~panskl. · dnclt\'cn, blage nara\'1, vcscljak, lcpo Jc pcvao ·J svtrao ~ttn~.
U. Spaniju je krenuo iz Zagrcba 2. j:muara 1938. sa krivo-
tvorenu~ paso~em, a tamo stigao 21. januara isle godinc. Bio je
u ~2.9~ .mtemacionalnoj brigadi. Ubrzo je postao dcsctar, 7.atim
poht!ck1 delega! voda, a marta 1938. godinc sckrctar partijskog
k?~rteta ccte. U l_>orbama na Aragonu bio jc ranjcn i lc~cn u bol·
ntct u mestu MoJa.
. Posle ~pan~kog rata vratio se u Zagreb, gdc jc nastavio vrlo
~ktivno n:volucJOnamu aktivnost. U jcsen 1939. godinc kooptiran
1e u. Komltet za porno<! .~Panskim dobrovoljcima, tzv. aSpanjolski
omrtetc. Posle okupaciJe usta~ka policija ga je uh\·atila i ubila.
M. Perit 43
jc u oficirsku Skolu Intcrnacionalnih brigada u mestu Poso~bio.
Skolu je zavr~io s odlicnim uspchom. Poslc ~kole upuccn J~ u
jcdnu partizansku jc~inicu. gdc. je ~stao do ~aja ~938. godm~.
Tada jc, po prcporuCJ SOVJCiskrh o£1clra s koJrma JC radio, bro
poslat u Francusku na lceenjc. . .
U Spaniji sc poka1.ao <kao hrabar i pouzda? horae 1 krajem
juna i jula meseca 1937. godine radio je u Odjclu kadrova Bal·
. 'kanske sckcijc lnternacionalnih brigada. . .
Dok jc bio u partizanskim jcdinic.ama vi~ puta JC prcl:wo
nil ncprijateljsku tcritoriju i uspc~no Jzvrbvao .zadatke.
u Spaniji je bio pod imcnom Stevan Petrovu~. . . .
u Parizu jc radio aktivno ":J.cdu ranJcnim_ ~obrovoljCima JZ
Sp:mije i studcntima. iz JugoslaVIJC. ~10 JC oryuiJ~"· Dl_)bar drug,
Scptcrnbra 1939. godine vratio ~~ u Bcollrad. Tu 1e ~10 vr!o
akti\·:m u radu partijske organizacrJc, naroti.to u o~ganazov;nJu
al..cijc u Bcogradu i Srbiji za porno<! ~pansklf!l borctma u ran·
cu~kim Jogorima j za njihov povra.tak u ~~mlju. b b d .
Poginuo jc aprila 1941. godmc pnlrkom om ar ovanJa
Bcograda.
Summary
JEWS FROM YUGOSLAVIA - SPANISH FIGHTERS

u 3<!· V~S _GERHARD (Weiss), rodcn 1914. godine u Biha~u availa~eos~~~m~'h':tib~ ~c':.n~vo;f
19;Juzbd~l~kOJ poro~ici. Srcdnju ~kolu .ie zavr~io u BL'O!!radu
Ba.<cd on the study of .the th!
Marko Peri~ tfiVCll datay on f"'~'S f":,';! ~:l~tcip:mls in' the Spanish civil
· go . me, a posle JC studirao na nemackoj politehnici u Pragu. · '· Communist Partv of UBOS aVID, w r the n:publicnn cause. The author
war, 1936-1939, ligh.tinghe4S ':~!j'nt•-crrs 85°r:.. volunteer. Data arc also ~i-:cn
5 Zvah su ga Braco. 0 njcmu pi~e Veljko Vlahovic!: •Sa Bracom ' votunlccrs to Spain and hclpo~g
1!~he .kpozn;o u Bcogradu 1935. godine kod Scst topola. Studirao
himself look part In I em. wa d .
on the role the Jews ~layed on ~~n F~ce 35 w~ll a~ in assisling thctr
cusk/' ~ ~ ragu. Lctnji odmor je provodio kod svojih u Fran· those who were la_ter tn call)~S to ·rso~al data, which were coll«:tcd
0 ziJot~hc~~~~htra Marija hila jc de~ji ljekar. Pricao nam je
return to Yugoslav•~· I.n addtllon uttf.:'r ivcs information about the po-
e:..refully and conscocntlously, the bef rc t~o: Spanish CIVil war and after
• • ~dcnata, o bahatom pon<iSanju sudctskah
1
Nijemaca 0 litical activity of the volunteers i'nts 10 c:onncction which any o~ t~e
u Pragu • k f~shf~tm organizacijama na njema~koj politchnici it as the case may ~- He a so 'he movement of Hashom~r Hatzatr tn
gitare tih: b~JO~.Jk J o n studirao. Zauzcli bi obje klupe i uz zvuke
,.~luntecrs might have5 had. j''Pst'crs mentioned in this writing started
which many of the pants 1 '
u Pra 1 •0 ~~0 nu1c. mladitke pjesme ......
Jedno vre: u
~~ ~! dkll~an naprednom studentskom ·pokretl!·
Cara u Pragu u S~OJ ':IR1 ~k~etar Dru~tva jugoslovenskih tehru·
1
their activity.

U Sparu'·u . . JC PI'Irn1Jcn· 1933. godine u Pragu. ·

15. intcmaci~na!Je sh~ao 26, deccmbra 1936, Bio je upu~en .u
u borbama na
-
Hu bngkadu u bataljon •Dimitrovc. U~estvovao JC
arams om frontu. U martu 1937. godine poslat
~ z~~~~ 194tc, str. 294.
11• str. 469.
•~
 ;:jrupa izvida~ batnljonn •Duro Dal<ovit• 129. lntemaclonalue brigade
na frontu u Spanijt Sa leva na dcsno: Artur Kerlnn-, Ivan Lelil, ·
Zvouko Ccrtc. Franjo Gosain, Josip Husinec I Du11m K.ndu

V/adillllf Ma)dCT K11rl, Jef

obave~tajnc sluibe glnvnog
!tnbo Hrvntske. Poglnuo 1943.
u Ucl
Ana Marija BaJ, sa mulcm 1 smom
ot i~la u S panlju
l>a A/tara<·, na hahSari u •Posta Dopisn1ca lse Altarca, upuccna
Brode J agodnjalo.-Baranja, t>Orcd drugo\•ima na HahSari
pt~i u koJOJ je pckao hlcb 1~
haManste

Jedan borne Jntcrnaclonalnih Borci jc\•rcjskc fete XIII bripdc

.Dombrovskos• u bunkcrima
b rij!lldll u SpamJI til ~
Memo Papo, uecs nik u ~panskom Jevn:Jske novine na JidUu
p-a4anskom r31u, poginuo u OS.u • Pn.:.sc•
Ana Marrja BaJ, sa mulcm o smom
oli!la u Spaniju
h a Altarac, na hnMari u •Pusta Doposnoca lsc Altarca, upu6:nn
B rod· Jngodnjalo.- Bar:~nja, JlOr~d drugo1•lma na HahSari
pcri u lo.OJOj je peki!o hlcb u
haManstc

Jedan borne: Jntcmaclonalnih Borci Jcvrcjskc tete X Ill brigade

brij~adau Spani)i fila oDombrovskog• u bunkcnmn
Mento Papo, u~esni k u ~pan skom Jevn:Jske novine na Jldl~u
aradanskom ntu, poginuo u OB-u • Presc•
 DE CliEJ.:!.CA

llca :Ill !:;.Ja ~~ prl ':uplJ,nl ~c:, 1a u• n..l..:3 kao dno:ovol)c1

·- rc~o,· t.=a trupa apansl<IJ vlw
1938,
Propusnica Solomona Albalrarija 1.a pulov:mjc radi
uJdj~ja u 129. mdovilu brijpdu. kojoj je V 1 r k o ~•I n Jtolcobc. • :tJr:ll.. cr<!J,:'JDC!lll,~ooleo 190b 1104
prlpaclao. lzdata u Kuenkl 7. oklobra 1938. godmc U ot:t:, : r..U • .;...... t.ot"Jtl"'.....:::..t POACnlk,d.~:ggoiJ•
u rc ovL a •:-- .r _ Jp• . , .,1~~ ,ro.:...·~ Dl!'rr·l"I~""VV"!.::I
PQ!r.cl oz J> t w : ~ r , •..., 1 •::J· :: ·' I .~
r... l . ttl '"'i :1.·"' \ .4 .. d . krc.J;J: ! l . .i...:w. n:-:.1'- •
L1

~~-·~·· -~- ---~-- ;·-~-~ --l

\'11. a".:2:.nJa c.!r.. l~ J ... ' :bt.: ... !11 Pn:t=,n...· a~ ;uv-?11'
l:o 18• t.J J "vl j ~ •l ~_.1 l!n!Q vr = ••

. -:~~~~~=~=~~~~ ~-a--· ~-
IKI.t.VS L ~· .

~·f-l~'~::::.:.:...: . ..::::J.:.:.~.~•-•!

Ilea Zll koj:> su prikupljcni pod:>c.' dn se n~l32c kno . dobK''j'.IJ~i ku

tpanske vl:.dc s:otmjcn u Odcljku u drf:l,·nu :r.nJlllu r:> JC\ S c
"",..,v'"ban""ske uprnve S:>~ske b:onovinc u Z:lsrc:bu. 26. oktobrn 1938. god.

I
 I
·.I

Andrija . .GAMS .

NAPOI\IENE uz RAD ,.PRILOG IZUCAVANJU UCESCA BACKIH

. · JEVREJA U NOR-u NJ\RODA JUGOSUVJJE" "

1.
. U uv~oj mpomcni cn·og Zbomika naznafen~ je ila, s jedne
stn~;ne. syakl autor sam odgovara, pre svega literarno 1 naufno za
SV~J naplS; s druge stranc da je cilj na~ih Zbornika o ucdcu iev·
reJa u NarodnO?Slobodilafkoj borbi da iznesu samo ~i11jeuice o tom
u~clcu, bcz obz1ra na t~ k~kv:a ce biti nj_i_ho~a ~liticka, istorijska .
ih druga ocena, 'll8~1to J:t. Jednc kasmJe Jstonjskc perspektive.
Jpak, rad Du~ana Jchca o ucc~ Jevreja u NOB u Backoj obuhvata
obradcnu tcmu ~ire nego ~to to zahtcva tisto faktografslci metod·
osim toga pi~e o jcdnoj ·pojavl koja, iako vezana za Backu, im~
. mnogo ~iri zna~j. Kad je vee tako, izgleda mi da ce biti korisno
dati jo~ neke opSte podatke o dru~tvcnom poloUiju Jcvrcja izmedu
dva rata u Backoj I Vojvodini uop~te ~ da se pokafe da je taj
polotaj odra:r. polo!aja Jevreja u Srednjoj Evropi. Razwne se, ti
podaci mogu imati odredenu vrednost i sami za scbe u pogledu oba-
vc~tavanja citalaca, narOCito za mlade cltaoce koji nisu bill savre-
menici tih dogadaja.
·.. Bivb Kraljevina Jugoslavija, nastala kao rezultat pobede
Antante, bila je sastavljena iz dve raoije samostalne driave -
Kraljevinc Srbije 1 Kraljevine Crne Gore .kao i iz dclova biv~e
Austro-Ugarske Monarhijc. Ona jc ~eli!~ sudbiou ostahh driava
· nastalih iii poveeanih i prcstruktunsamh posle I sve~skog rat~:
bila je sastavljcoa lz raznorodnih (po kultur:nom ra_n'l~ku, ~~1-
ciji geopolitickoj uslovljcnosti itd.) de!ova, 1strgnuuh 1Z ramJih,
~ k.race ili dufe . vreme ustaljcnih privrednih celina, !to je
doprinelo dru!tvenoj neujcdnaCci)OSti i poli~i~koj ncs~abilno~ti tih
drlava. Sve te zemlje (osim Cchoslovafke 1 ~cia P?IJske) b1le su
lndustrljski neraZV'ijene I sa zaostalom. zemlJoradnJom, .a takode
(opet osim Cchoslovafke) siroma!ne kap1talom! te ~ado_YL (mahom
administrativni centri) nisu mogll apsorbovati P';'ill~ VI~~ agrar-
nog stanovnHtva - bezemlja!a. Ekonomsko stanJ~ 1 soc.1Jaln.c ~e­
volje postali su jo! teii kada se tokom dvadcsetih godioa J&vlla

.'
..
.,I
46 A. Gams
ska kri~ k~Ja je u izve9no.m smislu jo!
t~ka 5vetska ekonom · · ki r31ZVIJCD
· · fu.. J ug.o s1aVIJU,
..
. ·r15kivala ove zemlje od industn;s
te~e P~• pritiskivalo je jo~ i nere~cno nac10nalno pitanJe.
os•mK:;ajcdnu od reakcija na politi~k~. ekono!Ilsk~ .i socijalne
ncdace u tim dr1avama treba uzeti i po;a~ antiS~f!IltiZma, nar~
fito u Poljskoj gde je jevrejsko stanovm~_tvo ~milo oko .15~.
· R ... gde 1·e iznosilo oko 8% stanovru~tva, skoncentnsanih
t umump
narotito u nekim vec1m. gradoVIIDa.
. Dodu.c,
• an t'.•semt' fIZaiil u t'1m
sredinama postoj:~o je. jos. pre.~ svctskog rata, ah posle rata, nar~
t:ito od tridesetih godma, dob•Ja novog maha. . . . . . ..
No zemlja u kojoj odmah poslc rata · antJscm~tlza!fl dob!J3
institucionalizovwe, od driave podriavane f~nne, btl_a .JC Madar-
ska. Uost:~lom, M:~d:~rska je bila prva zc~lJa ~ kOJOJ se J??S!e
1 svctskog rata pojavio organizovan dcsrufarski po~ koJ• J':
kasnije, po nazivu italijanskog po~~a. n~van f~tzmom (t~~
naziv je uobifajen narofito kod nas 1 '"': tst~n•!Il zemlJama):. a kOJl
je u svojoj doslednosti. (uprkos zb~•: u t~c;ama .na koJuna. J~
bazirao), org:~nizovanosti, okrutnostl 1 antihumanlZIDu . kulmmt·
rao - u nemaokom nacionalsocijalizmu.
Mailarska pre I svetskog rata · imala je oko 5 ~~~ jevrejskog
stanovngtva, tj. oko 1,000.000 na 20,000.000. No Jcvreji u Madar-
skoj imali su narofiti dru~tveni poloiaj. Mahom su pripadali
srednjem sloju gradskog stanovnistva, samo u Budimpdti, gde
su inafe tinill fetvrtinu stanovnBtva, bilo je jcvrejskog, srazmerno
malobrojnog proletarijata. Bilo je medu njima. i d05ta. sirotinje
pa i .tzv. lumpcnprolctera, a na severozap:~du, u dana~njoj Prikar-
patskoj Rusiji, i sitrujih zemljoradnika i nadnitara. No ono ~to
je narocito znafajno za dru~tveni razvitak Madarske- u drugoj
polovini XIX vcka jeste okolnost ~to su Jevreji hili preteino
velikim dclom nosioci modcrnog kapitalizma. . ·
. Z~to upravo u Madarskoj? Zbog struktuze madarskog feuda-
l~a. Poslc pobede nad scljackim ustankom na cijcm je eelu
~10 .Do!a Dent 1514. godine, madarsko plemstvo jc obespravilo
1 pn~~lo kmetove a sebi obezbedilo privilegije kao u rctko kojoj
~mlJI. Evrope. '{crbecijev Tripartit (inate sa gledi~ta pravne nauke
1 tehruke delo v•;;o~~ vrednosti) fiksirao jc •takvo stanjc ze buduce
yekove. Mal<?brOJDl.~ maloljudrli gradovi imali su, pored cinovnika
t ostale obu:~kratiJCc, sitno gradanstvo mahom nemackog ~
rckla, zan~!liJe i male trgovce uklop!jene u . sistem · feudalnog
d~~tva. N~ ple~tvo, fcsto zvano po engleskom uzoru •dfen-
I~Ja• ... obavlJa~o Je su~sk~ i administrativne -p oslove mahom po
~ PaiDJama, .konzervatlvrum ustanovama plemicke samouprave,
I ."7 pomalo JC propadalo, deklasiralo sc. Trgovinom niti je htelo
!'1 1h Je ..umelo da. se bavi. U tom fcudalnom sistemu iiveli su
JevreJt, pravno 1 dru~tveno diskriminisani, 1 pri!agodnvnii su se
A• .Gams 47
tom sistemu. U gradovi b'c . .
reci da prcnoee, stanovau\~ ~:~k~T~ sme1~ da stanuju, b?lje
su se zadrtavali samo k 1
mm .sc •ma ..a u gr~dov1ma
d 1"1 km ·1
·f::.a
velikim fcudalnim ima1' 0 dana; ~tnogt od nJ•h su !iveli na
1 nastOjeCl da naturalnu rentu koju
sud·tvk ktov . P~~vore u novcanu u korist fcudalaca; to su
ra ~ I ~~ za upc1 m mova, me~:~mica, krcmi, upravnici imanja,
nad:tO~ICl r.aznih .~loya. Ova njihova delatnost bila je korisna
~a gl~~~~ta mtcnz1V1ran~a zemljoradnje u datim okvirima, ali ne
1 om~I.Jena medu seosktm stanovnistvom. {Slicnu ulogu su igrali
Jevrejt u feu~alnom. ~rctku Poljske, samo jo~ intenzivnije.) Kada
su 1867. godine dob•h.u n.'?vo uredcnoj Aust~Ugarskoj Monarhiji
~vnopl'l!vnost, ~eo Je_nJ•hov nagli ekonomski i dru~tveni uspon.
S1tni ~ajmod.avc.t ·J><?S!aJU. bankari, skuplja<!l pcrja, vune i koie,
otvaraJu ra~tomce 1 Jabnkc. I d~a siroma~nih Jevreja nastoje
da, se .skol~)U· JcvreJ~· •narod knjlgec, uz to vitalan, kroz svoju
tesk,u tst?nJsku sudbmu naucen da b_ud.e pokretljiv i prilagodljiv
drustvcn~m prom~nama, brle se. kor1sll moguc!nostima u novim
dtWtvemm uslov1ma nego veZ3Jit i, kako madarska izrcka kale
•uz zcmlju prilepljenic, seljaci (koji su u svojoj masi i posle
formalnog os.lo~de.nja od. !=ctst\''! ostali bczemljasi 1 fakticki
fcudalno :zav1sm), 1 plcm•c• ogrezh u neradu samohvalisanju
ire~lno~ odrtavanj~ i po~~~nju l;'re~ivelih sh~atanja 1 !ivotnili
obhka, 1 nepokrctljtva dlentnJa ko;a JC u komitnom imitiranju
plemstva sva biln okrenuta irealno sh\·ac!cnoj 1 idcalizovanoj pr~ I
slosti. Jevreji od svojc emancipacije oo pocetka I svetskog rata
doprinose nesrazmerno mnogo nc samo stvaranju modeme indu·
· . strije (iako rclativno jo~ ncrazvijcnc), trgovinc i bankarstva, "I
razmahu privrednih snaga zcmlje, nego i uvodcnju i sirenju m~
demih :zapadnih idcja u madars!.:u kulturu, javni fivot, knjiiev- "l
nost, nauku i novinarstvo. ·
· Ceo ovaj proces imao je za svoju poslcdicu brzu asimilaciju
Icvreja, napustanje jevrcjskih f.ivotnih oblika i shvatwja (koje
su rnnije sami jevrcjskl r:~bini i talmudisti bili nametnuli Jevrcjima
da ih i na taj nafin :izdvoje iz okolinc) s jedne strane, 1 antisemi-
tizam sa druge. Nosioci antiscmitizma bili su delom sitne zanatlijc
i trgovci kojc je kapitalizam .i.stisnuo i d!'lgi elc"I"?enti koj.e j~
ugroiavala jevrejska konkurenciJa, ratom ostroma~cn~. i dcklastran~
srednji slojcvi I ncki crkveni krugovi. ~ sam! Jevr:eJl, po fo~~.h
ostalih asimilovanih Jevreja po ~v~p~ da su ~m samo ~ehg•Ja
I
a ne narodnost zaista se brzo aslrnllUJU Madanma (ovo hm pre
~to su u Mad:~~koj !iveli Jevreji jo~ ?d X~I. yeka). A.similacija
je zahvatila i Jcvreje koji su masovno pndolazth tz Jevrej1ma gusto
naseljenih dclova monarhije (Galicije, ~ukovin~) •. Do rata anti~C:
mitizam u Madarskoj nije mogao uzch odlu<!ujuc~g maha. Opstl
drustveni napredak, i pored jakih ostataka fcudalmh sn:~ga, davao
1
I

i t.
48 A. Gams
· d 1· rostora navcdenom dru~tvenom k.retanju Jevreja,
kih
Je iovoodsticao
¢ak JDO P ga. Ali posle .iz.gub ljenog
· rata 1• T~anons
·
(.. ·c Madarska hila svedena na oko tre6nu sVOJC pred·
~~e ~~~dje uz gubitak svojih v~ih si~vinskih. baza _- stanje
. ugo-
se men·a. Sok od izgubljeno~ nta i DJ~~ovih posl~du:a, c:kono~ska
i dn.tSlvena kriz.a pov~>Ca~aJ~ se p~ilivom ·broJnog tmovmstva~
.&cntri'e iz krajeva pnpOJcruh d~g1~ d~varna. No i u ~~mOJ
zemlji broj suvisnih i nczal.'osle~•hk'hlJu.di l'E!~v~htavf _se pkh~om
bivsih oficira, podoficira, fmovntf 1 1 s IC!ll . s OJC!'a _opma
nema vge mesta u suienpf ~vi. I t~da se Jav)Ja anti~ernltJZam
svom snagom, podstican JOS 1 time sto JC u tzv. »Komum~, Mact~r­
skoj sovjetskoj .republici od marta do avgusta 1919. godine, koJU
· je uz pomot Antante sru~ila H?rtijeva. soldateska, ~ilo ~razrne~o
mnogo Jcvreja, rukovodilaca 1 ~-~esnika. _Ko!"un1sta 1 _Je~repn
postaju sinonimi, Jako sc JevreJ• opt~iuJU 1. kao ·kapt.ta!•stt i
eksploatatori madarskog naroda. Jcvre~.• postaJu_ »fr~vem Jar~c·
· jednog poraicnog, zbunjcn_og, unutrasnJ•m suko~!ma J ne~e~emm
socijalnim pitanjima raznvenog dru5tva. JevrcjJ su »krlvtc za
sve .- za poraz za krizu, za .Trianon, za ncrdcna drustv~ma
pitanja za maso~u bcdu. Drustvcni i politifkl kon1.crvativizam
trijumfujc, feudalni, drustveno deklasirani srednji slojevi i ostali
reakcionarni elcmenti, a to ~ reCi masovna · baza fasizma, fini
po drustvo vrlo opasnu stvar: od svojih zabluda I grdaka provi
dogmu, svoju drustvenu nemot p.rogla5ava za vrlinu a od svojih
drustveno 'Prevazid.:nih pozicija stvara kult. S druge strone,
irealne i izmi~ljcne uzroke dru~tvenih nedata ·pripisuje Jevrejima,
bcz ikakve drustvene opravdanosti i istorljske logike. Potinje
serija institucionalizovanih, od drfave podr1.avanih mera protiv
Jcvreja poeev od •numerus · claususa·a (odrcdiv:mje broja
Jevreja po odredenoj srazmeri koji mogu da se upi~u na Univer-
zitet) pa do njihovog fizickog zlostavljanja i ekonomskog upro-
p:lScivanja. Te mere ja~ju od 1933. godine kada Hitler dolazi
na vlast u Nemackoj. Ipak, sve te mere manje pogadaju Jevreje -
vrhovn~ kapitaliste koji se, uostalom, masovno pokrSta\'aju (iako,
· · p~~to _Je pre~et arasnia kriterijum od hitlerizma, pokrStavanje
DlJC Vt~e znaolo »spasc :za Jcvreje, osim za najbogatijc). . mituju ~ ne samo u' Nema&oj (to je b i.o jcdan. od .preduslova
2.
U J~g?slaviji, gde je broj Jevrcja .prcd ~~ iznosio ne~to preko
70.;000_ hiljada ~oko O.S~~ -stanovni~tva), masovnog antisemitizma
~Jc b1lo, naroc1to ne u ~~v~?J Kralj~vini Srbiji gde je broj Jevreja
bto ~~rna':!•. a tak?de l DJihova pnvredna snaga. Zvanifnog anti-
~!"11tfia ih zvamfne d_iskriminacije prema Jcvrejima takode
DlJc o sve do 1940. godme, kada je Jugoslavija, pod Hitlerovim
:I
.I
·j
A. Gams 49
pritis~om, pre~uzi!f!ala nckc, vi5e simboli15ne zakonske mere protiv
JevreJa. Ipak Jc bilo razlike u <lru~tvenom raslojavanju i dru~tve-
. n!>m mes.t u ~ve osnovne grupe Jevreja u Jugoslaviji· Jevre'a sa
1
btv~e tent?nJe Otomanske Imperije (Srbija, Maked~nija, ~osna
i Hercegovma) - maho~ Scfarada, i Jevreja u teritorije bivSe
Austro-Ugarske Monarh•Je (Vojvodina, Hrvatska) _ mahom
1
~k~naza .•Hrvatska, put.em pcrsonalne unije sa Madarskom Kra-
IJevmom JO~ od sredn;eg veka ima slican dru~tveni razvitak
a pocev§l od seljackih buna i njihovog uguknja skoro istovetn~
feu~!llnu struktu_ru kao i ~adarska. Jevreji, -n~ito posle emanci·
paCJJe 1867. godme, na sh~an na~in zauzimaju privredne polofaje
~ druStvenom ':aku~u feu_daln:: strukture kao i u Mac:larskoj,
I
lako tu ne ~UZJ~~Ju .~nafa;ne polo:laje u kulturnom fivotu kao
u Ma~arskoJ. As•m!lact}a. tako~e tece iako sporije jcr su se nekl
1
Jevre~1 ve~ smatrah. as•rn•lovamm u Mndare ill Nemec. No, opste
l
uzevAl polohj_Jcvrcja u predratnoj Jugoslaviji nijc bio nepovoljan.
u.
ru~~
d~e pokrojme, u Crnoj Gori i u Sloveniji, Jevreja skoro nijc
.. ,
M~~utim, Jugos~avij~ kao celina ve~ ni zbog ~vog osetljivog
geopohllfkog polofaJa ntjc mogla a da se nc uvla~1 u kobne isto-
rljskc dogadaje koji su prethodili II svctskom ratu. Dolaskom
Hitlero na vlast tzv. Mala antanta, tiji jc clan hila i Jugoslavija,
kao Jto je poznato, postcpcno se raspada l Jugoslavija se nasla J
pod sve \~im ekonomskim I politi~kim pritiskom Hitlcra. Zajcdno l '
sa tim pritiskom sve viSe prodiru u Jugoslaviju I oblici antisemi-
tizma i aktiviraju se latcntnc snage sklone antisemitizmu (neld
malogradanski elemcnti, poncgde crkva, folksdoj~ri i druge na-
rodnosti koje primaju antisemitske impulse iz tzv. »matiC1ihc
JI
zemalja, ustaSe, ljoticcvci). No reakcionarne sn!l:~e pod uticajcm .
hitlcrizma uzimaju mnha ne snmo u JugoslavtJl nego u celom
svetu, a svugde se povlace dru~~venc snage koje su zastupale de-
. mokrotiju i socijalni progres, IJ. druStvcne uslove ravnopravnog
!ivota Jevrcja. Socijalna demokratija, ali i burfoaskc demokratije,
zbog svoje nemoci da reSe ~ruStvc:ne probleme, n.edostatka per·
spcktive i borbenosti a zatlm f.eljc za kompromtsom, kompro-
uspona i pobede Hitlera) nego i u. ~eloJ Evropt (Mak Donald
u Engleskoj, Leon Blum u FrancuskoJ Jtd.). Vera u te ~!!age naro- ·
~to se gubi posle pobedc Franka nad Apanskom revoluctJOm.
· Poloiaj Jevreja u Ev.ropi postaje ~jan, a gde . hitlerizam
pobeduje poeinje njihovo fizi~ko istre~ljenJc. Tom ofa~nom pol<>;-
. iaju doprlnosi i okolnost sto su Jevrejl s~e ove _dog~daj~ d~kah
sasvim nespremni jer su bili, i pon;d s~,~ a~~Jsemllsklh P?Java,
· uljuljkani u iluzijama emancipacije t aSimJlaciJC. ~u5e, btl~ su
iznenadene 1 sve napredne i demokratske snage koJlma su Httle- .

SO A. Gams.
· 'd · · pl~novi • tako bezo~no objavljeni u •Mein •. Kampf-u•,
lOVC I CJC I ~
· ledale samo kao pretnjc i eventu ne an
aJ f tazm
agon;~. ne.os var-
lj~e u Evropi XX veka. Tom njihkov~~ l~?jern}j~u 1 !el;o~ za
mirom po svaku cenu obilno se obnstloahi 1t ~~· kl C?n • se .Pu ekm
svo ·im smicalica i makijavelisti~ki m nactJ~ . or1s 1~o 1. 1a o-
J '~...u Jevre1·~w, dok im ;·e istovremeno
vcmos • k u svOJOJ
~
perfldno;
· · pro-
Pagandi pripisivao sva zla sveta: oru su, ao, ve po ~V?JOJ •rast~,
osioci svih ljudskih zala, oni kuju stalne zavere u cliJU ~ladanJa
n etom putem plutokratije i bolj~evizma (Das plutokrattsch-bOI·
sv ) .
schewistiscbe Judentum •' 1 t. s . .
I .
. ·.
Otajno stanje Jevreja '! Sredn)oj__Ev;opi zahvata posteJ>:enO i
. jugoslovenske Jevreje iako JO~, do I.Z~IJanJa ~ta, pravno za.Sti~ne.
Avet hitlcrizma svc se vBe nadnost 1 nad n;1ma.
Jedina snaga koja je. .iz(:ledala_ u t~ dani~~ da t~. se moci
suprotstaviti hitlerizmu b1o JC Sovjctskt Savez 1 tdeologiJa komu-
nizma. Izgledalo je da je. d~la k~natna kri~ prcd.slom ka~ita·
llzma kako je to Marks b1o predv1deo. Jevrc]l, nai'OCJto omladina,
sve se vi~e priklanjaju toj veri u Sovjetski Savez i idcologiju
koju je on propagirao, jer je ta idcologija stavljala u izglcd ne
samo re!enje socijalnih ncpravdi, odstranjenje eksploatacije ~
veka po ooveku i stvaranjc dru~tva pravde i jednakosti, ncgo
i rclcnje svih nacionalnih pitanja, pa i jevrejskog. . .
U Jugoslaviji polititka i drutvena -snaga koja se ozbiljno
i sistcmatski pripremala za borbu protiv hitlerizma bila je Komu·
nisti~ka partija Jugoslavije. Ona je na bazi svog programa narodnog
fronta privlatila veliki deo naprednih snaga zcmljc. Imajuti jasnu
orijentaciju, boreci se hrabro, dosledno 1 peskompromisno, imajuti
u svom clanstvu primere moraine tistoie, sti~e mnogo pristalica
i medu jevrejskom omladinom. Dodu~. postojao je i cionistitki
~mlad~ski pokret oji je najv~ deo bio marksisticki orijcntisan
1 o~a~zov_an u ~iclomer haca1r-u. Ideal tog pokreta bio je rc-
1enJe JcvreJskog pllanja u Izraelu, ali na bazi socijalistitkog dru·
. 1tvenog uredcnja cija bi osnovna dru~tvena celija bila kibuc sa
~olektivnom svoj_inom l u osnovi kolektivnim Zivotom. No upravo
JC: Ha~o~cr haca1~ ~ao mnogo kadrova, zbog sli~nih ideja i vaspit-
nih fonru, komumslltkom omladinskom pokretu u Jugoslaviji.
3.
D ~ Vra61Juc!i. se Jc~rej~a u Batkoj ciju borbu upra~~ opisuje
. u an Jehc!, J:lsno nam Je da sve ovde izncto mozemo primeniti
B net tu oglblast. Je~ejl imaj~ isto mesto u dru~tvenoj strukturl
a c, u avnom 1 posle DJenog pripajanja Jugoslaviji, kao i
i
l
. A. Gams 51 ll
!cdvreji . ~ Madarskoj uop~te uzev~i. Izmcdu. dva rata veliki deo
t
m ustnJc, mahom .st~orene izmedu dva rata, nalazi se u njihovim
. ruk~a. a zas!~PIJem su u ~esr~cmo velikom broju i u slo-
I
bodn~ ,P_rofestJ:ur'~· Ill~· b!~!l~ }e razlika .~ to Jevreji u Batkoj
nisu. b1!1 1Ziofe_m dJ~krlrnJnaCIJI 1h rna kakv1m proganjanjima od ·
l
..!
· zva~ucmh vl'!sti. Jedmo im jc prebacivano sa te strane da se sma-
traJU Madanma, govore madarski i da su nosioci madarske kul·
ture. ~du~. p~sle~njih .nekoliko godina pred rat bilo je organi·
zov~ruh. ~use!"utskih pojava protiv Jevreja i kod Srba (npr. anti·
:·j
~IIDtsk! hst~v1. n~ srp~k~hrvatskom jcziku), ali to su bili ljoticevci
i~1 drugt poJe~mc•. koJe JC plac!al!l Hitlerova propagandna m~ine­ I'
~J.a. Ipak. to J~ b1la .'l~tn~ ~Java, v~ta~J? organizovana, koja
mJe na~la odziv u ~Jnm slojcVJma srpskog 1 hrvatskog stanovni-
~tva Voj\'Qdine. ·
Starija gcncracija Jcvreja u Madarskoj zaista je sebe smatrala
u velikoj vctini Madarima. Ali nova gcneracija, &kolovana u ~ka­
lama sa srpskohrvatskim jezikom (jer po jednoj zakonskoj odredbi
iz 1923. godine madarske ~kole su mogla pohadati samo lica
madarske narodnosti, Jcvrcji su ·hili smatrani kao narodna manjina 1
.
koja je u ncdostatku svojc !kole mogla pohadati samo srpsko-
hrvatske) Izj~njavala sc mahom kao Jcvrcjin iii Jugosloven. Ovo
· je razumljivo kad sc ima u vidu da su oni i u 'koli i van nje
r.1
wivali ravnopravnost, a s drugc stranc hili odbijani od madarske j:
· asimilacije bcsomutnim antiscmitizmom u Madarskoj. . j:
No ni Backa .nije mogla biti izuzcta od opisanih zbivanja. l!
~~
Polotaj' Jevreja 1 ovde je postajao sve tei.i i bczizlazniji. Ova bez·
izlaznost je lcpo ilustrovana u pismu (navcdenom u radu Du&a~ j:
Jcliea u fusnoti br. 63 koje je omladinac Tibor Polak upullo
roditcljima pre ncgo Ito je okt~bra 1942. iz su~ti~kog zatvora
odvcdcn u Ukrajinu sa kafnjcm~kom cetom: •P1tam vas kakva
bi me buducnost occkivala kad bi stanje ostalo oy_akvo ka~vo je •. •
r
Z:mat ne bib mogao da izutim opo,to sam !evre;m, ne b1h m~gl~C? l!
da se zaposlim ni na intelcktualnim. po_slo~nm~ •• . p~~stalo ~~ ~
samo jedno, da se odam torbarcn;u 1 !ntnoJ trgovm1 kao 1 SVJ }!
Jevreji koji nemaju novca. Daklc, pre ncgo. !!o sa~ poteo ono
li
!lto sam zapoceo, dobro sam o svemu razm1~ho. NaJzad sam _se
odlufio (jo~ u Beogradu). Uvidco sam da neJ~nako~t mcd~ lju-
dima nece moci dugo da .potraj.c .• • Sad _otpnhk~ Jmatc tlt?VU ·II
prcdstavu 0 meni u toku poslcdn;e dve god me:: . B.to sam nat1sto
5 t.i d c!u kad-tad dospeti u zatvor ... To mJe m tako sttiiSno!
m a b treba ~rtvovati za bolj·u buduc!nost. Kao !to 1 sarru J!
samog se de ~ · ' reme odlu¢UJc · sc o sudb'tm· .....
.._~~..
·-xanstva ·• · :!
~~]teu da ~nt~il7oni !judi koji ~e dan~ bore za to, u svim
3
!,
krajevima sveta znaju wto se bore t stradaJU . • ·• . ·ll
'!
!,
 52 A. Gams
• · Posle okupacije BaCke 1941. gowne od stran~ faSistifke Ma-
cbrske polo!aj Jevreja je pravno uxev~ postao teti nego u ostaloj
Mai!arskoj, jer je u Ba~koj _bil~ voj~a upraya koja i7 preduz.imala
narolite mere protivu JevreJa, JOJ viJe oprotivu JevreJa-<>mladinaca,
iako te mere pored sve njihove okrutnosti, Jpak nisu bile tako . t
drastitne <i radikalne kao u Nedieevoj Srbiji i Banatu i u tzv. Neza- Du!an IEUC
\isnoj drlavi Hrvatskoj. I zaista, .izme4u dva rata u Batkoj je
postojao intenz.ivan jevrejski omlawnski fivot, a i u Komunisti6koj
· partiji, bo ~lanovi, sirnpatJizeri i saradnicl uzimali su nesrazmerno
velikog utcUa. Stoga je rarumljiva besomufna hajka okupatora PRILOG IZUCAVANJU UCESCA BACKIH JEVREJA u NOR-u
protiv Jevreja a narocito jevrejske omladine, ali i razni vidovi . · · NARODA JUGOSUVUE " ·
borbe te ornladine. . .
. Stoga napor DuJana Jeli61 <Ia op~e borbu Jevreja u Bafkoj B E. 0 G R A D, 1975.
u vrerne okupacije uslufuje prdznanje pre!ivele jevrejske zajed-
nice u Jugoslaviji. UMESTO PREDGOVORA
2elju <Ia napi~cm ncJto poput ove monografije nosim jo§ .od
Summary dana oslobodcnja, kao izraz: zahvalnosti trajnog s~anja na ncmi-
INTRODUCTORY REMARKS TO THE CONTRIBUTION .l~~rdno uni~te~u porodicu Han, bra~u Imrea, Oskara i Btvana i
OP DUSAN JELIC OJihove ro<lllc:IJ~ Jc!'~a i Rozu._ Bili su mi daleko vge ncgo §kolski
dru~ov!. I susedt, b1)1 bo ~z:'l~· odnosno drugi dragi 1 nesebifni
As a supplement to the work of Duh.n Icli~ and with a purpose rodtteiJt. Kada se msu vratth 1Z nematkih koncerrtracionih logora
to .~!trow more light on the facts and events given and ~t forth in thot
wntmg, P.roressor Gams describes, In wide general terms, lhe social status
odnosno iz ka!njeni~kih i radnih jedinica iz Ukrajine .j Bora ose61~
of Jews 1n Central Europe between ihe two world w:.rs {"'rticularly in sam to kao trajan i ·ncnadoknadiv gubitak. Nclto ·ljudsko, d~garsko
Hungary t~ whi~;.h Ba~ka belongod until WWJ, as well a~ m lhe former i lcpo uuvek je nestalo iz moje ncposredne blizine. Ostala je samo
YugosLav k!ngdom. The causes of antisemitism In the 1:0untries of Central . ~lj~ da lie na ncki nal:in s:rmo odufim seni tih plemenitih i krasnih .
Europe which. lost ;the war are panicul.arly pointed to. This Is c:l<lborated
In more detatls. Wlth regard to Hungary where the role of Jr:ws bc:fore
. !Judi. · . 1
"f'~ ~ constderable ~d . positive, and where after lhe pawe treaty I sada, kada mislim do sam ·t aj litni dug u relativno skromnim I
okvirima otplatio, smatram ·potrebnim da i OVOITI prilikom posebno J
o naDon the ~pons•~i!ity of the Imaginary guilt for lhe historic J
ca~trophe. and SOCial cnsiS was thrown on Jews. Furlher the IOCiaJ i7.r.1Zim 1.ahvalnost onim drugovima koji su mi u ovom dosta napor-
condiuons ?n the former Yugoslav kingdom are re(crred to rriore nicu- nom poslu ncsebifno, svojim savetima, sugestijlliTia i obovdte-· !
:-~~'!it~~t ecooo~c ~ituation and lhe unresolved national q~tion. njima prubll pomoc. j
siderablc d..,..... :~ ':'h'!, es~ts ~ppearef nceh f elt ~ere, at leut not to a coo-
for all b -... -. 1
..ua •on o t e 1ewllih youlh became hopeless . To se pre svega odnosi na dr·a Andrlju Gamsa koji mi je poma- I
and polih~ ~n~'ree!~s~via eould not avoid either the social .gao sovetima l stalno upul!ivao na nove izvore grade. To isto o<lnosi ·I
movements and national-socialism T~ w~lhb pa"lhed" the way fC?T fascist sc j na druga Jasu Romana, pukovnika u •penziji, koji mi je stavio
the way out in the left oriented •. .e ewts you an Yugoshtvta sought na n9p0laganje i uvid svoju bogatu i pedantno sredenu litnu kar- J
~arty of Yugoslavia the Ji>I'Ogram Z:,~rustu~ovrTents and In the Communist totcku sa podacima gotovo svih jugoslovenskih Jevreja, stradalnika
liOn of the Jewish quesuon. w c. 0 . ered prospect for final solu-
u toku II svetskog rata. ··
Nadolje se 1.ahvoljujem na korisno) i nesebil!n~j pomoci _koju 1
{
su rni pri skupljanju J)Odataka pru!ah Dorde HaJzler, openztoner (
iz Novog Sada, dr Zoltan Biro, penzioner lz Beograda, _Bernard · .j
FBcr, ''Ojni pcnzioner iz Beograda, dr Teodor Kovat, lekar IZ Novog I
:iada, Zdravko Isijanov, penzioncr iz Novog Sada, ~r M~a Husar .1
i njcn brat dr Imre, leka:i 'i;t Bcog_rada, y~ VaJs·Sta4ner, pen- .
. zioner 1z Bcograda, dr LJub1ca DaJf·Mcdigovt~. lekar 1Z Budve,
 •/
·I
52 A. Gams l
f
. · Posle okupacije Ba~ke 1941. godine od stran~ fa.§isti~ke Ma-
darske pololaj Jevreja je pravno uzedi postao tcfi nego u ostaloj
Madarskoj, jer je ~ Ba~koj .bil~ voj~a upraya koja j~ preduz.i mala
narotite mere protlvu Jevre]a, JO~ v&: oprot1vu Jevreja-omladinaca,
iako te mere, pored sve njihove okrutnosti, .ipak nisu bile tako
l
1
drastitne d radikalne kao u Nedieevoj Srbiji i Banatu i u tzv. Neza-
visnoj driavi Hrvatskoj. I zaista, izmcdu dva rata u Batkoj je
postojao intenziva~ j~js~i o!D.ladinski. ~VOl: a i _u KomunistiCkoj
partiji, kao ~lanov1, stmpatlzen 1 saradmct UZJmalt su nesrazmemo
Du~n lELIC
I
J
velikog ufclea. Stoga je razumljiva besomutna hajka okupatora
protiv Jevreja a narocito jevrejske omladine, ali i razni vidovi
borbe te omladine. .
. Stoga napor D~ana Je!ica da opi~e borbu Jevreja u Ba~koj
PRILOG IZUCAVANJU UCESCA BACKIH JEVRE.JA u NOR-u
NARODA JUCOSUVIJE
B E 0 G R A D. 1975.
c
l
I
I
za vrcme okupacije zasluiuje pniznanje prdivele jevrejske zajc~
nice u Jugoslaviji.
~
UMESTO PREDGOVORA I
·I

Summary
INTRODUCTORY REMARKS TO THE CONTRmtJTION
OF DUSAN JELIC
As a supplement lo the v.:ork of Dubn , Icli6 and with a purpose
to . throw more light on the fucts :1nd events given and set forth In that
wnnng, ~rofcssor Gams deseribes, In wide general terms, the social status
of Jews Ill Ceo.tral Europe between ·the two world wars, particularly in
Hungary t<! whu;.h Ba~ka belonged until WWJ, as well as In the former
Yugoslav kingdom. The Clluses of antisemlti5m In the countries of Central
!"urope whl<:h. lost .the war are panicularly pointed to. This Is c:lobor:1ted
m more details. wtth regard to Hungary where the role of Jews before
WWI ~s conSiderable and . positive, and where after the pcoce treaty
of Tnanon the . respons•~~•ty of the Imaginary guilt for the historic
calllS.~phe_ and SOCIIll tnsiS was thrown on Jews. · Further the social
conditions ?n. the former Yugoslnv kingdom are refcrmd to niore articu·
:-:~::I~~:~ftleconomie ~ituntion and the unresolved naUonnl q~tion.
sidernblc degree ~~~ 'ti,":es~~fppe:u;nthce tctt ~ere, nt lea!ll not to a coo-
for oil the sa~ been •on C? e 1ewiSb youth beaune hopeless
and political currents 0~se~~slllVJB could. not avoid either the social
movements and nationnl-social' E¥rope w~•ch paved tbe wny for fascist
the way out In the left orient'~m.. ~ Jewish youth in Yugosl:1via sought
~arty of Yugoslavia ·the ~rog~m ~frushi:''fTen!S and In the Communist
bon of the Jewish question. . w o ered pro$peot for final solu-
:lel!u da n~pil:cm ~~to poput ove .monografije nosim jo~ od
dana oslo~dcnJa, kao 1_zraz: zahvalnostl trajnog sc6mja na neml-
i
:j
l~~rdno um~te~u poro<hcu Han, bracu Imrea, Oskara i Btvana i {
njihovc ~odatclJ~ Jc~~a i Rozu.• Bili su mi daleko vi~e nego ~kolski I
dru!!O\'~. 1 suscdt, bt.h bo ~~~· odnosno drugi drogi i nesebi~ni I
roduciJt. Kada se msu vratah lZ nema~kih koncentraclonih !agora
odnosno iz ka!njcnifkih i radnih jedinica iz Ukra{'ine i Bora, oseea~
sam to kao trajan i nonadoknadiv gubitak. N~to · judsko, drugarsko
l
I lcpo zauvek je ncstalo iz moje neposnxlne blizine. Ostala je samo
· iclja da ~e na ncki nacin samo odufim seni tih plcmenitih i krasnih
Ijudi.
I sada, kada mislim da s:.m taj li~i dug u relativno skromnim
okvirima otplatio, smatram opotrcbnim da i ovom prilikom poscbno
izrazim 7.ah\·alnost onim drugovima kojl su mi u ovom dosta napor-
nom poslu ncscbi~o, svojim savetima, sugestijama i obavdte-
njima pruZa.li poro<X.
To se pre svcga odnosi na dr·a Andriju Gamsa koji mi je poma-
gao savetima I stalno upu~iv:.o na nove lzvore grade. To isto odnosi
sc J na druga Jasu Romana, pukovnika u penziji, koji mi je stavio
na .-aspolaganje i uvid l>YOju bogatu i pedantno sredcnu lifnu kar·
toteku sa pooacima gotovo svih jugoslovenskih Jevreja, stradalnika ·
l • toku II svetsko~ rata. · ·.
Nadalje se 1.ahvaljujem na korisnoj i nesebifn?j pomoCl . koju ,
su mi pri skupljanju podata~a pruia~1 Do~e HaJzlcr, penz10ner i
iz Novog Sada, dr Zoltan B1ro, .pcnzaoner 1:t Beograda, _Bernard
l'i~cr, vojni pcnzioncr iz Beog:ada, ~r Tcodor Kava<!, lckar 11: Novog
Sada, Zdravko Isijanov, penzaoner lZ Novog Sada, ~r M~a Husar
'l
j njen brat dr Imre, lcka;i ~ Bcog_rada, ye~ VaJs-Sta~ner, pen-
zioner iz Bcograda, dr LjubJca DaJ~-Mc<hgov•c, lekar u: Budve,
54 D. Jelic
Tibor Gotesman, publicista iz Subotice, Arpad Verte~. penzioncr
iz Novog Sada, Du1a Lukal!, publicis1a iz Subotice, Gertruda Ser - ·
Galac, penzioner iz Beograda, Nandor G!id, vajar .jz Beograda, Agne-
sa Sas, penzioner iz Bcograda, ing Eva Cuker, penzioner ;z Beo-
grada, Laslo Lo~ic. 'Penzioner lz Sombora, Htvan Senc!erc:ti, nau~ni
saradnik Gradske biblioteke u Subotici, kao i jo~ mnogi drugi ute-
snici i svedoci tih rcvolucionamih i tragitnih dogaaaja.
Posebno sam zahvalan Jevrejskom isloriiskom muzeju iz Beo-
grada koji je ovaj rad uvrstio u svoj Zbornik. · · · ·
Na kraju, U\'eren sam ·da ovaj rad; uslcd mnogih objektivnih
i subjektivaih razloga, nije uspeo da obuhvati i osvetli svu mate-
riju vezanu za problem uce~ca backih Jevreja u NOR·u naroda Ju-
goslavijc, ali ukoliko moj napor izr:lien kroz ovo skromno delo
bude podstakao na nova istrafivanja, pisanja .i publikovanja, onda
je on postigao svoj zcljtmi cilj.
Au tor
· . i po Jcvreja gusto naselj~ih po Ccsk~j, Gal!clJl i M~~arskoJ, gde
·'.
. . D. Jelic! 55
~ln~no je da sam po plemenskoj pripadnostl
~c~~~!-'?1 porckla i pripadam jugoslovcnskoj
la).WliCl , ,.o
Enriko Josif,
Savnemeni Ju~toslovenskl
kompontor
•Ral je produknje polltike drugim sre~a.'
Klar<:evic
I
JEVREJI U PODUNAVlJU I BACKOJ
• Ist~rijski dokume~ti govore da su Jevreji tiveli u Madarsko'
1 !3ackoJ jo~ pre turs~rh_ OS\'ajanja. Cak i minis tar finansija posleJ..
. OJCg madarsko~- kralJa JZ loz\l Jageloviea, Imre Fortunatus, bio je
· pok~teni ]CVI'CJID.
. Kao ~t'? je vee naJ?Omcnuto, ~ijalni polobj Jevreja u sred-
DJovckov~oJ ~adarsk?lo zbog odredcnih op~tcprivrednih razloga,
· !1-Jkad~ .mJe b1o naroerto los. Medutim, njihov polotaj se ne moie
1zuzctJ lZ onog op~tcg oistorij'skog i ekonomskog kompleksa koji je
ka!'lkteristican 1.:1 to socija no nesigW'Ilo razdoblje fcudalnog raz.
VOJ3 Evrope.
Prisutnost Jevreja u Batkoj je evidentna i od samog njcnog
oslohodcnja od Turaka, 1699. godinc. U prvo vreme to su uglavnom
samo pojedine fam ilije kojc su naseljene 'PO raznim mestima. U to
vreme Jcvreji, sem Novog Sada i joJ nekih manjih mesta, i pored
toga ~to su pla~ali vrlo rnatnl jevrejski porez (taxis iudeorum),
u mnogim mestima ·i gradovima Batke, pa i .u Subotici, nisu imali
pravo slanovanja. To pravo te oni postepeno of potpuno ostvaritl
do 1867. godine- u Suboticl izmcifu 1ns. I 1n9. godine. Prilikom
popisa stanovni~tva 1736. godine bilo ih je samo u tri batke opJti-
ne, I to: u Novom Sadu- 15, u Sh•cu- I, i u Baji- 6 domacin·
stava. Sva na\·edena domacinstva fivela su iskljutivo od zanatstva
(mesari, pecam rakije, obradivafi, krojati), trgovinom (gvofifari-
jom, koo1.om, vinom, f itaricama, mdovitom robom ; dr.), posre-
dovanjem, kirij~enjem, snabdevanjcm vojske i dr.
Po podacima vanrednog .popisa i% 1753. godine u Somboru je
nastanjcno sedam, a u ostalim batkim mestima 63 porodice. ·
Revolucionami dogadaji u Evropi .tokom 184~(49. god. i% te-
me]ja su potresli tro~nu zgradu feudahzma. AustnJska vlada pod
pritiskom dogadaja prokla~uje ravnop~yn<?st svih naroda. Medu-
. tim, .kada je revolucija pousnuta. austnJsk_l dvor l«? p~eb~~o
vee prok)amovane sJobode i do daJj~g odloz1~ ~-~anClpaClJU l!lihon
su dotad sma.trani strancuna. RevolucJOnamt dogadaJI su ~u~ev·
. ljeno povukli za sobom v~mu Jcvreja, pogotovo u MaclarskoJ, ·kon-

56 D. Jcli~
kretno u Bafkoj,gde su u srpsko·"?a.tt.arsko"! sukobu g?!ovo bcr. ~u­
zdka stali na stranu Madara.• MoUVII ~loz1 ;toga su bah p~tkrep!Jc:­
ni povoljnim poloiajcm koji su do tada u;aah u madarskoJ sredu~.
. . Kada se Austrija na~la ~ rntu ~a Btz~~k?Vom Pruskom, tz
straha od novih revolucionamih vrcnJa, austnJska dvor se 1867. god.
nanodio s madarskim vlastodrlcima. Tom prilikom su izvrlcne n~ke
d~!tvene refonne. Novim Ustavom •potvrdcna su nafcla jedna-
"llosti svih gradana pred zakonom, ukinuta ogranicenja u poglcdu
· prava na boravak, na posedovanje zemljc i na izbor ~lo~nih
profesija. Jcvrejska dcca su masovno nagmula u Akole, unrverzatete,
u zelji da postanu lnicnjcri, lekari, advokati .•.••
Pofev od tog dogadaja, Jcvreji u Madarskoj i Backoj su se
masovno c:mancipcn·a!i i asimiloYali kao Madari. Oni nascljavaju
gotovo . sva baC::ka mesta. Stvaraju svojc vlastite o~tine. Tokom
1891. godine taj se proces uglavnom v~ stabilirovao. Po podacima
Ladislava fgcra, u Batkoj, sa srezovima Baja i BafalmaA, t<~d<~ fivl
19.115 Jevreja (u Subotici 1316).• · u biv~u jup.oslovrnsku \'Ojsku. Bio je rasporcdcn u jednu grupu
Stvaranje nove jugosloveoske.dnave stavilo je Jcvreje u r>ove
uslovc tivota. Nairne, jcvrcjstvo je od Nagodbe 1867., u Backoj
uglavnom asimilovano i odgojcno u promadarskom duhu, pa su
mnogi od n_iih, naroeito starije generacije, bili nacionalno, kultumo
pa i politii:kl okrenuti prcma Madarskoj. Jedan manji proc:enat
medu njima, uprkos sve izrazitijcm antisemitizmu hortijC\·ske Ma-
~~stao jc zagovomik madarskoc revizionizma.•
•_lv_dnyi lstvdn, •S7.nbatka tiirt~ncte•, I doo, Subotica 1886, str. 487-188.
· T~ko JC 1une~u oslal~ zabclet"'!"'o da su sc u loku 1848/49. 29 Jcvrei•kih mla·
di~ lz Subollce bonb u redov1ma Ko!utove onnijc 1 da je suboai~kim Jc-
\Te)lm~ zbog toga, nal<o!l mac1arskog sloma 1849. Jtodinc, bio udarm od
pobedm~~?g gcncr:~la UJn:>ua ruunct u vredno•ti od 25.000 pari vojni~l<ih
cokula, ~IJa je novtana protiwn:dnost iznosi!a 75.000 fortinti .
! Simo11 Dub!rov, •Kr:uf~:a lstorija jL-vrejsk~ naroda•, Bgd 1961, str. 2Sl.
~n . . . .
IAdiSlav Fuer, •Jevre)stvo B:.fkee, JcvreJskl almanah Bgd 1955-56 . \'CIIkl Madar, r;b jc kao ]~vrejin biu J'OCasni pn:d'l<:dnik mad_arske 'Knslne' u
1973 'n:~a';'"39 ~~~kovi~. U svojoj kn_iizi •Aprilistol novembcri~·· Subotic:a
ten 0• . • Cl Ira PIStno upro\<e •Ncrkcrae u Suboticl od ma)a [941 upu-
tad ka"dJnO<>~u'!!:orskim vlastlma: •90-100 Jcvn!j~ S\1 bill u udruic'nju 1
dcntizam 0 ~ z 5 J:rj Pro::anjalr .. ·• bko Pctkov•~ nigdc ne pominje ire-
511
F b<:ogro~dski dramski umetnik.
beni dok~cn~· ~ ~3 • !JO.toj st~l. UJ?ucuje na lo kroz jcd:m drugi slu!·
kerae od mada..;ka n: . spomcnutt da )e predscdni!tvo mac!arskog •Nc~
lenjia.- te Hofman llsr'~anstva u Beogradu, OO.Iic re«no od poslanika & ..
1
pagl~d!l sast:lva ruka,.:!.J~~~ ~~ DJl~"· d~bl]al? neposredna l!PUIStva. u
hromca •Samborski Jev .. 1 · m nost1c. Mdeorko BclJallskt, u SYOJOj
. vreja u Somboru Dol in'{]'•· na str. 32 flav<?di: •De? IOq~ ukupnog broja "Jc-
0
njcga su Imre Ken:n~ bct:af)c~~"~!"S.k~J, L•~er 0\'Jh jc dr Lajol C:~jzl. U~
sinu', dak je Leo Dcak k r c., 1 r. "' su navr.atali u ma<larsku, }(a.
· ' 1!'a •dc.r M:~dara u Jugoslaviji, vrlo ~esto vit.tcn sa
dr Cajzlom time
Mec!utim, .;kupac:i.J;m..~al;:~ i'"m
1510
nadon!J.lnih .i poli!Jtkih ambiciia.
Deale je postao veliki :i.upan ba~~P't,;d 'k. to PnJ~tciJSIV~? JC pres~lo. pr
. .. . o- ro. c tuparuJe I ruJe n:Lstav•o pnJa·
J :
D. Jeli~ 57
· Drugt~ vcci d~o Jevreja rcalnije je glcdao -na novu dnavu, po-
gotovo posto je n~ad<~rsko da:u~tvo poslc sloma Kun Bcline komune,
potelo s m_asovmm progo01ma Jevrcja i, u ilvesnom smis1u na
to1.n planu a_Joolo~ki i prakticki prethodilo hitltmwskim antise'mit-
skam 1akonam~. N~S!J[>rot tome velikosrpska burto<~zija nijc hila
~pterc~ena antJscmtltz.mom, pa jc \'cci dco 1cvrcja prihvatio novu
JUgoslovcnsku drlavu kao istorijsku stvarnost.
.~tno~ od predstavn!ka ove gcneracije 1cvrcja, kada se Jugo-
slavaJa nas~a u rat~ sa Httlc~vom Ncma~kom i Hortijevom Mal!ar- d
ll
skom, uzeh su. pu~ku u ·ru~c 1 hrabro sc borili. Takav je slufaj bio .
sa lmrom Sra;crom, JcvrcJanom -~Stare Moravice i rczcrvnim ofici-
rom, koga dnevnik •Politikac, u fcljtonu od 22. VI. 1973. •Svedoci
aprilskog rata•, naziva •Junakom bitkc na Stracinu•.' ·· li
· Slicnu sudbinu doliveo je Tibor Hajzlcr -koji jc studirao u
Bcogradu. Za vremc kratkog aprilskog rnta, dobrovoljno se javio
re7.cn'ista koja jc upucrna iz Bl.'ograda prcma Smedcrevu, bez
urrifoame, samo sa ~ajka<:om i orui._icm. Ncgdc izmel!u Grocke i
Smedcrcva o\·a grupa jc dosla u sukob s jaf.om ncma¢kom motori-
ro\·anom jt.-dinicom. Slabo naorufuni i noobufcni u ratnoj vcltini,
o\•i mbdid pmilli su ogor~cni otpor, ali vcein~ ih jc hrabro izgi-
. nula. Mcdu najhrabrijima jc - po pric<~nju mestana, koji su ga
sahrnnm- hio Tibor Hajzlcr.• Na ·i~tovctan nacin se borio i Gustav
Vcrbcr, Jcvrcjin il tl:ovog Sada, rczcrvrri mornariclci podoficir.
telj~h·o sa Jcvrojima koil su brli J>roma~arskl na~tmjeni. Ovi su _uvidcli. da
su lzi(lr:anl I da Mactarska. ka~a k vod1o re~oe~t Hortl, nc~ n·~~ Z4JCd·
nitkog 5:1 Maclarskom lz njOIO\'ih mlodth d:ma. Jl;e >amo dr l.ajol CaJzl nego
~u l S\'i somborski It-vrcji oprib 19~4. izru~cni ncmatkim .rn~isaima,. ko.!i. su
lh otpn:mill u nemntke kon<-cntr..cianc logon: 1 lama na)\'ttl broJ poball•.
To l•t.• lt:t7uie I dr Troclor Ko\·at, 1<-knr iz Novog Sada, ~ . r.ugovoru ~
autorom u 1>/ovom Sadu kad3 ~m-ori 11 ic~nom svom slncu: ada jc b10
Novom Sadu, 1 kuji u jcdnoj "'"di rreti drurom hratu: 'Kad ml do4cmo,
obesleu -cc na luster u tmiuj >inag<l;!i•. ·
• 0 n:~vcdenum shlt:liu se u subotitkom Jalvoru, u loku 1942. g. otvo:
reno govorilo. lsto je auloru lspriC:to Ycrberov nc..•o~k Eugcn Verbcr, poznatt
. · · N s d
• 1 Autoru saopltio Dorc!e Hajzkr, pcnzwner ~ · a ~
i 0 Jmrcu Sr..;cru •Politika• jc U svom bi"OJU od 22.• JUna 1973. g.,
u rub riel •Swdocl apnlsko![ r:11a pribiu•, izmedu os)alog P!sala,.O!inosna
·.
Inh:rpr-el1~ 1~ posmo Kirila Kole\1l iz Khsure - Stl\."'2tmlrovca, koj1 azmcc!u
; -•narcdnik po7.van sam na \'e-lbu oktobTil 1~.
osaalog PI~. •Kao ~T.crvn .'"'~ kod l'Pa Kamanuir mog drugog voda
god. u mtllto .GornJI 11-iatc:JCV~C i;~~ ·"v mcotu Prclcvu, n:a. putu za
bio jc poru~mk Inn" ~l''r 1Z 5 u00
Skoplj~. Z:ldr.lllli smo ~ I~ d:lna. Za 5 •1 a 10
w ~ ~-n:rnc \id<O sam c!esta porufnika
T:1da .am ~ fudio ·toj
lmrc Sr:ajcm kako u•rdnt? \'clb:l ~adanJC "~ ;~; \'clbai lx Prckv:l smo
13 smo u~lcdali jedan avion
njc~ovoj. strnstl Zll. g;ulanJ':'j A~~jmaoodjc Z:IUjutru
ka Stracmu kn:nult I. ~1'': 3 p i/k -;._·.,.r jc .vc:rrwao do. je na.t, a ja s:tm
.lt:~ko kruJ.i na \'Ctiko) VlSIDI. uru I 5 ,-
 58 D. Jeli~
D. Jeli~ 59
. Statisticki podaci o kretanju sta'!ovnWva u Ba~koj
. 1910. i 1931. godme . Srez Ukupno rimokato. pravoslavnl Ievreji
l!ci Srbi
A Apatinskl 46317 ~.140 5.485 409
~
.·St~tlstika 1910.
iz godine data je po ukupnoz_n .bi_'Oj';l i proct;ntu Ba~olm3~kl
~
62.047
86,7
60532
II.& 0,9
Ul04
stano\'niStva, po veroispov~, ·t~ko ~a s~ u OJOJ Jedu~o Srbt - 97,6 1,6
Bajsld 43.739 ~1.991
pra,ooslavci !i Jevrcji - mOJSIJCVCl pnkazUJU u apsolutml!l ~dn?' % 96,0
1.116 456
stima. Ta~ broj .Madara, Hrvata, Slovaka i Ncmaca pnkriven Je 2,6 1,0
Odfa~ld 46.66-1 33.431 6.152 297
u masi vemika rimokatolicke vere.' · ~. 71,6 13,2 0.6
Kulskl 48.165 12.197 4.572 516
mu rckno d~ je ncmntkl ... J~n~ su se vidcli cml..krstovi na kri!im:~:. Tad a
se jcdan izdvojio i ~ do p1~ra na n:~~u b:~tenJu i da .n~s n:utral.llra ....
Ov:tj napad trajao JC <:eo Sll!, ah vet posle onog p_rvog plkll':tn)a porutmk
Imn: Srajcr se pn1 sna!ao 1 ·komandovno •rasp~ i u ukloncc. Kada su
..
~
Starob«ejski
Palana{ki
54.275
42.037
25.3
29.102
53.6
23.794
9.5
22.862
42.1
11.961
1,1
1.229
2~ .
466
avioni oli~li krcnuli smo naprcd I uuzcU poloia)e na polpuno otvorenom
ten:au, bez ikakvog uklona ... lzgurali s mo protivtcnkovske topo\'C na uzvj.
lieu. ruk:un:~. Ncmatkl avionl su 1 dalj~ krut.ili a nail~ dva mitroljeska odo-
IJenja su na njih ccumorno otvarnl:~ vatru. Oko 10 tasov:~, tog dana, 6. apnlo
porurnik Jmre Srajer je prvi u!!lcdao na putu (lloji je dola•io od Krive
~-
...
Titclskl
Topol•kl
28.35!
53.513
56,6
5.144
18.1
30.9211
57.8
28.5
18.298
64.5
1.951
3,7
1.1
236
1.0
1.013
1.9
Palonkci ncmn~ke tcnkove. Porutnlk je zauzoo mcsto ni~ndJJje na topu, Novosadski 55.386 16.838 11.787 389
a ja sam bio njcgov pomoenik ... Nemalki tcnkovi su bili ud3ljcnl oleo 2 km
~- 30,4 21.3 0,7
t
kad smo lspnlili prvi metak. Zmo jc odlctclo leva, u njivu, tndcs..1:~k metua
.,
Sent.'Ulski 29.1)65 21 .429 6.869 63~
od pula. TcnkoVl su sc i d:lljc pnmlc:W. Svi smo bill napeti, jcr smo mall
da nas oeekuje borba na flvor i smrt ••·• Kllda je ~~'On I nema~ki tenk nai~
u \~dljivi prostor, pustili smo ga da se priblili do nakg top:~ 113 odstoianjc
21)..-30 mctara. 1'ada je poru~nik Imre nanilanio 1 komandovao 'pali'. Tenlc
..
Samborski
tah3ljski
~.915

29.345
7U
37.i01
80.3
5.61>2
23.6
4.504
9.6
20.693
2,2
529
1.1
450
I.
jc tak.o pogo<!~n. d:t sc prcvmuo 1 upalio. Naibo je I drufti, nil smo 1 njcJ.la
J.>Ogodlli. Trct1 JC zauzco mcsto pored drugog, otvarojuCi vntru, no l on '" 19J 70.5 1,1 f
JC razo~~ Cetvrti tcnk se pnblifavao i ispalio raketu - signal .za avijaciju,
pokazu)uCI,I,IOiofaj dcsete bateryje niu; od crkve u Strncinu, blizu pula. Srez Ukupno rimoknto pravoslavni JcvrcJi
. Otvonh SDlO vatru na OYaJ tclvrtt tcnk I pogodili mu gus.:nicu. Zausta• Gradovl lika Srbi
VI'? sc, a :it. k~polc .511; iskotila .1ri vojnika .u cmim unifonn:~ma (takve su

....
· \'fllforyne fmah tcoJqst1). Iedan )e sa upercmm orut.jcm polao prcma nama. 21.032 17.871 332 2.091
C!adaJ G!l PD"!k.ao JC poru~nik Srajcr. 'Cimc gospod!ne porufm(-e, kad nam
Baja
85,0 1.6 9.9
msu dab ~umc:~Ju za. pu5ke', Nemac jc pobegao. . 96.610 S5.445 3.4!16 3.539
Subotica
. N~ laJ .n~un dc)stvom nalc b:\terijc, cclog diviziona 1 drugih protiv· 91JJ 3,7 3.7
V~OI'llh d!)IWOna, ~USiaVJjeni $U nemafki !Cnko\oi j natcranJ na J.>OYiaamje, Novi Sad 33.590 13 3ft3 11.553 2.326
I !'fC da un .to D!Jc pomog!o, Nemci su nas pOCc.U tuci nrtil cnjom sa 6,9

..
1 ~ 39.8 34.4
dalktmc; od nek1h 3--4 km. Mi.smo taka(!., otvonli vatru na nematke
T topove. Sombor 30.593 16.769 II.&M 1.017
a o JC upotcla borba. u kOJU su se umclale 1 §tuke. 54,9 38.9 3.3
1 . d." Su~dan, ?· aprtla, pre~ !'".t:ak poslc borbe koja jc trajala dva dana 29.666 26.023 2.076 IJ28 !I I
ad"s.:'~ ~emcfd~~ro~m~~~cAf'Y 1
17J)c. ~nogo )e oo!.ib !zginul'? iii ranjcno: Senta
•• 37,7 7.0 4.5
kao ~adi'
0 11 2211 II
. . • • arttljcn:t se msmo mogh lako 1 brzo povuC. . s. Kanjifa 17.01~ 16277 378
su nas iz i:;..'t:i~r{,'{; ~/.l time da sc branlmo od njihove pcindijc. Opkolili
1 -~
95,1 2.2 1.6
I
534.682 146.015 18.244
.Posle, kad su nas do,·cli u Krivu Palanku \~d.O ;am poru~·nikn Imrea
gl2.385 i
SraJe~ Rabdovaok sc ~to sam flY. Rckao sam mu: 'Ako su nos i urobill mi
Svega:
... 65,8 18.0 2.3
sr;no ·~ ar po l!Z.lll lcako sc bije.' On me · e ugrlio 4 •d - '
j . . 191 o odinc na teritori/i dana!njc
"J9!ov•m otima. Kako sam po51 VI co sam suze u
maJora Kataniea na pulu lcro cNsazn~~o. ova ~rabri ofidr je .PD kazivanju
Z ' COlacku, prob10 pod vagona I pobeg:10., ,c
Prema navedcnom poP15!-' tt3 1
~~eza 8 ;ealmas) bi o je nasta·
B!lfke (bez grada i ~rcza BaJa, ~ q~ od ukupnog st~ni1V!'i~tva :I
vid~k .:~fz'.!1~:.~s~'='~~~~~~~;~~1.nelll2Ctiso!gk~pc.
7 •
1' •

njcno 14.693 l<;'•rcJad odno~nd ,; ovom ·popisu evidenttrana broj

Csulca Zolltin, o.;1. 1
(685.577). NadalJe. pa a u 0 a
 60 D. Jeli~
D. Je!i~ 61
Jmja pokazuje :izvest:in pad u odnosu na broj jevrejskog stanov·
. nBtva iz popisa 1891. godine. · ·· · ·. . . . U Batkoj je 1941. godine rcgistrovano 16.034, u Banatu 4.250
a u Sremu 1.811 Jcvrcja.•
B · R~at~j~ prikaul.nih statistitkih podataka kao I uvidom 1
u ramJ~ stallsttl!ke podatke, Z<lpa!a se da je p~rast jevrejskog
Statisti~ki
kstanovnt~tva ·Ba~ke
·podaci na osnovu popisa od 31. III. 1931. godinet
pruiaju uvid u brojl!ani odnos stanovin~tva po nacionalnoj pri· · · t ¢knegde · oko 1891 · fodine • sa 19115
·
1· ·
tea posttgao
!"~JnJU gOmJU. a U 5\'0JC dcmogra ske ekspanzije. V~ 1910. go-
padnosti, s Lim ~to je vladajuca velikosrpska bunoazija, iz svojih dme ~pabdse ktzvesta? pad, do kojcg dolazi usled ncravnomernog
posebnih intercsa, sve juinoslovenske nacionalnosti prikazala 5ku· TaZVOJa rna .ars ?g pnvre~~og podrutja, odnosno izvcsnog, putem
pno kao Slo\·eni. e~on<?m~k.e I ~annske J?<>h!tke austro-ugarskih vladaju~ih krugova,
Mesto Ukupno M:uiara Slovena Ncmaya dtskrim~?tS~nJa tada~n)cg •jufnog krajao (Vojvodina) Madarske.
Jcvrcja lnd~slnJa 1 ?stale: granc: .Privrede sve vi~c sc razvijaju u okolini
I II . ~udtmp~~te ~ nc~th drug1h rcgiona gornje Madarske. Uslcd toga
1 2 3 4 5 ·6 7 Jevrejs~t kapttal IZ Batkc a i Jcvreji iz Batke postepeno napu~taju
Subotica . 100.058 22.730 67.031 5.400 4.928 Batku 1 odlaze tamo gdc su bolji uslovi Z<l privrcdni razvoj."
Nov! Sad 63.9iiS 20J62 25.678 10.993 4..500
+ 560
4.185 ' U Banatu jc bilo: 295.000 Srba, 120.000 Ncmaca, 4.250 Jc:vrcja. 95.000
Sombor · 32.334 5.526 22.997 3.146 1.200 945 Madara. 70.000 Rumuna, 18.000 Slo\'aka l 14.000 Hrvata. U Sremu je bilo:
Scnta 31..969 22.461 4.912 2.400 598 185.000 Srb:l•. 40.000 Ncmaca, 1.800 Je~n:ja, 48.200 Hr\"ata, 13.200 Maaara
+ 850 14.600 Ceha 1 Slovaka. '
S. Kllnjifa 19.108 I6.m 2.138 217 m •• .Do toga dolazl usk:d ncnvnomcmog razvoja ma(brsko!! ptivn::dnog
podrut)a. odnosno izvesnog, putcm ekonomskc i carinske pohtikc aust.ro-
PaiMka 5.524 58 4.249 8.30 239
+ 35
ugnrsk•h vladnjuc!ill krugova, wskrimmisanja lli!Wnjcg •julnog kraja•
237
Topol a + 150 Ma4arske. lndusltiJa I ostalc grane pri\·redc sve vi~ se raz.,•ijaju u okolinl
15.059 13.916 . t.m soo BudimJ>dtc i nckih drugih rcgiona M~aarsltc. Usloo tOifol I jcvrcjskl kapit:U
Stapnr
s.~j
5.434
20.5!9
6R
11.996
5.061 279
303
iz &tke, a I Jcvrejl iz Ba~kc, postcpcno napldtaju Bafku I odlaze tamo
gde su po•-oljnijl uslovi za prin1ldm ranoj. Htv.an L.atak. poznali pn:d·
Titel . 1.180 225
5.094 . 1.2~2 3.189 . . 1.340 rutni publici$ta i dru.Uveno-politi~ki radnik vojvO<tanskth Mnc:Jara, u pred-
2abalj
Horgo§
8.169
9.749
IJ73
8.217 .
5.704
1.354
1.102
36
29
69
93 rutnom suhot1lkom ~sopisu •Hid• od aprila 1934. izm""u ostalog pi~:
•Era Petc:fija I Mihalja Tan<:i~a "'~ se . pribliillvala kullurnom r.wlrma-
j
Bajmok 32
Ada
Mol
11.328
12.%7
11:115
3.984
10J08
H43
2.424
2.B68
. 420
129
350
v;mj' u na~g knja. Ali poslc nogodbe 1867. godinc, fclcznica i p3robrod
odv a~ svc u prcslonicu gdc se rac:Ja velegradski fi•ot; J p~nicu. vunu, l
7.111 razumnu ombdmu. Vojvodma nije do!ivcla »mostnlnu duhovnu rcncsansu

I
Tcmetin U74 107 100
11.290 8.439 . 1.446 114 67 u okviru tivota mnc:Jarskc nOICijc. P.Xcvli od j<.:zitldh n:!ormi p3 sve do
Kula 10.314 3.423 64 intcJcktualnih i duhovnih pokrcta koji zapljuskuju titavu zemlju, ni/'cdan
Vrbas 3.492. 2.646 95
8J6) 1.115 sn 6.253 nijc ponikao u na~j srcdini: Ovaj kmetski kraJ sa gorkom pro! !l~·
Cn>enka 9.024 509
ISO koji ).C u kultumom poglcdu unao kmct.sku sudbmu u m:ularskom fiYOtu
Apatin 549 7.767 22
13.416 602 .ranijtb stole6a. Uslcd brzog ¥:12\'oja kapitalizma na~ . Pokrajina je u 110:

r
Srbobran . 15.543 12.204 103 62 · dinama pred prvi svctski nt posuala joJ ncsa~ostal~•~:a. Ako bt 5<; u ovo)
· Curug · 6.103 8.612 . SIS 41
10.463 2.861 7.388 Polml~ini llll~lo 1 minimalnih Zllhteva. k~ll!'m• .rudmct ~ .~m:l!n•!". c•IJc-
. M. 14o! 6.375 SIS 100 S7 vima 1 strcmljenjima gubili bi ~ u prumt I vmu provmc•Jskog bmsan)a.
Prign:vica Sv. Ivan 5.982 146 2S
5.583 89 39 Tu su radili utitelji n:ajzamricniJC£ n:oc•ona!nog porckla,. Ncp~smcnost. ~k
76 i"
Sonia
S. Si,'ac
· 5.932
8.838 .
&56
904
3.645
5.373
1.368
4.156 .· 3.164
4
70
45
1 u odnosu na raznc nacionalr>e oblasti b1v~ lmperiJc, prcdslav!J~la
zna~jnu brojku .• . Cinovni~ku klasu su sa mo. ncznaln!m delom s.a~mJaya a
lica poreklom iz Vojvodine. ~ina je .do1azila •z ..,,·c~•h ~aaarsk•h kraJcva
1.
Ob'' . · S u kojima je postojao vibk mtchgcnctJC. Pored toga btlo J~ Ncmaca I Ceha.
Podaci !~:'::;t{iz ta~~~:a:ldn·osi se ':'3 pracenjenl broj Jcvreja 1941. godine.. Cinovnici ; ostali drto.vni, J.up;mijski ! g~dski n~mc~lcmcl kojl su se na-
J
Voj,·odini proliv Jc~rrja' 0'=y1 •f~~·rJ~kupat~ra i njihovih pomagab u mnotili u ovom k.naju, prctdno su se aschh u Pn:•m g<ldinama poslc sme~
vlasti. Prema .tome, ostala je masa. od v~e .stouna h.'IJada Maaara, uklJ~
Jevn:jskog koilcndnra 1939/40 Bgd st ~si S-36; 11tavka 7, podacl iz
nazna&.-ni su ortodoksni Jcv.rcjl. • r. . . ·. ; u stavcl 7 sa oznakom + Jitena mc4u pnp3 dnikc osllllih nac•ono.lnosll. sa•to.VIJena r,n:t.cino od sc-
I'aka, malobrojnih tinovnika. intc.lcktuola~ slobodne pro .";S•l•· trgovaca,
• bro. str. 409-446, . k~o .l pn:thodnl J tl" · 1 · 'ndustrijskih radntlc.a. bez astonJsl•h tradtciJ"··. S'!' m;do-
31. IlL 19.31. g. u JugoslaYijl, Bgd 1931. rttultatJ popisa stonovniltva od zan~i~U:o~0Jja ~taeima srcdnje klasc ko)i bez nap!"'d!'oLtuJ~• nasu b!ll
~tanju da budu vo4c inteligcocijc. Sa sel):l!tvom koJC JC t po atVCDJU
 62 D. Jcllc
II
MESTO 1 ULOGA .JEVREIA U PRIVREDNOJ STRUKTURI BACKE
. . UOCI II SVETSK9G RATA
· p 0 jcdnoj, pre rata objavljenoj analizi socijalnih stru~tu~
B ~ke koju je publikovao u •HIDUc 11 dr Sandor Stajnfeld, 1zla:a
d: je 'jedna trecina ba~.k~g st~vni~tva f;ivela u ~adu, a ostale
dve trecinc u veeim 1h manjlm seosk1m nascljima, odnosno
sala§ima. · .. ... x· ·1· d ·
Od seoskog stanovni~tva otprilike uve treo;me su '<'lnl 1 na m-
arl bczemlja~i i poljoprivredni proletarijat.
'strukturu zaposlenog deJa gradskog stanovni§tva l!inili su 33%
industrijski radnici, 33% zanatlije i sitni trgovci, 20q' intclektualci,
slu!benici i !judi slobodnih profesija. Preostalih 10'111 zaposlcnog
deJa stanovn~tva fine vcleposCdnici, industrijaloi, bankari, odnosno
najemi~entniji predstavnie.i. kap.ital.istifke. klase. . ..
· Koje mesto u toj SOCIJalnoJ st!'Uktun su zauzch Je~reJJ? ~a
falost, okupator jc izmedu 1941. 'I 1944, lzmedu ostahh svop~
antijevrejskih mera, nastojao i prilifno u tome uspeo, da uru~tl
sve arhivske i druge podatke koji bi pruiali mogucnost da se
dobije tafan uvid u tu problcmatiku. A zatim, po svemu sudcci,
tada odgovarajucim naucnim i privrednim strukturama nije bilo
u interesu da se objektivno i naufno obradi struktura uce~ca
Jevreja u kapitalistickim odnosima u Backoj.
Sve ono fime se sada na tom planu raspolaie, svodi se na
ncpotpuno i cesto tendcnciozno obradcne prikaze iz tada~nje I~
kalne ~tampe," kao i iz izjava .i grubih uop~tavanja nckih pozna-
tijih posleratnih dru~tveno-politifkih radnika, ekonomista.11 Na taj
nacin se dolazi do jcdnog, po mctodici dr-a Stajnfclda, priblifno
slicnog i uopStcnog prikaza, o mcstu l ulozi radno aktivnog deJa
Jevreja Backe, u radnoj i socijalnoj strukturi backog stanovniStva.
· bil«?. slabo u~~at~ sa zadrulnim pokretom. Sa polunapolifarsklm prol<>
tariJ:tlom lr.DJI JC f•veo malogr:~danskim fivotom I prctc:!no bio vczan za
l:uw: 2c:mlje,. omanji vinograd iii pudarsku ku~icu. Pokrctljivi deo matb.r·
skog prolclarijala koji t~ekretninom nije bio arsto vemn za mcsto odlazl
polllko u one .~clove. Jugoslavljc: j:de je 501Dbrneaj fivlji, gde se ~di I
podi!e industn)_a, a time se jo§ vi.Se o•ipa mua ... U ovom kraju jedino
{C srps~ =~!na TasP:C?lag_:Wl stvaral;~¢kom lr.uilumom snagorn. Vojvodina
JC odgajda naltslaknut•Je JUgoslovenske pcsnike 1 Jr.nji!evnike XIX veka
IZ rcdova lnte eklualoca iilave l kompaktne srp5ke manjine.
~ •Hide .1934-1941, oOdabro.ni t!ancic, Novi S:.d, 1961, str. 20.
Dnevruk •NapiD<, Of!I:ID b~ki.h Matf3ta, flnnak Fc:renca Fenjvda
od ~i XII 19;1()., k:3o I drugl llanc1 u navedenom dnevnilr.u.
. o. PrDlZV~im snagama Subotlce, 1954, Subotica, str. 21: zatim
d1pbolo~ski rad dipl. ek. -'!olte Miltmlcovi4, dugogodi!njeg potpredsc:dnika
su ll¢ko opltlne 1 savelruka S:.vc:zne privrcdne komore.
D. Jelic 63
· · Po tom pri.kazu 5-IO~i svih radno nktivnih Jevreja ulazi u
grupu . n.a':edcmh .. 10q:o grndskog stanovni§tva, ko ·u tine vcle-
posc:drucl, mdustnjalct i bankari. 2(}._25~i svih za~slcnih Jc:vreja
ulau u .g!'U.Pu. od_ .zoqt :radnog stanovni~tva koju fine intclcktualci.
sluf.ben1~1 I IJud~ slob~nih profcsija. Sa izrazitijih 45-50% svih
7..aposlcmh JcvreJa nala.z1 se mcdu 33% ba~kih zanatllja i trgovaca
na malo•. dok s~. sv~ga 10-:-IS~i s\'og aktivnog stanovngtva ulaze
u grupu mduslnJSklh rndmka koji ~inc trceinu gradskog stanovni-
~tva.
Kako 0 1i\:nim uc~S..:~m !ako is!?. ! kroz ulo1cni kapital oni su
sa 60-80 ·'0 zastupljcnJ u mdu~lnJI 1 bankama. Pribliino s istim
proccnt?m su dr.t.ali u s~·ojirn rukama trgovinu na malo, kao i v~e
t src.:lnJC zanatske rndronicc." Ncgdc ·sa 4(}._50•b su satinjavali
grupu svih intclcktualaca i !judi slobodnih ·profcsija, dok im je
proccntualno uc!c~cc mcdu radnicima malo.
K~'? ~to jc ':lap.rcd is.taknu_to, Jc~rcji su u baok?j privrcdi ve6-
nom b1h zastupljcm u omm pnvrcdntm granama koje su u uslovima
tadanjc ncraz\•ijcnc kapitalisticke privrcde u Jugoslaviji, ostvarivalc
najvcei obrt kapitala, a to su industrija, ·trgavina11, i na kraju za.
natstvo.
lndustrija u Backoj, no ne samo u njoj, vee gotovo i u ccloj
Jugoslaviji jc i7.mcdu dva rata veeinom bila )aka, prcrndivac!ka sa
preteznom prcrndom poljoprivrcdnih sirovina. Scm metalnc indu-
strijc, prcovladava prchrnmbcna, tckstilna i hcmijska, kao i indu-
strija grndcvinskog m:ttcrijala.,. Naporcdo s tim potrcbno jc pod-
vuCI da jc od svih rcgiona biv~ Jugosla,·ije •kapitalistioki najrazvi-
jcniju poljopriuedu imala Vojvodinac," a u ·istoj znatan kapital
su imali backi Jcvrc:ji (Lederer •Coka•, •Vinogradarskl kompleks
Hajdukovo- Kraljcv Brcs- u vlasni~t\'11 familije lngus).
U ]ugoslaviji i u Vojvodini, uprkos izvesnom zastoju za vremc
,·clikc privredne krizc u svetu, -industrija iskazujc stalan trend bla·
gog uspona, u kome se u Vojvodinl izmcdu 1927. li 1.937. god inc broj
industrijskih prcduzcea pcnjc sa ~82 na 680.'.' U !~to vreme se u
industrijskom polot.aju Balke, na IZVestan nafm \TSI zamcna mesta
" Kalma11 Petkovit, NO, str. ~. ll. jed"?!: Jlisma cit!rn: ~bziro~ cb
je 90~ industrije j trgovinc u ruk.tm:a JcvrcJ:l, fak u poJcdnu m struk:.m:t
1 100
.~~~~·b;tk:.l 1\l Jdr. dllami flu~imn~ium Evki.in~'\·e :u 19-10/41 to!r-
:!·
tenclml iskol:l evrol', str. 117. u saglccb\":lnju tog problem~ mofda to u
izvesnom smlslu korisliti poduci da jc krnjem ~kolske. s~~Jnc 19-10/41_. u
' bo ·tr..0 · imnw'i bilo 1086 utcnik.t, od toga 49 Jcvrc~a, •h ·4,51~: U. ISio
~m~ u {r:ov:ttkdj :.l.odemijl bile je upi!hlllo 211 u~nrk.t, od kOJih JC 19
Jevrcja, odnosno 10'b.
•• Bulto Milanko••ic, I'D. . . k J s1 · · od 1918-19-11
u Ser~ijo! Dimizrijt!Vit. •Princdm r:uv1ta. usc aVIJC •.
1
Hgd, ,!~t ~ !,· NO, Mirko IIPQnovii, •Voj,'(l(!anska industrij:.c, str. 113.
0
r·; ,;
'j
j;I
.I

l
,,
~,
64 D. Jelic
. d . severnog ~ jumog deJa. Sve vBe rastc uloga
:I·: !1 uloge .IZNC u n~~d~gi jufne Batke, s istovre';llenim opad~nj':"l I
I 7.n~~~ OVD!!od., , u loge • koJ'u J·c u to
. vrcme dJrnala
"k Subotlca 1 se-
gublJcnjem v cce
verna Bai:ka, sa svojih 87 pri:duzcta 1 5.006 ra nJ ~· ••
i' · u periodu posle velike svetske okrize, pa .do J:X>CCtk~ o.kupaCIJ.~,
d u sevemoj Bafkoj ;nije bilo osmvanJa nov1h m~usttiJ·
n~h~~d~cea iii prosircnja pos-tojeeih lcapaciteta, ncgo JC zbog
I
l
I :voa geografsk~g poloiaja 1 blizinc .granice•. pri~lifavan~cm,,U svet·
k ~ ta "cdan broj preduzcea (9) preselJcn JZ Subouce. To su
~f~.~~m· fabrike u vlasniStvu jevrcjskog kapitala.: Gold~erova. fa·
brika orrnara za led, Rotova ~abrika ~e~ira, fabr,ka pcCi •Zcf1r•,
deo ht:mijske .fnbrike •Zorka• a dr... .. . . ..
· Nasuprot industriji ·koja je imala k~rakt~r manJih llt,ycclh
radionica, i koja je pod tada~njim us!ov1ma 1mala P~.tc~ZIJC _na
naslov industrije, :i koja se tclko nos1la sa polu.koloniJah~tJtkJm
karaktcrom jugoslovcnskc ·privredc, zanatstvo JC b.1la. ona pr1vrcdna
grana koja je u Jugoslaviji, a pogotvo u BackoJ, ~~~edu 1918. l
1941. godine, od svih privrednih grana srazmcrno naJVI~c naprcdo-
vala po obimu i tehnologiji.
Tri ju ..oslovcnskn tehnicki izra;eito napredna zanatska
srcdgta b;li"su Slovenijn, Zagreb i Backa.•• Sarno u Subotici 1928.
godine u 2.092 zanatske radnje bilo jc 5.312 zaposlcnih radnika.
Kako ne postoje podaci izmedu 1928. i 1953, to jc vrlo tcgko sagle-
dati zakonitosti u tom krctanju, ali jc sasvim izwsno da konjunk·
turnim uslovima ·razvoja zanatstva uoci II svctskog rata i vclikim
pritiskom nezaposlcnih radnika (fak i do 50% zaposlcnih)... O\'i
predstavljaju jcdnu od klasnih ba1.a radnickog revoluoionarnog po-
kreta Bac!ke. kao .i da su mnogi ·n aprcdni Jeneji (Rudolf Grin, tape-
tarski rndnik il Novog Sada, Miklo~ Majer, pckarski radnik iz Su·
botice, Gotesman Tibor, graficki r.~dnik iz Suboticc, ]oi.cf Liht,
bra,•arski radnik iz Suboticc, Konstantin Lakcnbah, trgova~kl po-
" Dor/le Haider u pismu autoru od 10. IV. 19N. lzmcllu ostal~ n:rvodi:
•Strah od ulaska Ma.:!ara jc nekc Jcvn:je pokrenuo, i:lko kod sl:lnjih gc:no-
rac:ija jo! uvek ne prctc:tno. sa ~isto •madarolilskiho pozicija ka jugoslo\oen-
s~i"!· U kojoj mcri? Ne m.ogu znati: AU mi je poznato da jc moj stric, suvlas-
mk Jedne velctrgo.vme ugiJcm I drvtma, prescho svoju (irmu: Kraus j Haj:tlcr
Bene u. BL'Ogr.ld 1z. slraha od ~alaska M:ulara u Subolicu, a pod uticajcm
Slllll, ~tbora, koJI JC Jada studtrao u BCOgradu i bio lzri~ilo jugoslovenslti
nastroJen••
.. •0 proiT.Vodnim snagama Subolireo. NO str 21
Mitrovit: •Ekonomska struktura Iug.;sl:t~ije
11
1950, str.Mijo
109-112. . ' 191&-1941•, Zgb
= Sergije Dim1lrij~i~! NO, str. 125; •Zllnallije nisu figuriralc ~mo kao
1rtve. _krup_nog . monopohsll~koll k:lpllala, one su istovrcmeno, ukoliko su
?.apoSl)aval! na}amnu r.ldnu snagu, ·P~dstavljali sitno-kapitalisti~ke clemente
1 kao laky• om su "' odnosu n~ rndmtku klasu nastupali kao poslodavci , , ,
Podrlav::~h su re:tkc•onamc retimc: I vodlll nntiradnicku politiku.o.
I>. Jelic! · 65
I'
I:
I'
moenik iz_Subf?tice i dr.), ;kalcti se kroz klasnu i sindikalnu borbu
pre rata, al~lt u sve_sne 1 ~lu~nc borce NOR-a u Batkoj. i'
I na kraJu, navcd1mo CVJdcntirana ali donck!e ncpotpuna mate-
rijalna d~~ra. u l'idu ind~trijs~:·h i zanatskih preduuea, trgovaf-
l:
~ '
kih radnJI ~ bankarsklh kuca, ko1c su Jcvrcji dr.tali u B01tkoj ncpo-
sredno uoCi rata.11
Subotic~ dva pama ml!na, 1~ f~brika, 158 trgova~kih radnji,
18 vcletrgovma I 48 zanatskih rad:omca. S\·e u pribliznoj vrednosti
1 milijarde opredratnih dinara. ·
Novi Sad 27 fabrika, 47 zanatskih radionlca, 1M trgova~e
rad~jc, 29 vclc~rgov.ina, jcdno.parobrodarsko rctno preduzcce s bro- l:
dovtma,.~leP<?v•ma 1 d.':·· dve mtemacion<~l~c ~pedicije, jedan zavod
1.a krcd1tnu mforrnaCtJU. Takode u pribh~noj vrednosti od jcdne
milijarde predratnih dinara. !
,,.
S::nra 9 fabrika (earapa - 3, mctala - 2, cementa - l, sirteta
- I, alkoholnih pica - 1 i tckstilne robe - 1), jcdna pama pilana,
jcdan pami mlin, 22 \'cce zanatskc r.~dnjc, 48 -trgovatkih radnji.
U pribli~noj vrcdnosti od 100 miliona prcdratnih dinara.
Sombor 19 trgovackih i 30 zanatlijskih rndnji, u pribl~noj
vrcdnosti od oko 100 rnilion<~ predratnih dinara.
ApMi11 jL-dna fabrika Cilr:lpil I trikotafc, tri vcletrgovine, tri
radionice i fctiri raznll radnje, u priblimoj vrcdnosti od 33 rni!iona
predr<~tnih dmarn.
. A d a 10 fabrik<~, jcdan \'l'liki p;~mi mlin, d"a mlina, jedno
\'cliko izvozno sto\·ari~le jaja i zivinc, 35 raznih ·trgovatkih radnji,
u priblimoj vrcdnosti od oko 20 miliona predratnih dinara.
· Vrbas - jcdna f<~brik<l ul{'n, jcdna fabrika sirtcla, ncodredcni
broj trgo\'ackih radnji, u prib ilnoj vrcdnosti od oko 31.5 miliona
predrntnih din:.rn.
AI o I dve fabrike, jedan bioskop, 10 .kafana, 12 v~ih i manji~
trgovaOkih radnji, jodna zlatarskcH:asovn!ca~ka radnJa, S\'C u pn-
bli:tnoj vrcdnosti od 10 rniliona prcdr:atmh dmara; . •
Crve11ka vrednost jevrejske imovmc 22 JcvreJa procenJcna Jc
na oko 20 miliona prcdratnih dinarn. ... . . ' "h
Navcdcni prikaz, u ncdostatku potpumJJh I v~rodostOJniJ!
dokumcnata, pribli7.no i dclimi~no ocn~va ckonomsk1 ud~o {cvre~a
u privrednoj strukturi Batke."' Ona, 1:1~~ nc~tpu."j· fa ~~e
osnove da se iz nje saglcdaju kJ:une, SOCtJalnc 1 socto o~ c pn e
jevrejskog stanovnistva u BatkoJ.
· .. tvr.:!h·:mje zloein:a okupatora I njihovih
a Pokrajln.s ka . kom•s2••1~."'! 0~up~tora 1 nj•hov•h pomac~ta u Vojvodini
pomaga~a u VoJVod!JII - 1m
39
protiv Jcvreja, ~0\'1. Sad 1964 ·.::tir/~st~kluri lkolovllllja j.:vn:jsko; pod-
. •• To se na)bolJe mag10 · 151
mlatka, a koje jc: prikaz:IDO u pnmcdbl ·

66 D. Jclic
III
BACKA I RAZVOJ REVOLUCJONARNOG RADNICKOG
. I KOMUNISTICKOG POKRETA, 1871-1941. GOD.
Prvi zapidcni znaci socijalisti~kih !~eja u Vojvodmi javljaju s~
podjcdnako pod uticajem razvoja !'ldnickog pokreta u MadarskoJ,
kao i pod uticajcm tck propale Panske komune (Vrlac, Bela Crkva;
u Pan~evu se 1871. god. ~tampa prvi jugoslovenski prevod Komu-
nistic!kog manifesta).
Veti znafuj za razvoj socijalisti~kog pokreta, u tada!njoj Ma·
darskoj, ·pa i u Vojvodini, imao je povratak iz Londona u Budim·
pcltu istaknutog rcvolucionara i saborca Marksa i Engelsa i jcdnog
od voda Pariske komune, Lea Frankela. Pod ·njcgovim rukovod-
stvom odrlan je 1878. godioe osniva~ld kongrcs socijalista u Ma·
darskoj. Na tom kongresu u~estvovali su i delegati iz Bcekcreka
(Zrenjanin) i Pan&va. Ovaj radnii!ki i revolucionami pokret bio
je propra~en snatnim otporom, progonima, sudskim osudama od
~trane vladajuccg rdima. I sam Frankel je medu prvima bio
osudcn. · socijaldcmokrata koji nije pri§ao novofonniranoj Komunistickoj
Pokret se, pored ostalih delova dl'Zave 1 Vojvodine, !lirio I
aktivirao u Subotici, Novom Sadu, Crvcnki, St. B~o>Ceju i drugim
mesllima Bai!ke. On se aktivlrao pre svega na planu pndanja nov-
fune. potpore obolulim radnicima, u borbi za op~tc pravo gla.sa,
b~r~1 za jcdan slobodni dan u sedmici i za izglasavanje prvih rad-
m~klh zakona. . · . Da bi se llto cfikasnije suprotstavila sve ~ttijcm pritisku bur·
Odsu:an~enje Frankela . iz aktivne borbe za radnitka prava
predstav!Ja 1 prcla1.ak v~mc rukovodstva austro-madarskog md-
nickog pokrcta na liniju oportunizma. . dini, u jcdnu revolucionamu i snainu marksiMifkG-lenjinisticku
Do iz,•esoog poleta u rcdovima ovog pokreta dolazi ~lc kon-
gresa socljalno-d~okratske. stranke Madarske, 1903. god., kacb jc
bio donesen nov1 program 1 statut. . I'
Radnic!ki revol~cionarnl pokret stare monarhije dofivco jc,
. ~ak~ u gradu .tako 1 u selu, svoj najv~i uspon za vreme politicke
1 pnvredne. krize, 190~1906. godine, .koja je IPOCcla op~tim ~traj­
kom iclc77utara. Nem~ri su se pro~irili i na Bai!ku: Fcketi~ Novi
Sad, Apatm, Staru Moravicu, Pacir. ' Od samog stva~nja KPJ b-~~oaski tcli~ uz po~. meduna·
Da. bi se suprotstavili sve intcnzivnijcm nzvoju •radni~kog
~o~uc~onamog P?~':cta, mad.a;s!:i vlastodrlci, 1907. godine donose
KriVli::m ~~on. ckOJI lma. za CIIJ da onemogua radnike u borbi 'Z3
. nadnlce_1 litraJkove. TaJ zakon narod podrogljivo naziva: •zakon
opttdemcke klupec... · ·
• str. 110d.nos, •H~lt~pctt elctc (Bakos Koilm:l.n 11 Forrada~:l.r), Sui»
. 1"!.,
uca , 3Urbdn
i
I.
I
I
D. Jcli~ 67
Nakon tog ~r!oda,. sve do 1912. slcdi jcdno Telativno zati~'c
kada ·ponovo oZ!vlJa.vaJu stari zahlevi mdnika. To je vreme k~j~
neposre~o P.r::ethodl I svctskom ratu, u kojcm je slic!no ve~ini
CVJ"?.PSklh SOCIJa~~o-dcm?k~tskih partija (izuzev srpske) madarska
~~jal-dcmo.kratlj~. ·pa 1 VOJVodanska poklckla pod pritiskom svo-
Jih vladaJuCih sloJeva i poduprla napore za vodenje rata.
,U '?'? razdoblju gotovo c!etrdcsetogodi~nje borbe za ostvari·
\'8?Je CIIJ~~a ~aprcdno.g ra~~~kog pokreta u Baokoj. istaknuto
mcsto za~~lmaJu ~~g1 JcvreJI. Tako je u Subotici jcdan od naj-
populamiJih mdn11:k1h prcdstavnika Dcle Forgac!, a u Novom Sadu
Kalman Lang.
Forgac j~ u t<;>~ r~tnog vihora dospco u rusko zarobljeni!.tvo
i ~ logoru pnhvaho 1.d.cJc Oktobarske revolucijc. Kao aktivnog uce.-
smk~ ~ktobra, zarobi11 su ga pripadnici c!e~ke lcgije i 1. VIII. 1921.
strelJah."
• Nakon prop.a sti Al!st.ro-Ugarske i stva:ania ~ove jugoslovcnske
drave, u Sub'?t1c1 sc 1St1ce kao predscdmk Soc1jalno-dcmokratske
stranke Suboucc, Jcne Kalmar, Jevrcjin. Za vremc Madarske ko-
~une bio je. mcdu licnostima kojc su sc svcstrano angillovale na
nJcnoj stram. Poectkom 1921, on je jcdan od dcsno orijcntisanih : I
partiji."
Stvaranjcm nove mnogonacionalne jugoslovenske drlave, 1918.
god inc, nisu sc ostvarile vBcve.k ovne tclnje nasih naroda, u pogledu
oeckivanih sloboda.
wa:l!ijc, radnifka U1sa je traiila da sc izvrli ujcdinjcnje svih so-
cijalisti~kih stranaka I grupa koje su postojale u Bafkoj i Vojvo-
partiju.
Po~to su se sve jugoslovcnskc socijaldcmokratske stranke i
grupc (scm slovcnacke) izjasnilc za ujedinjcnje. odrian je .od 20-
23. IV 1919. godine Kongres ujcd~~jenja i st~~rcna je jcdinstve~a
Socijaldemokratska radrricka p~r~Ja .Iugosla~Je - SRPJ (~). koJa
se odmah, mcdu prvim komumstlcl.am partiJama u Evrop1, opre-
dclila za Tre~ intemacionalu.'" .
rodne reakcijc se svun raspolo:ttVIm ~rcdstvim~ (hapscnJa...osude!
ccnzura) trudi da oncmoguce i ugu~ Komuntsllc!ku parti)U· ~~~
komunisti dcmokratskim putcm sve vBe stic!u naklonost blr.lc!k1h
.. •A Ma ar lntcrnaci~nalis~~k a naey okt6beri szocijali~ta foradalom:
ban k a rn
I
t7 D IX!IS
h:iborubanc, 191 t-1922. Bud:lp<"sl 196!, str. Sol.
K ·~ •Revolucionami pokr<!l u Subo11cl, 191S-194lc, Sui»
'.
j:
am 0 ect • 102 298 · 417 ,I
tica l!liJ, sir. 16...33. ~· 56•,. a • 1969 ' z b 1970 str. 25-29.
a KronologtJa SKJ, 1, 1~ • g • 11
I!
!I
 68 D. Jell~ D. Jeli~ 69
..
. i'
tela i nasuprot svim progonima osvajaju 59 mandata za Ustavo- Zagrc~. PostoJ~le su paryijs~~ o_rganizacije i u Novom Sadu." ,.
. '•
tvomu skupWnu (tr~i po broju poslan!~a). . . . Subohtka parUJska organt7.3C1Ja Je s uspchom mobi!isala svoje
Takvo stanje velikosrpska burloazlJa lliJC mogla da podno_s1
j ona putem poznate •Obznanec od 29/30. XII 1920. god. stav]Ja
KPJ van zakona. •Obznana• je zna~ila kraj jednog kratkotrajnog
clanstvo preko refonnistickih sindikata.
Krajcm scp.tembra. 1935. Vojvollanskim .komunistima polazi za
rukom da krumsu SVOJe napore I da u Zrenjaninu, nakon !est gC>-
;I
perioda aktivnosti KPJ i p~etak dvadesetogodi~nje borbe pod te- dina pauze. ponovo fonniraju 'Pokrajinski komitet. To jc imalo ve-
i ·;

~kim ilegalnim uslovima.• . likog zna~aja za dalje obnavljanje backih partijskih organizacija
Zabrana KPJ nije mogla rcliti problcme cove drlave 1 pod
pritiskom ner~enih druMvcnC>-politiCkih problema kralj Aleksan·
dar je 6. I 1929. izvrlio driavni udar t ukinuo Vidovdanski ustav,
raspustivsi Narodnu skupstinu.
CK KPJ je na taj tin odgovorio dircktivom, u kojoj je pozvao
radnike i scljakc na .andanu ·r evolucionamu borbu za ruknje kr·
vavog apsolutisti~kog rclima i za vlast radnika i scljakac. Takav
akt i situacija, u kojoj je KPJ hila malobrojna i organizaciono
i pokrctanja ~iroke akcije za mobilizaciju masa '"" liniji Partije.
U pripremama za opStinske izbore, raspisane .za dcccmbar 1936,
komunisti pokrccu akciiu za fonniranje •iedinstvcne radnicke par·
tijec. Predstavnlci T:Jdnika i istaknuti sindikalisti- zapravo komu·
nlsti, odr!ali su niz sasta.naka sa predstavnicima grupa koje su
sacinjavale •vojvodanski front.. Akcioni odbori su obrazovani u
Subotici, Somboru, Novom Sadu. Nakon toga, 25. X 1936, u NC>- ·I:
i'
vom Sadu jc oddan sastanak izmcdu komunista i pripadnika lcvog . I ,

I
I
~
ncutvrlccna i ncpovczana sa radnim nacionalno ugnjctenim ma-
.sama, u vreme kada su ostale gradanske politi~ke stranke pozivalc
na mir i suprotsta,•ljale se svakoj znafujnijoj revolucionarnoj
akciji. dovcli su do okrutnijih antikomunistickih akcija re!i!na.
·Odluka o ond.anom ustanku donescna jc na osnovu pogrc~ne
procene situacije i zbog toga nije mogla biti sprovcdt."!la u praksic.•
V~ januara 1929. godine, !irom zcmljc potinju masome pro-
krila socijaldcmokrata (Arpad Vcrtc!) i dogovorili su se o n:~cinu
saradnje s udruzenom opozicijom.
Ali, od kraia 1935. do marta 1936, ponovo n:IStupa tal:~s velikih
provala u zemlii (uhapScno oko 950 komunista od ukupno 3.000
tlanova KPI). da bi se isti krajem 1936. I ~ctkom 1937. prosirio
na citavu Vojvodinu. Od 350 cla.no~a KPJ u Vojvodini, u 23 mesta
uhap~cno jc 122 ~lana KPJ. Poh~pseni ~u gotovo ~ cl~o\i .P?kra·
'·I i

. I
:
! i

:\~
vale partijskih organizacija i rukovodstava i drugog clanstva. jinskih komiteta I tlanovl tcmaiJsko~ b1roa. PJ:ovalJ~ JC yehk1 deo
U drugoj polovini 1929. godine jedan doo rukovodstva KPJ aparata centralnc tchnikc, nparat CK SKOJ·a 1 tehmka mfcg ruko-
.
prelazi u inostranstvo i na osnovu odluke CK KPJ u Beeu fonnira
tzv. •Zagranicni biroc. Drugi dco ostajc u zcmlji.
vods.tva.
U jugosiO\•cnskom •komunistickom pokretu je n:~sta1o ~ ~"no
1'"- . i!
. Pod ovako otc~.anim uslovima izmcdu 1929. i 1931. godine ak· stanje kao i 1929. godinc. Ali ·na srecu .tog opok~ta. '! t~ .k nttcno . I
tivnos~ KPJ je uglavnom usmerena na to da spreci 1 prevazidc vreme. ·k rajem 1937. na tclo KPJ _do~azt .drug Ttto. TltOVlf!l d~I:IS­ I

posled1ce prouzrokovane prethodnim gubicima. kom u 7.emlju n:~stupa I u BackoJ ~1rok1 pokret za organ11.actono
U 5tva~i. kako u.zcmlji tako i u Backoj, u organizacionom po- 1 politi~ko u~v~tcnjc Partijc, koja je nakon provale 1937/38 spala
gledl! ~PJ 1 ~!C~J VJ~e nisu postojali, a u politiokom pogledu ko- sa 350 na 50 tlanova. od' N ·
mumsh su btb llOiovani. · Poslc izddane robije, u drugoj polovif!i 1~37..!! me. u OVI
· ~ ~cdini branioci. interesa sve vise izrabljivane radnicke Sad dolaze Zarko Zrenjanin i Pavlc Pap i uztmaJu ~'dn'?g.ucdc!a na
klase. 1 .os';om_a~enog selJaAtva u zemlji, u 1akvoj situaciji su 1·o1 planu konsolidacijc i obnove partijskog rada u VoJvodm£' Ta~o ~a
ostah smd1ka11. uskoro, vc~ potctkom 1939. godine. dolazi do ponovnog onntranJa
. -r:o~om 1933. gooine u zemlji se ponovo funniraju okrulni ko- PK KPJ z:" V~jvodinu. ·em 1938 stvoreni su uslovi za obnovu
ml!eti KPJ, au 1934. u osnovi je bilo zavrlcno obnavljanje Partije
Usled. 'Pl'!lvala u _193~. godirri, ova obnova se n~to sporije .Jt~
FonnJranJC":~ ~K, kraJ d 0 ' odluci ccntralnog rukovodstva
rukovod.stva, koJe }e 19f~3lo·1 · !...ctkom 1939, je obnovljen rad
!J DackoJ. Or~am~CIJ!:. ~ Subotici, Novom Sadu i Bt.>Ceju dcluju rasfonnmmo. KraJem · ~ s d t'm u Kuli Vrbasu
lZolovan~•. ~aJraZVIJCOIJl Jc rad u severnoj Backoj. Okru!rii komitet SKOJ·a u Vojvodini. Prvo u Novom : :~i:!:!ono of~io, ul:vr·
boSuho1ic1 JC pomag~o C?bnav1janje partijskih organizacija u Som· i Subotici. Do p~etka 1~40. SKOJ ~ ·bonno\-i CK SKOJ·a or·
ru, ~danu, BcceJu 1 Senti, kao i u drugim mcstima severne stio i omasovio. U BeoCmu_. na F";l moJ'ula 1940. drugi omladinski
Backe, 1 odriavao vezu s partijskim rukovodstvom u Beogradu i
a Isto.
ganizovao je leta 1939. prvt, F~ke .
politick! kurs na Testen, u
11
OJ
bori
•
za buduce skojevske
ao Isto, str. ~.
•• Isto, str. 67_,0.
 70 D. Jeli~
rukovodioce (od Jcvreja b.: Ba~ke prisustvovali Livija Bern, Magda
B~an i dr.).
U predveeorju IJ swtskog rata KP! razvija ~iroku aktivnost na
rnobilizaciji rnasa, na liniji dcmokratizacijc 'zernlje i priprernanja
za borbu protiv fa~izacije zcmlje.
Nasuprot otporu refirna i odbijanju saradnje gradanskih stra·
naka, tokom 1938. i 1939. godine, uspdi su napoli Partije da se
u zemlji IormiTa marksisticka stranka •Stranka radnog narodac.
U svim veeim rnestirna Batke: 1\!ovom Sadu, Bceeju, Subotkl
So~boru, Backoj Topoli, oformljeni su osnivafki odbori strank~
~OJl su se s vrlo zapaienim uspchom aktivirali. U prograrnu stnmkc
1staknuto mesto je dato pitanju re~avanja nacionalnog p:tanja kojc
je u Ba~koj bilo najakutnije... ' granicni grad ona je hila osudcna na postepeno privredno nazado-
Uz pomoc CK KPJ, novernbra 1940., PK KPJ za Vojvodinu na·
bavio je ~ta~paliju i smcstio je u Novom Sadu (u kuCi Jakob
Ma~a~. JevreJma). Starnpani su ilcgalni Iistovi: Istina, Trudbcnik,
A. Do~~oz6 Nep. Nakon reorganizacije i ·utv~amja masovne orga·
DlzaCIJC •Na~~a pomocc (ranijc •Crvcna pomocc) Partiji su
,;oec!<~:.da l?nst1zu znat'!a materija!na l novtana srcdstva. Vojna
~m·~•Ja pn .P.K. uspcla JC da stvon nckoliko 'Uporgta mcdu ofici·
nrna 1 podof•etnma u Novom Sadu i Subotici.
.. Rdi~ nije mog_ao da ostanc ravnodu~an prema sve za alcni·
Jim uspesama okup!Janja rnasa na platformi Jinije KPJ vcxf
ruko-
vodst~om dru!llf:.Tita. On prcduzima cncrgicne protivme~ i UZ\Taca
udarcJja. PohcaJa sve c~'e puca na: okupljcnc mase, koje ist~paju
k~:=~m_a ~Jj Oktobra ~940. ret1m donosi odluku 0 formiranju
Sadu SubcJ~n! . dgor~ za o~unist~. V~e se hap~ja u Novom
slobodarsk~ ';oiiti~g~Jm~~•ma, oh proces afirmocije narodne I
1
~W:arat;>;.;cijt~;~lj~~ii~~~ S:e;~vX~t;a hl~b~a~~~ l~ro~~~
Tokio, za odbranu nczavisnost' e ~a .osovmom: Berlin - Rim -
nalnog pitanja. Tom litikom I. zemiJe I dosledno mavanje nacio-
pc.zvala jugoslovcnsk~narode ;ae svKP! d,oet.ekala okkupaciju i odmah
eop~ 1 ustana .
IV
GLAVNI CENTRI REVOLUCIONARNOG DELOVANJA U BACKOJ
S~botica, Novi Sad i Sombor
bT • .
u kojJma su se vee po trad' ... su 1.! radskl i pnvredni centri
kultuma stremljcnja, kao 1 ~~irapzv?t:~iu dru~kve~a. polititka i
.
0 1 1
po reti, prvenstveno
k .. Kratak prcglcd razvoja vojvoda k
n:ta, 1870--1950., Novi Sad 1969, sir. s~4U, revoluclonamog radnic!kog po-
D. Jeli~ 71
na~redni•. revolucionami -:- u Bac:\koj. Shodno tome, 1 razvoj revo-
lu~tonamth pokrcta vezam su uglavnom za ova tri mesta. Ali ova
~n ~atka ~entra, glcd_ano ne sarno kr<n razvoj i aktivnost Jcvreja,
1ma]U SVOJC posebno llruene osobenosti: Subotica je ccntar sever·
nobatk?g okru.!nog podrufJa u kame apsolutnu vecinu ~ini madar·
ska etmcka grupa. U Somboru se nalazi centar severnozapadne Bac:\·
ke sa rclatJmom etnickom veeinom Ncmaca, isprod Srba i Madara.
Novi Sad raspoi3Ze rdativnom vecinom Srba u odnosu na Nemce
i Madare.
Subotica je do 1918. godine, kroz titavu prcthodnu svoju ist~
riju bila treei grad po velic:\ini u Madarskoj, i za one prilike rela·
tivno jak industrijski i zanatski centar za jedan ~iri region. Postav!i
vanje. I pored toga u n.ioj se odrtavala tradicija vrlo sn3Znog rad·
nickog i sindikalnog pokreta.
Novl Sad je u novoj jugoslovcnskoj drtavi imao izv:mredan
ekonomsko-geografski polotaj i kao takav je -posedovao sve pred·
nosti za br!i privrcdni uspon i postepcno preuzimanje svih onih
dru~tveno-kultumih i ekonomskih funkcija 'koje je dotad imala
Subotica.
Sombor je u novoj drlavi zadrlao mesto centra jednog uteg
poljoplivrednog okru!ja, koji ce se jo! za dufe vreme nalaziti van
tokova industlijalizacijc.
Slwdno navcdcnim uslovima, u svakom od ova tri gradska
centra, u razdoblju izmcdu dva svetsk~ rata•. pod raz!ic:litim spcci·
ficnim uslO\ima tckao je razvoj radmckog 1 revoluctonamog po-
kreta. I shodno tome, mile su se priprcme za predstojeee ratne
i re,·olucioname dogadajc.
Glal'lli cenl ri revol11cionamog delovanja u sevemoj Batkoj
J. •Pc~ujska emigracijac. Na razvoj revoluci~namog
radnitkog pokreta, u razdoblju nepo~redno posle ~ .sv~tsk~g rat:"
u Bncko · cbno .u sewrnoj, u kojoj je madar:sk• Je'Zl~ bt? ra~•·
rcniji m/Jio~ostalim dclovima Backe, znatan uucaj su amah poJe-
,,'·
I
dini izbcgli borci propalc mac!arske prolcterske komune. To su tzv. I
I
·petv~~;.ju i njcgovoj okoli~~· po7.n:'-td'!nka~;g:~n~·~=
mah poslc I svctskog rata ra7.VlJ30 se IC P b' pod oku ci'om
-politickih tokova. P~uj je od 'h ~ Jk.h
1918-1920. god. 10
· t' eo pod statutom stan rnauars •
srpskc vojske. Za to vremdc Je ptv d dnik te enklave b io je pomati
kraljevskhi slobodnih gra ova. rc se
.a Dorlte Vasic: oHronika o oslobodila~kom rah1 u ju!noj Ba~kojc, Novi
~d 1969, sir. 1ft.
 1
I

72 D. Jeli!!
jugoslovenski slikar Petar Dobrovll!, a potpredsednik tada ~uveni
lekar i dru~tveni rndnik dr Snndor Doktor.
. Posle sloma madarske komune, iz cele Madarske su sc na ovu
teritoriju sklanjali i douijali utOCi~te prc-liveli napredni i lcvfl ori·
jentilani dementi. · ·
Po~to se srpskn vojska, po odluci Trijnnonskog rnirovnog spo.
razuma, 1921. godtne, po\'llkla iz abap:kog trokuta•, ova naprcdna
emigrncija najve6m dclom, bdeci od hortijcvskog bclog tcrora,
presla je u Vojvodinu. Smcstila sc najvi~c u Subotici, 7.atim u No-
vom Sadu, Osijeku, Bcogradu i dr.u
Ove izbcglice su za razvoj kulturnih prilika i naprednog radni~·
kog pokreta u Ba~koj imale veliki znacaj. One su <lonosile novu pro-
grcsivnu i revolucionamu misao i idcje u rclativno nv.<~dnije, po-
Jjoprivrcdno i kultumo vjge zapostavljcno podru¢je biv~e Austro-
·Ugarske Monarhije." · to vreme radio u Bcrlinu kao stipcndista meclunarodnc lcvi¢arske
Ovi ljudi su postepeno preuzimall u svoje ruke redakcijc lo-
kalnih maaarskih listova; kao strufnjaci stali na ~elo mnogih usta·
nova i prcduze.:a, fabrika, pa i u radni¢kom ·pokretu ...
Kada posle ·~b7.nanec, <><!nosno _posle syojc konsolidacijc, \"eli·
k.~srpska buri.oaziJa bude uol!11a pum znnl!aJ ove •pcfujske cmigra.
C~Je•! ona ce je nemilosrdno po~cti prigu~ivati, ·p roganjati i prole·
n.v'!ti·
dmJ nece Tak~m d~
b1t1.posle 1930. god. tih emigranata praktil!no u Vojvo-
. 2. R e v o I u c i o n a r n i u s t a n a k u S u b o t j c f - •Z e-
ll c e v Pl\ll!c. Opsti i veliki strajk u Subotici - protiv gladi i sku·
d D;;
Prl S.T~r~es,,uglavnom bili: dr Andri ia Dcak, dr Julije Nador Arpad Verte.t
I1~nnc f!orovic, lajo! Naiman, Mfhalj R~·.,.,, Vince Abroham'
F~k~te 'p~' ~ro~:
0 1 z;smon~BOl:!':lr, Bela Vd-Ajzlcr, Fri<fd FarkaJ, Laioi
Kaz • F mre vumat, Sandor !:!arasli Jot.cf Hcslajn Erne
z~itanc~:.n~r·K~~:~I~nlan~aJ,s!riboC Ti~ad.nr
•
Pal, Dosc!!l•. Fekete,
Doktor, Zoltan Mac.!dr, F!or/jan M'ike! J~u/~~mM'g~ ~~m!lr,.,dr S,a!!rdkor
1
3
i· ,··
I
D. Jeli~ 73 I.
'.
I :
poee, 29. III 1920. izazvao je revolucionama vrenja i ustanak jed· I,
nog deJa subotickih radnika. Taj dogac1aj opoznat jc kao •Zcticev \I
pu~c. Vremenski se poklopio sa gencralnim §trajkom fclcznitara u I
Jugoslaviji. Iako jc okrutno slomljen, on ~e za razvoj radnit:kog i : l1
rcvoludonarno .. pokreta u Suboticl imati vcliki zna~aj. U tim do- I ; I
gadajima se vidno oseealo ne samo prisustvo i fizi~ki ut!caj maclar· I~ I;I
skih komunara (Arpad Vertc~). vee I pod njiho,•im uticajcm izlazak
na povr~inu jedne mlade, borbene gencracijc: mladi Jevrejin Adolf
Singer i dr.•" koji ~e u kasnijcm rcvolucionamom pokrctu odigrati
znaeajnu ulogu.
l' II
3. Humanitarne organizacije pod po·krovl·
t e I j s tv om K P J. - Ne manje zna¢ajno je dclovanje tokom
1927. godine u Subotici, ba~kog .komunistc dr lmrea Bcra. On je u
lI
org;mizacije •Crvcna porno~•. Dr Bor (Beer) je u Subotici, po u~_t·
st\IU KPJ, organizovao deejc obdangte, mectunarodne o~anizacrJe
aRadnifka pomoec, Na telu te ustanove hila je poznati dru~t~cni
radnik i tla.n KPJ, Anemarija Ba~. Pod pl~tom dobr?tvof'll?Sit• .u
rukovodeei odhor su bile U\"Uccnc uglednc ·lo~alne hfnosll, ~ote
nisu male da se iza te ustanove nalazio komrtct KPJ; kao t da
•R;,dnicka pomoe' ima jcdno, \'last'ma poznato, I jcdno nepoznato .I
- ilcgalno rukovodstvo. 17..1 kulisa 1e do?rotvor:ne ~~t:move odt_:·
'.avala su se marksisticko-nau<.'na prcdavanJll,_ sc~_ma.n ~ drugc akct·
Jc. Ovakvom kulturnom aktivno!cu ov'! ins!Jt~IJa Je 1zrasla u O'l:·
biljnog cinioca u polititkom obrazovanJu radm~tva scvcme Backe. .i
4. R a d p a r t i j s k e i s k o j c v s k e o r g a n i z ~ ~ i j e. -
Nakon wlikih provala poslc uvoc1cnja ~ik_tature u s~;~botJCI, ':eC od
1931 godine u dubokoj ilcgalnosti dclutc JCdna vrlo Jaka sk~J~Vska
'Tam:~~
I!TUP~ sasta'v!icna vcCinom od je,•reiskih omladinaca. U nJoJ ~k;

VIc, Dde Herman 1 dr. • • '-"' "'· <:orne '""' "'

Sand~r Stajnfeld, tada s tud.cn! med'cine, .La~lo Gros, trgov:1 1
~ Atait4rtYi .lliluil)', •A magunk nyomaban. Novi Sad 1961· 1 k j pomoenik, njcgo\'a scstra Ru;a 1 Erne Ep~~~~n. . d Karlo
~J·boJ7nu~J~~~~ nM~~dnozv~i~~~~. ~~!,Jd~~ rt~~~~~~"~~~fuuf~~~~
U to vrcme u Subotici jc kao clan ParnJc vr'?. a~1an ': ¢a
Bemat po f ijem uputstvu Dula Scfcr, u •prostonJa~l fafnkj tk;
• o su Je ~~"' pogr naziValt •zaparlo!cni grad• (P rl
NORM !J"I" Lu~l!•. •Filmska tr:~ka iz l930.1ih godina., t~n~f·>~zbomik
·:1 )
raJ?~ u' Apatir~. vlas nib~~~~clnj~e~\~cibJ.:;al~~:~~=a ~~g:undr Ber·
5
borci-a k~0 .Subol!ce,012mc<fu astalog n~Yodi: •Bill su to postojanJ I izdrlljivi kOJI se rasturaJu po u o · . .. h ·· -• m· t:.J na·
radnihe J~J!!'e.'': ~Jftf0':"Pan~i .~VOJ•m pl«!ima poneli. dco tel'l!ta u borbl
. f c ld 1932· .,"odme
nat, Scfcr 1. S taJn . uu a~enr
. bth I osuuc • ~
SSSR'Il) ; I
bc~om skrhani !judi nisuJ nasedaii P=t'r!gla raronnll.. O...i ~~tntcrijalnom kon poslednjcg rata~ .B:~afo~~:::komitct SKOJ·a u kojcm su
Nad l! ~........,.
1
skih voda. Oni nisu verovali u 10 da sc: Jbu.f' ~razm~anJu SOCtJal.dcmokrat·
LasloPosle
Gras,toga, u Su -~cl0 5 t!rbuc· U skoje'\·skoj organizaciji od I
moU: ~vnti .kompromtsima i 10 n u nost srcc~ radnttke klasc: Laslo
ji
pokn:t~, -:et po svojoj ulozt na ~sl\•ariva"..j~s~~vupre~vog bdroJ&nog u~cJQ u . . rcdvillcn op~li ~lra ik proliy gl3d l I. skupoee.
2a 29. Ill 1920. .10: bto ~ d~na. Policija je btla u pnpravnom
I
U !traJkvtma za po\'c6lnje nad · . . .. nag ru!itvcnog pon:tka. 11
gucnosti za polititku mobili>.aci ~"'~ msu lra~dt Dill gledali drugo, scm mo-

I
Pocelo je ja1 u sumr.1k pre g· sa bnlkona Gradskc kuee .1<! r:o:
u. njima glcdaJo tlanovc KPJ 1Jad 0"J·j~· SoctJ~Id~okrats~o ru!<ovodstvo je stanju. Adolf Singer, t~da J0 1. omla~';r::"~ vaTduhu lel«!e papire, :- naYO<h
dtkata•. su DaJVt,.. stn:pch radl ~isloc!e sin· s ipao lelke dole na I"J· MilSol JC ~rl KG/man Pttkovic, Subottc:-.> 1970.,
u svojoj knjizi •A uzcnnyolc D)~ a•,
str. 17.

-.- ·- --- -· ....

I.
 74 D. Jelic!
jevrejskih omladinaca su: Stcfica Sefcr, supruga dr-a Bemata,
Ruh Sehter-Kova<! i Ruf.a Gros. Njihov rad se odvijao na osnovu
dircktnih ~anaka iz partijske ~lampe: •Proletcrc, •Miadi l.enji-
nist• i dr. Oni takode bpirografi!u svoj list •Miadi komunistc. Po
odluci rukovodstva oni nastoje da se probiju medu jcvrcjske omla·
dinice obuhvacene u Ha!omer-hacairu.
PJVO ostvaruju kontakt s mladom Jevrejkom Marijom Klajn
(kasnije suprugom po:matog ·komuniste Andora Hauzera), i preko
nje uspostavljaju vezu s omladincima iz jcvrejskog patronaznog si·
roti~ta. A preko ovih i s omladincima iz Ha!:omer·hacaira: Edcnom
Kom~tajnom, Emilom Bedcrom, Fcrencom Balogom, Htvanom
Grosom, Esterom Gros, Lili Dubovic, Btvanom Konom, Fercncom
Polgarom, Malvinom Vajs·Humski (ona ~e se posebno istaci u ta-
danj~m radni~kom. pokreru i zbog svojih uspeha biti upuccna na
partl)sko ~kolovanJe u Moskvu. Njcn kasniji revolucionami rad
ce se uglavnom odvijati u Zagrebu. Danas ~ivi u Bcogradu).
T~kom 19_33. godine rasformiran je SKOJ a njcgovi dotada~nji
<!l~noVJ postalt su <!lanovi KPJ. Oni dobijaju zadatak da se infiltri-
~JU u m~vne organi7.acije u gradu. Prvcnstvcno u URS.Ove sin-
dtk~te, ~ttm .'! pojedina spon~ka, lrulturna udrut.enja, klub espc-
ranttsta, 1 u n;una nametnu svo; uticaj. To im rclativno brzo polazi
za rukom.
19~4. godinc; ~aMijska organi:-acija Subotice pokrece svoj Jist
· klasc, kao i svih naprcdnih snaga u Subotici. U njegO\•om radu od
na rna '!-'"sko~ JCZ•.ku •Tovlibbc. U njcmu se posebno os~a uticaj
~ladog Jevre;sk~g tntelcktualca, Janob Atlasa. List je ubn.o zabra-
OJC':'• a u~est~ "Jcga Panija pokrece, takodc ·na madarskom jCT.iku
hptrograftsam It_~t •Revolucionarni front radnika i seljakac. · '
Ovakva Parti;ska aktivnost nije mogla ostati n at. d nih oblasti nauke, igrali sk~cvi, ~'talc rccitacijc, _orgamzovah
~h~~~?i~:\·ld:ti~~·d!ro~~··-~n~· d<_>lazi do hn~~j~ i~d~nJa.
Laslo Gros, Ferenc Polgar, A~~o: Ha~~~va veremca Klara Ftrst,
.. Toko~ _1937. godine znatnu ulogu u partijskom rad s ~
~~:tt~·~:c:r~li~~~~b?~· ;~\J~d~koJ:· :~ s~~j~~~~~~b
S. ~ 1.':'.d.ik~lni pokret.-USuboticii • :
poktradtCtJt ~e bto stalno prisutan jcdan vrlo ~~O) Bd.ak~klo~
po ret, u ko;emu su iza scene d 1 )' • · Jen stn t a nt
simpatizeri komunista Oni su d lcjov~~ 1 (!1anov1 KPJ i aktivi7jrani
· • c u 11" 1 u strogoj llegalnosti, gotovo
u Jednim potpuno odvojcnim k 1 p o k ret. - Napn.-dni. r:c\·oluc~ko7~~~~0~ ~pJ~ ~~ ~ 1934.
da ie u KP imao Zlliltalnu ulo dr 1 ana om. u_tvr~eno Je sasvim slu~ajno
obraeunu bio ubijcn. Prilikorf'uvicla !!";. Sc~elJ. Alt on je u jcdnom li~nom
na_!la vcliku kolitinu t:lZIIog partijsko~ mat~J~!I'jvo~U stanu, PG!icija jc p~
!JIJC uspela da pronade 11<0ki O<biljniji trag BJa a. . PGred sv1h nastojanj3
1!la preko dr-a Adolfa Singera _ N d. anas JC poznato da jc ta va.a
Toma Nador, penzioneri iz Beogrnda. ave ene podatlcc autoru dali Pava j
D. Jclic! 75
u potpunosti drlali u svojim rukama sindikate. Komunisti su se
prihva_tili rukoyodc~ih fu_n,kcij_a sa'!lo u strogo ograni<!cnim prilika-
ma, a~ su ut~hko VI~~ btU ·pns~;~t_m u dobro priprcmljenim i vc~to
vodcmm akCIJama. Ntsu se bonh za rukovod~a mesta, zadovolja·
vali .~u se ~enjcm uticaja u svojoj ncposrcdnoj okolini. Broj
.I
sekctJa u smdtkallma sc ~talno po\ecavao zahvaljujuci, pre svcga,
njihovoj inicijativi. Na taj na~in su osnovali FK •RadniGki•, zatim
njegovu rvacku sckciju; esperanto klub, na felu sa Palom ScFcrom, I
I
Jcvrejinom; sindikalno pc\-a~ko dru~tvo, bhovsku sckciju, biblio-
teku i dr.
U sindikalnim ·prostorijama tckao je organizo\-ani klupski t.i- I
vot. Po dolasku Hitlera na vlast, na jcdnom ncformalnom sastanku
scdmorice mladih aktivista (C\•ctko Maluscv, RokuJ Simokovic, Ii
Btvan Latak, Dula Luka~. Jano! KO\·a~. Manon Tarkci, Andor
Kaufman - poslcdnja trojica su Jcvrcii), formirano je jedno tclo 11
I nazvano -odbor scdmoricec. Zadatak ovog odbora je bio da j1
s marksisti~kom idcolo~kom sadriinom ispuni slobodno vrcme rad-
nika. Uspch jc bio vi~c nego dobar. Na njcgo\im skupovima '))Ose-
tilaca je uvck bilo liSe nc~o !to su prostorije u Radni~kom domu
mogle da prime. To jc bila !iroka rc\'Oiucionama ~kola radni~ke
j!
Jcvreja liU sc ncposredno aktil•irali: Sandor Stajnfcld, dr Adolf
Sin~er, Eden Korn~tajn, kao i dru~i najiMaknutiji partijski ruk<>:
iI
I
I
vodioci Ba~kc. Sl'e do zabranc URS-ovih sindikata, kao 'Predavaa i
su od Jcvrcja dciO'\•ali po7.nati lckari dr Olga Somlo, dr lrcn Frank.
dr E>ula Nador i dr." . .
U Radni<!kom domu su se rcdo\•ito odrlavala prcd:tvanJa !Z raz:
skupni izlcti u prirodu i sl. Od Jcvreja su ovde dclovah: Toma Na·
dor Eden Kornstajn, Tibor Gotcsman. Ruta Sehter, Ru7.a Gros-
Kia~hcr, Miklo~ Majer, Etelka Gros i dr...
6. U d r u 1. c n j e p r h a t n I h n a m d I c n i k a . --:- SBO..
TIC _ ovo udru~cnjc je imalo slil:m karaktcr kao ! smdtka~ ~
njc~u su dclovali Jano! Kova~-Apuci. dr Kalman Ma,er, dr ASo
Singer, Ferenc Balog, Miklo~ Svalb, Lola Vol, Marton ra-
jcr i dr. . 1 d· k·
. . srednJ·o~kolskt om a tns I
7. Stu d en lS k • 1 . d 1 ki k t Prav·
nom fakultetu u Subottct, pod. . d ostalim naprcdnim dru!-
godine aktivno usagla~avao svOJ ra 5
. -
.. Dllla urkn~. napis u ncddJOikU •7 1\~pc od S. IV 197~; kao I litno
ka:tivanjc Tome Nado~ ~utoru. ismu autoru. od maj;a 1974. godine. na·
.. Ma,;da Boiall·Stmm u. •vo~_P • Etclka eros prva povez:>la sa
~odi, k:td.:l jc imal:l 13 godm:l, "" JU JC
pokret'>m.
 76 D. Jelit
tveno-politickim '()rganizacijama u gradu. Na .ovom fakultetu vee ina
jevrejskih studen:ua su bili ~lanovi naprednog, studentskog udru-
zenja •Svetlost.-, koje se s uspehom borilo s fa~istitkom ideologi-
jom na fakultetu. Napredni studcnti cc organi7..ovati velike zooro-
ve, na kojima ce se tra!itl priznavanje studentske autonomijc, uki-
danje cenzure, pu§tanje na slobodu politickih z:~tvcrcnika i dr.
Tokom 1938. godine studenti prireduju demonstracije l!ovodom
poznatih dogadaja, da bi onda na :~dokvatan nacin organizovali ve-
like manifcstacije i demonstracijc povodom 27. marta 1941. godine.
Od Jevreja na ovom fakultctu, poscbno jc bila zapa!cna aktivnost
st~denata :~ibora Stajnica, Jelisavete Svimer, Lasla Kaufmana,
Mtrka SckelJa i dr.••
Na slitan nacin u subotickim srednjim l:kolama tece rad na
~zvij~ju pro~esivnih idcja i organizovanju utcnika u naprednim
htcrarmm sekci~ama. l! suh?tickoj gimnaziji, od 1930-1934, poseb-
no odskace. akuvnost jevreJskog omladinca Jano~a Atlasa. On to-
kom. ~932 .• 1933. os!liva u gimnaziji napredne litera me kruloke.
mo~tlt~e !Jude, ~ornura naprednu grupu omladinaca, koja cc pre-
rash ·U prvu skojcvsku grupu u gimnaziji."
. 8. J?.ruge napredne druhveno-politicke orga-
n 1 z a Cl J e..-: Pod vollstvom naprednog i progresivno orijcntisa-
nog ev~ng.~hsttck~ svcltcnika lige Keka organizovano jc u krugu
ev~gehslic~e ~n~canske omladine - KIE, marksisticki oriicnti·
saru ~mladmskt pokret. U krugu evangclistickog crkve00.. doma
ok~plJala se cak ! jevrejska napredna omladina, ·iz Tchclct
Lava-
na. [u su s.lu3ah vrlo zapa!cna -i naprcdna predavanja koja su
pretc no trctirala problcme vczane i motivisane madarskom knjj.
..evnom grgupom aVIHARSAROKc.. U o · ··
~tajnf~dd to_krn; 1938. _godine, skl~nio ;;:~z~c':~~~:!;~ {;av1~
· <lcni kumunista J nije poricao d:t mu smela rodolelJsko cra<lansko blagosta·
ap!l· pv e .JC a~ naptsao za fasopis •HIDe sada v~ klasi~n
napts » rottv stru1cc u u kojcm je razobr~·
Jik madarskih slugu f~izma.
•
1 10 1
z c nnmcre I pravi
193., od" "ed
9. Nap£edna !tampa
orijentisana, vcCinom od Jev~J:; 5 1-· S. me J na marksistitki
as aviJena grupa omladinaca:
" Mi,·ko Sekeli. •Ute~ suboti~ke . . k . sam da Atlas odli.:no poznaJc .'~tonJ~· un: ""1 1
okupatorac, Jev...,jskl lslolijskl muzej BJd~ts { omladme u borbi protiv
u Auloru litno sDop~lio d D0 b ' S • 9 - 1 - 1/2 - 2.
aktivista ~OP·a ~ Subotici. r ra Stevanov, lstaknuli P""dratni i nllnl
•• Edlla Halli<r.Spicrr •Bi!a sam tl
.
za zbornik NOR-a SubotiC:C: an Jedne skojcvske grupe., rukopis
. •• Ovde su sc prclcfuo trctirali problem. a . ..
•V•husarokc - istorijsko poclr-u~je IZirlc<lu T~ mn arsk• knJ•!cvni prav:tc
krajcm XIX stoleea velikom snagom · .. •sc, Ma~~a . I .Kcn:b, ~de sc
pok.n:t. . 1
•spo JIO agrar-soc,Jahshtki I knJit.cvnl
u •Hide, lliD, str. 48,
D. Jelic! 77
De!e Hid-Halas,.. Jano~ Atlas,u publikuje u madarskom prevodu
•• D~ie 1/frf-Duci, jcvn:jski .?mladinac, koji je preko Jano!a Allasa, jol
ka~ ut"~~ n~l1h razrcda g•mnaz~Je do!Do u dodir s marksi•titkilll pokrctom
u. ;;ubo.ltcl. N:tk~n zavrictka tc:tvrtog. n .zn:cl<l gimnazijc izutav:1o je tasov-
lllclu~!d Ut;lllt. K~~ mlad radmk ukiJllt•o sc u sindik:tt I tamo dclovao u
oml:tdmskoJ sck!=JJI. lnlclcktwllno JC ~1o vrlo jak 1 ~posoban. Zajcdno sa
Allnsom JC: rad1o na prevodcn)u I tzd3vanju lilerature na madarskorn
jcziku (Uvod u .dijalckli~ki matcliJaliz.:unc I dr.), U pokret jc posrcdno uklju-
CIO i SVOJU m3Jku, .lfolrderoberku u hotelu •lbtno /agnjec, koja je od svoje
hedne zar.ldc odv'!Jdlll dro sredslava za pbeanje i1ampanje marksislit ke
hteruturc !' Subohct. Tokom ~~ll. po zadatku Partije, ukljufio se u jevrcj.
s~u O!flladmsku hteramu d':'imu ~:\lab~·· S~radivao je u 113i!rednoj rad-
ruckoJ ltampl l pred rat sc: ISkiJu~lvo baVIO nonn:>rstvorn. Kad:t jc okupator l
u~o u Ba~ku, Hit! jc uhapicn i na!ao 5C u zatvoru u Marailkerut u Budim- I
pc~IL KllSnijc jc s jcdnom k:dnjcnick.>m oolom odvodcn u Ukrajinu, gde
je slr.odao prilikom poraz.a l rasula Druge madarske armijc, kod Ve>o
roojcl.l.
l
•• 0 Jano~u Atlasu, u jubilamom broju •Hida• br, ~/74 pik Cvttko
Afalui.w: •53 Atlas J;mo~m s;~m sc upoznao 19JJ. godine. Bio jc dak su-
bolicke gimn3Z.ijc, ali v« jc bio organizovanl clan SKOJ-a, koji je nMad·
ma~nom intcligcncijom skrctao palnju ll3 scbc. Ncln.:l ret, topb ljudska
privrfcnost, evrsto ubcac:njc i liroki knJII poznavanja slvali u njemu su nam
I
d:lli osctitl, da je 'od ku~c u scbi nosio socijalitam'. Njcgov otac: Jakov,
socijaldemokrata, I kao clan polm:la primio jc na sc:bc odgoynrajocu ulogu
u ma<!arskoj ~vjctskoj rcpublicl, a na~on .poraza ove cmo~rJra~ u Jugosla-
viju. R3dcCi u Jcdnoj novosadskoj finm ob1l.wo je celu YoJvodmu. Kao ~
vck koji jc dobro zara<liv:to, mlltcn)alno jc pomagao oH1d•. NJCKOY. stan .JC
ii
bio na iz•-csl3ll naem •kD!Il!JniStlc!J salon•, _gdc ~u se do J!OI.a n~1 ~od!le
I
1utne diskusijc, o bc"LbroJmm levotars~1m, ldCJnlm,. praklltmm, takuclum I
i pohlickim pitanjima. U ovim di.skusljama n:>ko Je moga!' slobodno d3
i:u;W svojc mi~IJcnjc, pa je mla<i1 Janoi mogao ~va SOCIJaldc.mokratska
shvalanja d3 odrlav:t stalno pod 'rafalnom vatrom •. Mladl Janot JC b1o ubc:-
l
nje, kao i zast:trela oc!cva ~hva tanj:L ·
I
I
Alias 1 j 3 smo ujcdnilki pn:vcli na 11)3c2arski jczik T~hajmcroll
•Uvod u clijalcktitk.i materijalizam•. Tako sam IZ .ncP?'repoddnc bhzfne mtlla~
da unoz.nam prosto ncvcrovatno 1.nnnjc ovog mladu!a llt rutJa !1ozo IJ:rn
dru :11 nauka t umctnosti. lJ svakoj nj~ovoj n:<!i os«;,o '!«' d.orn:>t•• osno d
l
!
.~~oj,.
soci,Dii.stitki lo:ao I dubok3 .Piivr!cnost
0
:i:k~~~~~~~~.t:J~t'!'~:. p';.,.
tcdovmh SVOJih azucavanJa PISliO JC pesmc, ko t,;.,
nak razgovorc .p rimelio
0
vodio je nau<na fliotofska d.el": · • • K,roz ~ ~ z.akone t 30 1 inkvizicijske
la il:\0 sam !lil zbog tcca
postupkc srednioc:vropskih hnSC:tnsk.ih d~va. •prf'
remam se za budu6tost
ovom krusu ~itanJ3 po5YcCUJC lohku patn~ui da jc Ppn:d nama sre<inji vek.
- rekao mi JC d\·osm1slcno :":":,zar nc v~~tvo mu se lspunilo. Nikada se
O.vaj ec bill dalcko brut~1nbl~ 1 · IPkro~ tad3!nji trcnutak i vrc:me kojc
1 1
msam sreo sa tovekom koJ 1 o 1 o
a ~ka snntrenjD I fa!ium'
mu je sleclilo. 'M:U
U lcto 19.36. Atlas ie u ~m tlank';,oput ormeanllidaje lcbdi neposredna
u Hidu opominjao kalt~ P•~ .!13 11l3•.rodnim konzckvencama I novim sl ra-
opasnost latizma. sa sv1m svo~m pn ru!a uvid sa mnoltvom podat3ka I
bovitim. svctsldm ra~om. Cla.n:>,k ~u~cijc u pc;iiticku stluaciju u svelu.
savrienun poznaY3DJt!Dt po1111' e '

78 D. Jcli<!
odabrane rnarksistiC::ke sveskc, pod nazivom KK (Komunistic!ka
knjiiica) mcdu kojirna je i Voljginov olstorijllki materijalizamc.
Istodobno p<>Cinjc da izlazi tasopis slienc orijentacije na ma-
darskom jeziku •Vajdas.Sgo (Vojvodina•) -sa navedcnim licima kao
autorima i urednit.ima. Posto je ovaj tasopis ubrzo zabranjcn, njcga
zamenjuje vee! spomcnuti tasopis •Tovabbc. Pored navedenih sa-
radnika, u njt.'Jl'lU su kao autori i rasturao aktivni omladinci Je-
vreji: Janos Kovac!-Apuci, Marton Tarkei, Torno Nador d Andor
Kaufman.
Neosporno pozitivan uticaj na formiranje naprcdnih ideja rne-
du radniStvom i siromasnim sclja!tvom, kao i progresivnom inte·
ligencijom su irnali i pcriodic!ni listovi: •Szcrvczctt munk:isc -
•Organizovani radnikc, •Ncpszavac - •Narodni glas•.
Medutim, lz.nad svih navedcnih i markistiCki uredivanih listova
i tasop!sa najdublji trag ~a ~jvodanskom tlu je ostavio za sobom
mesctnik na madarskom Jeztku •HID• (•Most•) za ·koji jedan nje-
gov istoric:;ar pise da •nije bio snmo c!asopis ~ego i pokrctc.• A
Oska~ Davtc?, pa_k, ·ka!c: •J?a sc, medu prcdratnim revolucionarirna
govonlo da JC Hzd n~a n~Jbolje uredivana lcvifurska, progresivna,
legalna me~cc!na publikact~a za dll!Stvcna i umctnic!ka pitanjac.•
. •Ht.dc JC po~cd Papa•. 1Zmcc1u ostalih saradnika, oko scbe ri·
ku~.c!llavu pleJadu vrsmh jcvrejskih publicista i to uglavnorJ' jz
Su tlce: dr Adolfa Singera, Sandora Stajnfclda.~ Miklosa Svalba,
Zatim nu upoll'!a~e sa. ra.~erarna svctske krizc, tije posledice sv:~ko oc1
~k!z.,~~~ ~~0~~~ :~!~~Je pro~ I~ ni p~l godina i. izb!o ;e ~ Alia sa pred·
" •Hid•, NO, sir. 228. m - ltJC£11, ltJCgove rodJICIJe pnj~lclje.•
" •Hid•, NO, str. 5.
" U jubilamom broju •Hidac ~(14 lzmellu 0513 1
Sandoru Stajnfeldu: •Za vreme uni\•erzitctskih d" og !lavodl sc o
- revolucionar. Po!to je vi~c puta hapkn do:tu 'J:' postao JC komunista
dri.ave i bio osullcn na dve godine robijc 'k . ~ .J~ pred sud za Wlitu
Stajnfeld jc u Sr. Mitrovicc od fmin'cnitk OJU J.e IZ _r.!:lo u Sr. Mitrovici.
~a ofo"!'i jcdan lcgalnl list' ilcgalne JK.P u '1a~'k'::tc~a -H!'J"~"j" sas z:ad:~tkom
ISI3DCU1lm OseCanjem postupao sa )' d' . ' I U C ta)nfeJd sa
liniju 'Hida'. Njcgov izh17.ak iz :z.atvo~ J~mbi01 s':!rcradao. idcolo!ko-politi~u
licki radnicki pokret. U:t pratn · 0 vc:d 'h • om . am l!"'nutak u subo-
pojedinca ono !to uli, !to muJ nedos';:,jep~:::,cd~a J%VIacJO bl od s\·:tkog
~pravo ono !lobi volco d:1 radimo u kr~ .8 ga mu ne .k!"'Ce posao.
b1smo !elcll. lzdejstvovao je kod gra':rsko tu, 1 2 '?o1f.. t'ega ne cm•mo ono ito
sv~ko aktivira prcma svojim sklonostima l parllJS og f~!kov~st~ .da sc
onih ne~os~ataka po kojima ni sanl) scbl ~ese lle uzncmtra~Ju IJudi z~
!lema l)ud1 bcz mane. Neshvatljivom vdf moguj porn~, J~r lapravo 1
Jcdne uz druge, grupis.ao je komuni 1 . mom C: sp~)ao kankc-lanca'
I tc:mperamcnta, tako da se maksim~~ ~0W:.1~ iii shrnOJI obrazoVllnja
radJ na svom :z.adatku i da se ne u li 'e ltJI IZVUce.. Bono sc da svak
nastao. red. Ncstale su one, u ilcgalno~ <po~ f<'~ drugog•.Odjednom je
I:t StaJDfcldovo& pona!anja snm upoznao eu o C.:Ste lifne :t.allevice.
novu panijsku Jiniju, ncmajuti
1.
D. Jcli<! 79
Tibora Stajnica, Emila Sterna, Emila Rotbarta, Ivana Lebla Arpa-
da Lcbla,11 Lasla Gala, l..olu Vol. U ovoj grupi ideolo5ki n~i~no
pojma d:1 ju je :z.apravo Tilo doneo ~a sobo"!· St:1jnfcld Je bio vcliki pobor·
c1k n:~utno~: metod:l rada. Za~tcvao )e I oeelm·ao od s.ojih sar.ldnika da im
sv:1ld pos~upak bude J?OI.krepiJcn dosl~-dnom marksisliCkom argumentacijom.
P~sebno JC v~l~ slat.ISlt~u., Tohkc;> <1_:1 smo )u jc .prilag()(!cnu njegovom ,.._
d1m.ku poC<!h . t nl1ZJV311 ~~~ISilu .. • 1'\:1 snstancma rcdakcije 'Hida'
$ta)nfcld .JC b10 lt:l)govori],IVIJI,, pokretao najviie pil:utj:L Svoje poglcde 1
predloge JC na odgovar.ltUCI nllctn, podrobno unapred raspravio, posebno sa
S\"Ukim od nas, talr.o d:1 pn:d r.:dakci)skim odborom nisu mu hili potrebni
'ja~ aJllUmcnti'• .Svaka ~.i~-gova miS:IO jc ~ tcikoea. prol:llila, postlljala
voiJ:I SVlh. PI~O JC tcmcljliO obr;,t!cne clanke 1Z ckononuke. politikc, svetske
situacije. Prcvodio je Krlctine p.:smc, bavio se filmskom i pozorunom kri-
tikom i dr. U svcmu tome je bio na uvidnom strucnom ni\'Ou. Uz to je
obavljao h:karsku praksu. S nckoliko vrednih I upa!cnih mcdicinskih dcla
·c ot>oaatio strucnu mcdicinsku lilcraturu. Rat je proveo u :z.arobljenickom
lugoru. Umro je paste oslobollcnja•.
II Dr Adolf Singer - pik ArJI"G Lebl u jubilamom broju •Hida•,
:-6(1~. - mi jc porucio d:1 ga posclim u njcgovoj lckarskoj oniinociji. Do-
lao sam. Dr Smgcr mi jc predlol.io d:. u svojoj rubrici •pabirci• obradim
icdnu no\'U tcmu. J"'·n:Jsko pitanjc jc sve vile dobijalo u llt:lcaju, n:kao
mi je, I to ne 5:1mo u 1'\cmat koj, \'« i u mat!arskim dclovima kod nas u
Jugoslaviji. W kada je pop Koro!.cc u sn:dnJ•m ikolllma uvco •numcn~s
\Jauzusc, to je prisililo _jc,~jsku omladinu da prh:atno ut!. .Ako ~o I DIJC:
utinila ndi 1sp1ta i pntnnllh svcdol3nstava, ona JC to ucmtla mJSlccl na
to da u promcnJcnim uslovlm:1, u kojc je cvrsto verov:~l:~, ne bude ut~cna
nesrpemna.
U to \'rcme S:lm v<'1! prcdano u ~~~.tid.} um sam .'.lmtvovao na
ovakvim priv:1tnlm l<'t:Jjcvima. predaV3JUCI JStonJU I gcogr.lfljU. Mo~m. da
primclim da sem jcdnog ill dvo,pa: jcvrc~skih prolesor.l, na um. tct:IJeVJma
su pred:l\':lh i profl:....,rl Srbl koJI su b1h gra<l:msko-llbe:alm~ 1 demokr.lt·
skih poglcda.. Prcda\·ali su t:lk i ond:1 bda se rutsla\oa JZ~odda .n:~ .m~~ar­
skom jcziku. Taj tin jc 5:1 njiho\·c: str.lnc bJio pnhvatanJe anlll:dJSIJ<k•h
poglcd.L • · k •
Singer mi jc savclovao, da u •Hiduc posta•·im na laf>Ct JCVrcJs o P''":
n 'e 1 r-o~srp:~vlj:JO jc sa mnom o ovom pitanju, kako b! usta!'ovJo da li
~i;Jimo i.sto. da li nam se pokl:1paj~ C\'Ot1'C tatke..u sly~n, glcd•!:~·"j k~jm
bil:1 slicn:1. obad\·ojica smo smatr.lli da..':"rok antJsetnJlumu ne . 1. s u-
tlvo u slubodnoj crall:mskoj konltUt'CDCIJI, kao lie;> Jed IJ? UJ jeV"')Skl.m I~~
danskim kru ov 1 m:~ bilo istic:~~to: kojl uz to d~aju a JC. cvre)J~ VIla ltlJJ,
1c ~a .Jc h':i~:~nin bio pri~i:jcn dadase: ~~?m ~:~.;nr:'~~~~J~k~1~:
11
konsll nasJIJCm k~o orulJ<m, ..1 JC lako os«oli da se IU r:~di o nctem
nadoknadi kratkl mac. Nas d~·oJ•: smo . 1 b1j0 rea 0 n~ofem drugom.
drugom. Cak, sad:l dalcko VI~ ~og:1 JC.. u a ostarcli libcrall
10
Prol~t~rijat postaje sve reyol~c·~~t~ 1J¥af.~,~~g dik~~tunt i toror svc
prema n)cmu. pos!aJu sve man]c rpc i;tim:L Zbog toga kapil~l s i~mm
manjc .m ogu IZI:IZII!. na kra~j,.komunll\' l<omunista d~"O =sa. kako b1 "'!
povlastJcama nasloJI da P~ .,!l" ~"':'~1 •3 1 umesto na sebe da g:1 usmcn
laj n:~cin izmcmo pr.lvae Jun.... ra m •
na drug! c:ilj. . 1 1 jc bio frapan tan. Slcdilo jc ~?vo
Tako sam I nap1S:JO. tl:~~tak. .Rtl~r!~cnum takodc novom intcgr.lCJJOm
nslojavani'?. snaga, odva)anje: 5 1? 0 oa liniji n:~rodnog fmnta.
sn:~ga, upuCIV:JO na novo grup.san)e
I
I;
!i

80 D. Jcli~
uzdignutih saradnika i doslednih praktifara posebno se isti~
dr Stanjfcld i dr Singer...
10. Progresivne dru~tvene oygan~a~i),e Jevre-
j a. - Duboka ckonomska i dru~tvena ~ -ka~;ntaU~.tJckog ~vet~,
izmcdu dva svetska rata, kao i tzvck u slifrum sr~act;ama, b:Ja J~
propracena pojaeanim valom antisemitizma. Po;avom naCl-f~t­
stickih pokreta u pobedcnim dttavama (Ncmafka,. Austn;a,
Madarska) antiscmitizam jc poi!:eo da prima pogroma~kt Jcarakter.
Na taj naiin je bio zaustavljcn..onaj sir_?ki .ll:s~!a~ioni .Proces Je-
vreja prcma nacijama mcdu ko;tma su zrveb 1 ko;1 ;e tra;ao od sre-
dine XIX veka pa do svr~ctka I svctskog rata.
Mnogo poVQ]jnije nisu bile prilike ni u odnosu na Jevreje u
novofonniranim iii uvceanim dnavarna jugoisto¢nc Evrope, kao na
primer u Rumuniji i Jugoslaviji- konkretno u Baakoj i Voj\IQdini.
Jcvreji su se ovdc asimilovali kao Madari, govorili madarskim jezi-
kom i razvili bogat i kuhumi ~ivot na tokovinama madarske kultu·
re. U novoj jugoslovenskoj drlavi oskraCivano im je pravo na §ko-
lovanje na matcmjem jcziku i bili su izloreni drugim slienim pri-
tiscima. Sve navedcne okolnosti uticale su da i u Bat koj, slitno kao
i ostalim regionima Jugoslavije, pa ·i Evrope, jevrejska omladina,
gotovo frontalno, na ·revolucionaran 'llafin ncgira postoj<Xe institu-
cije klasnog gradanskog d~tva, da bi putem novih i progresivnih
oblika traiila rclavanje svojih egzistencijalnih pitanja.
Od negiranja gradanskog pa do stvaranja ·krajnjcg, tada jo~
dalckog cilja, pred jcvrejskom omladinom su se nalazile dve pot-
puno razlicitc idcolo~ke i prakti~nc koncepoijc. Jednu je prufao
najrevolucionamiji pokret u tada~jcm dru~tvu, marksistitki ko-
munistitki pokret; a na drugoj strani je bila 1eorija i praksa cio-
nistitkog pok~eta, koji je hoz ~eke svoj~ oml~dinske organizacije:
H~omer hacatr, Tehelet ~van 1 .d.r., ve~om tm~o,. takod<! svojim
potrebama saobra1enu, ah Vt~e ih manJe mnrkststitkim utenjem
pro:tetu 1deologiju.
On.a j . dco jevrejske omlaw~e. koji je_ bio pod uticajem razvoja
komuruslltkog pokrcta u Subot1ct, re~enJe svojih problema (j1.-vrej-
skog pitanja) nalazi u tckovinama prolcterskc revolucije ·koja ~ iz-
mcdu. ostalo¥ lik~idi.rati i n.acionalne ~7~ike, i putcm 'asimilacije
JevreJa ~. ne;e~reJ~ktm sredma!"~· rclrtt Jevrejsko pitanje. Po toj
ko.ncepcrJt, ko;a JC _u komunt~btko!" pokretu Jugoslavije bila
prtsutn~ .od. dvadcset1)1 do s~dme tndesetih godjna, cioniuun je
~ao ~htrck1 pokret ~~.o utoprja. bto kao i 7.agovaranjc postojanja
JevreJskog naroda, kOJl, po ·tada .pozna tom StaJjinovom obrascu, ne
• ••. Dr ~i.nger je •-vakog m~ca !z svojih srcds!ava sa 3.000 dinara do-
urao hst. •N.cpszava••. a Wlos koJl'!' Je pomagao •Hid• nlje ost.ao zabeleten
k!"i Prel•.vdih
n1~tva •N~pszavcsaradmka
•• - l.'lbele-lio Je Lukal! Duia, svojcvremcni tlan ure<J.
. I' .
·.:, II
D. Jcli~ 81
udovolj~va ~i j~~n od ~etiJ;i at~buta jedne nacije (iczik, teritorija,
ckonom1ka 1 psihrfka konstttucr;a). Mcdu tim omladincima u Subo-
tici •koji pnhvataju ovakvo tuma~enje, v~ od 1920. zapa2aju se:
dr Imre Ber, ing. .J?.ndre B~. dr Adolf Singer, a od 1930., dr Sandor
Stnnjfeld, Klara Ftrst, Andor Hauzer, Arpad Lebl, Ivan Lcbl, Laslo ; !
Gros, Ruia Gros Klauber, lano~ Kovaf, Andor Kaufman, Marton
Tarkei, Jano~ Atlas, Lola Vol. Tibor Gotesman, Konstantin Laken-
bah, Dorue Hajzlcr i dr. Veeina ovih Jcvreja - komunista je to-
kom svoje bogate revo!ucionarne aktivnosti, poput svih predratnih
clanova KPJ i SKOJ-a, bila hap~ena, sudcna i zatvarana, da bi se
1941. g. aktivno ukljufila u NOR naroda Jugoslavije, a i mnogi od
njih dali svoj Zivot za revoluciju.
Cionisti~ki omladinslci polcret u Jugoslaviji osnovan je odmah
posle I svctskog rata. Njcgovo organizaciono l polititko sredgte
bilu je u Zagrebu.
Jatanje cionistitkog pokreta u lugoslaviji -kao I u drugim zem-
ljama Evrope, ~aroci.to Src:dn/' e ~~~~· bilo je uslovlj~no ja~jem
antiscmitizma 1 dcsnt~rskrh a~tsllckth snaga u Evrop1. Ctomsh .su
u velikoj veoni hili profeti naprednim po.litifki~ idejama•. !laro6to
conisutka omladina. Velikl deo te omladme SVOJU ldeologt;u crpao
ie iz marksistii:ke nauke o dru~tvu, koja se na specifi~n nafin
primenjuje na Jcvrejc.
Idcolog mark:.istitke varijantc cionizma bio j~ ~er .~o:ohov,
njegove osnovnc teze su bile: ncgacija gra~anske asumlaciJC! stv_~·
ranjc jevrcjskog dru~tvcnog i liewg identltcta; povra.tak .u IS!on;-
sku domovinu Jcvrcja - u Palcstinu; l prestrukturisanJe .kJasne
piramidc Jevreja. .
Nairne klasna struktura Jevrcja se razlikovaJ~ od drugrh na~
da kod k~jih su radnici i seljaci tinili ~iri, do~l·~·tco, ~azud~!·
jal~e strukture. Na tu bazu se i~d_i!u viS?ko -kv. • 1 ?.Van! ra rnc1,
srcdnj slojcvi a sam uski vrh tuu vlada;uca ohgarhr;a. .
Kod Jcvr;ja jc ta piramida.1_>05tavljhn~ob~~d~n~; ~o~d­
socijalnom stru~t~rom pos~:'vtl~ naadv;oj i Jntralnoi Evropi, kao
nici, zemljoradmct - JevrcJI -u•• ap d od ukupnog broja
i u Vojvodini i H_.r:vatskoj•. timh "j.~k::nde:Orumunskih i Jcvreja
levrcja. (0':'?. ~e DIJC .o)d~ osdl~.~a
1
u Makedont;t 1 Bosm. "e u 1 .:
:lvi~· zaposlenih Jcvreja prip_a-
dao jc sloju trgovaca, indus_triJalaca;t~uru
· 1 Jcktualaca i slobodmh
cionisti~ki pokrct
5 10 0
profesija. Tu soci~~Jnu i ~ ) ~~h i ~tvenih akoija nastojao
je ptztem unutamJth organ12.aCJOO
prcstrukturisati.. . I' . kim rincipima zasnovani po-
Na ·takvim 1doolo~ktm. I P<? f'f om'Jadinom nai~ao na svesr·
kret je IDCUU subotiekom JCVreJS om
dan odziv.
 82 D. Jcli~
Prvu cloniMi~ku ortwnl7.aclju u Subotici osnovali tu 1921. go-
dine: dr lmrc Vidor, dr Mlhalj Borodl, dr Zoltan l..<n"ant i dr l~
Svajgcr.'"
H:l5omer hacair,u kao ogranak c!oni~til:kog pokrct.a. u Suho-
tici se istovrcmcno javlja i kao prakti~i oblik i sadrfina om!a,di..,.
skog cloni!>titkog pokrcta. Mcau zapafcnljim njcgovim rukm·odio-
cima su: lmre Sporer, Bela Hcrlingcr. Andrija Gams. Sandor
Stajncr-Dov, Tibor Sabado~ I Andm Slcringcr-Sragaj. ~
hacair je obuhvatio vcliki dco subotitkc omladine; u jednom pe-
riodu, po nckim podacima koji se danas ne mogu pro\·eriti, broj
clano\•a je iznosio oko 300 omladinaca.10
Unutar H~omcr-hacaira, 1935. godine u Subotici i Somboru
dolazi do o~tre polarizacije, na dcsne 1 -!eve, tj. komuniste. Tilda
dolazi do intcrvcncije odgovomih rukovodilaca iz Zagreba, ali
bez uspeha. 1 policiji je nekako doslo do wiju ~Ia se d~va unutar
H~mer-hacaira, lc ga vlasti iste godine raspwtaju u svim mesti·
rna Backe, izuzev Novog Sada.14
N.ako!! nekoliko godina zastoja, u Subotici se 1937. god. osniva
orgaruzac1~a Tehcl.:t Lavan, koji je u idcol~kom i organizaclonom
poglcdu b1o nastavak H:>Somer-hacaira.
. Napo:edo sa o~om organizacijom, u Subotici se osnivaju neke
!>hcne, koJc su rclat•vn.o kratkog vcka trajanja, na primer •Kadima•
pod rukovodst\'O!fl M1rka Sckclja." Jsto tako je na slitnim osno-
v~~ obr.17:ovan 1 postoj:~o od 1932 do 1935. !!odine, daC::ko-studcnl·
sk1 htcrarm ldub •Jcrubalc (po proroku r:~:tbijaeu idol;~), kasnije jc
nazvan •:\lakabC:J•. 0\'im klubom jc ruko\'odio Andrija Gams.
u Mirko SL'k<.'li. :--'0.
."!. D•Bcn ·lht~'• .Jut cki J u(!O>Ia,;ja•,. Td Aviv, br. 3, 4/197~.; 2. H:l·
'-?''""'·:r_ h:tc.:a1r n.hl,q t,; rh:l-.ako u htu Vfl..·ntc ~~ Uv:~ JMrat...•lna krct 3 k 'i
1 ~11'1 ! Hli.J\11 u B~ . .:u • onflm ddu PoiJ;'\kc: kori jc Uo pn·O:Usvchko:Jro:
r;•r I \.o\o ' ,u, ku .. . u. H .twmr.:r hac~ur na..\tajc kao idcolu~ kopolitiCka. feo.
~ · .. l"' • . r·.•m ..: ' : 'r.: ~ot kOJt su u to vrcrn~. na tom poliriCki st b 'l
. .. u "' '•'' .. I ' lh' P0/.1\i..l. Pokrd H.3.i rJm..:r h.u.:air n3~lao !1~, n ~no'!'
. · ' · · r~ \ 1: -' uu' •n,ih t\nti<:.,ri._tiOdh pulrd a u RusiJi i ,1d~ .s~van.
' ,' -' .··•· L•·• J'"krcta. 9d 1''1~~-Y.:!,•. ft,~omcr se u samom lzr.l'!J.'
•• J llt.:l.. ... : ... t " ' ' ' ' Jdcol~··u l '"'"t..tit,.· s\·t,icv~na sintc1"a. u ~r
•
1 11
,r_;, 'U •' ' • ' Hl.''ll.\, ~ l~o. "O \' c llr Jc n.as ...~liava.njc mla t"h
. I I ~l ll!otJ\(J jliiJ'r'~·m;.,,;c 7:1 ktasnu borbu:'U
F'-= ·
o::~J3
...-. '• .:,II 1.·
. • . . :' ,,•• ,,nJII~tJ;.l llaioml.!r·hacalra koja jc obuh~
. , , . \, ,n , ".\:\1\ih, hu~a,....kth. rumunskth lcton....kih
• •·· '': J ~.·, r~.·;~. Tol..v•n 1'.135. godinc $\'t!tska organiz.3•
• 7~ '' ' l ...nu u hbc :Jkljutila n-c pm,•no fonniran~
'' \J.ul,ll -.I.. c. Jugolliiii:l\'i i~. NcmnCkc F k
,
' · • ' 1 E:•opl:. - na"odi sc u •Encyclo,..:d. l'liJ~~ ~.
· . t_;.;~-J ~7~ ··- Hl uucaca•
.. ll:..; 11 •• 1... fi ~cra. auturu.
\ , !J: ~-.;,,,. t lie no kazivanjc dr·a Andrijc Gamsa autoru.
~. ~~!i~~ ~\
t.li..~l'1..-i-.~ ii ~·;;;.;.'k.,t. 111-lN)o.·~ :..\•lh 1(,\i~lll ~ 'i-.;/i·fo~ j ;,, k. •nu~.,l .
D'o~ 'k. ,. ·, . ~ 'i\lt:..·~,·~l
" ,. i:, ~;·H~\ .t· · · "'t' · ~ •' \'" " n1
•• ·
:mu:s..'ilt.aun. ":-' • w'."""'•tt.t~ !\olft ·, ,'\.'1'!,.;·, ~ •t/t\.
=:-:::..w~ !i.Jol~jtn..'<~· ~\,--A 1ft ~\i~!\'l..!r~·,, '1'11!\i<Yij~:lt~'fi..~ ',:~.
:.L"'I 'Stl a'JI ~.,_~lr.a \r.~t~"S..'>l\•11 \ itll~'i.·h'O\·~ 'dd!\ \ 'dl·. '
. ~ lN<~tMor.'.'h 'tl'lt.,i.,isti\:~~ '<11~].."trti~!ilii'h 't'!Q~io;i 1.:\ih 'o~~·
l'~,}A. ~ ..~ . -~~'!.}\'f."'~"'~· j\.•t:bn 'n'l:il'l}i ll1X'>'i 'kM?'cl\;~­
t."l'!l.;) r.ast:rop•~ )C'T~)l-l•h 'OM)/!13,n~~ 'U Subonct. \'10\'l't~:'l\'!\. ~fi
1--a ~"'og u.~'f'Cha. ...ia 1\>rmil'a <k'r<ni.:an.\.~ fc\,-cjs\.u 'cionisti,l'U
or~JU (~~m~k~~).- •'B..·~~ro. S 'Ohriroin '1'1:1 \'l~j'n'l:dnu
us.meTeDOSt \~"'nc )C'TCJskth ''mla.im!\\.-~ I d~ se ~'Bctat·• o~tahh oo
b~istiaih polrcta u Evropi rnli\.'\)\~ samo uMhko ~tO mjc bio
antiscm~ts.ki nas.U"'jcn, nijc mog3Q da n:1iJc na simpatijc mcl!u
je\Tej:>kom omladinorn u Sub..ltici.
Pol:ucti od posta\'ke pl'Clitrukturisanja S\'Oje klasne osno\-e,
jc:vrejs'k.i omladinci iz Ha~omcr-hacaira a zatim i Tchclct·la\'an;~
nastoje da pre odl:lska u Palcstinu O\lad;~ju osno\'nim 7Jl;'lnjima
iz poljoprivrcde i po)cdinih zaMta. U tu s\'rhu sc u okolini Suboti·
ce, kao i drugim dc1ovima zcmljc, \'a! po prirodi posla, osni\'aju
centri za obuku, ttv. hah~are. Na IS km od Suboticc prcma Scge-
dinu, kod Hajdukova, na imanju jc\T~jskog \'clc-poscdnik;~ lngus;~ \
i;o:utavaju vinogradarstvo. Druga zcmljoradnicka haMara nalaxi sc
kod Podravske Slatine. A u B;~kru, na Hrvatskom primorju, jcv-
rcjski omladinci ufc vdtinu ribolo\'a. II
Posto jc probo obuku u h;~h~ari, jC\-rejski o~ladinac je nil
iz\'estan naein bio priprcmljen za odl;uak u P;~lcstn.lU. Tako vC(!
1932. godine dosta njih odlazi tamo. To su Bela Hc~lmgcr, And~~
Slczingcr- Sragaj, Eden KornStajn•. Tibor..Sa~ado~ 1 ~r. Posi~Ja
dvojica su se kasnije vratila i re~c_n)e S\'OJ!h tdcol?~klh prcokup.a·
cija usaglasila s idcologij.?m .1 poht1kom _KPJ: Om nc ~sporava~u
doni1.mu da su kao tcorJJa 1 prakSil osmvilnJC don:tov•.ne JeyrcJa
istorijska ncminovnost i nwan cilj, ~li o~i su uv•~cl1 d;~ .JC to
nc..'Ostvarljivo, ci~j na ~ratk~ stazc, ukol.1ko ~~ 1.! E\'robp! cr:=~~~
cizam. Jcr ukohko b1 n;~cJZam pobcd1o, CJonJz.am I
n~
zajcdno sa jcvrejstvom. .
0
Dok se kod m:~njcg dcla cionislil J to J?OSCb~? kod aovra~
. p I . . d revolucionaran n;~cm vrs• nave cna
1z a estm.e, na JC ~ . . kod ost:~log \"cccg deJa cionb"'i~ke
tveno-pohttcka preonJ_ent~ctJa, k pod l~kom dr-Wtvcno-politic- I .
mlade!i - u kenu, ta) ls';i uo ret, "im tc-m m. Tu su se odr-
kih krctanja u svctu, vdl se _usporcnJJ dinci u:eravali na &arad-
~vala mark~isticka P.redava~Jj 3 . 0~~og ddovanj:~, kao ~!o su
n}u sa drug•m ccntnma re10o u~ dina) sindikati redakciJe na·
KIE (Evangclisticka naJ;~rcdn ~ om a zaJ'cdni~ki izlell; izdav;~le us-
prcdnih casopisa; organ1zova 1 su se 1
mene novine i dr.

84 D. 1ellc
Kao posebno mesto u tom radu, u .kenu, ·i mala su uigrana •SU·
c1enjac (Mi~ pat). B!o je to zna~j:m ; kotistan natin dclovanja na
jevrejsku omladinu. Metod u kojcm se .putem tzv. psihodrame ula·
zilo u svest mladih i vrlio odredeni drutveno-polititki uticaj.
Na Zivoj sceni, u ikojoj su svi prisutni u&!stvovali, oZivljavao se
ncki polititki aktuclni proccs - putem uigranog sudcnja. Optclena
strana je uvek bio ncki dogadaj, ideja ili neka p<nnata lienost,
nclto Sto je optcreeivalo iii uzbuclivalo druiltvenu javnost. Naj·
obmzovaniji i stariji omladinci su bili •porotao, kao i •predsednik
sudac. Najsposobniji su dobili ulogu •1\diocac i •braniteljac. U
•sudenjuc su .kori~ne diskusije i polemicki Cianci poznatijih
marksistitkih pisaca: Dimitrova, Krlcle, Cesarca, Rihtera, Risti-
~idr.
Ovakva •sudenjac su vee sama po sebi, u vrlo intclcktualno
obojenoj sredini, vdila adreden opolitioki uticaj s izr.dcnim ciljem
i da se jevrejski amladinci ~to viSe 'Preorijcnti~ ulevo.
i P~ izvesnom '?~~!e ju~:<?SI~venskom dogovoru i~edu jevrej!lke
omladme u SubotJCI 1 ostal1h Jugoslovenskih omladmskih cionisti<!:·
kih ~k~eta je ~940.: za tu kalendarsku gadinu, ·bio fonniran Te-
~akCIJSk;i omladin~k1 odbor •Cofec, omladim1kog glasila Savcza
JCVreJskih udrufCJJJa 1ugoslavije. U redakciju '5U bili odrcdeni Ivan
Blum .e-oji nijc ~!? aktiv~ u. T':helet Lavanu, ali jc zato bio jcdan
ad naJo~r:u:ovanJJlh l'!larkststitk1 'Usmcrenih jcvrcjskih omladinaca
u SuboticJ), Derc~ HaJ~l~, Edita Spicer i Derd Singer." Do kraja
~vag man~ata redakc•;sk1 adbor pripremio je matcrijalc i ~tampao
Jseda~ bz:oJ,'~ .u bpirografskoj telmici u ~tampariji brace Fi~r u
cnomoJ ulici u Subotici.'"
Krajem septembra ill pofetkom oktobra 1940., posredstvom
'
!-aket;~b_alla, tada ve<! tlana mesnog komitcta SK01·a u Suboticl
1 aktiv•.ste u Tehclet-Lavanu, cela redakcija je grupno stavljcna
pod. uhc.aJ 5~01-a, a ubrzo i ~Ia u nicgov sastav, kao JCdan
sko;evski akttv na felu s Derdcm Hajzlerom. U tom alctivu su
" Pismo Spicer Hajzler-Editc, od 4. VI. 1974, autoru.
...y, l)aved_cn?m pismu. E.dita ~pic~r P,i!c:. •S«am se da je u okviru
!"'Jbn~e Dl~kUSIJC' 0 rclenJU J.evz:eJslcog pltanja objavljeno s"'dHre da
JCOVCCJSlcO P,li~Je ~ole m•t! J~d&no u socijalisti~kom dn!Stvcnom Ase
DJU, a ne tsel)avanJcm JCVCCJ& u Palestinu•. ureuo-
. . • Vlasoicl lta~pir!ie ~Fi!cr ~osip I brat• u Scnoinoj ullci u Suboticl
bils su napredno onJcnttSans, davah su >CIVenu pomoee 1 z.apo~l' li k
nisre (Ida Sabo). Cvdko MaJu.fev, jedan od urcdnika •li·d 1 ~f <!In~
:·"ie
lamom broju ~/1974.: •Da nije bilo dobrog starog tlb 1 PI j u JUbl·
tri v:llj1111a sina, bogarni bl bno nesralo 'Hida,' isto onako k j j D)cgov~
pre!'!odnka. Vlasnici itrunparije 'Bra~ Fikr' 5u sc s isto ,:~v~ ';!ov~ tn
b?rili sa. cc~urom kao I mi. Ako je bilo potrebno radili su 1 noe .vn -~
nla&su. !'l"IPrali naplatu ratuna, jcr su zn:lll, tim pr!kupimo novae udas '!'__
p tilic, -=nO
I -
·II
I
D. Jcli<! 85
pored navoocnih drugova bili jo~: Ervin Spicer, Endrc Deri, Ferenc
Levi iz Cantavira, kao i jo~ jedan ve~i broj nejevrejske omladinc.
Ovi omladinci su pohat'bli esperantski lrun u sindikatu, sku·
pljall aCrvenu porno<!•, rasturali easopise •Hide, alzrazc l dr.
Ufestvovali su u raznim manifcstacijama radnifkc omladinc.
Der4 Haj;zler, zajedno 6a Dulom Halasom, na gdtctneru umno-
fava razne ilegalne materijale. Hajzler, Halas i Gal su avesno
vreme bill zadu!eni za srednj~kolsku madarsku I jevrcjsku
omladinu.
Ncgde krajem 1940. !!Odine. uoei jedne v~e provale partij·
skih i skojevskih rukovodilaca u Subotici, ova trojica dobijaju
direktivu od partijskog radnika Lasla Rehaka da sa srednjo~kol­
skom omladinom do daljcg treba raditi samo po titalafkim gru·
pama. zbog opasnih novih oprovala koje su u toku.
Nakon toga Hajzler, Blum I Edita Spicer sami pokrc61, ure-
duju i pillu na pisa<!oj m~ini, .lis.t (u pet primera.~a) •Sv~sna I :
omladinac. Te brojeve su stav)jah u dlcpove svOJlh vdnJaka
u ~koli koje su nameravali da pridobiju za SK~J. . ! '
Svi onl u~estvuju u pisanju, tada aktuelmh, pa.rola: p_rotlv
ratnih ~pckulanata. skupoce, protiv zabr.u:e URS.Ov1.~ s10d1kata
i sl. Sakupljaju i doturaju pomoc poro;<hcama S\'OJlh drugova
uhap~cnih u vclikoj dccembarskoi prov:~h. . . . .
•Rat se bnim koracima priblifavao Ba~kOJ. Fa§~~m Je ~~o
na pragu zeml'e l u umoj zcmlji- pi§e jedan ad na]tstaknutljih
jevreiskih omladinaca te gencracije, Dent. H~jzler4• -;-. 5 prof~
~isti~kom vladom Cvebkovi<! - Mafek, koJa Je sa dOJl":Jt prvd
antiscmitskim merama, sa svojom propagandom ~0 . rastl no
k:lzivala i ~puclvala.. tad~nje !!!vreje~m.ladinciaik~nk~~ ~~~oc~
or
Kori~enje 1ugoslaVIJC, a kasniJe 1 0 .P1':Me . 1 e·ima
f~isti~kog rclima 1 njegove vojsk~. koJj 1~;: 11~d~[~e e:caniO:
1
je kolcbljive pojcdince.- cvreje om aNOP·~ l veziv;lo ih kao
Skolce l studcnte pove~1val~ ~a ~~orbomto finilo posle stvaranja
saveznike SSSR·a. Zahm, JO~ vt e se
antihitlerovske ·koali~je.• . • . ladine _ nastavlja drug
Onaj deo jcvreJ~kc CJOniStlcke :'em ulaska okupatora, pri§ao
Hajzler - kOJl je ).o~ ~re rata, ~vo napustio cionisticko shva·
SK<?1-u, je ov~ SVOJI~ tmom za~cvre'ske drfave.• Tada s~ komu·
tanje o potreb1 stvaran;a po;;cbn_e J dnja bcsklasnog i nac•onal.no
ni.zam i proleterska TC\'OIUl!ja,kJzg~deal tog deJa omladine, .J.er
ravnopravnog dru~tva •. jav J3 ao rc~en"e i u jevrejsku naclJU,
istovremeno predstavlja kona~!l 0 1sKOJ·u odlaskom medu
sigurnost od progona. itd. Jnstu~~1 kraj tj: rdenje intimnih
radnike, u sinaikat itd. • · • 0 ~ 30 JC '
od 10 IV. 1974.
•• Pismo Der4:l Hajzlcra autoru •
u Isto.
 86 D. Jeli~
D. Jelic! 87.
usperavao je znatniji razvoj revolucionarnog pokreta u ovom dclu
dilcma oko fivotnog i politickog opredelje~ja."' !? je bio poectak sevcrne Backe. Ukoliko jc takvih pokrcta i bile, oni su uglavnom
masovnog prilaza jevrejske omladine, pa 1 stan;th ~.KOJ-u, ~PJ, prisutni mctlu vrlo sirom:dnim poljoprivrednim prelctarijatom
i NOP-u, koji je sredinom 1941. godine brojao u sveJlrn redevtma Ade i Sente, kod tzv. »kubika~a•."
u Subotici izmcdu 40 i 50 Jcvreja•. Ovi radnici .su hili vrlo pokretljivi 1 radiU su tamo gde im
11. pot is k i region. - U novom regionu, revolucionami se nudio posao, na gradnjama pruga, puteva, ciglana i sl. I kao
pekret je uglav.nom zastupljen u Senti i Adi: Uti?lj rnalograd~skog takvi oni su ~e~ce dolazili u dodir s naprednim sindikalnim i
palanackog mentalitcta, sa uostalom polJOpr~yrcdnom protT:~od­ revolucionarnim pokretom.
njom, zatirn nepestojanje forrniranog mdustn;skog prolctanJala Pored toga c:1aci I studenti koji su pohadali ~kole u ~zvijcnU:O
centrlma (Subotica, Beograd, Zag~b I ~r.)_ su .~cUe dolilZth ~ dodtr
5 idcologijom radnickog pokreta 1 uklJUCtvah se u napredm revo-
a 2ivau Milisavac, •Poruke im rdetakac, Novi Sad 1968., na str. 31-l.l
navodi pismo Tibor.L Polaka upu~eno roditcljima, 9. X. 1942. ll·· pre ~ego lucionarni rad. . . . . d' • 1
!to je !z suboti~kog zatvor.L sa k!Wljcnltkom jcdinicom odveden u Ukrajmu: Jevrejsko stanovni~tvo koJe )c ftvelo u toJ _sre •.n1 t ug avnom
•Pitam vas k.akva bl me buduenost Dtckivala, kada bl stanjc ostalo ovakvo obavljalo posrednicka i sitno-trgovacka ~rumanJa (bak:tlstvo, -I
kakvo jc i da se ni'l:lm obreo ovde gdc sc sada nala.zim, nikak,•a, to je otku erja, ·k o!e) utim prufanje odrcdcmh ~atsluh ~stu~,
normalar{ odgovor na to pitanje. Znnat nc bih mo~ao da izutim poJto s:un a mfnj~ prufanjcm intelektualnih usluga (lekan, a~vokat1, no~t-
I I.
Jevrcjin, nc bih mog:~o da se zaposlim ni na lntelcktuolnim pos)o,·ima, opel
rl) sc najvge preko svojih c:1aka, studcnata_ I rad!l1ka po vectm .r' I '
zato lito sam Jcvrejin. Daklc, preostalo bl ml samo jcdno, da sc odam tor-
barenju I sitnoj trgovini, luo i svi Ievrejl kojl ncmaju nuvaca. Daklc, pre r:du~trljskim centrlma ukljucivalo u rcv~luctonarnl p_okret. . 'I
ncgo !to sam -pOCco ono !to sam l.'lpOCeo, dobro sam o S\'cmu 1'3Zmislio. Medu istaknutijim naprednim licnosuma tog pottskog)k~Ja .I
Najud sam sc odlutio (jol u Bcogrndu). Uvidco sam da nc:jcdnakost mc:du
ljudima n~ moci dugo da potraje, video sam da u fivotnoj borbi - za 1 • dr Sandor Bo~n (etac aktivistkinje Magde B~a? : .3 0 '·'I
koru hleba, pobeduje onoj ko ima vile para. Zntim sam u B•'OJ:I':l<lu I
svugdc video bcdne stnnove u kojima ljudi five kno f.ivotinjc, boljc rc:tcno
r~:;~Ji~rogresivni judi-~I tih »parl~g v~ro§ict ·~~t~~i~~~~
idejama se sreo na stud•Jama, a zanm JC po raJ J
ksa !
pate sc. Io! mnogo !to-!ta s:un video i protitao dok mi se oci najud nisu !I
Oktobarske revolucijc i madarske komune. •.
otvorile, jer do S3da sam uistinu bio slepac,. , Pre ncgo 1to sam stupio no
taj put, mnogo sam rnzmi!ljao o nicmu, Znao sam a i stariji borci su ml .. b matcmaticarem Jakobom Bo,anom, :j
Zajcdno sa svOJim ratom, k o'nik ucestvovao u bor-
govorili da jc taj put tmovit I teJ.ak ... Po!to sam sve to znao, a u svemu
unapred rnzmislio, uvidco sam do jc ova idcja za koju sc borim nnjbolja I (koji se tek vratio iz Madarske g_de tc l'ho i~t~rvencionista i tame
da na svetu n ije nilta lcplc ncgo da fovck postanc ~Jan takve zajcdnicc u bama madarske. komun«: prot~v ~ ' 1919 i 1920. g. u Subotici:
koju vcruje. No, unaprc:d sam odlu~io da, rna koliko vas voleo i po!lo\·ao, ranjcn), on ispo)java svdOJU dk.ttvn~jiki re~olucionarni ~trajkalkl
da vnm o toj stvari n~u ~~ ni ~ti. VI i7.vcsno smatrntc da to nije bilo Ovde se u to vrem«: oga aJU v asom okupljenog radni~tv:1,
pokreti. Istupa I d~1 govor prcdo.fse u to vremc nalilZio 11: tzv.
lcpo od mcne, ali i vi islo tako mornte shvotiti da bl, da sam \'am o tome 'I
govorio, sve propalo I vi biste se protivili I odgovor na pitanjc bi bio: za!to
se bd ti me!ai u tako opasnc slvari. Mofda b ismo sc rasprnvljali o tome I na trgu ispred Radnrckog doma, k J. d 'c bitten (list); pa b•va I I'
posvadali ... Nisom htco da kvnrim n.spolot.cnjc u kucl I, kao 1tn znatc, •Kaka! §koli•. Zajcdno sa hra t.om tz ;?rajknckog pokrcta i tzv. ')
testa sam tinio ono !to se nijc slagalo sa mojim uvcrenjima, samo da bistc
vi bill zadovoljni ·na primer, redo\Tti odfasci u crkvu pctkom uve.."e i subo- hap§en. U tcroru poslc s1o~1JCn'::d sudom i d:lljc brani i osl~ !I I

tom I jo1 nckc vcrskc radnjc tinio sam samo da bih vas udo\·oljio po!to ,.zelicevog pucac, on kao sudtJa, P c a primoravaju da napust1 ),
se one nisu ~l:~golc S3 mojim oprc_d cljcnjcm). Ht~ san:' da budctc udovoljni ba·•a borce i clanove pokrcta, zbog egal g 'j u Senti Kno advokat ' ~ I

sa mnom. NISam fclco da povrcdim vaJa oseC:inJa koJa su jo! U\'ck sn:l.f.na " d
mcste sudije. Otvara a vo a k k t 5 ku lance
Backoj.u Pored redovnog
art · ~m-·
no !lad:\m -~c d!'- ~le s Vl\.'ttl~m i sami uvidcti da je to obi~na prita: promcnio je vi~ m_c~t;\bora~ l~tcuraturom. Saraduje sa Karol;cm
stan obteaJt, secanJC na onaj veh~i s l!"h koji 11"!" je u dubma ostao jo1
~ praoov!'ka. paklc:, taknv sam b1o I Ja. blosno JC da sam bio dvolitan . , , manja bavi se pubhcrstt om 1 . .vred ·h radnika
2t~ot me JC pnm!'!"'O da bud"!"' taknv. No, tnknv sam bio samo u ovom slu- anizacija polJopn ·"'obe1 od •I
taJ'! ... Sad. otpnhke hnatc ~~~vu prcdstavu o mcni u toku poslcdnjc d\·e .. Jano~ Urban, ND: oA<I~nskaano~ako~ (19-11. osullcn •. riv::C'dnog 'I I
g~ne •• • Bto sam nat1s1o s ~1m da ru k:~d - lad doSJ>Cti u zatvor .. . To koju je predvodio nadmear. Kal.'!" organi~ciia ba~koc. poiJd):.k:l 1937. I•
IIIJC t'.'ko stro!no. Sam'! scbe !reba ln-:ovnti za bolj u budu~nost. Kao !to okupatora), ko? n_aj~ol_ucJOIUl~IJKon\!resa poljopriV!"ednih 'Q bcspo:
1\a
1. $3!"! zna_tc, ." dana!nJ'C ~remc odiuru1e se o sudbini fovcfanstva. IIi tc
)JUdi 1 da!Je ~.ve~ .u bcdt 1 bczm"mo trpcti prepu!tcni olo! u koji mi nazi·
proletarija.ta, b1la Je ~~kiJ!'.,~~kol
0
~
krillkovao ruk.?~~n';· vl:fdalo. me4u :1
u Novom Sadu, 1.ato •193s-1936. a I raniJicliS str. 35 I 37 :~
v.am? bl!r~O:tziJa, 1ft u se, pak, s~ preo~cnuti. .• Vcrujtc da oni milioni slica I velika beda Jc: ,to 0~otkog Potisja• - be • se 112 I

)JUdi kojl sc danas bore za -to, u sv1m krnJC\>11\a 5\-eta, znaju za!to sc bo~ poljoprivrednlm radrucuna
i stradaju .... navedcnog dela.
.. Majtenyi Mihaly, NO.
 88 D. Jell~
Cebom, poznatim komunistom - u~iteljem iz Ade, kao I sa akti-
vistima pokreta ~em!Ja~a iz Sente. Na sudu se angaiuje na strani
pokreta, besplatno vodi parnice, brani sindikaliste, komunlste 1
seosku sirotinju. Daje pravni savet i time spretava da Radnitki
dom u Adi bude zatvoreo. Ubijcn je jarruara 1942. g. u poznatoj
raciji u Curugu. Njegov brat, Jakob, bio se nastanio u Banatu
u Kikindi i stradao je na Banjlci, 1942. godine."
. En~re Canji i Lajo! Vig, Jevreji, pisci i publicisti iz Sente,
pnpadaJu onom krugu javnih radnika, pred II svetski rat, koji
su se u toj zaparlo~cnoj sredini tretirali kao libera!no orijentisani
napredn!.ljudi. Oni vr!_e .Pozitivan uticaj, bili su prva razvojna fv.a
onih ko11 su se kretah JZ Sente na !kolovanje iii rad u ve~c pri-
vredne ill kulturne centre.
Glavni centri revolucionarnog dclovan;a
u iuf.11o; Ba~ko;
1. Rad P.artijsk.e I skojevske organizacije.-
Nak?." po~atih dogadaja u vezi s .Obznanomc, u jesen 1930.
razb•Jena JC cel?kupna organilacija KPJ u Vojvodini. Sav kadar
u ~ovom Sadu JC uha~~n. Tek 1932. <lolazi do obnove partijskog
:a a u !'lov?m Sadu. Pnvremeno, centralno rukovodstvo, uputilo
JC u Vojvodmu kao mstruktora Jo~efa Apta, koji je do svog p<>
nov_nogJovratka u B~ uspeo da sredi partijske vcze u Vojvodinl
pa 1; ~v~m Sadu, i organizuje partijsku tehniku u Novom Sadu'
d art;Js .om orgaolzacijom u to vreme, u Novom Sadu rukO:
vo. e ~~alJ S~mu, Hugo Strascr i Janoo Geier. Ali ubrzo u
rO]VO~IDJ ,do)azl ~-0 J?ODOvnog hapJcnja (J7 kornunista) !to dovodi
o os;ranJa parhJS~Ih organizacija u Vojvodini. · mesto zauzimati jevrejskl omladmac, V1ktor RozcncvaJg.
0 drug~ polovme 193~. u Novom Sadu dcluju dve poscbne
grupe komumsta, meclu ko11ma se svojom organizaclonom 1 lnte-
lc;!tual~m spos?bno_!~u istite Viktor Rozencvajg, Jcvrejin. Posred-
d ~m ozencv~Jga I Utvana Bcrnata dolazi do povezivan·a tih
p~d:d~j~izta~~je kf do f?nnt iranj} pkartijske organizacijc. lom J
J a k a b , Tibor Goldmanomurus a, meuu
aktivno . su od Jcvreja, Ma ~a!
Prikupl'ojima
1934~~~~~~~~Js1ker!':~~~=:J~e ~rk~j;j~~d~~:;¥~;~mbra
!a~n~ta=n~~;~i~e~k~l~;n~?i·1 5oJtV::t~:~jeN;vf~~
~~~k~mS~~~Yzai~~~~og tela on je ~"J~e~ d! ~r~~~c~I!
Januara 1935. dolazi do ponovne vclike rovale
uhap~en
je i osuc1en na !est meseci zatvora.p · Rozencvajg
"'Jsto.
D. Jell~ 89
Krajem 1937, posle izdrlane robije u S. Mitrovici u Novi Sad
se vra~a Pavle Pap, I uzima vidnog u~cl~ u obno~i partijskog
rada i PK KPJ za Vojvodinu, ~koji, kroz svestrani rad 1 angU<>
vanje komunista u demokratskim dru~tvenim organizacijarna, lma
za cilj mobilizaciju rnasa protiv fa!izma.
Tokom 1938, u Novom Sadu je uz prisustvo Keti MinderoviC.
I
-Ser i Bclke Bembas, Jevrejki koje l ive u Bcogradu, formirana ' I
sekcija vojvoc1anskog lcnskog pok.reta, u kojernu je istaknuto
mesto imala Livija Bern. .
i
Februara 1941. godine, u Novom Sadu ponovo dolazi do pro-
vale. Uhap~eno je oko 15 komunista, medu njima su od Jevreja
Livlja Bern i Ma~a~ Jakab. Pri provali jc otkrivena tchnika i ltam·
parija PK KPJ, Jtoja je radila od jescni 1940. godine i u poslcdnje
vreme hila smcltcna u stanu .Ma~a!a Jakaba. No, to je bilo pred
samu okupaclju, svi uhap!enl su poectkom aprila pu!teni.
2. Napredni omladinski pokret. - U jufnoj
Ba~koj 1 Novom Sadu, jo~ od osnivanja ~ove jugosl?vens~e
drtave omladina je uvek bila u prvim redovnna u borb1_ prouv
svega ~noga nazadnog: tiranija, socijalne nepravde i. nac10nalna
ugnjctavanja, a !to nije nestalo sa propa~u stare 1 om~~-ne
fcudalne Aust<>Ugarske Monarhije. Nczadovoljs~vo postoJeclrn
stanjem se ve~ po tradfclji nalazilo mcdu ornl_admom. To !'cza-
dovoljstvo se podjcdnako ispoljava medu radmtko~ omladmom
u Radni~kom domu kao i medu dacima u srednJ!m !kolama.
Tako ve~ 1930. god. ~ novosadskoj gimnaz.iji se ~orm1ra oaprcdna
litcrarna sekcija, u kojoj ~e tok~m nar~dmh godma v~lo.,zapafcno
Silo je to razdoblje sve v~~eg prod~blji;:ti~J~k~aend=~~r;:~
vladavine velikosrpskc burtoaziJC, ¥ada JC k ~ In i socijDlno
lic!ne diktature nastojao da skr!1 otpor naclona 0
- 0 ·c jcdna od nnjisl~knu-
n Viktor Roz.cncvajg ro<!c~ Jc: 1914. S.00 ~ne. n J krctu u Novum S:tdu i .
tljih I najo~raz~~nijih li~nost1 u kNm·u~st~'du~ tfdc jc: prim~i.cn 19~3. za
: i I'
pre rnta. Gtmn:J.UJU ~c poj hardao .u 0p~ skojcvsku organiuoctJU u ~u'!'na·
tlana SKOJ-a. Tc godmej c ~~~<1u;lo je velcrinu u Z:l~rcbu. ~~~'..":"0
zi 1i. Clan KPJ postiiO ~ 19· . . l restvovao u svtm napn:unt!D
dCtovao medu studentima l radn~.ctm_a Y komilct KPJ u Z:lgrebu. B!o
I' I
',I
akdjoma kojc jc: org~ntzovao. ~"k"crzttc~~ posebno ekonomikc. I ~ tth
je odlitan poznavalac marksisltf e nau . ' • ra<lnitkim organi.UictJ:Im"-
oblasti je drtao pred3vanja u studcn~~~..~~ j~ dolazio u sukob sa 51"'
Zbog svog revolucionam.C?I dclovanJSnom prilikom tdko ozledili ~i. K:lo II
dentima frankovcima. kojt su mu kst mes<.>cl 7.alvora od sud:l "" u!ttlu
I I. lI
tlan KPJ osu<!cn je lJfC rol.a .n:a • kao tlan KPJ od t.btekove lfa-
ddave. Noro 30/ 31. III 1941. bto uhapsc:t;t.. red3h> ust31am:a. Zatvon;n Je
1
danske wtlte, koja J:a 9Jcvr. ~f. ~:~~n ~ Maksimir I stplian. ~~~
11
u Kerestincu, odakle .Je • •
sa ~m grupom komu_rus a m
Ad.tija I Olokar Keziovam.
1
cdu kojirn:a su bili Sr&n nc:.t,
I. .I
I .
l II
 : I
I. ''·\
•I -
; .I
90 D. Jeli~
D. Jelit 91 .I
~ ' I

obespravljenih masa. Nezadovoljstvo sa postojecim stanjcm naro-

C!:ito je bilo jzraleno medu radnitkom i datkom odnosno student-
skarn omladinom, koja je i u Batkoj, uostalom kao l svuda, bila
sklona progresivnim dru~tvenim krctanjima.
Toj i takvoj ornladini su dobrim dclom bile okrenute smernice
VII kongrcsa Korninterne, u kojirna je omladini svcta predo~a\•ana
opasnost fa~i1.ma. U tim smernicama se poziva i omladina Jugo-
slavije da se na platfonni Narodnog fronta ujcdini i svrsta, zajedno
sa svim slobodoljubivim, naprednim, demokratskim i antifa~isti­
C!:kim snagama protiv naleta ekstremne desnice. Te smernice su
jo§ vHe istaknute i konkretizovane na VI svetskom skupu komu-
nistitke omladinske intcmaciooale. Na tom skupu su aktivno
u~estvovali i omladinci iz Jugoslavije. Na tim smcrnicama pokre-
nuta .i e jedna ~iroka, organizovana aktivnost, izmedu ostalog i
omladine u Batkoj.
Sirom juine Batke nitu omladinska udruzcnja. U St. Bc(!;eju,
1934, formira se udruzenje jugoslovenske napredne omladinc. Ono
pokrece svoj list. •N~a rete. Pod patronatom Matice srpskc.o
u No~om Sadu ;e 1935. osnovana Studcntska matica. U ccloj
Batko; se oseea sna!an uticaj studcnata i studcntskih udruzcnja
kao ~to 5?! yojvo~anska aka.dernska trpcza u Bcogradu, Akadcmski
klub •Mih:ul Poht Dcsant1cc u Zagrebu, jevrejska studcntska
m~~ u Bcogradu (u suterenu a~kcnaJkog hrama u Kosovskoj
uhc1).
. Svi ti naprcdni uticaji i strujanja dove!i su do osnivanja
;ednog sveop~teg omladinskog vojvodanskog pokreta - omladin·
skog kultumog, p~vred.nog 'POkrcta - OMPOK. Potctkom scp-
tem_bra 1936. fonn1~ Jc OMPOK, a vee novernbra isti pokrece
SVOJ organ •N~ ZIVOtc. Pocctkom januara pokret u Vojvodini
obuh~ata 20 mesnih odbora sa vi~ od 2.000 (!;Janova. Pokret sada
kro~. Jcdnu populam~ .e~iciju, zvanu •Na~a knji~icac, pokrcce ~iru'
akCI.JU prema .sclu. C1IJ JC unapredenje scla I politi~ka mobili1.acija
U toku same skup~tine, kao i kasnije u livoru OMPOK-a,
istaknutu ulogu odigrala je Jevrejka Keta Mindcrovic-Ser. Ona jc,
:·I
prisustvujuci skup~tini zajcdno sa svojirn rntdcm Cedorn Mindc- ~ ·:!
rovicem, imala znatnu ulogu u pripremi skup~tinskih dokumcnata.
Por ed toga istupila je pred 9kup~tinu s jcdnirn zna~jnirn prcdlo-
eom. Trazila je da se razmotri pitanje izdavanja pcrioditnc male
,.,I
knjizice, koja ce imati za cilj prosvccivanjc zaostalih scoskih masa. !
Taj predlog je skup~tina u natelu prihvatila. ·
Po zavrlctku skup~tine, Keta je podrobnije obrazlozila Nikoli
Mandieu i Zivanu Milisavcu svoje predlogc. Ediciju bi po v~
r37..radenom planu priprernala ona I Ceda Mindcrovic. Njih dvoje,
1.apravo ona, bi osigurala i matcrijal~a .sredstva." Omladi?~~i
pokret je na taj natin samo formalno b1o 1zdavat, dodu~e edtCIJa
bi se ~tampala u Novom Sadu, odavdc rasturala, s obzirom na
to da su u Beogradu bile ncpovoljnije prilike za izdavanje napr:ed~e
knj igc. U novofonnirani Glavni odbor OMPOK-a, od JevrcJa JC ,, .
' .
u~la Livija Bern.... . . .. ·
U organima, tj. mcsmrn orgamzac!Jama OMPOK·a, t~kodc su
bili anga!ovani mnogobrojni jcvrcJski.ornla~incl. U up~v1 mcsnog
odbora Novog Vrbasa bio je FranJa Sllbcrla;tncr, a u T1tclu Karlo
Gutvajn u Somboru dr Andra~ F1~cr.
Pri;utnost komunista u OMPOK-u se uvek oi na S\'akorn _mes'cJ
osecala. To poscbno vaii poshl do Iaska P~vla Papa . ~ NoVJ Sa • I
1937 Pap ce sc umcsto Nikolc Pctrov1~a ukl~u~1t.I kao pred· :.
stav~if KP u OMPOK-u i u~cstvo\·ati u orgamlOI"aOJU OJCJlOVC drugc
skup~~-~~ 1938. godine, uocavajuti prayi lln~~aj OMPOK_-a, ,·Jasti
cc a za~raniti. Ali uticaj koji jc on vee JzvrJJo ostacc u·-a!an. ..
g . . k r e 1 _ u URS-ovim sindikaurna, koJI
3. S 1 n d I k a I n ~ ·Po . d. svc viSe ran·ijali pod ncpo-
su se od po(!;ctka tndcsctlh g_o ma N , rn Sadu dclujc niz rad- I

seoske oml~dme u OMPOK. srednim rukovodstvom kornum~ta, u . mo . I

I
nitkom -pokretu ..odanih ..simpa~Jzcra I ~~;tss~dikatima sc pri·
1
!J pripr~mi osniva~ke ~kup~tin~ OMPOK-a zna~a.ino mcsto je
!:
zaUZirnao V1ktor _RozencvaJg." On ;e podjednako prisutan u pri- Mcdu JcvrcJirna koJI dcluJU. u ~~ ctar, Rudolf Grin, tapetar,
premama, sastavljanju i rcdakciji referata 1 dokumenata. mceuju: Arpad Vcrtd, M~ca! Ja~abk / nc Levi, obucar, Bernat
Andrija Lederer•. trgov~~k1 porno 01 • ere
refer:a~i~~i~~-iNID~~.ss~;?: Akademlijd~ su pred-:i.~cna
dva Svab, tipografsk1 radmk. . d a od zna~ajnijih figura
d. k! '--t . IJI . mcne om" me sa ram••m omla-
ms . m 1>0....-.:. om, a Jednn o lclnJnma savremcne omladine Prvi ' Arpad Vert~ jc ~cduBd~ ra~~ J~~gim .pitanjirna je izu·
Rad_u]kovu, ah je ra(!cn k<;>lektlvno: teze za referat pripremill SUJ~p~:~~ dru~tvcno-politi~kog fivota a e. . ckn" I
cv_aJg I S: MaUJc:v•~. • 0v1 su se savetovali sa Nilcolom Petrov·6> • ¢ed . • 1 Mindcrovi<! je mopl3 .dnll n:m: me: .,I
redlog jcr je u Bco,:ndu. pose ov 3
m1rom Mmderov•6>m, Radovanom Zogovieem 1 Tor.om M<lrkov·d. m. <> •• Po zav~ctku skupS!Ine .fc ~ dobro uhO<bnu _trgovmu~.~ ~':niju
~ ~0~",:] 1 :J!ld~i ~m~~mc Je t~b~lo osvctliti i nocio~ar::'.; !~~~
0
1
zvajga i T<iz.c ~~kJ~a g;.,(!.,'::JoviJCVI~ na osnovu rcfcrata V. Rozcn-
zaradc on:1 JC pom3 - "
~rjem, u B:\lkanskoJ )ll\<;1. Iz 051~:eml3 dim I t31cnto•"""'!" jch,redmm
•

..i
refenlla su potom izvd ill v. Roz.cncva'i~~ ~'dfJj /J:ti]':'v'it.
Rccbkciju .i a poscbno ~e jmala bri!IJIV s~;al~· Jov:m Popovi~. Ko¢:a lbcin · I .
piscima, lr.oJe je nov~no poma ·
,. :t. Milisavac, ND, str. 65· \ .
n Isto, s tr. 152. I.
l
I
 92 D. Jeli~
zetna li~nost, ne samo medu progresivnim Jevrejima nego i u
rndnitkom pokret~ Ba~ke uo~te. Kao madarski komunar, koji
je pomoeu dr Dule Nadora, lekara u Subotici, uspeo da se spase
hortijevskih ve~ala, u logoru Zalaeger!Jeg,n odmah po dolasku
u Subotic,. uklju~fo se u revolucioname dogac1ajc." Podjcdnako
je neumoran horae za radni~ka prava u Subotici, zatim u Novom
Sadu, u sindikatima, u legalnoj Socijaldcmokratskoj stranci, na
njenom Jevom krilu koje saraduje sa •komunistima. Jedan je od
osniva~ druhva •P.ri{'atelj prirodc•. Od 1927-1930. je osniva~
i glavni urednik, nedc jnog radni~kog lista na madarskom jeziku
•Munkas uj~g. (•Radnitke novine•).
Nakon smrtl Maksima Gorkog 1934. g. Vcrtd je jedan ocl
glavnih organi7.atora jedne od najve~ih komemorativnih manife-
stacija u Radnitkom domu, u predratnom Novom Sadu."
Vee u danima flitlerovog dolaska na vlast u Nema~koj, pozna-
vaju~i dobro ideologiju nacizma, Verte~ razvija mcdu ~irokim ~ra­
da~s~im i bu_rioaskim slojevima Jevreja, u NO\'Om Sadu, plodnu
poht1~ku aktivnost, Neumomo signame opasnost koja preti ne
samo ncma~kom narodu ve~ i <!itavom slobodoljubivom tovetan·
stvu, ~gotovo. Ievrejima. Njegova argumentaciia je vHe nego
stvarna .1 u~edlJiva i mnogi. bogati Jevreji (izmedu ostalog, vele-
trg~>Vcl lZ f1rme •Sosbergcr 1 Kon•) ukljutuju se sa znatnim sred·
Stvi,ma u k:Ug onih koji_pril~u za ..Crvenu porno~• . Zbog ovakvc
svo~e •protivdr!avne aktlVnostlc Vertcl se zajedno s dr Sandorom
StaJnfe,ldolf! na~ao rne~u prv_om <!etvoricom Batvana koje je ne-
narodm ref1m 1939. g. mtern1rao u bilc~kom logoru.
. Drugi Jev:ejin, Ma~§ Jakab, tapetar, kao sindikalista 1 komu-
ru~ta _poznat JC p~_1ome ~to je u svojoj ku~! do provalc 1941. g.
pnknvao !tampan;u PK KPJ za Vojvodinu." Za Jakaba je bio
lvrs!? !ezan Rudolf. Grin. Jcomunista i sindikalista koji je od
spkartt;~~~ _rugova h1o posebno ~uvan, jer jc bio bcz jugoslovcn·
og u..<LilV.d
1Janstva.
'" Ubto saop!tenje Tome Nadora dato autoru.
.,. .Kalman Petkovic!, ND, str. 36.
,. Urnetni~kl program je s 'VI!likim u.spehom lzvel k 1 · prclazi u ruke komunlsta. Od 193S~~up~kupmne februara 1937,
pupa_•Radnikc, zajcdno sa radni~kim tambura!kim z~rt!'n:uJ::d'tmt nt~ka
lSpUnJenom, u cmo dckorisnnorn salom na oO 1 d
venovog posmrtn'?\1 mada izvedena ·e' jed
I' . . · 1
po puno
~ P? IC!JC, w: zvuk~ Bet().
~ifkih. manifestaci)a u Volvodin.i, vrio lilld'::ajan ~f~~hP~ratnjh {I'd·
o~4inskog k'!!'l•l~ta KPJ ~ Vojvodinu, Laz.ir PlavJic, iz So~g~rae an
0
JaSJc':bp~~J~l:va~r'i~jj ~~J~ :;'J!~7j ~~ali,icbruara
1941.
pokleknuoZdpresekao. Je seb1 vcne. - Magnetofonsk.; bel~ke :a :.U~
u stanu ravka L•nJanova od 22. III 1973 p · · M' l C
:I
n a
Ti!ma, Viktor Novosel i Zdravko Isijanov' S~1ru, no!.!: .obadnstiki, To!a
Nador Toma I PavL ' •-,..•KDJe a autoru
- · . . . .-: ·-· ·.--·-·
D. Jelil! 93
Obuwskl radnik i vlasnik obu~ske radnje Ferenc Levi je
pored ostalog pozn~t i 1lO 'l?m~ !to. je u svojoj radnji lsklju~fvo
za~ljavao komumste (RadtVOJe Cirpanov, Lajol Budai, Ferenc
Banga i dr.). · · I
Bernat Svab, komunista, bio je aktivan kroz radnt~ki §ahovski
klub. Bernat Velner - Berci, grafi~r. flan KP, bio je povezan ·'
sa Dordem Zli~i~em, sekretarom PK SKOJ-a za Vojvodinu.
i
4. Udrufenje pri'vatnih namelt~nHa-SBOTIC. I!
_ Ova organizacija je hila pokret koji je posle 1 svetskog rata : i
od ~isto humanitame organizacije, pod uticajem Oktobarske re-
volucije i revolucionarnih vrenja u Evropi, pGStepeno prerastao
u klasni sinclikalni pokret. . :!
U njegovim tclima, u prvim posleratnim godinama, imall su
\'ccinu socijaldemoktratski i malogradanski element!, koji su se
protivili otvorcnoj kolektivnoj akciji organlzacije, Tek kadoa su
dircktivi u SBOTIC poteli da prodiru tlanovi KPJ, kojl po~d
~utarnje borbe protiv oportunistickog rukovod~tva usmerava1u
i rad organizacije na ~orbu z:a pobolj~a~anje livotnfh ~ radn_ih
uslova, na unnpredivanJe radmh odnosa 1 socljalnog os•gu:anJa.
o · su vodili i ~trajkove za kolektivne ugovore, kao I akcijc z~
lz~re radnickih poverenika i dr: Sve j~ to ptivuklo p:lfnju fl·
. ' k · namcltonikn i vezivalo th sve VJ~ za komunlste.
no~ru a 1
• 'I! ..
Novosaclska podrufnica se vc~ 1923. JS!I e SVOJim na~re
dn'm
M
programorn, zahvaljuju~i podr!ci ~beglica, ugla~om JcdeJak! k!
dara koji su preb~gli u J~;~gosl:lVl!~ r:~c~g~ik~;r S~ark.\tarko
tu seb 1S I • Andor Valdman Jan~
mune. Od napredmh JcvreJaS
FiSI, Kalman Halas, lgnac t~n ergcr, •
Fusganger, Miklo! Fat, Joief V~JS i dr. klasna o~tricoa
Nakon ~estojanuarske dJkta~ure, kada jle nnlazl kao drug!
SBOTI<~-a bila otupljcna, od JevreJa se u uprav '
potpnxlscdnik, Htvan Hajdenfcldcr. da fl ovi Partije lnfi1-
Posle poznate di:ek~ive CK KPJC ::avo':
Sndu postcpeno
triraju u postoje~e smd1kate, SBOTI u om odboru Od Jcvreja
se nalazi Fric Lebherc; a nak(_ln g . vr~~or Vincer i Sandor Klajn.
u upravnom odboru od JevreJa su. red pred sam rat, 2. 1 1941.
U rukovo~s~ i.zabranom ne~!.o: Sadu, bcz opo~~je d.de
0
godine, orgaruzaCIJU SBO_TI~ u Jevreja su u upravi LiviJB Bern,
u svojim rukama komu~ustl, ~ d If Hadler, Eugen V~. Marko
Viktor Vincer, Ma.ks Rihter, u 0 b er.,.
Fgt, Kornelije Lalijer i Ferenc Sosen erg .
saonc
,. Milorad Mkovi~. dr Jcrkol R.rf.6'lovi~
1902-1941, Bgd 1971, ~tr. - ' '
Novica Petrovi¢ - S.
247' 21!7, 347, 357, 358 I 424.
' .
B.
 92 D. Jeli6
zetna li~nost, ne samo medu progresivnim Jevrejima nego i u
radnifkom pokretu Ba~ke uo~te. Kao madarski komunar, koji
je pomoc!u dr Dule Nadora, lekara u Subo~ici, uspeo da se spase
hortijevskih ve!ala, u logoru Zalaege~eg,n odrnah po dolasku
u Suboticu ukljuflo se u revolucionarne dogadajc." Podjcdnako
je neumoran borac za radni~ka prava u Subotici, zatirn u Novorn
Sadu, u sindikatima, u legalnoj Socijaldcrnokratskoj strand, na
njenom Jevorn krilu koje saraduje sa •komunistirna. Jedan je od
osnival!a drufura •Prijatelj prirodec. Od 1927-1930. jc osnivac!
I glavni urednik, ncdcljnog radnic!kog lista na madarskom jeziku
•Munkas ujSligc (•Radnic!ke novinec).
Nakon srnrtl Maksima Gorkog 1934. g. Vcrtd je jedan od
glavnih organizatora jedne od najve6ih komemorativnih manife-
stacija ~ Radni~kom domu, u predratnorn Novom Sadu."
Ve6 u danima Hitlerovog dolaska na vlast u Ncmafkoj, pozna.
vaju6i dobro ideologiju nacizma, Verte! razvija medu ~lrokim J!Ta·
ctanskim i buri.oas~im slojcvima Jevreja, u Novom Sadu, plodnu
politil5ku aktivnost. Neumorno signali!e opasnost koja prcti ne
samo 'llemafkom narodu ve6 I l!itavom slobodoljubivom c!ovcc!an·
stvu, pogotovo Jevrejirna. Njegova argumcntacija je vi~e ncgo
stvarn~ .i u?edljlv~ i rnnogi bogati Jevreji (i7mcdu ostalog, vcJC-
!rgovcJ lZ ftrrne •Sosberger I Konc) ukljul!uju se sa znatnim sred·
slvi!f!a u k~g onih ~oj!.prilaiu za ..Crvenu porno~•. Zbog ovakvc
svote •prot1vdrtavne aktlVnostic Vertcl se zajedno s dr Sandorom
StaJnfeldom na~ao medu prvom fetvori<Xlm Bafvana kojc je ne-
narodni relim 1939, g. intemirao u bile~kom logoru.
.Drugi J~jln, Ma~ Jakab, tapetar, kao sindikalista 1 komu-
ru~ta .Poznat JC 'P~.tome Ito je u svojoj ku~i do provalc 194!. g.
pnkrtvao ~tampanJu P~ KPJ za yojv~inu." Za Jakaba je bio
fvrs!? ~ezan Rudolf. Gnn. .komumsta 1 sindikalista koji je od
parttJskih
skog d_rugova bto posebno l!uvan, jer jc bio bez jugosloven-
ddav!Janstva.
11
lifuo saop!tenje Tome Nodora dato autoru ·
Tl Kalman Pctkovi~. ND, str. 36. • triraju u postoje~e smd1 ate,
""';..•
..-- j
.~~~~kiz!.~gram
Je sdni':~lkii~im
USpehom .!%vela kultumo-umctnillta
•, J no sa I'll ~ m l.ambura~k•m zborom P~d potpuno
lSJ)un enom, u cmo dekorisanom salom, na oagled pollcije 'uz zvuk Bet
venovog posmttnoll mar!& izvedena je jcdna oc1 najveelh ' red
npilf.!:'.1maknifestaci)a u Voivodini.. Vrl!' saddnjan refcrat p~ol!it~d"j'e ~~
o~~ ns og lt!!!!Ut~ta KP1 ~ VoJvodinu, Lazar Plav~i<!, a Sombora
1 1
1941 1!a~~~J~provaiJen~. u po2!J1atoj novosadskoj provall fcbruana
. na po lwJ vrJo dobro ddno. Iz straha 'd
poklcknu~
·
..~~c:_kao. )C sebt vcnc. - Mngnetofonske belelke sa :,.,.~:nk
u s~u ........v..... lstJanD\'a od 22. III 1973. Prisutni M"l Cob · •
Tilma, Vilttor Novosel i Zdnlvko Isijanov.' Slilno saop't~~· adns kt, Tola
Nador Toma I Pava. -Jc a11 autoru
--: '"'..: ~ -·. ....·.·:-- · ~.· -: ..,.- ______ __ .
.,.
D. Jeli6 93
Obuwski radnik i vlasnik obu~rske radnje Ferenc Levi je ! i
pored ostalog pozn~t i 'PO 't~m~ !to. je u svojoj radnji Jsklju~lvo
za!X»Ijavao komumste (RadiVOJe Cirpanov, Lajot Budai, Ferenc
Banga i dr.). · .
Bernat Svab, komunista, bio je aktivan kroz radnll!k.i lahovski
klub. Bernat Velner - Berci, grafifar, flan KP, bio J' e povezan
sa f}ordem Zlil!i~em, sekretarom PK SKOJ·a za Vojvo inu.
4. U d r u 1 en j e p r iva t nih name he ri I ka- SBOTIC.
_ Ova organizacija je hila pokret koji je po.sle I svctskog rata
od ~isto humanitarne organizacije, pod uticajem Oktobarskc reo
volucije i revolucionarnih vrcnja u Evropi, pastepeoo prcrastao
u klasni sindikalni pok.ret.
U njegovim telima, u. P.rvim posleratni!fi godinama, ~~ali su
v~inu socijaldemoktratsk~ 1 t:"alog~~dansk.i .ele~entl, ko)l su se
protivili otvorcnoj kolcktlmoJ akciJl orgamzaclJe. Tek kada su
dircktivl u SBOTIC pol!eli da prodiru ~lanovi KPJ, koj! po~d
~utarnje borbe protiv oportunistil!kog rukovodstva usmeravaJU
l rad organizacije na ~orbu ~ pobolj~a~anje livotnih ~ radnih
uslova na unaprcwvanJe radnth odnosa 1 socljalnog o.s1rcfanja.
Onl 5~ vodili i ~trajkove za koloktivne .usovore, kao I a ctje z~
1'zbore radnifkih povcrenika 1 dr. Sve JC to prlvuklo. pa!nju f1
ovnika i namcltanika 1 vczivalo ih sve vi~ za komumste. .
n Novosadska podrulnica se vc~
1923. isti~e
svojim na~rct~m
ramom zahvaljuju~i poddci izbcglica, uglavnom JcvrcJa
a-
~~ koji 5~ prcb~gli1 J~goslavij~ ~s~e~g~;k~;r s~~s~~~
u
~~re·K~;~r~~~~. ~~~1: ~~~~c~~r~· Andor Valdman, Janet
Fusganger, MikJo~ Fat, Jo!ef V~JS 1 dr. e klasna o~trlca
Nakon !estojanuarske dlkta~ure, kada j! lazl kao drug!
SBOTIC·a bila otupljcna, ~d JevreJa se u uprav na '
potprcdsednik, Utvan HaJdenfeldcr. da l!lanovi Partije lnfll-
Posle pozn~tc di~ek~1k've C~B~ifc u ~ovom Sadu postcpeno
nom odboru c)d Jcvreja
prelaz.i u ruke komunista. Od 1935. ~~up~kupmnc, februara 19~7.
se nalazi Fric Lebhcrc; a nak~n g~V~~~or Vincer 1 Sandor KlaJn.
u upravnom odboru od JevreJa s . rcdno red sam rat, 2. I 1941.
~h o-
U rukovodstw izabranom nepos Spdu bcz opozicije dde
godine, organizaciju SBO.TI~ u ~::::Ta 5~ u' upravi Livija Bern,
I u svojirn rukama komu~ustJ, od d If Hadler, Eugoo VaJ, Marko
Viktor Vincer, Maks Rihter, Ru 0 be er."
bl
li Fi~J Komclije Lalijer I Ferenc Sosen rg
' . -~ Novia Petrovi~ - S. 8 ·
f
I'
i I
I SBOTIC 1902-1941, Bgd 1971, "r. 1 ' '
,. Milomd Anovi~. dr Jerko !r21'~'o;.h: 217, 347, 351, 358 I 424.
~
 94 D. Jeli~
5. D r u~ tv o •P r i j ate 1j p ri rod ec. - Ovo dru~tvo je
osnovano ug)avnorn od simpatizcra i tl:mova KPJ. Mec1u osniva·
tima i najzapafenijim aktivistima dru~tva su od Jevreja bill:
~ad Vertcl, Dcle Gras, 'Cirogerista, Pal Rajhenberg, tipograf Clivi
u Izraelu), Imre Polak (poginuo u Au~vicu), Imre Siler (zivi u
lzrnclu). Takode je u druStvu .bio ve~ afirmisani mladi aktivista
Viktor Rozencvajg. Sva ova lica su dclovala po liniji KPJ i bila
podjednako aktivna u dru~tvu •Prijatelj prirodec kao i u URS.
-ovim sindikatima. ·
Clanovi dru~tva •Prijatelj prirodcc su dobrovoljnim radom,
iz svojih licnih sredstava, u razdoblju od 1924--1927. na Fru~koj
gori podigli svoj dru~tveni dom.
Oni su stalno bili mobilni, 1m na izlete i taka daleko od ociju
policije mogli ncsmetano da izvode svoje politicki obojcne pro-
grame, vode poverljive razgovore i sl.
s clanovima dru~tva je cesto bi!a zajedno grupa Jevreja-
·komunista, Bacvana, koji su fivoli i radili u Bcogradu: Oskar Scr
i njegova supruga Zora Rako~i-Ser, Oskareva sestra Keti Mindc-
rovi~·Ser, Bclka Bembas, JanoS Bo~an i njegova supruga Bcba Bcr
(sestra Imrea Bera), Bela Ajzler i njegova zena Jclisaveta dr Vil-
~el.m Laslo i <lr. Oyi Jevrej~-kom~:~~is~i. pored OSif!log s~ nasto-
Jah da aktivno dcluju na psihologtju 1 svost dcla Jevrejskih inte-
Jcktualaca iz Backe, a koji su se od 1929-1941. potcli da orijcn-
tHu na liniji Partije.
_Jed~ od yidova tog delovanja bilo jc aktivno ukljucivanjc
Kett MmderoVI~ u OMPOK, odnosno povczivanje Ddca Grosa
preko Oskara Sera .sa izdavatkom politikom NOUTA u Bcogradu.
Dcle Gros, ~og~ri~ta, j~ po svojoj prirodi bio vrlo slitan
Vertclu. Tak~~~:le Je bao azbcgh mac1arski komunar. Poscbno se isti-
cao svestranun obra~ovanjcm •i n~nadm~nom erudicijom. Bio je
bvezan sa gotov~ svtm Pf?kOJ?unasti6ki orijcntisanim izdava~kim
~ama u E~ro~u: u BratJslavt, Pragu, Parizu, Betu 1 dr. Preko
<?~. ara .sc~ 1 nJcgove sestre Keti, bio je povezan sa Pavlom Biha-
lJtJem, Jcdnam od osnivata i urcdnika beogradskog NOLIT-a.
Dr Peter Svarc, takode iz.begli madarski komunar !mao ·e ri
vatn!l laboratoriju u kojoj je kao saradnike l1aJ'vi~ ' k J.J pk •
mumste ·(dr Arack.i 1 dr.). o up jao o-
'k Geza kKon, apoteka.r, simpatizer KP od 1937, bio je narnclte-
m apotc e na Futo~kom putu koja. je bila u vias ·~ · d
Nemca. Tu povoljnu okolnost iskoristili su ruko·-" n~. tvuk Je '?o~
u Novom sad u (Svetozar MarkoVl~ . Cir.panov •vue"'J omumsti
Andra~ Polgar i dr.). • •
Stevan HI dni
a •
U toj apotcci su se odrlavali vu · · k d ·
no~na deturstva. Niko nije sumnjaond:a:!a~cioj aS:o!'!:Eoko~]~
.. ____ _---
._.. -· .
D. Jcli~ 95
driao jedan Nemac, odrtavaju sastanci Pokrajin~kog komi·
teta KPJ.
~· Progr~sivn~ d.ruhvene organizacije Je-
v r e J. ~· -: Akllvnost JcYreJ~.ke omladine u Novom Sadu i vecim
naselJama Jufnc Batkc razvtjala ·s e u Ha~mer-hacairu gotovo na
istovetan nacin kao i u sevcrnoj Batkoj.
K~o organizacija i pokret H:~Somer-hacair se mcdu jevrejskom
omladmom u Novom Sadu osctnijc potco da razvija negdc od
1935. godine. Do tog vremena jevrejska omladina u Novom Sadu
uglavnom se okupljala u IVRIJA-i, koja je bila jedna manje-vge
ncpolititka cionisti¢ka zajednica - druStvo. Ona nijc imala osnove
jedne tvrsto postavljene druStvene organizacije. U njoj su se ' I
omladinci okupljali i dobijali jedno vise, u kultumom pogledu,
marksisticki obojeno obrazovanjc. U svom pogledu na svct IVRIJA
se prilitno poklapala sa onim kakav je bio Hawmcr-hacair, tako
da je dobro uvodila klimu za radanje Ha~mcr-haca.ira.
K.ao ~to je vc~ na primeru scveme Ba~ke objaSnjeno, Ha~
mcr-hacair u Novom Sadu ·bio je rclati\•no zatvoren krug omla·
dinaca, koji su se uglavnom mcdusobno drulili. Pored, I u okviru
vee istaknutih organizacionih i idcoloSko-politifkih osnova, H~
mer je poseban naglasak stavljao na obrazovni proccs vaspitanja
novog jevrejskog toveka. R~di toga, negdc .od 1938, novosadska
jevrejska omladina, bez obzara ~a dos~daSnje dru~~vcno poreklo,
organizovana kroz HaSomcr·hacaar, na oJZvestan nacan okrece l~da
dotadaSnjem Skolovanju u srednjim Skolama i na faku}tcuma
i sve vbc ~e u.smerava na obuku u haMarama. Na hahsarama,
u gradu, utenici su se obifno obu~vali u nc~oj no\"osadskoj za.
natskoj radionicni ili fabrici u vlasm~tvu JcvreJa. J~dna od po~n';l·
tijih poljoprivrednih haMarn gde su sc obufavah ~mladmca IZ
Novog Sada bila jc na Golenicu, kod Podravske ~latt!JC· ..
HaMara nijc bila samo Skala za t~f~~je pol~opnvrcd~og ah
zanatskog privrec1ivanja, v~ i likola u koJOJ se u~ilo kolckttv~om
f.ivotu u komuni, gdc su pripadnici haMare lmah ":rio. ogramfen
broj svojih lifnih stvari (~ctkica za zubc, tar.ape .1 ca~lc),. okno
Cime nc mole svak da se koristi. Sve ostal~ Je b1l? zaJedmc o.
Svako je od tih potrep~tina uzima!' sam~ ~nohko kohko mu treba.
To jc zapravo bila priprcma za kabutska f.ivot. .
• adu kroz fivot u kcnu, duh haMare
I nakon h a h:.are, u lp' • bT · d ki Jcdna gcncracija
se i dalje produzavao. Sva su opet . a I Je. na. · . . k ..
. .
kOJa sl hah~aru sastavljala JC S'o'OJe <lzcparce, a. o~~J ?J'
Je pro a j . ~ "i manje To 1 naJe balo
~~~ imui::fj! .~apv::.'a ji~l~~~· uob~ost~~~:O~ri~te, ~a· izlete,· kupokvaH
1 no. I . k .... bro~ure Tako Je u novosadsl om
knjige, izdavaJi vlasti!C DJI~.e, lt mp~na j izdata (U stampariji
H~omeru, februara 1941, g. ane k~J.OJ. su pored ostalih cionisti·
Komlo~) jedna mala pesmanca u
 96 D. Jeli~
fkih pesama, pisanih Jatinioom, bile i pomate revolucionarne
pesme: •Crven je Istok I Zapadc, •Bile~ankac i 4r. , Neposredno pred_ rat,. 1937-~941. godine, uticaj KPJ i SK~f.'~
U oovosadskom .kenu se gotovo obavezno 6itala i lzufavala
odredcna rnarksisticka ·l itemtura: Marksov •Kapitalc, •Antldiringc
od Engelsa, Tajhajmerov •Uvod u dijalekticki materijalizamc i
drugo. Takav naan fivota I rada unutar Ha§omer- hacaira doveo
je do znatnog porasta idoolo§ko-politit!ke svesti kod veeine clanova,
kao i do izvesnog ideolo§ko-politlfkog raslojavanja 1 polarizacije
medu n}ima. Jedni su se okrenull prema ·r adnickom pokretu 1
OMPOK..u (Pavle Pap, Livija Bern, Milan Kom, Ivan Senk 1 dr.),
iii kasnije, kada se u .Novom Sadu formirao SKOJ I KP - njlma.
Drugi deo je ostao doslcdan Ha§omer-hacairu, s ciljcm da se ode
u Palcstinu. Ovaj deo ~e tek kasnije, posle okupacije, vetinom
da ..se prikljufl NOP-u.n
I pored svog po obliku I .sadrlinl intenzivnog ni.da, Ha§omer·
-hacair je, sliCio kao i druge ncjevrjske dru§tvcno-politicke orga-
nizacije, nedovoljno pripreriiljen dofekao aprilskc dane 1941. p
dine. Bio je dosta pasivan u odnosu na odbranu tad~nje driave
I u borbi protiv okupatora.11 Tad su stvarl uzcli u svoje ruke
omladinci, koji su ideolo§ki i politifki hili bHski jevrcjsklm omla·
dincima, u SKOJ-u. To su hili Ivan Senk, Dcnc§ Sonenberg, Gustav
Verber i dr. Oni su ubedivali pripadnike Ha~cr-hacaira da
dobrovoljno stupe u jugoslovensku vojsku. Medutlm, odziv, sa
izuzetkom jedne rnanje grupe pojedinaca, je bio dosta slab. Pasiv·
nost se opravdavala odsustvom lonkretnih din:ktiva od strane
zemaljskog rukovodstva lz Zagreba. On!, pak, koji su se javill
u dobrovoljce, nisu, vet tbog op§teg stava rukovodstva biv§e
vojske prcma dobrovoljcima, bili prlmljcnl. Po ulasku hortljevaca
u Novi Sad, rad H~mer-hacaira je bio zabranjen."
Okupacija nlje pokelcbala njegovo ~lanstvo. Solidno marksi-
sti~ko ob.razovanje dobijeno u Ha~omcr-hacairu, zatim sve grubljl
anhsemlti~ ok'!pator!'-• I . njegova ~talna pretnja da u se •ko-
n~~no rclttt J_e~eJsko pt~anJe• u okv1l'U novog Hitlerovog poretka,
bth_ su dovo!Jnt elem_e?ti da H~mcr-hacair u Novom Sadu bude
je~ma dru~tvc.no-pohti~ka organlzacija koja ~e uskoro u celinl
u~t kao saveznik KPJ i SKOJ-a u NOP Ba~ke.
1. Curu,~i naprednl. krulok. - Pored navcdenih
centara revolucJonamog dclovanja u juinoj Bafkoj, vredno je
n l>ula !-ubt, Nedeljnik •7 Nap., Subollc:~, od 14. XU 1973
71
Podact ~ ow postavku uzetl Ju 11 magnetofonskih bcidau,
sastan~ org~~og u Novom Sadu, po predmetu razgovora 0 novo- 111
sadskoJ orgaruzaciJI Ha3omer hacair, pre r.\ta. Snstanku prlsustvo"VaU
dr Teodor Kovae, Ma~:da Bo!an-Simin. Kllira Islj"anov-Bem Z"- k Jslj
I autor. • ......v o nnov
,.. Jsto.
D. Jclif 91
lstaknuti delovanje jedne grupe naprednih omladinaca u Cu
nnglo raste. u bjka~kim op!tmama. Curugu: tablju, Turiji 1 dr.
U -~Uru!pl JC ~el~vala. :grupa ve~ 1zgrat!emh komunista, medu
kOJima JC Rad1v_oJe MJ!m 1. Magda ~an. Oni se posebno zalafu
u radu sa se?sk1m stanovm§tvom, narocito sa omladinom. Magda
~~. JevreJka, dak, a polo~ ~tudent, fiji roditelji u to vreme
five u Curugu, posebno se lStl~e u ovoj aktivnostl. Kao ~Jan
SKOJ-a ona. je u ~iki!ldskoj gimnaziji radila na organizovanju
~acke ?mladme: zallm ~e k~o student. ra~ila u Beogradu, Pan~cvu
1 dru~m mest1ma VOJV~me. ~olaz1~':1 kuci na fcrije, ona je
okuplJala oko sebe omladmu, ah nai'OC1to omladinu Curuga i ra·
dila na njcnom revolucionarnom uzgoju. Bilo je tu oko dvadesetak
omladinaca i omladinki, daka, studenata I seoske omladine. To
okupljanjc bilo je inspirisano poznatim stavom KPJ, da se studenti
i cbci :za vrcme lkolskib raspusta vrate u svoja rodna mesta,
povezuju I rade . sa scoskom omladinom. Scoska omladina je
s rado~~u d~ekivala te dane kada su sa dacima I studentima
mogli organizovati izlete, logoravanja, mogli sa njima prou~avati
markslsti~ke ilcgalne materijale oi s!.•
Centri revolucionaruog dclovanja
u sevtr()zapadnoj Backoj
Napn:dni radni6kl pokret u Somboru, jo§ od prvih dana nov~
jugoslovcnske drlave, razvijao sc na I?riblimo ~tim osn_ovama !
s istim kar.rktcristitnim crtama bo 1 u ostaloJ Balko]. Mnogi
Jc\•rejl se nalaze u prvim redovima borbe i organiwvanja napred-
nog radnitkog pokrcta. . .
Neposrcdno u~l. u toku, a I poslc I s~.ctskog rata, n~!aZl s~
na telu Zavoda za o.siguranje r.ui~ika JC"Vrt;Jl~ ~cie Dcnd~t, ~oc•·
jalista koji raspolaie vrlo ozbiljmm marks•.sttHun obrazo\anJCTI!·
Poslc rala, slitno mnogim socijaldcm~krall'!"a Balke: .C?" 11e .I?n·
hvata radikalni kurs ni program KPJ .• dcluJC sa po~lct~a Soc;•Jal-
dcmokratske stranke. Vi§e se angaiuJe kao progrcs1vnt ~'1nar:
koji pi§c u svom listu, na mat!arskom ieziku.~ U novo£ol"!mranoJ
KPJ, 1920. godine, od somborskih JcvreJa se ~~~~no anga.f~JC Las!'?
Nad, student farmaeije, i Hugo Singer. gostlomear. U S:f~v~{
gostioniei bilo jc sme§tcno Mcsno _vee. e~ K~{· ~v1~~i:.::la njihova
i radni~ki skupovi, zborovi, okup_1Ja1I I~J a 1k• . . .
rukovodstva- odbori, razradivah .planovJ za a CIJC t s1·
profcsorll 1z BOO¥r:Jda, i Ma~:dc
" U~no saopltenjc Rule Duda~v.
Bo!an-Simin, publiciste iz Novo1 Sada.
•• Maitl!nyi Mihaly, ND.
 98 D. Jeli~
Nakon poznatog !ltrajka jugoslovenskih :f.e~ezni~ra. 1921. go-
dine, Singer je bio uhap~cn, a potom proteran ·I~ Sombora.
Dr Btvan Sckelj je jedna od znacajnijih i1gura sombo~s~og
radnickog ·i .komunistickog pokreta. Jo!. kao mlad st'L!dent. 1st.1ce
se u 7.agrcbackoj univerzitetskoj organizaciji. ~ KPJ JC pr~miJC!l
u Somboru 1928. godine. Njegova uloga u razvoJU KPJ ~rel:m okvl·
re Sombora. Kao kwir ·p okrajinskog rukovodstva odla:(JO Je u Bee
radi uspostavljanja veze s CK KPJ, koje se u 1o vreme .tamo n~!a­
zilo. Iz Beea jc donosio razna dokumenta, propagandm matcnJal
i slieno. Saradivao je na izdavanju rawe partijske !ltampe i publi-
kacija s Durom Pablitem, ovl:tSeenim prcdstavnikom KPJ za Voj-
vodinu, a kasnijc sa Jovanom Veselinovim, ·koji je uhap!lcn 1930.
godinc. .
Ncsto kasnijc, 1932-1933. godine, medu somborskom srednj1>
!lkolskom omladinom ·razvija sc znatan revoluoionami rad. Tu se
pre svega isticu, trl, za jugoslovenski rcroluoionami pokret istak-
nutc :f.enske lienosti: Ruzica Rip, Komclija-Ncli Scndc 1 Rufa
Blau.
Rtdica Rip te, kao studcntkinja, 1939. god. biti idcjni pokret:u~
izdavanja napredno orijcntisanih zidnih novina u somborskoj gi-
mnaziji. Jovan Vesdinov u svojim memoarima govori •kako ga je
ka~ robijasa dovcdcnog na lecenje u op!ltu bolnicu u Beograd po-
sctila lokar-komunista, Rufica Rip, -koja je kasnije u NOR-u
stradala u Kolasinu.c• . ·
Ncli Scnde-Popovi\! jc bila !.panski borac, 1941. g. je uhap-
!.cna u Bcogradu i strcljana na Banjicl.
. Istoj f:eneracili pripada i dr Andra!l Filler, jcdan od osniva~
1 rukovodllaca OMPOK-a u Somboru, u kame su znatnim dclom
bili prisutni 1 jevrejsk.i omladinci... . pcndirala u njcgovom nau~n~>oistrafivackom radu... On JC duhovm
. · f?ve godi~e, ncposredno pre II svetskog rata, u Somboru fivi
1 ak~1~o rad~ ~ Sa~dor Stajnfcld, ·P07.nati vojvodanski partijski
radn1k 1 .pubhc1sta. NJcgov boravak u Somboru ostavio je znatnog
traga na razvoj somborskog revolucionamog pokrcta...
Paralclno. sa razvojcm .!<J~nickog i rcvolucionarnog pokreta,
n~p~edna akt1vnost se razv1Ja 1 u somborskom omladinskom cio-
msllc~~m po~~ct~, u ~ehclet-Lavanu." Ovde se, slicno kao i u
Subo.tJOJ, ralVI~a 1ntenz1van .dru~tveno-politicki i obrazovni rad,
u koJem prednJa~c Andra!. F1!lcr, Nikola Mezei Laslo Santo Laslo
Bokor, Laslo Bruner, Andra!. Levi, Olga Brau~. Eva Cuke;, Ivan
., ]own Vesclinov, •Svi smo mi jedna partiJ'a•
$Jr. 514-515. •
Nov! Sad 1""1
71
auto~. Li~no sao~tenjc Htvana Sender<!ija, publiciste 1z Subotiee, dato
M L!~no saop~tcnJe Dule Luka~. publiciste iz Subociee, dato autoru.
_ • L!~na . saop!tenJa Btvana Senc!crc!ija, publiciste iz S ubotice 1 Eve
tCuker, mg. JZ Bcogr.uia, data autoru. _. '
D. 1clit! 99
Su<: i dr. U_ k~~ jevrejske ~;>mladine, u kcnu se poscbno svojom
aktJvno~~u lsllf~. Jedan ~rednjoskolac ncjevrejskog porckla, Btvan
Scnderd1. (kasmJe oi~~en sa <?lgom Braun, Icvrejkom, koji ~e
zbog SVOJC prokomumsllcke akhvnosti biti iskljuten iz somborske
gi_mnazijc, ~~olske. 19.37/38 _godin~~· On jc pokrcta~ vccine kultur-
mh, revolucJonarmh 1 drug1h akcJJa, prcdavat, agitator •• .
Gotovo svi fl~ovi Tehclct-Lavana (Bokor, Scnbrun, braca
~.ruk, Sue, San~o ~ dr.) .kada. budu do!lli na studije u Beograd
1h u Zagreb, ukiJU~Jce se u skojevske grupe na svojim fakultctima.
Po ulasku hortijevskih okupatora u Somber, oni ce uhapsiti
18. IV 1941. Lasla Bokora i Tibora Senbruna pod sumnjom da
su komunisti.
Jcvreji i;: Batke - jpa11ski borci
Od batkih Jcvreja ·U ~panskom gradanskog ratu su utestvovali:
dr Imre Bcr, ing. Endrc Ba~ Ancmarija Ba~. Komclija-Ncli Sen·
dc-Popovic, Ivan Lcbl, Bcno Fi~r i Marija Sncman. 0\'i borci -
komunisti prcdstavljaju vBc kvalitati\·~i odraz !'C\'oluci~namog
stanja unutar radni~kog pokrcta Da~kc 1 naprcdmh J~rCJ:l n':llo
raktor koji jc utkao na ra£voj tog po~rcla. Ick kaSniJC! ukohko
ostanu iivi, oni cc sc uklju~iti u organcz~v~nJc ust'!"ka 1 ~ko\:0:
dcnjc n:~rodn~>esiCJbodilackc borbe u koJOJ cc konsno pnmcmll
svojc dragoccno iskustvo stcccno u ~panskom gradan~kom ratu.
1} Dr lmrc Ber (Beer), lckar, _rod~.n 1905. u Senti, f.l:tn K~J ~
1924. godinc. 1\lwunarodna orgammciJa •Crvcna pomoc~ ga JC sll:
inspirator subotickog obdanista •Rad~ickc pof!1ocl•~ 1sto\Tc~cno
je vr!lio kunirsku sluzbu izmedu Bud1mpestc 1 Bcca,. 19~2:.JC ~
SSSR·u a 1936. u Spaniji gdc je pozn:11 .kao dr GorJan kojl VrSI
dui:nost• nacclmka
. samtcta· d'J\'I7.IJC.
· .. 1939
. · je ponovo u SSSR-u. Na·
a~·· - t''k'h cistki
kon izbijanja Otadzbinskog rata poslaJc :frtva st JIOIS Jc 1 •
1941. god,,. C · <J3 n KPJ
21 Ing Endre Bas (Basch), r~~~k1 8t~:rnl~~~~~~gij~ 1 orga-
od 1925. Intelcktuala~ 50flt.nc psi .c 5 botici jc centar za marksi·
nizacionih sposobnosu. NJegov stan u alazili manjc-\·Bc svi pozna·
sti6ko vaspitanje rad.nlka.. Tu su s~u~ar ·Vasa Bondanov, Karolj
tiji tadasnji revoluc~nand (D) uJrad je ~ gl:lvnih "s:~.rndnika svih
Hedrih, Matko Vuk~;>YJ.~ 1. r. · c anmc u Subotici. 1928. godine da
•
radni~kih Jistova ~OJ I JZ.Iaz~ u t~ vn:Bel i"u a 1936. sa :Zcnom Anc-
mal'ijom 1 sinom Jano!.em uu1321 u
bi izb~-gao hapscnJC ermgri~~ Je. u Sp~~ij~. Poslc sloma spanske
" Podaci pod 1, 2, 3, I S iz li~ne arhi\·e DuJe Lult:>Q.
100 D. Jell~
republike, d~eva ·prvo u francuske, a zatim u nemal':ke logore,
gde mu nestaJe trag. .. d ·
3) Anemarija Ba~. rodena 1893. u BaJI,. supruga En rea. Do
1928. fivi u Subotici, gde je istaknuti rolrov~ilac .pokreta za fenska
prava. Jedan je od organizarora i rukovod1l~ v~ pomenut~g de-
fjcg obdani~ta ogranka mcdunarodne radn1fke samopo~1. G<>-
dine 1928. zaj~o sa mufem i sin~ p~~Ia je u Be!giju, gde je
vrlo aktivna u sckciji jugoslovensk"'lh em1granata. Godme 1936. za·
jedno s mlllem i sinom prcl.azi u Spaniju..Posle sl~a rcp~blike
nalazi se u francuskim Jogoruna odakle be!! u BelglJU, gde JC .stu-
pila u tamo~nji pokret otpora. livi u Budimpe§ti k~~ penzioner.
4) Kornelija·NeH Sende-Popovi~. apsolvent .mcdJclne, rodena
1914. u Bafalma~u. nodalcko od Subotice. 1~ iz somborske
gimnaz~je se istife svojim naprednim opredcljenjcm. Sa svojim
rnu~em Vladetom Popovicern (streljanirn 19. jula 1941. u Beogradu)
po~Ja u Spaniju. 193!1. uspela je da sc vrati u zomlju. Avgusta 1941.
uhap~cna od speoijalne policije u Bcogradu I stradala na Banjici.
5) Ivan Lebl, rodcn 1913. u Subotici, student 'Prava, stalni sa-
radnik •Hidac, kojl uglavnom pge o Spanijl." Aktivno radio na
organizovanju dobrovoljaca za Spaniju, u koju I sam 1937. odlazi
da sc bori bo p1lot. Nakon por:aza dcH sudbinu ostatih boraca
intemacionalnih brigada. Po prifanju njcgovih saboraca, Lebl jc
bio'vanrcdno hrabar i snalailjiv •pilot, kojl je uvck znao uspdno
da izide na kraj sa mnogobrojnijim i tchnifki opremljcnijim ne·
rnafkim i talijanskirn avionima na boji~tu. Vanredno hrabro je
podnosio svoju sudbinu u logoru Gours u Francuskoj. Kada jc
pofetkom 1941. pobcgao iz logora, I pred sam rat do~ao u Suboticu,
tu se ilcgalno prikrio. Vrlo retko se pokazivao na ulici ali je zato
vrlo festo nalazio vremcna da se sastane sa sekretarom Mcsnog ko-
miteta i glavnim urednikorn •Hidac Otmarom Majcrom, I preko
njega ~ti~ na politi~ku Jiniju •Hidac i 'POkrcta. Kada su nakon
okupaCJJC nastale vehke provalc, c,n se uspoo skloniti prvo u Bu·
d1rnp~tu, a zati~ s falsi~iko_van~ ~okume'!tirna ~ Ko~ice. Tu je
1942. g. uhap~en 1 s ostahm JCVI'eJskim radn1m jedmicama upuc!en
u Ukrajinu. Tamo biva ranjcn, i tpri op~tom rasulu 'llakon pokre-
ta~j~ sovjetske protivofanzive ~a Donu, januara 1943., bolnica u
koJOJ je smclten je zapaljena od sarnih madarskih jodinica u po-
vlafenju, Iebruara 1943.
6. Dena F~er, roden 1901. g. u lablju. Kao vojni dezerter 1919.
otiho iz Jugoslavije. Zatim je tiveo u Madarskoj Francuskoj ; Ru·
rnuniji. Pre odlaska u Spaniju radio kao tekstul:U radnik u Buku·
~tu. U K~mumstJtku .partiju primljen 1934. g. u Brisclu, u rna·
d~rsku sekcJf.t •Cc. 1935-1938: ?i:O je t lan sindikata tekstilnih rad·
mka RurnuntJe, gdc su ga radnic1 tzabrali za svog delcgata u fabrici.
11 •Hide, ND, str. 36 1 120.
D. Jellc! 101
Go\lorio je francuski, nemafki. madarski, rornunski i srpskohrvat·
sld. U Spaniju je do~ao maja 1938. Bio je u 129. intemacionalnoi
brigadi. Pogmuo je u prvoj polovini scpternbra 19311. kao borne
bataljona •Divizionarioc 45. divizije, na ebarskom frontu.•
7) Marija Sncman, TOdcna 1896. u Backoj Palanci. Do 1928.
kao radnica ;l;ivi u Palanci. Zatim napu~ta zcmlju i boravi u Austrij,
Madarskoj, Rurnuniji, Nemaokoj ~ Cchoslovafkoj. Pre odlaska u
Spaniju livi u Sarajevu. Njen muZ, Georg Stajnmaher, po nacio-
nalnosti Nemac, takode je radio u Sarajevu. Odatle su pclice, prcko
Austrijc, Svajcarske i Francuske krenuli u Spaniju. Prema njihovoj
izjavi trisu so opovellivali ni sa kakvim organizacijarna do dolaska >•
u Spamju. Mu:t joj je mcscc dana bio na aragor skom ~ntu, a
posle toga radio .kao rnehanifar u jc_<inoj fabri~~· u Barc~lom. J~na
rncseca 1937. .uhap~eni su od rcpubhkanaca. NJihova da!Ja sudbma
nije poznata.
VI
HORTIJT ·SKI OKUPAC10NI SISTEMI U BACKOJ
Bitno obclctje madarskog hortijevskog okupao:onog ~isle"!a
u Jugoslaviji, u toku II svetskog rata, bilo je u ok~lno~~ da JC
profa~islifka Madarska okupirane jugoslovenske t~ntonje,. kon-
krctno Ba~ku, ancktirala I po svemu tretirala kao mtegralm dec
ccline zcmalja krone Scnt·Btvana. . ·
lako je 53 Jugosla\-ijom im~la !ek potp1S30 Pakt 0 vr~ "
rijateljstvu 1 ncnapadanju, hortiJCVCJ su kao povod za vcro ~
~gresiju na Jugoslaviju iskoristili nematki nara~9~~ J~laY_J):.;
Madarska ,.0 jska je upala u Ba~ku llbapri aku ·..s ~n~k.! je
nopuna tetiri dana je okupi_rala; Ov~v~sl~~ka P:~j~;ka, jo~ pre
bila mogul!~. zbog togak~t.o ie ~~:1kuJ ~edutim hortijevskim vlas-
ulaska. hortl~~vaca, eva wsa ~ be~krvni us~h. pa su izre'J:irali
todrlctm~ DIJC odgov~r;,:: 1oivrta~:. To je, pak, oposluZ.ilo kao JY.>:-'Od
•osvaianJe• put~~~ I" ~k i poscban postupak prema Srb;ma
za odmazdu, Ub1J3DJ~· .P JB u . . mirani; ubijani kao taoci.
i Jevrejim~•. koji su~:,!ap~~~a~rog k.raljcvskog genci_"31Staba br.
PoverlJIYOm na km . . Bafkoj jc uvedena VOJD3 uprava.
1 od II. lV. 1941. ~· u ~ upi~OJ stoji: .Neka 5 e uzrne kao pr.lncip,
1
U tom dokumentu u:rnc' u 05 OS. strofe nego !to je svojevremeno
da ~e se prema SrbJ~:J VC:~P~~~ broj Srba - koloni.sta je prote-
bio slufaj sa RumunlJTia.c e1 .
.
10 Marko Peri~••Jugosl?venskJ Jevre
jl _ 1 311Skl borclc, rukoplS u Jr>-
P . ..
vrejskom istoryjskom .mUZS'u. f3!istilke okupacije u B~koJ, Bar.anJ••·
• Dr Jo_scp M•mk•c, b• ~~~mNovi s 3 d 1963, str. 3.
Zbomik Mau<:<: srps e, r. •

102 D. Jeli~
ran i oduzeta im je zemlja, nekih 53.000 katastarskih jut.ara. Oni
koji nisu proterani intemirani su u logore (Sarvar).
Prema Jevrejima hortijevsko vojno rukovodstvo je imalo tak
i gori, antiscmilski i pogroma~ki stav. Oni su ·bili iz!oieni svim mo-
gucim vrstama ~ikaniranja, fizi~kog ma!tretiranja, otvorene pljacke
i dr. I to navodno samo zbog toga Jto su opomagali srpsku oookupa-
torslcu upravuc od 1918. do 1941. godine, pa su ih stoga prisiljavali
da za ral\un madarske armijc daju ogromne adobrovo!jne prilogc•.
Na taj nal\in su novosadski Jcvreji bili prinudcni da plate 3,400.000
penga, somborski 150.000 (po somborskom hronitaru Milcnlcu Bc-
ljanskom, 325.000 pcnga)," subotioki Jevreji 126.000, a seneanski
120.000 penga. ·
Koliko je ·to bilo optere~cnje za Jevreje, najbolje se vidi iz
novosadskog slu~aja. Okupator je tra~io pet miliona openga, ali i
pored svih utinjenih napora da sc prikupi ta svota, pa i po~to su
osim gotovine ulo~ili i svu svoju imovinu I bankovnc ratune, od
okupatora odreilcni jevrejski predstavnici nisu mogli da sabcru
viJe od 3,400.000 penga."
Stav mailarskog olcupatora prema jcvrejskom i srpskom sta-
novnHtvu ncdvosmislcno govori da se prema njima vodila, doduJe
form~lno. razlitito. motivisana ali s~~tinski ldl.'ntitna politika. Tre-
balo J?l1 J~ o~uz~~~ e~onomsk~•• pohttcku I kultumu snagu i uticai.
a zatim ih t .fizJtkJ ..~stra.n!tJ sa ok1;1piranih tcritorija Backe.''
Shodno tome 1 JCVTCJI 1 Srb1 Jz Batke, 1ako u relativno du"irn S\'0-
jim istorijskim dodirima, gotovo i nisu dolazili u ozbiljnij~ mcilu·
sobne dru~tvene sukobe,'" sada su razvojcm istorijskih zbivanja
• Mil~rrlco B~/ja•ulti, •Hronika o IIIORU u Somboru 1 okollnl
1941-194S., Sombor 1961, str. 42. . •
11
Pokrajin~ka k«?misija za utvrdivanje %!ol!ina okupalora I njihovih
poma.f~a u. VoJ-:odim, sir. ~. 33; kao I Milcnko Beljonski, ND, sir. 42.
•Tse,IJ.avanJe I P'?novno. !'~eljavanje, kao I razmene sJ:tno\'11i~tva
treba. obavltl ~~nosJavmm vo)n&Bum sredstvlma I to u roku od n<!koliko
nede!••· !?;uadn1a nema~luh I ma<larskih vojnlh organa na ovom pl;&nu
obav!la b1, po ,krotkom. postupku, mnogo !to-Jta, !to bi docnije, ukoliko
ne bt .odmah bllo obavl)eno, mogl~ da. predstavlja telak Ill uf.rovo nerdiv
problem• -Jtinos.f!II:As,, •Az liJvtdckJ razzia•, Budapest 196 .
01
•Nov&Ja. pohu~ka astorija jugoslovensklh naroda•, udibenik za Fa.
kultel ~hllfk•h nauk'! u lkogradu, dr Liubiuka Ciric·Bo~:~tic B d 1971
st~. 71 1 ,7~: •Kod rod•.kala. se ispoljavao (slifno kao i kod d~gihg gro<lan:
sk.ih P?h.tJa.ra) I ~ntJsemalizam. Prvu anlisemitsku knjlgu •Hoecmo ii
u SOCIJahste• (lll?vt Sad I9Go!>. ~apisoo je Ja~ Tomic!. Partijski Ofll:an
•Zastava• doneo Je ~lanak •Ctvuh socijaliste•. U okviru roctik:tlnog opU~
-srps_koll pokrer.a sa pa.rolom. •svoj svomec borba je bib uperena ne sa.mo
prouv JCYre)s~og '!~ • .Prot!v str-.1no1 k:>pit:>la uopJte. Antiscm:uium ni 'e
Jmao Jia u VoJVO<hm, ~~~ v<:hkosr:>stvo je n:>ilazilo fla odjck mcdu srednJ·o~
I ~•In"'!' bur:!ou11om 1 sc:IJ:>Jtvom.
Mil.enko B_eljan!lci u svojoj monografijl ·~omborski !evreji•, rukopis
u JcvreJskom JStorJJskom muzeju, na •tr. 21 pa~: •Tako JC :zabclclcno da
D. Jelic! 103
pretvorcni u prirodne savcznike. Oni ec, u 'Predstojceim dogadaji-
ma srazmcmo, u odnosu na brojnost drugih narodnosti Backe, u
najveeem broju da prihvate i stanu iza proglasa i poziva CK KPJ
narodima Jugoslavije za ustanak I orufanu borbu protiv okupatora.
Odnosno utica..:c da sc rclativno vcei procenat jevrcjskog stanov-
niJtva u Ba~koj stavi no~ stranu NOP·a i uslovi da ono u NOR-u
bude proporcionalno najvi~e zastupljcno I .kao takvo proporcio-
nalno podncsc najv~e udarce, prilozi najvece ~judske irtve."'
U navcd.:noj narcdbi br. 1 kao i u ostalim slienim naredbama,
okupator cc prema ostalim narodima i narodnostima u Backoj
postupati razlitito, u svakom 5lu~aju bl~e nego prema Jevrejima
1 Srbima. Nastojace da razradi jcd:m politifki sistcm u kojem ce
~tanovni~tvo Batkc biti svntano na grailane s razlititim rangom
i pravnim polobjcm. Bunjcvce·Hrvate ce nastojatl da pridobi)e
za scbe. Pa je bilo poku~aja da se Horti pro:;lasi patronom BunJC·
vaca. S Nemcima se postupalo s dostojnim 5trahopo~tovanjcm:
Slovacima i Rusimma sc prilazilo s i~rekivanjcm i obazrhoo, da b1
kasnij..: i oni bil 5Yrstani u katcgoriju stanovngtva prema kojcm
!IU prcduzimanc ncpovoljnc mere.
Tokom ~itavog periuda okupacije Ba~ke ~ryijcvski vlast?d~~i
svim raspolofi\'Jm srcdstvima nastoje da poht1kom z:nadanzaCtJe
ponovo zavladaju nad vceinom !lem~darsko.g 5tan?vm.~tva Batke.
U tom cilju slutc se svim srcd~tvJrn:l Javnog mformLSan)a, !!.kalama,
vojskom, katolitkom crkvom i dr.
U tom poglcdu poscbna briga se poklanja ckonomskim, dru!!.:
tvcnim i kultumim mcrama. Svc vaznijc grane pri~de u Ba~koJ \.
kojc se nalazc u vlasni~tvu Jcvreja iii Srba: fabnkc. :Iektntl~
ct.-ntralc, brodogradilBta, grnilcvinska preduzcea, hl~~n]atc, ro J-
novi, svi!are, ~tofare, drvare, preduzcea za .;aobracaJ 1 tra~sport,
ro Ja~cni su za ratna prcduzcca, odnosno za ratn~ gran~ pnvred~.
~a gcclo svakog prcduzeca ·postavljcn jc povercnah voJnah vlastJ.
Madar iii Ncmac.
.. So boru gradu \«inom nascljenom
!IC! kraiem XVIII stole.Oa Jcvn;Jama u m ve~ tc da su oni rndi :zaWte
Srbima, suprotstavljaj~ trgovca pravosl~llcl778., '@odine stalclko udrufenje
svojih trgov:>tko-kl':'-'n!h m.re:esa ~·~ja u gr:1d. Kao 1 uvek, uz pROvl;o;
koje se borilo prouv JCVn:JS OJ ~ 'kva. lll:lVedeno pol\'r<luje som!X'~ki
davajuec klasne ''!Jere~ SISOJI .
pravoslavni svdteruk S&ma tanOJCY sa
ere svojim naptsanlm antiscmJISklm
pamfletom•. . 'zacijama KPJ 1 SKOJ.a. uop~te
M •Cinienica da .Je u Balko! . u orga·)' rcionalno naj\i~ zasll;l-
u NOP·U 1941. jevn:Jsko . stanovn&!tvo b• 0./o~ke j tnktiHc ko.nccpctJC
plienoc. pi~ dr Jostp M•rmt•. u ~~~~~~ 1941. ~odinec, Zniednica mstltuta
ru'kovods.tva NOP·~. u ,V<>J":od1111 u da 1 norodnosu Jugosl:>vije, N"u~nl 5~';1P
za izua.vanje n<>VIJC JSIO':.'_!~. "}ro Javije bo op~te n"rodnt rat a SOCIJ;l·
•Oslobodila~ka borba _n:u~ UjtOS .
listitka revolucija•, LJublJana 1972•
104 D. Jelic!
Slstcm drlavnog protckciorrizma protcfe se l na lokalni pro-
met robe. Sitni trgovci su bili obavezni da obnove pravo na pro-
daju pojedinih roba. Pri tome se obavemo morao prilofiti doku-
menat o hri§~anskom poreklu, kao i uverenje vlasti o li~noj »bcs·
prekomosti sa madarskog ·nacionalnog stanovgta•. To jc, pak,
prakti~no zna¢ilo diskrirninaciju ncmadarskih naroda, posebno
Jevreja.
Politi6ke slobode su vee! samom prirodcm vojne uprave bile
ogranil!enc, iako formalni rad politiokih stranaka i'z Madarske nije
bio zabranjen.
Iz dosad navedenog se vidi da jc hortljevski okupator ·prve
mesece okupacije Batke iskoristio za praktitna re~enja pitanja iz
oblasti medunacionalnih odnosa, uz grubo ·kdenjc najclcmcntar-
nijih prava ncmadarskog 6tanovni§tva Ba~ke. Od maja mcscca, a
poscbno od napada Nemaca na SSSR, tj. od 22. VI 1941. g., hor·
t!jcvcl okreeu o§tricu svojc sile protiv pripadanika NOP·a i komu-
nista. Okupator pravano .proccnjuje da NOP na c!elu sa PK KPJ
~ Vojvodi!lu pre~vlja jedinu realnu snagu koja mofe da ugrozl
DJegov 'ldtm. Da bt tu opasnost onemogu6la, komanda undar-
merij~, _grup~ J~e armije, f?!"'flirala jc u Novom Sadu spccijali-
Z?vam tS!edm6kt pododsek. Ctl) ovog tela se gotovo ·iskljucivo svo-
dto na to da hapSt i uni§tava 'J'ripadni.kc i organizacije NOP-a u
Ba6k?J· Kao praktifno rclenje ovih mera, okupator IS. VII 1941. ~­
uvodt prcko -sudenje, protiv svih onih akata kojima se slufio NOP
u Backoj.
S druge strane, smatrajuc!i da su re~ili osnovna 'Pitanja u oku-
~~ranoj Backoj i da je ~ta~ovni~tvo prihvatilo 6in okupacijc, hor-
hJeVC;i 16. VIII 1941. uktdaJU ·VOJnU i uvode gradansku upravu nad
~kuptranom Ba6kom. Okupirana baoka -teri-torija je administra-
ltvno rasccpkana i pripojena onim !upanljama kojima jc pripadala
za . vremtl Austro-Ugarske Monarhijc. Prctcfni deo Backe jc pri-
poJen Bai!-Bodro~koj !upaniji, sa sedi~tcm u Somboru. Dco scvcro-
1Sto6n~ l:!afke, Horgo~ i okolina prikljufen je Congradskoj !upaniji
~a ~e.d1~tcm ~ Serrtclu. Subotica, Novi Sad I Sombor ponovo su
dol>1h status slo~odni~ kraljevskih gradova, dok su KanjiUI 1 Scnta
uvr~tenc medu zupam)ske gradove.
Navcdene -m ere su i drlavopravno ozakonjcne jcdno lasnom
odlukom m~d~sko~ parlan;en!a, 16. XII 1941. g. ,.zaJcono~ 0 po-
!IO~o~. pr!klJU~enJU .osvojem_h ju!nih krajeva madarskoj knmi
1 UJcdmJCDJU sa o.stahm zcmljama Madarskec. Tim jednostranim
aktom okup.ator _Je samovoljno prekrlio niz odredbi mirovnog
u~?vora, VeCI broJ medunarodnih pravnih konvencija nonni i obi·
l!aJa meilunarodnog prava. '
1" ~;-ke ja~ki razvoj NOR-a. u Jugoslaviji, posebno 1\1 Srcmu ·kao i
po 1tJ.- a a tlvnost PK KPI za Vojvodinu, lroji je 1okom t942. g.
D. Jeli~ 105
dclovao iz Ba~kc, prisilili -su hortijevce da odbrambenu slu!bu pro-
tiv NOP-a opel prenesu na vojsku, prvo u ju!noj Batkoj, januara
1942, a zatim od jula 1942. i na cclu Ba~ku. Pod tom odbrambenom
merom, poz.natom kao »sistem jedinstvenog rukovodstvac, podra·
:wmevalo se u prvo vrcme ustrojstvo slu!be osmatranja, izvidanja,
istraga, javljanje, kontrola i izvr~na dclatnost usmcrcna na suzbi-
janje sabotalnih akcija, a poscbno obezbcdenje prikupljanja lotinc.
Uvodenjcm gradanske uprave moglo se ocekivati da ~e sc teror
StDanjiti i da ~e sc uvodcnjcm starih madarskih zakona stvari done-
kle pobolj~ati. Ali stvari su, zahvaljujuci 'Privremcnim uspesima
Nemaca I hortijcvaca 11a lstoekom (rantu, u odnosu na nemailar- ., .
sko stanovngtvo u Batkoj, poscbno prcma Srbima i Jcvrejima,
dobilc jo~ ncpovoljniji tok. Dolazi do poznate bjka~ke i novosad-
ske ·racije u kojoj jc na najsviorcpiji na~in pobijeno oko 3.500 lica,
uglavnom Srba i Jevreja. ·
Sistcm postavljanja .privrcdnih komcsara 'Pri srpskim ; jcvrej-
skim preduzccima nasta\·lja se i dalje u pcr1odu civilne upr:lve.
Najtcli oblik privrcdnc i fizit ke diskriminacije prcma Sr~i':"a
1 Jcvrejima prcdstavlja prisilno mobili~~nje _ovih .u. radn.c. J.cdmtc~
na frontu, gde su od stranc samih horttjcvskth VOJmka bth izlolcnt
masovnom uni§tavanju.
PI)Seban odnos prcma Jevrcjima okupator jc po6co da ~rime­
n·u·e · ~ u pcriodu vojnc uprave. Prvi akt tc ~rste_,r~tavlJa na-
~dba t>r. 4 od 22. IV 1941. g. kojom se nar<:dUJ~. svt~ VOJno-up~y­
nim vlastima da sc jcvrcjskc izbeglice sa tcr~ton)e btvk Jugo~lavtJC
nc mO!!U nastanitt na tcritoriji Backe, ~ak n• ako su tu rode)~· lsto
tako s':t s~ sve mere vojnih vlasti u odnosu na ne~dna tea -
koja su stavljana pod pohci)ski ~adzor, ..hap~cneda 1h upu~C'!la . u
logore z.a nep~dna Jica - tzvcsrum S\'OJun odr bama o nos11e
1 na Jevrejc. . .
Diskriminacija prcma Jcvre,jima ne P.rcstaJ~ m. sa uvodcnje~
CJ
'viln • uprave Po svojim poslcdic:.ma na)tda JC blla nJarcd~a bl\-czh
" · d 19 IX 1941 kojom su evre)l,
nistarstva do~obranstva f. k. T podoficirske 6inove, u buduce
obzira na ramtc stctcne 0 tc•rs. e l 1 . 1 · iti u omo61im radnim
svoj obavczni boravak ku rezervk •.mb-!:ll~~ ~obili~ni za slufbu na
.cdinicama. Odno:;no · ao ta Vl 1 1
trontu. 1 d"l ·e zakonska odrcdba o
N6to kasnije, 7. XI 1941. g~· ~~e l ;r~ma kojoj su najstro!e
tzv. mcrama z.a odbranu ra~_ne ed~ Je~rcja i ncjevreja. (Pose dve
bile zabranjcne bracne veze urn. vinci 'sk.i kapetan skrcnuo je
godine, 23. XII 1943. g.•. glav'da P:~cne \oje su !elclc da live u
pa!nju na vrlo test;~ poJavu, " ma vadile uvcrcnje da su ~~
zajcdni~kom domacmstvu sa J':!Zsa izmcdu Jcvreja i nej.!vrejkt,
1
stitutke, jcr se zabrana po nog
106 D. Jeli~
prema tuma~enju vrhovnog suda, nije odnosila na fcne koje su
spadale u ·kategoriju •nemoralnihc zena).
Jevrejima u Madarskoj i Batkoj postale su nedostupne javnC'
slu:lbe. Na fakultetima su uvedena ogranitenja poznata kao •numc·
rus clausus•."' Sli~no je bilo I u srednjim i drugim ~kolamn. Prema
zvani~nom izveStaju, na kraju ~kolske 1942/43. godinc, u 335 osnov·
nih ~kola u Batkoj bilo je samo 184 jcvrejska osnovca (prema
41.410 madarskih i 51.025 nemadarskih osnovaca). Jo~ drasti~nija
situacija je bila u srednjim ~kolama. U 14 gimnazija, na 1.896 rna·
darskih i 2.439 ncmadanskih u~ika bilo je svcga 118 jcvrejskih
u~enika u Batkoj. U somborskoj gimnaziji u ~kolskoj 1941/42. g.
bio je upisan samo jcdan utenik Jevrejin. U u~itcljske ~kole u
Batkoj onije bio upisan nijedan jcvrejski u~nik. Navcdconim !Inti·
semitskim mcrama Jevreji nisu mogli biti tlanavi nijcdne dMtvcno-
·politi~ke niti Sportske organizacijc.
Marta 1942. godine naredbom rnadarske vladc vrsi se ekspro-
priJacija svih jcvrcjskih poljoprivrednih i !umsk.ih gazdinstava,
s t1rn da se ona do 5 kat. jutara daju na raspolaganjc tzv. zcmalj-
skom fondu za. zaStitu naroda i porodice; izmedu 5 I 100 k.j. vite·
§k~ udndenJu; a preko 100 k.j. zcmaljskom poljoprivrednom
kreditnom zavodu.
Mobilisanje Jevreja u racine jcdinice J)OCinje 1942. god. s ob.
veznicima koji su priSpCli za TCgrutaciju: 1919, 1920. i 1921. godiStc;
~o~iliza:cija se !!Prila 1943. pro.~irujc i na godista 1906--1918; da
b1 Jula 1ste godme obuhvatala 1 Jevreje rodcnc od 1901. do 1905.
god..o.d mobilizacijc su .hili izuzcti samo oni Jcvreji koji su radili
u VOJmm preduze6m.a lh s.u ·ka? orcdovni n:'ada~ki vojnici proveIll!
mes~ na ~rontu:. zat1m oru. koj1 su. kao pnpadmci radnih bataljona
d?bJ11 .odl~kovanJa.: tlan~VJ ~rod1ca Jevreja poginulih na fronto-
V!ffia: 1 ~aJzad, .?m JcvreJI koJI su se prema propisima tretirali kao
:o1zuzetm JevreJlc .
. "'!adarski okupat?r je svim ovim merama protiv Jcvreja Jspoljio
kraJ.nJU okrutnost, ah to jo~ uvek nije bilo masovno fizitko ungta·
vanJe. On~ ~e uslcdit.i na~on okupacije Madarske od strane Nc-
maca, apnla 19.~. godme. Nairne, posle kata9trofalnog pora7.a Druge
mada;.;ke ~nniJC n.a Donu, potetkom 1943. godine, kao i drugim
por~z1ma slla ~SOVIne ~a .frontovima u svetu, poljuljano je pov~
ren~e madarsk1h vladaJU~Ih slojeva u HitleroVIl pobedu. Oni su,
k~J.mn 1943, .i potetkom 1944. godine, paralelno sa ubla!avanjcrn
pnhska pro!lv p~robljenih naroda na okupiranim teritorijama,
putem d1plomatskih kanala traiili moguenost za izlazak iz rata.
. . "Polto I~ pomot~ trup.a A~tante oborio J<un.Belinu ~-'arsku socra.
bslltku republ1~u, hortilcvski ~m u sklopu svojih kontra~olucionan!ih
s:nera. m7-'u prvm1a jc ~augunsao ~'!'· Zakon o numerus klaw:usu. Protiv·
JCVreJski won donesen Je ndto kasmJe, 1928. godine, drugl 1939, a tmi 1941.
D. Jeli~ 107
Taj period rata u dana~njoj madarskoj istoriografiji pozna! je kao
period aklackave polit~kec.
Takva neodlu~na I kolcbljiva politika Hortija i njegove kama·
rile uslovila je da uskoro, marta 1944, dodc do okupacije .Madarske
od strane Ncmaca i dovoclenja na vlast najreakcionamijih fa~ista,
Sala~ijcvih njilab. Iako i ·sami na rubu propasti, oni mcdu prvim
rnerama, na zahtev Ncmaca. -prilaze •potpunom i dcCinitivnom
Jikvidiranju Jcvrcja u 1\ladarskojc. To je vreme kada su sovjetske
trupe poraz1lc \lelike ncmatke snage u Rumuniji i nczadr!ivo pro-
dirale prema madarskoj niziji i Ba~koj. U julu i avgustu potelo je
masomo transportovanje Jevreja iz Ba~ke u ncmacke koncentra·
clone logorc. Tokom oktobra 1944. godine cela Ba~ka je bila oslo·
bodena.
Na tcritoriji jugoslovenskog deJa Ba~ke, koji obuhvata oko
8.500 krn', 19-11. godine fivelo je po prethodnim rczultatima popisa
stano\'ni~tva, od 10. X 1941. godine, 885.475 stanovnika." Od toga
broja, s obzirom na neobjcktivnost kritcrija u poglcdu nacionalne
pripadnosti ba~kug stanovnBtva, najobjcl\tivnija je procena koj~
ie na~inio na temelju svojih proratuna dr Josip Mimic" Po ovoJ
proccni stanovm~tvo Ba~kc je brojalo oko 280.000 Madara (32qb),
oko 225.000 Srba (27%), oko 195.000 Ncmaca (22%), oko 90.?<JO
Hrvnta·Bunj~·aca (10%), Slovaka oko 40.000 (4,5%), Rusma
15.000 (Hb) i Jcvrcja 16.000 (2~b). . . . .
Nadaljc, ova masa stano\'ngtva JC. blio r:'sporcden.a sa Jzraz•·
tom tcndcncijom zgusnjavan.ia Madara 1 Jcvreja ,od Vchkog ·kanala
prcma rna..larskoj granicl; a Srba julno od toga k~nala: pref!1a ob0a·
lama Duna,·a.• Polazcei od navcdcnog, ~ora sc ~staCJ da JC 22 HI '"
stanavni~tva Ba~ke - Ncmaca, listom b1lo protlv NOR·a na~da
Jucoslavijc. Iii pak da jc vccina od 32~b Madara, nasta~jen•h ~
Batkoj uslcd oraznih subjcktivnih i objckti\·nih razloga, t1n h~rh·
jcvske 'okupacije Ba~kc prih,•atila kao nacionalno oslobodcnJe."
., Bo~dan Ordto~ 11111• oVojni asl"'kti boriK' za mlr. nacionalnu neza·
• 1 1 5 ocijalit.:lm• Zagreb 1964, str. 237-2-14. ·
vasno!, Dr Josip loltrrrit. Zbvrni';,_,Ma~ice srpskc ~r~~tt~~;! u navedenom
8
~J.,~~~· ;~~r~~~lu~ li }~~~~~7iJ~:~E'kl.;i:.Vf;;.'v~~1~ k~~~~
1 1
delu
bo~ na!1h jcdiOICA .~ po obratno bilo je slubjeva olebnog ~M?rav~a.
!mall podriku stanovn• 1 va.
r . ' b d kim pa ; izrouito planmsk1m
kn:tan.Ja I bo~.':ih d:/!:!~~i~vg"~]c bil~. odnosno nije bilo dovoljno
predchma, u .,OJ''""
naklonjeno naloj ~orb!•. r 1 ~ 1 godinu dolJvlj:>vale 1.;30 tin osloboclcn!n•.
dr :S;;Z:t;~,k~ ~~~~~e ~~~~~~""' ~ gr:>dskom komilclu SK Beograda, NIN,
1
br. 85. od 1-4. X 1971._ ll· .k pi~ gcncr:>l Ordtanin u navcdenom
2. oOsnovna arumcu a r:l1" .- r · fal.:ror vrerne. koji se
del~ "7 ljudskl f:lklj~·3 k'!'atcn~;]j~r~~~r~J:'j,.vfJaju_. .""""'"'dno dcluju
trctlr.tJU kao ~sno•n ._ . . hon, p·rc n•:ma inc bi m~lo b1U n1kak•·c borbe ••.
u sv:akoj borba I bcz ..oJI uo ~
 108 D." Jell~
Odnosno da je preko SO% ba~kog 61anovni~tva bilo iii protiv NOP·a
iii mu ·bilo nenaklonjeno. · borbi u. Batkoj i Src.mu (koji madarska vojna vlast pored Kozare
Ukoliko se •kao osnova u~esnika u NOR·u Ba~ke uzmu podaci
koje iskazuje okupator na osnovu broja uhap~nih iii ·poginulih
u~esnika NOR·a i NOP·a do 1. V 1942. godine, koji iznosi 2.800
boraca;'" odnosno ako se uzme za merilo podatak S\·eto7.ara Mar·
kovi~a - Toze iz izvcltaja od 10. X 1942. godinc, da je u Batkoj
ostalo svega oko SO tlanova Partije od oko 500 koliko ih je bilo
na dan ustanka (odnosno 10%},'" onda dolazimo do broja od
nekih 2.800 uhap~enih plus 10-20~b neprovaljenih boraca, ~to bi
finilo negde oko 3.500--4.000 pripadnika NOR·a i NOP·a, odnosno
oko 4~b od celokupnog stanovni~tva Bafkc.
Tih 3.500 do 4.000 slabo iii nikako naoru!anih pripadnika
NOR-a i NOP-a Ballke je tokom 1941 • .i 1942. godine stajalo prema
sled~oj okupatorskoj sili:
Tokom 1941. i polovinom 1942., madarska Trel!a armija (sa
~tabom ~~ 6•. f!!&ja u Subotici, a potom u Budimpe~ti) drtala jc
u BatkoJ jeduuce 5. korpusa sa 12, 13, 14. i 15. pcladijskom bri-
gadom, 2. konjitkom brigadom, 66. pukom J 1. bataljonom 16. puka
pograni~ih lovaca.
•~ored toga ~to je tokom 1942. godine polovina madarske
anru;e angaiovana u sklopu Druge madarske armije na Ist~nom
fro.ntu, u vremens~~:n. razdoblju 1942-1943. god inc, na okupira-
no~ bal!koj ter!ton;t ;e razmclteno vge ncgo ikada madarske
VOJS~e. Ov~e .s~. u sasta~ 14. i 1~. lake pebdijske divlzijc i 1. lake
konJt~ke diYIZIJe I drug1h spectJalizovanih jcdinica, u to vremc
nalazt ukupno oko 13.SOO vojnika i oficira. Ovolika zasi~enost
okupatorskih vojnih efektiva i~ena je pre svcga iz bojazni da
Treba naglas!ti .d a se. odlu~uju~im fok~orom mole smatrnti onaj tinilac kojl
u konkrernoJ sttuaCIJI daJc prevagu )ednom protivniku 1 to takvu koj:~o u
sklopu I u yezi 53 dcjstvom svih C?•t:~o!ih htktora mole da dclujc odhJtujuu
!11' !•hod btl~~ ... lako s~ maten):~.lm faktor I faktori prostora 1 vremena
neli~ Cakton - za "";Zhk~ od IJu~kog faktora - om ipak u odr«tenim
usloVtma mogu d3 odigra)u odlutuJu~u neg:~otivnu ill pozitivnu ulogu u
poglcdu lshoda !x>rbe, pobed.c iii. ~raza. Ovo sc de.bva onda kad3 subjekth'll•
f?k!or (rove)<) 1Z raznth ob)ckllvnth razloga nije u stanju da s:~vlad3 1 ko-
nsu okolostt I uslove ~atcriJ.:tlnog f:~.klora, prostora .j vn=men:~.. Ali ovo ae
dclava I onda )tad sub)ckuvm ,C:~oktor iz raznih subjcktivnih nzloga nc p~
~:~ode odgovaraJ~ VOJnu vc!llnu adekvatnu obostrnnim uslovim:t. Subjck·
ltvna. dcla!!IOSl, IJudskog faktora u borbl. dakle njegova vojna vcltin:~o u
stv.an I ntJC ru~ta drugo ncgo vi~ ill manje pogodeni subjckth'Tii ~
ob)ektl~g odnos!' snag:~. Ukoliko je taj iuu obostrano adckvatan (t '
na strant .oba prouvntka) utoliko vile dol:ui do iz:r:u3 s:~m objcktivni odn~
~nag:~. I f!JCgove pn:dno~tl I slabosti u odnosu na protivnike u borbi. Ukohko
JC:• p:~.k, JCdn:t stra~ Vt~c ?d druge lzr:uila objcktivni odnos snag:~. utoliko
vtle raste uloga VOJne vc!ttnc u borbi.
" •C4endorsegl mJI<I, od IS. vni 1942
1
101
Zbomik VojncH.storijskoa; lnstituta Ii6, dok. br. 44.
D. Jell~ 109
ne dade do tdnjeg povez.ivanja i objedinjavanja partizanskih
i srednJe Bosne tretlra kao trc~e !ari~te panizana i komunista).
Zbog. toga je madarska annija za vreme nemafke £ru~kogorske
ofanztve, u avgustu 1943. godinc, bojeei se prelaska fru~kogorskih
jcdinica iz Srcma u Ballku, ·blokirala granicu na Dunavu od Novog
Sada do Batke Palanke.••
Ovolika gustoca rasporeda okupatorskih snaga na dclu na~
teritorije Batke, tokom titavog NOR·a, u stvari predstavlja naj-
veci kocficijent zasiccnja, kako u odnosu na broj ukupnog stanov-
ni~tva (1 vojnik na 7S stanovnika) tako isto i po kvadratnom
kilometru (1,5 vojnika na 1 km•)....
Pored toga, prostor'" ltao oglcdalo ravne teritorije Ba¢ke je
dvema najvccim i naj~irim jugoslovonskim rckama, Dunavom i
Tisom, kao najznatajnijim prcprekama u odbrambenom smislu,
bio odvojen od ostalc drlavne 1eritorije. Nasuprot tome, Batka
je potpuno otvor~na prema t:n~tlarsko.i._ niziji, a ~a~ka r:~.vn!ca ~e
bila poznata kao Jedno od naJ:l!ttorodmJth podrut1a Evrope, 1 koJe
je u okviru predratne Jugoslavije ·hilo podrul!jc sa najgu~~om
putnom 1 lclcznitkom mrctom.••
,.. oJugorol:~.vlja 1941-1945•. Vlado Strugar.
Bgd 1970, str. 32: I dr /osiJ!
Minalt. •Ncka pit:~.nja
stratcgiJ.e I l:tklike NOP·a Batke u 1942. I prvoJ
polovinl 1941. sodineo, GodtSnJ:~ok Ftlozofskog fakulteta u Novom Sadu,
knjig:~o Xlll -
aN U \'czi
1970, str. II. . •
gustoce okupatorske vojne silc I n)cnog utica]~ "" o~
•
ustanak ~cncral OrcS<!anin u navedenom dclu l<afc: •1. Svi ont delovt ten.
torije ko1e okupatori I kvislinzi nisu bili u stanJU da kontrohl':J o~om
silom niu organima vl:~.sri, bill su automatsk.i. na~ slo.~e tcntat;~Je onog
mom<.'llt:l ~m jc poc!co ust:tn:tk, u ovtm omm sluaJCVtma kad Jc n:trod
koJi je ll35Cijavao ove nckontrolisane dclove bto . raspoloten za. ustan:~.Jt.
a rotiv okupatora I nje~ovih stu~ (a it~ je . veltktm delom bto slu~J).
2. PSvi onl dclovi tcritonjc kojc JC nc:pnJalclJ k?ntrohsao samo
o anim:~. vi3Sti ill minimalnim ondolmm fontt:tetJ:utl3 (~truom, f.:ln •
sw£.':
m~n ·om IIi sli~nim st:tnicama. patrolama) .nt"!11a su n:la~tvno. lako prep•
dinJ t ali~nim vojnim akcijama. iii likvidactjom nep~Jatei)St::d, orpn~
vl:~.Stl 1 obczbcdujudh ondolnib jcdinica,. brz~ p~tvonll u slo nulr. tcn-
toriju (pod uslovom d3 J.e narod na OVOJ tentonJt na strani ustaru a -
!to J:._ n~j~~ sb~~msl~~i~~·ot Ordta~tiot, o ~loZJJ~}cnk·t.orijiC: u~npj.':,ti:~
• k:de· Ako su sVt f:tkton cun:l I, 11 I 1~.-
Iucaonamoa; rata. · • ( primer posco je bolje zemiJilte, pokriveno,
ima boijc uslove prosl~f? "" . • 101 ( ,. rimer. otkriven i bri530
utvr4eno itd.), a drugJ 'm,!ts~s~~:i.:; ~;gu~ih ~jst:tva osto.lih ~aktora -
prostor)- ~ume. se.:vk . raspolafe boljim uo1ovtm3 prostora tm:ltl Jlf6.
ond3 ce onaJ. prottvnt C:J1. k .edan protivnik im:~. vc:Ce mogu~nosll u
vagu u borbt. Isti JC s 1u•aJ a o J
koriJUnje I 53vbdav:tnj~ prostora•.. ·uu NIN·u od a. Ill 196'. k:llc:
'" Vltulimir Baka.n~ u s~m. •r:.:r:~ dobrim delom pokl:tpaju s kra·
oKod nas se II z:lostah. ne~VtJenl.tvnom z:ato &to su to btll lu:tjcvi le5ko
jcvima iz !".111. I to bth .n: 30 ~~~mi u toku rata t:uno bUi, bcz ob;tira oa
pristupatnl I zboi toga .to am
 110 D. Jelic
U vezi sa postavkom o ulozi 'Prostora u vodenju rata, mole se
reci da postoje~i usloy.i nisu dopu~_tali d~ s~ ustanak u. _Baekoj
na istovetan na~I.Il razv•;a kao u 4rugrm reg•onrma JugoslaVIJe.
VII
STRATEGIJSKA I TAKTICKA NACELA NOP-a
U USTANKU U BACKOJ 1941. GODINE
1) Nakon napada Hit!erove Nema~ke na SSSR i Prog!asa
CK KPJ od 22. juna 1941, kojim se pozivaju narodi Jugos!avije
na oruianu borbu protiv okupatora, u Ba~koj se pod rukovod-
stvom PK KPJ za Vojvodinu pristupa ozbiljnim pripremama za
ustanak.
2) Po op~toj proceni situacije PK KPJ za Vojvodinu, glavni
strategijski pravac dejstva NOP-a i NOR-a u Vojvodini, odnosno
Ba~koj, zasniva se na pret-postavci takvog odnosa snaga po kojoj
se predvida brzi slam ncma~ke agresijc,'" prclazak Crvcnc armije
u op~te nastupanje l relativno brzo ostvarivanje revolucionarnih
ciljeva KPJ. Sve akcije NOP-a polaze od te strategijske prctpo-
stavke i na njoj saobraiavaju osnovna taktitka naccla. kao ~to
su mobilizacija aktivista i pro§irenje bazc NOP-a; pripn:ma za
doeek i pomoc sovjetskim padobrancima, a potom tck sabota!c,
ustrojstvo i akcije partizanskih grupa i odreda.
· 3) T~ritorijal~a. J??liti~~~ i organizaciona osnova NC?P-a Backe
polaz!la JC od ·kriten;a kOJI je 4oslcdno uvwvao naJprirodnije
~.oografske .i etnit~e specifi~nosti teritorije BaOke. Ona jc pode-
IJena na tn okru!Ja, severoba~ko, sa sedgtem u Subotici, severo-
politifkc: prili~c.. .T:uno. g<l<; su dobre komunikadje b ile, partizana nijc: b iloo.
Na ~hfun na~m tsto plliln]e treura i Iovan Ves~litiOII u govoru u Sremsko!
Rat1, 15. X 19f?7. g.: •JI:Iooprostiva je politil:ka l vojnitka glupost verovat
da su. sc: u IIM1m uslovama moglc krctati brojnc: I vclike jcdimce na tc:rcnu
opkoiJcnol'l!. i azolovano!" rckama i ispresecanom modcrnim l niljvatnijim
komumkacJJama za koJc je okupator bio poscbno zaintcn:sovanc,
'" •Savrc:mcnostc, Glasi_lo .Savc:2a k~munlsta yojvodinc, januar-!cbruar
1974, str. 21, Stevan DorOtJJskr: •30 godana konsttluasanj:a l rozvaj:a Vojvo-
d inec: •Bitke protiv nadmoCnih fa&istitkih okup3tor:a u B3~koj 1 Banatu
vrlo brzo su 'POkazale da se u ovu borbu u&lo be& dovoljno pl'l.'ciznog poznil-
vanja ! uv:d:lvanja bitn!h elc:m.cnata tit~vske stntdko-taktil:ke konccpeije:
~ ~~Jago4!'vanJa specifi(!nostJma ravnaearskog, ~sto na.scljenog 1 komu-
rukaCJ)ama 1sprcsecanog tc~, be& veza sa pohtitkim centrom KPJ, sa
bor~m drugih okolnah krnJCVa, pa tak I Sil svim oblastima Pokl":\jine.
Parti]Sk<? ·rukovod~tvo koJe JC ruko:vodilo borbom u Biltkoj 1 Banatu, po-
~no J~ pr~endo dufanu tra)anJ!l filt3 I n~ to) osnovi usnovalo je
pohuku • takllku ~rbe zbog fcga 1e NOP u lim krajevima trpio porazc:.
~uk,_mora se !'eta da ta oc:ena ruJC bila karaktcristitna samo za Voj~
dinu, ali tu sc ona najdu!e zadrialac.
D. Jelic 111
zapadno sa sedi~tem u Somboru, koje je obuhvatalo i Baranju,
i jufnobafko sa sedi~tem u Novom Sadu. U prvom okru!ju su
Mac1ari ~nill gotovo kompaktnu ve6nu, a Jevrcji bili najbU!ce
rasporec1cni; u drugom su Ncmci -bili ndto brojniji ispred Srba
i Madara, 4ok je Jevreja u odnosu na druga dva ok.ruga bilo
~ajmanje. PolazeCi od ~:~avedenog odnosa, Nemci su radi toga
iz Novog Sada premestili sedi~te kulturbunda za Bafku, u Sombor.
I na kraju, treee, juznobacko okruije nasi obele!je relativno vece
srpske etniake brojnosti. To obelcije je samo po sebi nametalo
kako odrcdcnc preduslove u organizovanju NOR-a i N~P-a Backe
tako isto i odrcdeni stav okupatora prema ovom rcg1onu. Ovom
okndju tc biti okrenuta po zlu poznata novosadska i bjkdka
racija. Shodno navedcnim speci£ifnostima, tj. mcdusobnom od-
nosu nastanjcnog stanovniS!va, razvoj radnickog pokreta do oku-
pacijc 1 4r., svako od navcdcna >tri okru!ja__ B~f~e _razvijalo se
na adckvatan natin, I u okviru tako matcnJahstJ~kl odra!av~o
1 potvrd.ivao 'POstojece u~lovc: To se odnosi i na uce~ec Jevre;a
u NOR·u i NOP-u sva tn rcgtona Bafke.
4) U cilju da sc ~to svcstranijc izv~i. mobiliza~!ja ~asa i da
se ~to uspe~nijc ncutralizuje vrlo raZVIJCna . ncp~Jal~ljska pro-
paganda, kao prvi svoj zadatak PK J_<.P~ za VoJV~tn~ JC prcduze~
mere da sc u Novom Sadu fonntraJU pokraJtnSkl ag1t-prop 1
tchnika. ,_ . · N'k r
Radi\'oje Cirpanov, clan biroa PK, dao j~ dire.:tJVU mg. I ~ I
Pctro\;cu da [onnira grupu agitpropa, u koJu su pored Pot"?vtca
hili ukljuteni Vcccslav Cimr i Livija_ Bern•• ~tan ~K _za Jufb:,u
Backu Preko ove grupc bili su vczant okruzm komJtcll, 5 om . r '
i Su~tica. U Subotici jc materijalc prihvatao Eden Kom~tajn
i daljc proslcllivao. . . d'
0 1
Clan~\·i agitpropa ;;u ~:~o~~~~a~~at!~ ~J:a?al:d::~f ihrak~~
0
Mosk.vc L'. ~?and~;~ :: b~inula o tehni~koj strani posla, prekuca-
•VCslt•. tVIJ . . . 1 " ala Jcdan od dva gdtet-
vanjc, um':lo!avanJC 1 r~dra~!er:dc~:fa J~vrcjina, flana OK KPJ
ncra nala:tJO sc u stanu ra tetneru u~noiavan je matcrijal na
za ju1nku BajtkUt NU 1~:/~:hnici radile su takode dve Jevrejke,
madars om cz u. . . R ko~i i Agnesa Sas. Pored prevo-
predratnc a~~ivistktnje Zodra,_, ~ezik one su radile i na umnoia·
denja maten;ala na f!la a::;IU J '
vanju vesti, proglasa 1 dr.
. . odi k0·3 je d~la vi~ istaknutih bornca
"' Zom R11ko~i poll~ az. por . ce ~no znati modarski komunista
r..dnitkog pokrcta (bra_t JO!,,f"b s~oJe~~ je d~ogodi!nji iskusni po.rtijski
Motat Rak~i). Za razjhk~U"O l::c~~ u Bcogradu, zatim 17.ve•no vremde b~:a
l':ldnik KPJ. Pre l':lla e . " S · vu Pn:d rat je opel u Bcogra u . .u
tl:an Mcsnog komitcta KPJ u ~bl'll)! a~ionom kojim je cvakuisano osoblJC:
je pn:livcla bombardovanJC, pose na
 112 D. Jeli~
VIII
USTANAK U BACKOJ, 1941•. GODINB
1) Razvo; ustanka u severnoj Ba~koj
Ve~ u prvom Mesnom komitetu KP koji je, nakon ulaska
hortijevske vojske u Suboticu krajem aprila 1941. godine, konsti-
tuisan u prisustvu Radivoja Cirpanova, ravnomerno su zastup!jeni
predstavnici svih naci.onalnosti u Subotici. Pored Otmara Majera,
kao sekretara i ostalih, od Jevreja su u njemu Lola Vol, privatni
finowik, .koja {zajedno sa Rae Magdom) ima zadatak da orga-
nizuje omladince i .fene, vodi finansijske poslove NOP-a I pri-
premi tehniku; Tibor Gotesman, grafifki radnik, kojl ima udatak
da fonnira Mcsni komitet SKOJ-a.
Pored navedenih od Jevreja, predratnih clanova KPJ, u to
vreme u Suboticni five: Miklo~ Svalb, privatni cinovnik, Eden
Kom~tajn, trgovafki pomo~nik, Adolf Singer, Jekar.'"
Od skojevaca, po kazivanju Gotesmana, tu su:'" Konstantin
Lakenbah, Magda Bobn, student, i Jozef Liht, bravarski radnik.
Krajem maja, po povratku iz Zagreba i 'Pisma koje je doneo
od Pavia Papa,"' u MK je kooptiran Laslo Gros, Jevrejin (ujcdno
sa Gezom Tikvlckim i Josipom Merkovi~em).
. U d~hu odgovaraju~ih zadataka Sreskog komiteta, pored osta.
!ih SVOJth d~sti, Otmar Majer je pristupio uspostavljanju
• ufvrl:cavanJu mesnih partijskih organizacija u Senti Topoli
Adi, Cantaviru I drugim manjim mcstima. ' '
Tokom maja fonniran je i Mesnl ·komitet SKQJ.a u kojcm
su od Jevreja, pored Gotesmana kao sekretara, Konstan'tin Laken-
bah i Jo!cf Liht.
Nakon napada Nemafke na SSSR, umesto Gotesmana za
sekretara MK SKOJ-a postavljen je Lakenbah. Posle toga na;taje
S!!vjetske ~b~~;?d~, na intervenciju njenoa brata Ma~ab odvedc:n je
DJCD pctogodHnJI san u Moskvu. ' Ferenc Levi.
.. 2. Agnesa Sas, p_rcdratnl tlan KPI, 1940. je osua:fena na 6 godina ~
biJC. Pnlokom okupaCIJe pobegla lz Pobrevca I vratila se u Novi Sad.
1 d
~ Dr ~inger se podj~dnako lst!~e .u NOP·.u kao svestranl marksisti~kl
teoretib.r, pa~c I prevod1lac, prakt~ki organwltor tetajeva prve pomo¢i
kao I matenJalnl pomaga~ NOP·a.
'" Litno saop§tenje Tibol'll Gotesmana dato autoru
uo Vojislav Milit1, ~D. str. 256 - 7: •Daklc, cvo t;" pismll :ta Suboti-
l!an~. Kako ~ uspostavtt! vezu, ~ smo se dogovorili. Grosovim odlaskom
guba!l je kon~n'?i saradruka. Pored toga ~to je bio tlan jc:dno reonsko
k?mltcta, OvaJ JC sa jo~ nekim trgovatkim pomocnlcima bio ~eoma ~t!
nstan I u. snabdevanju ilegalaca tel>stilom. I njegov stan bio !e uvek na
1
~~-aganJu ~ razne ~.stanke 1 privremeni smdtaj dnaaova kojl su U~>
a~u posl<>vuna dola.zah u Zagreb.. .
D. Jeli~ 113
intenzivna I firoka aktivnost na mobilizaciji novih aktivista,
tj. ukljufenju novih, ve~ proverenih aktivlsta i simpatizera u KPJ.
U toku naredna dva mescca Otmar Majer, sekretar MK, po-
vezuje jednu grupu prcdratnih flanova KPJ: Edena Korn~tajna,
Lolu Vol, a prcko ovih uk!ju~uje u pokret i Miklo~a Majera,
dr-a Kalmana Majera, Mikl~a Svalba i dr.
Na jcdnom sastanku Okrufnog komiteta u scvemu Bafku,
u koji je prerastao dotada~nji MK Subotica, na Palic!u, u prisustvu
Rlldtvoja Cirpanova, flana PK KPJ za Vojvodinu, izvr:lcna je ana-
liza rezultata 1 slabosti, t zaklju~eno da se drustvcni okviri NOP·a
prol:ire na ~ire nacionalne osnove i da se NOP organizaciono
pripremi za vojne akcije. Tom prilikom Cirpanov je preneo odluku
PK da se Otmar Major postavi u komandanta scvcrnobat.kog
· partizanskog odreda, a da se na uprainjcno mesto sekretara
OK postavi Laslo Gras.
Gros je pored ostalog, koordinirao rad s Edcnom Kom~taj­
nom, Mildokm i Kalmanom Majcrom, kao i .sa dr-om. Adolf~m
Singcrom. Kroz organizaciju •Narodne pomoc1• s~ zallm u~IJU·
fene u pokret .naprcdne Jevrejke dr Jolanda HaJman, Bo~t~ka
Malu~v. Magda Scnd-Presburger' 11 i dr. U Lo vrcme se broJ ~!a­
nova Partijc pcnje sa 30 na 60 flanova.
Gotovo na isti nafin i u isto vrcme, sa veci'!' l?oleto~ se
vrli mobilizacija antifa~isti~ke omladinc u SKOJ 1 stmpattz~.
I njihov broj sc sada kreee negdc ?.ko. 60 .;.Ianava. ~t.cil_u prv1ma
u u SKOJ grupno ukljufeni redakc•Ja 1 bhz1 saradmc1 hsta subo-
:ickog Tehclct-Lavana, sa Dcrdom Hajzlerom, ~vanom Blumo~,
Editom Spicer i dr., a preko njih sc g.olovo u 1sto vreme uklju·
~ujc u pokrct grupa jcvrcjskih omladtnaC<J: Laslo Gusman, Pal
Safer, Ferenc Caler, bra~a Deri, Laslo l_ Endre, braca Han, Imre
i Oskar, Ervin Spicer, Lili Bek, Laslo F1~cr, Jano~ Kraus, Andral
1 Pal Lang, Lajo~ Krishaber, kao. i vc~ na. bc~gradskom I 2a.tre-
b 'kom univerzitetu organizovam studc..'Iltl T·tbor Polak. T1 or
~~fman Gclert Perl 1 dr. Od suboti¢kih daka i h~omeraca. u
Ba~koj Topoli je uklju¢cn u SKOJ Dent Singer, a u Cantavtru
.1 • · d tak
u .navedeno vreme, Lakcnbah .daje H~JZ crovoJ grup1 za a
NOP 'dobije Ito vc6 braJ omlad10aca Jz Tch~let-Lavana,
.a ~ pn om trenutku bilo politifki moguce a 1 aktuel~,
JCr ~~ to u aor:azvoj vojnopoliti~ke situacije .u sve~u i u BafkoJ.
s o urom !I k bah inidra srcdinom Jula, Jedan sastanak
fe~~~j;! sk~J~~c~acJcvrejima iz Tehclct-Lavana, koji jc prakti~no,
·k l\.13 "da R:IC je bila sklonila razne
au Kod l'.bgdc &nci·D:cl• e, •Rac uha ~na Du~ika je sve to
!tampane rnatcrijal~ Kadavezllj ),~~:adr-a Singe~. koinc je davala :matnc
spalila. Tako<lc je blla u P
iznose za Darodnu pom.X.
114 D. Jell~
izuzimajul!i one koji su ve~ u~li. u SKOJ, bio okuP.io svu n~predn~
jevrejsku omla~inu u S_ubohct. Nakon o~upactJe Subo~ce, o~
se stalno sastaju, naro~tto tzv. rokovode~t ·k adar, u kojem ~u.
Jane! Dohanj, Derd Kalman, Ivan Herman, Robert ErenfraJnd
i Derd Pal. Negde u drugoj .polovin.i juna 1941. godine, dol:lo
je do sastanka u viii Daj~ na Pali~u. gde je po sel!anju PaJa
Derc1a -b ilo oko 12 omladinaca. Od strane SKOJ-a .sastanku su
prisustvovali Lakenbah, Marko Monastirski i Jofef Liht."• Omla-
dinci su upozoreni na potrcbnu konspiraciju, te su na sastanak
dolazili jedan po jedan. Na sastanku je od strane predstavnika
SKOJ-a predlo~eno da ~lanovi Tehelet-Lavana pristupe NOP-u
i uzmu aktivnog u~dl!a u borbi protiv okupatora, u sabotafama,
paJjenju· !ita i sl. Razgovor je bio vrlo dug i zavdio se zakljutkom
da se navedcni drugovi uskoro ponovo nadu na istom mestu. Ali
do tog sastanka nijc doSlo jer su inicijatori u vrlo kratkom vrcmenu
pohapscni. Oni ni na jcdnom mcstu u istrazi nisu pominjali ovaj
sastanak, te su clanovi Tehclet-Lavana ostali neotkriveni.
Lakenbahova ncsagorljiva encrgija i entuzijazam11• prclaze I
na dojutemnje mlade clanove Tehelet-Lavana, posebno na Dcrc1a
Hajzlera, Ivana Bluma, Editu Spicer i ostale. Ova grupa u izvesnom
smislu ~ini jezgro oko kojcg i posredstvom kojcg je u SKOJ
uklju~na i jedna povel!a grupa ncjevrejske omladinc u Subotici.
Pojedini ~lanovi MK KP i SKOJ·a su ·pojcdinatno formimli
l!elije, odnosno skojevske grupe, od vee izgradenih komunista,
lit l . Pismo dr-a Dor4a P:t!a, primarij usa iz CakoVQ, od 7. VI t97•.
autoru. 2. Marko Mona.stirski je u leto 19-41. god. bio vezan za Jofcra lihta.
Sm.rW Lihta. koji nikog od tlanova, koje je organizovao, nije pro\':llio,
izmc-du ostalih n1 1\larka Monnstirskog, mnogi od njih su ostali b<.oz veu
pa I sam Marko.
"" U vet navedcnom pismu Der4a HaizJcra, on za l.akcnbaha pi!e:
»l.akenbah jc na tu o mladinu, koja ga jc zvala 'Jacki rouge' (Crveni D.!ck.i,
dclom zbog njegovih D.:lprednih ubcctcnja a dclom zbog n)cgo\·c jarkocrvenc
kose I pega) <mao sna!an uticaj. lz njcgovog nastupa, taka je testo puta
bio skJon rizlcima I bio neukrotiv u svom nastupu, dclovao JC bko da le
umeo da zapali, odnosno one opn:znlje da zapldi ad pristupa u NOP.
0 njcgovom litnom hcrojstvu, ncustraJivosti I odlu~nostl je mnogo napi·
~o. Lakcnbah je (u~ Lolu Vol) za backe prilike, .mectu Jcvrejima jcdan
pnmerak tdke sU'OimJe. Po zavr!etku male mature JC bio gvotctarski kgrt
zatim trgovacki pomoenik u jcdnoj od najvceih gvot4arskih subotickih
trgovina. Njegavo socijalno porek.lo usmcrilo ga je na beskompromlsnu
revoluci?narnu borbu~. Na slif.an naQD o Lakcnbahu pi!e I Tibor Gotesman:
·Ka~ JC nakon aprilskc lcatastrofc trebalo ponovo organizovati, od pre
nekoliko mesecl tclko stradali SKOJ, za Lakcnbaha je bilo sasvim prirodno
da pom:t!o stu_pl u bitkiL Mladalac~! jc ~io iu~!ar: tdko obw:dav:mog,
gotovo neu_k rouvog t~mperamcnt!l kOJI s~ mkad DIJC •serpljivao. Svu svoju
snagu, . volju, s l'umm src:<!m JC unos1o u obnovu organiznelje mladih
komumsta. .N.crel1v I nemo!IW!. ~datak za njega nije postojao. Danju 1
noeu,. na uliCJ, u parku, obf.iZnJOJ !u'!'i, na ~d.nom mestu u gvo!ct:>rskoj
rad.n!' • UpOryJO 1. otvoreno .JC: , PrDP~\?rao svoJa !!ledi~la, s ncpejmljivom
odv:uno!Cu Jc aguavao po hruj1 PilrtlJC, protiv fa~IStickih okupatora•.
D. Jelit 115
odnosno proverenih omladinaca. Svaka partijska l!elija i skojevska
grupa, pored toga, je bila obavo.:zna da od provcrcnih simpatizera
formira ~itala~ke grupe i osposobljava ih za predstojeee zadatke
(prijem u Partiju iii SKOJ).
Paralelno sa kadrovskim ja~anjem Partije, SKOJ.a 1 provcrcnih
simpatizem, ~ se rad na njihovom daljem idcolo~kom i politit·
kom osposobljavajnu. Prou~va se aktuclna revolucionama litera-
lura, proraduje proglas CK KPJ od 15. VIII. 1941, koji je preveden
i na madarski jezik, kao i v~i broj drugih proglasa, uputstava i
dircktiva PK."' M<!du tim matcrijalima, glavna mesta imaju tzv.
•Lcnjinovo pismo• (Zadace revoluoioname vojske, iz 1905. g.) i
uputstvo PK KPJ za Vojvodinu za vrlcnje divcrzija, u kojcm se
govorilo o na~inu izvodcnja sabotaia, paljcnja f.ita, dizanja i unl-
~tcnja ~clezni~kih pruga, i7.azivanja sudara i dizanja u vazduh vo-
zova, uniStcnja stovari~ta hrane, pomaganja spuStcnim sovjctskim
padobrancima I dr.
Uz to sc nsi uhtrbana priprcma za prcdstojceu orufanu borbu,
pa se shodno tome fonniraju udame grupe. Naj~c~ce se to yriilo
na taj nacin .~~o su pa;tijske. ~lije i . sk<?jC":skc _grupe kvalitetno
prcrastalc u ,.,~, rcvoluctonamt 1 orgamzac1om obhk mda, u udame
grupe. Isto,·rcmcno fcnski ~lanO\'i ·pokrcta se obu~vaju na sani
tctskim t«ajcvima u pru1.anju pn·e lckarske pomoC!.
U vczi s tim zadacima, putem •Narodnc po":l_oci• prikup!jaj_u
se od simpatizcra nov~ana sredstva, pom<_>Cu koJth se orgaruzU.J~
rad na pisanju, umnoiavanju I raspar~vanJU ·lctaka, porno!! porodt·
cama uhap~enih ~Ianava NOP-a i dr. . . . ... ' ·
lstovrcmcno se po dircktivi PK intenz1vno vrla! na tent?MJI
subotitkog srcza, izvidanje svih vojnih i ckonomskth potenctjala
okupatora. .
U ovo vrcme OK I sam ~ini -n aporc za izrad':' 1 umnofavanJe
izvesnih matcrijala u svojoj tehnici. Za ovaj. md J~ zadu_l!ena Lola
Vol. Scm toga, ona je zad~cna i. z.a or;gamzov~nJ~ kunrske vez~
5 pokraJinskim komitctom i opsunsk1m komttetuna u Topoh,
Senti, Adt 1 Cantaviru. . .
Krajem jula u komitct SKOJ-a, umesto Dun~cta NaJ~evskog
koji odlazi u Makcdoniju, uz Lakcnbaha kao sckrctara ulazt Magda
B~an, student.""
--,- ..J(;im3 n Pctkovi~. NO, 164-191. . . . . • M d
"' b:>'esne skojevske srupe .<i pojedlncl) koJ~~e =~rl•~~v~d ~~~ra~
Bo'an, ostale s~ do 'l::!":.;n~tJ~aJi~~Jj~ ~~~ ~a~ke. l:lko je danlma bila
0
som, a potom n~ . ~ 1 . ·c veze. Ta ka na oprirner, nije odala da
lclko mu~na, .o!la DIJC avo. a ~":'\ bila Jcvrejka Klara Hiri·Singer, z.:>lim
je Jmala na v.~ jcdnu f"¥uk~:J~~j~ odala da ju je izvesno vreme u Jlegal·
Marko Vukov ' JO' nc 1· a K t:l 9..s JevreJka tz Subolice-
nosti prikriva.la u svom st:mu a •
116 D. Jelic
POCetkom avgusta fonniran je !tab partizanskih odreda se-
verne Backe, za tijcg ·komesara je 1JOStavljcn Laslo Gros. Naporcdo
s ·tim vr!e se pripreme za direk-tne akcije. Pred sve pripadnike
NOP-a ·postavlja se zadatak nabavke ormja, 'prvcnstvono gvozdcnih
poluga, jer vatrcnog oru!ja nije bilo. True .se biv~l IIi rezervnl
oficiri, simpatizcri NOP·a, koji bl obutavali omladince u taktitkoj
obuci i rukovanju oru!jem. Lakenbah I Miklo§ Gcr!on razmatraju
mogucnost oduzimanja oruja od jedne jcdinice madarske policije,
od 50 !judi, koja je smcltena u .prostorijama jevrejske !kole, koja
sc nal:lZi u krugu sinagoge, gde je 1 Ger~on stanovao. Derc1 Haj·
1.lcr i njegovi omladinci izvidaju autoparkove r~a PaJ.icu i okolini
Subotice. Perl Gclcrt u dMtvu sa bratom Lehelom izvidao je me>-
gucnosti sabota.Ze u Obilic mlinu. Neki tlanovi NOP·a izvidaju i
prate prolazak vojnih clelona preko subotickog fclcznickog tvora.
Pocetkom avgusta, skojevska organizacija jc pristupila pri·
premi, a odmah zatim iz\'l"~llnju paljevine fila. U akcijl jc 1rebalo
da ufestvuje oko 10 grupa diverzanata. Od jcvrejskih omladinaca
u njima su ucestvovali: Lakenbah, Liht, Hajzler, Ivan Blum, Edita
Spicer, Miklo! Gcr!on, Laslo Gusman i Gclcrt Pc.orl. Od prcdvidcnih
dcsct sabota!nih akcija, iz ramih subjcktivnih i objektivnih razloga,
uspclno je obavljcna, •koliko sc danas pouzdano zna, samo jcdna
- 11. VIII 1941. a koju su izvrlili Derd Hajzler i Ferenc Hcgcdi~.
U jednoj grupi za vrScnje paljevine bio je l:zvcsni, dovoljno
neprovereru simpatizcr Ferenc Rae, koji se upla~io zadatka i o svc·
mu obavcstio policiju, •koja je divorzantima postavila zamkc. To su
ncki pojedinci iz grupe .primctili i vratili sc ncobavljcna posla.
Tako je, na pnmcr, Miklo~ Ger!on, vozcci sc 5a Racom, u tramvaju
po~ao jednog agcnta. Takode je primetio ·I jcdna policljska. kola
kOJa su ~e kretala naporedo s~ t~mvajcm. To mu jc bilo sumnjivo,
~ap~o ;e .Racu da ~e ?Tcdom•sho, ~ na prvom usputnom stajaMtu
•skoc1o JC IZ tramvaJ~ 1 ncstao.. Rae JC oprodufio votnju do vabri~ta,
kod somborske kaplJC, gdc ga JC tekao Milo~ Kova~evic! ozlogl~i
~cf okupatoi'Ske politi~ke polioije. '
:zahvaljujuci navcdenoj izd~jl, kao I drugim nepavoljnim okol·
nosllma, sutradan poslc .paljcvme, 12. VIII 1941 ·uhap~cni su Mi·
kl~! Gcrlon•.Derc:t Hajzlcr, Ivan, Blum, Pal Safer, Jofef Liht 1 Edita
Sp1cer, kao 1 Ferenc Hegedi! i Gez.a Budimtevic! koji nisu Jevreji.
Lakcnbah se na vreme ispred hap~enja slclonio u Nov! Sad.
P~d prekim vojnim sudom J~ne mac1arske annije odrbno je
~dC!!Je 15; VIII 19~1. g., na koj~mu su svi opttdeni, oiako mladi
1 ne•~kusm, pokazal.•.dobro I pnmemo drlanje. Kao najvafnije,
uspch su da zak?DSJ?In~u ulogu Partije u ovoj akciji ida istu prika!u
~ao stvar mla~1h Clomsta. To se najbolje mote saglcdatl iz jednc
1zjave Jo~cfa Uhta na sudu; •Da 'l_liU nije poznato od koga je Laken·
bah dobto nalog za organiZcVanJe paljevine, da mu jc Lakenbah
D. Jelic 117
samo toliko rckao da ima neke veze I da je putem ovih vcza dobio
narcc!cnjc da u ovim delovima zcmlje treba uni~titllzvesne kolitine
!ita. I dalje, Lakcnbah mu nijc rckao odak.le poti~u -te vcze. Nije
upoznat s tim da li su dobijena uputstva od Lakenbah:~ poticala
od SKJ iii ·kojc druge organizacijc. I.akenbah jc takoc!e cionista,
I kao takav bio dobro upoznat sa njcgovim idcalima, du~cvnim
stanjem i sa njegovom mrlnjom prema Ncmcima, tc da mu je
zato povcrio organizovanje ove paljcvine.• •«111
Cak I drugorcdni optui.cni. ne-Jcvrcjin Ferenc Hcgedi!, u felji
da prilcrijc svoju prip:~dnost SKOJ-u, ncsprctno I naivno motivi~
svoje u~c~cc u paljevini svojim sirom~tvom, tj. da jc za. to navo-
dno dobio 20 penga od prvooptufcnog."'
Pf\•a dvojica opt!dcnih, Jofef Liht I Ferenc Hcgedi!, osudeni
~u kao punolctni na kaznu smrti streljanjcm, I! ostali na vrcm~ske
kazne. Jedino jc slufaj Gcr!ona, kao ncdovo]jno Jas!lo formul1san
od sttanc istrage, upuccn na nadlcmost redovnog voJnog suda. ·
Nakon izvrlene paljevine f.ita i odrianog suc!enja, suboti~ki
Jcvrcji su bili kafnjeni da drlavnoj bla~~jni plat~ 100.~ penga
kao l plus 25.000 penga o~tctcnim vlasmc•ma spaiJcnog f1ta.
Ovo suc!cnjc je prcd batkom javn~eu ·t retiran.<? s Pl!scbn?m
pa>.njom. Njomc se htclo prikazati kako su ~kc_qe p~1p~d~1ka
NOR·a u stvari dclo nckc medunarodne komumstu~ke>-e•omsti~ke
za\·cre protiv nastaju~eg •novog evropskog ~rctka«. \
Poslc ovog sudllnja slcdc nova hap~cnJa - Lasla Gusmana,
Gclerta Perla i dr. ._ _,..
Vo"ne vlasti su 11. VIII 1941. izdalc nalog da s~ 1Ln3.~ p~ven·
ivno h~pi:cnje dr-a Singcra I isti dri.i kao talac. Ali. t. Part•Ja }.C: po-
t 1 · · p0sic izvr!cnih smrtnih kazni nek1 lstaknutiJI ru·
k~v~~c':c7;~~ljc, .Jcao dr. Singer, Laslo Gros,"• Lola Vo1' 10, Tibor
Gotesman ; dr. prelaze u Jlcgalnost.
u• Prc:pis upisnika sa J:ovnog pretrc:sa.
"' blo. G En ler 1 .Mirka Sckelj, posle bc!kstva
u• Po pocbcima. M:o~de ros- 1:. ha se n"egovog oca, l~:~~aca. Ot.~c
Lasla Grosa az Subohcc, .151 :-W'1r t;'!:"jpo,.;'d na!vceih batina eutao I m]e
0
jc znao gde mu se nat:w. sm, • j.!:J om rilikom po~to su g:o poYCli na
azd~o mcsto nj~govc.JI skn"k"!": j~ rc:k~o· .l\lc~e motele mu~ili I ubiti
saslubnjc, prc:d svi~,ui) P1 r:a~f''!'1i mog sin~ nikad ~~~ pron~l 1 on tela
3
jer je slla sada na •~OJ s • j k In sti cda porodic:a Gros 1c zn::a
mcnc jednO£ d3JI~ osYCtil!.• Stic-o> c~ 0m~ :nl prcko jedne to(!:oke rcdovno
da se L:lsio nai:IZl u .Bud•m!>dlt I :> t tako bile t:~kve d:> su goiO\"O sva
dosi:IVIjaju no\":IC. Ah okolnos(~ ~ (;'r!,KI:~ubcr M:>&da Gros·Enqlcr, Dorde
brat:!. I svc scslrc L:lsla Gro.a u isli ill si.;.p:otizcri NOP·:t 1 da pored
Gro~. Klara Gros) ~iU prek~IJ~~3 ~=h zounki kojc im 1c posuvljala poll•
5 ,;h psihitkih I faz•fk!h pnus:>. a·u mesto borovu Lasla Grosa. ••
cij:l. do k!"3J3 r:ol:l ntSU olknh. d:l t.'j,/cr:a Olmar:a, iz Subotice su 5klon.•li
on Lolu Vol! ncwn~n~ t'"l
scslr:a Olmareva I zct, M•klo• ._ng e •
r 1 lJ.cdnu niX, poslc Otmarc:vog h.o.plen)a,
 D. Jell~ 119
118 D. Jell~
za suclcnjc prcdvidcnih aktivista NOR-a i NOP-a lz suboticke grupe
Kritifun dan za sudbinu scvcmobackog NOR-a .nastaje 20. VIII je 13. XL 1941. izdvo/·e~o njih 24, kojima l·~ sudeno ·prcd pokrctmm
1941. godine, ·kada je nesretnim slucajem, s paket.om letaka pao prckim sudom na~e ntka ma4arskog kra jevskog general~taba, od
u mke policije Imre Hajfcrt, kurir ~ps~inskog ko~l~ta B. Topole. 15. do 18. XI 1941. g. Od 24 optufenih 10 su Jevreji i po redu optu-
Odmah potom, pored mnogih drug1h, lZtlenadcn JC 1 uhap~cn ~<>­ t.bc, oni su po optuinici 'JXlTedani:'" . . .
mandant ~taba partizanskih odreda severne Bac ke, Otmar MaJer. .Kom!tajn Eden, II po redu - po optulmet - optutem je
Istrami postupak nad uhap~~icima }z svih dclova_ okupirnnc u toku jula u pokrct organizovao optuiene: !'er~ca :Saloga, Utva-
Backe vodc organi kontraobav~laJne sluz.be (Kemclhimt6) madar- na Lukaca Miklo~a Majern, dr Kalmana MaJcra 1 M1klooa S~alba.
skog gcncralstaba. U to \oreme 1o cine objedinjcno za celu Backu Od ovih jc' trn~lo da organizaciju pro~irc novim !judi~~· Zat.tm ~
je davao uputstva kako ~e potpomoci sabotafne. akCIJC ~nspch.h
u B. Topoli.
sovjct~kih padobranaca. Miklo~u Majeru je povcno organ1zoran~e
Nematnom broju, motda 5-10'1-0 a~tivoista ~lo je za rukom jednc udarne grupc i obu~io ga za odredcne zadalke. Nada JC JC
da ostanu neotkriveni,... iii su uspeli trajno da se sklonc van Subo- omcnuta optuicna lica zadulio da izvidaj_u sve _oru2anc snage I
tice (Gros, Gotesman). Ostali su pronadeni i nakon skoro dvome- Casarnc vrle nabavku orutja. Ujcdno tr:wo da tste zadatke pn;
secne, vi~e ncgo s1•irepe istrnge, pripremljenl za sudcnjc. Od 11(1 ncsu ~l~novima njihovih ~clija. Potom 1m )~ dao upt;tstvo za tzVl·
danjc magacina 1rt:J i orulja. Putcm Vikton)e ~a!aievt~ _u svkoj jstanj
Lola je pn.sp:1vala kod Englerovih, all zbog opasnosll d:1 tu budc tr.dcn:>,
rrebacila se negde kod crkve sv. Roke. Sutradan, Engler I Emil Slcm, prcd-
jc iz Novog Sada dopremao ~tampane 'komunistl~kc sp1~, o e
potom razdcljivao. Loll Vol je refcrisao o orgamzovan)U udal;
'h
ratni revolucionari, odlu~ili su se, posle kratcg konsultovanja, da je sklone a Miklo~u Ma jcru, vodi udame grupc, dao uputstvo za pa JC!-
u letovali~le Harianj, u Baranji. Poslc nekoliko dana, jcdnog ncdcljnog
popodneva, i1.najmili su taksi za volnju do Ba~lmab, navodno da bi jedna ~~~ ~·togova t.ita. od vi~c lica pril.:upljao n~vac za d<;rv~nu~r:PC:;~
njihova ro(!akmja (u stv:1ri Englcrova f.:nal tamo s~tckala muta kojl dolar.i Dr Sillf!Cr Adolf, Ill po rcdu optulcm, Pn;"O I'? JC a
komunistii:kc spise. Po okviorl~c~J~. ok 1':"~dra r~a}J;raM:s~1a~~ ~~
lz Baje. Takollc su rckli ~ofcru da te njihol'll ro<lakinja sa sobom usput
po~ti jcdnu svoju prijatcljicu - u stvari Lolu Vol. En~lcr ic u mcdu·
vremenu, noscei sa sobom Lohnc stvari u kofcru, pobo u Ba~Jma~. Tamo 1 L 1 Vol obucavao u omumsu~ OJ t co · . .
o u . . oc za sanitetske tccajeve, ako bt sc, n)enom
na stamd satckao je Lolu I fcnu, koje su prethodno otpustilc taks1stu. Posle odgovarnjoducu .porn . . a od Jolande Hajman vo4eni sanitet·
toga Lola je ncsmctano stigl:1 u Harianj. Nast:1nila sc u Jednom hotclu. pom<X.'u, nJC organ.'~ovam, · d ·k kada sc ruski
Kada sc u oktobru zavrlila banjsk:l sczona u Harl:lnju, Engler joj jc poru-
~io da ode u ncku erdcljsku banju. Poslali su joj pare i pismo kojc ona
!'ld tceajcvi. osposob•h ~ ~go~araju~ca~ua;ae'umnoiav:mje le-
nijc primila jcr je u meduvremcnu upoznala dvc dcvojke iz Budimpdte I padobran~i spust~. Naba~? JC :;,a~dobrancima prikupio je vceu
s njima oti~la u Pdtu. Smcstila se u jednom hotclu, all jc bila uhap~na prl· taka.. Radl p~1.an!Jakpom Z t ruk;munisticki pokrct prilozio je sumu
likom racijc, ncgde oko 10. X 1941. II·• po budimpc~umskim hotclima. l..olicmu zavoJa. c ova. a
l:t Prcm:1 policijskom sumamiku od 13. XI 1941, broj uhap~cnih akti- od nckih 700 pcnga. . .d tuZcni uklju~io jc u po-
vlsta NOP-:1 u Subollci iznosio jc 145 lica. T:~da su uglavnom ve.! poh3pk ni Lakcnbalr Konstantrrr, IV po •e_/ tf Mcsn~m komitctu je bio
skoro svi nktivisti. Iako je broj Jevrejn u odnosu "" ostale narodnosti vcei,
zastupljcnost Jcvrcj:1 u NOP-u Subotice je dalcko manjn ncgo Slo jc to
okupator kroz svoju propagandu isticao, tvrdcCi da 801b rukovodcecg kadra
i
krct Ivana Bl_u~!l Ant~~i~k:U~~~dlne. u svojoj ~clij~ Je drlao
7.adufcn po hm)t ~um d ske adobrance sakuplJ:lJU odc61
u Subotici, i uop!te, tine Jcvrcji. Suboti~ki dncvni Jist oDelvidcki ma(l)'a~R• f
obuku. a clanove. p~ztvao ~ ·~ proScdivao dalje. Od Voje Zeee-
u svom ~lanku oKako rade komunisti• od 6. XI 1!>-11, izmcdu ostalog pi~c 1 lckO\'e. SakuplJI~~· !l'ateh/:va~ da nabave oru!je i ru~e granatc.
ovako: o80'!11 voda su Jevrejl, i on:1j ko prijavi komunistu, nc treba da se vi~a I Du~ana Jc 1ca )C za atrao mesta gdc se s uspehom mogu
pl~i od toga da te ga oni ubili. Terorisanja se niku ne tn.-ba bojaai, ko tcli
da se llslobodi od komunista, ako su ga protiv njcgovc voljc tamo uvukli. S lvanom B!umOJ!l JC ~m dona ·e upuCivao na nabav~
Ne t~ba da se pla~i ni od komunisli~kih pretnjl, jcr su oni dalcko vcee vr~iti palje\'lnC 1~ta..1\~iklo~b0 ~u dcs~tinu. Po~to su proradih
kukav~ee nego .~a b1 to smcU sp_ rovestiA. Dr:fcei se tc izmi~ljcne n~ unic:c, orutja i da £omura JC. nu !' da sc u cilju izvrlenja sabotafe
okupator ec pnhkom preduzml:lnJ:l represJvmh mcra upravo s tom izmi~ljc­ •lcnjinovo pismo•, ~!? od njtgamaterijala 1 utvrdi brojno stanje
nof!l pro~n:ijom c)-a ~ okomi na Jcvreje. Taj rclativno vcei proccn:1t Jc-
VTC)a, _)tnJ•m su _om pnst\!p1l1 NOP-u, uslo\•ljen je posebnim I dalcko ncpoo ispitaiu skla~~.ta J!lU~ll~tJC. ~~~~u ·e, radi nabavke sredstav:" za
vohmJim polo2aJCm !cvn;Ja u_ okup!n~oj Evropi. Njihovo opredcljivanjc za poiedimh vojmh )cdmtca. Ed't' ~picer je dao 3 pcnge radt na-
paljcvinu !ita, dao 1~ peGga., n j~ pozvao Ferenca Raca da u~es·
1
NOP pored ~!asnog ~rna 1 nnll~~slltk1 I narodnooslobodila~kl kankt~r. To
je n:~Jn;IJCfniJC lzraz.io Jolef Llilt prcd okupaaorskim sudom, gde je rekao: ba\•ke bcnzina i kucme. ~rso I 141-156
da mru Ncmaau, da od poraza Ncma~ke otckuje da se pobolj!a polotaj - -. . ":~Usti~ke rcvolucije, Nov\ Sad, br. 2305 I .
Jevreja u Evropi. Kada to izJ:lvljujc ovaj mladi komunista onda on u ,., Arhtv I\I.W:J:l soc•J
stvari izralava I prenosi psihologiju vcCine Jcvrcja. '
120 D. Jell~
tvujc u paljcvini, lito sui pokul!aU. Sakupljao jc •Narodnu pomoec,
a o ovome je nekolicini davao uputstva. Podatke koje je dobijao.
od za scbc vezanih ~lanova Partije, kao i rezultate ·izvic!anja Miklo-
l!a Ge~ona, ·p roslcdivao je vBoj partijskoj vezi. Za vreme svog
bckstva u Novom Sadu je ucestvovao u pisanju parola: •2.iveo
Sovjctski Savc:zc, •Pravda naroduc l dr.
Vol Lola, VI po redu optuzena, kao clan MK bila je 7.aduicna
za vodcnje tc~jcva prve pomoei. Rasturala jc lctkc. Davala je di-
rektive za l'l'~cnje 'Sabotaia i vojrri~kih izvidanja; organizovanje
borbcnih jedinica; davala jc uputstva za organizovanje fitala~kih
grupa. Na kraju, pozivala je pojedine ~lanove relija da nasilnim
putem likvidiraju bivl!e jugoslovenske policijske agcnte.
Dr Majer Kalman, VII po redu optuzeni, kao flan borbenc
grupe Edcna Kornl!tajna organizovao je van ove grupe vge lica
na prik~pljanju materijalne 'POmo~i za pokret. U propagandne SVT·
he Jc. u mteresu pomaganja pokreta sakupljao ·radio-vesti. Na kraju
se prihvatio da vdi vojnicka izvidanja.
. Ma~er MikJof. VII~ po redu optu.feni, kao voda udart1(: f.!rupe
1 oi'!f:lm~t?r Je u SVOJU ~rbenu grupu uklju~io nckoloko [judi.
ObucJO lh JC za odgoVaraJU~e 7.adatke i pozivao da me nabavkc
oru.fja, druge je upu~ivao da prikupljaju gradansku odctu. Ville
veze je obaveStavao o svojoj aktivnosti.
£!alog Ferenc, IX po redu optuicni. kao ~Jan udarne grupe
Up;itlva.o j~ clanove. svoje .celije _na organizovanje udarnih grupa,
pnkuplJanJe novca 1 oru.fJa, 1ZV1danjc oru.fanilt snaga i kasarni.
Davao JC uputstva clanovima ~lijc kako da sc ophode prcma SOV•
jetskim padobrancima.
• Svalb.Mik~oi!.X po redu optldcni, kao 'J'f'ipadnik udarne grupc
~- ~~ovod•lac .celiJc, s~ pomenutih zadataka. clanovima svojc c!c-
hJe JC proslecl1vao lctke 1 od njih sakupljao •Crvenu ·pomaCe.
Gedorr MikloJ, . XII po ·r edu optuicpi, kao <llan Lnkcnbahove
u_da~c grupe, 11a hJ~ov.zabtev ·k upio benzin za paljcnje fila; pa-
IJ~LDu. p~kul!~o ~a izvrl1, I u duhu •Lenjinovog pismac v~io voj·
m~ka :zv!c!anJ~~ 1 ustanovi~ brojno st~nje policajaca i njihovog
naoruzanJa, kOJI su -stanovah u ·krugu smagoge, to ja\io visoj vezi.
•Per! Gelert, XITI po redu optu.fcni, izvdio pokul!aj paljcnja fita.
U Cllju uvrlc.nja sabo~afne akcije udruZio se sa Jofefom Ncmetom
Lakenbahom, Suturovu~cm • • •
. Okol~o~t da su se ~glavnom Jcvrcj.i, prilikom podizanja optu1.-
mce, na~h 1spred ostahh optuicnih, govori o odreclcnom j pred·
odreclcnom. stavu suda prema njima. To sc uostalom zapaza 1 u
obrazl'?~enJU tekst~ ~rcsude: »Vec!ina ophdc.nih su pripadnici stra-
ne naCJJC prema kOJOJ se u celoj Evropi naj.lojalnijc postupa upravo
D. Jell~! 121
u Madarr.koj. Zbog toga je njihova dulnost hila da u v~oj mcri
po~tuju interese mauarskc vojske. Nasuprot ·tome, oni su .. .....
Svih 24 optu.fcrrih su osuilcni na smrt, s tim da su devetorici
kazne preina~ene u vremenskc, od ·kojih je samo jedan, Balog, po
majci bio Jevrejin. ·
Cctin mcseca docnije, od 17-29. lil 1942. -god., pred pokret-
nim redovnim sudom mauarskog kraljevskog gencral~taba, u Subo-
tici jc odrlano suclcnjc ostalim grupama optufcnih iz Subotice,
B. Topole, Scnte i Novog Sada. 17. marta 1942. 1zvcdcna je pred
sud grupa od 75 optUZ<.'llih, prcostali d'-'0 od 116 uhapScnih Subo-
tieana. Mcdu njima je bilo 37 JcVTcja. b:n:Ccne Jtaznc su se kretal~
od 6 mescci do I 5 l!odina robi.je. Godinc starosti optufcn~, P';
likom .jzric:mja knzni nisu igrale nikakv11 ulogu. To se naJbOIJe
vidclo na sudskom procesu dvadcset i trojicl ~lanova NOP-a, u
S11botici 27. III 1942. g., u presudi Ervinu Spiceru, koji je rodcn
29. VIII 1926. g. Dclo za koje je opttdcn izvrsio je u ju~u i poect-
kom avgusta 1941. g., kada jol! nije 1mao ni punih IS ~~"~· Uh~p­
~cn je 18. IX 1941., a osudcn 27. Ill 1942. g. Ovc tm,emcc msu
ni~ta smclalc sudskom vccu da Spiccru ir.rclmc presudu od 4 11:0:
dine robiic i da. ~ak, u obrazlolcnj11 prcsude navcdc: •Malolctm
optuieni Spicer Ervin je u momcnlu izv~nja del~ ra~polagao_ sa
dovoljno moralnom i umnom razvijcno;eu, d~ b~ uv1doo tcl1~u
dcla, tak raspola!c ·intcligcncijom koja prevaz•laz1 zrclost svojih
\'~njakac.110 • • ,. •
Kroz •lutu kueu•, privremem zatvor ~ koJcm..se vrs1la 1straga,
sto'ccim podacima prol!li su slcdec!a Jcv~1~: Fcrcn~ Balog,
J
~ra%o Ukrajini Endrc Dcri, stradao u nemackim logor•ma, La·
~1 D ·ri vratio sc iz Ukrajinc k:10 sovjctski horae, Laslo F1~cr, s~ra­
d~o ~ u'krajmi, Miklo~ Gerlon, obdcn, San~o~ Grinberg,',. stradao
Uk .. · Laslo Gusman, stradao u UI..'TliJIOI, Imrc Har:a. stra ao
~ Uk:;j:~:: Oskar Han, nakon ~'lk<;iria ne ·k~7.nc P~;~(; ~¥~ (~fr:
1
dcportovan i stradao u nemac nm ogonma, . ..
d:
, . d' 'h imcna nisu naznafcni drugi podacJ, autor OIJc usp<.-o
p~kupJ~Ipodatke o njihovo.i sudbini), TibKor Kaufmkan, . sdtrar.~daan~
~~ ·
d Korntoi."dcportov'an
obesen Janel! raus, na on 1z L
u Ukrajini. Eke~. i stradao u ncmackim logo-
kat.ne pu~tcn ULI a po
,,. Dr Josip Mirnic!. !'Vo!vodll1Jo·!~riu Ni~v. ·~~: ~S76.
uo lstorijskl arh•.'! ~K S~dn~ pn:th~nio okupaciji B:r.~ke, .u Subo-
' " ' U pc~u .koJt ;e """"'~~- 1 :r.lne i llcpatz,.,, marksistitke h~cl':!ture
tiel sc na &ircnJu I popul:r.ns:r.nJS:r.nj;,r Grinberg, %\':tni Am~ On Je ,mao
isticno I lm:r.o znat:r.JRU ulo~u k :r.ntikv:~rnicu. llkdu mno~Jvom lc~alnth
Z\o;JRifno re~istrov:mu l?"kuc:>rs \·jao marksistitku Jitcr.lluru n~ m:r.l!ar·
knjiga, posc~nim k~naltmk l"R~~~niio:. Z:r.l:u:io je po kucama, nu~to kn)tgc
skom jL-ztku IZ Cc:ho, lovat ~- odrcllcnu litcraturu. - N:r.vcdcru pod:>.tak
1 poverljivim osob:una ~~ tv:r.o
saop~tio autoru dr Andn)a G:uns.
 122 D. Jelit:!
rima, Lajo! Krlshaber, stradao u Ukraj~. Konstantin Lakenbah,
obe!en, Pal Lang, pobegao iz 7.atvora, .!lVI u Izra~lu, And~~ Lang,
stradao u Ukrajini, dr Kalman Majer, ob~en. M1klo! MaJer, obe-
!cn Gelert Perl, obclcn, Lehcl Perl, !iv, Laslo Pik, stradao u Ukra-
jini: Tibor Polak, stradao u Ukrajini, dr Adolf Singer, o~en, Dcrd
Singer, stradao u Satoraljaujhelju, Miklo! Susman. stradao u Ukra-
jini, Ervin Spicer, stradao u Satoraljaujhelju~ l!llre.Sulman,lltradao
u Ukrajini, Mildo! Stajner, stradao u Ukraj1n1, M1klo! Svalb, obe·
!en, Naftali Vinkler, stradao u Ukrajini, Lola Vol, obe~cna, Magda
Bo!an, sudena i fiva, Lili Bek, sudena i !iva, Edita Hajzlcr, sud~a
i !iva, Magda Sene!, sudena i !iva, Jolanda Hajman, suck·na i f1va,
Mirko Sckelj, suden i fiv, Dcrd Hajzler, osuden i fiv, Barbara Ma·
lusev, suaena i !iva, Ivan Blum, ~uden, umro posle oslobodenja,
Pal Safer, suden ~ :f:iv, Franja Levi, suden i fiv, Sandor Fogel, de-
portovan u Ukrajinu gde je stradao, Ferenc Caler, stradao u Ukra-
jini, Jozef Lang, Jene Lang, dr Imre Kon, dr Htvan Dcneberg, Tibor
Uro!e\;t, Jofef Lihtcn§tajn, Ilona Balaf, Tibor Ladanji, Marton
Srajer, Laslo ViUtelm, stradao u Ukrajini, Ignac Gros, Derd Miler,
stradao u Satoraljaujholju, Rozi Koval!, sudena i !iva, Nora Cilag,
Kata Ba~. sudena I 7.iva, Ruia Klauber.
llsta11ak u Bal'koj Topoli 1941. g. i batkotopolski Iogar
Nakon okupacije Batke, usled prisilnog iscljenja nascljen ih
kolonista, dolazi do osetnih kadrovskih i drugih promena u batko-
topolskoj partijskoj organizaciji. To dovodi do izvcsne i kratko-
tra_jne dezorijentacije u redovima prcostalih l!lanova KP u B. To-
poll. P~to je tokom meseca jula Okru:!:ni ·komitct u Subotici ka·
drovski ojacao, dolazi i do njegovog direktnog angarovanja na ofiv·
ljavanju poheta u B. Topoli. Laslo Gros i Majer Otmar cesto borave
u njoj. •Oni ne samo da zameraju !to u Backoj Topoli ne postoji
jedna ja~ i jedinstvena komunisticka organizacija•,•u vee upu·
l:!uju na konkretna re!enja i akcije. U mestu sc nalazi Jogor u
u koji je okupator in1ernirao vea broj Jevre_ia i naprednih ·k adrova
Backe. To je za komuniste jedan od vafnijih zadataka. Ali taj za-
datak je od isto tolikog 1nteresa i za titav baOki NOP. Ostvarivanie
zadataka i potrcba vezanih za taj .Jogor, Gros i Otmar isti~u da
treba povezati brigu o logoru sa neposrednom akcijom I orulanom
borbom protiv okupatora.
Od strane Mesnog komiteta u B. Topoli za organizaciju pomoci
i ve?.u sa logorom zadu!ena je dr Rufa Blau- Francotit:!, Icvrejka.
Rufa Blau je jo§ pre rata, prvo ·kao uecnica gimnazije u Som-
boru, kroz Ha5omer hacair i napredni pokret u gimnaziji, do~la
tn Kalman P~tlc~. !I.'D, str. 157.
D. Jelic! 123
u vczu sa revolucionarnim pokretom u Somboru. A na st!-'di_iama
u Zagrcbu, gdc jc boravila sa svojom scstrom Ilikom, ukljul:!la sc
u tamo~nj i rcvolucionarni pokret i postala clan SKOJ-a.
Njcn dolazak u B. Topolu, 1940. godi n~. ~ada ~ vreme koje
prcthodi reorganizaciji rada u KPJ i intcnnvm_m pnpremama ~
prcdstoj~i ustanak. \ice od prot~ 1941. ~odme angaiovana JC
na aktiji omasO\•Ijavanja •Narodne ·~OCJ«. Jedan od glavn1h
saradnika joj jc hila Pava Nador. Pava J': ~-~al a za T_o mu Nado!'l,
Jevrejima, ·koji jc rodom iz jcdne po .trad!CIJI. pro11r~s1vne porod1ce
a i sam vrlo angaJ.ovani prcdratnt smd1k~lm akllvJsta. Po u_Iasku
okupatora jc intcrniran u B. Topolu. NJegova fena Pava JC po
uputSI\'U Lolc Vol prc!la u Topolu da hi ~to blif~ hila svom mufu.
VC7.3 sa muzcm sluiila .lc kao paravan za otvaranJC kanala sa orga-
nizacijom NOP-a u logoru. .
u fazl n:~jintcnizivnijih priprema .u.ustanak, u ~- To~l~ksu
u nokoliko navrata boravili rukovod1oct OK la s.e~cmu . a tt,
Gros Otmar i Jsa Sckicki. Oni su se najc!cUe n~lakZll.'. ~ k~1 ~~~
Bl ' Na S3~tanku MK B. Topolc, 11. VIII 194 , _OJt Je .r.
ku~~- Rut.e Olau a kojcm su prisusl\•ovali na\·cd~m dru~~>VI, odh~­
< • d c 'osto'eea veza sa lllgorom produh• I dobiJC orgam-
~eno l~. kaa:akfcr ~u~.a Bl:~u i Pava Nador dobijaju ladatak da
zovamJt • . . . d ovclu sa flanovima NOP·a u
£ormira.i u grup_u_ aktlVlsta, 1 I a seh P . odcei dostavljrue vesti sa
1 oru, kakn ba 1m sc pomog 0 u ~am. '
r~ntova, partijskc d irektive; orgamzovala bekstva ~- sl. .
Tu ~pu su u!!.l3vnom. fin iii o~Ja~;n~~c%~: p~':bu~!~ui
Rut.ina ~stra, pt:rd 1 Aca d~~ng':::, ~ve Nador, odrtavali vczu sa
Olga VaJS. O_n• su, posrc 5 yo1 odnosno sa Lolom Vol. Vczu sa
Mcsnim komltctlm upSu~t~ ·, Blau Kada se ilcg:~lni materijali
logorom odriava c s_u ava 1 u .a ~trcn~ kontrolc, nisu mogli uno-
zbog ncke opasnosll, od~osnon~bi ih RW.a Blau, pod 1.avojem na
sit! u Iogar na drug! !'acm, 0 Nairne njoj su u to vrcme poslc
svojim nogam~. unosJla .u logor. l ·di 'c kojc su magic .prerastl
t e~ko" norodaJa ost:~le 1zvcsne pos c c_•
• .,. ,. 1 a nogama nos11a zav01 ·
.e
u trombozu, te jc sta no n . ala 0 Ba~koj oprikupljanjc
Grupa ~ porno~! l'?go_ru jcdorg;n~-:; je ~ila vge nego potreb~a
novcanih pnloga, nan:II'nt~e \ r. 'k~kvih mo"ucnosti da redovn1m
jcr mnogi Jogora~i n•su lma I "~mer ni log~raSi iz Siriga, kojima
putcm doou do hrane, ~ao, na pn •
je prerila smrt od glad!. . . ota\'O iz svih dclova okupirane
Prikupljcna pomot:! dola~Jiad~~v~m Pave Nador, doturana hrana
Batke. Tako jc iz Vrbasa, po,.re .1 n'cno brata Franje. Mal!d~ .s~
prcko Jc\·rejke rJ!agde Bcrto~ 10 J0ra;~. kako hi mogla u laz111 1
izdavala za vcrcmcu jcd~cif ·ate p;ruke i dr.
unosiri u Jogor razne ma 1 •
 124 D. Jell(!
Kuhinja za pripremanje hrane hila je smcltena u stanu Bebe
Presburgcr u B. Topoli. Skuhana hrana se u vclildm kantama po-
tom unosila u logor.
U ·meduvremcnu, u kontraobave~tajnoj slwbi hartijevaca, tzv,
~- 2, se ufurbano v~e ispitivanja na planu ,.za~titc i pacifika-
CIJec okupirane Backe. Iz knjige •Policija, fandannerij:~ i VKF-2•
savremenog madarskog istori~ra. Ervina Holo~ija, saznajcmo u
kom pravcu su se te mere usmcravale.
Sredinom avgusta 1941. godine, ·n a predlog VKF-2 (II odelje-
nje Generalttaba, Kenelho1rit6 iii KH) na ~itavu Ba~ku je pro~irena
otvoren~ istt:aga. C11J joj_je da se ot~kriju organi7.acij<: KPJ, SKOJ-a
kao i DJihOYI olanovl. TaJ zadatak dm:ktno sprovodi •lstrafni odsok
VKF-2 iii 5/I, u koji su po ·prekoj potrebi sada prcbatcni najspo-
s~bn!ji islednici.. R~ovodiooi istrage su: Jozcf Horval, fandarme-
nJskt potp~;~kovnik, •.Htvan Ju?as, rukovodilac antikomunisti~kog ·
odsek~. Om se u pTYI mah razllaze u ·poglcdu istralnog postupka.
Ho~'!l se zala!e da ~e na osnovu starih, biv~ jugoslovcnskih evi-
denCJJa v~c prevcnuvna hapJcnja. Juhas, naprotiv, prcdlafe da sc
u Novom Sadu uspostavi centar istrage. On polazi od toga da se
na osno~ doS:~di!S_njeg. is~~stva mo~c za:~lj;.tt!iti da se iza otpora
mac1a~koJ okupaC'IO?OJ ..slit, po S!OJ pnhca nala1.i KPJ, koja je
org~1zovana ~ ~en.toriJalnom pnncipu; da se NOP~m najvero-
vatn!!e ruk~vodi lZ J~d.n~ tcritorijalnog centra, a to je najvero-
valniJC Novt Sad, polall~kl i privredni ccntar Bat!ke i Voj.,.odine.
U meduvremenu istragu su prvi tragovi navodili u dva pravca·
u Suboticu i Novi Sad. Z!><>g toga 5/1 odsek, VKF-2 svoje sredi~t~
prcmdta u bac:5koi.Opolski logor. Ovde ono usmcrava svoje pipke
p~a akcija~a k<;~j~ ~i NOP. Ovamo se, u pr\'o vreme, dovodc
prvt uhap~em ak_tiVIstl, Otmar Majer, Dula Varga, Rudolf Grin
1 ostal!. Odavde 1straga ubrzo dolazi do podrobnijih podataka 1
saznanJa ~ karakteru, org_anizacionom ustrojstvu i obimu NOP-a
Backe. Uv1da se da NOP 1ma dalcko !iru bazu i znac!aj ncgo ~to
se ~ prvi n;ah pretpostavljalo. Na osnovu tih saznanja, VKF-2
SVOJe ck~ztture oprenosi u Suboticu - •:tutu kucuc, Novi Sad
- •Af1!11Ju•, Sen~u - •Tunclc i Sombor- •Vojnu ambulantuc
dok .ba~k?t?polsk1. logor opct dobija svoj vet:! ranije odredcni
rakter 1 fwonomlJU.
ka:
Velika hap~nja aktivista NOP-a krajcm ·l eta u Bat!koj preki-
nula .su. ~-vu akuvnost backotopolskih aktivista, a njene aktere
h!lps1o JC okup!ltor.'" med_u njima 3. IX 1941. i Rufu Blau ka::i
nJe':l~ ~~stru Ihku. Istra.bti organi su pretposta\'ljali da Ruh ima
ozhl~JOlJU ulo~ u ~esnom pokretu od rada na liniji •Narodne po-
moC!• 1 orgamzaciJc pomoc!i logoru, a eega stvamo nije bilo.
' " Mladot Vnunski, ~Kuc!a ufasa•, Bgd 1970., str. 36.
D. Je!lc 125
Uhap~ena jc i Pava Nador'"', zalim kratko vremc, iz logora je
mcdu uhapsene dovcclcn i njcn mu! Toma, iako nije bio aktivno
uklj uccn u tokovc NOP-a. Ako je n~to i znao, rutao je.
Svi uhajl~cni aktivistl iz BaCke Topolc s 'P05ebnom pafnjom
su se odnos11i prcma Ruii Blau. Zaista humanim i solidarnim
naporom su nastojali da mlaclu majku opootcde od svih moguc!ih
tcgoba i tcrecenja i u tome su uspeli. Na kraju, istraga je jedva
uspcla da joj natovari na saves! jedan prot!itani •lctak, kao i da jc
prosledil:l jcdan primljcni pakct, za t!iju sadrtinu nije znala. Kai-
njcna je za ono vrcme gotovo simboli~m kaznom.1•
Po izlasku iz zatvora Rub Blau se prvo sklonila u Buclimpcltu,
a zatim jc zajedno sa scstrom llikom, •dr.wskim kanalomc, sa
jL-dnom grupom Jevreja pripadnika NOP-a u Budimpclti, preJia
na slobodnu jugoslovcnsku ·tcritoriju, u Kalnit!ki partizanski odred.
B:~ckotopolski logor je I dalje, kroz sve vreme hortijevskc oku·
padjc B.atke, uglavnom ~mao ulogu glavnog oprotivoslobodilat!kog
sabirnog i kazncn~prevcntivnog punkta, za sva ona lica koja
nisu podlcgala m:~darskom kazncnom zakonodavstvu. U njcmu
se nisu intemirala samo ona lica koja su sc formalno opredclila
odnosno simpatiS:IIa narodnooslobodilai:ku borbu naroda Jug~
slavijc, ncgo i druga ncpoc!udna lica. Ali i nasuprot tome je ne-
sumnji\•o da je logor po psihol~koj atmosferi •koja je u njemu
pn:ovladavala, po na~inu kako je u njcmu organizovan kolektivni
~1\·ot, 1j. da su komunistl dr2ali sva rukovodcea mesta mcdu logo-
~ima (s11bnc starcline, komisijc I dr.). da sc svuda i uvek osceala '
volja i prisutnost logorskog komitcta KPJ i SKOJ-a, da su tu v11lj~
prihvatall i priznavali I zatvoreni nckomunisti, pa ~k preeutno 1
mada rska logorsk3 vlast. Po svim tim osobinama, bcz obzira n~
polititka ubcdcnja drugog I vcecg dda logora~a. ba¢kotopolskl
logor jc prcvashodno prcdstavljao i bio dco NOP-a naroda Bat!ke
i Jugoslavije. Shodno tome I vceina logora!a su bili nosioci te
borbe.
Gotovo od samog ustrojstva logora u njomu je intemiran
1 stari madarski ·komunar Arpad Vertd, ina~ .poznat kao vrlo
sposoban organiZlltor u predratnom sindikalnom i naprednom ~
an Karol j Brind;:a, ND, str. 125--126. . .
.., Drindza NO str 1~257. U F.Giedu sudbtne Rule Blau, Bnndu
pi~· oNema s~rtnih pn:~u.Ja, to je na)~lavnije. Uz IOd: lri tTo~ltana s':,!t
~ten~ na •lobodu. Tome smo sc: rndovall, posc:bno r:a t pu ·~an):> na s1o _u
:\!co rodT _ RllZe t iji jc prcdmot upueeo pn:d roclovru su~. .. Uzeto Je
n: ~ 1
_Je roc.rr ' 1 kain · •na je 53 _. mcs«a ulvora, pa JC odmab po
~ C?bza~ dol Je po , Ja n:a sl~. v. III 1942. godane. Jl!aime, Ru!u. su
1
lZncaDJU ~ .~ul~~nje p...OCitala j<-d:m Jctalt 1 prosledilll jedan pnmlJ~I
samo z;~to . a.znt • d n:h) 1 nisu je oslobodili. Ru!u su ltao Jevre.t-
C~~:.C~?~iJ~ ~~~o!Jn~:'s~1lu, I rnorala je da ~~~Jf:j ~~ud je pred
sudom pon:kla sve, pozivaju6 sc: na brutalan posw,..... e 1 a.•
126 D. Jell~
kretu u Subotici i Novom Sadu. Uhap~en je odmah po ulasku
okupatora u Batku. U logoru je aktivno u~estrovao u organizo-
vanju logorab, a posebno dobrovoljaca i kolonista, koji su bili
internirani sa celim porodicama i koji nisu imali vi~e nikog svog
van !agora. Tih .dana ani nisu dobijali hranu od logorskih vlasti
iii im se davalo veoma malo. Vertd jc preko svojih vcza u Novom
Sadu ·uspeo da organizuje sal..-upljanje i dotur odgovaraju~e po-
mOCi za te unesreecne !jude. Radio je i na tome da im i SOlJlli
politi~ki internirci i Jcvrcji od svojih oskudnih srcdstava odvajaju
deo svoje ishrane i drugih potrcba. Na sli~n na~in , pre ncgo ~to
je organizovana pomcnuta pomoc od strane NOP-a Ba~ke Topole,
on inicira i organizuje prihvat i pruianje prve .materijalne pomoci
pristiiu~im politilk.im internircima.''"
Buduci da jc u logoru izdata poscbna hronika, Mladcna Vrtun-
skog,110 na ovom mcstu ~e se saieto istaci ono i onoliko koliko oto
ulazi u okv1r i karatker ave monografije. Ncki podaci koji se od-
nose na ovaj lo:;or, v~ prcma svom karakteru, opisani su u odgo-
varaju~im poglavljima.
Iz mn~tva podataka ograni~i~emo se na one koji tretira iu
boravak Jevreja intcrniramh u logoru. Kroz. logor je pro~lo prcko
6.000 interniraca. Od toga oko 100 komunisla, Srba, Madara i Jc-
vrcja; 700 aktivnih pripadnika NOP-a; ISO Srba 1 Jcvreja uhap~c­
nih prilikom racije: 30 Jevreja talaca iz Suboticc iz 1941. g.; 10
Jevrcja i:t Backe koji su se doselili u nju izmcdu dva rata: 30
Jevreja koji su prebegli u Backu iz Ncma~ke, Austrijc, Poliske 1
Cehoslova~ke, -k oji su !iveli ~lcgalno svc dok nisu internirani.
Zatim je tu boravilo 3.200 Jevreja dcportovanih sa podrufja Backe
u aprilu 1944. g. Prema tome, dole priloteni spisak prikazuje sarno
dco Jevreja interniraca, zapravo one koji su se svojom naprcdnom
aktivnos~u n3Jlletnuli Vrtunskom"' i autoru:
Durdevo: ~mala Munkaf-Sai3Jllon, !iva,
Gospodincr: Sima Gras, stradao u raC'iji,
Ko.C: Lander - (drugih podataka nema), Ladislav Najberge!'
5tradao u Ukrajini, Sandor Pisker, stradao u Nemac!koj. • svcga poscbno istice lik dr-a Btvana Gcrea. On JC duhovm pokretat
. Nov1 Sa4: Marta H~sar, .ziva, Jene Ajhvald, tiv, Irena Balog,
ftva •. dr .F:anJa Berger, flY, ~JD~ Blum, LajoA Budai, Elza FarkaJ•..,
IboiJa Gnnbe:t:er Sckclj, ilvt u Izraclu, Ka.tarina Grinberger, stra-
dala u Nemackoj, Dula Kom, Franja Mar, stradao u Nematkoj,
ott Li~no s::~opstenje_ Tome Nadora I Arpada Vertda cbto autoru.
Ill Mladcn Vrtunsko, ND.
"' lsto
w Elza .~ottnbcrg - J:ar~l, dcntista, ~1:111 SKOJ-a. Budu~i cia sc oije
m?gla ~!"'shii u Batkoj, !'IIlla J~ u Budunpeltu, gdc sc vezala za tamolnje
pnpadnokc NOP"": Tamo JC otknvcna I intemir:ma u Ba~ku Topolu, 1atim
udvedenOJ. u Au! v1c, odakle ~ poslc rata vratila u zemlju - bclcti Ja!a
Romano u Zbomlku 2, JcvreJskog istorijskog muzcja, str. 198.
D. Jeli~ 127
Geza ~olacek, tivi. u Izr.aclu, Jmn: Senberger-Pin~i, stradao u Ne-
ma.fkoJ. Egan Sta.Jner, ~~~. Hugo Vajs, Marta Stark, umrla u Izrae-
lu, ~old1ka Vamo~er, ~lVI u lzraelu, Arpad Vert~. i iv, d.r Jakov
Lustig, dr La.mpcl Krishabcr, Jakob Latvah stradao u Zemunu
Tibor Parti~. stradao u Zemunu. ' '
Sombo1·: Ing. Dula Balog, tiv, Irma Leder, Lajo~ Orban, d.r
Miklos Santo, Ing Tibor Sclcnfrajnd, Til>or Salamon.
Srbobran: Andru DarvaJ, Fekete, zubar sa tenom i ·kcerkom,
Eta K~ufman, Sima Volf i lena, Inna, Jclcna, Jene I Utvan D.arva~.
Subotica: dr Pal Abelsbcrg, Pt-ter Engelberg, Btvan Gal, Jozcf
Geci (ro vreme madarskc komune zamenik komandanta bataljona,
drugih podataka o njcgovoj sudbin.i autor nije uspco da prikupi),
dr Zoltan Hajzler, Piri Hirl, Oskar Hirl, Jozef Klct, dr Sandor
Miler, Imrc Sulman.
Tcmcrin: Margit Fridrih, Julija Fridrih.
Vrbas: dr Sandor First, Anton Heier, Sidonije Horovic, Toma
Nador, t i v, Emil Rozencvajg, Ervin Vajcenhofcr.
Zubalj: Dula fgcr, Jozcf Sreder.
Usta,ak 1941. godine u potiskim opftiPiama
Mcdu Jcvrejima potiskih op~tina, sve do same okupacije pre-
ovladuje du~cvno 1 politic!ko raspolozenjc slil!no bo i kod ostalih
madarskih srcdnjih slojcva, taka da sc u NOP·u Ade i ne susre-
t'emo s prcdstamicima Jevrcj:1, jer je on ograni~en iskljucivo na
poljoprivrcdni prolctarijat. U St. Kanj iti, Molu i drugi~ mada_r·
skim zivljem n:~stanj cnim op~tinama•. gdc NO~ UOJ?~l~ OIJC pusll?
korena, iz vc~ navcdcn1h razloga, m medu JeYrejskJm stanovru-
~tvom se nc osc~aju strcmljenja NOP-~. . · .
Izvcsm izU:tctak u tom pogledu l!mt Scnta, gdc se v~ 1 pre
okupacije oset':10 u pojcdi.nim sl?Jcyima jev!ej~k~g ~tanovnBtva,
naroeito mcdu intclektualc1ma, uucaJ progresav!lih JdeJa. .Tu se pn:
1 praktitni realizator ukljutivanja J~vrcja .u N~P. Jo~ k.a~ srudent
isticao se svojim naprcdnim pogledama, p1~UCI u pojeduum lokal-
nim Jistovima. U Scntu se vra~ iz Crne Gore I940•. godme. Tamo
jc jo~ od 1934. god. najufe -povezan sa KPJ.101 .u Scnr1.otvara zubn~
ordinaciju i istovrcmcno se po.vczujc sa ~c;>m!l' ~om1t<;to~ •. u koJ.l
jc kooptiran u jcscn 19-JO. god.ine. Za~vaiJUJUCl n)cgO~J aktJvnostJ,
uticaj KPJ na inteligenciju, a narofito u krogu JevrcJa se znatno
pojal!ao. . b' · b .. )' "- t u
s idcjnopoliti~ke strane, on JC 10 naJO razavaniJa Jc,~os
scn~anskom NOP-u. Njegov uticaj se osceao na svakom koraku. On
,.. Kato114 Pdl, •Meggyllt<'ldisb61 tcttcm•, Scnta 1972, sir. 10 I 66.
128 D. Jell~
komunicira sa okruZnim rukovodi.x:ima u Subotici (sa Grosom) i
dole prema Adi. Cak iz svojih sredstava podmiruje tro!'ikove NOP-a.
On organizuje i uklju~ujc u NOP jevrej~ke omladin~e: Mata!a. Spi·
ra bracu Levi Knrolja i Dcnclla, kao 1 Btvana Milera. Po DJeg<>-
vo'm predlogu 'za komandanta meso~ udarne grupe je _po~tavljcn
Btvan Miler. Pored navedcnih Jevreja u NOP-u Sonte JC JO! Ala-
dar Bicnenfeld.1. .
Re.~:ultati ovog rada su ·hili prili~no skromni. •Pokretu su se
- ·pi~e seneanski istoritar NOR-a. Jano! Dobo~'.. - srazmerno
broju stanovnistva grada, naj\lge priblWi Jevrcji, ~to je svakako
posledica organizaciono-politickog delovanja dr4 Gerea medu
njima4.
Kada je talas hapscnja zahvatio celu Backu, u neposrednoj
faz.i revolucionamih priprema, pohap!eni su gotovo svi pripadnid
NOP-a u Senti. Nakon surove torture, u •Tuneluc, istraga se okon-
tala 7. XI 1941. i na glavnom .pretresu pred pokretnim prckim
sudom, I ovde su Jevreji bili stavljeni na celo rednc liste optuic-
nih. Kada se tllZilac obratio pitanjem dr Gereu"': •To jo~ nekako
razumcm, da su ovi radnici - pokaz.ujuCi na ostalc optuZcnc -
stupili u KPJ zbog toga ~to su f.iveli u bcdi i ~to su scbi fulcli stvo-
riti bolji f.ivot, ali to nikako ne razumem da vi, koji imate dobro
uhodanu ordinaciju, koga rnatcrijalna situacija .nijc prisilila da
postane ·komunista, ~Ia vas je navclo da -postancte flan KPJ?!c
- •lz ubcdcnja sam postao marksista, iz ubcdenja sam u!ao
u KPJc odgovorio je Gere.
Od ~est izvr!icnih smrtnih presuda petorica su hili Jevreji: dr
Btvan Gcre, braca Levi, Btvan Miler i Maca~ Spiro. Sva pctorica
su smireno i hrabro podncla taj poslcdnji cin. To sc poscbno od-
r.osi na Milcra, koji je odgumuo diclata i sam se odluenim koraci-
ma popeo pod ve!ala.
Zavr;avajuci osvrt 11a utclce sencanskih Jevreja u NOP·u se-
veme Backe, navc!cemo 7aklju~k o rezultatima revolucionarnih
napora koji su tamo usledili a kojc je objavio vee citirani scnean-
ski istoritar Dobo~:"' •U cinjcnici, u ncminovnosti ustanka s jed·
ne, i u nepostojanju lokalmh uslova za revolucionarne akcije u
Senti, sa druge strane, u dubokoj i objcktivnoj .protivurecnosti
lokalno-scncanskih i op~tejugoslovenskih uslova, nalaze se osnovni
uzroci propasti antifa~istickog NOP-a u Senti 1941. godinec,
,.. •Seneanskc svr:ske• - 19, Senta, novembar 1969. str. 32-33.
,.. oVojvodina 1941 - antifa1isti~ki pokn:t otpora' u Senti 1941.•,
str. 24S.
, .. Katontz Pal, ND, str. 14-15.
,., •Vojiodina 1941., ND, str. 247.
D. Jclic 129
Ustanak 1941. godine u severo~apadnoj Backoj
Ustanickom pokretu naroda Jugoslavije u Somboru, tokom
1941. godine uglavnom su se prikljuCili oni Jevrcji koji su se na·
prcdnom rcvolucionamom pokrctu pridrW:ili na studijama u Bco-
gradu iii Zagrcbu.
Okrui.ni komitet KPJ u Somboru rukovodio je NOP-om u
somborskom, apatinskom, odiatkom, batinskom i dardanskom
srczu (dva poslcdnja su u Baranji). U vrcmc organizovanja i poeet·
ka NOR·a KPJ je na ovoj tcritoriji imala 74 clana KPJ (ad ovih
nijcdan nije bio Jcvrejin) i 120 clanova SKOJ-a.
Po organizacionoj shemi koju je za vrome NOR-a sastavio clan
Okruinog kornitcta KPJ Kamcnko Gagrein.'" do )_ula 1941. godin~
u Somboru je bile oko 20 clanova KI:'J. Mcdu .OJUDa ~e nc nalaz.t
nijcdan Jcvrcjin. Dokumcntacija M . Bcljansk?g navodi d~ se par:·
tijska organizacija u . Somboru, _u. spr~vodc~JU zadataka 1 .~rgam­
zovanju NOP·a osl:mJala na vcl1k1 broj akllvJsta, mcdu ko;tma se
od k"\Tcja nalazio i dr Andra~ FiSer. Zatim! da_jc .iz~edu 16 sko-
jcvskih aktiva u Somboru, jcdan b1o sastaviJen ·tskl;uttvo od omla·
dinaca Jcvrcja, pod rukovodstvom lasla Bokora, s tudenta, kao
sckrctara, a u kojcm su jo~ hili Olga Braun, rnaturant, Laslo Kon,
student, Leo Akcrhalt, student, Laslo Santo, studL"111, T1bor Sen·
brun, studL'llt, i bra.:a Bruk, Btvan i Sandor.
(z ~est op~tina somborskog okruga dcluje sam.~ jedan sko-
jcvac, Julijc Drasinover, maturant ·trgova~kc akadcmlJC. '-
U ncpo~rcdnoj fazi priprcma za _o~anu ~rbu, u Somb~ru
se nC1!de pocctkom jula pristupa fonmran;u vlas~1tc stalne tchmke
pod ~kovodstvom cl~na ~K ~ar:ncnka Gn~r~m~. Izda_vane s~
aktuclnc novosti i vcsll. To JC ucm;cno n~ laJ ~a~t.n ~to Jc form•
rana grupa od trojicc skojcvaca. Od J~\TCJa u DJOJ JC las!~ ~o~~~:
Oni su slu~ali cmisije .radio Moskve 1 Londona, rcd1govah th I tz
davali. · 1 k ·
Paljevinama fila somborski i. si\·acki nktivisti pre aze na a Ct·
·e Tridesctak: divcrzanata rasporcclcnih u dc~t -~rupa, 22. Y.II
{9'.n. izlaze na tcren. Medu nt i~a s~. n~ n~la~a nt)cdan JcvreJID.
Erckat akcije jc slab jer jc organ~7.act;a 1zvrse~la btla slaba, atmo-
sferske prilike, kBa, watno su uucale ~a o~o. . . ..
K · .. cf.,kat je bio negativan, JCT ;c pnl1kom ove ractJc
uha ~J~~dan od divcrz:mata, Vujadin Sckulic. Iako _sc on p~d
hati~ama1od!il!no dnao. uskoro su, na osnovu .p_rethodz:uh prac~n;a
•sumnjivih elcmcnata• i komunista u Somboru 1 okolnam mcsttma,
po~cla masovna hap~enja.
,., M. DdJ"n>ki, ND, sir. 53.
,,. lsto, str. 74.
 130 D. ]eli~
Prva dva sudenja i .pogubljcnja, nejevreja: Vujadina Sckuli6i
u Somboru, 14. VIII 1941. i Ernea Kisa 4. X 1941. u Scgcdinu,
pokrenu!i su Iavine hapsenja aktivista u Somboru i okolini. Istraga
je neprelddno trajala sve do 15. II 1942. godine, kada je u Som-
boru potelo sudcnje -uhap~cnima.
Po presudi pokretnog suda na~elniku kraljcv9kog madarskog
gencralstaba, osudcno je na smrt i poguhljcno ~est aktivista NOP·a
iz: Sombora i Sivca, kao i scdmi dr Nandor Popcr, Jcvrcjin, Jckar,
aktivista iz: Bez:dana, koji je pokret snabdevao sanitetslcim materi-
jalom.
Na vremenskc kazne iz:medu 112 osudenih (62 lz Sombora i
50 .iz: okoline) osudeni su i scdam somborskih i jcdan staparski
Jc;vrejin: dr Andra~ Fi~e~ - 6 godina; Laslo Bokor - 6 ~ina,
T1bor Se!lbrun - 12 godma, Leo Akerhalt - 3 godine, Laslo Kon
- 3 godme, Laslo Santo- 3 godinc, Olga Braun- 3 godine Ju-
Jije Drasinovcr - dozivotna robija. ' Pokrajinskog komitcta.
. . Po:cd toga: u istrazl januara 1942. ubijcn. jc bezdanski ]o.."Vre-
Jin HaJnrih Ghd, dok se Btvan Scfer Jevrcjin iz Sombora uhio
prilikom hap~enja. ' '
Ustauak 194/. godine u jul.noj Balkoj
Novosadski, starobctejski, labaljski, kulskl, backopalanacki
i titclski srcz: su sc po nizu zajcdnitkih osobcnosti, prvenstveno
po svom .n~~1onalnom sas.tavu .- -prctc:l.no srpskom; zatim jo~ t.i-
vo'!l tradaetJ?m nckada~nJe VOJne granice (~ajkaskc) i dr. razliko-
~ah od ostahh dclova B01tke I tinili prirodno zaokrufcno podrucjc
Juine ~acke: Na tom 'J;I':>stranstvu od 1940. godinc dclovao jc
~kru1m kom1tct KPJ za.1umu Backu. Tada jo~ tu dufnost jc obav-
IJao novosadski Gradsk1 ·komitct.
_J~dan vcti broj cinilaca, kao ~to je v~ podvuceno, uslovio jc
da _JC, k~o u Novom Sadu taka i u citavoj julnoj B01ckoj, rcvo-
lucl~?a~! pokret, u odnosu na ostale dclove Ba~ke bio dalcko
l'aZVlJCnlJI. • bovi postojc u starobctcjskorn srczu, sa ~cttn. d~ pet dcseNna,_la·
U ju7.noj Backoj je neposredno pred oJ.:upaciju bilo 180 Cia-
nova !'PJ. Od _toga, ~ Novom S~du oko 80 clanova i 200 skojcvaca.
Na sl!C::an. .naem br<?JCano s~ bale vrlo jake partijske i skojcvske
organiZaCIJe u o~tahm me:;uma juine Backe. Tako, u Zablju ima
75 clanova KPJ I 120_skojevaca, Curugu 26 pal'tijaca i 140 skoje-
vaca, u Starom ~CCcJU 2~_partijaca I 100 skojevaca, u Vrbasu 3
C::lana KPJ, U Kuh 11 pal'tiJaca i 20 skojevaca, u Srbobranu 5 cia-
nova SKOJ-a, u £lun1evu 39 ~lanova KPJ i neutvrdcn broj skojc-
,·aca, u B .•Petrovcu 6 clanova KPJ i 6 skojevaca, u Kisaeu 15 tla·
nova KPJ 1 6 ~lanova SKOJ-a""
,._ Dorde VASi~. NO, str. 46.
D. Jcli~ 131
Do napada Ncm~l:kc na SSSR partijske organizacije ju!ne
B!itkc: nalazc. se u faza _kadrovskc reorganizacijc, 1 uglavnom u oce-
kJVanJU valmh dogadaJa.
.. Mnogi revolucion_ari rodo!'" iz BaOke, koji su ranijih godina
b1h ."~ radu po dru,gtm d_clo_vlma zcmljc, po op~toj partijskoj di-
rektlvl odl~e u s~~J~ zavt~Jna mcsta, odnos',lo vraeaju se u Bac-
ku. Takav JC sl~~aJ 1 s tn Jstaknute revolucaonarke - Jcvrejke:
sa Zorom Rako~1. Agnesom Sas i !~:eli Scndc-Popovic. Svc tri :r.u tada
u. Novom S01du, odnosno na tcrenu juznc Ba~ke. Ncli Sende-Popo-
VI~ I Agnesa S3s po povratku, aprila 1941, iz Bcograda u Novi S3d,
povezuju sc sa ~njom Marinkovic i po njcnom uputstvu neko vre-
me boravc na JCdnom ~alasu u B. Petrovom Sclu.'" (Po Neli je
uskoro dosao njen mu!, ~pan•ki borac V. Petrovic, d3 bi oboje
ncdugo posle toga str.adali u Bcogradu). Agnesa Sas posle 12. VI
1941. prelazi u Novi Sad, da bi sc tamo ukljutila u rad agitpropa
OJ. Jevreja u Okruinom komitetu ju:l.ne Bafke, odnosno u
Gmdskom komiletu Novi S01d •bili su: Andro§ Lederer, Rudolf Grin
i Uvija Bern.
U odgovarajuccm komitetu SKOJ-a bili su od Jevreja Milan
Kom 1 Dcrd Mike§.'"
N01kon nap3da Ncmacke na SSSR, u ju!noj Bal:koj poeinju
inlcnzivne priprcmc za borbu protiv okupatora. Tc priprcmc se
ovd.: oba\'lj01ju (blcko organizovanijc ncgo u druga dva dcla Backe.
Vrsi sc povczivanje sa antif3sisticki nastrojcnim mas3m3 u cilju
njihovog ukljucivanja u p~ds~ojcce borbc. Po ugledu "!l b_h•!u
jugoslovens ku vojsku, dcsctma JC uzcta ho osn~wna Orylamzac•~n.a
celina buducih voj mh jcdinica. OlNlO\'ni zadac1 dcsctme su b1U:
prikupljanjc oru!ja, zatim vojna i idcoloskopoliLic~a obuka. A ne"
posrcdni zad3tak jc oeckiv3njc i prihvat sovjctsklh padobranaca.
Ncujcdn01~cnim ·intenz:itctof!l. vee prc'!la _i~cin~ partijski~ orga·
nizacija i drugim uslovima, v~1 sc po poJcd1_mm J~nobatl.,m sre-
zovima formir3njc ovih desetma, kno 1 pa~~3nskth ~ta~a. S1a-
b01ljs kom sa 20 dcsctina. U ostalim se formlraJU sam~ dcsettne.
Najdalje sc na tom planu otiSlo u Novom Sadu, gdc Je do leta
19-Jl. g. bilo u tridcsctak vujn~h dc_seti~a . orga!'iz?vano o~o 30
Jjudi, sa oko 70--80 do d01nas evadcnllranth JCV.reJskah omlad1!laca.
U to vrcme Hasomo..-r hacair oiz Novog S01da ulaz1 u NOP sa veemom
svojih tlanova. .
Nakon Proglasa CK KPJ od 4. jula 1941. a !okom Jula_i avgusta
1941 od'nc i.7.mcdu mesnog ruko\'odstva Hasomer-.hac:ura u_No-
vom' s':'ld~ i 'rukovodstva NOP-a Novi Sad su vodcm razgovon da
••• Lic!no saop~tila auloOJ Agncsa Sas.
'" Dor4e Vasit, ND. str. 46.
132 D. Jell<!
se Ha5omcr-ha.cair na a.ntifa~isti~koj osnovi priklju~i NOP-u i za·
jcdno sa osta.lim revolucionarnim snag:una B~cke. ud~ -~ borbu
proliv okupatora.. Pregovore u ime NOP·a. vod1la JC LJVIJ~ _B~.
Prcgovori su se vodili u stanu ·bra~ LeVJnger (u tada~nJOJ Pn·
morskoj ulici br. 10, jcdna uvueena Jc:zc!a sa dva P!'Ozor;a),••• g~e
su u ime Ha~omer-hacaira prisustvovah Htvan Pal 1 Edlla Levm·
ger, Teodor Kovac, Lajo~ Sirteil, Robert Vajman, Mirko Scnbergcr-
·Pinci, Ervm Morbcrger-Moric, Eugc:n Verber-Mob. Ovo rukavod·
stvo insistiralo je da Ha5omer-hacair ud~ u NOP kao zaseban or-
ganizovani pokret, dok je Livija Bern trazila da sc ~lanovi Ha5o-
mer-ha.caira ka.o pojcdinci uklju~uju u NOP.
Naporedo sa ovim razgovorima, koji usled brzog razvoja re-
\'oluchmamih dogadaja nisu bili for!lJalno privcdcni kraj~, bcz
obzira na buduc!i status Ha~omcr-haca1ra u NOP-u, poccle su mtcn-
xivne pripromc za predsLOjctu ·borbu. Fonnirane su tri dcsctinc,
dve borbenc I jcdna sa.nitctska, od omla~ina? ~edu ~6 ~ 19 g_O:
dina starosti, a takvih je, nakon protcnvanJa omh koj1 msu b1h
zavi~jni u Backoj, u novosadskom Ha5omcr-hacairu ostalo oko
20--25. U sanitcl5koj desetini su bile sve dcvojke, kao i jcdan drug
(Eugen Verber koji je bio -p lucni rekonvalescent).
Vcibe u rukonnju orui:jcm jcvrcjskih omladinaca trebalo jc
da se drlc oko txv. Guskovog sala~. u onom tada pustom, na du-
navskoj obali, gdc su bill vrbaci, podosta udaljcnom dclu gradskog
podrucja. Jcdan od l'~ilaca vojne obukc trebalo jc da budc Andra~
Lederer, a drugi Gustav Verbcr."' No kada jc -trebalo da se olpOCnc
sa obukom, Lederer jc 9. IX uhap~cn. NL-zavisno od toga jcvrjcski
omladinci se postcpcno uklju~uju u NOP i u~estvuju sa ostalim
ttktivistima u akcijama koje sc vr~c u ju!noj Backoj.
U izdavanju direktiva za fonniranjc vojnih dcsctina i sabo-
tamih akcija vaZl1u ulogu jc imala Livija Bern, dok je And~ Le-
derer bio jcdan od glavnih organizacionih rukavodilaca grupa.
Paralolno sa organizova.njem vojnih i udamih grupa ·IL~ i
obu~avanjc drugarica u vrlcnju boln:icke i sanitetske pomoci. U
Novom Sadu se odr1.avaju stru~i f!eeajcvi po instrukcijama dr-a
Karolja fiSJa, Jevrejina,"' ·koje je do 15. IX 1941 zavrlilo oko 15
drugarica. Ovc kurseve opskrbljavao je sanitcl5kim materijalom
i Gexa Kon, apotckar."'
"" Magnctofonske bcldke "" navedcnog · sastanka u No,-om Sadu od
2 . IV 1974.
"' Auloru liC!o saop!tio Eugen VcrbeT.
,,. Dr Fi!lu je, po~to su v~ J>OC;:Ic provole, kriklm poru~cno 11\ •ARMI·
JE• da je kompromilova.n I da se skloni. Oli~o je u Pdtu.
, .. Dula Lukat, u nedcljniku •7 Nape od 14. XII 1973. i:moellu oslalog
pik! •Da je novosadskl NOP prcko apotckara Kon Ge7.e dolao do weih
kolitina rarmaceutskih sredstava. Prvo, Kon pn:ko Slajncr Hcnrijcte do-
stavlja NOP-u veec kolitinc aa:tona i fosfora. Zatim preko Uvije Bcm do-
D. Jelic! 133
Isle samtctskc teeajeve u Vrbasu drii dr Sandor First, Jevre-
jin. Kao i u ostalim delovima Bal'\kc, ali u dalcko vec!em obimu,
glavni stratcgijski udami pravac NOP-a bio je usmcren protiv naj·
osctljiVJjc tacke okupatora - protiv b~kog !ita. Trcbalo ga je
masovno urrisllti paljeniem na poljima.
Od 19. VII do 7. Vlll bile su izvrlene mnoge uspc~ne akcije
palje\'inc !ita - oko 20, u atarima Bc~eja, Zablja, Novog S~da i
Ko\•ilja, kao i s ncSto manjim cfcktom u okolini Curuga, T1tela,
Gospodinaca i Ba~kog Gradi~ta.
U Vctcmiku, kod Novog Sada, je 25. VII diverzantska grup~
od ·t ri ~lana, u kojoj su bila dva J'evrejina, Ferenc Kardo, U~ov~k~
pomocnik, Oto Blum, studC'Jlt vcterine, zapalila oko 900 krstma, ~It
je vatra ubrzo Jokalizovana. Istog dana druga grupa novosa~~·h
divcrzanata od ~ctiri ~lana bczuspeSno jc pokuSala da zapah ftto
na fut<ISkom -putu. Na povratku im je. lck u novosadsko~ ataru
poSio za rukom da upalc dve kamarc bta sa oko 180 krstma..
Po§to jc p;enica "ct po!njcvcna i omena, juinoba~ki dJVer:
7.anti prcl:l7.C na drugc vidove borbenih a~cija. 17. VIII ·pokmah
~u da zapalc iitni magacin za otkup 'PSemce •Futura• u N<?vom
Sadu. Jstog dana jcdna grupa ~a ~clu ~ Ledc~rom poku~ala 1e ~a
minira Fordovu lf.lralu. Minu JC urad1la tchm~ka grupa NOP-a IZ
No\'og S:~da. 0\'U minu su sa kro,·a P?ll_lOCu k_onopc~ sp~~taH u ~­
r.Uu. u kojoj sc nalazilo oko 600 VOJnth voz1l~. Ah 1.'" spu!tanJU
jz njc ispao jc upalja~. Sutradan, nc~to pro~u:-ena iSla gruP_a. s I.
Andrn~om Lc<lcrerc.m na ~clu, ponovo sc popcla na k_rov car:atc 1 J>O:
ku~ala da je zapali, i na taj na~in uni~ti I samu mmu. Ah nl ovaJ
pokubj nije uspco. . . . · d k j"
u drugoj polovini ovgusta novosadsk1 okllVJSti, me 1;1 o 1ma
1 znatan broi jcvrejskih omladinaca:. u c;ilju ome_lanja VJ?J"~ jaO:
bra~aja u nckoJiko navrata SU Specl,lalntrn eksenm~ JlOSIJl3 I g av
ne saobracajnice oko Novog Sada, Kisa~a I S_t._B~cJa. .
D 9 IX 1941 prcsc~cni su -telcfonski t teiCJ!l':lfsld stubov1
u blizi~laTiicla 1 poloicni na prugu, da ~i izazva~i iskliznuce ~ozo';t
u n~-1 9 I•to• IX pos~eni
.
su tclel!rafskJ stubov1 na drumu wnc u
Kovil"a ,., ~Jcdna novosadska divcrzantska
Budisavekl. GjoJ.mC{cXndra~ ~crer isekla je tclcfonsko-telegrafske
grupa, u OJO •
,., aVojvodiM .1~1·: 5!~: 72. zavojnih m~tcrijal:t. 4 Jckov:a. Tad:t. je u
bija . :tOlh!c'-e Z!l vc:<.:~m ~~''jJ!"f~van lcku iz Budisa.vc, koji je pod lzgovo-
"kcoJU boo uklJufen .r c ~vca uloiiti u lckove, u lu svrhu dno
rom d~ navodno lc:h ,-.:eu sv~tuov:t. akci.a im:t.l:l fonnalno pokrice. U toku
Konu blanko rccepte, tako ~ J" ...,u{ 0 5,·cmu <!ulc dok Kon:t.. 'Pak,
provale Livija. Bcm I .s1 "1"Y· Hcd"~o povralku dobij:t. 'od St:~.jnic Tibora
pozivaju na dvomeso!n:,t~S! nl~ zatvorskog Slrafar:l poruku. d:t. IU Z:ll\'0-
pUI~'!I jcdnog N~P;~•. n . "f."n u vi!.e navr.tta, posredsi\'Oll\ 1011 slr:d:lra,
ren1c1ma polro:bn> oc..ovo. 1 "'0 •
upucuje lekovc u utvor.

134 D. Jeli~
vodove sa obe strane izmedu felezni~ke stanice I Dunava. Oncspo-
sobljeno je 60 !T linija, od kojih su ncke koristili Nemci. Tom
prilikom o~teeena je i obliznja pumpna stanica. Slifne akcije sc iz-
vode ~irom juzne Bal!:ke.
Lupanje izloga i demoliranje radnji bio jc poscban vid akcijc.
Izmedu ostalih, Ferenc Kardo~. s jo~ jednim aktivistom, 8. IX 1941.
su kamenicama razbili izlog ·bifca jednog zadrtog folksdojccra.
Masovna akcija pisanja antifa~istickih parola u Novom Sadu
izvedcna je 6. IX 1941. U njoj je u~estvovalo oko 300 omladinaca,
tj. celokupni novosadski omladinski akti\•. Slil!:ne akcijc su izvricnc
23. IX u ostalim mestima jllZne Backe.
Priblifa\•anjem jcscni, nJkovodstvo NOP·a Vojvodine je na
osnovu dotad postignutih rezultata borbe protiv okupatora i~ilo
svestranu analizu, i izmcdu ostalog, u pismu upuccnom partijskim
organizacijama na tcrenu, istaklo: •Zato ~to su n:~k, partijskc org:~­
nizacije vrlo malo uradile na prik-upljanju oru1.ja i na pokrctanju
~irokih narodnih slojeva • . • fa~sticke snage nisu protcrnnc n iti
iz jcdnog sela a kamoli iz kojcg srcza ••• P<>Sto ce za 10--15 dana
nestati kukuruzi~ta .•• Nove forme organizovanja borbc jcsu divcr-
zione grupe. Njihovo je glavno obclcijc da imaj u 3-5 !judi, koji
five u ·istom mestu. kojl nisu kompromitovanl, iii su vrlo malo . . •
Cim se akcija zavr~i. !judi se nzidu svojim kucama i rode S\'Oj
redovan posao. Zad:~ce diverzionih grupa jcsu: uni~tav:~n je svakog
materijala i hrane kojim se sluzi okupator • .. Ru~iti, paliti, di1.ati
u vazduh prugc, terctnc vo1.ove, mag:~cinc, slagali~ta, izvozne mli·
nove, su~are, ~bij:~nje ~pijuna • •. Divcrzionc grope ne h\·ataju sc
u borbu s VOJskom okupatora, dakle nisu parti7.anski odrcdi u
pravom smislu .•• Tran se puna inicijativa I samostaln05t u borbi
svih mesnih organi1.acija i odgovornih p31'tijskih rukovodilaca•.' ..
. Ov~m pismom, ·k oje je namen jeno svim rukovodstvima NOP·a
VoJvodl_n~, ugl:~vnom se na kr.iti~ki nacin potvrdivala dotada~nja
praks_a 1 -~kust.vo NOP-a )ufn~ Dalke, a k?ji ~e shodno postojceim
uslovtma 1 pn potpunot VOJnoj prcmoCi okupatora nisu mogli
izvoditi u dotadamjim oblicima oruiane borbe. ' uha ~c~th se ~iri. Od istaknutijih nov~s:~dskih. komumsta, mcdu
U d'::Jgoj polovini septcmhra u Daeku iz Banata prolazc clanovi
sekrci~Jata PK ..KPJ ?.a Vo.i":odinu, Zarko Zrcnjanin, Svctozar
Ma~kovic;Toza_._ ViJoglaym_. da b1 sa ba~kim dru,::ovima proul!:ili po-
stoJeCu Slll;I,?CIJ~. i dalje t svrsi~~odnije usmcrili akcije. No, ni ta
?kol!lost v1se. mJc m~la ~prcfll1 onu tragienu neminovnost koja
JC b1la uslovljena prev1~ lzrafcnim ncravnomernim odnosima go-
tovo svih faktora vojne sile, u odnosu na tc faktore kod okupatora.
U meduvrcmonu, u juznoj Backoj diverzanti svoju aktivn05t
prenose na trenutno najracionalniji cilj - na pos~enu i u kamare
"' Pismo PK KPJ za Vojo]vodinu. Zbomik dolcumen:>.ta 1 poda taka
NOR·a. 1om 1/6, dokumenat br. l.
D. Jcli~ 135
slofenu kudclju, koja se '\1 tim ratnim vremenima tretirala kao
strategijski ratni matcrijal, koji se nal'OCito mnogo proizvodio ba~
u ju!noj Ba~koj.
Ogromnc kamnre kudolje gore u okolini Novog Sada- Irmovo,
50 vagona, Zmajevo - 55 vagona, B. Petrovac - 235 vagona, na
bc~ejskoj zc!C'Zni~koj stanici - 25 vagona. Jedna novosadska diver·
1.antska grupa, u kojoj sc nalazi Dcrd Mike~. pall u ataru Ba~kog
Jarka prcko 10 vagona kudclje.
Nakon prvih udaraca kojc mu je zadao NOP, madarski oku·
pator se pstholo~ki sabrao i organizaciono srcdio. Na jugosloven-
skom okupiranom podru~ju hortijevci imaju, l>Ored relativno vcli-
kih \'Ojnih efcktiva, gustu mrezu policijskih i fandarmcrijskih sta·
nica - 81 sa 1.495 fandarma. Sarno u juinoj Balkoj je oko 30
'.andarmcrijskih st:~nica sa oko 300-400 fa~darma. Ra~ja ~ prva
pojedina~na hapscnj:1, -uslcd dobrog drfanJa uhap~cmh dtve~­
nat3, nisu im pruiala moguen?st d:1 s~glc~aJU svog pravog prot~v­
nika. lzmcdu ostalih mcra om prcduz1maju prcventtvna h:~p~cnJa,
uccnjh·anjc h:~p~cnika l dr. T:"ko, on~ jun~ mescca. hapse poznato~
1 talcnto\'anog, mladog jcvrcjskog ptsca 1 komumstu Ncnada ML-
trova CAlfred Rozcncvajg) iz Novog Sada i daju mu 1'0k od 24 fasa
da prukaie sve svojc poznate drugove komtmistc. U suprotnom
pretc mu najrigoromijim mcrama. Mitrov umesto svakog odgovora
oduzima sam scbi fivot.
Divcrzantskc akcije okupator jo~ uvck oct;ni';l_i~ kao dela •kj-
*,
munistiaih najamnika•, koji su sc dosad :pntajth .a ~ada bt<:h "-
l'Voj ubist\"cni podzcmni. rad u kor:Ist. rosk1 srps_kth 1 .C:!Ig es 1 _
interesa u po\"raccnim •JuZnlm kraJcv1ma•. . U p~thologtJI okup_a
· eCinc njcmu podlomog stanovnt~tva, JO~ ne r:lzaT.n~J~
to:;oPl~c! :vog .protivnika. Za njih jc N_OP ':eka ~dC?Io~ka l l',ohll;
r)(;) mc~3\'ina komunista, srpsk_ih. ~etntka,_ JCVfCJS~th. p(ac~ntk:ed
fanatika iza kojih se nalazi lntehdicns scrvts, CPU I shl!no. po r
k·· k redst:~ve o NOP·u. mrefa oko takvog nestv:unog_a •
~~d~ ~~s~~og protivnika p~inje postepen~ da se s_tefe. L1sta
) ' · 10 VIII uhap~eni Rudolf Gnn.'.. 12. 1 26. ~III sle.de ~a
b~1~v1; a i. Pal Karas. Poretkom scptem_bra hap~enJa ":ee 1ma1u
k k f· g IX od jcvrejskih omladinaca uhap~cn JC Ferenc
K~';'d~:ra ~~-n~X ·Andra~ Lederer, Livija Bern 21. IX upada u za-
-~jvodina 1941•, sir. 65. b' d~•~•n u B. Topolu, Grin
,,. Potct kom scptcmb~ ~~··· bda jcko·~ jc lcJ.ala uz:> zid , bacio jc
jc prilikom "'tnjc dohvallo Jcdn~ k~g~~· tetdo pn:kratiti one paklc:nc mukc
1
uvis i pod nju po<ltnctnuo ~:>.~- d~ii<~L Nijc mu po~lo u rukom d:l wnrc.
samo .., tc~ko ode 10 - "" c
:t•
kojima. jc b1o (>odvrdgnut ~.1 Brindm u svom dclu, sir. 127.
136 D. Jeli~
sedu.m Suprotstnvljn se agentima vatrom iz pi~tolja ali ju oni
savlndaju. 22. IX ngenti hnpse Ota Blama, a S. X Zoltana Timara.
Tog lstog dana pred vel!e upali su u zasedu clanovi sekretarijata
PK KPJ za Vojvodinu, Zarko Zrenjanin. Toza Markovi~. R. Cirpa-
nov 1 ~Jan biroa PK Gordana Ivackovic. Cirpanov je na mcstu ostao
mrtav, Zrenjanin i Toza Markovic su uspeli da se izvuku, dok je
Gordana Ivackovic uhvacena. Tog dana poeinje da se odvija jedna
od najvecih 1 najporaznijih izdaja u istoriji NOP-a u Vojvodini.
Gordana Ival!kovic je, s obzirom na svoje funkcije. mnogo toga
znala. Sve je odala policiji, fak je ncke svoje ote!avajuce postupkc
pred istrngom tovarila na savest drugih."1
••• Klara Bcm-lsijanoo• u pismu autoru od maja 1974. ;zmellu cxtalosr
pile: •Moja scstra Livija Bern je bila tlan OK za jut.nu Batku. Pored oc:1
1mala jc I majku i d••e sestrc I nc!!o -rodbine i mnogo prijntelj:1, Jevreja i
ne-Jcvrcja. Jok kao ml:~tla de•·ujka, iza~..,·.~i iz Ha~omcr·h:IC:lira orredclila
se za ideju za koju jc radila l borila se l stv:~rala oko scbe jed:m vrlo !iroki
krug ljudi koji su lu ideju prihvatili I za nju docnije doprinosili prema svo-
jim moguenostima. To jc mogla postia nn taj natin ~to je l sama mnogo
utlla, titala, radila, OS<.>Cala Jjubav i prema idcji u koju se Ullar:tla I
pre"!:l ljudima ko.je jc nastoj:~l:a pri"'?bill za tu ldeju. S:amo ljuw sa vi50ko
~1)en1m _huma!''~ 1 I_Judsktm o'?'>1!'ama •. kulturom ~u u stanju da pri-
d_ObiJU z:a. JCdnu .•dc:J." ~1rok. ~g \JUdi. On~ JC! t:~k'!v Ullcaf lrn:ala n:a svoju
!1~ !'kohnu...l~ll uuc;aJ vrlll_a l". 1 na svOJU poro<hcu. N<-61 d:a I!Ovorim o
SC~I •. Q .stanJOJ sestn Sarloll. kola JC u logoru umrla, ncgo o svojoj majci,
koJa JC JOl od 1939. g. uvek 1ma :a spremljcno ecbc I svc ost:alo najnulmic
ka~'! dollu da h~psc Liliku_. da. joj se nacle. A to d:a Joj sc nail~ ic odmah
utm1l:a za nekohko osoba Jer ;c ra~unala s lim d:1 s1gumo neec bill l<:lm:a
uhapSc!na, a ko zn~ da li sv:~ko hna majku da mot.c: da JIOmognc. 1941. g.
!JI3Z:1k ok~patora. Je li!OJU por<?d•cu tako zatckao da je Lilik:a \'<X lla!la
~ z:a.tvora 1 .v~ b1la u 1Ieg:alnos11. Sarlolin mut., kojl je lsto bio tl:an Partijc,
b1o JC u VOJSCI I posl~ u zarobiJcni!tvu, a Sarlot:a jc bil:a pred poro<Iajt"m.
U ~!'o vrcme stanu\-ah s~ ." S~l:aJci_. izrazilo srpskom kraJu 11rada, !!de su
r.tCIJC. ~lie svako~nc:vne. L1hka JC b1la \':In lmtc, u ilc!l'llnosti. a mi smo
nas!OJllh da ~a:-limo, YC2U ~a ojom jer svak:a majk:a !eli d:a hranl 1 br:mi
SVO)C dcte, a n•J.e tal.lln, kohko I" rnogl:~. d:a hrani i njegovc d.rugovc 1 dru-
l!ancc:. Sarlot:~ J" ~t!!la u bolntcu d:a rodi. a u kuaa nam se uselil:a tcna
Sloboda~a K~~aee:v•ca, predratnog borc:a aji je dele tada im:~Jo 1 mesec:
l ko~'!. ruko !''I" b•~. \"OIJ."" d~ priml. a moja majka se o njima brinul:a kao
o S\OJim DaJrollcn!Jr.m, 1ako 1h dotad. u bvotu nikad nijc videla. Cinila je
sve .ono ~to su f1mU _mnogl grad:m1, pomag:ali .pokret kako su umeli 1
znah, a takv;:a. pomoc JC pokrctu. ~•1:> od neocenljive vrednostl. Lihku su
1_941. g. obcsllt, OC:l otcrah na pns1lm rad, mene uhapsill, a on:~ je ostala
kod kuee s:a Sa.rlot.~m i mflhm dctetom, sa jednim grobom, a s•·i koje jc
volela _dalcko .su b1h od OJC:. I pored toga ona je utestvoval:a u •Crvcnoj
po!llOCI•, trudlla se. ~. nam u zatvor dobacl vesti, d:a nam pobljc paketc.
NIJC m?l=l:a ru pomtshtl da sc udaljl od njcnog mcsta, sm:~tral:a Jc: d:a ima
<lbavezc ....
nr H~11rijt~d Sta_iller-Karaoglallovi~. u usmcnom saopJtcnju datom :~uta­
!"•. ~~vodi da l~ u lSitalnom . postupku sedela izmellu Gordane h-a~kovi<!
1 LiVIJC ~em. NJih dve su se laJ~. s obzirom n:a to da su sc iza njih naiaz11i
~nda!'nll, lapatom preko .He!'nJelc do~~varalc o z:auzimanju st3 vov:a pl'l!d
JSicdrum or1:3mm:a. Tako JC JCdoom pnhkum Gord:ana od Llvijc z:ahtcvaln
I
D. Jelit 137
Prcma podacima ·kojc u svojoj hronic:i o jumoj Bal!koj daje
Dordc Vasic,"' u Novom Sadu je do do:~mbra 1941. uhap~eno
309 osoba, u St. Bc~cju i B. Gradi~tu oko 150, u !ablju oko 70,
u Curugu oko 150, Gospoclincima oko 50, u Durclcvu oko 25, u
Titclu oko 50 u Kovilju oko 50. To jc ukupno u ju.i.noj Backoj oko
734 lica. Mcdutim dr Mimic navodi madarskc -policijskc sumamike
po kojima je do 5. XI u Beeeju hilo 65, au Novom Sadu 197 uhap-
~cnih lica; a 13. XI taj broj se u Bcccju pcnje na 82, au Novom
Sadu na IS2 lica.',.
Prva sudenja po prckom sudskom -postupku odr!ana su i prvc
smrtne prcsude izvr~cnc 15. X 1941. godine nad trojicom Madara,
jednim Cehom i jcdnim Srbinom. Na 1aj nacin okupator je morao
priznati da ovo nije borba samo Srba i Jevreja, vee klasna borba
svih pn:dstavnika 'IHlprcdnc i porobljncc Backe. Okupator ~u nc-
pobitnu canjenicu nastoji da zata~ka. Lokalna ~ta~pa bclc-2;i ka~o
je u Novom Sadu izvr~cna smrtna kazn:a nad '('Ctoncom sovjetsk•h
~pijuna.•»
N;ucdno suJcnje novosadskim divcrzantima Rudolfu Grinu,
Fcren::u Kardo~u. Otu Blamu i Mihailu Kljuciku odrtano jc u
Futogu 24. X 1941. Sva cctvorica su osuclcna na smrt, a prva trQo
jica kao Jc\-reji obc~cni su istog dana u Futogu.
Najvcci prctrcs u Ba~koj ne samo P.O broju o~tuzcnih, vee. i
po aptuknim funkcioncnma NOP-a koJrma se ~dtlo, odrfan }C:
21. XI 1941. u Novom Sadu. lzmcdu 26 oplw.cm~ su se nalazth
uccsnici 1\0R-a od clano\'a Pokrajinskog komttela .CGo~ana '
lvackovi.:). Okruznog komitcta do sim_r~_t·i1.cra. Od JcvreJskth
boraca optublica jc tcretila: 11• •Bem. ~rvtJa, Ill po re~u op~u·
tcna. clan OK KPJ za Novi Sad, blag~Jmk. •Crvene porn~•·· ruk~
vodil:~c 1chnike i distributer ~lamp:~mh sprsa. - Po ~rma optu_z.
nice: - Uccstvovala jc u ostvarivanju onih ilcr-alnth. §tampam_h
stvari, u kojima jc .komunistick?. rukc;w<>?stvo• .roz"·a~o sv?JC
clanstvo na izvodcnjc vojnih radnJl. palJCnJC i un_tstavanJc V?.l"~
proiuodnjc i zaliha oprcmc. •Vcrbalna up.utstva~ JC dala ~a\'1 £)1-
salovu i Fcrcncu Kardoliu za arganizovanJC •Votnth d~ctmac, 'Z!l
uni~tcnjc vojnih vo;~:ila, oraslpanjc cksera, lupanje prozora, otkn-
- tJ d jc Llvlja pn:ncl11 n:a nckom s:astanku
da primi na scbc odgovon1<1SI, · "·u zd<'llim polugama I njim:a napa-
dirckti\~ da :-" oml~dln~ na~~va~ile~ nc: ona jer i tako livij:a vi~
1
daju J:I"P~~,? .~~ ma1 .a.rsdoek ~na za sada'tu bnsu ~~ ima. Livija jc n:~vodno
ncma IZglc.......... pre lVI, •
na to =ignirano i s t~allcn)Cn• slegl• ramcmma.
,.. Dor4e Vasic, ND, str. 117.
,,. •Vojvodina 1941•, str. 69.
, .. lsto, str. 77. .. v; s d b 2J051{1G8-124
1,. Arlliv Muuja socijalisti~ke rc•·oluc.IJC No " • r. ·
138 D. Jeli~
vanje adresa vojnih oficira. Dala jc uputstvo Ma~u Simc:rlingu bilo u~csnika NOP·a i NOR-a - Jevrcja iz Novog Sada, u vremenu
da za partizane prikuplja zimsku toplu odc~u. po':enla mu JC I to od 1941-1945. godine:
da iz 70 pcnga kojc je on dao, kupi ~am~k za tzradu pul~vcra.
20. IX 1941. je ispalila JlCt mctaka 1Z pt§tolJa na bndarmcnjskog Abrahatn IJtvan, tl:on SKOJ-a od
islcdnika koji ju jc pratio. 1941, poginuo k:oo prip:odnik JRV
na dravskom mostobran11
Lederer Andra!, IV po redu optuicni je flan KPJ Novog Sada Altmars Gavro, tl:on KPJ od 1939,
i njcn sreski funkcionez:. Vdio je v~jna i~danja. I~idilo je skla: s11c!cn I tiv
di~ta ishrane vojr»re~mh snaga! ko,a su btla u staroj n_ovosildsk'?J Arias Armand dr Dorcte, pripodnik
NOP-a od 19~3. tiv
livnici. To je javio Dorc!u Bc§lmu, fl~u SK. KPJ.. P'"!kupiJao J~
zavoje za sovjctske padobrance. Orgamzovao Je Jl31Jcvmu !1ta ah Balog /ren, prip:odnik NOP-a od
to 11isu izvdlli, jcr ka~ su po~li na teren _d!l pale, vet; ~c jcdn~ d~ga 1943, tivi u Jzr.>el11
grupa izvr~ila .paljcvmu, pa su se pla~h da ~e btU uhapscm na Bck I rena, u~cnic:o, podad ncpo-
dclu. Dao jc uputstvo Jovanu Kuharu, Rudolfu Klasu I dvcma ses- r.n:oti
Bcm /siiGnov KlatG, tlan SKOJ-a
trama Skandarski da izvidaju ustanove vo.inog l ratnog ma~aj:1. od 19~1. sudcn:o I tiv:o
17. VIII 1941. g. poku~ao je dignuti u vazduh i zapaliti Fordovu Be'" LiviiG, tlan KPJ od pre ralll,
obdenll
gara!u, kao I skladi~te bcnzina.
Bcr~cr Alfreda dr FraujG, prip:od·
Husar Marla, X po rcdu optufcna, hila je rukovodilac jcdnc nik NOP-a od 1941, tiv
skojevske grupe, dala je skojevcima: Vladimiru Totovi~u. Janol:u Ba~:er KomloJ Sacika, pripodnik
Vagmanu, Denc~u Sonenbcrgu, uputstvo za i.zvrlcnjc paljc·.inc !ita, SKOJ-a od 1941. sud<n:>, stradala
kao i da je organizovala Totovi~ u SKOJ. u p:ortiunim:o
Berg~• AlartinG Tibor, pripadnik
)o(OP-a od 19~1. s1rat1:oo u Ukr.l·
Timar- Zollan, XV po rcdu optmeni jc skojcvski organizator i
rukovodilac. Po uputstvu Ferenca Kardo~a vrlio jc izvidanja o£icir- jinl
Bcrko•·it Dc!e Nikola, • kojev:oc od
skih slanova. Ovakva uputstva za izvidanja dao jc Vladi Rotbartu
i Dijani Ivafkovi~ . S Ivanom Galom jc ekscrima posipao ulicc
1941, str.ldao u ncm:o~kim logori·
sa ciljcm da se o~tctc vojna kola. Da bi napadao o£icire udnillo Blr;::, U.dislava En•iPJ, skojcv:oc od
se sa Fercncom Kardo! i Ilzom Selinger. Naba\oili su gvo1.dcnc po- 1941, s1r:od:oo na prinutlnom ra·
luge i u cilju napada na oficire iza!:li na odrcdcna mesta I pola b$3 81:~,. Uldisla••a Oro, tl:ln KPJ od
vrebali dolazak oficira. Radi izrade eksplozivnih upaljal!a sa Fcrcn- 1941, obckn
com Kardolicm I Utvanom Galom vr!:ili su ekspcrimcntc. Po uput-· Blau Sigrrumda Sandor, t1:on
SKOJ-a od 19~1. stratlao na lstoc·
stvu Ferenca Kardo!a i zajedno sa Vladom Rotbartom vrlio lc
izvidanje vojnih kasarnl, skladi~ta ishrane i bcnzina, I 15 o£icirskih nom rrontll
BrajPJu Josipa Josip, tl:on KPJ od
stanova. Sa Konstantinom Lakenbahom, Milanom Komom i Laslom 1941, poginuo k:oo prip:odnik JNA
Fridmanom udrufio sc radi uni~tenja fabrike kablova•.
Mcdu jcdanaestoricom nad kojima jc izvrlcna smrtna kazna B~:t,;, Josipa Jotcf, tl:on SKOJ-a
od 1941, strad:w n:a lstocnom
bili su Jcvreji: Li•;ja Bern, Andra~ Lederer i Zoltan Timar. Ovaj frontu • d 'k
poslednji je bio maloletnik. Sud je u odnosu na drugc optufcnc Braincr Jotefa Lipot, pnp:o m
•Jvab.vao tu okolnost, ali prema njcmu kao Jcvrejinu - ne. Ovo NOP-;a od 1941, strod:oo u Ukr.>·
sudcnje pred prekim sudom ujedno je bilo i poslcdnje u Bafkoj u jini
1941. g. Na svim tim pretresima bilo je 116 optufenih. Doncsene Dai~ Eugena Der4, pripadnik
su 93 smrtne presude od kojih su 64 izvrlene. Od toga broja 21 NOP-a od 1941. tiv
(33%) su Jevreji, 23 Srbi, II Madari, itd. Dend oro, pripadnik NOP-a od
Po postoje<!oj i autoru pristupafnoj evidcnciji, kao i podacima 1944. tiv . d 'k
Dreuler Adolfo Martita, pnp:> "'
uzetim iz registra NOR·a Op~tinskog odbora SUBNOR·a Novi Sad, NOP·a od 1941. ncstal:> na JstOO.
kroz •Armijuc su pro~li. uspeli da se sklone u !lcgalstvo, odnosno nom frontu 1944.
D. Jeli~ 139
Epiraj n Simeon, rodom iz B. P•
1:>nlr.e, sii(J"f\, livi u Izr.>el11
Fain11.old Josip, rodom iz 8 . P~
tro\'0!: Scl:o, ncma pod:ot:oka
Foi11gold Tibor, radom iz B. Pctro-
vog Sci:>, ncma podat:lk.a
Fara~o Dczidcra A11a, prip:odnik
NOP-a od 1941, suctcna, umrl:t 11
logoru
Fom~o Dctidcra dr Dcr4, k:andid:tt
KPJ, slradao u Ukrojini
Fekete Leopolda Adolf, prip:odnik
NOP-a od 1943, liv
Feld.!cr Ela, noma pod:ol:oka
Fcld!cr Moi•iia Karla, ti:on SKOJ·a
od 19-11, tiv
Fi!cr L!a dr Dcr4, prip:odnik NOP-a
od 1941. liv
Filer Sime dr Leo, pripadnik
NOP-a od 1941, l iv
Fbi Hennana dr Tibor, prip3dnik
NOP·:l od 1941, stradao u Ukra·
jini
FiSI Karolja Markel, ncma pod:al:a·
F~!olc Hu~:a Sandor, prip:odnik
NOP·a od 1941, strod30 u Ukra·
~~ .
Fridlcndcr Roloarda lA•lo, pnp:ld·
nik NOP·a od 1941, umro u
SSSR-u
Fridrroan wlo, fl:ut SKOI·a .. od
1941, sudcn, nntao u UkraJ•".'
Fuks Ftliks<J Jerico, pnf!~~n1k
NOP·:> 1941, ubijcna 11 rac:o)l
Gal Dule Edita, tl:on !!!'01-a od
19~1. pogin11la kod Os•Jeka 19-15.
Gal Jo•ipa dr /va11, t1:on SKOJ-a
od 1940. liv .
Gombo! J.!a11,da, sullcna I i1va
GrajsiPJgct Jaros/ava, nema pod:>-
t:>kll
Grin lg11oca Rudolf, tl:on KPJ od
19-10, obckn . .
Grin Maksim, pnpadmk NOP-a od
1941, str.>dac> ~ Ukrajinl,
CtillbtrJ:er I bolla. Cl:an SKOJ-a od
1941. tivi 11 Izr.>clll . .
Cri11ft/d Marka Er!ebcr, pnpadn1k
NOP-a od 1941. tivi u Jzraelu
140 D. Jell~
Grosman Human, sudcn 1942, ne-
ma podatoka
Gusman lmre Gerbard,tlan SKOJ-a
od 1941, !iv
Gturnata Laioia Der4, pripadnlk
NOP-a od 1941, liv
Gutman Alfreda wlo, prip:1dnik
NOP-a od 1941, f.ivi u lzraelu
Gutman Aleksatadar, pripadnik
NOP..a od 1941, !iv
Gutman Klara, nema podataka,
sem da t ivi u Madarskoj
Haker Enresta wlo, tlan SKOJ-a
od 1941, suden, liv
Halas dr lanai, prip:t.dnik NOP·a
od 1941, str:~dao u Ukraiinl
1/albu /ala. 'Jlripadnik NOP-a od
1941, stradao u lo(!Oru
Hatrdler Mora Borilka, pripadnlk
NOP-a od 1942, stradala u N.,.
ma&oj
Herman w/o, tlan SKOJ-a od
1941, stradao u logoru
Hofnran Firrka Brurro, tlan SKOJ-a
od 1941, liv
Hoser Las/a Derd, tl:m SKOJ-a od
1941, stradao u Ukrajlnl
Hubert uopo/da dr AndraJ, p~
padnik NOP-a od 1944, umro ~
sle rata
Husar Lipota dr lmre, tlan KPJ
od pre rata, suden, tiv
llttsar Lipota w/o, flan SKOJ-a
od 1941, sudcn, obckn u Sato-
raljauihclju
llusar Lipota dr Marta. tlan I<PJ
od pre rata, sudcna, !iva
1/usar Lipota MikloJ, prlpadnik
NOP-a od 1941, suden, stradao
1944.
lvoiev Emit, TOdom iz Apatina
stradao u Ukrnjlnl ' od 1941, ubijc:n u racijl
Jakab MalaJ, pripadnik NOP-a od
1941, ubljen u Madarskoj 1945.
. · stradao u utvoru
Kadetburg l~naca Gerta, tlan
SKOJ-a od 1942, stradala u logoru
Bergen Belzen, 1944.
Kardol Josip, sutlen 1942.
Kardol Nikola, simpatizer od 1941,
umro posle rata
Mandel lsa Derd, prip:1dnik NOP-a
Kardo§ Sa11dora Fere11c, skojevae
od 1941, obckn
K.atil Bele Magda, tl:m SKOJ-11 od
1942, f.lva
Kati~ Emita Alck.<a11dar, skojevac:
od 1941, sudcn, liv
Kati~ He11riha Afirko, tlan SKOJ·a
od 1941, str:~dao u Ukr:~jinl
Kati~ He11rilra Pavle, l!l:1n SKOJ-a
od 1941.
Kc/11er Kalrrra11n Emil, prlpodnik
NOP-a od 1941, str:adao u Ukra·
'in!
Klain Oslcara Klara. tlan KPJ od
1941, nc:ma podatak:l
Ktitrcrrbertc Laslo, rodom lz B. Pe-
trovog Scla. noma podataka
Koen ua, tl:m SKOJ-a od 1941,
!iva
Kolt uopo/da Gabor, tl:1n SKOJ·a
od 1941, !ivl u Brazilu
Kom Dule Milan. tlan SKOJ-a od
1939, ubijcn 1942.
Komloi Dule Edita, tlan SKOJ-a
od 1?41. sutlcna, poginul3 u par-
tuammu
KomloJ Hcrma11a Marton, prip:~d·
nik NOP-a od 1941, ;livi u hraelu
Kon Mole Cvi, ~I:Jn SKOI·a . o<l
1941, ubijen 1942.
Kon Mole Gcza, pripadnik NOP·a .
od 1941, umro posk: rat.')
Koval! Arpada Teodor, tlan SKOJ-a
od 1941, fiv
Lalcs Arpada Tibor, pripadnik
NOP·:~t od 1944, tiv
Laslo lmre, ~Jan SKOJ~ od pre
rata, ubijc:n scptcmbra 1942.
UVillf:CT l.ajoJn /JI\•a11, (!Jan
SI<OJ-11 od 1941, ubl}cn u racijl
Lc:virrr.er Laiola La.d o, tlan SKOJ·a
od 19-10, !ivi u Izraelu
Levin11er Ltti0 Sa Pal, tlan SKOJ·a
Levtrr~er·Svarc Edila, prip:ldnik
NOP-a od 1941, ubijcna u raciil
Levinger Ttodor, skojcnc od 1941,
udcrer MiUt ArrdraJ, tlan KPJ
od 1941, obdcn
Lustig Ado/fa lrt11a, tlan SKOJ-a
od 1941, sutlc:na, fivi u Bctu
od 1941, .rradao ia lstotnom
frontu
Mandel Samuela Esrertl, ¢Jan
SKOI-11 od 1941, sutlcna, tivi u
lzraclu
Ma11del Stlllntela lbolia. ~Jan
SKOJ-a od 1941, sudena, !iva
Mandel Samuela Zora, ¢1:1n SKOJ·a
od 1941, sut1c1111, umrla posle
oslobo<lcnja
Ma11lrajm Sa•tdor, pripadnik NOP-a
od 1941, stradao u Ukrajini
Marberl!tr Ervin-Mori.s, strad:1o u
Ukrajini
Mere Vi/mol sudcn 1942, pobcpo
iz zatvora 1944.
Menser Adolf, rodom lz B. Pctro-
vog &:Ia, ncm:J podataka
Mikd Aladara Dorde, tlan SKOJ-a
od 1939, ubijcn 1942.
Mikd A/adara Errdre, pripadnik
NOP-a od 1941, tiv
Miler dr Smrdor, pripadnik NOP-a
od 1941, umro poslc rata u lzr.>o
elu
.\lor Fcrertca Ferenc, prip:1dnik
NOP·a o<l 1941, umro u Ncmab-
koj m:arta 1945.
Atorgt!I!Jiem Emil. ncma podataka
Alorr.ersJtcm Fcrerrc, umro pod ba·
trnama 1941.
Atorgen! tem Jakobtl AlikJa, pri-
padnik NOP-a od 1941, sLradao
u Ukrajinl
Na(tcsi Simorrtl Dcrd. tlan SKOI~
od 1942, umro u Ncm:ICitoj 1944.
/1/afusi Sunorra Eudre, pripadnik
NOP-a od 1941, stradao u Ukra-
j inl
Pap llarisa Pavlt, ¢13n KPJ od
19~. roginuo 1941.
l'olllk Jonoia Vera. ¢Jan SKOJ-a
od 19~1 . tiva
Polak.Sosberger Borilka, pripad·
nik NOP~ od 1941, umrla poslc
rata
Rajcer Vilmo!a lmre, tian SKOI·a
od 1941, sutlcn umro u Izraelu
Roih Jelica-Lili, <!Jan SKOJ-a od
1941, poginula u rDCiji
Rajlr Alarra Dete, ¢Jan SKOJ-a od
1941, :bv
Rakoii Zora. sudcna, umrla u Jo.
soru 1945.
Rip bttre·Mordo, tiv
D. Jeli~ 141
Rip Kom/o§ Beba, f.iva
Rtp Mirko, tiv
Rot Belt Hugo, ¢Jan SKOJ-a od
1943, ttv .
Rotbart Maksima Vlada, tlan
SKOJ-a od 1940, tiv
Rotitairr luna, ncma podataka
Rozmfeld lmre, pogitluo 1944. tao
tlan jc~ne udame srupe u Bu-
drrnpdu
Sas Agrresa, tlan KPJ od pre rata.
· SUtiL"'lD, :liva
Sas Leonarda Tercr. nema poda·
t:>ka
Satler Eugerra Oto, tl:1n SKOJ-a
od 1941, tiv
Seke/j Gri11berger Katarirra, ~Jan
SKOJ·a od 1942, umrla u logoru
Sclm£eT 1/za, ¢Jan SKOJ·a od 1941,
ncstala 1941.
Sirrger Utvon, nema podal.')ka
Sirtei Lajol, ¢Jan SKOJ-a od 1941,
su4cn, stradao u Ukrajini
SorrCJtb.rg Derrei, tlan SKOJ-a od
19-10, str:>dao u Ukrajini
Stanci HallkG.SIQ.igtr, ¢Jan KPJ od
1928, tivi u lzraclu
Svtlrc Delta Afita, tl:>n SKOJ..a od
1941, umrl:a u logoru
S•'llrc Ede Iovan, tlan SKOJ-a od
1940, f.iv
Svare Josip, uhapkn januara 1942,
umro u SSSR-u
Scbo Rudolfa Vera, pripadnik
NOP-a od 1944, liva
Serrrber~:er Samuila lmr~Pirrli,
tl:1n SKOJ·a od 1941, stradao u
s:.~tr Henrilta GeVJ, pripad-
nih NOP~ od 1941, stradao u
Ukrajini
Serrberger Httrrilta lmre, prip3dnik
NOP-a od 1941, ubijct:t u .tablju
1942
S.,rbcrger Josipa Mira, prlpadnik
NOP·Il od 1941, :liva
Se11ber~:er Samuela /rerra, prip:~d­
nik NOP·a od 1942, !iva
Sellbtr~:er·PaJit Sa>mtila dr Mira,
tlan SKOJ-a od 1941, !iva
Serr/c Draglllin, tlan SKOI• od
1940, s treljan u Vukovaru 1941.
Se11/c /l'tln-AftJa, tlan SKOJ·a od
1941, su4cn, tiv
142 D. Jelic! D. Jell<! 143
Scnk.Obradovit! Vera, flan SKOJ·a Stajnic Dule Tibor, tlan KPJ od
od 1941, !iva 1933, tiv Husar'" i Livijc Bern -p red istrn!nim organima ostali neotkriveni.
Ser-Galac Geze Gertruda, flan Stainic Jano1a Jano1. pripadnik U_ t~m poglcdu je, po kazivanju Hcnrijete Stajncr-Karaoglanovit,''"
SKOJ..a od 1941, sullena. !iva NOP..a od 1941, stradao u Ukra· LiVIJ~ B~~ .mnoge nevidljive niti drtala u svojim rukama, prizna·
Simerling Ha11a, flan KPJ od pre jini vala lskiJUC.:IVO samo ono na !ita ju jc bila svojim temenjcm prisi-
rata, iivi u lzraelu Stark Mirk4 Egon, flan SKOI..a od lila Gordana lvai:'kovi~. Cak 1 one grupe ~Ianava KPJ i SKOJ-a koji
Simcrling Jakova MacaJ, tlan KPJ 1941, iiv
od pre rata, sullen, tivi u Izraclu Stork Mirka Marta, t!an SKOI·a su otkrivc~ kv~liCikovala jc kao simpatizere manje aktivne, i sli<!·
Sosberger Bela, pripadnik NOP·a od 1940, umrla u Jzraelu no. Na taJ na<!m veliki broj jcvrcjskih i drugih aktivista bio je
iz bblja, tivi u lzr:>elu Stark Mirka Qjkar, t!an KPJ od spascn od najtclih kazni iii su j1.:dnostavno ostali neotkriveni. Mno-
Sosberger Burii, tlan SKOI..a od 1940, tivi u lzraclu gi _od ~~ot_krivenih aktiv!sta su u predstojecoj i stravi~noj raciji
1941, iiv Sulberger De!e, sullen I !iv bih ubiJCnt,1,. ·k ao na pnmcr braca Levinger, Utvan i Pal, :tozeta
Sosberger Dele, pripadnik NOP..a
od 1941, tivi u lzroelu Timar Arlllra MikloJ, flan SKOJ·a Vajdman i dr. lsto tako mnogi kompromitovani iii ncotkrivenl
Sosberger Josipa Pavle, tiv od 1941, iiv aktivisti su se na vreme sklonili i:t Novog Sada I pod lainim ime-
Sosber~er Toni, pripadnik NOP-a Timor Arturo Zoltan, elan KPJ od nima tivcli negdc u Madarskoj, ~e kajuCi bolje uslove za rad, kao
od 1941, ncma podataka 1941, obdeo Vera Scnk, Gcrtruda Ser, Eugen Vcrber, Hugo Rot, DC'le Rajh,
Stairt Lipata Lipat, pripadnik Jmrc-Mordo Rip, Mirko Rip, Komlo~·Beba Rip, dr Fist, Zora Ra-
NOP-a od 1941, 6tradao u Ukra- Vagman Hans, skojevac od 1941,
jini sullen, s~dao u Ukrajini k~i. Agncsa Sas i dr. Ncki od njih su se pod utiskom tclkih i tra·
Stain Manoa Karolj, pripadnik Vajdman 1.oteta, str.ldala u rocijl gienih prcii\·elih dogadaja, ne mogavSi ih shvatiti, pasivizirali i kao
NOP·a od 1941, stradao u UJaa.. Vajman Ede Robert, flan SKOJ..a takvi neprimctno ncstali s istorijske opozomice revolucionarnih
jini od 1941, su4cn, tivi u Bctu dc11ada ja. Svakako jc dobar dco tih aktivista jcdnostavno i;<'ezao
Stain Mikie Filip, elan SKOJ·a od Vajs-Stajr~er Vera, sullena i ! in
1941, stradao u Ul<r:>jini VamoJer Manncla uopold, skoje- iz pamccnja pre.iivelih u~esnika. Mnogi su se opet kasnije tokom
/ng Stajn Tibor, radom I B. P:.- vac od 1941, l ivi u lzraelu
~nke, sullen, s~dao u Ukrajml Veber Marla, nema podataka m H~r Mana jc od 1936 do maj:a 1941. J . bor:lVila u Bcogradu. Bila
Stainer Aleksandra Hugo, flan Vcrrbert:er Bela, prip3dnik NOP-a flan KP Posle o~upacije Vr:llila sc u Novi S:>d I odmah sc uklju~ila u p:>r·
SKOJ·a od 1937, stradao u od 1941, umro u Dah3u 1945. tljski r.ad. !mala n.1 vezi pet - kst llfUpa. Uh:>p~CI\3 odmah posle pis3nja
SS SR-u Vcrbcr Engen, pripadmk NOP·a od parola, 6. IX 1941. Pod l)~ildim batin:>ma ni~ta nije 'Prizn;>l:l: Nak?n .3-4
Stainer Karoogla11ovic Ald.sa~•dra 1941, i iv «edmicc bor.l\'ka u aAnmJ••· zbog -ncdoslatka dok3~ ~·Ia )" _mtcrmrana !!
Vcrbcr C11stav, pripadnik NOP-a od B Topolu. Tu jc bit:~ 10 dana. U mcduvremcnu, nda IZ njcnih grupa, kOJI
Henrijeta, finn KPJ od 1941, SU•
.:lena, tiva 1941, stradao u Ukrajini
l'en11d Eduardo Tihor, skojcvac
su poslc bili uh3pkni, odali su jc .da je kao ~ko•·oditac pri~USIV<!v:>la 53·
srancima 11rupa, tc JC pono•·o vr.>e!'n.a U•~•Ju•. I opel n1je pnznava)a.
Stair~er Ma\'TD Aliso, pripadnik
NOP-a od 1941, !iva od 1941, stradao u Ukr:~jini zn 3 1a jc <.12 samo t:oko moie spasll scbc 1 )0~ '!'noge <IC:UGC· Na sullcnju,
Staj11er Mavra Egon, elan SKOJ·a
Vertcl Arpod, orip:~dnik NOP·a od advokat je vrlio .!"'nju prit1~k d:> pnzn:>. Mcll':'.tlm, on:a JC <!."!ala d<!slcd:na
5\'0II'I ncpokolcbljtvom stavu. Na\"0<11 optulbc kDJI su sc odn<?S•h na. DJ!l .o•su
od 1943, tiv 1941. !iv
Virater Arpada Motijo, ~I= SKOI-a mD!lli biti nic;im P."tk~ljcni, I uslcd ncdostatk:a dok~ b1la -~ Jeduu Jr>-
Stainer Ma••ra Miroslav-Fric, ei3JI od 1941, iivi u SAD vrcJin u 11rup• koJ• n•Je osudcn na smrt, vet na 12 godma rob•Je.
SKQJ.a od 1941, su4en, liv. Vol A11a, tlan SKOI·a od 1941, po- 111 Usmcno saop~lcnje _H.:urijete Sr~;11cr dat~ autor:u: Prcko dr FHia,
Stajnfe/d E11gena Kata, pripadnik ginuIa 1942. H.:nrijcta je nab3vljnl:a santtetskr m :aterljal, ghcenn za uradu eksJ>!?uva .I
NOP4 od 1942, stradala u logoru Volt Magda, nema pod3taka dr To je preda\·al:a Dordu Be~linu ill l.iviji Bcm. lsto tako, HcnriJCI:I JC
tndita od svoje tctkc, ma6:he no\·OS3dskog !ebra Fran,ie Bcrgc_ra, da sc ko-
risti njcnum J3r50Dijcrom za snstanke. Tokom leta 1941. aodine tu su sc
odria\"nli sast311Ci OK I PK KPJ za Vojvodmu•. Dr Bc_ry:er, mate !x'gata1,
nije pripadao NOP-u, ali je, k..o i mnogi drug• .lc:m;J•• d:>v:to l?t'!loge za
Za ovaj spisak mofe se r~i da se donekle priblilio onom stvar· NOP 1 f itao na!.c m3terijale. Sve navedcn_o, uhvaiJUJUtt drbnJu Li•••Je Bern
nom _broju jevrejskih a.k!ivista iz Novog Sada i okoline, a koji su 1 Hcnrijete Stajncr, nije otkrivcno prcd 1stragom. . . .
pro~h ·kro:t okupatorski 1stra.fni opostupak u aAnnijic, bHi suderri, uo Svojcvrstan istorijski 1 pravnl ~do~~ _predstaYIJ:lO ~ poloiaJ
izdrtavali kaznu u pojedinim hortij~kim zatvorima, odnosno uhap~nih 11ktJYiStll NOP-a, kojl su kao pnpadma JC<Inc asub•·~m'1~::Crg:.­
odavde u ka.Znjcni~kim radnim jcdinicama odvedeni na Istocni nizacljcc bili za vremc racijc pod •za1titom• kontraob.:>vc~laJn<; s .. !'
A ·.. 1 tako bili pravno za~ticeni, dok su hiljadc nevuuh ljudJ, kOJI nll)•
front. Tu su i oni koji su na ncki naon uspcli da se izmaknu iz tc~'~isu imali nkak•e vezc sa NOP-om, ~ _suda ! bi:d,!ak';:'4 i~t~
kand!i kontraobave~tajnc slu!be. Neki ncregistrovani Jevreji u~cs­ postupka, zbog 11kcija pripadmkil NOP-a, bih ncuu1os u lJilnl Vl
nici NOR·a jufne Ba~ke. su zahvaljujuC! dobrom drlanju Marte hacani pod Jc:d.
144 D. Jeli~
1943. ill 1944. godine ukljutili u NOR, a dobar broj j.,, pak, u~inio
to posle bckstva iz radnih jedinica u SSSR-u, Boru i dr.
Poru NOP-a 1941. g. u Batkoj je -bio vrlo tefak. Jedva da je
1/10 tlanova KP ostala na slobodi.1. . Poslcdice su bile katoutro-
falne. Povodom .istih, a nakon svestrano izvr~ene analize Svetozar
Markovic-Toza pi~e: 111 •Poslc gubitaka •kojc smo protrpcli, ?ili s~o
primorani, jer je pretilo da izgubimo sve snage, da damo d1rekttw
za organizovano povla~enje, za obusta\•ljanjc svih akcija oko uni-
~tenja live i mrtve snage f~istitkog okupatora.•
Na taj naein, porazom ustanka iz 1941. godine i organizacionim
povla~enjem NOP-a ispred daloko nadmoenijih snaga hortijcvskog
neprijatclja, zavrbva sc ·prva faza NOB-a Batke.
Druga faza, koja ce ozna~avati borbu NOP-a Ba~ke za svoje
organizaciono i politi~ko konsolidovanjc, za prelazak na orufanu
akciju protiv madarskog okupatora trajacc do aprila 1944. godine
(iako je u toj fazt i bilo poku~aja da se ona u lto kraccm roku
prevv.ide, ali koji nisu dali occkivane rezultatc), koja u stvari
predstavlja 1 kraj tuickog prisustva backih Jevreja na rodnoj gru-
di i njihova deportovanjc u nacisti~ke logore.
IX
NOB NARODA BACKE POD USLOVIMA BORBE ZA ORGANIZA-
CIONO I POLITICKO KONSOLIDOVANJE J PRELAZAK NA
ORUZANU BORBU
1. Jutua Backa do pocetka 1943. godine
U .prvom dclu ove faze okupator jol drii u svojim rukama iru-
cijativu i nastoji, koristeCi se dotadaAnjim rezu.ltatima, da svoje
uspehe u borbi sa NOP-om i dalje eksploati~e odnosno potpuno
uni~ti preostalc aktiviste NOP-a.
Pod takvim uslovima pred kraj 1941. g., u Novom Sadu su
obnovljcni Okrumi komitct KPJ za jufnu Ba¢ku, u koji od JC'VI'Cja
ulazi Derd Mik~. U Okrufni komilet SKOJ-a, na relu sa Dcrdom
Mikclom i Klarom Fejc~. Madaricom, dotada~jim ~lanom OK KPJ
za severni Banal, .predstoje vrlo tclki zadacl.
. Klara F~je~ je prcb~~cna ~ Ba~~u z~g znanja ma<larskog je-
ztka. Uz to JC kao vdt 1lcgalm radmk btla zadufena za partijsku
'" Zbomik VII, 1/6, dolt. br. 44, Izve!ta.j Svetozara Mllrkovia upueen
CK KPJ.
101 Zbomik VII, 1/2, dok. br. 80, Pismo Svetozan Markovia od 17. XII
1941, upueeno OK KPJ za Srem.
D.Jcli~ 145
tchn!ku. Zahvaljuj~Ci njcnim organizacionim i politilikim sposo'b-
nostlma u Vrbasu JC uskoro iza~ao prvi broj •Siobodnc Vojvodine•.
Takouc sc nastavilo sa izdavanjcm •lstinec i drugih partijskih
dokwncnata. Scm navcdcnih dulnosti Klara obavlja i duinost ku-
rira Pokrajinskog komiteta.
3. II 1942. g. hortijcvcl su nckako saznali da se u stanu Ane
Vol, Jcncjke i ¢lana KP iz Novog Sada. nalazi sckretar PK SKOJ-a
Dorde Zlii:ic, sa svojom drugaricom Du~icom Dcjanovic, kao i Vi-
dom Ka~anski, clanom KP koja jc odrlavala vezu sa B. Palankom.
Po~to jc kuca opkoljcna dolazi do ·borbe u kojoj su poginuli Ana
Vol i ostalc dve drugarice, a Doruc Zlici~ ranjcn i uhvaccn.
Sarno dva dana docnijc, dolazeci na jcdan sastanak, upao je
u zascdu Dcnl Mike~ i pri povlaC:cnju ·poginuo.
Slcdc.:~a dva mcseca okupator u Novom Sadu nastavlja sa hap-
~cnjcm aklivtsla NOP-a. Tada, 25. III 1942, u Novi Sad dolazi,
nakon skoro dvomcsc~nog rada po okolnim selima Milan Kom,
prcdratni sckrctar SK SKOJ-a, sada na duinosti sckrctara SKOJ-a
u B. Palanci. Kom je nL'Obi¢no pokretljiv, dinami¢an i encrgi¢an
akth·ista. Mcuutim, uskoro. 4. V 1942, i on pri obavljanju jcdnog
zadatka u Silbasu, u borbi sa fandarmima ginc.'" Kadrovska baza
••• J\lilan Kom rodcn je 1923. g. u N. Sadu. Z:~ vrcme bhic Jugoslavije
bo c!ak bio povcun s omladinskim naprcdnim poi<retom I \940. poslao Cia~
SKOJ ·.>. :Z..,jcdno "" Boskom PalkoviJc.viccm 11).10. g. u~cst~ovao u orgaru-
wv:lnju ~trnjka tchnitar:~, zbo~ Cc~:> JC boo h:>P~-. U zatvoru sc n:>I3ZJO
oko mc"'-c dana. Poznatl a~cnt Pcra Mndlaruv1c ga JC saslu!avao I mu~10,
ali on ni~ta nijc pn7n:l\'aO. Ot.lmah poslc ob]a\'C rat:> Ncma~ke SSS~-u b1o
jc prvi koji jc kao komunisla uhapscn od .okupalor:l. U z:m;o~ JC b1o_ o~o
IS dana. Jct.lnog dan:> kada je straiarno boo sprovO<lcn_I! \~C, tskonst1o JC
n~smotrcnost strai.ar:l 1 pobc!;ao u mom.:ntu ka<ia 1e o•~J paho !ulu I okre-
nuo mu 1.-d:~ d:. bi se z;>llomo od \'Cl~- Kom JC na kra1u h'!dmka ugl"'!ao
Jcdan bicikl, n11 kojcm se nalaz1la polict)ok:. sabiJa, I 5;" 11m b1t1klom J'~O
pored straiar:l koji .., n:.lazio na ulicL Po bckstvu_ tz z:llvora pnml]cn JC
u Paniju j ~tao Clan AIK St.:Ol-:1 N. Sa~. .K.ako JC u scptcmbru 11).11. u
No\'om S.1du do~Jo t.lo masovnog hapknJa 1 m]e mogao tu da se odrl1, o'!
·c oktobra J~l. prcbo u B. Palanku, !!de je ~-tao ~lan SIC: U. B. P:U:.na
!., za slio u prcduzc:tu oJutn i konoplj:o•, u ma>~nskom odciJC::RJU pod '"!""
nom 'K:ll'lo Tculcr i postao cl~ ku_I.IUrbunt.la, u CI~JU ltc~ boiJe kamun:ue.
Na ta) na~in je partijska orgamz.:>CIJ:l u B. PalanCI dobiJ:>Ia obavc!tcn)a o
.-dinim mcrama kulturbunda, pa i sa~og okupatora. Uslcd na.sl:lle pro-
polJ B p 1 · 1 11 1n•2 ~ ceo srcskl komllct povukao se u tlcgalnost,
va c u . a anc1, · .,.. · D ' • k· · 1\0P c! k ..
'cr je u Palanci tom prilikom uh:.p~cno oko 60. a IIVISla -a, !"" u ~JI~:l
~~lj\~!.c omladinac:a. Srcski komitct se sklomo. u Bl:.~anskl r1l, odakle JC
K odl 10 · B Palanku u ciiJU obavc!tavanJa I po\cztv3nJa sa ost:.c1ma
om . az u · d ro:znosti mac!arskc !:lndarmcrijc, spn:lno~ i hlad-
o"ta"'""~',?"-"~:'~ snorlazio, susrceuci se tcslo lice u lice ""· ncpnJalciJ~!"·
j 100,~se uzn:1o izvuci. Bilo je slut:ljcva da_ su ga !:ln~armt \'OZib svOJim
t r1 k da J<: kod scbe imao kompromiiUJUCeg matcnjala_. I pored kom-
0 m.a a . I I'1ene op:unosti dolatio jc u N0\1 Sad da bt odrbv:.o ~zu
promtl~3~SU O<l vom K:lda se 1 maja 19~2. vraeao iz Silbab, gde
J: Ci:'~~k':,:;:'.:'~~ 5 5 llcg:U.cima iz ist~g mesta, preko Kulpina jc do>ao
146 D. Jeli~
NOR-a u sudaru sa okupatorom i dalje postaje sve u.Za. Mase su
prepla~cne, sumnjieave i nepoverljive u odnosu na svak-u retku i
pojedlnacnu inicijativu. To se odnosi i na pre!ivcle Jevreje. Nedav·
na racija je u njihovoj psihi ostavila duboke i nezalc~ene traume.
U Novom Sadu je stradalo i7.medu 600 i 800 Jevreja. Ubijen je
gotovo S\'aki ~etvrti jcvrejski gradanin u ~ajka~koj i novosadskoj
raciji.
Svaki poku~aj onih retko smelih i odvamih aktivista da se
pokrenu nove akcije tokom 1942. g. biva u ~amom pOCctku otkri·
vcn i oncmoguccn od okupatora. Uostalom, -to jc dobrim delom i
uslovilo onu pomenutu direktivu Toze Markovica o organi1.acionom
povla~enju NOP-a BaCke.
2. Severot.apadna i severna Batka od leta /942. do aprila
/944. g.
' Posle hap~cnja u 1941. g., u Somboru jc 1942. g. ostalo pet
ncprovaljenih tlanova KP, od kojih su trojica ranije primlj~o"Jli.
Na sli~an na~in bilo je i sa skojevskim organizacijama, koje su se
svele na pet flanova. Tokom leta pokrct nclto Olivljava. Sckrctar
OK Branislav Gagr~in jc primio u SKOJ scdam novih ~lanova,
mcdu kojima, avgusta 1942, i Evu Cukcr, maturanta gimnazijc.'..
Ona je bila van uobi~ajenih grupa i vcza da bi bila satuvana od
provale, bila jc veza izmcdu partijskih £unkcioncra :larka Ljubo-
jeva i Kamenka Ga¢ina.
Sadrlaj rada jc bio gotovo isti kao i 1941. Jcdino se nisu
i7.Vo~ilc saoot~e iak? se i na tom planu nc~to govorilo. Jng Vilma~
Spajdl, madanzovam Ncmac, je navodno priprcmao srcdstva 2a
ru~enjc zel.t;zn!t.kih p~g~. Rcdovno j.e prikupljana •Narodna po-
moec, partiJskt matcnJah su se davali na fitanje, i sli~no.
U 1om periodu izvcsno vremc jc u Somboru boravio Toz.a
Markovit i dao vidnog podstreka i dircktive :za izuzetno zna~ajnu
delatnost. u. izd~vanju pa;tijskih dokumenata Pokrajinskog komi·
tela za \ioJv~dmu (a ·ko)e je izdavao Okruni komitet Sombor).
lzmedu ostahh ~tamparu su: •Cirkular PK KPJ :za Vojvodinuc,
pdkc u B. Pctrovac, odule je lmao nameru da votom krenc u Novi Sad
U jedn'!m ~toranu u ~· Pelr?vcu tegitimlsan jc od bndarmcrijskc patrok
I k~ko 1m JC b!o su.mnJII( htcli su ga sprovcsll u opltinu B. Pctrovcu. Knda
su w!U na ulicu. Kom JC. n:volvcro~ ~a mestu ubio jednog tandarma, a
drugo!J t~ko raruo, kOJI Je u bolmn 1 umro. To se desilo posle podne
Alarm1rana poli.cija l.ta~~nnclija oplmlila p ~e u jcdnoj kuci. 1z kojc ~
bomban.'a bramo. Uml!JV!I sav matelijal koji JC im:w pri sc:bi, izvrlio je
samoubJstvo.
,.. M. Be/jauski, ND, str. 179; kao I lifno saop§tcnje Eve Cuker dato
autoru. · .
D. Jelit 147
•Porobljcnim i oplja~kanim narodima Ba~kc i Baranjcc •Stalji·
nov rdcrat povodom dana Oktobarskc rcvolucijc, 1942. 'godinec.
.• N_O.P se na izvcst~ na~in tokom druge polovine 1942. g. u
J'!:noJ I ~verozapadnoJ..Backoj organizaciono srcdio. Tome je naj·
VJse do~nnclo u_v. •turiJSko savctovanjcc (sclo kod Srbobrana, sa·
\'C~o~af!JU su pnsustvovah To7.a Markovil!, Gcza Tikvicki Durica
Jojklt 1 dr). '
.Mc.d utim, taj 'Vidni ,us~n j~ izncnada prckinut izdajnifkim
hapscnJcm Tozc Markov11!a 1 uhtstvom Branka Bajiea u Novom
Sadu, I 9. X~ 1942.godin_e. Isti izdajnik provalio jc i partijsku vezu
u Somboru I okupator JC vet 20. XI pohapsio vceinu aktivista u
Somboru. Eva Cuker je uhap~cna 24. XI Prcko Eve Cukcr istraga
zeli da dodc do 2arka Ljubojcva. nli jc ona istragu usmcravala u
pogrc~nom pravcu, tako da jc Ljubojcvu dala vremena d:t. sc skloni.
lsto tako nije pominjala vezu sa Lazom Plav~!l!cm - Crnim (prcd·
ratnim ~lanom Pokrajinskog komitcta koji je iz\'csno vrcme provoo
u ratnom zarobljcnistvu) ·kome jc od Ljubojcva prcnosila usmene
peruke a kojl se 1akodc nalazio mcdu uhap~cnim.
Uhap~cni su islcdivali u •Vojnoj nmbulantic u Somboru, 2atim
su ih 13. XII 1942. prcbacili u novosadsku •Annijuc.
Prcd spccijalnim sudom na~clnib madarskog kraljcvskog gc-
neralstaba otJ>OCco jc pretrcs poznat kao proccs Svctozaru- Tozi
1\brk'>\'i~u. Toza jc osudcn na smrt l obdcn, a Vilmo~ Spajdl kao
prvooptuicni iz somborske grupc osudcn jc na v~itu robiju. Eva
Cukcr, jcdina Jcvrcjka u grupi, osudena je na ~est godina robije.
Severn:~. Batka ima u mcduvrcmcnu samo jcdan znaeajan slu·
taj. To je slutaj dr Lchcla Perla, odvainog .i vrlo snalailji\·og lckara,
naprednog dru~tvenog radnika i humaniste, kojl se joJ srcdinom
1941. g. prih\·atio _da Icc!~ tc~kog tubc.rkul~og ~?17Snika Stcvan~
Dcj:t.no\"a, ~lana b1roa PK KPJ za _YOJVodmu, k_oJI JC zbog. ~lest!•
po odluci Partije upuccn na lcc!cnJe. Dr Perla JC prcporuc!JO 1 pn·
pl'l!mio za tu dumost sam sckrctar OK KPJ za scvernu Backu,
'-lajcr Otmar. Tu prcporo~u su pot\'rdili, po~to su j~ dotalj.no pro\'e-
rili. Ro~divoje Cirpanov 1 Toza ~1arkovu~. Lehel JC S\'OJ. zadat~
obavliao savcsno i updno, fa~ 1 onda ka~a su ~ severna~ BackoJ
uslcdile vclike provalc, hapJcnJa l proces1. D:t. bt stvar btla gora,
j on sam je bio ul1ap~cn i zatvoren u •lutu ·k'!tuc, zbog svog. brat::'
Gelcrta, koji je uskoro b~o. izvcden pred sud 1 obc~n. J::'ko JC pn-
li~an broj uhap;cn;h akt1v1st:a od O.lJ!lara do Gclcrt'!- b1o upoznat
sa slui:ajem Lehcl- Dej'an!lv, sl~;~~aJ JC ostao ':l~tkmcn. U !f~CdU·
vrcmenu sc Dcjanov sk omo u Jedan sanatonJum u. Erdc!Ju. Po
izlasku u •2ute kucc• Lebel uspcva da ga pronad~ 1 uvcn da se
vrati i nastavi sa lccenjem, jer je ostao ncprova!Jcn. Pred kraj
1942. g. nakon konsulto.v anja sa. ~~ol!' MarkoVJccm, Dcjll;"~va
prcbacuju u Bafko Gradt~te. To JC JZtskivala potrcba za akllvtr:a-
••
148 D. ]eli<!
njem Dcjanova u NOP·u Vojvodine. U meduvremcnu Lehel ga I
dalje lc¢i. . . . .
U isto vreme I.ehel Je od DeJanova dob1o 1 jedan odgovoran
partijski zadatak. Trebalo je medu svojim ·~ani<:Jma! Ievrejima,
da pronade jedno provcreno i ~g~vo~o bee k~Je _b, moglo. da
uspostavi izgubljcne veze sa pre!1velim 1 neprova!Jcmm clanov1ma
NOP·a severne Backe. Ubrzo je, kao ·takvog, predlo~io svog starog
poznanika Bemarda Fi~era, iz Subotice. No, taj zad':'tak je u med!l·
vremcnu, polovinom marta 1942. godine, putem svoj1h veza ostvano
dr Slavko Kuzmanovi~.
Uskoro jc, krajcm 1942. g., odmah po$1e hap~enja Tou Mar·
kovi<!a, dr I.ehcl dobio poziv .z~ j~jske nd~e jedinice. Njcgov
predlog da se on zajedno sa DcJanovLm prebac!. na ~eku slobodnu
teriloriju, iz nekih njcmu ncpoznatih raz.loga mJe pnhva<!en. Lc~el
sad moli Fiscra da hitno pronade drugog Jckara, grudnog speclJ3·
listu, koji ce u njcgovom odsustvu preuzeti ·b rigu nad Dejanovim.
FiSer razgovara s dr Livijom Herceg, simpatizerom NOP-a, lckarom
specijalislom IZ Subotice. Ona pristaje. Ali do veze ne dolilZi jcr
su ubrzo I.eher i Fi~cr odvedeni u jevrejske radne jcdinice, prvi
u Ukrajinu a drugi u Bar.'"'
Tokom 1942. g. uspostavljcna vcza scvcmobatkog NOP·a sa
NOP-om Vojvodinc se ·p ostepcno I organizaciono sreduje i povexuje
1.a NOP mnoge dobrc i 'Patnotski raspolo!cne )jude iz Subotice.
Preko Rule Duda~av. omladinskog rokovodioca iz Subotice za NOP
su od Ievreja vczani Barb:1ra Sekclj I Zita Perl (Lehclova scstra).
U prol~e 1943, po uputstvu Nikolc Pctrovica, clana biroa PK
KPI za Vojvodinu, u Suboticu dolazi Milan Dlanic sa zadatkom da
uspostavi partijsko i skojevsko rukovodstvo, da osnuje narodno-
oslobodilacke odbore, razvije pokrct, stvari baze I formira diver·
zantske drupe koje bi vodile akcije na odabrane objckte.''"
U novo£ormiranom rokovodsh;u SKOI-a, od Ievreja se nalazi
Barbara Sekelj. Zita Perl, pak, ima zada1ak da organizuje rad sa
studcntskom omladinom. ]edna od njcnih veza je trcbalo da budc
Der<.1 Miler, Ievrejin iz Subotice, koji se nalazio na studijama u
Budimp~ti i tamo bio ukljucen u NOP preko jedne studentske
grope.
Nezavisno od ove grope, ·ponovo se za NOP vezuje preko sta-
rih, pre hap~enja ostvarenih veza, Jevrejka, Kala B~. No, uskoro
okupatorska .policija, ;prateci osumnjifenog Dcrda Mi!CTa, hapsi
Dianica, Milera i Ruiu Dud~ev. Svi troje se <lobro drte i 1o je
zaustavilo dalji proces hap~enja u NOP-u seveme Bafke i omogu·
"' Navedcne podalke autoru li~no dao dr l..chel Perl, penzioncr iz
Beos;!d:Rukovet•, fasopis, Subotic:a 1%4/10, Milan Dubaji~ oPreglcd 'ln:lfaj.
nih momcn:lla lz NOP-a u Subotici•, str. 554-558.
D. Jell~ 149
cilo da se on dalje ~iri. Dfani~ jc osuden na smrt, pa pomilovan,
Miler na ~est godina robijc, a Ruia Dud~ev je -uslcd nedostatka
dokaza pu~tcna.''"
U toku 1943. g., nczavisno I van uticaja NOP-a na <!ijem celu
se nalnzio Olanic, u Subotici jedna grupa, od oko 20 omladinaca
dclujc. VcCinom su to dobri poznanici koji su pre rata zajedno
pohadali srednju ~kolu. Od Jevreja su tu: Endre Deri (koji je ne-
davno iztsao iz zalvora), Oto Kcnig, Derd Flaj~man, Sandor So~.
Marko Monastirski, Zoltan i lmre l.ebovic I dr. Do povezivanja je
doslo sponatno, razmcnom naprednc literature I radio vesti. Neki
su od njih lcao nadnieari tokom 1942. g. rad.ili na rWenju granifnih
utvn1cnja biv~e Jugoslavije i samoinicijativno krali i donosili lru~i
cksploziv. lako nevezani za NOP, oni se dogovaraju da stupe u
oru,.anu akciju. U tome su, u nedostatku prakticnih i konkretnih
dircktiva i uputstava za ilcgalni rad i diverzantske akcije, iste ~ami
sasta\·ljali na osnovu proeitane napredne lite~!Ure, kao !"a pnmer
•Mati• od Maksima Garkog i dr. Sada to kn11~ko znanJe poku~a·
vaiu da primene u praksi. Za objekt ru~cnja izabl':':li s_~ biv~i
Sokol~ki dom tada Dom f~istickc omladmske orgamzaCIJC •I.e-
vente•. Ova akc!ja bi po njihovom mi~ljenju ostavila dubok utisak
kako nil okupatora tako i na gradanstvo. U mcdll:':'l'emcnu, dok su
$C pripremali za tu, od Partije neodobrcnu, ak.CIJU, okupat~r lm
je nek<~ko usao u mg 1 sve pohapsio. Prcbafem su u ·~rmlJU« u
Novom Sadu, 1 u prolcee 1944. izvedeni prcd sud I osudem na razne
\' rcmcnske kazne."'
X
2.1VOT POBUNE I BEKSTVA IZ MADARSKIH KAZNIONA
' 1942-1944. GODINE
Po~to su 0SU(1eni, veeiml polit!c.kih ~!fdcnika je bilil srneSten!l
sk-dccim kaznioniltna: suboti~ki tstrazm.zatvor: 7.atvor u K~oo:
sege 1s ·a ~- 100 1
p d' k k~~n · ca i zatvor za mnlolctmke oC:tlilg•. omlndmskl
0
. A od · malolet·
7.alvor u Ccglcdu, malolctnickt z~tvor ~ . s u, zarvon ~ •
nice, kazniona u Satoraljaujhclju, vkoJmk zatyor ·~~tk~~ra~
nudimpclti, robijaroica u Vacu, fens a azmona • anJa
kod Budimpe~te.
· Jal Zbornik NOR-a SuboticD; - Deja·
,.. Pismcni pn!o~t Rut~ Du cv u oizl~iv tubcrkulomi bolcsnik osu-
nav je,/ak. 8. Vll .!9~3. u~~p~on 1 ~to':.u Salora!jaujhclj, da bl ~~ odande
(len na ~:odona ~btl.~ I od\edcn u ~0 uoCi oslobo<lcnja uputio kuct, .:de je
okup~lor, kao nctzle<:t:VOG· neposre
umro 13. X 19-1-4. godone. •
IITDubaji~. NO, str. 556.

150 D. Jeli~
Rat je postepcno zala;~:io u drugu, tn:~u pa ~etvrtu godinu svog
trajanja. U Evropi, uz Hitlerovu Nemacku, ~vrsto se drlala jo~ kao
njen savcmik samo Hortijeva Madarska. Zatvorenici su se poste-
peno orgamzovali i navikavali na zatvorski fivot. Naj~~c ilegalno
organizuju svoj kulturni, ideolo~kopoliticki i drugi dru~tveni rad.
U tome ih prekidaju, prcbacuju u druge kaznionice, odnosno ma·
sovno odvode s .ka:lnjenickim jcdinicama na Istocni front da bi
tamo bili fizi~ki uni~teni. Oni koji su ostali ozbiljno su razmatrali
svoj polouj, a s obzirom na postojccc uslove nametala su im se
razliCita rclenja. Jedini spas da se prdivi bio je u bekstw .••
l. Suboti~ki lstraf.ni <;atvor
Nakon zamnog istrainog postupka u zloglasnoj .2.utoi kucic
veeina politickih osudenika iz seveme Backe je 13. XI 1941. bil~
preba~n.a u subotickl istrafni zatvor. Ovde su cekale sudenje grupe
1z Su~t1ce, .Bafke Top~le, Sente, Ade, Cantavira; a zatim i jcdan
deo_i>_npl!dnt~a NOP·a. 1z Novog Sada, koji su u ovaj zatvor do,•e·
dem 1Z ~Arm1jec sredmom januara 1942. g. Ovde je bilo oko 300
zatvorcmka. Prvo su bili samo privremeno smclleni tu ali uslcd
pren_atrpanost~ zatvora u Madarskoj, taj se privremeni ~t:Itus pre·
tyono u s~~m. i !mao izvesna, u odnosu na ostale zatvore, sped·
ficna obelezJa, zbog toga ga poscbno i tretiramo.
o.d Jevreja lz Subotice ovde su hili: Tibor Kaufman, Mirko
Sekclj, Imrc Sulm~n. Laslo Deri, Endre Deri, Imre Han, Oskar Han,
Laslo Gusman: M1klo~ Stajncr: Naftali Vinkler, Andra§ Lang, Pal
Lang, ~slo Vilhclm, Lajo~ Knshaber, Lajo§ Frenkel, Laslo Fi~cr,
~r~ Sm&er, Ferenc Caler, Tibor Lang, Laslo Pik, Jano~ Kra~. VIa·
d1m1r BoJc~k, ~er~nc Levi, Sandor Grinberg, Tibor Polak Miklo~
Susman, Jozef Klet, Ervine ~~icer, Rozi Kovac, Edit Spice~. Magda
Do~an, Barbara Malu~ev, L1h Bck, Jolan Hajman, Magda Send,
Kat adin~a§: Ruia Blau, Rufa Klauber, kao I ranije osud<."'li jcvrcjski
1
om a ct Ivan Blum, Derd Hajzler i Pal Safer.
Od n~vos~~skih Jeyreja ovde su: Matija Simcrlinl!, Gustav Ver·
b':r• MallJa \i mter, M~rko . Katie, Robert Vajman, Endre Mike.~.
Mtk~a 1\.lorgt."'l~tem, LaJO~ Su:te~ I Lipot Brajncr. U drugoj polovini
~a:ta 1942. g., po grupama Je odriano sudenje svim ovim pripad·
mc1!"a NOP-a. Vrcmenske kazne su se kretale od 6 mcseci do 15
godma. · 4
. Po~ to..s~ os~deni, prip.adnici NOP·a dobijaju lzvesna prava: da
p1~u. doblJaJU p1sma, da 1m se donose knjige I unosi lu;ma j dr.
Pr~bleme, kako se isbraniti, k:lko se nostti s ostalim oblicima
nema~tme, kak? najracionalnije utrositi vreme, rc~ili su ·k roz eko-
n,omsk~ k~lekt1ve. Sva~a ~b~ za sebe je cinila jedan kolektiv.
Kolekttv JC r~avao pJtanJe 1shrane, ravnomeme podclc rublj:~,
D. Jeli~ 151
odece, koriS~enja knjiga, nabavke i raspodelc novca prcko zatvor-
ske blagajne, obezbeclcnje advokata, raznih usluga l sl.
Uko!iko b1 u nckom sobnom kolektiw ponestalo hrane iii bilo
fega tlrugog, priskakao bi u pomoc drugi kolektiv. Politick.i osude-
nici su bili smclteni po sobama, po izvesnoj nil:im posebno odre.
denoj svrsi, ali su ipak sve imale ncka svoja posebna obeleija, pa
su ih tako svi, I osudenici I straiari nazivali: -seneanska, topolska,
omladinska, •§ugavac, majstorska, bunjevaCka, kao i dve jevrejske,
i sl.
Jcdno od -karakteristienih obele!ja subotifkog zatvora bila je
nc~krivena korumpiranost svih organa koji su bili nadredcni poli-
ti~kim zatvorenicima.'"
Kao rezultat korumpiranja sudskih vlastl, u prolcce 1942. je
bilo dopu~teno da malolelni politic!ki osudenicl idu na rad, na
zatvorsku poljoprivrednu ekonomiju koja se nalazila pozadi fabrike
•Zorkac, na drugom ·kraju Subotice. 1 onda je jednog dana, zbog
maltretiranja i fizi~kog ~ikaniranja od strane jednog straiara, na
ekonomili do§lo do kolektivnog otkazivanja poslu§nosti tom stra-
faru i do prestanka rada, do !trajka.
,.. D Ji11 Jl'lic. .Cm:a hronik:a •2ute kuee•, Subotic:a 1964: .•sval<i~ p:ar
m<!..:Ci, bo po nckom prirodnom ZOlkon.u, spu~tal~ su se I ~tZOlle phrne l
11
osc:ke n~ih pr:av:a. ).;oliko jc okup3tots~l. ap;~r.at !'•? lr.o!UmPt'?n• f?Oh\"P""
i otvon:n pri tome to smo ml %011\'0rcnu:.t na SVOJOJ lr.oii DIO!JI! naJbolJC .da
...., ;mo. 13<.-z stid:a 'se sve to odvijalo. kalto bi se. JnOill:>. ostv;ml! ncb ltot:tst.
0Pri 1 tome se nisu bir:al:a sredstva. Talto, n:a pruner: JCdn3 nM:l drugan<?•
=
c rita · dn bo alog rof4arsl<og trgovc:a osu<tcna JC kst cocltn:t. robtJC
"pro\·~il:aogdan: bo druibenie:a fenc up~vnik:a z:'tvor:a,. i. to n/lho~om 4- '
1stanu. _ u zatvorsktm radionic:am:a su n:W drugov• ~to!an 1zra tva =~
\'rsnl 1 n:aJkvalitctniji n:amdtaj, I to svc od ~r.adc ltOJ:> JC prcko vet '!'?"',..
nutih kanll:a dolaztla u Z<ltvor 1 ZOltim odla••l:a u rul<c korump•r:anog fnb'r
ni~tva. 1,. nawdcmh rat.loca. dv!' n:ajbolja stolarsr r:ad':'tb l)ISU ~-·:," ;::~;1i
~~i:\~It~li?liti~f~Uih~~.~~:;
C".c~c,.;,l~tab:a, Soni~~~~~:u~~n~~zn~tfk'~?fo~. ·~;.J~ ~~~~~ f:k~
~~~~~~:C;~':~as
·
jc ltckako privlafna u omm ~"'r'oo"'un vn:mcru~j:[
So b thel.. po svakom optulcnom traiio ., pcnga, a Z3 •
jc ad~ukat m a Jl, d .. da od njegovih br:anjcnik:a n«c bili osu4cn
u tc:ti~ ok" a:ar:aodn~vao
na vccu kazn.u
oJ~·J,;tv~r:a. Da bi tu gar:mciju potkrcpio, d0%V01!o
ve B . 1"': una red a druga polovirul poslc izrlc::t.nJll
jc d:a mu ~ ISplati polov•.n:a •znOS3 r:akltfl<i 'i ostv:arila jcr stvamo ni jcd3n
prcsudc. .~Jcgova. o~l," !':.::c~ku kaznu {pismo :a'dvobt:a Sombathc!ii.a,
od n:as DIJC osu en n:a vccu io sam Gr:adskotu muz.eju u Subottct).
~~~-=J~ ~ntl~~~~:amdo;"j~. C:;;~~~~o~0 togiJ~~~~:a~~~vag:au~~~~
poliu~ke osudcntkc odredba ma ars 5· d rcostale tre.!inc odnosno·
osloba4anju, .radi dobrog dTrZ;>n~a poslv~~~~J:lp•.:n:appolitifkim lt:Wljcnicim:a,
·tctvnmc odn1crcn~ k:unc. b : l .-
u t:ad:~~njoj Evropl, bto jc prcsedan.•
152 D. Jcli~
Stra!ari su u prvi mah poku.§ali da celu stvar, pred sobom
i pred omladincima, pl"iklclu kao dclo omlad.inaca Jcvreja, ali to
ostali omladinci rrisu dopustili.
Kasnijc, kada su omladinci-~trajka~i ·hili privedcnl upravniku,
zahvaljujuo hrabrom i otvorenom drianju Dcrda Singcra, JC\'l"eja,
kao i op~toj solidarnosti svih zatvorenika, ovaj otpor jc zavrscn
moralnom pobedom omladinaca i gotovo simboli~nim kaznama -
svim zatvorerricima su ukinuta ostvarena prava. Ali, ne dugo poslc
toga mehanizam ·korupeije je ·p roradio i sve je opct po~Jo po
starom. Jer u Subotici, dosta bogatom gradu, gdc su Jcvrcji driali
znatan deo industrije i trgovine u svojim rukama, a budu~i da je
relativno v~i broj osuc1enih jevrcjskih omladinaea poticao iz bolje
stojecih ku~. posluZili su ovom korumpiranom sloju kao srcdstvo
za nezakonito bogacenje.
I nadalje, nakon izvesnog vremena po~to su osudcnici dobili
sve mogu~e zatvorenillke beneficije, nalazio bi se ne~i bczazlcni
povod, da bi se zatvorenici kolcktivno kaznili oduzimanjcm svih
povlastiea. Onda ·hi u gradu opel bio pokrcnut nckl ta jni mcha·
nizam. Nc~to bi se dcsilo i zatvorcnici su ponovo dobili svoja
stara prava. I tako svakih 30 do 40 dana.
· Koristeci se tim pravima, u gradu jc prcko zubnc ordinacijc
dr·a Btvana Deneberga, Jcvrejina i simpati?.cra NOP-a (bio jc
u •2utoj kuci« u vezi sa dr-<1m Singcrom) ostvarcn punkt ili, kako
se to tada nazivalo, •po~tansko sanducc« gde su zatvorcnici dola·
zill na popravku zuba. Dok je strazar cckao u cckaonici, u ordi·
!1-aciji su .pojedine ..drugove cc~al~ roditclji. i prijatelji, prcnosili
1m ·razne mformae!Je, predavah ptsma, novmc, novae i dr.
Prikupljanje informaoija, pored citanja knjiga, bil:l jc joona
od najva!nljih i najodgovomijih obavcza svakog pojcdinca.
u. takvoj a.tmo~feri bio _je vrlo intcnzivan idcolo!kopoliticki rad.
Literature ;e blio dovolJno pa se imalo o ccmu raspravljati. Naj·
~e!ce ~u !O bile te!De iz !storije. radnickog pokrcta Subotice i sl.
O~lad.i~e1 .s~ ca~ 1~davah .1 SVOJC dzcpne nov inc. Tu su poscbno
b1h aktlvm )C\'I'cJSkl omladmci Ivan Blum i Dcrd Singer.••
Drugarice su bile smdtcne u dve ·prostorije drugog krila
zatvorske zgrade. I tu se na slican nacin razvijao vrlo intcnzivan
k~~urni 1_ dru~tveno-politi~ki rad i bivot. Cit:~le su sc naprcdnc
k_nJige, U;~lle 11apa'!let ~smc revolucionarnih pesnika. Nckc druga·
nee su 1~cavale tstonju, druge fi!ozofiju, a bilo je i onih -kojc
su prorad1vale egzaktne. nauke. Tu jc postojala, gotovo godinu
dana•. 1 •katedra marks1szmac, na kojoj je bez ikakve pomoei,
bez literature, drla.la prcdavanja Magda Bo~an. I kako to ona
u svojoj knjizi •Dok vimje ne procvetaju« navodi: Bio je to mutan
•tt.t. S~!lie ~ . ~tvor:a dr brka Pecina, lebr:a lz Beogr:oda; tao
I autobtografski zap1s1 u: zatvora Du.far~a Jelica, neobjavljen rukopis.
D. Jeli~ 153
i tcwk posao. Noeima sam razmBi jala o tcmama, prisccala se,
izvl:~cilakao i:z: polutame znanja nekad ste~cna, ncdovoljno pro-
dubljcna ni utvrdcna.c I to je bio deo subotickog ..robijaskog
univcrzitetac.
12. oktobra 1942. g. veona politickih osudcnika (72) - scm
ma!olctnika i bolcsnih, mobilisana je u 451. kainjcnitku cetu i
odvedcn:~ na Istoeni front. S cctom su iz suboti~kog zatvora oti~li
sledcCi Jevreji: Tibor Kaufman, lmre Sulman, Laslo Deri, Imre
Han, La~lo Gusman, M iklo~ Stajncr, Naftali Vinklcr, Andra~ Lang,
Laslo Vilhclm, Lajo! Krishabcr, Lajo~ Frenkel. Laslo Fi~r. Forcnc
Celcr, Laslo Pik, Sandor Grinberg, Tibor Polak, Miklo~ Susman,
Joicf Klct, Gustav Verbcr, Matija Vintcr, Mirko Katie, Robert
Vajman, Mik~a .Morgcn~tcrn , Lipot Brajncr i Lajo~ Sirtd. Scm
Lasla Dcrija i Roberta Vajmana, s\•i su tamo zauvek ostali.
Tokom prvih mcscci 1943. g., z;~hvaljuj uci povczivanju oca
osudcnog lmrea Rajccra iz Novog Sada na anga1ovanju advokata
Dulc Sombatheljija. sinovca nacelnika madarskog general~taba,
uspclo se obnoviti i primcniti i na polit·icke osudc~ke odrcdbe
madarskog kri\·i~nog zakona, o pustanju ·na uslovm otpu~t; ~u
odrcdbu u subotickom zatvoru iskoristilo je desctak pohllckih
zatvorcnika, mcc:lu kojima i osudcni Imre Rajcer, Oskar Han,
Jano! Kraus i Endre Dcri. 1\tcdutim, svi oni su u prolcce 1944.
dcportovani u ncma~kc logorc, iz koj ih sc jedino \'.rat.io Rajcer.
Prcostali osuucni Jcvrcj i iz subotickog zatvora su _u ;cscn 197~· .
prcbaccni u sc~;cdinski zatvor ·Cilag« (Robert Vajman, MaiiJa .
Simerling i Pal Lang). I
la11•ur 11 Kaloti ~
Svih liS politickih krivaca kojima je IS. II 1942. sudeno .u
Somboru prc:baccni su 10. Ill 1942. u Kaloeu. Ovde su od JevreJa
dr Andra! Fi~cr, Laslo Bokor, leo t\kcrhalt, Tibor Scnbrun, Las~o
Kon Laslo Sano, Julijc Drasinover i ~Jga Brau~ .. U _zatvoru JC
a'nizovan liti~ki ckonomski kolckt1v pod kaznJemcklm ~slo-
0
!'C N ~cfu eclokupnog dru!tveno-politi~kog tivota nal~z1 se
~~~r~k(' komitct koji jc bio u stalnoj \·ezi sa OkruZnim kom1tctom
u Somboru. Dru~tvcno-politi.tka a_ktivn~st se kretala. od pre_Pn~a·
, · · citanJ·a marksistick1 oboJcne hrcraltlrc do 1zdavanja llc-
\anJa 1 • b'' ,
galnog )isla oKalocansk1 ro IJa>• · k .. . .
Oktobra 1942. g. vee ina osudcnika (72), mcdu OJlma .' . sv1
Jevreji mu~karci, odvedeni su ": Ki~kerc~. gde su ~a .os~tm~ma
iz Subotice oi Sc:gedina form~rah 451. vanrednu kunjcnac u etu,
sa kojom su ori!li na Istocm front; .. . . k d
Preostalih dvadcsctak zatvoremk~_ ko~l su lz~la,ah · az:;u kD:
15. X 1944, nakon kratkog proglasa kojlffi JC Horll pozvao rna ars 1
154 D. Jell!!
narod i vojsku da polofe orufje, oni su zatralili od upravnika
zatvora da ih pusti na slobodu. Navede:na akcija je uspdno okon-
~a. Svi zatvorenici su pusteni .i. do 20. oktobra probili su se do
Sombora. Od Jcvreja medu njima je jedino bila Olga Braun.•,.
Segedinsku robijaJnica i maloletnicki :atvor •Cilag•
Neposredno pred oslobodcnjc Bal:ke, u •Cilaguc je iz prve
grupe bilo 56 politil:kih osudenika iz ju2ne Bal:ke,111 10 drugo':a
iz Budimpdte, medu kojima i dva Jevreja: Abraham Btvan 1z
Novog Sada i Gotesman Tibor iz Subotice. Zatim jc tu 14 drugova
koji su doterani ujesen 1943. iz subotii!kog ;~:atvora, mcdu kojima
su od Jevreja Robert Vajman i Mac!a~ Simerling iz Novog Sada,
kao i Pal Lang iz Subotice. Tu su, zatim 41 politii!ki osudcnik
iz Turije, kao I 31 maloletnik lz •Cilagovogc malolctnil:kog zatvora,
u kojem se od Jevreja nalazc: Gavro Altman, Vlada Rotbart,
Miklo~ Timar, Laslo Haker, Egon Star.k, Ivan Scnk - svi iz Novog
Sada, i Simoon Ep~tajn iz B. Palanke.
Jo~ dok su bili u novosadskom zatvoru, za fivota Toze Marko-
vi~a. ovaj jc opunom~io Lazu PlavSi~a. predratnog i!lana PK iz
Sombora, da u :tatvoru organizuje i rukovodi politickim aktivom
utvorenika. Na osnovu toga punom~tva Plav~ic! jc u novosad-
skom zatvoru fonnirao zatvorski komitet, u kojcm su pored njcga
bili: Branko Skandarslci lz Novog Sada, ing Vilmo~ Spajdl iz
Sombora. U aCUaguc su kooptirani u ovaj -k omitel Stcvan Grbic!
iz :Zablja i Tibor Gotesman, Jevrcjin iz Subotice.
Sredinom oktobra, kada je Crvena armija u sadcjstvu sa
bal:kim partiunskim odredima vee! oslobodila skoro cclu Bai!ku,
u trenutku ·k ada su se madarski Sal~ijevi f~isti obral:unavali sa
pokolebanim hortijevcima, vec!ina jugoslovcnskih :tatvorcnika
(32+4 madarska komunista), mcdu kojima i svi navedcni Jcvreji,
bili su mobilisani u 452. vanrednu kafnjcni<5ku jedinicu koja jc
radila na otklanjanju ru~evina nastalih saveznii!kim bombardo-
vanjem, uspcla da pobegne i srec!no stignc u oslobodcnu zcmlju
(Btvan Abraham, Tibor Gotesman, Mac!a§ $imorling, Robert
Vajman i Pal Lang).
m M. Be/janski, ND. atr. 131-139.
'" IAZ~Jr PlavJi~, •Cilag•, Bgd 1965, str. 12~135 I 275-291.
D. Jelic! ISS
Maloletui~ki z.atvori 11 C~gledu i Asodu
Jcvrejska omladinska grupa koja je sudcna IS. VIII 1941. u
paljcvinu iita u Subotici: Dent Hajzler, Ivan Blum i Pal Sefer
otpremljena je u jcscn 1943. g. iz Subotice u Ceglcd, a odatle
pofetkom 1944. u Asod.
Tokom juna 1944. g. vec!ina maloletnih osudenika iz raznih
madarskih :tatvora dovedcna jc u Asod, gde je boravila sve do
dolaska sovjctskih trupa u Madarsku. Scm navedcnih SuboHI:ana,
ovde su od Novosadana Vlada Rotbart, · Laslo Haker, Gavro
Altman i Miklo§ Timar.
U toku nckoliko mcscci borav-k a, u ovom utvoru se razvijao
dosta intcnzivan politi~ki i.i\'Ct. Postojao jc koloktiv za hranu koju
su dobijali spolja iii kupovali J~a!no, a dclom i il~!laln~. Odrta-
vali su b·ogat dru~tveno-poUtickt ftvot sa_ p~~.av~nJtma 1z mark-
sizma (kojc: jc drlao Gavra Altman~. Ctta_JI!CI ·•~met!_~ ~dova•
madarsku ~tampu, vr~ili su analizc vojnopol~t·t~ke sttuactJC. Vezu
sa spoljnim svctom odrlavali su pomocu Jednog strafara, ncka·
da~njcg vojnika madarskc komunc. . . .
Kada su se sovjetske jcdinicc pojavlle na drugoJ o~~U re.~tc~
kod Asoda, na~i zatvorcnici su 28/29. XI . 1944. -pobc_gh • po~cdt·
natno st1gli s\·ojim kucama. Laslo Hakcr JC dobrovoljno stupto u
12. vojvcx1ansku brigadu.
RobijaJuica u Satoraljaujlrelju
u ovom malom gradicu, koji se oslanjao _na_ neka~a~nju slo-
vacku granicu, Jokalnl zatvor jc ~glavn~m b1o tspunJcn sa oko
150 politickih :mtvorcnika, dclom tz matlcnc _Matlarske_. a dcl~m
iz krajcva okupiranih u 11 _svctskom ratu. Na~th osudcmka je btlo
oko ~~~lifavan'c sovjctskih jcdinica m~darsk!~ ~;ranica~": ! i_z.
b" n1·c naroddog ustanka u SlovatkoJ, pohuckt osu~~ntct •.z
IJ:I red deni Dlani~cm i Ivanom Sucom, JcvrcJtnOm JZ
~.a;~br:ra: occv~uju kao momcnat. za ak~iju. Odlutuju da zauzmu
zatvor 1 da se probiju do sloval:k1h parttzana. d' p b . .
d 1 nk odreden je 22 Ill 1944. go Ule. o unJCDI
Za . an us all
-.:atvo~e~cl .su us~e a
d savlada'u :mtvorsku strafu, ovladaju zatvo-
bi'J u oblilnje brcgove, ali su uskoro
rom I Jc~tm de ~mrsski~Jiionimat.kih trupa bili savladani, pohva·
;ntervencaJOm maua
·.•a n't osudenl 1 pobijenl.
host 1 ka je bila u nercalnoJ· procena· sttuactje,
· ..
Osno~a s1a us an rednim rcvolucionamim snagama van
• 1 nepostoJanju veze sa nap
,,. Vet navcdeno pismo Derda Hajz)era, uputeno auloru. .

156 D. Jeli~
zatvora, kao i u vHe nego lojalnoj 1JO<Itici mesnog stanovni~tva
profa~istil!kom reZimu. Brza intervencija mallarskih l nemack!h
~naga slomila je ustanike; dobar deo njih pobila (62), od toga
50 Jugoslovena; ostatak ·pohvatala, povclala - II (od toga 9 Jugo-
slovena), tri Jevreja (od toga 1 Jugoslovcn - Lajo~ Husar). Drugi
. u osudeni na dugotrajne vremenske kame.
Medu poginulim backim Jevrejima biU su: Dcrd Miler iz
Subotice, Dcrd Singer iz B. Topole,"• Ervin Spicer iz Subotice
,,.. Navedeno pismo Edite Spiccr-Hnjzlcr upuecno autoru.
m 1. t.ivan Mili.savac, .suma nlje otistatac, Novi Sad 1961,; 2. Karoli
Brindza u svom flanlcu •U spomcn jcdnog rcvolucionarac u dnevniku
•MAGYAR SZOc - N. Sad, od 4. IV 1974. izmc<lu ostalog pi~e: •Derde
Singer, gimnazista iz Bafke Topole, radio se u Topoli 15. januara 1925. F.·
Po pamcti i t:>lcntu vee u ml:~dosti staj:>o je dalcko iznad svojth
vrlnjaka... Hortijev vojnl sud osudio ga je na pet god ina zatvora, zato
~to l" kao subotifki llak (ufenik V rnz. gimnazijc) uccstvo•ao tu u ~trndu
u akcij:~ma Saveza komunisti~ke omladine. - Ne kl:>sna pripadnost Derda
jc mc<Ju bon:e dovcla osetanjc pravdc, poznavanjc markststi~ke naukc,
saznanje o nulnosti borbc protiv f~izrna (njcgovog oca su ubili vojnici
Horti Miklob aprila 1941. g.).- Poticao je iz dobrostojeee grndskc porodice
i ko je mogao pomlsliU u B. Topoli da ec ncst~nog i vcsclog mladiQ
upoznatl jednog dana kao junaka radnifkog pokrcta.. - Godine provedcne
u Ultvoru, ncprcstano u~cnje, sprcmanje Ul !ivot, u~inUi su da je kao ~ovclc
brzo sazrco. Nikada nije izgubio svoj optimiznm J vcru u bolju buducnost
fovefanstva. Snaga njcgove volje, privtafoa moc njegova duha, duboko je
uticala na sve !jude oleo njcga. Uwtvovao je u svim akcij:.ma. sve primljene
Uldatke izvrlavao je s velikom odgovomo~ Pisao jc tlanke u list prJ.
premao u omladinskoj Ultvorskoj sobi, drlao pn:davanja, u~io espcranto
1 sve to s takvom lakocom, kao da je uvek tako tiveo. - Zbog to~ta. zbog
te gotovosti u akciju, zbog njegove vedrine I sprcmnosti za &alu, svi smo
voleli tog onlskog, divnog mladiQ, koji je postao nadom nakg omladin-
skog pokrcta ... Oktobm 1943. g. otpremill su politifk.c Ultvorcnike lz Subo-
ti~ Singer Dere!a, Spicer Ervina, Levi Fcrcnca I Budimcevic Cczu, otp~
m1h su na sever Ma<Jarskc u zatvor u Satoraljaujhelju. - Derll i njcgovi
drugovi radovali su se Ito su dospcli u blizinu Istocnog rronta. Posle niza
gubitaka ncmacke I madarske vojskc occkivali su slobodu. - U to vrcm"
u zatvoru u Satornljau,lhclju robovalo je oko 400 komunista Jz Ju(loslavijc,
Slovatkc I Maaarske. Kao I u drugim z.,tvorima, osu<Jcnl komunistl su
I ovde osnovali kolcktiv. Polio je u svakoj grupl bilo vi~e izm<!cnih ko-
munista, ovde jc nastavljcno sa jo§ intcnzivnijim uccnjcm. Rukovodstvo
k<?lcktiva (tj. partijs~c organizacije) ubrzo se osycdOCilo o sposobnostima
Smgcr Dcrda, te ll" JC im.:novalo za komandanta JCdne od dvcju zatvorskih
eclija ispunjcnih malolctnicima. Pored ufcnja - s obzirom n:1 stanje fron-
tova gdc se priblibvao krajnji rasplct - zatvorcnici su sve vi~ razgovarall
o mogucnostima osloboe!enja. Milan l>ani~. Milenko Vla~kalic I Ivan Sue
rukovodioci jugoslovenske grupe, izradili su plan bckstva I trudili su se
d!l za to pr.idobiju ceo kolekt_iv. Omladins~i nktiv, pa talco I !!rupa Dcrlla
Smgera bonia se za !to skonje sprovodcnJe tog plana. Primlh su sc nal·.
tdcg zadatka: po~to, razoruiaju stra2e, oni ec oJ:tezbcditi odstupanjc, prlmi i
su se uloge zallltmce. - 19. mana 1944. godme Maaarsku su okupirale
Hi_tl~vc trupe. Od ro<l~ka ~oji su do~li. u posctu, robijdl su saznall za
zJ:ttvanJa. Dcrda je posctto. nJegov brat Smgcr Aca, koji jc 19-41. g. takoc:Je
bto uhap!en, all je kasolJc p~ten na slobodu. Od njcga jc uznao Ita
D. Jeli~ 157
i Ivan Sue iz Sombora (poslcdnja dvojica .izvtiila su samoubistvo).
Nakon pobune pomrli su po logorirna, od Jevreja: Miklo~
Husar iz Novog Sada.
PreZiveli pobunu, od Jevreja: brata Kati~. Alcksandar 1 Pavle,
iz Novog Sada, Ferenc Levi a Cantavira ·kod Suboticc i Imre
Husar iz Novog Sada."'
Vojui zatvor u Margitkerut i Budimpefti
i robija!.uica u Vac11
U Margitkcrut su dopremani oni politil!ki zatvorcnlci kojima
ic sudio preki vojni sud, odnosno oni .kojima su izricanc n:~jtcfe
kazne. Od ba~kih osudenika, Jevreja, sullenih 1941. ovde su bili
7.at<>tcni: De-le B:~log, iz Subotice, a iz Novog Sada: Hans Vagman,
Pavle Kati~. Alcksandar Kati~. Dde Soncnberg, Samuel Fedi,
'Kalman Flisar i Samuel Galo. Nakon drugog procesa u Novom
Sadu, ovamo su 13. XI 1942. od J<."\'reja doprcmljcni: Josip Kardos
i Oto Kinderlajn. A sa grupom koja je suclena izmcdu I. ; 3. ":11
1942. doprcmljeni su Herman Grosman, Gabor Koh, Laslo Levm·
gcr, Vilmo~ Mere, Dcrd Nafusi, Miroslav Stajncr - Fric 1 Jano~
Svarc.
Shodno karakteru ovog zatvora, u njemu su u odnosu na
ostale robija~nicc u Madarskoj vl:~dali dalcko gori uslovi. Drastifne
mere iskljufivale su svaki vid neke druStvcne organizovanosti."•
oe dcbva kod ku~ I na fronto\•ima (tom prilikom Dcr4 je pre~o Ael
j~dno pisamce, u kame sc u ime svih :l':ltvorenika tr.Ui, da so; yan• n~ba.V\
jcdan minijatumi dctcktorski radio aparat, kako bl. utvon:nt~l mogh btti
stalno u toku doga4aja - navcdcno autoru saop~tto brat Smg~r Dcr4.a,
Aca). - Rukovodstvo l.lltvorskog kolcktiva. (Iugoslovcni I ,Madan) odlut.ill
su da se bez oklcv:anja sprovedc bckstvo IZ z.~IV'?"'· To JC t~balo da sc;
des! popodne 22. m:arta u vn:me k:ld sc iz tchJa tzn~sc tz\1••1!-•ble 1. don~Sl
svc:!a voda. Dcrll je joS jcdnom raspravio sa drugo'!'ma do~tJCOC dircktove
1 ro\'\.'0 ih do k ra jn .. , Stratan: su brzo razoruiah, zauzcl~ su komand:m·
tu~5
1 prcd politi~kim z:atvorcnidma, fcljnim slobodc otvonla se zastratu •
'uQ ozdcna kapija mrske zatvorske zgrade. - Ako je .~k~tvo llllll1o
{ ·~ uvrictak to se nije dcsilo zbog neodlufnosti pohll~kih ~tvo~
nil.~' - Ncmatke i mae!arske vote jedinicc, ka!l I ~red bndarmcnJa ~~
~':t :m~~ Jl~k~~"; :St~~~i;: k~Jl ,:;':i::;alili:'~~\a Je ~o!~':a.~~~~c;l
5
d v su na lieu mesta ubili. - Dcrd I njcgovl drugov1 za .an "·
rugo e . dn · c tlji Da ne bi dospcli fivi u rukc Nema~, om su Jed"!'
su se u JC b
d rusos~ro "
%n \ilbin ·skim noicm koji su sobom doncU .:. Pre~a kazi·
.. H s· .. " odmah podlegao ram, vee JC fiveo
Y:;'Jd·u d~~Po~~:;:u uinn!"i~c~l ':;Jutvoru iii u bolnici, u Satoraljaujhelju.
Jw va . . db.
Ervin Spicer imao JC •stu. su.. tnu " ·· 'tkorut ~kl3ban•, ncdcljnik
on Lltkat EJula, ~flo ~t~~tl~ ::~ pik: ~Nijc bilo dozvoiJeno
19
•7 Na.pc, ~u~~fl· apn ':tstva 'u pisanje tak ni upotrcba paste :ta zube
drbnJC btlo ..,..voa sre •
158 D. ]eli~
Ova grupa n~ih politi~kih osuclcnika ~oja je dopremljCI!a
1941. g. baravila je u ovom zatvoru do apnla 1942. g .. kada J~
preba~ena u Vac, gde je rdim bio ·ne~to. blai!. c:;rup~ Je f~~~­
rala ekonomski -kolektiv. Medutim, poku~aJ da se uda 1legalm hst
propao je na samom po~etku . Svi nav~cni dru~o~i iz ove grupe
su sredinom oktobra 1942. g. odvedcm s kai.nJemckom radnom
jedinicom 407. na Istoeni front.110
Drugovi iz drugc dve osuclenifke grupe koje su dopremljene
u Margitkerut u drugoj polov·lni 1942. .su .pofctkom 19~3. prebaceni
Lakodc u Vac i uputeni na rad u rad1omce. Zatvoremcl su odmah
po dolasku u Vac osnovali svoju ilcgalnu politicku organizaciju.
Odliavali su predavanja iz istorije KP~, SKP(b), iz. tema I toma
»Kapitala•. Analizirali su roman •Mah• od Maks1ma Gorkog I
slieno. Proueavali su vojnopoliticku situaciju na osnovu informa·
cija o borbama u Srcmu, Bosni i ostalim frontovima, a k~je su
dobijali od svojih bliznjih prilikom poseta. Tako to traJC do
22. v 1944., kada se u Vacu formiraju dvu ·kaznjcnicke cete:
406 I 408.
u tubama od olova, jcr se I njlma moglo P!SOJtl. Za.~vor Jc.lmao svoJu
bibliotcku iz koje su sc pctnaestodncvno dob1jolc knJ•cc, ko1e su po da:
n:l!njim kriterijumima bile iskljueivi lund. Zajedniekl kolektivi nisu mogU
biti formil'3ni. - Pa ipak I ovdc su na!i osudenicl provodili izvesnc oblike
drultvcno-politiekog roda. Ali da bi se doskocilo rigoroznom zatvorskom
rciimu, naJi politicki osudenici su po zamisU Sabo Gezc, izvrsno11 pozna-
vaoca marksizma i st:nog poznanika biv~ih jugoslovcnskih kaznlonu:a, svoj
d.ru1tveno-politieki rad zaodcnuli u ncku vrstu popularnc narodnc lgrc,
pozru~t~ kao 'fota '. Sabo Geza jc pr.:ma z:uni~ljcnom planu a po odgovara·
JUCim p1'3vilima ove lgrc lstu vodio vrlo duhovito. Trcbalo jc razotkriti
neki ad njega zami~ljcni - obieno marksisti~ki pojam, idcntitct nckog
radni~kog vode i slicno. Svaki igra~ je !mao pravo da pustavi 30 pit;snja.
Ako nlje uspco cia pogodi, onda jc dawo svoj zalog (kapa, maramka 1
slirno). Kada bi sc nakupilo dovoljno zalofcnih predmcta, pristupilo bl se
su4enju i 'izricanju kaznc' za one Jienosti eiji jc zalog prikrivc:no drbo
C!uvar zaloga. Sabo Gcz.a, koji je obieno bio sudijo, izricao bl i kaznu.
Za kaznu bi sc obi~no mol'3o dati odgovor opct iz oblasti marksistiekog
obrazovanja. I taka su tc igrc, uz smeh i zadovoljstvo, nc same ispunjavale
slobodno vremc politi&ih zatvon:nika nc11o i ~iri c politic!ki horizon!. Kada
bi 5e isc:rpio fond pitanja i znanja, kojl su zajcdniC!ki iscedlll iz svojc
memorijc, onda bi naJi drugovi zatr.dili pom~ od starih madarskih ko.
munal'3, koji su u ovom zatvoru eamiU jo! od poeetka dvadesctih godina.
Tu su biU: $cbcl Utvan, Pihncr Derc1, IG~ 2.•cmond, dr Vajl Emil -
vceinom Jcvrcji koji su bill izvanrcdnl poznavaoci marksisti~kog uC!cnja,
pravi tivi lcksikoni. Obiato bi se neko od na~ih, u toku radnog vremcna,
naho mcdu njima u 1'3dlonid, I onda bi vi~kratno ponavljao pojmovc
i rctenlce, kojc su mu oni dikti1'3li, dok ih nc bi Jl2uC!io napamc:t. I tako
naueio u toku jcdnog prepodneva odgoval'3jucu temu 1 illra sc mogla
nastavlti. Na t.aj nabn su postignuta dva cilja: politieki rad JC uunasklran
od zatvo~kc uprave, a u politic!ku obuku uvuecni su I oni na!i drugovi
eije jc markslstieko obrazovanjc bllo vrlo oskudnoo.
no Lulcd E>ula, •A Slirgahhtol a csendes Donigc, Subotica 1948.
D." Jelic! 159
Obe racine ~ete u julu mesccu prebacuju na aerodrom Bergend,
kod SckeUehcrvara. U to vreme Amerikanci poeinju da vrle avio-
napade na Madarsku.
Politicko rukovodstvo zatvorenika krajem avgusta 1944.
srnatra da je vrcme sazrclo za organizovanjc pojedinacnih i
grupnih bckstava, u pravcu Ba~ke, Medumurja i Budimp~te.
Prva grupa od osam politickih osudenika 24. IX 1944. bdi za
Backu. Mcdu njima je od Jevrcja Vilmo~ Mere. Kod Paraga, na
voz, u kojem se nalaze begunci, vr~e neuspeo napad backi par-
tizani. Tom prilikom neko otkriva grupu i pet begunaca pada
u ruke okupatora. Oni bivaju tciko mulcni a zatim baccni u jedan
bunar, izmcclu Stare i Nove Gajdobre. Jcdan od njih se izvukao
iz bunara i otkrio zlocin.
Uskoro poslc ove -grupe u Budimpe~tu bek Antun Rob 1
Miroslav Stajner- Fric, Jevrcjin, I ~tv.a.raju ~stove za. p.rihva~anJe
ostalih bcgunaca. U ovom gradu oru f tve u llegalnosli 1 dob•VaJU
laina dokumcnta iz NOH I Svajcarskc ambasade. .
Od 1. do 15. okt.obra 1944, beie svi Medumurcl. Od 16. oktobra
do S. novembra bcli u Budimpdtu veta grupa zatvor~nika, medu
kojima Laslo Levingcr. Tako da poeetkom dccembra 1Z fete 49~·
od 37 Ba~vana nije pobcglo 3, a iz ~ete 408. od 26 Bacvana ruJe
pobcglo njih pet.
Po dolasku u Budimpc~tu n:W odbegli zatvoremc1 razvJJIIJU
!iroku politi~ku borbcnu aktivnost ~ povezuju se sa: il~galnom
KP.M. Po~to jc Klari Bern, 20. X 1944, !stckla d~ogodi~nJa kazna
zatvora, ona jc odmah prebatcna medu Jcvr;J~ prcdv1dene za
dcportaclju. Ali ona nakon dva ncuspela pokusaJa uspeva 23: X
odatlc da pobcgnc. Zat~ u~pos~av.lja ve~ sa M~rosla:vom Stajne- . ,
rom j prcko njega sc pnkiJU~UJC 1l~ah~oJ grup1 na~1h begunaca,
u kojoj sc nalazi prcko 4vadesetak ljudt.
Na sli~an na~in marta mcscca ~945. 11rupi je. p~sredstvom
madarskih komunista prikljufena Edata Spt~er, . koJa JC oktobra
1943. prcbafena iz Subotice u zatvor Pe~tVJdekifogaaz. Ta_mo je
bila 'cdini polititki osudcnik u toku 2-3 mes~ca. Potom JC
bafc~a u popravilme u Sek~fchervaru,. da b1 marta 1944. .ila
tre-
rebalena u Rako~palatu, predgradc Budt~p~te. Kada .su SOVJCt·
~ke tru e dosle pred Budimp~tu. pobegla J~. lZ za~ora i pove~a
p ,. k'm
se sa mauars 1
komunistima• •
a preko
•
njih sa JUgoslovensktm
drugovima koji su se sklonih u Budimpe~t~. . .
Prilikom osloboclenja Budim~~c 11~1 ~rug~v1 oslobada~u
slanstvo 1 fonmraJU kom1tet JUgoslovenskih
J ugos Iovensko po . . d '· • ·
drlavljana koji jc seb1 .postavto za at...e. . ..
1) Omogu~iti svim prezivclim Jugoslovemm":. kcJi su J!rom
zloglasne zatvorc i logore da se &to pre vrate SVOJlm kucama,
160 D. Jeli~
2) Hvatanje ratnih zlot.ln~ca koji sus~ ogre§il~ o ju~oslovenski
narod i njihovo izru~ivanje JUgoslovensklm vlasmna; 1
3) Nabavljanje Taznih d~ficita:nih i ~~nih materijala za p<>-
trcbe JNA: lekovi i drugi sarutetskl matenJal, ode~a 1 dr.
Neki od na§ih drugova nude svoju pomo~ mac!arskim komu·
nistima koji im opoveravaju rame odgovome zadatke. No, uskoro
su svi u svojoj oslobodenoj zcmlji.'"
tcnski :<;atvor oMarija Nostra• kod Budimpdte
Madarskc vlasti su nastojale da sve iene, osuc!cne od vojnih
sudova, njih oko 100, ·koje su u prvo vr~me izdnavale kazne ~
drugim zatvorima, smeste ~ ov~j fcnski zatvor."" . ~~~du sv1h
tih polititkih osudenika obilo JC petnaestak JevreJkl 1:t B:':tke
j SO iz Budimpe§tec - kazuje Magda ~§an. R':konstrukCIJOm
je ustanovljeno da su u tom :tatvoru b1le Subott~ankc: Magda
Bo~an Boriska Malu~ev, Jolan Hajman, Magda Send. Od Nov<>-
sadankl su tu : Marta Husar, Zora Rako~. Henrijcta Stajncr,
Sacika Berger Edita Komlo§, Klara Bern, Ljubica Mandl, Zorica
Mandl, Estcra' Mand, Gcrta Kadel burg, Ana Farago, Vera Stajncr·
-Vajs ~ Irena Lustig. Iz Sombora je pocctkom 1943. dovcdcna
Eva Cuker.
U ovom :tatvoru razvijao se :ta one prilike vrlo dinamitan
dru§tven<>-politil>ki fivot. Ncgde krajcm 1942. g. Marti Husar su
njcna br..tca uputila jcdan medicinski udibcnik i kroz celu knjigu
obelc!ena slova. To jc hila vrlo jcdnostavna sifra koju su one
ubrzo p!OCitale. Pred sobom su na dcsetak stranica !male prika·
zani pregled vojnopolitieke situacije u Jugoslaviji i u svetu. Na
osnovu tih matcrijala zatvorenice su napisalc lctak, sa vestima
koje je dobila svaka zatvorska cclija. Bile su to prvc organizovano
dostavljcne im pouzdane vesti.
U zatvoru je >bilo fonnirano ilegalno zatvorsko rukovodstvo
u kojem su od Jevrejki bile Magda Bo~an, Marta Husar, i kasnije
Zora Rako~i. Na ideoloskopolititkom planu odrfavala su se pre-
davanja i:t ·politi¢ke ekonomije, •Pitanja lenjinizmac, kojc je drlala
Magda Bo~an. Predavanja su se drZala pri obaveznom grupnom
radu, •nautile su se - ·kako to u svojim zapisima govori Magda
Bo~n"' - da govore o najozbiljnijim stvarima uz blag osmeh
iii u toku svakodnevnih razgovora u kuhinji•. . ostalih ljudskih izvora: Jc~ji, .razni osudcnici. (lo~ori za !!ltc_r·
'" Autoru saop!tio Zdravko Isij:tnov, pcmioncr iz Novog Sad11.
171Magda Simin-Bolan, •Dok vi!nje procvetaJu•, Novi Sad 1958.
str. 69. 138.
"' Isto.
D. Jcli<! 161
Tok?m zime 1943/44. davale su vel! i samostalne priredbe sa
obav~zmm •vrapcemc, skc¢om, usmenim novinam:~, rccitalima i ba·
lctskim tafkama.
Sve osu~cnice .~inile su jcdan ekonomski kolcktiv, prcko kojeg
se sva spolja dohiJCna hrana ilcgalno dclila.
Jevrejke, polititke zatvorenice su 22. VI 1944. prebacene prvo
u budimpc~tanski zatvor, Kchanju, a odatlc 23. X 1944. U Kama-
rem, da bi onda poput bczbroj politi¢kih krivaca p~le dugu
i mukotrpnu odiseju po mnogim logorima u NcmaCI.:oj. Gotovo
sve su live docekale kraj rata. Jcdino je Zora Rako~i umrla od
iscrpcnosti odmah nakon oslobodcnja.
XI
KA2NJENICKE RADNE JEDINICE POLITICKIH OSUDE..~IKA
Negdc od prvih septcmbarskih dana, pa do srcdine oktobra
1942. potcle su po svim madarskim zat\'orima vrlo brze i energii:-ne
mobilizacijskc pripreme, kao i sama mobilizacija politic!kih osu·
dcnika, za kabtjcni~kc radne jcdinice na lstocnom frontu.
Kopacitcti kaznionica, kako u mati¢noj Modarskoj, tako i na
okupiranom podrucju bill su krcato prepuni politickih zatvorenika
I lzlo!cni ncprokidnom fizi¢kom pritisku sve novijih osudcnik:~,
kojc jc ncpres.tano upu~ivoo stalni polcrctni sud madarskog kra·
ljcvskog gcncrnl~taba. Za razre~avanje takvih problema okupatoru
se vc~ nudilo bogato ncma~ko iskustvo. Na drugoj strani sve vi~
madarskih vojnika bilo je upot.rebljavano na frontu za tzv. ne-
bora~ke i •prljavc• J?Oslove, .kao ~~~ su .kop~njc ~0\'0V:I, izgra~ja
zcmunica, postavlj'!nJC i ra~~~-~~vanJC mlll;Sk1h ~lja,_ trans~rt ~ sl.
Zat\'Ori su bih svc krcoiiJI a front JC traz1o )Jude tiJl ilvot
za vladaju~c madarsko dru~tvo nijc prcdstavljao nikakvu vrednost.
Svaka takva smrt za nj ih je hila dvostroko korisna.
1z sada pristupafne nrhive hortijcvskog gencraBtaba mogu
sc priblilno -tafno ut\'rditi motivi, tok i drugi clcmcnti koji su
uticali na upu~ivanje politiCkih osudcnika i Jevreja u kainjcnicke
i radne jcdinice.101
U dokumentu madarskog kraljcvskog domobranstva br. 32334
br. 1. V VKF od 24. III 1942. g. govori sc o na~inu i izvorima
mobilizacijc vanrednih radnih jcdinica za Istocm front. Pored
nirce ministarstva unutra~DJlh poslova za 1.475 hca 1 dr.) ·kOJih JC
,,. Kaosai Elck, oFcgyvertclen lilllak nz aknam~wkon lc, Budapest 1962,
str. 511-SU.
162 D. Jell~ D. Jelic 163

ukupno 14.269. Tu su zatim i politil!ki osudenici - uglavnom 9. ~ Jevrc~~a ~ko ne sme da govori. Ponovo I ozbiljno treba
komunisti koji su evidentirani po mestu sudenja: obuctll 1 upullll hri~can5ki rukovodcei sastav da se s Jcvrcjima
mote govoriti samo u prisush'll svcdoka, na udaljenosti od tri
I Korpus 100 lica "'!el;.t·. Ko. u tom. pogledu pogre~i •.treba ga prerna postojecim
II 315 .. dtsctplinsktm pravtlima dvostroko kazniti a ko to ponovi trcba
III 137 .. ga zapisni¢ki saslu~ati; ' .
IV 92 .. 2) Jcvrcjin mote i~i samo srcdinom pula dok rukovodstvo
v 1000 " - teritorija okupirane Backe ide trotoarom; '
VI 419 .. 3) Jcvrejima je dozvoljcna poseta roclaka samo jcdnom me-
VII 166 .. socno. U obja~njcnju je dodao da oni i tako ostaju samo par dana
vm 1940 .. - teritorija okupirane S!ovacke prl regrutnom centru;
IX 7315 .. - teritorija okupirane Rumunije 4) Pakote Jcvreji ne mogu primati;
51 Trcba ustrojiti strogu cenzuru pisama. U ·t om pogledu po-
Svega: 11484 osudenih politickih krivaca ~tari su vc~ dobili uputstva i s ·njima trcba odmah stupiti u vczu.
Trcba oncmogu~iti civile, kako im nc bi ncsto pro~\·ercovali , jcr
jc sigumo da ce, prcko tudih adrcsa, njihova rodbina organizo-
Nadalje, u ovom dokumentu se navodi da ovai urel!lcd oo- vati vezu;
tencijalnih pripadnika kainjenickih radnih jedinica obuhvata samo 6) Jcvrcji nc mogu kupovatl u trgovinama;
madarske drtavljane i pojedince sa dvostrukim drlavljanstvom, 7) Jcvreji pri scbi mogu imati naj vi~e 50 penga;
izmedu 18 i 42 god. starosti. 8) Ne mogu pusiti, jcr prcma izdatom narcclcnju, ne u~estvuju
Elek K:u·bi, poznati savrcmcni madarski hronicar II svetskog u obezbcclcnju vojnim cigarctama. Dnevno novcano slcdov:mje
rata, u svojoj obimnoj hronici o vanrednim radnim jcdinicama mogu iskoristiti samo za nabavku srcdstava za odr.lanjc Ji~ne
izmcdu ostalog tlavodi:••• •Od 1939. do 1942. pojcdini rcfcrenti higijcne.
u Ministarstvu domobranMva .j Ministarstvu .pravde dobrovoljno Ujcdno, -uz licnu odgovomost stardina, treba putcm li~nih
su ulagali mnogo truda da formalno uoblicc i zakonski obrad.:: prctrcsa oncmogu~iti Jevrcje da pro~vcrcuju duvan i cigaretc na
obavez.e svih onih lica koja se po postojeom zakonskim odrcdbama okupiranu tcritoriju Ukrajinc, jcr se, na primer, 1amo za 100 ciga-
tretiraju kao Jev.reji. Tako su nastala mnogobrojna nare<lcnja, rcta moze dobiti jcdan persijski h ..'Pih iii klavir.c
uputstva za ncposrednu upotrebu. Ali sva ta dokumenta su postala Ovo su hila najstroia uputstva. Murai jc i daljc upuCivao
besprcdmetna, onda kada su pocetkom marta 1942. g. zapovednici na cinjcnicu da su vc~ s prolc~a 19-l2. G.~ine mobilis~ne c!isto
regrutnih centara dobiH usmena naredenja o nacinu postupka sa hriScanskc jcdinice, ~to se odnostlo na pohttcke z:rh·orcmke. . .
Jevrejima. Svc ove mere navodi Karsai, rauadcne su na osnovu hem~
Na savetovanju u ~tabu I korpusa, general-major Horvai Artur, sugcstija i uputst~va samog Hor tija, prilikom priprcma .za mobt-
koji je predsedavao skupu, najavio je da je pripremljcn nacrt lizaciju 11 madarske armije za Istoeni front. Maclarskt kon.tr:'·
mobilizacijskih predradnji o mobilizaciji, po5cbno jcvrejskih i po- rc\'Olucionami poredak je s prolc~a . 194~. god. ponovo ucmto
sebno hri~Ca:nskih radnih jedinica. On je .prisutnim licima davao 1.aokrct u onom pravcu odakle sc s Jescm 1919. god. ~kr~nuo.
uputstva kako da obave prcdvidene 'Predradnjc, s tim da bi se sve Tada je Horti 'Prilikom osniv:mja nove maclarske a~tJC .tzdao
ove mobilisane jedinice, kroz 4-5 dana, odnosno najdufe za 7 dana naredcnje da iz nje trcba iskljufiti ~r~anizovane . radntke 1 •ne-
uputile na front.« poverljive elcmcntc•. On to ponovo. fmt 1_942. godme. . .
0 daljem toku ovog sastanka kao i o njegovim zakljuccima, Jedan drugi savremcni madarskt hromcar, B tvan Nemcskurtt,
govori generagtabni potpukovnik Lipot Murai, na saslu~anju po~to u svom najnovijcm delu o propasti II maclarske ~~ije, na !Jonu
je kao ratni zlollinac bio zarobljen i izveden pred narodni sud.•• januara 1943. godine.'.. tvrdi da je fitava ova armtJa svcsno 1 pcr-
•Posle ovoga nas je Horvai najozbiljnijc opominjao na na~n fidno frtvovana, 1 to pre ncgo !to je upucena na front.
postupka sa Jevrejima, a fija se su~tina svodila ne slede~e: ,,. /tlemakiirly Istvan, •Requiem egy h~dscregcrt•. Bud~~Ll972A. Pi~c
· · kn 'i~;U provi~Ci postavke: n~ str. 231 on P'""' • nntJil
••• Isto. ~~k~ 1 ~tit:~Jufron{ 1 ond:l J<ad:a su hortijevci v~ Zl'lllli da Je to su~no,
•• Isto.
164 D. Jeli~
Sredinom okotbra 1942. ve~ina politi~kih osudenika iz Subo-
tice (72), kalofunskog zatvora (72) i segedinskog zatv?ra (~8) pre-
ba~ena je marvenim vagonima u malu madarsku varo~1cu K1~kere~.
a odatle su na isti na~in 24. X 1942. preko Copa, Lavova, vag~
nirani do Starog Oskola u Ukrajini, i odatle pe~ice upu~cru
u pravcu Dona.
Ni o~tra -r uska zima koja se spu~tala do minus 40"C, ni ovi
bcspo~tednim ratom izazvani ~~lo.vi u .u~j.inskoj niz.iji, . ~isu
bili ono ~to ne bi mogli savladatl ov1 mladi Ijudi. Ono ~to JC DJlhov
poloiaj tinilo nemogu~im proizlazilo je iz neljudskih odnosa, koje
je prema njima nametnula madarska soldateska.
Mnogi od pratcCih vojnika i r~nih podofici!~ su im otvo:eno
nagove§tavali njihovu zlosre~u sudbinu, govor1h lm da su Lzva:
deni iz zatvora kako bi ih na frontu uni~tili, i kako ~e se na taJ
naon ispravili gre~ka ~to ih jo~ 1941. iii poc!etkom 1942. god.,
aludirajuCi na aracijuc, nisu sve likvidirali. •Ni jedan Jevrejin
i komunista ne sme da se vrati fiv Icutic - bio je moto ovih
neljudi. Onaj zloglasni potpukovnik Mural im je Jasno stavio do
znanja da za njih nema povrntka s !ironia, dok im i jedan od
poverenih !judi bude i iv. Prilikom isprataja 401. kainjenic!ke tete,
u Nadkati, ono ~to im je Murai rckao nije bile ohrabrujute: 1. .
aSvi vi imate pondto na savesti. Madarski narod trcba ~istiti
od ovakvog, varna slicnog ~ljama, koji je ncprijatclj ~e domovine
i ,koji je u dosluhu s na§im ncprijatcljima. !ziti tete u Ukrajinu
i tamo cete raditi. Kuci se samo onaj moze vrntiti koji po~tcnim
radom opere svoje greskec. Onda se okrenuo stardinskom sastavu
i, u prisustvu radne jedin!ce, cekao: aCuli ste ko su ovi ovde.
Varna su povereni. Ako idu negde s varna, oni mogu iti samo
kolskim putem. Ovo nisu ]judi, vet iivotinje. Nemojte imati sa·
ialjenja prema ·n jima. Kad dospete u Ukrajinu, okitite njima dn·ete
pored puteva. Vesajte ih redom. Vcliku uslugu tete time u~initi
domovini i toveeanstvu.c
U stcnogramu magnetofonskih izjava bivsih pripadnika kafnje-
ni~kih jedinica {u daljem tekstu - stenogram), od 14. XII 1960.
uzotih u Pokrajinskom komitetu KPJ u Novom Sadu, je do ·naj·
sitnijih dctalja, faktografski i psiholo~ld izralcna sudbina bafkih
politi~kih zatvorenika u Madarskoj, kao i Jevreja koji su uputeni
ali zalo ncizbeino jer je to bila od Ncmaca narmtnuta lrt•·a. Nisu ovu
nnniju poslali da pobcdujc, v•'<! da u inlci"C'Su politi~kih ciljL'Va lskrvavi .• •
1 sada tc n:un biti samo ud:lta k da motrimo na do~a<lajc, da se pred:ljcmo
~pekulisanju, cdc tc biti pobedni~ka strana I kojOJ <Ia se prikljucimo . .. c
Na str. 32: •Vcliku politiku 1 stratcgiju trcba da prcpustimo velikim
sitama .. . • Na str. 24: •Oni I reba da nestanu na SOVJCiskom fronlu koji
su kod kutc najpodcsniji za izvo<lcnjc rcvolucije.c
u1 Karsai E.lek, NO, str. XVII-LXV.
D. Jelit 165
na rad na 1st~ front. h: te prilic!no obimne materije, od prcko
300 kucanih strana, navodi se ono ·najneophodnije.
Njihov 'Put prcma frontu pratila je te~ka, hladna i sncfna
stepllka zima. Konji su propadali. Ostali su bez zaprcga. Morali
su naprcd. Ono ~to 1lisu mogli konji, morali su oni, uprezali su se
u amove I vukli I gurall kola. Na ovom putu nailazili su na pre-
dele koji su danima hoda bili prekriveni dcbelim i smrznutim
sncgom. Kada nije bilo metave, zimsko sunce je neprekidno sijalo
a blj~ta\·i kristal~ici snega .su se presijavali i ubita¢no rasipali
ultraljubi.:aste zrake. Prct-ila jc opasnost od oslcpe, ·trebalo se od
toga braniti.
Kada ·bi uvel:e dolazili ~o kona~gta, vojnici su ih terali van
naselja. Nisu smeli da ulaze u scljafke lcuce I da ~e zagreju.
Zavlac!ili su se pod neku slamu a ~talc su bile n3jveCi Iuksuz.
Jednom prilikom, jcdan od njih nai~30 je usput na uvczljaj slame.
1\Jislio jc dace mu to dobro po~luliti da nc bi morae !dati na goloj
I smrznutoj zcmlji. No, onda mu je pri~ao jedan hortijcvski po-
doficir, oduzco slamu I propratio udarccm nogom rcl:ima: aOvo je
za konje a ne za V3S, konji su mtm potrebniji nego vi•.
Hrana je bila viSe ncgo lo~. Njihova sledovanja otvoreno su
prisvajali straJ.ari. Hranili su ih otpacima i vecinom razvodnjcnom
supom od mlevenog gra~ka. Dok su imali hlcba u rancima, jo~
su se nckako nosili s gl3du. Ali taj hlcb je bio smrznut, morali
su ga razbijati sokirama I pijucima, zatim razmek~3vati svojim
telom, pod odclom, pod pazuhom, I ta~o jesti. Da nije ~ilo stv3ri
koje su menj3li sa sovjotsk!m stanovm~t~om za..kro~par, br:a~no,
mlcko, ho i njego"og solid3mog s3csctanJ~ sa DJlh~~'l.rn pat~J3ma,
oni ne bi mogli fizilki da izdrle napore koJ!ma su b1h !Zlo!cm.
Na pomoc od Iokarskog i drugog medicinskog osoblja ni.s~
mogli ratunati, a ono malo lckova. ~to s.u p~ .polaska soborn nos1h,
oduzeli su im vojnici. Ukoliko bt se J3VIJah za lekar~~u J??mot,
dotckivali su ih udarcima. Lekarska za.klctva se na nJth mJ.e. od·
nosila. Govoreno im je da nisu doveden1 ~a fron~ da se. Jete 1 1zle;
1.avaju i da za njih nema bolc.sti, te da J.e sasvtm .svCJCdno d~. h
te umreti danas sutra iii bilo kad. Pa 1pak, nek1ma se pruz1Ia
rilika da povr~meno korumpiraju~i l prateti S3stav, donckle
~lak~aju svoj polofaj. Znalo se da im je komandir ~ete. 1;1 Kgker~~u
primio od :roditelja Lea Akorhalta, iz Sombora, pnhc!no v~I;ku
svotu od 10.000 penga, pa su straiarl Som~:ce ~k _pu§tah •. ~
grad. Takode su sc na putovanju prcma .~Jima bolje odnosi11.
Medutim ti isti straiari iskoristi~e prvu pr1hku da se te obaveze
na najprijaviji moguc.i natin oslobode.•..
111 Stenogram povr:ttnika politi¢kih osu<lcnika S3 Istocnog fronua,
$ll':lna 55.

166 D. Jcli~
Na kraju tog mukotrpnog puta, ne!!de pocetkom novembra,
stigli su u zonu fronta, nn Do~. Rasporcdeni ~ i .poceli ~!1. rado~.
Na rad su izlazili noeu. Bio JC -to posao kOJl mko ozbUJno niJC
shvat:10, pravi •Sizifov posaoc. Ako je ncko mogao za jcdnu noe
da iskopn krampom 5 em duboko, kao gran it l!vrste smrznute
zcmlje, onda je to bilo mnogo. Neki su prenosili i postavljali p~
tivtcnkovske jclcve. I onda, da li prve iii druge noei, po dola~ku
na liniju fronta, oglasilo se sa •drugc• strane, iz jakih zvul!naka
prcma njima;"• •Draga braco, politi.::ki zatvorcnici, predite u na~c
redove, uzmitc oru!je u ruke i njime -sc boritc protiv fa~istifkih
zavojevafa.•
T3j dogadaj je na demoralisane i fi1.Jcki iscrpcnc bafkc. poli·
titke krivce delovao kao mclem i ~k. Nckako samo po scb1, po-
novo se mcdu njima nametnulo pitanje bckstva. I do sada su b:li
preokupirani raznim moralnim iskusenjima i dilcmama, a pre
svega pitanjcm moralnostJ bekstva, koje je ·h ilo jedino njihovo
individualno i kolektivno re!cnjc.
Jo~ od polaska iz 7.atvora bekstvo je za njih, a i za mad:~rskc
vlasti bio osnovni, ako nc i glavni psiholo~ki podtckst, pri njihovom
izlasku na liniju .front:~. l"kollko je za prvc 'lo bio jL-dini smisao
i rezon, za druge jc hila osnovna prcokupacij:~ i svim pa i najdra-
stifnijim sredstvima na.~tojali su to sprctiti. S\•aka prilika jc isko-
ri!lccna da se kllZnjcnicima stavi do znanja da cc se i sam poku~aj
bekstva ·ka2njavati dcsctkovanjcm jcdinice. Iz navedcnih rw.loga
stav rukovodstva svih kafujenifkih jedinica jc bio istovctan, 7.3·
pravo jedino moguc i Jogitan: uzdrtati drugove od pojcdinafnih
bckstava. Bekstvo je osnovni i kr3jnji cilj i svrha svih ka7.njcnika,
ali -samo i iskljucivo kad to bude omoguccno vccini.
I dok se u njihovoj savesti, pored ostalih, odvijala i ov3
surov3 psihodroma, u vazduhu jc visila vclika sovjetska protiv-
ofanziva. To su oseeali i nj1hovi l!uvari. Neki su n3prosto izgubili
svaku tjudsku dimcnziju. Iskoristili su sv3ku priliku da sc iz;vlja·
V3ju na osuclenicima. Nehda, a najtes<!e je povod da se neko ubije
hila i .!lal?bitnija materijaln3 korist. Pn•a znva je bio Lajo~ S'rte~.
JevrejJO IZ Balke Tapolc, clan rukovodstva kaJ.njcnitke fete, kog3
su in3ec imali na zubu str.dari. Sirtc~ se slabo kretao, imao je
ravne tabane.'" Noge su mu promrt.lc i nije mogao dalje da ide.
too Stcnogram, str. 66-79. Isto tako je pozru~to iz drugih istonjskih
izvora da je sovjctska obavcltajna slu:!l>u, na osnovu podataka koje je
dobijal3 iz SV'..jcarske, imala stnlno u vidu celokupnu tcku~u aktivnost I
promcne u radu ncma~kog gencral~taba, k.ao i podatke koil su sc odnosili
nn kretanjc svih j cdinica prcma lst<Xnom frontu, od najkrupnijih pa do
bataljona. Ti podaci su sc, Jzmc4u ostalog, koristili za vodcnjc ps1holo~ko~
raJa. Zna se da su II mctodi kori~cni na frontu Drugc madarske armiic.
- Navctll!ni podacl i7. d cla •Dora javlja• od Sat~dura Radoa, Rijcka 1972
••: Steno11ram, str. 59.
D. Jell~ 167
Pao je u sneg. To mu se dc$ilo vee nekoliko puta. Pritrtalo je ne-
koliko/ratL.,;th vojnika koji su pofcli da ga -nemilosrdno ud3raju.
Honvc kr~mar iz Kgkcrda polomio jc kund3k udarajuCi Sirtch.
Ali ovaj viSe nijc imao sna;;c d3 sc digne sa sncga. Drugovi su mo-
lili stra:tare d3 im dopuste da Sirte~a -poncsu, ali ovi na to nisu
prist3jali. Tada jc Laslo Vilhclm ponudio pratceem vojniku svoj
rutni sat jer .ic primctio da ovaj fcsto zaglcd3 u njcga. Vojnik
je UZl'O 531 i dopustio da ponesu Sirtcs3 do prvog n3Selja, gdc se
k:llnjcnicka jcdinica zadri<lla. Mcdutim, to jo~ nije bio kraj Sirte·
~cvim mukam3. On3ko iznemoglog i izubijanog vojnici su ga po-
vcli, n3vodno u ambulantu. Sirtc~ jc vee bio u agoniji. Je1.ik mu je
natek:~o, a u bunilu vise nikog nije poznavao. Posle kraccg vremena
vojnici su sc vratili i saopstili d3 su Sincb morali da ubiju jer
jc tobofc poku~3o da bdi. .
Samovolj3 ''ojnika i ubijanjc politifkih osudcnika se nast3v1la.
Pri preno~cnju nogara 53 bodljikavom,,ticon:' ubij~ je S~nd<?r
M3nhajm, lcvrcjin iz Novog S~da. Gla,·m. mo!!v za ~btst~·~ b1l~ JC
njegov3 kn:nen3 bunda, koju JC posle prJSVOJIO nck1 vojmk Rtgo.
Zbol! iz,-rsnc, ko~om postavljcne bunde, ubijen jc od stra2ara
Tibor Kaufman, Jcvrcjin iz Subotice. Rekli su d3 ~a j~ ruska ~ra­
n3ta pogodil3.' .. Lajo~3. Krish3bcra: takocl~ Jcvrcjma rz Sub_oucc,
ubili su str:ll3ri zbog OJCI!O\'Og kv3htetnog 1. ·top log pulovera I _d_ru·
~ih St\·ari koje jc imao u rancu I k~je ~u om f!le~u!>Obno podehh.••
Sandor Grinberg ·it Suboticc, u OCaJanJU, sk~1o JC u p:azan buna~.
Grinbcr~ ic to -u~inio jer mu je to n3rcd1o naredmk Kov3~ 1Z
Scksarda. buduci da mu Grinberg nije htco pokloniti S\'ojc krzncn~
ruk3,·ice. No, u bunaru nijc bilo dovoljno '·ode ,te su 1!3 drugo~1
jz,'Ukli n3poljc. Vojnici su ·tad3 Grinbcf1!3 n3tcrah da s~. san:' obes1.
Saniletski podo£icir Setcnji ubio je Lasl3 Sant3, JcvrcJma IZ Som·
bora.''" ·
Bilo JC j drugih ncvolja. Vi~ pula, dok su -kop3h rovove, crvc-
noarmejci su 03 njih otvarali vatru sa d':?ge ~trane Dona. Je~~n
metak je J:~Uc ranio Lasl3 Bokora, Jc\TCjJOa tZ Son:'bor:a, ~ok
jedn cirug3 grup3 zatvorenika kopa13 rov, Last~ VJihelm .JC s ~­
r
t · 3 krampom ud3rio u minu. Ona je eksplodJrala, r3nJeno Je
,.~l;odrugova mcdu kojim:~. Laslo Vilhelm I Andra! Lang. . . .
Sve te muke podnosili su vrlo te~ko. ~no ~to su do~tylJaval~
bilo ·e te-lc od sv3kc osudc i Z3tvora. Vctmom 6U .to .~JIJ !fllad~
l"udi! u 451. kaznjeni~koj jedinici iz_ Ba~ke gotovo 1 .~nJe b1lo ~·
·~dno 53 bilo kakvim revolucion3J?llm 1_skust~om. ~JJhov p~rtJJ·
\ · ~o·evski iJi l!:~k jcdnost:~vno sunpatJzcr.;kJ sta! 1 ~radn.1a sa
~~p~rd kret~li su se u proscku izmcdu dva i ~est mcsec1. Ond3 su
,.. Stcnogram, sJr. 81.
,., SSJcnogram, ssttrr. ~~·I M Bcljanski, ND, str. 133.
,,. tf!nosrarn. • '" ·
168 D. Jell~
ih pohapsili, osudili i odveli u taj ahladni krematorijum•. Jedno-
stavno nisu bili pripremljcni za sve ovo.
I onda, noeu 415. XII 1942, jcdna grupa od njih 15, mcdu
kojima su bili Jcvreji Julije Drasinover i Ladislav Kon iz Sombora,
Laslo Fi~cr i Mirko Han iz Suboticc, i Mirko Kati~ iz Novog Sada,
prcbcgla je preko zalcdcnog Dona.
R"J'rsealije su bile brze i drasti~nc. U sclu Grenjatc, kod Vo-
ronjehl, 5. XII 1942. dcsetkovana je 451. ka7.njenicka jcdinica.
Izmedu pctnacstorice streljanih ·bili su slcdc~i Jc\'Tcji: Leo Akcrhalt
I Laslo Bokor iz Sombora, Naf.tali Vinklcr i Laslo Gusman iz Su-
botice, Niksa Morgen~tajn i Gustav Verbcr iz Novog Sada.
Ncsr&a svih njih jc .bila u 'lome ~to su im izglcdi da pn:Zivc
bili vrlo mali iii nikakvi. Madarska vojska je isla za tim da ih
fizitkim naporima i ;dostavljanjem unisti. Oni su ih sistcmatski
fizitki i psihitki rastapali, drobili i topili. v~ su bili na krajnjim
granicama svojih mogucnosti, i da su jos jedno kratko vrcmc
du!e ostali, stvamo bi svi skupa stradali.
Onda jc doslo do proloma. U nastalom haosu oni su bili najta·
nja i najslabija karika u scnci vclikog pora1.a II madarskc llrmijc
i neizdrlivih sibirskih hladnoca. Na povrilinu su unutar potutL'fiC
armije izlazile podsvcsne, rasnc, klasnc, krajnjc sovinistiekc strasti.
Pogromi I samounistcnja svake vrste nalazili su sc na svakom ko-
raku. Bila jc to u pravom smislu dzungla bcz ikakvog 1.akona i
rcda, u kojoj su ncstajali i komunisti I Jcvrcji. Najizrazitiji primer
tog stanja jc Dorosi~. u Ukrajini, tamo se tl jcdnom kolho7.U pri-
kupilo vise od 700 pripadnika radnih jcdinica - govori u svojim
sceanjima Vilmos Nad, tadasnji madarski ministar rata:'.. •Na
tavanu jcdne ~talc su ih ~mt:stili. Najv~i dco njih jc bolovao od
pegavog tifusa. Noeu se scnik zapalio i iz uhtrcnog tavana, kao
goruce bakljc, skakali su nesrceni pripadnici radnih jcd:nica, da
bi se spasli smrti u plarncnu. Ali dole ih jc docekala mitraljcska
vatra. Kasnije je rcceno da je gorucc !jude trebalo postrcljari, kako
se od njih ne bi zapalile ostale zgrade imanja. To jc za njih bilo
~cnje pohlra. Naravno da je zgrada do tcmclja izgorcla, a unutra
su gorell i u strahovit·im mukama umirali ncsrocni pripadnicl 'r.ld-
nih jedinica.• Put njihovog stradanja bio je rclativno kratak. 17.
madarskih zatvora su krcnuli sredinom oktobra. Na front su sti·
zali tokom decembra, ncki i na sam dan sovjctske protivofanzivc,
sredinom januara 1943. Sve se sv~ilo 1okom januara 1943, kratko-
trajnom, scdam dana dugom agonijom, zapravo onolikom, koliko
je trajala occkivana pobedonosnn ofnnziva Crvcne armije.
Bilo je 1 srccnijih i izuzctnih sudbina. Jcdnoj od njih pripada
Robert Vajman, Jevrcjin iz Novog Sada:'" •Nakon ~to sam radi
111
'"
.Ncmeskiirti, !liD, str. 193.
Steno~;r.~m, str. 100.
D. Jcli~ 169
prcmnlina dospco u bolnicu, uspco sam da zabilSurim da sam
Jevrcjin, l::ak sam :tadobio pm•ercnje nekog popa.• Vajman jc intc-
ligentan, .promucuran i snalazljiv. On sc savrileno koristi pojcdi·
na~nim i op~tim slabostima madarskog dru~tva, pogotovu ncintcli·
gentnc I sujctnc madarskc soldatcskc. Tako sc probio do svog
rodnog Novog Sada, prcd kapije ·partizanskc Fruske Gore. Mcdu-
tim, to jc vrcmc kada je u Novom Sadu bio vrhun:~c krizc NOP·a
Batkc, ncposrcdno nakon ~to jc obcscn Toza Marko\•ic. Ali i vre-
mc pod uticajcm ncposrcdnog madarskog pora1.a na Donu, k:lda su
madarski politicki vrhm·i ralmatrali mogucnost pomilovanja Tozc
Markovica,"" vrcmc nastanka njihove klackavc politike. Vajman sc
probio do Novog Sada, ali nije mogao da ·prodc i poslcdnju prc-
prcku, Dunav. Gdc god jc zakucao na vrata, nisu znali da mu po-
mognu, iii mu jednostavno nisu vcrovali. Takva su uoslalom tada
hila vremcna u Backoj.'N On nije imao drugog izbora nego, kako
sam killic, •vratio sc u Ki~kercS , odatlc u subotioki zatvor, pa u
~cgcdinski T.at\'Or •Cilagc.
XII
NEISPUNJENJE NADE
Velika ,;o\•jctska ofanzi\·a od j~~uarll: 1943: ko~ Vor:~mjc~ Z3J?C-
c:ttila jc ~udbinu 11 madarskc armlJc.Ah samH~ urn OIJC i 1spurula
nade svih onih jugoslovcnskih I ostahh komumsta kao I obcsprav-
li~"'lih Je\Tcja i Srha koji su u prisiln~~ radni~ jcdini:a~a d_ovc-
dcni kao robo\·i na liniju fronta i lcoJI su SVOJ spas occk1vah od
O\'C ofanzivc.
Na kraju ovc ctape njihovog hoda po ~ukam;~· _mora _sc !staci
da su izvanrcdno tdkc uslo\'c, ugla\'Oom 1 u vccmt prc'-tveh tak
i SO do 90qo njih, I to zahvaljujuci pre svc~~ vise nego. kratkom
trajanju njiho\'o:: bora\·kll n:~ mtnom 'pDdr:ut.!u. ~sto tak?• ~ tom
smislu mnogo im jc Bla u prilog pomoe koJU ·~ JC s rctktm ~
cima ncscbitno I ldu~no pruzalo Jokaln_o s~\'J.ctsk~ 1~anovmstvo,
narotito u poglcdu ishrane, sml!~laJa pa 1 prtkO\'~nJa. . . .
N.1 slican nacin, nakon b;vesn~g pl_'?vcrayanJa, natla~t~l su na
\rio dobar prijcm oni na~i drugov1 koJI _su Jo~. u po~d.m1. f:on~!
uspcli da se problju u ncku od 53 so\'jctsklh parttzanskth Jcdimca.
,., Dr J. Mimi~. Gori~n1ak ~ilozorskog rakultcla u ~· Sadu, kni!K~
XIII (1970): oNeka ptlonja slr3lcgiJe I lakllke NOP·a u Ba~koj 1942. gothnc
1 prvoj polo\·ini 19H. godmc-c, str. 250.
,.. Stcno(lr.lm. str. tOO.
:: ~:~~~v7..:o•·it, .Ra.mc ut. r.!Jl•c•, Novi Sad 1972.
170 D. Jelic!
Pri fonniranju rne~ovite jevrejsko-ka.Znjenicke Tadnc cetc
482, u Saro~pataku, jula 1942. godine, u njoj je bilo 150 Jevreja i
oko 120 politick! nepo<!udnih lica. Medu ovima i Miklo§ Engler,
Jevrejin, pravnik iz Subotice -(zet Majer Otmarn). Tada je medu
politickim pripadnicima cete fonnirnno jezgro opolitickog rukovod-
stva u kojcmu jc od Jevreja bio Engler.'"
Ta grupa u kojoj se nalazilo ~est pripadnika ove rndnc cctc,
medu njima i Engler, 14. maja 1943. bczi u ·partizanski odred •Der-
tinski• gdc su rasporcdcnl kao borci. Engler jc svc vrcme boravka
medu sovjetskim partizanima vodio dosta iscrpan dncvnik, koji je
do danas sacuvan, i koji je novosadskl hroniear Stevan Vrgovic u
svojoj hronici u izvodima objavio.
Po Vrgovicu je •U sovjctske partizanske odredc prcbeglo 350
Jugoslovena, odnosno 238 Bacvana. I Vrgovic i maclarski hroniear
Fcldcs Pal,' .. od bcgunaca Jevreja poscbno navodc samo jcdnog:
Nikolu Englcra (Miklo~a).
Svi ani pojedinci koji su se prebacili na stnmu sov,ictskih par-
tizansklh jcdinica su brzo zbog svojc hrabrosti, snalafljivosti, po-
stali rukovodioci i dobili cinovc ; odlikovanja.
Susrcti sa rcdovnom vojskom, kako jc vt.>C koja grupa politic·
kih osudcnika iii pojcdinaca na njih nailazila, paste sloma madar-
skog fronta, uglavnom su bili- po~to su objasnili ·ko su- manjc-
visc topli i srdacni. Na ·primer, jcdna grupa jc bila vrlo lcpo pri-
mljcna ad tenkista, koji su bili obavdtcni o idcntitctu nasih dru-
gov!l, te su ih opocastili najboljim ~to se kod njih zatcklo. Neki od
nasth su poskakah na tenkove, dobili automate i sa sovjctskim
borcima poSli na Nemec. Na, ubrzo im je oruzje oduzeto. Go\•orilo
im se d~ s~c~~aj~ malo_da se vidi ~~~ cc i gdc cc sa njima. Koliko
sc zna, JC~mt Jc b1o Den Laslo, JcvreJm iz Subotice, koji se u rodni
grad vratto sa sovjctskim jedinicama koji su Suboticu 1 oslobo-
dilc.'"
Jed~~ df~!gi na§ _<!rug ovako opisuje svoj prvi susret sa crve-
noannCJCJma:·~ •P~1 put sam onda uglcdao sovjetskog oficira •••
~~ s'!'o mu obJasmh ko smo ·i !ta smo. On je izvadio ncku bclt.>f·
mcu 1 rekao nam na ruskom da oni znaju za nas l da smo mi ovdc
Sve_Je u redu, ida I~ znamo_g_d~ ~c naJaze ostall na§i drugovi. Onl
zn~JU da mora ~~-•h tma u bhzmt JO§ dosta.• Sledc~i susrct je ovako
pr1kaz~n: ·~ruth_ smo da ·idemo s njima i <Ia nam daju orutje.
Meduttm, om 1o msu htcli. Rekli su nam da smo iscrpeni od zatvora
'" l'rgo~it, NO, str. 135-133.
"" Stevan VrgtJvit. ND, str. 145: i Foldd Pal, •Pnnizan emlckck•, Bu-
dnpest !!nO. str. 2i9-·280.
. ·~ . Au lor se li~no sa njim tada sreo I r:ugovat:lo, lt:lsnija ujcgov:1 sud-
bma ntJC mu poznata.
tot Stcnogt:lm.
D. Jcli~ 171
l da idcmo nazad u pozadinu, da se malo oporavimo, pa ccmo tck
nakon otoga moci da se prikljul!imo rcdovnoj vojsci.•
J~dna nasa grupa je osloboilcna od strane partizanskih jcdi-
nica. Ovi su ih lcpo primili i odmah htcli da uvrste u svoje redove.
Mcilutim, naislc su rcgulamc opozadinske jcdinice, za unutrasnju
bl.-zbcdnost. Hili su to ncposredni i izv~ni organi monstruoznog
staljinistit:kog birokratskog sistema, jedinice kojc su izmcdu osta-
log ~uvalc t obczbcdivalc bczbrojnc, po SSSR-u razbacanc koncen·
tracionc \ogorc, u kojima su bili 1.atoecni milioni ncvino osudcnih
SO\'jctskih gradana. Pod uslovima II s~etskog rata, dco ovih jcdi-
nica .pn:uzco .ic na scbc ~itav sistcm organizacije, smcStaja i cuva-
nja milionskih masa neprijatcljskih ratnih zarobljcnika. Te jcd:-
nicc su prcuzcle od partiana i drugih frontovskih jcdinica na~c
druj!O\·e I poteralc ih kao obicnc zarobljcnikc do nckog od mnogo-
brojnih logora za ratne zarobl jcnikc. Uz put su ih tukli, maltreti-
rali. govorcci im da su fasistcki \·ojnici, koji su sc prcobukli u
civile: •llilo j~ momcnata na tom put11, pri~a jcdan od nasih dru-
gu\·a, da sam od umora pao i da me ncko nijc digao iii probudio,
ostao bib za\·ejan u sncgu. U toku dvodnc\"nog napomog marb
~\·ega smo jcdanj>Ut dobili hranu. Bilo jc slucajcva da su pratcci
vo.inici strclj;~li one koji su ?.aostajali, bL-z obzira da li su bill ma-
darski vojnici iii politicki osudcnici. U Iogar Maricansk smo stigli
~::otovo goh. S\'1: sto smo imali, ccbad, torbc, i sto jc u njima ostalo,
oni su sa nas poskidali. To su na taj na~in cinil!, kada bismo prola·
zili kroz nc:ko sclo, pozh·ali bi mdtanc i ·nas prisiljavali, cak i b:Hi·
nama, da adobrovoljno• dclimo svoje stvari.•
No, to jos nijc bilo ono najgorc. •Usred na~cg slavlja - kazujc
LjubiSa Popara, jt:dan od prcii\•clih, - izncnada je u sobu u~ao
jcdan o£icir sa nckoliko nutomati~ara. Stao ie nasrcd sobe i rekao, '-
bacivSi poglcd na nas - •S\'C postrcljati•. Bilo i~ pctnaest~~: ~to
politiHih krivaca ~to Jc\•rcja, lz\'cli su nas n:~poljc I ~stroJ•h po-
red jcdnog 7ida i otl•orili mitral,icsku \'atru. On.a ko mahm~lno ~a!'"
se bacio u sncg, na~inio mrtav. I tako ostao i1v. lsto to JC uctmo
I Marko Stcpanov. Kao bcz gla\'c pobcgli smo ·iz gomilc mrtvih ... •
Najtde je jo~ uvck bilo pred njima. Tuznu odiseju ovih l'?gora,
u mestu Hrcnovoj, ~itamo ~ m~gn~tofonske t;-tkc: •Sme~!cm smo
bili u jcdnoj crgcH. Tu nas JC btlo tzmcdu IS 1 _20.000 rnzm~ za~?­
ljcnika: Mat1ara, Ncmaca i Talijana. Tu m1s JC napala ~·dcm•Ja
pcgavca koja jc nakon dizcnterije uzcla tahog m~ha da .1c dnevno
kosila po nekoliko stotina !judi. Jo~ u~ck ncdovoiJna ~nabdevenost
ishnmom dovcln je do pojave k:ambahzi_TJa. Tako su Jednog n~
druga ub11i Talijam pri 7.ahvatanJU vode JZ bll!'ara I pros_to ga liv?g
rastrgli i pojch. Krajcm fcbruara 1943. g:>~tnc, ~a~a JC ve~ b1lo
oeiglcdno da sc na~c stanjc n3lazi na gramct oCaJanJa. uspch sm<?
da izdcjstvujcmo od upravc !agora pravo da se nama poven
172 D. Jelic
neposredno rukovodenje logorom •.• Ali I pored relativno uspe~nih
rezultata ispostavilo se da jc sve bilo isuvi~e kasno. Pcgavac se
stabiilzovao, buknuo i ustremio se svom !cstinom protiv nas. Ne-
moguce jc bilo s onim sredstvima koja su nam staj:~la na raspola·
ganju zaustavili cptdcmiju. Ona se narocito okomi!a na na.~c istak-
nute drugove. Tu su u tclkim mukama mnogi od njih pomrii . ••
Nakon dva mescca boravka u ovom Jogoru, 21. Ill 1943. pru!ila
nam sc ·prihka da se prebacimo u drugi, navodno bolji logor. Nas
osamdcsctorica od 308 politi~~ih osudcnika hili smo u stanju da
sc prebacimo u prvi transport. Na odredi~te nas jc stiglo fctrdc-
sctak. Ostali su pomrli od pcgavca, smrzavanja i drugih bolcsti. Tu
je pomrlo fitavo logorsko rukovodstvo •. ,c
•Ne secam sc t:~~no - kazujc naredna ispovcst - koliko smo
dana putovali od l\farlcansk:~, u tambovskoj oblasti. Ali. bilo jc
toliko stravifno da je to bilo gore nego kada smo s Madarima
putovali na front. Prvi i drugi dan smo nekako izdrtali. Treceg jc
zavladala panika i ·p rvi znaci •potpune dcmorali7.acijc. Jcvrcji su
prvi pofeli da zapomafu, da fitaju neke pogrcbne molitve I vezuju
se ne~im k~i~<;Vima. Cetvrtog dana pojavili su se znaci potpunog
rastrojstva 1 l.tvlanog sloma. Nakon s!cdcca 2-3 dana, jcdan za
drugim su umirali Ijudi ••. A putovalo se nckih 10-15 dana.•
Dolazak u Marlcansk opisuje narcdno kazivanjc: aBio sam
mcdu prvima koji su stigli 23. I 1943, u logor Marlcansk. U sl\'ari,
taj logor je bio jed:~n povcci prostor u ~umi, pod snegom. Bili smo
pustel_l.i u taj. prostor i mi smo 'POCcli da Iut:~mo po njcmu. Niko
nas lllJe nadztrao. Tamo smo n:~i~li na ncke zcmunice i tu sc sme-
stili i formirali grupu •..c
aMi tamo - kazuje slcdec:~ ispovcst - nismo ima!i nikakvih
higijensk;h uslova. Mi!ioni va~iju plazilo jc po nama. Ako smo htcli
da ih se oslobodimo, noeu smo lotili vatrc u na~im pceima i okrc-
cuci odccu iznad vatre, na taj na~in dimom I toplotom omamljcne
,.~ke padalc su u vatru. Dopu~tali su nam da lofimo samo suve
grane koje smo nalazili u ~umi. Bili smo bcz !~ega. Nismo lmali
nijednog ccbeta. Spavali smo na pcsku, na obicnim pri~cvima na
kojima su bile granc. Nismo imali ni nob nl ka~ikc, ni sckire. Ipak
smo se snalazili i nalazili nac!ina da dodemo i do sckirc, pa smo
nocu krisom gJj u !umu, sckli drva i na brzinu skrivali i lozili.
Kada je dolazila kontrola sekire su nam oduzimali I zabranjivali
da lozJmo sefena drva, ve~ samo otpatke. A zima je hila strahovita
takva da oni koji su !mali kot.nu obueu ponckad nisu znali da li j~
~a o~ koie, clJ:veta iii fclika. Kao politifki krivci nismo !mali
mkakv1h povlasttca, fak smo u nekim ttenucima hili gore <tretirani
n~~o ustaski .le~ionari i ma~a:rski oficiri i vojnici. Oni su uglavnom
bth u magac1mma, po kuhinJama. Oni su mali ko smo i na svaki
na~in su !clcli da nam naudc i napakoste ••.c
r\,
D. Jelic 173
Onda slcdi: oVeci broj je obok'O od tifusa i drugih bolesti. Tra·
zili smo od logorskih \'Jasti da nas tretiraju kao komuniste i borce
s:lVC~~ni¢~~ zcmljc. Ukazivali smo im da tu na njihove o¢1 umiru
!Judt. kOJt .:su pred k~asnim neprijateljcm u novosadskoj •Anniji•
1mali hcrojsko dr"~1l1JC ••• Na sve to su se u logorskoj upravi oglu·
~i\·ali, cinicki izvlacili oi pokazivali partijske knjifice .j sarkastifno
nam sc ubracali: •Ako 9te komunisti, gde vam je partijski bi!ct•.
Na svc moguce na~inc politick! zatvorcnici su truili izlaz iz
tog unistavaju~cg pak!a. Ncko se setio da pisu Jugos!ovcnskoj sck·
ciji Komintcmc u .Moskvi. Prcko nekih dcvojaka koje su radi!e u
ambuianti uspcli su da dodu do papira i kovcrata i po~alju ncko!iko
pisam.1, u kojtma su poku~Ji da objasne svoj polobj.
Po sc~anju jcdnog od autora tih pisama, jcdnom, nakon rata
jc drug Boiidar Mas!arit! :Zjavio da su oni u Moskvi dobijali ncka
pisma i da su se ~udili od.1klc su, I ko su ovi, navodno im je bilo
poznato da, scm zarobljcnika iz Pavcliccve Jcgije, drugih Jugoslo-
vcna u sovjctskim zarob!jcnickim logorima nema.
Na kraju, navodimo lz stcnograma onaj najpotresniji dco: •U
Marlt!anl>ku niti sc ikada brojalo, niti sc ik:~da pisalo, niti jc iko
ik:tda 7.nao ko jc sve t:~mo bio. Po nilSoj gruboj proceni, od januara
pa do apnl01 1943. godinc, kroz Iogar br. 64 u Marl~ansku pro~lo
Jc oko 12.00ll !judi. Od 'log:~ ako je pre~ivelo svcga oko 1.500 )judi
iii ncito prcko IO~e. Jcdan 7..:1 drugog smo saznavali prcko lic!nih
dodira, tako smo saznavali ko je ~iv a ko umro. I danas, pokuSa·
v.tjuci da n.·konstru1~cmo ovc dogadajc i utvrdimo koji su sve
tamo pomrli, tdko molcmo doCi do istine .•• Tamo su pomrli
Andro~s Lang iz Suboticc, dr Andra! FiSer, Tibor Scnbrun i Ladis!av
Kon iz Sombor01 i mnogi drugi•.
Na~ covck jc najce~ce bio osudcn na tihu i ncprimctnu smrt.
To ni je bilo od kurluma Ill uteta, \'CC od studcnl, rladi, izncmoglo-
stl l boldtinn. Uostalum, danas je dobro poznato koliko je Sta!jin
prczirao I za7.irao od ·k omunista koji su pali neprijntclju u ruke.
I na poslctku, kada onih dcsctnk iii manje posto ·pre-~ivclih od
pcga\·ca, skorbuta, h!adnoce, nisu pomrll, ne~to se vee! bi!o prome-
nilo. Dos!o jc narcdcnje da sc -prctivcli jugoslovenski politifki
krivci prcbace u togor br. 27 u Krasnogorsku, u okolini Moskve.
To jc u stvari bio logor u kojcm su dotnd bili sm~teni zarobljcni
ncmafki oficiri i generali. Jedna grupa na~ih ljudi sme!tcna je u
baraku u kojoj jc, dot:~d boravio fon Paulus.
Pohadali su scminare, kurs~.o"\'e. Bilo je to ono ~to su ocekivali
kada su ih odvodili iz maJarskih ;t:atvora na Istotni front. Mnogo
toga jc sada bilo i7.a njih. •Susrct koji su svojevrcmcno mnogo
ldcalilO\'ali - kako jc to jedan u stcnogramu na\'eo - sveo se na
onu Prozu koja je u tim okolnostima bila realna.•
174 D. Joli~
X Ill
JEVREJI U RADN[M JEDINICAMA, BEKSTVA I UKUUCIVANJE
U ORUZANE SNAGE NOVJ
KorHcenje robovskog rada Jevrcja imalo je vi~e za cilj, njihova
fizi~ko unistenje neg.o Mvarni rad, koji se obavljao uglavnom na
tri razlicita gcografska podrucja, a shodno tome i ·u trl razlicite
vojno-politicke l organizaciono-tchni~ke situacije, I to:
- na okupiranom podrucju Sovjctskog Saveza;
- na podrucju maticnc Madarske; i
- u Borskom rodniku.
Jct•rjeske rad11e cete na prinudnom radu na okupiranom
podrucju Sot•jetskog Save~a
U prvoj polovini 1942. godine, dopunom Zakona o narodnoj
odbrani, uvedena je u hortijevskoj Madarskoj radna obaveza za
sve •madarskoj kruni ncp<>Cudne narodc•. Ta odredba sc odnosila
i na okupirane dclove Vojvodinc - Ba~ku I Baranju, a odnosila
se uglavnom na Srbe i Jcvreje. Navcdcnoj radnoj obavczi podlcgli
su svi mu~karcl od 21 do 48 godine starosti. Do 1943. g. u radne
jcdinicc jc poslano i oko 4.000 .ba~kih Jcvrcja. Svi onl su bili ras-
poredcni po cctama od kojih je svaka brojala 200-250 !judi Tako
je u periodu od 1-3. jula 1942. godine jcdan dco ba~kih Jcvreja
pozvan u Sombor, gdc su od njih fonniranc radnc cctc: 105/5,
105/6, 105/7 i 105/8, koje su dclimicno popunjcne Jcvrejima a
maticnc Mauarskc i okupiranc prikarpatske Ukrajinc. Svaka ccta
se sastojala iz cctiri voda od po SO !judi. Ccte 105/7 I 105/8 su
potom odvcdene u Erdclj, zatim jc ccta 105/7 u scptcmbru 1942.
zajcdno sa ostalim jcvrejskim, srpskim i ·kalnjcnickim radnim jc-
dinicama upu~cna na rad u Ukrajinu. Ukupno je a Madarske bilo
upuceno oko 10.000 Jcvreja, od 1oga iz Ba~kc oko 1.500. Velika
vccina ih jc do kraja 1942. godinc tamo izginula. Od backih Jcvrej;~
vratila se kuci svcga nekolicina."' Iz Subotice Nikola Engler iz 482.
"'Autoru li~no ispricao o~e dog~aajc Nandor Glid, skulptor; 2. Jedno
od najpotrcsnijih literarnih swdoe:mst.:t~~ o tim dogaelajima ostavio jc za
sobom suboticki publicista D11/4 Ll•kal!, I sam u ono vrcmc prip~dnik kaf.
n)cnicke JCdinice. u potn:snoj istonjsko) reponaii •Policaj~tundcc, Jcvrejskl
alman:llt 1935-1956, s\r. 345, u ltojoj izmcau ostalog pi~c: aStigao s:~m iz
Dubna u nuc konacglc Dusk, po~IO me domobranska botnica, kao pnnud-
nq; ndnika, sumnjivog na mal~riju, nijc b1l~ \'Oijna primiti •• • Pre polaska
na•>ao s~m na z.:mljake ... U tvr.J~vi. •• U podrumu iza zara~lih rektak:a
nekada~njcg kazamata, srco s:tm dva prinudna radnika: novin:ua Fcnjvc~
i rabina Daj~. Lci:lli su na plcsnjiVDJ sl;unl, bledi kao vosak, posuti eire-
D. Jelic 175
mc~ovite jcv~cjsko-kalnjcnic~e cctc, kao oficir 2. jugoslavenske
tcnkovskc bngade, Laslo Den iz 451. kai.njeni~ke jcdinice kao po-
doficir Crvcnc armiic.
Robert Vajman iz Novog Sada, iz 401. kaznjcnicke i Marton
Ba~ iz cctc 105/7, uspcli su pod vrlo dramatienim okolnostima da
produ kroz onaj stravican haos i probiju se do Backe (Marton
Bas jc to ucinio sa konjskom zaprcgom kao kocija~). Od Novosa·
dana pod slicnim okolnostima vratili su sc kuci Dc1c Sosbcrger
i Marko Sclcnfreund kojl jc zarobljcn 30. I 1943. g. od sovjctske
armijc.
Nadaljc, u sastavu Crvenc ;~rmije vratio se Defc Kcnigsbcrg,
k:~o mchanic;~r.
U s:1stavu I. tcnkovskc brigade, [ormiro.nc na tcritoriji SSSR·a
vratili su sc: Zoltan Brnjcr, iz Somborn kao poru('llik, Dent Kesler
iz Sombora, kao poru~nik, Laslo Lo~ic, iz Sombora kao porutnik,
Arpad Horovic, iz Odiaka, kao porutnik.
Sa pr.·om jugoslovcn~kom brigadom formiranom u SSSR·u
vratili su sc: Mik~a Gcvirc, kao stariji vodnik, rodom iz Sombora,
N. Scnbrun, ho stariji vodnik, rodom iz Sombora. Htvan Vajs,
kao porucnik, rodom iz Sombora. dr Laslo Dajc, k:lo porucnik,
rodom i1. s~ntc, i dr. Laslo z~nlai, kao porutnik, rodom iz Sente.
Tu su zatim Laslo Nad, apot~kar iz Sombora, zatim Toma~
Str:tScr studL'TII medicine iz Sombora koji jc do fcbruara 1945.
bio int~rniran u Puljskoj, odakle jc pobcgao i stupio u JNA.
]et•rcji na priuuduom rat/11 rta tcritoriji maticne Madarske
Prcostali dL'O rodnih jcdinica, koji .-.isu upuccni na t~rit~ri~u
okupiranc Vkr;~jinc, a ;koji jc o~uhvatao ncgdc ok~ ~.000 ljudt, bto
jc anga)ovan na r~.zm.m rado\•tm~, ~~.o na. uredcnJU a~roma,
gradnji komuni~aCtJa 1 s~. na tcntonJI mallcnc Madarske. Takve
su bile ~cte 105,3, 105/6 1 ostalc. . . ..
N ·ma podataka o ·tome da jc unutar tih jedimc.a bto razVIJCn
ncki oblik NOP·a, niti da su njihovi pripadn.ici u~pch d:'-.uspos~ave
. kim pokrctom otpora u Mac:larskoJ. Om su bth relall~o
d.C:s~as :daljcni od podru~ja Vojvodinc, iii S!avc:m.ije g~e se vodto
NOR p;~ shodno tome, S\'C dok sovjctske JCdmtcc. m~, d~~~~ u
Mad~rsku, nisu pokus;~vali da sc putcm bckstva pnklju~e Jedini·
· k blili Nisu vcrovali da cc se ikad vraliti
vim.~. k~o guba\'CI • ·, • 9->r 0 su •'::vo na.~mdio •.• _ Nc ha\·cr. Mi ~ 1~v!C)I
svo)im kuuma •.. Nounarpod..:u~su<.lio. 1\!i trcb:a ~ budcmo lstn:blJ~' 1 )3
nce~'ITlO vrautl. Nas JC gos Nceu nik~d vi~ d~ vidim svoj rodn• ltraj.
C~ joll d:ln3S z:tUVC~ ~a f~C~' mo;!<.la stiCi k~i, Dli rni nik~~ .. . ~cmOj
Tt mole~ da .se n~ . ll • r' It d s:una~ Z:l srnrt, zagrU S\'C rnO)C _ pnj~lc,l.JC
se bumta prouv bolJc . vo 1"· c~ urnrcli ••• A sa mnorn ujcdno svt JcvreJt•.
umcsto mcnc u SuboiiCI. 1~
 176 D. Jell~
cama NOVJ. Pod okrutnim postupcima okupatorskih vojnika po-
stepeno su ncstajale ove jedinice, da bi u februaru 1945. godine
njihovi pripadnic1 bili odvedeni na rad u Austrlju, gde su radili
7.a opoznatu hitlcrovsku radnu organizaciju TODT. Tu su veeinom,
pod nesnosnim uslovima za fivot i rad, od gladi, pegavog tifusa
i od cscsova~kih ku~uma zauvek nestali. Kul!i se vratilo oko dva-
dc~e~ak nj~h. ~o .k~zivanju onih retkih 1?re!ivelih )evre~skih radnih
kaznJenl~kih Jcdm1ca (M1klo~a Donata 1 Jenea L1pk0V1ca lz Subo-
lice, kao i i;r: il:Voda lz •Imcn.ika subotickih Jevreja, frtava fa~istic­
kog okupatora, 1941-1945.«, Subotica 1948) mnogi pojedinci, a I
grupe su u vreme rasula nema~ke i mallarske fasisticke vojske,
spon.lan? poku~av~li bekstva a svojih jedinica. Sklanjali su se I
saknval1 po tavamma, ostavama za stoenu hranu u senicima ~u­
ma:ci.m<~; iii sli~im ·pogodnim mestima, ali su n~jcd~e od n~kog
fa~JsUckt zavedcnog mestanina bill prokazani nemackim iii madar·
skim fas istima, koji bi ih zatim nemilosrdno ubijali. b mase takvih
sl~~aje\'a navodimo: lmrea Gamsa, trgovackog pomol!nika, koji je
zaJcdno sa jednom grupom prisilnih radnika poku~ao da bcli ali
su uhva~eni -~ strcljani u okolini Sombathclja, u Madarskoj; J~fcf
Husar je ub!Jen u l>cru u Madarskoj, Ervin Kadclburg u Budimu,
u Macl~rskoJ; Geza Kaufer je ubijen u l>eru, u Madarskoj, a Erne
Kem~J u mestu Fot kod Budimpclte; Edmund Kornhauser jc
stre!Jan 11 Soproou, Andra! Keresi u KBbcru u Madarskoj; Antal
Krauzer u Balf~, Leo Ul;r:ar u Sopronu, Tibor Mah takocle u So-
p:onu, Las~Q M1kler 11 ~apo~varu, Atila Perl u Budimpclti, Bernat
P1k u Sop10nu, Laslo P1k takode u Sopronu, Dcnc§ Polak u Fotu
k?d Bud,mpc~te, Ulslo Schtcr u Naclccnku u Mallarskoj Mihalj
S~lcr u .Budimpe~ti. U~van Sor u Sopronu, Jene Straus u Austriji,
V1lmo~ Sugar u Tmavt u CSR, Ferenc Ungar u CSR a l>crc:l Zopf
u Sopronu. ' Jutka, dobrovoljno javljaju u 8. VOJVodan~ku bn~;a~u. !'.llk.lo~ Gr<?S
Jcdna od ovakvih rad~ih jedinica od 400 !judi, koja je tokom
marta-apnla 1944. god. h11a .formirana uglavnom od Subotieana
dok jc ·iz mat.i~ne Madarske bilo znatno' manje Jcvrcja, j bila upu:
t'cna .u ~cgcdm, u&stvo~ala je u ra~~i~~avanju ru!cvina od anglo-
am~~~~k•h bombardovanJa, koja su od 3. aprila 1944, nakon oku-
pac•Je ~~adar:skc od Ncmaca, poecla danonocno da TliZaraju glavne
mduslnJskc 1 druge privredne centre u Madarskoj.
~vi !judi, radeel na otklanjanju .n.1~cvina i osposobljavanju
~cgcdms~og. ~clcwickog tvora, imali su tu ;r:lu srccu da ncgde kra-
JC'!l maJa :h _poeetkom .Ju~a vide i ·isprate .svoje majke, fene,
neJaku bracu 1 sestre. koJe JC okupator u prenatrpanim vagonima
transportovao za nemacke logore smrti.tt•
U ~e~ostatk~ star~ins~og kadra, hortijevci su za komandire
pos.tavl,_ah Je\-:reJe nekadanJe austrougarske rezervne oficire koji
su 1mah neka matajnija odlikovanja ili ratne zaslugc i u!ivah sta-
D. Jelic 171
tus •izuzctnih Jevreja•. To su, na primer pomati teniser Fodor
zatim neki Forgac, Hi~l 1 dr. ' '
~."!'erne kada su se sovjctske trupe pOCet·kom oktobra pojavile
u bi121D1 M_akoa: ncdalcko od. Scg~dina, do~Jo je naredenje da se
sve ra~nc )e~mtce povuku l::IJC~no s o~tal~m okupatorskom voj-
~ko.m.1ad JC Jed!l:a grupa uglcdn.h subotttk1h Jcvrcja unutar radne
JCdmtce, prcdlo:t.1la njcnom komandantu, da jednu vcl!u grupu
mladih Jc\'t'eja lz jcdinice prikrije ncgdc u Scgedinu, gde ce oni
moci da satckaju sovjctske trupc. Za uzvrat ponudcno mu je da
.:e oni u slutaju zarobljavanja od strane Sovjcta potvrditi ovaj nje-
gov humani gcst i traiiti da se ne tretira kao ratni zloemac.
Ovaj je pristao da sc u ispralnjene i napu~tenc podrume velike
ltcgedin~ke gradske kuce, zajedno sa odgovarajucom kolifinom na-
mimica i jcdnim kamionctom, prik.rije stotinak mlad1h Jcvreja.
Ova grupa mladi~ !'e tu bila prikrivena cctirl dana. U meduvrc-
mcnu u gradu su bi c i ncmatnc ncma~ke snagc koje su osigura-
vale povlacenje. Za to vreme je jcdan od omladinaca, koji je bio
u iz\·idnid na visokom tomju Gradske ·ku~e. prlmctio kako rulja
prodire u magacine ncdalckog gcta (u kojem su bile sm~tcne
s1vari dcportovanih Je\"rcja). Tada je jcdna grupa snainijih omla-
dinac:~. koliko ih jc moglo stati na kamionct, naorulana pijucima,
toljagama 1 drugim priru~nim srcdstvima. po~la i r.ujurila plja~
ka~ku rulju.
Kada su sovjctske jcdinicc u;Jc u Scgcdin, ovaJ"evrejska grupa
im je posluJ.ila kao osnova pri f~rmi~·;m~u vlasti i rugih org~a u
oslobodcnom Scg<.-dinu. No, vcCtna !h JC ft;lcla da po~~ kuc1, u
Suboticu, ali tamo su ih cckali pr:wu domov1. Ta~a sc nJlh scdmo-
rica i1. •te grupc: Nandor Glid. lml"l: I ~han I;cbo\"1~, Marton Dubo-
vic. Miklo~ Gros, Btvan Krauzer, ~mn FraJm~n I Eug7n Bck -
(brat \ 'C<! pomenute Etclkc) P?Sc.bno se. i~taka_o .P.rt avodcnJU tclk1h
i slotcnih udataka. BioJ"e u JZVldatkoJ Je~lntCI 1 k<;to t~kay dospeo
pr;o u bataljonsku izvi acku grupu. da b1 na kraJu b1o Jedan od
najboljih divizijsk1h izvidata. . . k" .
Nandor Glid, danas afirmisani jugoslovens~l 1 .sveu:. I vaJa_r,
bio ·e mitraljezac, koji jc u d~ maha. ~ \Tlo !clkiiD Slt~actJama bt<?
tclk~ ranjavan 1 onda uroblJcn. Prv• put Je razmcnJcn, a .d~p
put do6:kao kraJ rata.u bolnici u Za!lrcbu. Iz O\'C grupe scgcdmskih
omladina.:a pogmuo JC Imrc Lcbov1c.
Jevrejske radne jeduice 11 Borskom rudniku
Io~ re okupacije Madarske od .st~ne Ne!f!aca ma.~a 1944.
d" P · 1 1943 je u Borski rudn1k b1o upuccn na pns1lan nd
gko ".le, tJ.tJodUal.200.prisilno mobilisanih Jcvrcja. Marta 1944. upu·
onllngen
178 D. Jclic
ceno je jos 5.000 jevrcjskih prisilno m?bilisanih radnih. obvczni!'-a•
tako da se ukupan broj povecao na nckth 6.2~. ~ fega J': n~ bac~c:
Je\'I"Cjc otpalo oko 1/10 o~o~n? oko 600 lJ!-1~~· Ba~va!ll msu bth
izdvojcni u posebne radne Jedmtce, v~c su bt!J 1~e:.a~ sa. _mac1ar-
skim Jcvrejima i Jcvrcjima sa ostalih <_>kuptramh ~en.tonJ~ (slo-
va~kih i rumunskih). Ta okolnost ce na 1zvestan nal:in 1mat1 od:re-
denog uticaja na tok do~ac1aj~ u Bo";J. ';'cliki broj p~v~lih bafkih
Jevrcja iz Bora .stckao ~e doJ:ti? da JC Jedan .d~ .nJthOVJ~ d~gov~
iz matiC1e Madarske ·b1o manJe borben, pohtJfk1 dezonJcntJsan •
manje spreman za borbene akcije. To je doncklc i jasno kada se
ima u vidu njiltov .razlititi drustveni polofaj, kao i idcjni uticaji
kojima su hili podlozoi. Shodno tome su u masi bili apolitifniji
i manjc borbcni nego Jcvreji iz Jugoslavije.
Na drugoj strani medu tim Jcvrejima nalazio se jedan manji
broj vrlo naprednih pojedinaca. Tu sc, -oa primer, ·nalazio jcdan
od najveCih madarskih prcdratoih pesnika, Miklos Radnoti, koji je
u predratnom pcriodu bio medu vodeCim antifasisti~kim pcsnicima
i misliocima Evrope. Tu su se oalazili i ncki njcgovi drugovi i
istomgljcnici.
Pesme koje jc Radnoti spevao u Boru i pri povratku, dok su
ga sa masom JogoraSa tcrali na sever, peske, do pogibijc u Crvcnki,
spadaju u vrhunska ostvarenja ispcvana u li svctskom rato, koja i
danas snalno deluju u Madarskoj. i kod nas u antif~istickom
odgoju omladine.
Vee spot;ncnuta ~dna feta 105(8. koja je do 4. j1;1la 19~3. osta!a
u MailarskoJ, data JC deo svog ljudstva za popunJavanJC radmh
ceta 108/81 i 108/84. kojc su dotad vecinom hila popunjenc Jcvre-
ijma iz prikarpatske Ukrajine. Nakon toga ove jcdinice su upucene
na rad u Borski rudnik.
Od bafkih, odnosno suboti~kih Jevreja ovde su hili: Bernat
FBer, Zoltan Biro, Ljudevit Rajic-Ronai, Sandor Perl, lpolj Perl,
(braea Lchcla i Gclcrta), Mihalj l7.rael, dr Miklos Semze, Dcrd Levi,
Dcrd Nac1, Janos Straus, Sandor Ingus, Vilma!! Potesman, Tibor
J..ang, Sandor Slczinger, Ferenc Slezinger, Daniel Slczinger, Zoltan
Kinstler, Htvan Han (brat Imrea i Oskara), Laslo Hirt, Albert Go-
tesman (brat Tibara), Dcrd Horovic, Filip Ajnhom, Karolj Rozcn·
tal, Janos Straser, Imre Srajber, Derd Vajs, Ferenc Spicer, Jene
Gros i dr. Prvih trinaest su se vratili kuci, dok su ostali izginuli.
Odmah po dolasku u Bor, dva suboti~ka Jevreja, Btvan Engler
i Gabor Gal, jako nisu uspostavili i organizovali neku vezu s
NOP-om van !agora, beze. lzvesno vreme su 5e krili kod nckih se-
ljaka ali su uskoro uhvaceni i strogo kainjenl. U logoru je obra-
zovan vojni sud koji ih je obojicu osudio na doi.ivotnu robiju.
Zatim su hili zatvoreni u jednu posebnu zemunicu •koja jc bila bcz
svetla i vazduha. Tu su proboravili sve do septembra 1944. godine
D. Jclic! 179
~a~a je bio isprainjcn borski Iogar. Tada su predati gestapou koji
th JC po kratkom postupku likvidirao.111
. Ova~ll:v okrutni postup~k. trcbala jc da zastra~i ostale Jcgorue
1 odvratl th od sva~e pomJsh na bckstvo. Mcdutim, taj postupak
JC u. supro~l_lom. siDJsiu dclovao na Bcmata FiSera, mladog i pro-
grcstvno or!Jenttsanog pravnika iz Subotice (koga znamo iz slueaja
Stevana DeJanova).
~~~ pri _formiran}u i boravku ~cte u Karpatima, Fiser je do~ao
u ~hz1 dod1r s d\'OJICam naprednih pdtanskih JL-vreja, Pctcrom
VaJdom, ~lanom KP .Mac1arske, i Derdom Kuncom c:nonistom
koji jc pod utkajem Vajde pre~a~ na plat~onnu k~munisti~kog
po~rct~ i .s ostalom _dVOJICOf!! fm1o progrestmo jezgro u radnoj
fetl koJa JC u Bor sugla 17. Jula 1943. godinc.
Postcpcno oni oko scbc okupljaju nekalicinu progrcsivno ori·
jcntisanih Subotieana i bh·sih hasomcraca: Karolja Presburgera,
~1ihalja Milcra, Janob Dohanja, VilmoS:a Potesmana.
Osnovni cilj kojl oni prcd sebc postavljaju jc pronai.Ucnje veze
s NOP-om, van logora, u Boru, zatim priprcmanjc i organizovanje
:rojcdni~kog bckstva. Od ovc grupc Fiser jc bio zaduien da izvrsi
i organizuje sve pripreme oko bckstva. Nc dugo po dolasku, tj.
13. VIII Karolju Prcsburgcru polazi :za rukom da uspostavi vezu
~ jcdnim gradanskim liccm, kojc jc navadno imalo vczc sa nckim
partizanima iz okolinc. Posta jc to tuo, FgL"'" ostajc i slcdceu
smcnu na gradiUstu da bi razgovarao s na\·cdcnom vezom. To mu
jc poslo za rukom i sa navcdcnim drugom je ugovorio bekstvo za
sutradan, 14. VIII 1943.
N,ll"cdno jutro je odlui:'eno da ja! istc noei bezc: fgcr, Vajda,
Kunc, Prcsburgcr, Miler, D'?hanj, Potcsman _I j?~ trojica drugih.
Mcc1utim, poslcdnja sedmonca su se pod u!lcaJCffi straha od re-
prcsalija povukli I odustali od beks!va. . . . .
Tn•ba napomenuti da je ovde bto pnsutan JO~ Jedan z?afaJan
momcnat, a to jc da se u Sircm n;gionu B'?ra, ~ to vn;mc msu ~re­
talc parti:ronskc jL'<Iinicc. Timockt od~d Jc b1o rc~~tl\•~o ~~IJen.
S dru e strane. oko Bora su bile akuvne dvc ~etn11:kc Jedmtc~ -
\'ojvo~a Jovanovica I Pilctica. kojc su sa svoJC ~tranc j_evrcJske
bcgunce vracali Nemcima iii ubijalc, kak? se n~ b1 ·~!""enle. ~~­
cima (vojvoda Jovanovic!). IIi su ih, pak: JZ nck1h .svoJ•~ ~;>Chtlfkih
razloga ielcli da privuku sebi. kao ~a p~mcr Palchc, koJI JC unu~~r
svo sastava fonnirao posebne •Jevrcjske fete~, ~~~ cc ~aSntJe
· t odrec1enih posledica. Svc navedeno negallvno JC utlcalo u
~:~ijanju jedino mogu~e i ispravne politickc platfonne. ~j. N~P-~
m~du Jevrejima kojl su prisilno dovedenl ":' rad u Bor I koja b1
im pru~ila rcalnije !anse da izbcgnu ono najgorc. .
- N:>vcdcne pod:atke autoru s.1opttio Zolt:an Biro. pnwnik iz. Beogr.~d:a,
vojnl pcnzioncr. ·
 180 D. Jelic!
Taka se .; dcs:lo da su noeu 14. VIII 1943., umest:o desetorice,
iz Bora pobegla samo trojica Jevreja. Prihvatili su ih ~etiri na
svom terenu zaostala partizana. Nakon izvesnih nedaea, potera,
skrivanja, na5li .su se u j~icama Timockog 1;1artizans.kog odrcda,
koji se u to vreme nalazJo na tom tcrenu. U~h su u njegov sastav
kao borci.
Tokom maja 1944. godine u jednom od borskih !agora grupa
naprednih Jevreja: Btvan Sigcti iz Scntda, ju!na Madarska, Zoltan
Biro iz Subotice, Derd Levi iz Subotice, Laslo fger iz Zrenjanina
izbenao u Suboticu, Laslo Sefer, Laslo Ferenc iz Sentc!a, Bernat
Sperling iz Kiskunfeledhaze, juma Madarska, fonniraju jcdnu ile-
galnu grupu NOP·a. I oni, takode prcko jednog gradanskog lica
ckonoma u bolnicl, uspevaju da se povdu s NOP-om u Boru. Dobi-
jaju ilcgalne rnaterijale na c!itanjc. Oni ·tra'-e da se organizujc
njihova bekstvo u parti7.ane, ali je to bilo ncizvodljivo jer se u to
\'reme partizanskc jcdinice nisu nalazile na tom tcrenu. Toj grupi
tck u septembru, •p ri samorn odlasku, tj. rasfonniranju logora, po-
lazl za rukom da pobcgnu iz sastava logora~a i da se priklju~e je-
dinicama NOVJ.""
,.. 0 ovom bckstvu i odlasku u parll:tanc pi~ t mal!:uski pisac:, Jo-
vrcjln, Gydrgy 1slvdn u svom dclu •Hahllra llc!ltck• INa smrt osuc:tcni), Buda.
pest 1957, str. HS--150, u poglavlju: •A partizanoknal• (Kod pal1iuna). aU
Jogor Foralbcrg 1·c takoc:lc doUo narcdcnjc da sc izvrli pokn:t u Bor. I
tu je onda nasta o bno prikupljan jc, pakovanjc. U jednom uglu osmori~
su sc skupila: Ligcti, Fcjd, Buo, Kcncs, Levi, LAslo, Sperling i Scacdi (u
stvari tu jc ret o Btvanu Sigctiju, rodom iz Scntcla, ju!na. Madarska, danas
t.ivl u Budimpdti, Zoltanu Birou iz Subotice, tivi u Bcogradu, Laslu Fi5cru
iz 7.rcnjanina koji jc 1941. pr~bcgao u Suboticu, poslc rata umro u lzraclu,
Jstvanu Kcrtcsu iz Scgcdina, dallas t.ivl u Austroliji, l>erc:tu uviju lz Subo-
tice, tivl u lzrnclu, Fcrencu l..aslu iz Scntc!a, tivi u Mac:tarskoj, Bcmatu
Sperlingu iz KBkunf.:lcdhaze, zivi u lzraclu - podatkc autoru dao Zoltan
Biro, koji za razliku od Derc:ta Btvana tvrdi da ih nijc bilo osam ncgo
scdam - primcdba autora). - Ligoti Jc ncdavno obavdtcn iz Valdua od
svoje supruge. Tamo su odveli n)u i dcvoj~icu. Z:a sada tj,.., a jcdnom u
sc na~i kod kuce u Sen tdu. I druga scdmorica imaju istu zlohudu sudblnu
i b:mu da sc turc kuci. A onda jc i pitanjc hOC.. 1i pripadnike radnih jcdmica
odvcstl kuei. Kod kuu lh ne tcka niko • •• 'Kada sc zavdi rat J>OCi tcmo
kuci .. .' O.sam !judi sc odlutu)c: odvojiu sc od ostalih I prcbcCI u pani·
zane. - Vcte jc, !<ada kolona zaokn:Cc iz logora Foralbcrg. Lig•-tijcvl dru·
govi sc dric jcdan drugog na .kraju reda I vn:baju svoj trcnut:llt. Pozadi
njih jc minirana. baraka koja te za pc:tnacstnk minuta biti dignuta u vazduh.
Tako .koraeaju nckohko mmut:l i kada jc pro!lo ta~no 10 minut:l, odjcknu
komanda lczi. - Oficiri, prat<.-ti vojnicl, prip.adnici radnih j.:dinica su sc
opruZili po tlu i<mc<lu lumskog drvc61, I cckaju cksploz.iju. Sarno sa opre-
mom nnpunjena mala konjska zaprcga sc i dalje wfc po lumskoj stazl. -
Sad, sad jc prilik.a. Posle eksplotije sc nemojte dizati, dajc drugovima uput·
stvo Li~ctL- Baraka•eti u vazd~h. Plamt~ daske i ll!"":"• gvozdcne line-
mo!da bd one za ko)e su ih veztvnll (spcc:tflean I uobtta)cn oblik katnja-
vanja !judi u hortijcvskoj vojscL To se tinilo tako da su ljudima vezivall
ruke pozadi lcda, i onda bl istim .konopom kojl je bio prcbab:n prcko ncke
D. Jeli~ 181
visokc gr•'<le toliko lzdi~li tovttije tclo da je jcdva prstima palca mogao
dotic:ati tlo. To ~vanJc je bila vremenska kama, sat - dva. trtva je
padala u ncsvc•t i onda b1 sc po nare<lenju poputtao konop, ·telo bl bilo
z.npljusnuto vodom I kada bi sc !rtv;o osvestil:~, pootupak bi sc n~stavljao
~'·e dok ne bi istcklo vrerne k3Uic. - prirnedba 1\Utora) su letcle n11 sve
strnne u \'a7.duh, jol minut - dva jc masa Jiudi lclala mc<lu drvtt<!m I
tad sc razll."lc komanda: dii' se, pokret. - Ljudi su sc dizali 11li niih osmo-
rica su i daljc lcl.ali u trnvi, takon:Ci su sc S!Oflill sa j.,..,njim li~. -
Tada su nestali! Tamo mora d~ sc nalazi - tuje sc lz doljine. :a osam bcgu-
nac:a 17.mcc:lu drvtta pn:strnl:cno motri. Si~n~rno su orkrili njihov nestanak
i tada su krcnuli da 1h true. All I daljc •lada ti!irno. Niko sc ne priblibv:a
I onda im tck postaje jasno da nlsu trn1ili njih, nero mal:t kola sa opremo"!
koj:l su sc za nckoliko minura lzgubila iz vida kolone, I koja su 1.atim SVJ
po~lcdom na •ve strane truill. - Dok .ie ve<!ina prisllnih r:~dnika dole u
Boru d\'C ncdcljc tckaln da sc krcn~ lru~i. d?tle su l!~tijeyi J.iveli u luml.
Poima nisu imali gdc da trn1.e paru:r.•ne. Ntsu sc usudrvnh dalcko d:t ldu,
jcr su Bor I n jCjlova. ncfiOSrcdna okolinn i uprkos enkuaciji. bili puni !JO.
m11tkih I moc:larskih voinlka. U daljini, po okuk:~ma ~rdskt.h scrpc:n!tna
povn:mc:no su prim~h·ali ncmafke kam10ne. Inate, da.mma n!Su. sretah nl
lcdnu ljudsku dutu. Ono m:~lo hrnne !lo lm sc nalaztlo u rn'!"rma. ubrzo
fc n"'talo. T"'balo sc. J>O.I>rinutl za h.ranu. Stn.ri, u v:uduh dtgnuu Jocor
Ml:t~io im sc u blinm. Kada sc sasVlm smraftlo, wkuo!i sc lctvoronol:kc
1 nap..,duju~i kurak po kornk, uputlll su sc prcm:1 sa~orelom lo~o':"· Sre<t.
stva ra OS\'Ctl iM'lln fc nisu imoli. ali d:t su 11:1 I imall ne bl P smeh upotre-
hiti. Ti;ina vlada l7.tncdu hodijika\'!h fi~. dok or.li u ~srom mrak'! .fedv;o
nata 7e ln~orsku knpifu Unutra m1ll zrma, gomtle dasaka, komad1 jrpa.
7~mliu ..t~bclo pokriva' pepeo. ~n:. r~a n.c'?U . samo oblacl P)~ve. C'!'"
nlkak•·c n:>de da tc sc oblad l'll%iCt I ra1.otknt1 fiSIO ncbo kojc bt rm prut~
nc~lo 0\'ctln. Osmorica ljudr pu7.ajocl tetorono!kc. pretr:;>tuJu n~~nw; uzd
1 P., n:ko Trale ostnvu, nju~knju . VI!<! d\·a dana nrl:ra nt~u okus!IL Od1ednom
mn!' ·
jcdv; tuj~o u1.viknu: Tu jc, do~!ite amo. Bez sumnJC Jc !'atbo na os tat·
· • · j rxxfvukao ruku rxxf d:tSkc, ruka mu 1c natrapa1a na
ke ost~\'C, JCr ~•'!' e su skidall da5ke I stv:lmo tu je bilo ono !IO .sc
!IOmolu~u kromptra. ~n~ckih pel kilograma vlalno~ I n:ltrulot~ kromp•rn
r~r:;,; 'iu~~~"1ri -;,..,t;,, punili .u dtcpove drngocenim lplen~~ ~u~s~i::::
7.atim puz:~li naud u lumu.: - Jol ~v:l dnna su t'ii:' d<>.'~a Kn:nuli su
drwccm. Hranc ic ncst:>lo a 1 nrokttvnos~ ~~~lobodni !judi ali sc do
na put. ()pet puzdi f~tvorono~. ~.'!,~v;'j 1 Jol nl'su mogli punim plutima
tada iol nl jcdnom OISU ~tva . ,~ • k .. _ Puzaju rcma dolinl,
da udi~u va1.duh slobllde, Jot .su morall da ~lu ",!~'malo uzviJnie. Sa fiJcl!
r.atim 7.aobila1.c: ~isti~u u ~ohnl. 5f:~oscn'!f..ti !edna tlstina. Obi(!imo ie -
1
vrha ih n-ctlo•t upu .u 1e 3 sc n:lk~ na neko ljudsko naselle - k:ll.e Filer
I!Ovori jcdan. Molda <.-emo tamo. d 1 vt<! pu2e navi!e. OstaU ote-
l..a•lo -. vi ost:r.nru;. Ja t.'! poet sam na31~ Lice mu ~ori od sn:te I rukom
lruiutl glcdaiu :ra n1rm. Strzc na vrh ~.,:'~ · kuta. _ Jcdna mala, usamljena
pmtiva ost11lc: - Poc:l1te "" mnom, . 1 lfarno tako deluje J<ao da jc ma·
kuc!a. vlasnik molda •rna oko 50 godin~k' 1 tako p«injemo l'll%govor, all
llarski seljak. %~ pondto f' 3
~impas~lj torba sa puno sitnih u!tipa_ka,
u mec:tuvremcnu sc v«d na s.to ui Pfinke Porom nam nazdravljaju s dob~m.
r.atim fcna iz ~nice bco~OSI pa ':.zdra~lja Li~eti. _ Za panizanc, za Ttta,
cmim vmom - lll po u - '! . ovor ka!e c1a joj jc mu! ve<! dvc
dod a ie stari scljak. - ten~ ""~"!" ~: nedavno jc ranJcn u rame. R:r.n:r.
ncdcljc kod ku(c, na iman)u. Pb:r.~·~n.l,:, a odn:d nije dnlcko, pa je dobo
nijc bila taka, ali je zahtcvala n ....u ·~o-•
182 D. Jcli~
Ndto ranije, 14. jula 1944, ~etnici vee pomcnutog vojvodc
Pilcti~a su upali u logor i vise silom nego milom odvcli sa sobom
Ljudcvita Rajica-Ronai, Sandora Perla, Ipolja Perla, dr M:klosa
Semze i Mthalja Izracla l uklju~ili ih u svoju "vojskuc. Na slitan
na~in su mobilisani u ~ctnike i Karolj Presburger l Mandi tric.•..
U odnosu na one logorase koji su posli sa tetnicima - po
rctima Bcrnata FiS<:ra - jedno je izvesno da on! nisu razaznavali
sustinsku razliku ~zmcdu tctnistva i NOP-a. Iz one ubita~ne logor-
ske perspektive ~k su im tctnici pruZali u izvcsnom smislu lagod-
niji prividno mirniji i ·bezbedniji nvot, nudili oficirske polot.aje.
No, uskoro su se u tom regionu pojavilc jcdinice NOVJ koic
su kod Rtnja razbilc ~etnike. Vecina Jevrcja koja sc nasla kod njih
pre5la je u NOVJ i do oslobodcnja se borila u njcnim rcdovima.
Sandor Perl, dr Semze, Ljudcvit R:~ji~·Ronai, kroz borbe su post:~li
oficiri NOVJ.
Nclto kasnije iz logora bc!i i Janos Straus. On je u O\'Om lo-
!oru radio kao zanatlija, i imao vceu slobodu kretanja, pa jc tokom
kuci, da ga fena ncgujc.- Vrnti~ete se u odrcd? - Pa, narnvno - od~ovar:1
st:ni, aja spolj:J.!njost sada nijc ba! mnogo voini~ka. - Kada? - Z:l tri
dana kn!Ccm. - Hoccte li nas sa sobom povesti? - Ra<lo. Ali po mcni je
holjc da ost:mctc ovdc i sacckate krnj rnla. Sa<la vc~ n~>Ce du~o d3 trnjc.
Bliru su sovjetske oslobodila~kc snage. Vi ste se 7~ista namuWi <lost3. -
Ali I judi ne popu!taju. hnose S\'e ... V:tldze ... Karuju kako ih kod kll<lc
ne reka niko ... Da 1-elc da sc bore proliv Hitlcrn ... - Pa onda drlitc sc
mene - odluroje na krnju stari. - U zoru, lrl dana posle toga su krenuli.
2ena ih jc isprnlila_jedno dva kil~metrn kroz ~umu. Tnmo su sc po7drnvili
t d<;VCI mu~karaca JC krcnulo daiJe. Po bcspulnom tcrenu su sc krctnli, ali
\'Odt~ se krclao. kao po s_vojoj ku~i. 1'3VMj!Jci se po ncvidljivim putoka.zima.
U toku dana nt sa JCdmm C!ovckom se rusu na svom putu sreli, ni jcdnu
kueu nisu videli. - Vc~cr:1sl - umiru.ie ih stan, I stvnmo, k:tda sc z.o.mrntilu,
kao ,1'0 vomom redu stigli su do jednc ba)te. Tu jc pastir, istih llOdtna kao
I OJthov vodiC. lzgleda da su dobri prijatclji I d;s se znaju vee odavno. To
se vi!ll po. tom~ !mko ih p:tstir P<!m:t I kako ih ugo~eujc. U manjoj, tr:~kom
poknvenoJ kohbt po podu proshre lciaje. Svakom po jcdno (cbc: dole i
J~dno g~~e. Pasur je ilgledll bio dubro opremljen za prihvat takvih pJ'Oiaz.
mh gosttJU. - U zoru krceemo dal)e. S:oda se vee nc naht1imo dalcko -
umiruje pani7.an !jude. I slvamo, jo! je treb:t!o samo na dva vrha <Ia sc
popncmo L samo jo! u dve doline ~pusli!"o da bismo z.o.tim stigli n:t vrh
jcdnc uzvtstcc g<le se prcd nama poJavto Jedan mlodic sa ma~inkom i erve-
nom zvczdom .koJa mu se. ~ijalo na kapi. Stari seljak se nijc uvn.'<lio zato
!to su osam IJU<It pozdf?vth mladt~ k:to prvog partizana koga su u fivotu
sreli. Kada su upoznalt starog sel)aka kako, u belim ga~ma i za\·ojcm
P.rc;ko Tamen:a. scdi .tamo na !lJ:>lom imanju, smatrnli su ga ncklm obiC!nim
ctvtlom. U n)emu ms~ gled:th borca, vee pre svega toplot!, srda~nog jugo-
llovcnskog C!ovck.a. A!• .sa~a. ovaj pl:tvi mladic, sa m:J.!inkom i sa crvcnom
zvcz~om na kapt, u~tmo 'IT!. sc t:tC!no on~kav kako su oni uvek zami~ljali
p~r1t~na. A ov~J ~':· ~ak, Ot)C _ umco snact, zato ~to su mu ovih os:tm tjuc.li
sttskah ruke, IJUbth hcc. On th pozdrnv!Ja, stiska svakom ruku i vee ih
vodi svom komandantu. - l'rnvilno je !to ste doJii k n:oma. Ostojlc s n;sma-
kaie kom:mc.lant i raspo.,duje ih po t.!t3ma .. ,c
•u Autoru s:topJtio Zoltan Biro.
t'
r
D. Jelic! 183
scptcmbra do~ao u dodir s aktivlstima NOP·a u Boru, pobegao i
priklju~io sc jcdinicama NOVJ I s njima i~ao ~ do Trsta. Tamo
jc ·ranjcn i postao oficir JNA. .
Sredinom scptembra 1944. godine zbog nadiranja sovjctskih i
jcdinica NOVJ, Nemcl pristupaju rasturanju, pralnjcnju 1 evakua-
jici logora. Prva kalona sa oko 3.600 lica krenula je 11. Bora 17.
scptcmb1-a, u pratnji oko 100 m:ularskih vojnika. Sudbina ovih
)judi je danas poznata 1 podrobno istorijski osvetljcna. Od njih je
malo ostalo !ivih. Jed:m od n.iih je Derd Nail iz Subotice, koji je
u okolini Novug Sada uspco da sc skloni u ·kukuruz, a zatim pri·
kriva do osloboclcnja kod scljaka, u Ceneju.
Drugi transport od 2.500 logora~a krenuo .l e iz Bora 29. sep-
tcmbra. Vojnicka pratnja ,iz straha od savezni~kog aviobombard~
vanja, narcdila jc da se nc ide rcdovnim komunikacijama, vee sp~
rcdnim poljskim putcvima, prema scveru.
Sudbinu ovc kolone dosad jc najrcljeFnijc opis:Jo, u s'•om au-
tobi~raFskom dclu, mo.darski pisac, Jevrcjin i logora~. Laslo Pa·
l:~sti.,..
•Koliko su srccniji hili onl !judi koji su s dru{!om ~porn
od 2.200 )judi po~li. iii onih 200 koji su zbog nesposobn?stt ~a se
kreeu ostali u bolnici logora •Berlin•. I druga, ~k do. JC i 1mala
mnogo mrtvih, ali ni dcsctinu od prve grupc. Om su ve~ dva dana
po~lc polaska bili osloboclcni.
Kasnijc smo saznali o njimo. da su 24. septembra (pogrclno -
29. s.:picmbra, pri~cdba autora), ~ad su jo~ hili u blizlni ~~~~m
na gradnji zclcmitkc pruge, kod JCdne ok_uke na pu~ pn .
nckog ~oveka. Oni na ~elu su se iznenadih. Nepoznatt jc u TUCJ
imao mo.Ainku. .
_ Partizan - do~aptaYllli su sc prisilni radniet.
_ Odaklc jcdan parli1.an nasuprot fitavog pratc~cg sast:tva,
dvoumlli su se drugi. . r 1
Ali i ak jc to bio p:~rtiz:m. Povln~cnjc je toltko dc;mora !s:J o
nema~ki ~ madarski pratcti sastav, da knda ~u uglc~~lt p:~~.ana
nisu mali !ta da ~inc. Na kraju su se pred:~lt. St('s d;'~~~b~~
poslu7.io onom oprob:~nokm varkdoml, okd':"J~oj~.d'an aoJ'cdini partizan
"m drugovima J t:~ o sc est o bod'
sVOJI. · fa' h vo'nik3 J istovrcmcno oslo to, prate-
zarobto grupu naoru 10 'broino ljudstvo prisilnih radnika ...•
cern sasta:vu pove~ekno, mn?go ko'i su oslobodili drugu kolonu,
Medu omh nekol1 o parlt7.ana J .
nalazio se I biv~i logora~. Ipolj Perl iz .subottce.. .
. I' 1 obrazovah •narodm sud•, pa su om
Logorak~t 5 1! ~ 3• k1c0u•1~~s z':..~ svoje n~ov~nosti okvalifikovani
okupntors ·1 VOJntCI 1 • uvc. . .
kao ratni zlocinci, po zasluzt kaznJCm.
"' Paldsli l.dsvo, •A bori halilut reginyec, Budapest 19-15, str. 88.
184 D. Jeli~
Onih 200 logora~a koji su ostali u bolnici, u Boru, !mali su tu
srecu da se straia razbefula, pa su uskoro bili oslobodcni. Mnogi
od njih su se prikljucili jedinicarna NOVJ: Eugen Sefcr, lekar iz
KanjiZe, dr Laslo Kon, lekar iz Subot'ce, dr Vladimir Spicer, lekar
iz Sombora, dr Dula Tauber, lekar iz Cantavira, Dcrd Atlas. student
medicine, Dent Fi~er. student medicine iz Novog Sada, Derd Holo.
student medicine, Pavle Sosberger, iz Novog Sada.""
Nekako u isto vreme jc sa jednom grupom madarskih Jevreja
pobegao prcko Dunava u Rumuniju Andra~ Sue (brat poznatog rc-
volucionara iz Sombora Ivana Suca) koji je kasnije bio jcdan od
n~ih vrhunskih strucnjaka za pomorsko pravo.
XIV
BUDIMPESTANSKE GRUPE NOP-A
Nakon ~to su 1941. g. pocda masovna hap!enja aktivista u Bac-
koj , mnogl pripadnici NOP-a n~li su, za du!e iii lrrace vreme, uto-
ciste u Budimpcsti iii nckom drugom mcstu u matienoj Madarskoj.
Za beguncima su krenuH I oni, po dircktivl Partijc, koji su ih na·
meravali ponovo okupiti i ukljuciti u borbu na platformi NOP·a.
Jzmedu ostalih aktivista, u Budimpclti su se nasli ruko\'odioci
NOP-a u Back~j: Nikola Petrovic, Branko Bajic,"' Laslo Gros, Ti-
bor Gotesman , dr.1gi.
Kamenko Gagrcin, sckretar OK SKOJ-a Sombor, se tokom fe-
bruara 1942. g. slo!io da Nikola Cvrkusi~. clan SKOJ-a iz Sombora,
prede u Budimp~tu i tamo pod vidom studija izbegne slut.bu u
madarskoj armiji.
DoSav~i u P~tu, Cvrkusi~ sc smcs tio u Srpsku studcntsku za.
du!binu •Tckclijanumc i pristup!o organizovanju i formiranj1•
aktiva SKOJ-a, pr.·o u Zadu!bini, a zatim I medu ostalim napred-
tt<JaJa R~mano, •J~reji, ~dra~'St\'Clli radnici Jugoslavljc - uresnid
NOR·a•, Zbomtk 2, ~cvreJsk~_aston)skog muzcja, 1973.. str. 176-221.
" 1 Dr •.S.Iavko Kuuna11ovtc ·pl~e u svom ~lanku •Besmnna mar!rrura
Branka BaJICa.•, u no,vosadskom •Dnevniku•, 19-22. XI 1974: •Br.tnko Bajic!,
tlan s.ck~l~n)ata ~K KPJ za Vojvodinu jc konstatovao ... Da sc tih dana
ne poJ.avi_Ju)cm u !liovom Sadu, )cr ~ bit! saslu~vBDjo pa i hap~~nja. Ovo
sc: more tzbcc!l, tako da sc za ncko vrcm~ skionim gore - u Segcdin Pdtu
IIi Ketk~m~t. - d~ sc tamo lcgalizujcm I potom da Se vratim u N.;vi S..d
sa. tamo!n)om odJavom. Tako sam i utinio. Polovinom deccmbra 19-11.
ou!ao .s~m u p-:ed~:raae Pcltc, Rako! palatu I po preporuci nastanio sc ...
U Pdta 1_. okolmt za~ckao. sam. dosla novosadskih 1 batkih Srba 1 J~vreja.
Po~!~ f:ICIJC 1;1 ~a~k'?J ovaJ broJ se znatno pove61o. Bilo je mnogo stud~nata.
Natme•. da _bt u:b<_:~;h odlaz.:t.k u okupato~ku vojsku, o!'llatlinc:i bi se upisaii
"!'.ncki fakulr.ct, ti! !'tlo ka~vu.skoiu, a ntJcdan tada n1jc studtrao. lllnogi su
btit pD\'cz.anl 1 pohttc!ki akuvru ....
f!·
D. Jeli~ 185
nim studcntima, prvenstvcno mcdu Jcvrcjima od kojih sc naroeito
isticao Ivan Sue i~ Sombora, njegov brat And~. zatim Dcrd Miler
iz Subotit:c i dr. Vczu sa ovim aktivom odriavao je Branislav Ga-
¢in iz Sombora. .
l.ag)o Levingcr u svojim mcmoarskim zapisima navodi da jc
novt"mbra 1941. godine •upuccn od svojc partijskc organizacijc u
Novom Sadu, u Pdtu, da tamo prou~i raspolorenjc mcdu odbcglim
ba~kim Jcvrcjima i da ih organi7.ujc•. Tom prilikom jc medu njima
organiZ0\'30 grupu aktivista, ali jc oktobra 1942. god. otkrivcn i
uhap~cn.'"
Kada jc uhap~cn Lcvinger. pohap~cni su 1 neki pripadnici bu-
dimpdtanskog aktiva Socijaldemokratskc strankc. U to vreme
aktiv iz aTckelijanuma• nijc bio jo~ uspostavio neld evrsti kon-
takt sa njima. Nairne, kada sc Lcvinger povezao sa socijaldcmo;
kratima i odlazio na njihovc sastankc, on jc pozh•ao sa sobom 1
na~c studcntc. To jc u~lovilo da ~~ nastala hap~~nja sodialdcma-
krata lan~ano prcncsu 1 na aTckchJanumc. Mcuuhm, uslcd dobrog
dd.a nja •tckclij:maca•. polici ia. jc bi!a_ prinuuc~a da__ih _pust~. Na
taj nal!in i Sue I s\'1 ostali koj1 su btlt povezam s DJtm r dalJe su
ostali na somborskoj vezi.
Na t.cvingcrovoj vc7.i u Dudimpc~li su h ili: Mir?slav Stajn~~!
Klara Bern (Livijina scstra) koja uopstc nije prova.IJcna za Tllnt)l
rod, tokom 1941. g. u No\'om Sadu. . . .
U isto vrcme kada i J...c,•ingcr, 9. X 1942. u Budtmp~tt JC uhap-
~cna i Gcrtruda Scr."' koja je tokom 1941. bila u _grupl sa ~~~o~
Lustig j Gcrlom Kadclburg, i koic nisu bile pro\'alJcnc 7.:lhva1Ju.ru6
c!ohrom drianju Marte Husar.
Sudcnic Lcvingerovoj grup_i odr!an~ je 1_1. novcmbra _1~~2. g.
u Novom Sadu. Ovaj grupi tuztlastvo DIJC r.n.davalo ncki \CCI zna:
faj.''" Jcdino je J...cvingcr osut.1cn na smrt. Ah JC prcsuda odmah pn
- Jo!d n.aslo) Lcvin~cr, .oani !X>rbc ! sr'"?.danja, 19-11-19~5. us'd:
men~ 1 rat.mi~IJanja•, rukopl) u JC\'rcJskom 1510rtJskom muzcju, Bcol!r:l
Ktll-.., L" saopMila auloru Gutmda Su-Gulnc, iz B<-o~r:ada: •Bila "'.j
. tcnkod svojc Mke u Budimpc:Jti. Primila me je 1ako )cb~l"" 1 "
sc s kt om1a . za mcne swnala prcko r.>dn re pdc sa:n I " zapo-
""m u. bckstvu. Isr'"?ga JC ~'ad.>. su me uhapsili i do•·c:li u jcdnu konc~
siena 1 gde su..znah k~ .sam. 1 da se okn:ncm zidu zatim su lza~ll. Prcda
lariiu u_ 'Armi!t', narcrlh sluk ms...,ma tita\-e novosad~ke organizaeije NOP:a.
mnom !" '!" ZJd'! pvt.sts"~o;~~~ :'.. Imala sam dovoljno _vrccmcna da nadcm J~
sa kom1tet1ma, K • . . . blo upisano mo1e 1me. To Ito su me
dno nci~rafir.>no poiJC u ~oJcmmJCkasnijc ml je postalo jasno, bio je to
sisrcm njthovog ra :1. as1OJa I 5
os1avili ~mu prcdd tomN emf ~ da Wlaprcd psiholo!ki slomc uhapknc
5
..
0 1ufnoi rcti vojni tulilac - kOI!
drut:O>'C • • •• . .
• .. .o~o su Sltnl crrt.
• , • •
1!0'0~0bl~ UTe pcrvc trcba uni~titi da bi sp:>Sh
nagrizuju n:Ue vchko al ~~:~ ~pritala je auroru Gcrlrutla Ser-Galac.
I da bi na~c srablo ost o ... •
 D. Icli~ 187
186 D. Jell~

Danic je komunista vrlo ncmimog i ncukrotivog karaktera.

izricanju preinaC!ena !Ia doz.iv<?tni zatvo~. ~dma~ posle s~dcnja. svi Vrlo fcsto samovoljan i ncpromi~ljen, ~to zna da budc kobno za
osudeni su prebai!cm u ·kazmonu u uhc1 Kontl ·u Bud1mpclu, a NOP zbog l:ega J'e nckoliko puta odstranjcn iz njegovih rcdova.
odande u robij~nicu u Vacu. Na~;v~i se u Bu impe~ti, Danic na svoju ruku nastoji da povcle
Po~ to su poccla prva hap~cnja y Su~otici, ~sl? Gros i Ti~or svc aktiviste NOP·a. Nikola Petrovic i Branko Baji~. koji su se u
Gotcsman su mcdu prvim kompromJtovamm aktlVIStlma lz Subot1ce 10 vremc na~li u Budimpdli, nastoje da smirc i us~e~e u ra-
pre~li u Budimpestu, i tamo uspeli da zametnu trag. Gotesman se cionalnom pravcu potcncijalnu snagu O\'og foveka, koJI Jc uspco
u Pclti prcko subotil:kog studenta Derda Milera povezuje s na· da povcle skoro sve izbcglc Bacvane u Pdti. Dani~ podjednako
prednim somborskim omladincem Ivanom Sucom. Sue se ·o.~ Pc~tl oprijateljujc• i sa ~uco~ i sa b~~om Husar, sa Dcrdem Mll;r<>fT!
od 1941. prikriva kao student. Sue je Jevrejin, rodom iz Zagreba, iz Suboticc, sa Srbtma IZ •TekehJanumac. On ~e. uskoro od1gTall
koji je do tada ~ivco u OdZacima u Bal:koj, i bio jedan od najboljih zn:u~ajnu ulogu na oziyljavanju N~P·a .u Su~11c1, g~c. ce, zahva:
l:laka u somborskoj gimnaziji. Na arhitckturu upisao sc 1939. g . ljujuci bo~ svojoj bud1mpestanskoJ akuvnosu, zbog koJe ga pra~1
u Bcogradu. On jc vrlo komunikntivan u Budimpc~ti. T'ovezno se policija, pasti u ruke policiji; biti potom osudcn na smr~. pa po~t·
sa skoro svim studentima i mladom inteligcncijom iz Vojvodine. Iovon. Jos vBc ce biti zapaicn marta ~944: u neuspcloJ pobum u
Orgnnizovao je svoj aktlv u kojcm su se obavljali zadaci dobivcni 1.atvoru Satoraljaujhelju, kada ce pogmuu.
iz Bal:ke. Prikupljali su novae :ta lekove, n abavljali spravc za umno- Gotcsm:m cc od prvih dana poznanstva sa stu~cntskom ll':l·
iavanje i delove za ~tamparsku m~inu. Snabdcvali su ilcgalce i1. pom Suca, kao predratni partijski aktivista, na uvestan nacm
Jugoslavije studentskim indcksima i slil:no. usmcravati rad ovc grupe. 0 vna
· · · d se uzajamno novQno potpoma!u. sno
Zahvaljuju6 svojoj intcnzivnoj aktivnosti ubrzo jc Sue ubo Pko~IDJ~ s.mtm,.l. k~ko da. dodu na oslobollcnu jugoslo,·ensku_tc;
u rukovodstvo jednog studcntskog jcvrcjskog udru~enja na budim· pr~-o upa(;IJa 1 '" . • d budu akllvnt
pcltanskom univerzitetu. ~itoriiU,· jcr smatr?ki~mdgla~o~:~~m~~J~~~o~k~mu~istickog ruko-
Posle •racije• u Novom Sadu, u Budimpe~tu je iz Novog Sada t porcu \'C7.a sa nc 1 . • k' NOP-om (Nikola Pe·
prclla cela porodica osudcne Marte Husar: otae, majka, sestra i
lro,·rc, Bran o ape ·
!
vods.tva (Scnkko\·ic~: .k)a~;i 5 l~JJ~s~;·~~s ~daju u prilikc koJe su
8 ~h dno tome ni d:~ sc ...-ezuJU za
tri brata, Nikola, in~enjer koji se zaposlio u jednoj bravarskoj
radionici, Imre, lckar koji se zaposlio u jcdnom privatnom sana· u nadlcinosti K~ !ltadarskci· ~a :1 1 aie za svoje .uslove odckvatnu
°
torijumu .u Rako~falvi (rcdgrade Budimpdtc), i Lajo~. student nju. Oni se. ~.staJU, rasp~v J:IJU r ·c • rono~li•, nastoje d~ je
portijsku .hntJ~· K~da • mk'.St .~a ,::~no~vati i deliti svojim 1st~
muzike.
Sue se prvo povezao s Lajo~em Husa•om, Z.'ltim sa Nikolom i
1
ostvare, p1~U 1 J7.da.tu cl ". oJc ~
mi~ljcnicima u Bud•m~ll. . . bra\·arskoj rndionici, izra·
Nikola Husar, koJI nd.1 u jc~~~~ tipograf, prcma tome po-
Imreom.'11
Pocctkom 1942. g. u Budimpc~ti je i Milan Dani~. ~kolski drug duje ~apirogra~. Go~csman .JC ~ka
stoje svi uslovt 7.:1 1zda~a~ ~
iz gimna.Ujc Imrca Husar. Oni se sreeu i od tada je Dani~ ~est 1 1
·kojoj jc radio rami sanitctski
gost porodice Husar.
Imrc Husar kradc 11... .me~ ~ ide rcma Backoj. Pored toga,
tu U nedcljnom ilustrovanom listu •Front• br. 42 od 18. X 1974, pr..d· moterijal k~ji pre.ko Dant~i~e '~tn:b/falsifiko\·ana dokumcnta .
1
sednik prcdsedni~tva SRS Dragoslav Marlco1•it!, l~mc:4u ostalog pik: oMoja Gotcsman 1zradujc za ,nJI 1. Rako~i sebi i drugima.
iskustva IZ predratnog revolucionarnog rada KPJ u Beogradu rc:lativno lzmedu ostahh Gros~, 0; .z 11 'prcdratni aktivista iz Zagrcba.
su kratkotra)na. Iako smo se dosta rano, jol srednjolko1d, u prvim razrc-
dima vik gimnazije, povaali i sebe u to vrcme smatrali marksistima i It~ s njima u grupl ~e k0rk"oji 1 ih jc povczao sa jednom grupo~
munistima, mi smo ~ve do 1937-1938. godinc radili samostalno, bez nckih Antun Rob, mui Zorc a . • u man'im grupama da prcbacuJC
~C.ih veza s tad:ISnjim rukovodstvom Partijc i SKOJ-a u lkogr.~du. Silo koja jc imala, prcko C~kovecJ'p. u aJdimpesti na jugoslovcnsk~
nas jc vi>e ui:-cnika 111 mulke gimnazijc (por..d mc:ne ... a k:tsnijc ... j pripadnike jugosloven~kog N ~kuSaju ta veza j'c bila komprom~·
Ljudevit Husar). Ni sam ne znam knko smo se povezati. No, imali smo slobodnu teritoriju. ~n prvo~Jm rupom trcba o da sc. p~bac1,
organizovane kruioke za prouC:lvanje marksisti~ke literatur.., ltojc: smo
redovno odrlavali. lsto tako, smo bili vrlo aktivni i u hrerarnoj druZini tovana. Gros ~slo JC sa l' m d; Cakoveca i na !clezn~l:kOJ sta·
01 ga0 je s~ svojom ~';.
1
1
Javor i izborili se za to d:l pn:uzmemo upravu. Kasnijc, P.rilikom prijema gl~~~imi~c i hapsi pojcdinc ~ul':ltkc. :alia
u SKOJ, pob!tkom 1938. J!Odinc rckli su nam da smo SVOJim radom lletili nici primcuo gdc po 1':1J3 rlio svoju icnu, prctvarnJUCt sc a se
stvaranju organlzacija SKQJ.a, jer smo svojim samosta1nim, divljim akci· je to primetio, Gros JC zag
jama ometali stvaranjc org:~nizacije na osnovama tada vakcih principa ....
 188 D. Jeli~
pruta ~a nj_o":l· Na taj_ na~in. ~gen~i ni~u obratili pafnju na njega,
on je 1skonsuo opovolJnu pnhku 1 .zaJedno $3 fenom sklonio se
sa sta.nicc i vratio u Budimpe~tu.''1 Za Grosom, Robom i Zorom
Rako~i policija je poslc -toga .r aspisala poternice.
U meduvremcnu, Gotcsma.n je uhap~cn opod sumnjom da je
~cestvovao u ~alsifikovanju karata za snabdevanje. Uhap;cn je pod
1menom (latmm) Ferenc Berkel. Izdavao se kao madarski Jevrejin
lzbegao iz Zagreba. Poslc toga je bio upucen u jcdnu jcvrejsku
kainjcni~ku cetu. Ne znajuci da je Rob u •b ckstvu, Gotcsman mu
pi~e i trill od njega rublje. Tako otkriva svoju vczu sa Robom.
Na saslusanju u opoliciji tvrdi da Roba poznaje jo~ iz Zagreba
I da ne zna za njegov navodni nedozvoljcni rad.
Kada su Rob i Zora Rako~i uhap~eni, ne znajuCi da je Go-
t~sm~ scbc prikrio lamim identitetom, razotkrivaju ga pod pra·
\"•m.. m;enom. _Nakon toga okupator ga osuduje na ~est godina
rob1Je 1 upucuJe u segcdinski zatvor •Cilag• .1 '*
~redinom leta, po~to su pOC.!Ia hap~enja medu socijaldt.'mo-
hatima, pohap~nl su kao ·k arike u lancu skoro svi jugoslovenski
student~ u ;Budimpe~ti. Medu njima su Ivan Sue, braca Husar,
Dent M1ler 1 dr. Nakon ~csec dana istragc u Sarok~aru, prcba~cni
su u novosadsku •ArmlJU~. i posle zamcne -istragc osudcni na
\TCmenske kazne, zatim preba~eni u Satoraljaujhclj gdc cc u~c­
stv~>Vati. u. organi1.ovanju i izvodenju poznatc pob~e. pa 1 stra·
dati u nJOJ.
~e~vis_no i paralcl~o sa radom ovib grupa u Budimpdti,
doluje J~ Jc?~a grupa _JUgoslovenskih aktivista. Nairne, kada je
o.kupator ozb1IJno ugro1.10 novosadski NOP, Zora Rnko~i je upozo-
n)a ~gnesu Sas .~a se ~to pre skloni iz Novog Sada. Buduci da
se n_1 na koga niJc mogla osloniti, ona je na svoju ruku ot~la u
Bud1mpcltu.
Tek u prolcce 1942. g., posrcdstvom po7.natog backog slik:lra
An~a Ha~~~· ~a ostvat;~je vezu sa Zorom Rak~i. Od tada
pono~o ~lpoc'?J~ nJen orgamzovani ·r ad kroz jcdnu ~itala~ku grupu
JCVreJ~k~~ akhv1sta, u kojoj su -pored nje jo~ Zora Rak~i Laslo
Gros 1 T1bor Gotesman. ' u srcmskim partl7.anskim jcdinicama, s nJima P:O~h Bosnu, da ~~
Grupa i.e pre~o Antuna. Roba, zatim Gotcsmana, odrfavala
vezu s drug:~m•. vee n~vcd~mm iug~lovenskim grupama, Clanovi
ove grupe, rad1 konspJiaCIJC redov1to se sastaju uvd: na nekom
~rugom, unapred dogovorenom mestu, na ulici, u parku j slicno.
1.on~a odatle odlaze.? ne~u nasumce odabranu kafanu da bi tamo
~1tah 1lcgalne ma!enJale 1 ugovorili sledcCi sastanak.
. Iz predostro!n~i jedni drugima ne daju svoje adrese, tako
da Je ncdolazak na Jedan sasta.nak :ma~io i gubitak vcze sa grupom.
••• Autoru isprif:lla Grosova sestl":l, .Magda Gros-Englc!- i>: B l":lda
111
Autoru li~no saopJtio Tibor Gotesman, publicista iz Subot~
D. Jcli~ 189
Na taJ. ~acin oni rade do de~embra 1942. godinc, kada su Rob, Zora
Rakosl 1 Gotesman uhap~cm, a Agnesa 5as izgubila veza sa pripad·
nicima l\iOP·a.
A:li, Ag?csa u Budimpdti od_rtava \'CZU i sa Magdom Klajn,
.Tevrejkom ~ Vrbasa. Adresu Klajnove znao je u Vojvodini samo
dr Sandor F1rst !z Vrbasa, pa je po krajnjoj potrcbi na njcnu adre-
su uputio poznatu aktivistkinju iz Vrbasa, Katicu Sekicki za ko-
jom okupatorska policija uveliko 1raga.'" '
Klajnova . upoznaje Katicu sa Agncsom Sas, a ova joj nalazi
stan kod nek1h mlad1h radnika. Na taj na~in Agncsa sc povezujc
sa NOP~m prcko vrba~kc vcze. Ali Katica je ozbiljno bolesna i
Agnesa je povczuje s jcdnim lckarcm, Jcvrcjinom iz Budimp~te,
dr Manom Svarcom, koji jc Jc(i i dajc joj saniiL-tski matcrijal,
koji ona pn:ko svojih vcza upueuje u Vrbas.
Katica Sekicki iz.mcdu ostalih uspostavlja vezu i s j"ednim
naprednim omladinccm ncmackog .porckla, Lajo~cm Hcngc om, iz
Vrbasa, koji jc 1943. pobcgao u Budimpcltu da kao folksdojcer ne
bi bio mobilsan u 55 jedinicc. Hengel je prcko Ivana Bcrana, JX."
~tanskog Jcvrejina, povczan s jednom grupom pcitanskih omla·
dinnca, \·eO:inom Jcvrcja, koji traic vczu s jugoslovcnskim NOP~m.
radi prclaska na slobodnu jugoslownsku tcritoriju, kako bi se
uklju~ih u aktivnu borbu protiv nacizma. U toj grupi su jo~: San·
dor Feher, Pal Hcgcdi~. Klara Pal, Katalin Tipold, Gita VaS, Jolan
Va~. Jol.!f V:ui, Klara Zigler, Peter Sandor i Eva Klajn.
Katica Sckickl smatra da je ovo dobra prilika za dircktno
povczivanjc jugoslovcnskih i madarsk~ naroda u zajednickoj
orut.anoj antifa~isti.:koj horbi. U tom sm1slu se zalafe prcko svo-
jih vcza kod Nikolc Pctrovica i Geze Tikvickog, ~lanova biroa PK
Vojvodinc. . .
Uskoro januara 1944. dobija odobrcnjc da omladmc1 pod
voJstvom Hcngcla krenu za Vrbas. 5":i su ~>ni u dvc zasc:~nc ~pe
pre~li prvo u Vrbas. Tu su prihvaccm, zaum prcko TunJe u Janu·
nru - februaru 1944, u blizini Ba~ke ~alanke, u dv~ •dunavs~~
konvoja• prcba~cni u Srcm. Pet mcsec1 ~~ kao bo~1 proborav11!
jula 1944. bili ukljutcni u sastav madarske paru.zanske Pe~cfl bn·
gadc.r•• Tzv. •vclikim konvojem• su 23. III 1944. poku~ah da se
• au M. Bel"arrskl, ND. str. .208: ·N~ime, I~.• jula 1942. .~· u Vrbasu je
RMia!a l'roval~ k~J,:a jc ~g~!!'oV~~~:~:Pfo~k~fa~~i~, c.::' ;il.:~cU
se nalaZJio rukow~sl"? . ~II den ha 1 ~o: 11 uc:a Sekicki. Svl su sc
Mila Cobanskl•. FcJd Kl:•~?• :rob 1'mm:a poa B~~koj dol< sc Kalica, kao bolc:sna,
razi!U po dru111m pro,•cn:n•m :ua •
sklonil~ u Bud:mpc!Ju. V bd lAjos •A pctofi brig~d•, Nc,·i Sad 1968,
"" I. Bak1 F~rCIIC. - ,·!agye•rok a iugoslflv nepfclsmbadit6 lulboruban•,
str. 82, 92; Godo ,.gu..s. "" ~
' Budai"'St 1970.
 190 D. Icli~
prebace i nnredna dva .peStanska omlndinca: :luia Elias-Henzel i
Kulih Lajo~. ali taj konvoj je uslcd ofanzive Nemaca u Sremu
onemoguccn, a mcdu uhv:11:enim su bili i Zufa Elias I Kulih.
U mcduvremenu je Agnesa Sas septembra 1943. pala policiji
u ruke, zbog svoje majke, koja je jo~ od 1941. bila ·pra~ena. Ona
u istrazi prceutkuje svoju budimp~tansku vczu, a za raniji rad
u Novom Sadu kafnjena je sa 2.5 godine zatvora. Potom je upuc!ena
u kaznionu u ulici Konti u Budimpdti.
Od navcdenih lica 1z budimpeStanskih jugoslovenskih grupa,
jcdino je jo~ ostao neotkriven Laslo Gros. On ce u jcscn 1943,
doci u vczu sa Grgom Lulicem, aktivistom iz Subotice, koji se
tllkode skriva u Subotici. Gros je preko njcga, u aprilu 1944,
ostvario vezu sa NOP-om seveme Backe i vratio se u Suboticu, da
bi se uklju~io u odgovome partijske i vojnc zadatke, u zamnim
akcijama pri oslobodenju Bafke."'
Kao ~to je vee istaknuto, jedn:i od osnovnih preokupacijll
jugoslovenskih .pripadnika NOP·a u BudimpeSti bilo je iznalafcnje
puta i nacina za odlazak na jugoslovcnsku slobodnu tcritoriju.
Takva prilika pruihla se u prolc~e 1944. godine.
Ie~an ~d .trojice osuucne brace Husar, Imre, kao tdki plucni
bol_E;Sm~. b10 JC 20. ty~arta 1944. g. pu~tcn na tri mcscca boiovanja
kuc1. Njcgova porodtca u ·to vreme I dalje t.ivi u Budimpc~ti. Tu
on uskoro uspostavlja vczu s jcdnim hapScnim, ali uslcd nedo-
stat~a dokaza neosuucnim flanom Daniccvc studcntske grupe b:
Budtmpcste, Lazom Slavniccm, iz Scntc.
Ziveci ilcgalno u BudimpcSti, Slavni~ jc radio kao fizi~ki rad-
n!k i u jcscn 1_943. upozn;ao nckog Mcdumurca, Baumann, neorga·
mzovanog fabrtckog ra_dmka. Preko njcga je krajem maja uz nov·
tanu naknadu, . orgamzovan kana! za prcbacivanje Bafvana u
Hrv~tsko ZagorJe. Preko ovog kanala prcbaccno je iz BudimpeSte
16 hca.m · zanata, mcdu kojima jc bio I Stajner Mtroslav, Jcvrcjl~ lZ Nc;lVog
. UpoznavSi Husara sa. situacijom, Slavnic mu predla:te da ga
tlegalno ~rebace u. Zag~rJc. H_usar mu napominje da se nc radi
samo o njcmu vee 1 o nJcgovoJ celoj parodic!. Slavnic mu odgova-
ra da broj nije ~gra~~cn i d~ Husaru prepuSta da sam organizuje
grupu za prebac1vanJe u part12anc.
. Na to se Husar obraca ~llZi Blau, koja sada radi na njcgo\·om
btv~em radnom mestu u pnva!nom sanatorijumu. Rub prihvata
poZ1V w: uslov da povede svoju scstru Iliku. U akciju su uklju~ene
. ••• Izjava Laslo. Grosa, Istorij~kl m~~J. Subotica, br. lnv. 22459: •Kra-
J~m 1~?· se po~UJL'tll .Prcko l.ul!ea, koJt JC tako4e boravio u PeJti, dok
smo 1?111 provcrc:ru b1o JC v~c! apnl. ~ ~ikvi!'ki je poslao jedno pismo
pod !1from da b1 m~ .PJ'?VCTIO. l'ostav1o jc plt3nJe, ko je prcdloren 1941. za
sekrctara OK, .a ko Je 17..3bran? Odgovorio sam: 'Ti i ja.
m M. Bcltanskl, NO, str. 304.
D. Icli~ 191
i dve scstrc KomloS, Edita i Sacika, udata Berger, koje su izdna-
v~le kaznu u .~enskom zatvoru •Marija Nostrn•. Zatim je tu Magda
S1mon, kao 1 Imrc Husar, njcgova majka Gizcla i scstra Edita.
Usk.oro jc Sl~vni~ z:n _cclu. grupu nabavio falsifikovana doku-
menta, 1 u drugOJ polovm1 maJa su pod vodstvom Baumann i Ni·
kole CvrkuSica iz Sombora, prcba~cni svih osam Jevrcja, preko
Neddi~ca, Murskog Srcdi~ca, na slobodnu tcritoriju u Htvatskom
Zagorju. Svi bcgunci su odmah rasporeucni na odgovarajuec vojne,
odnosno vojnosanitctskc dutnosti u Kalni~kom odrcdu, dok je
Rufa Blau produzila za Liku, gdc joj se kao istaknuti borne nalazio
mu:t.
Uskoro jc ncke od ovih drugarica zado..-sio tclak i tragi~n udes.
U mestu gde su kao mcdicinsko osobljc radile Ilika Blau, Sacika
Berger i Edtta Komia~. nalazio se i deo neke saveznitke vojne
misijc. BuduCi da od partizana niko nije go\·orio englcski scm ave
tri drugaricc, Englczi su najradije traiili njihovo druStvo. Ncdo-
voljno iii nikako nc pomavajuci rcvolucionamu pro~lost ovih triju
drugari~a. organi bczbednosti su ih kaznili najstroi.ijom kaznom.•"
PJrcd na\·cdcnih Jugoslovcna, koji su boravili u BudimpeSti,
broj ~c stalno po\·ccavao novim bcguncima iz zatvora, ka!njenickih
i radnih Jcdimca i dr. l'o sc naroeito odnosi na period posle oku-
pacijc Madarske od Ncmaca, aprila 1944.
Ovl jugoslovcru;ki ilcgalci u Budimpc~ti uspostavili su ~rste
vczc i saradnju sa maJarskim frontom za nacionalnu nezavisnost.•••
Divcn..1ntske grupe jugosiO\:cnskih. ilcgalaca. su u~':5tvovale u
borbama u pcStanskim predgraduJ?a zaJ~dno s prtpadm.ctma.~F~n­
ta•. Borci pojcdinih grupa obu~cm u ~mformc pnp!ldmka njtlask~
.fasistitkog pokrcta, ubijali su ovc ~bt~no _gvozdcnun ~lugilrna 1h
otctim orui.jcnt. ~lnogi su tako I ugmuh, kao na pnm.er I.m re
Rozcnfcld iz Novog Sada."' Na Vackom .putu grupa ~~~~1h dtver·
Sada, uni~tila jc j~.o-dan tcnk i jcdna boma kola. Na~t bore1 su
••• Autoru J.'lupi tila Vera \'ajs·Stajncr, penzjoncr. iz Bl'Ogr.>d~. lldit:a
Hu,;ar iz &-ogr:~da, .koja jc u n;wcdcno vrcmc blla •.ajcdno sa ovun Nga-
ric:u'!~; Ovi J'ugoslovcnski ilcgalci u Budiry>pc~ti uspostavili ,su,.~tcj~;zean
d It trontom z:a n.>CJ~Inu ncz:tv~snos , ~•Jt J" cu
1. s:~ndnJu. sa ""' /~~:J'arski d<:molmuski pohti~r. Baj~i :tili~ki End~,
~~.:'{ j~~~~·i ';~':i' :nn<larskim parlamcnlom pokrcnuo pilanjc svm:pc ractJe
u No•·om Sad~. d "'d
Zbog svo)e os..: ne an 1 1 •
.f·~isli~ke borbe bio je uhvaecn 1 likvidiran od
macbrsk1h f:>~ista. ·rde •S:t\'CZnot: n~kotodstva udrufcnjn boraca
- Pl'l:\'od on~uta1ne !>?1' •' od 23 VI 1'1-18 kojom .., potvrlluje da
za slobodu Mallarskc•,. BudJmpc:>l~ke u~~lvotao ' u grupi pokn:t:t otpora
je Rozc~fchl lmre•. sm ~P'11j Sarasu
1 iakao llana tc grupc Ncmci strcljali.
•Rado• ·~ V•••<~r:ulskc Ju Jce. ·k m istorijskom muzcju u Bcogr.>du.
FotokoplJol put,·rdc u cvn:Js o
192 D. Jell~
zatim unistavall i ru~ili telcgra£sko-teJcf~nske urec!aj~, pisali_ p~­
rolc dclili letke i dr. Sa na~im omladmcuna su saradrvale pojcdl·
nc grupe cionisti<!ke omladinske organizacijc u Budimpclti tzv.
.vaada ezra de Hazalahc (Savel za pomoc i spasavanje) ili ukratko
- VAADA. Omladinci •Vaadcc su naroeito bili aktivni na polju
spasavanja jcvrejskih izbcglica i njihovog snabdcvanja laZilim do-
kumentima, ukljufujuci tu orgaruzovanje baza i smcltaja jugoslo-
vcnskih llcgalaca, nabavku oru!ja ; dr.u•
,., Joel Broudt, Alclcs Vajsberg: •Po naloj:U osudcnih '!a s.r~tt1c, Bg~
1966: v~ada jc bila Oll!anizaciono vrlo snaina tlegalna <!rgamzactJa koja ~c
naslala poslc ulaska Madarske, kao Httlcrovog save1.mka, u rat. Ona JC
ixrasla iz ma&lrskos ogranka ci~ni~ti~og rn_dni~kog pokrel~ •Mapajc. Na-
dalje, 1reba ·imali u vidu da su Clomsll u. okv•!'U !J1~darskog JCYn!JSiva pred-
slavljali relativno male gru(lo!. A u okv~ru aoru~utk<>f! ~kreta u Ma~r­
skoj je opel •Mapajc koji jc stvono tlcg~lnu organlZ:ICIJU •Vaa.du•, bto
po broju tlanova naj~anja organizacija, ali koja jc ipak samo nekoliko
dana poslc ulaskn N~maca u Madar.;ku. pos!ala. rukovodilac macbrs~og
jcvrejslva. - Vaada JC usp.!la da prolun SVOJC )jude kao at:enlc u l<lJRC
nacislitkc ~luibc, posedovala JC: sn:Unn aparal ;u k~j~mtarcnJe _IJI.!~.i pn:ko
madarskih granie01, 1 odrlavala jc vczu S3 )cvn:Jskim orgamzac•Jam<l u
svctu. Glavni udalak Vaade je u prvo vreme bio smdtnj lzbcglica u
Budimpcili. Pon:d toga, Vaada je Oll!anizovala nravi ccntar sa kartotckom,
2a prikupljanjc informacija od izbcglic::~, koji su obavczno b1li ankctirani:
0 slanju u ~.:lima, 0 pcrsonalnom sastavu ncmackog rukovodstv<l logora.
Nn osnovu llh podataka sludirali su sc odnosi u radnim I konccntraciooim
Jogorim;1, razmatralc mogucnosli za bckstva. prou6lvala iskusl\"3 iz doZivlja-
ja u vremc beillnja i<ao i prilikom prelliSka graniC<l. Uz sve to, kroz ta
1Spilivanja ic:k:lo se kontrolhati I pouzd<lnost mcra I funkcionisan ic
•Vaadinog• vlastitog apara1a. - •Vaadao jc naoruiala jcdan dco svojih
halueina (pionira-dobrovolJnca). ali s obLirom na 1o da u Mad01rskoj u to
vremc jo~ nije poslojao ozbiljniji pokn:l otpora, kako sc tvrdilo, u def<lo-
zimc svrhe, jcr su verovalo da bi moglo dn dode do siluncijc u kojoj bl
•Yanda• bila prinu<lena da so: s oruijem suproslavi pokuhju dcportacije.
l'ri tome su iskrslc raznc tdkotc jer su sc fizifki sposobni mu~karcl, ma-
darski Jcvrcji, veeioom nnlazill u vojnim radnim sluibama. Preostall su
uglavnom izbcglice, starci, iunc l dcca. - Po ~azivanJu aurora 0;1pred
navcdcoc I u svoje vreme vrlo zapazcnc kn/"igc o radu •Va<ldc•, JoelD
Brandla i Alcksa Vajsbcrga, •Vaadac je pokui.D a da prebaci svoje pripadni-
ke na jugoslovcnsku slobodnu lcritoriju, all da ju •mndarsko-jugoslovcnska
gr.mica bila ocobil:no dobro ruv01nao I da jc •pri uzaludnim poku~a)ima
da sc nade veza S3 parlizanima, ixgubljcno nckoliko od Vaadinih najboljih
ljudio. - Ish autori takoclc navodc jcdan za istoriju batkog NOR~ vrlo
intcrcsanlan i do sada oigdc rq;istrovani I provcreni podatak. Rlldi sc o
lstaknutom rukovodiocu •\'aadc•. Mo~i Svajgeru koga su Ncmcl uhapsill
na dan ulaska, tj. okupacijc Budimpcltc i Ma&lrskc od stranc Ncmaca ••.
•Ncmci su ga opluiivnll d01 je hu~kao na ubistvo Hitlcm. Svujgcr je, naime,
pre vi~ godina objavio jcdnu b~uru. u kojoj jc bilo nc:koliko rcb:nica
kojc su moglc I tako da sc tumacc. Osim toga prebacivall su mu da je
u koopcraciji sa jugoslovenskim panizanima palio iiiJla polja u Bafkoj •••
Nemci su p na kraju odvcli u Maulhawcn. Ka.o nc:kim bldom t>rdiveo
je rat •..• - Na)znatajniJC mcsto u iivotu aVaadc• prcdstavljn tstorijat
pregovora oko nciZ\'cdene trompe jc:dnog miliona Jevrcja za 10.000 umlona.
Bilo je to u poslcdnjoj, 1944. godini rata, uda je Adolf Ajhman, poverenik
D. Jelic 193
Citave grupe ovih omladinaca uspevale su da 'Prodru u poje-
dine vojne, iandarmcrijskc I njil~ko-fa!istlcke 'IIStanovc da u tim
~voriStima podrivaju rad tih organa, pomalu uha~cni~ aktivisti·
mai sl.
No!ki od ndih ilegalaca su od rukovodstva •Fronta• bili vrlo
cenjeni i vrlili odgovome du!nosti. Tako jc Laslo Lcvinger dobio
zadatak da ode na razgovore sa vodom jcdnc protivratnc burloaske
grupe, nckim dr Tar<!aijcm, industrijalcem I rezcrvnim gencralstab-
nim kapetanom. Powato je bilo da jc Ta~ijcv dom bio steci~te
nezadovoljnika sa prohitlerovskom politikom madarskog rukovod-
stva, i koji su jo~ od 1943. g. vnili pritisak na mad:~rsku j:~vnost,
radi izlaska iz rata. Tartai je primio i sasl~ao ponudu za saradnju
s aFrontom•, obceao d:~ ~e za koji dan Lcvingcru dati kona<!an
odgovor. No u tom kr:ltkom mcduvremenu Tartai jc bio uh:~~cn
i strcljan od njila~a. Tako jc. pi~c u svojim zapisima Lcvinger:
,.u njcmu mac.larski •front• izgubio !cfa !taba narodnooslobodi·
lacke vojske.•-
XV
BACKI JEVREJI U PARTIZANSKIM ODREDIMA I
JEDINICAMA NOVJ
Ut<cUe ba~kih Jcvrcja u partizanskim jcdinicam:1 iii jcdinica-
ma NOVJ kretalo se prcma konkretnim uslovima, _odnosno ~ ~om
goografskom rcgionu su sc nalazili oni koji su iclch da se pnkl;u~c
oru!anim snagama naroda. . .
Prcma tome u~cl~e bac!kih Jevrc;a u oruiamm sn01gama NOVJ
bilo je mogu~e: 1 ·• •
- van Ba~ke, u ostalim regionima Jugos avt;e; 1
- u Ba&oj.
p I p a p. Od boraca koji su se borili van ~atke, ~ S?·
kom ."'ju~J~U po ·svom ·vojnopolitickom, idcolo~kom tkorgan_Jzactc;»-
nom opscgu. na;zna~aJniJC· · mcs to J"e od Jcvre;a - omumsta tz
Backe imao Pavle Pap. .. 1 d" p · od apred·
Jol kao dak novosadskc gimnaZIJC, m a t apd JC P n.
• I . H-•omcrhacaira u kojcm je dota provco ntz go-
mm ut caJcm ..,. • •
~~ nle cvropsltih Jcvrcj~. prcdlo!io 25. JV
vrhovnog SS rukovodstva :u URI c Vaadc• navedenu trampu - •roba za
19-14. Joclu Drandtu. prckdstmvn~'! Brandt 'prcgovori su dosla du~o tr:~j:tli,
krv - krv :u robu•, ka o ".'" ' . : uisla pu~tcno u Svajcarsl<u I
u okviru njih nckoliko .~t'?unan:~~j;'J" ~Bclzcna odvedcn ~ hnjca~ke
Tursku. U transportu kOJt J'f l:oou bil.;:jc 1 Jcvrcja porcklom lZ Subottce,
gron!c:c I tamo pultc'\ .na s 0 . ~ni grad Do sporazuma oko trampe ~
koji su sc posh: vr.~uh u svoj t ·da dodc
oi%4 r:wtih objcktivoih r.Woa" nijc mog 0 ·
 194 D. Jell~
dina, stekao solidnu osnovu od ·k oje se moglo poCi na ~je ~~~
rivanje revolucionarne svesti. Isto tako su n~ Papa po~olJDO uticali
oni mnogobrojni 1 brii!jivim takto~ vodem nzgovo~ s Arpadom
VerteSom, koji je s njegovom porodioom odrlavao.pr1~ne v~e.
Po odlasku na studije u Beograd, Pap je prunl;en na;pre u
flanstvo SKOJ·a, a potom 1934. g. i u c!lanstvo KPJ. Cesto je
bio proganjan, hap~en i suclen. Bi~ je s~rahovlto mahreti;an i mu·
ten, ali je uvek i uprkos svemu 1n1ao 1 vanredno drianJe. Zatvor
je kao 1 vecma tadMnjih polititkih osuclenika, iskoristio z.a sve-
st~o upoz.navanje marksistitke nauke. Sa robije izlazi 1937. go-
dine i odmah se aktivno ukljufuje u rad partijskih organiz.acija
Vojvodine, poscbno Batke. Poznat je njegov rad na izob~c!avanju
ideologijc matlarskog •revizionizma. S _uspebom ro.kovodi radom
vojvooanskih studenata u Boogradu, da bi nakon toga postao c!lan
CK SKOJ-a. Njegov intcnzivni i svestrani rad 11ije mogao ostati
nezapaicn za pohciju, 1ako da on ponovo 1939. g. -prclazi u ilegal·
nost. U odsustvu ga osucluju na 13 godina robije. U ·ilcgalstvu Pap
uglavnom radi u ccntralnoj ]lartijskoj tehnicl u Beogradu. Na V
partijskoj konfercnciji, oktobra 1940. g. u Zagrcbu izabran je za
c!lana CK KPJ.
P.red rat 1941. po zaduzenju odlazl u Zagreb, gde rukovodi
centralnom tehnikom CK KPJ, i u irnc CK je instruktor u zagre-
batkoj partijskoj organizaciji.
Posle aprilskog sloma organizuje udarne grupe i diverzije u
Zagrebu, izmcdu ostalog 1 atcntat na policljskog agenta Tiljka.
Pocetkom avgusta odlazi u Dalmaciju da pomogne Pokrajinskom
komitetu Dalmacije u organizovanju ustanka. Za nekoliko nedclja,
njegovom pomocu, formirano jc u Dalmaciji &edam partizanskih
odreda.
U jednom napadu na Sinjski odred, izdajom je uhvaeen, osu·
den i strcljan krajem avgusta 1941. g. u Skradinu. Poslcdnju svoju
ret iskoristio je da sc obrati talijanskim vojnicima: •ldite svom
Musolinlju i .recite rnu kako umiru komunisti, tivela Sloboda!c Na
V kongresu KPJ, <!rug Tito je o Papu rekao: •Pavle Pap, ~!Jan
CK KPJ, neumoran o rganizator partizanskih odreda, poginuo je
u Dalmaciji, hcrojskom smreu, u vreme kada je -poveo u borbu
_ partizanske odrede.c•:o ProglMcn je narodnim herojcm.
Rut a D a j t, Jevrejka iz Subotice, kccrka ortodoksnog ra·
bina, rodena 1914. godine. Jo~ kao petnaestogodi~nja u~enica i pri·
sna drugarica tragieno stradale Lolc Vol, zbog svojih naprednih
drutvenih poglcda dolazi u sukob sa svojom .porodlcom. Poretkom
tridesetlh godina £ama se otlsnula u svet. U Beeu zavdava ~kole.
tu Zbomik narodnib heroja Jugoslavijc, B~,:d 1957, str. S89; Vojislav
Afilin, .crveni Pavlc•, Nov! Sad 1971; kao I liO!a JZjava Arpada Vertda data
autoru.
\
D. !eli~ 195
Zatim se ponovo vra~!" u z~mlju - u Beogrnd. Odatle ncposredno
pred ust~ak prcko ~.ubouce uz pomoe Lole Vol prclazi u Split.
Tu se Z3Jc.dno sa SVOJif!l m~cm, ~udol~om Pr:tmornc, ukljutuje u
NOP l maJa 1942. odlazt u Dmarsk1 paruzansk1 odred da bi zatim
zajcdno sa svoj1m mu!em pro~la dugu epopcju NOB·a.m '
Katarina·Ketl Ser·Minderovic. Rodcna 19. XU
1908. g. u Srbobrnnu. Krojatica. Ukljutila ~e u naprcdni pokret
1933. godine. Bila je jedna od najaktivnijih flanica omladinske
sckcije tcnskog pokreta i saradnica lisra •1.ena danas•. U Partiju
je primljcna 1940. god. Za vreme okupacijc jcdno vreme je elan
IV -r cjon£kog komitcta u Beogradu. Oktobra 1941. stupila jc u Po-
savski partizans.ki odred i rasporcdena na rad u kulturnu ekipu
odrcda, Za vreme prve ncprijatcljskc ofanzive povlati se do Nove
Varo~i. Na~ poznati rcvolucionarni pisac, Jovan Popovic, u svojim
•lstinit.lm lcgendama•, ostavio jc poslcdnji pisani trag o njoj: .u
tamnom dvorgtu, u o~troj hladnoei video sam kako sc rasporeduju
ncke grope .•• Cuo sam da je to grupa dobro\'oljaca koja odlazi
natrag u Srbiju, da se povelu s jcdinicama kojc su ostale tamo.
Ncko mi je pri~ao i tvrsto me stcgao za rame - zdravo l
mot.da dovidcnja.
- Zar I ti ide~? Pa ti za to nisi pogodna . . • Nc govori~ kao
~to se na tcrcnu govori.
- Idem. Nisam ja hrabrij~ nego drug!, ali ~am da ba§ treba
da idem. Nc sme Srblja ostau bez na~1h.
- Zar jc ona bcz na~ih? . .
K~ta je glcdala tut.no ali odlutno 7 po~drav1 Ced_l!• ms~~ ga
vidda, ovamo jo~ nijc . stigao .• . Kcta JC sugla u SrblJU, ah JC u
nju polozila svojc kos!I • . .• . .
Uhvaccna jc u prol~e 1942. g. u okolini VaiJcya .1 ub~ st~
ljana u Valjevu poslc strahovitog mu~enja, nc otkn\'~1 nepnJatelJU
ni S\'Ojc imc. . . .
B ~ k a Be m bas. C vet i c. Diplom1ram pra\·ruk. rodcna
18 Xl~ 1909. u Scgcdinu. Jd kao studcntkinja na ~ravn.om fakul·
~
!ctu Beograd
1 osuuo.ma o
~~da"~a j:~~~"J~~
. k
~kdv~ug~~~~~:bd~ ~~~~J
robi"e nastav1la sa ilcgalmm
1
~~n~
O!fl a. ms . dnu listu .t.ena danas•, u tom
1
to:.,1~J!ctF~~f:~~~:~~ci~:ai. ~~~~~a~ ~~a~iisk~11J;t~i:.
1 s~oJstvu
B1la JC odgov~rna 1 za ra N .·1 5 d u part~nc jc d~la 1Z Beo-
l°
dolazila nekohko Pl!la ~ e ~erltorijc u zapadnoj Srbijl bila
grada. Po napu~tanJU 5
1
izvcsno vrcme u l pro1e1crs
k~J· brigadi kao bolnitarka. zatim kao
pozadinski partijski radnik.
- LiOio saopStenje Ru!c D~jf·Primor.>e iz BCOJflld~. data autoru.
196 D. Jelic!
Na du!nosti flana Politodcla Prve krajiskc brigade tc:Sko jc
ranjena za vrcme jcdnog neprijateljskog aviobombardovanja ~taba
brigade u Manjafi, septembra 1942. g. Nekoliko nedelja docnije
umrla je u bolnici od zadobijenih rana. . nicu UI korpusa, koju je ona vodila."'
Dr Mar g ita H H cl. De~ji lekar, rot!ena 1900. godinc u
Subotici. Prcd ll"at radila u Banja-Luci, gde se tokom 1941. g. pove-
zala sa NOP-om i januara 1942. ilegalnim vezama prdla u odred.
Organizovala sanitctsku sluzbu na oslobodenoj teritoriji i u krajis-
k.im odredima. Bila upravnik vojne bolnice u Tisovcu, a potom u
Cemerici. Zarobljcna, a xatim xaklana od fetnika prilikom njihovog
izdajnickog napada na partizansku ·bolnicu u Ccmerici, 19. maja
1942. g.
P a 1 H o 1en d e r. Sin poznatog subotickog trgovca perjem.
Preko dobra uhodane ofeve firmc neposredno pred rat dobo u
Beogradu u kontakt sa Keti Minderovic!-Ser {koja je ·takode imala
trgovinu perjem). Preko nje se upoznao -sa idejama radni~kog i
revolucionarnog pokreta. Preko nje se aktivir.lo u pokrctu i preko
nje materijalno pomagao pokret. Nakon -ulaska Nemaca u Beo-
grad, aktivno se kao simpatizer povezao sa NOP-om. U junu 1941.
prilikom jedne provale uhapSen. Streljan u prvoj grupi medu pr-
vim f.rtvama u Srbiji, 16. jula 1941. godine zbog •sabotafe i nasiljac
kako je to.navclo ondasnje •Novo vremec od 19. VI 1941. god.
Dr S i d on i j a Li t m a n • Po 1a k. Lckar iz Subotice, porc-
klom iz imuc!ne porodice u Madarskoj. Muf joj je bio uglcdni su-
boti~ki trgovac. Jos iz Subotice pomata je kao napredno orijenti-
sani drustveno-zdraV!;tveni radnik. Po ulasku Ncmaca u zemlju, iz
Beograda se sklonila u selo Stitar, ncdaleko od Sapca. I pored toga
sto je vee imala 40 godlna i dvoje nedorasle dece pristala je bez
razmi~ljanaja da radi za NOP, kada su joj to predlofili ufitclji
Dimitrije i Mila Bajalica u selu Stitaru. U prvo vrcme dr Litman
je obezbcdivala xavoje, lekove I drugi sanitetski materijal za parti-
zane -i drlala predavanja omladinkama na bolnicarskom kursu. Kad
je MaC::vanski odred narastao a time se povcc!ao i broj ranjcnih i
bolesnih boraca, politi~ki komesar Mika Mitrovic! predlolio je dr
Litman da prede u odred i organizuje partizansku bolnicu. Pristala
je i povela sobom i decu koju nije !mala gde da ostavi. Uz porno<!
~taba odreda organizovala je bolnicu i snabdela je uglavnom svojim
instrumentJma i sanitct.skim matcrijalom. Kad je poccla ofanziva
po~la je prema Uficu s ranjenicima, vodec!i i svoju decu. Ostala je
sa nnjcnicima gotovo dva meseca na Tari, a zatim se sa ranjeni-
cima prcbacila preko Drine u istoenu Bosnu gde je nastavila da
l~i i neguje partizane istofnobo5anskih ·b rigada. U toku Druge
ofanzive ostala je l>lkrivena sa ranjcnicima u selu Rakove Noge, gde
je prcfivela velika -isku~enja, ali je herojski izdrfala svc tdkoc!e
D. Jeli~ 197
dok nije pre~la u Schovice ·1 u tom partizanskom kraju opet orga-
nizovala bolniou. Hrabro je poginula zajedno sa k~crkom Anom,
bolnifarkom, 10. VII 1943. godine kada je 11Cprijatclj napao bol-
R u f i c a RIp. I..ckar, radom iz Bezdana. Po ulasku Nemaca
u Beograd prdla u Cmu Goru.
Od samog ustanka jc referent saniteta u Komskom odredu.
Pocetkom 1942. bila jc zarobljena ad ('etnika u Kol:!Sinu. Ovi su
joj ponudili da im pride. Ali jc ona to odbila govorcei da je zavrlila
mcdicinu da lc~i !jude a ne pse. Nakon otoga je 20. marta 1942.
obe~ena....
Lj u b ica D a j f·M ed i go vic. - Lekar, radom iz Sul»
tice. Rat ju je zatckao u Bcogradu na ndu u Op~toj drtav1,1oj b?l-
nici. Drugi dan po ulasku NcmaC3 u Beograd sa mu!em, •nzente-
rom i\tijusko\'iccm, odlazi u Ulcinj, gde se ob~jc uklju~~ju ~ _NOP,
aktivno I organizovano radc, zbog fega su ·bth maltrcttram 1 p~
ganjani, da bi joj na kraju ·m~t z?og svoje. aktiv!'osti u NOP-u 13. I
1944. bio streljan od nlbanskth 1 nema~kth la~tsta.
Nakon mut.cvljcvog stradanja sama ~a sin~ ad ID meseci P'7'
)azi u ·ilcgalnost I uklju~ujc &e u tcrcnske part~sk~ grupe koJ~
su opcrisalc na podru~ju barskog sreza. Ovde JC ~dtla kao saru-
tetski referent, lcccci borcc I narod do oslobodcn]a....
p a 1 S e fer. Jevrejin iz Subotice, niz godina p~d rat bio
prcdscdnik radni~kog esperants~og dru~.tva. ~ S~~ottca. Pred rat
prebo u Ohrid, a odande u parttZanske JedJJUce. . .
E r v j n S 1n k o (pravo ime Ferenc Spicer). Roden u. Su~>?ttet
1898 Poznat rcvolucionami pisac, n:~ufnik I profesor umverzat~a
u N~vom Sadu. U('csnik Kun-Belinc ma!tarske ko111une. Izme u
· · 'm drtavama Evrope. U toku rata 12vesno vreme
~;ak~t-~1
~~B~~~Kninu, da bi nakon hap~cnja bio intemir:m na
Rabu. p0 kapitulaciji ldt!llkije oslo_b00
11
.,.k:n.:..,dn
5
~~e~~~~4{• d:~f~
f t u NOVJ I ra I 30 po I '" I ··w . ....
~;:ti~~p~a oslobodcnoj ·tcritoriji Hrvatske. Umro 1967. godme.
R a he 1a Fer a r i. Zasluina glumica Jugoslovj~s~~
s k og po1~r•~ "'ta IZ
. Beo,...ada
~· · Radom je iz Zcmuna, a I Je J ao
otr-
tr< Zbomik 2 Jcvrcjskog istorijskog mduzcj:a, str. t86-21S, k:ao I lifna
•uJav::>
• Zo 1t:ana. n·-·
,,_, -JUioner:a
.- be>Bco~r:a
t•9 iz I h~na:a.ziJava
· [ng. Eve Cu kcr •IZ " -
.,..~
... Zborruk 2, ND, str. " '
gruda data outoru. viC toru u pismu od 25. VII 1974.
w Pod:ltk~ o. Ljubid Dajt-.JIIcd~, 1k!"o P:llu Sefc:ru o:~op~tio :autoru
saop§tila dr LJubJc:a J11c:dJrovi<!, 8 ,.........
Toma N:ador, pciiZioner. iz Beogr:ad2. novu svoje k:artoteke o:~op~tio. dr
m Pod:>tke o Emnu Sml k~ F,.ra':ltifno auloru dala poznata glumu:a.
Jah Rom:.no; a po<btke o Riltc e
198 D. Jeli~
malo dcte prula sa roditeljima i odrasla u Bal!koj Palanci, rodnom
mestu svog oca, kamo je ovaj od nenarodnih rdima protcran zbog
svojih progresivnih stavova. U toku rata, kao Jevrejka, ilcgalno :tivi
u Bcogradu. Tu, krajem 1941. dolazi, preko izvesnog Milcta Kale-
bude, mesara, 'II. dodir sa NOP-om i ilcgalnim borcima koji jc kriju.
Oni namcravaju da je prebace u partizanskl odrcd na tercnu Sapea.
!J meduvremenu je dobila zadatak da ~to hitnijc obavcsti jcda.n
tlegalnl pun~t. u obuearskoj ndionic.i u Baba vgnjinoj ulici, kako
mu predslOJI provala. Ona na vreme uspeva da saop~i upozorenje
tako da! kad~ su N~mci i agc!lti 'POsle nje do~li u obu~arsku radnju:
tam.'?. vt~c m~og msu. zatekh. U ~o vr~me oslobodila~ki pokret u
Srb91 prolazt kroz mz vrlo tclk.ih krll3, mnoge ilegalne veze su
poktdanc; a odred u -koji je trebalo da ide je razbijcn. Pasle toga
se nalazt u stalnom bekstvu 1 fivi ~as u unutra~njosti Srbijc, ~as
u B_cogradu. Tako u jesen 1944, u Svilajncu, docekuje oslobo-
dcnJe ....
Ucclce Jevreja iz Dacke u orul.anoj borbi u Backoj
Od jcseni 1941. pa sve do aprila 1944. godme, akt.ivisti iz NOP-a
Bal!ke. ~u u vi~e navrata pokubvali da stvore izvesno operativno
pod~cJe, ne~u vrstu. polu~slobodene tcritorije 11a kojoj bi S\'Ojim
stalmm l pnvrcmemm pnsustvom i dejstvima batko-baranjskog
part~anskog odreda o~var~U vlast NOP·a. Mcdutim, svi ti pokubji
ostah _su bez uspcha JCr msu postojali objcktivni uslovi da sc to
ostvart.
Izmedu ·takvih poku~aja navodimo jedan iz septembra 1943.
Tada s_u se na -podrutju.Pa:raga nalazili izvesni dclovi T~cg batko-
·bar.;t~Jskog odreda, kojt Jc tokom leta pre~ao iz Srema u Batku
sa ctljem da tu rnsplamsa NOR. Palilc su se kudcljare (Bafka Pa·
lank!l, Bac, To_rU, V.rb.as), vrlilc diverzijc na prugama (Filipovo,
Budtsava, ZmaJcvo). A)t v~. oktobra iste. godinc hortijc\'Ske snagc
prclaze u sveob~vatni prohvnapad protiv partizanskih snaga Trc·
~ ba~ko-baranJskog odreda na podrucju Silba~- Parage- Tova·
!:~c~o. Zbog toga deo boraca, medu kojima I Simo Ep~tajn, Jcvre-
Jm tz Backe Pa:lanke, kojl se vratio sa izdrfane kazne, zajcdno sa
sestrom. prclazt u Srem.
Deo_ aktivista i boraca ok1;1plja sc u Bal!koj Pala.nci. Oni su
zahtevah da zbog nemogu~nostt oddanja na •terenu ponovo predu
u Sr:em. a da se u Ba~ku vratc kada budu ·bolji uslovl za vodcnje
parttzanske borbe,. U ta~voj sit>uaciji Klara Fejel je 10. X 1943.
po~la .~ Vrbas da mforrm~e oblasno rukovodstvo o stanju u odredu
i dobJJC saglasnost da se preostali borci odreda prebace u Srem
KJara sc 12. XI 1943. vra& 'II. Palanku iz Vrbasa sa dobiveno~
saglasno~~u Oblasnog komitcta za povratak ·boraca u Srem. Mcdu·
D. Jeli~ 199
tim, neprijatclj jc saznao za bazu u kojoj su hili Klara Fejcl i
ostali borci, opkolio jednu od dve haze i u ncravnomemoj borbi
su poginuli Klara I jo~ dva borca.
Uslovi za borbu u Backoj su hili vi~ nego tclki. Mnogi poku·
~aji da se u Backoj nacnu hortijcvskc snage, svrlavaju sc manjeo
.,.ge slicno. U tim gotovo ncmOj,'IICim pok~ajima su izginuli mnogl
borci i mnogi zauvek ostali anonimni. 0 jednom takvom sluoju,
o kojcmu nema -nikakvih pouzdanih istorijskih podataka, govori
Levin'"'er Laslo. Sve pomalo lici na jednu iz zaborava istrgnutu
legendu. Neizvesno jc cak I ime te li~nosti. Levingcr ga pominje
kao »Haver Jickahc kako su ga navodno zvali u novosadskom
Kenu,110 iii Isa, u odredu I lsakovic. Scm kod Levingcra, kojl za
lsu iznosi niz vrlo interesantnih ali ncargumcntovanih . podataka,
ovaj lik u ostaloj na~oj istorijskoj gradi nigdc se do sada. nc
pominjc. Ako .l e i postojao, potpun~. se zagubio. Ipak, a~o JC I
plod ma~te, jcdna od mnogih lcgendi IZ n~eg NOR-a, vredi da sc
kao takva zabelet.i.
Levingcr ga u svojoj hronici ocrtava ka? dzandrljiv<?g} hra·
brog utesnika •vclikog mar~a od turu~kog nta do b~n.tskl~ pu·
stara, kao i da su ga zbog ·njcgove dve posebnc s~!'· ljuba~ pre·
rna astronamiji i pisanju pesama, u odredu zvah • Kosmos c. Od
svih mogucih crta o ovom borcu naj~cp~a je ova: •:ra noc sc u
nenapisanoj 1 u zaborav utonuloj hrontct -ba~ko-~aranJS~og o~reda
pamtila kao noc krva,•ih tabana. ISli su bosi da 1h ne b1 ~ah td·
ovi obucc prcko potkosa, zatim kroz ~ibljc, rnocvaru. 1. vmogra. c,
~ravcem Sckiccv sala~. Onda su se sklonili podk oknlJdm
'cdan jarak I tu tckali. U neko doba, r.rcd zoru, oman ant,. a 1
"t'
1
;.
~tklonio onaj osccaj neizvcsno~ti, ~OJt ~e poodpu!..crvat uvl~~! ~ 0
oima u du~u poru~i lsi, jcr on JC b1o najpog OIJI za o - .
· nam ncku pcsmu bilo koju'c . od" 1·
\'8) . ' t" · le jo! svde rane poginuhh r tic Jil,
Ia~o su u flJCO:':'. tnJa usti las svojim os~anjima. R~i
brata 1 scstrc u ractJt, on prep . g lodiji iz popularnc sov·
su se same rcdale i davalc! fl~Y sm~ao me
jetske vojnifke pcsmc ,KrasntJ flot ·
Koja je ono zvezda
Sto tako divno sja.
To je zvezda Backog odreda.
Na Dunavu bunker,
Hortijcva stral.~,
Neprijatclji na~t.
Mi smo partizani
Narodni vojnici, .
Pa nas ni~ta ne pla~1 • · ·•
- Laslo Uvinger, ND.
200 D. Jell~
Isa je, po rcl:ima Lcvingera, uskoro negde 1943. poginuo. Iz
ko zna kojih razloga utonuo je u zaborav. Medutim, ostala je da
trajno !ivi nj egova pesma. Ona zbog svoje sadriine - tj. onih dej-
stava koja su partizan! u to vreme u Ba~koj lzvodili, prihvatali
grope aktivista NOP-a i sprovodill ih preko Dunava u sremske
partizanske jedinice, - ima trajnu vrednost. Ostala je u riznici
partizanske narodne pesme, poznata kao pesma o ~>Batkom kon-
vojuc....
Nakon dolaska jula meseca 1944. god. Subotitkog odreda u
okolinu Subotice, na .poziv Geze Tikvickog"'" dobo je u odred,
svojevremeni sokretar OK KPJ za severnu Backu Laslo Gros. Do-
~av~i u odred Gros postaje jedan od rukovodilaca NOP-a Subotice
i obavlja duinost sekretara Gradskog narodnooslobodilackog od-
bora.u• · ~cg vrcmcna upucen jc na obuku za vazdu~n~g s~rclca u Jug_o slo:
Da bi se ruilo pltanje strutne mcdicinske polllOCi, Gros se
obra~ dr Liviji Hcrcog, ·koju je od ranije poznavao kao napredno
orijentisanog dru~tvenog ndnika, i koja je .kao vrhunski spccija·
lista za grudne bolesti izuzeta od deportacije. Dogovaraju sc da
ona i dalje obavlja svoju duinost u gradu, da .partizane snabdcva
pol:rebnim lckovima i -sanitetskim materijalom, a po potrcbi da
izlazi u partizansku bazu i nad Tanjenim borcima vrli lckarsku in-
tervenciju."'"
Isto tako Barbara Sckelj-Stevanov, Jevrejka iz Subotice, je po-
sle ulaska Nemaca u Madarsku, marta 1944. godine prc~la u ilc-
galnost i u tim oblastima obavljala povercne zadatke NOP-a svc
do oslobodenja zemlje.
U prole~e 1943. grupa biv~ih, iz zatvora izaAlih osudcnika, u
kojoj se nalazi Kata Ba~. Jevrejka oiz Subotice, odlutujc da zbog
ncsigumih uslova opstanka na backom 1orenu prcde u Srcm. Taj
plan je osujecen pogibijom Mirka Bpanovi~. takodc biv~g poli·
tickog osudenika, vojnika granitnih jcdinica u Backoj Palanci koji
je medu -simpatizcrima NOP-a u vojscl organizovao grupu da bi
zajedno sa navedenom subotickom grupom prclla u parti~ne, u
Srem....
""fJ<?r~e Vasi~. ~. str. 307: •Miadi Barnnl radlje su odlazill u Srem
!lego. ostaJali u BackOJ: Populam~st ko_nvoja Dalla je izraza 1 u pesmi t ije
Je .su~ovc neko r:asta~•o .... Ret~ _part•zanske ~me •Bac!ki konvoj• zabe-
lciio JC po sc6anJU M1lo~a RadoJc!ma Milenko Bcljanskl 1z. Sombora.
... Isto k~o i 216).
u• 1. Ante Vojr~ic Purtf!-r. •Oslol;>odcnie Subotloe•, Subotic:a 1945, slr.
56--SS_; _; •Rukovct•, ?s<?PIS, Subot1ca, 196-1/ 10, Mila11 Dubajic, •Prcgled
znataJniJih momenata_•z NOP-a Suboucc•, str. 560-563.
w Autoru saopiule Magda Gras-Engler, pcnzioner lz. Beograda i Pav~
Ma.lu~ev-Nador penzioncr lz Bcograda. ' '
... Litno .autoru saop~tili: dr 2.arko Pecin, lckar lz. Bcograda, Kala
Ba~. p~fC$0r IZ Beograda; kao i c!l:mak Dule Lukac!a u ncdcljniku •7 Napo
od apnla 1974., •Nem llldozatok·a Forradalom harcosai voltak•.
D. Jelit 201
Po~to sc scpu:mbra 1943. vratlo sa izdriavanja -k azne u Novi
Sad, Ivan Scnk okuplja oko sebc neprovaljcnc jevrcjske omladince
iz \'Temcna provalc od 1941-1942. Tu su Egon Stajner (koji je
1941. kao skojc\'aC bio povezan sa dva a~t iva, Zoltana Timara I
Imrea Morda, ali ga 'lliko nije provalio. Posle toga bio jc u •racijic
izvedcn na Dunav i bio u grupi -koja se vratila, potom dvc godine
proveo u Budimpc~ti). Zatim su tu: Mirko Scmbergcr-Pinl:i .j Marta
Stark. Oni se dogovaraju kako da sc prcbace u Srem. Senk i Staj·
ner treba da pronauu vcze. Scnk 14. IV 1944.... uspeva da se prc-
baci u Batkopalanacki odrcd, mcdutim Stajner, Marta Stark I Sen·
berger su sutradan uhap~cni, a zatim i osudeni....
Nakon uspc~nog bckstva iz scgcdinskog zatvora •Cilag•, 19.
X 1944, Btvan Abraham dobrovoljno sc javio u NOVJ i nakon kra·
vcnskom ratnom vazduhoplo\·stvu. Ubrzo zat1m JC osposo?IJcn 1
rasporcdcn kao \·azdu~ni strclac na bombardcru •Sturmovtk• k_o-
jim jc upravljao komandant 423. jurisnog puka major Malnar1~.
Okolnost da je bio rasporcdcn na bombarderu komandan~a puka
sama po scbi govorio o licnim kvalitctima A_brah~ma. ~aJar Mal-
naric jc kao komandir hidroplanske cskadnlc b1y~9l JUg?sloven·
skog RV bio zarobljcn 1941. od Talijana. lz 7A'Irob1Jcnt~tya JC 'd~t
J!ao 1943. 1 stupio u NOV!. Izvesno vrcmc j~ b_io komandtr eska n e
Vrhovnog ~taba, a zatim komandant 423: JUn;_nog puka_. U pr<;>l~e
1945. Ncmci su prcduzcli svoju po~lc~nJU :vchk~ ~fa1_1z~vu u JUgo-
lstotnoj E\·ropi protiv jugoslovcnsk•h 1 SOVJCI_skth Jedmtca, na Pro:
storu od tzv. ..viroviti¢kog mostobrana• do Jczcra ~a~ton u ~
c1arskoj. Jzmcdu ostalih jc~inic~ NOVJ ! na~c ~~nJiC~d~atn~m­
vano prctiv nadiru~cg ncpnptclja. tctcC! na bo b nnninuli
· n ·h polotaja ·na"'·lnarit!
b ar d ovanJa ncma t . • .
Dravskom mosto ranu, ~""'"
i nJ·,.., v vazdu~ni strclac
0
su 21. Ill 1945. !!· maJor ,. 111an,.,., • .,
Abraham Btvan.uo
-- . .. dnc~n•ku A1iloJ Radojti 11• umctlu osi310g
... U svom ncobJa• lJ~m ·om susn:tu sa njima: •27. VIII. 194-1.
pgc 0 svom polasku u parllt.:Jf ·\· P~rcnd _ partiz:~ni, mali Mi_u (h'2n
Tovarikvo. Tu su se va!. ':'a."'' ' ko ·; su ln:bali da odu u part•zane va!
J
Scnk) I jot trojica . · • 1\lladl~l /: sell' 1 'konvojcm' tj. u kolonl po jc:d:an.
511 se lskupili .... Uskoro. smo r;;::~' snop kud~lje brl~u~i z:~ nama t~gd ove
Z:ldn jl u kolonl vukao JC ~ 50 T n!ko .!cniia', l!QZC'I!l u stopu JC 30
stopala. Naro<!ito smo paiiJIVO prcl~l ,~;San tr:~g. Mi~a nas je sprclno •?<110•
dnuzom I P""•'<!i da lUI nasdne '!•'~a~ki psi nisu :r.atajali na nas :ra tltavo
obilauct sve salak. tako a " 1
vrcmc pula ...• . Sta'ncr iz BeogradA.
IU Autoru Jituo s:IOP~_t•~ Egon J111 ' 197s. i ncdeljni Jlustroyanl list
- t. Onevni list •Poht•ka•: 21 . ~Tot! d:ana, 20. marta ixvtda~• . su. oko
•Front• br. 17 od 25. IV 1975. G ''"'· osmolrili kolonu o<l oko tndeselak
.,.;sova u blit ini !lardskc iume br~o spuJli\0 ; nije bilo vrcmena da
1830
vozila ; tenkovll. Mcdullm, sN"';;\:
sc tog dana ndto prcduzmc. cp 1 11
je bio priprcmio I ponlonske famce.
202 D. Jeli~
Dr An d r i j a De a k. Roc1en 1889. u Sigetvaru u Madarskoj.
Kao vi~i funkcioner Kun-Beline komune u Madarskoj posle sloma
sklonio 5e i fiveo u Jugoslaviji, uglavnom u Novom Sadu. U toku
okupacije iivot mu se sveo na niz vrlo te~kih i dramati~nih situa-
cija. U toku ..raoijec se zajedno sa lenom l k~erkom vratio sa
posledojom grupom, •predvidenom za streljanje na zalcdcnom
Dunavu. Odmah zatim pomoeu jednog dvovlasnika, simpatizera
NOP-a, u ove<!oj, prvo rastav!jenoj pa oponovo sastavljenoj ba~i
u koju je prethodno sm~tena njegova k~erka, prebacio se skelom
preko Dunava, na sremsku slobodnu teritoriju. U preostalom dclu
okupacije, zajedno sa !enom je u neprekidnom ·bekstvu, hvatali
su ih i onda ~im bi im se pru!ila prilika ponovo bclali. Zahva-
ljujuci tim bokstvima, a i Deakovoj snalafljivostl, oni su nekoliko
puta izbegli najgoru sudbinu. Poslcdnji put befe iz ist~ne Madar-
ske gde je Deak kao ·internirani Jevrejin obavljao lekarsku praksu,
neposredno pred nailazak sovjetskih jedinica i oslobodcnja Ma-
darske i Vojvodine. Navedene dogadaje je opisao u vrlo zanimlji-
Lo~e vrcme mo mu jc na roku da se, ncomctcn od nak avljacijc, prebacuie
preko Drave. - Sutradan 21. marta, laka jutnmjn lzm:aglic:a r:asprostrl:a
se po aerodromu Gospodmc:i na kome je b:azimo puk juri~nik:a. Oko tO
QsOva magla se izncnada disla, a zajcdno a njom I ~ctvork:a juri~nik:a ltoju
je predvodio major MalnariC. - Sturmovic:l su letc:U prem:a cilju, a piloti
su se nadali da prebac:ivanje ncprij:atcljskc kolone ncec lei tako brzo 1 d:a,
ipak, ncee zakasniti. - 3 kilometra sevcmo od scln Nardc, nn putu koji
je vijugao kro1 n:ardsku lumu, 1\tnlnnrit i Abraham su opazili kolonu koiu
su tr.Uili .•• Malnarit je malo oduzeo gas I gumuo palicu nadolc:. Ot~c:Ja
je !J'k!l s iz!!enad~nim ~prija~c!ie"! koji j~ ornuio ~ctvorku u obru~vanju.
NaJpnbrantJI su tpak btU arttljctct. Dok JC M:alnant - Abrahamov avion
i dalje pretcei jurio prema njima, u nebo su bile upcrene sve ccvl pet bate-
rija_20 _mm PA batomje.- Gmnate.su . zu~ale oko krila '!viona i bcli obla~iCI
nanll.ab su se u vclikl derdan. Ah ptioll kao da se ntsu osvrtali na ura-
pnsku \'lllru sa zemlje. Mnlnari~ je hladnokrvno pritisnuo duEe 1 odbacio
bombe na kolonu od scdam tenkova. Kada se pco uvis, mirno c ...,k:to svom
strelcu: - AbJ?.hame, sa~n si ti na ...,dul Borne Stcvan Abm am, vazolu!ni
strcl:ac, jc svoJun mttraiJczom tukao po vojnicima koji su bc-lall izmc<lu
tc:nkova I voz.ila. - Dobri su I ndi pratiocl - mirno je primctio Malnam
os'"!latmju6 ka.k? nji_hove.bombe p~da.Ju kraj tcnkova.- Sturmovicl se nisti
pch na v~ \llS_IDu JCr b1 tako bth "'~ izloreni protlvnvionskoj vatri. Znto
Je Maln.ant. SVOJU tetvorku _odv~ malo lcvo i iznad vrhova olrvcta spuslio
se u bn!uct Jet: .. B.uka a\llonskth m~tora, prvi udarc:i r:aketnih zma 1 njl-
kovo 7.lo~?bno !t!t~nJe kroz ~du.h pnmoml! su aniljcrce da se brzo okrenu
prema .f!Jima. Na JCdnoj m!liOJ .~•~hni nala:ttla se baterija topova Erlikona.
Maln~!lCC! 1 Abrahamov av;on JUno je P':"VO na njih: bio je ogromnn, em,
prct~t. \i ~~ od straha, vOJmcl su zastah I onda opaliii iz svih oro aa. -
Malnari~ - Abrahamov avion bio je pogO(Icn, all je produ!io l dalje u bri·
~tern letu. Lovci su za.lim videli jaku eksploziju I dimnu tr:aku du!ine od
oko 300 mct:tra u .nepriJaleljsk?J. kolonl. Eksplozija je zapamla modro, p~
lce_no. nebo I ug_astla ~ u dubm.• nardske !ume. - U 11 Q5ova -tri avioia
koJe JC p~dvodio maJor Malnanc slclela su u Gospodince be& svoa komnn·
dania I OJcgovog vazdu§nog suelca.• . ,., Zbomik 2, ND. str. 1 •
D. Jeli~ 203
voj romansiranoj ratnoj biografiji koja jc prevedcna na nekoliko
svetskih jezik.a, pod nazivom •Pod futom zvczdom•. Odmah po
povratku u zcmlju, u novembru 1944, dobrovoljno stupa u NOVJ.
gde je u toku rata bio na sledecim sanltetsklm dufnostima: ~ef
zaraznog odcljcnja bolnice Glavnog ~taba Vojvodine, upravnik sa-
nitetske oficirske ~kole INA. Poslc rata ostao jc u JNA i bio
upravnik poliklinike VMA, a zatim pomoenik upravnika VMA.
Penzionisan u ~inu gcncralmajora sanitctskc sluibe.»• .
L i d i j a D e ak-A n de I i ~. Kcerka dr Andrijc Dcaka. Po~to
je s uspchom u jednom buretu prebal!cna u Srem, odlazi u FruSku
Goru. Izvesno vreme se nalazi kao borac u Fru~kogorskom odrcdu
da bi kasnije u redovima boraca 6. vojvodanske brigade docekala
kraj rata.'"' . . . ..
U Slavonijl su takodc kao borca na~ah bngada ah odrcda ~o­
ginuli Moric Dubovi~ i Derd Kon iz Subotic~, dok jc Leopold Kla]n,
talmudista iz Subotice, poginuo u zammm borba~.a za oslobo-
dcnje NiSa u oktobru 1944. godine. (Do ko~kn;tm}•~ po~ata~a
o navedcnim licima autor i pored svih nnstoJanJa a astr.UlvanJa
nije mogao dOCi.) . 944
Imre, Srajcr, poznal kao junak sa Stract~a. po~to se I . ·
vratio u St. Moravicu l na~ao svoj dom oplJaokan I porod~cu
ungtcnu, javio se u NOVJ i opravdao renome_iunaka ~a St~cma
stckav~i vi~ odlikovanja. lz Vrbasa su na oshl!an nafu~ u NOVJ
stu iii. Pavlc j Laslo Fuks. Eugcn Vcrber (poznati dramska u~c!a:•.k)
je ~a slil!an naon stupio u artiljcrijs~u . brig~~~ ~~rt~";~l~:
Dr Josip Frenkl, lokar lz. Som~~· stuplo Jl!Du K I0 Fi~l Jckar
t bio Jckar u parti7.anskoJ bolmct u Grum~. r kar • rvu
. · k 1941 orgamzovao ursevc za P
iz Novog Sa~a •.kOJ 1 Je J~/m arta ·1945. i bio lckar sanitetskog
pomoe, stup10 JC u N m I 1 k · Subotice u NOVJ
broda ..Vasil Lupuo. Dr Fc,;;nc Kaman, ~kar ~)nice 40.' divizijc.
stuplo scptembra tk944.. 1
b~b~~~a'~upio u JNA aprila 1945.
Dr Andra! Kesler. 1c ar 1Z 5 r d ' JNA stu io aprila 1945.
Dr Utvan Lcbl, lckar iz Nov~g Sa a~iadu 'Dr Art~r Munk, lckar
i bio lckar vojne bolnicc. u ovob 1944 i bio upravnik zarazne
iz Subotice, u NOVJ stuplo decem ra ·vodi~u u Subotici. Dr Laslo
bolnice Ill centra vojnc oblasti ~ VoJ · 'n· t~ 1945· i bio uprav·
JNA Je stuplO ap ~
Spicer, lekar iz Somborad• u Subotici Dr Peter Svarc, lekar
nik ambulantc Koman c mcs!:l u ktobra t944. i bio upravnik sta·
iz Novog Sada,. ~ NO'(J ~tsb~So Dr Bela Se~cnji, Jekar iz Vrbasa.
nice za transfUZIJU Ju-vi pn . · b·o hirurg u bolnici u Vrbasu.
u NOVJ stupio oktobra 1944. ! ' mbora mobilisan marta 1~1.
5
Dr Mavro Vizner•..lckar, rot:om IAlcksi San'ticu, zarobljcn, a za~•m
i bio u 21. pdadt]skom 6~J uod ktobra 1944, bio lckar 9. vojvo-
na prisilnom radu, u N °
78 tao I izja\-a Dr Amlrijc Deaka dal;t. autoru.
 204 D. Jell~
danske br.igade. Htvan Fger, apotekar iz Vrbasa, u NOVJ od
novembra 1944, bio apotekar u sanitetskom skladi~tu Glavnog
~taba Vojvodine. Dula Rauh, apotekar iz Bcteja, u NOVJ bio
referent apoteke u •Petefi brigadic. Viktor Taub, veterinar iz
Batke Topole, u NOVJ od oktobra 1944, do tada u zarobljeni§tvu,
veterinar u stoenom depou u Sapcu. Pavle Baranji, utenik iz
Srbobrana, u NOVJ od septembra 1944, ·bolni~ar u bolnici Druge
armije. Marija Lenard, utenica iz Subotice, po okupaciji sklonila
se u Bar odakle je juna 1944. stupila u NOVJ kao bolnitarka
u 1. proleterskoj brigadi. Lenka Vajner, domacica iz Bajmoka,
po -k apitulaciji Jugoslavije sklonila se u Italiju i stupila u JNA
januara 1945. i bila laborant u partizanskoj bolnici u Tarantu ....
Dorde lngus po bekstvu iz !agora stupio u JNA ....
XVI
DEPORTACIIA JEVREJA IZ BACKE U NEMACKE LOGORE
Nakon okupacije Madarskc od strane Hitlerove Nemacke,
marta 1944, Ministarstvo unutra~njih poslova nove kvislin~ke
vl~de 7. IV. 1944. dono~ naredbu P? kojoj ce se .izvriiti interniranje
svih JevrcJa, ~ez obztra na pol 1 starost, i sa podrutja Batke.
o.~ te odluke. btl! su iz~zeti s~o ani Jcvreji koji su kao strutnjaci
bth zap~sleru n.~ radm~ ~es!IJ!Ia ':a!nim za .r atnu privredu, kao
§to _s_u .m.du.stn~a, rudmct, 'P?IJopnvredni poscdi, iii hili Jckari
speCIJahstl 1 sl~tno. Prem~ mtemiranim Jevrcjima dvojako je
trebalo postupali. One Jevrc;e za koje se smatralo da prcdstavljaju
opasnost za dru§tvcnu bezbednost odvod.ili su odmah u konccntra-
~ione logore. Svi os~_ali trebalo jc da budu prvo izdvojcni u odvo-
Jcna stamb~na nasel;a -:- geta, da bi kasnije bill predani Ncmcima.
U ta~rm .~kolnoslima mnogl baOki Jcvreji pokubvaju da iz
n~tale sttuact~e nad~ . nckl povoljan i:daz iU rclcnje. Mnogi od
RJih se s la!n.• m leg~trmacij~a sklanjaju u druga mesta, drugi
pak poku§avaju da se probtJU do slobodne tcritorije u Sremu
iii Slavoniji. Po podacima Mladcna Vrtunskog,..• u backo-topolskom
,.. Zbornik 2, ND, str. 176-221.
. =• Kat~ri"'! Adanja, koja je rat provela skrivcna u Budimpcltl, fzja-
ytla Je. dB: JOj JC pomato d_a je lkr<! Ingus bio u nekom radnom logoru,
' da ~e Januara 1945. gochne, jo§ dolt su se borbe vodile s Nemcima
u Bud•m.u, lstog srela u paniz.anskoj unifonni u oslobodenom dclu Pdte
kod Sva)Car'Ske amb_asade. Tom prihk?m joj je n:kao da je slu!beno p0
neltom po~lu do§:'o .IZ S!'bollce Jl Bud1mpd tu, k.no i da jc pronabo njcnu
~l!erlru M1ru, lto)a JC. bll!l sak.riVC:I)D ltod Lujze Mihalj~i~·VIahovic!, da joj
JC dcte dobro I da ih Je matcn)alno pomogao izme<lu ostalog drvima
:ta ogre". • u ta'!tvoj situaciJi I s;~m akuto1~ ovl?l u:'n problcmom. Raz11ovara sa Oska·
•., Mtaden Vrtunski, ND, str. 78, 203-204.
D. Jeli~ 205
logoru ~u zamava~ mnogi od onih koji su hili osumnjifeni 1
uhva~em u poku!aJU da predu u Srem. Tako, izmedu ostalih
navodi .Ibiku. Sekclj, Pold iku. Va!"o~r -i druge Jevreje koji s~
poku~h da 1zbegnu dcportactju 1 namcravali da se prebace na
par:tizansku slobodnu teritoriju, ali su pri tome uhvaceni i pre-
bafeni u batko-topolski logor.
Takodc, ovaj autor bclc!i i imcna 33 budimpcllall$ka Jevreja,
koji su se i5kljufivo iz navedcnih razloga n:t~li u ovom logoru,
zatim -i sledecih 30 Jcvreja koji su se zatekli u B:tfkoj, dosav~i
tak iz Nemafke, Austrijc, Poljske, Cehoslovaoke, da bi v~inom
dospeli, wncsto na osloboclcnu jugoslovcnsku tcritoriju, prvo u
bafko-topolski logor, a zatim bili prcdati Nemcima. Ovde je ret
o onima koji su uhvaceni. Neki su ostali neotkrivcni, a vrlo je
mali broj onih koji su oprcko •B:tckog kanala• uspc!i da predu
na slobodnu tcritoriju u Srcmu. Razlozi su mnogobrojni, glavni -
od okupatora jo~ uvck dosta prigiJ~eni NOP u Bafkoj, kao jo~
uvck vojni¢ki fvrsto zaposednutc obale Dunava i Tise.
U sklopu navedcnih okolnosti, najtragifnije je to lto. vc:ci~~
bafkih Jcvrcja, kao i vccina rukovodstva NOP·a B:tfke, ms~. blli
dovoljno informis:tni, niti pripremljcni na stvamost dcportaCtJe.'"
"'' Po k:Wv.m;u Kate Budim~cvk!.Sit. odbo"!ika .AFt~ u Subotici.
pottlkom J9-W, gO<hne, bilo jc izvcsnih pokub)a po]Cd!nlh reonskih odbora
AFt-a ll Subotici d;~ se n;~ ncki nac!in spasu ba17m . JevrcJsk;~ dcca..
je Z.Oit;~n 0.-ncberg. sin dr-a uw~na Dcncbcrga 1 n!Cllove supru~c 1 . e,
;nJ
0
bio sltriven Jr.od izvcsnc Klare B~~i~ b izjave .Katanne A~anJakl • ~bc'k':
iz Bcograda poznato je da jc I nJcn sm na •!•'->n na~m •.o •. on)en
lujzc Mihaijcit-VIahovi~. "!;~nikirlu;. rudom IZ Bkne, k~'! !iu~d'!!oj~
Subolicl. Magda Bobn.Simm, u plsn:'u autoru, pa ' nav . I mulko dele.
tctke iz St.Jl<>JJvicc,/lt'?J\ji ~~~~!ti~c~ud~~rijs;;~{j. iz Subotice
Hrabro se voJI1;~ o . nJcj klone i olhr:Jne. Neko je prokaz.ao ow
(srpsdka Jcbrss k~f"·~·~l jea c:!J~~to I od,·edcno u Auhie •lcdc:Ci.m tr.m·
poro ICU u . u IC.t. e k0 b'l remna d.:l se odvoji oc1 mo)e bra~c
sportom. MoJa matt Je lsto ta . 1 a •.P 1 ·e da spasc starijeg •ina ... •
1 svc je ucinila da tm ~p~sc lk'Ot..us~~a JBudim~cvic.Sic, ncki roditelji
No, bllo je t drug•hodslu!"'l~· at.~Jcdccc kao na primer, Frankl f)ula,
au odbij:di da .se ~.oJ.e svo1 · · v~ro,·ao u ono Ito ih je otrkiv:o.lo,
trgovac IZ Su~t•!'C• ltoJ• JC~'?stnd!'os~~
10 ilvot 5 vojoj dcci. Jzvestan broJ
t na t~j IUICID Jc onemogu . . d . no\'llni lr.:u:uje Abgda Gros-Engler,
1<.-vreja nije vcrovao da
koja Jc pobegla sa f.e_
·cC:
1czm e •
b:~n;a';";:nhkom' njihovog wgoniranjll. MnOj:i
i nih organa vl:&Sti da dodu do l:wnh
bo11auji, koji su uspeb _pre~~ 4'?~~zdrlc borawk van jevrejske drultvene
leg1timacija, ni~u ~ogli. P•j. lc. 1 13 1blizu, vratili su se dobrovoljno. mec!u
sredinc I veruJUCl da JC raJ ra k · · imala m:o.lo dete I uspcla da
svojc, ~ gcto ••• _lbodljak Gros~~e1f~a~J~ ~kloni, nije mogla ps•hic,!<i ddaa
se pomoCil l:dnih o umen . 'cdno sa dctctom u gcto. n 1~~
izdrti odvojenost od sv?iih I ~Ida.~ =~gla psihicki da podnosl ilegalan
Scfer iz l<llnjiie, na shtan Jlatm ru)e . d te I onda da se vrati u geto.
tivot • ali je smo~~l~ tolilto snagc da os:~k:ua c u ono vreme u rukovodstw
NOP~ seveme B3~ke, z:.o up len
 206 D. Jcli~
S druge strane, ·kada se r:wnotri o kojim se ba~kim Jevrejima
rad.ilo u vrcme deportacije, evidcntno je: · 1944. odved.eno na pns1lm rad u Borski rudnik i tamo skoro
1) Ono Jto je od Jevreja bilo vojni~ki, kao starcline, obu~eno
(oko 1~b) za vreme kratkotrajnog aprilskog rata palo je u zaroblje-
niJtvo i do kraja rata tamo ostalo;
2) 1:1: Ba~ke je tokom 1941-1944. omlo u NOVJ iii bilo
osuc!eno zbog pripadnosti NOP-u oko 400 Jevreja"1 (iii 2,5%
svih ba~kih Jevreja). To je zapravo bilo svesno, revolucionarno
i za organizovanje otpora sposobno jezgro ba~kih Jevreja, koje
je u trenutku deportaclje ve~ bilo istrgnuto :iz tela jevrejstva;
3) Oko 4.000 ba~kih Jevreja (iii 25%) je izmcdu 1941. i 1944.
godine bilo obuhva~eno prisilnim radnom slufbom i kroz istu
gotovo potpuno uni~tcno. U toj masi se nalazio onaj aktivni, vi-
talni, na vojni~ke napore sposobni mu~kl potencijal, koji je u
vreme dcportacije ve~ bio gotovo potpuno ungtcn;
· · 4) U bjkaJkoj i novosadskoj raciji januara 1942. godine
uni§teno je oko 1.200 (oko 7,5%) ba~kih Jevreja (Novi Sad 870,
St. Becej oko 100, Curug 100, Titel 35, :labalj 29 i u ostalim
mestima juine Ba~ke oko 50 ubijcnih Jevreja), u kojoj je opct
stradao onaj najvitalniji a NOP-u najbliti dco Jcvreja; i
rom H:mom, koji je 1941. bio u njegovoj ·skolcvskoj grupi, zajcdno bili
uhap~eni i osu(!cni, pa I puUcni 1943. na slobodu. Raz~ovara I s njcgovim
rodit~li!~a. ka~ l .s !zv~nin,t njlhm?m prijntcljlma. Intcrcsuje se dn li
razrni!iJaJU, znaJU h b!lo itll 1 prcduztmaju h lta u ~ sa svojom daljom
sudbinom. Insistira da sc sklone negde, intercsuje sc da li true moguc!nost
da se prcbaee na slobodnu teritonju, makar pojcdina~no da se barcm
ncko od njih spase. Jot uvck, bk vUe ncgo pre se mogu na~i veze. Ncodre-
dcn'? su ~i!'gali ramenima. . Da I! . j~ to bio plod njihovog poslovi~nog
~hzma, ~~ u"'?denoJ fnta\tzn,ta, 1h Jcdnostavn~ nisu vcrovall u ono Ito
ih te~. nt~ ~1h pnpreml1en.1 na stvamost. Sh~nc rnzgovore poput ovih
aut~r JC vodi? J sa rukovod1oc1ma NOP-a, u Suboticl, s Dulanom Kmjanskl·
-Jov1um, l.aJotern Dudatom - Kaeom I Grgom luli~cm. All sa gotovo
istim neo_drcdenim rezultatif!~a. Slobodno se mofc reei da su 1 onl bill
nespremru da se uhvate s ovtm problcmom. Nisu bili upoznati nitl su vero-
vali u pravu stvarnost Jcdnog .Au~vica IIi M~uthnuzcnll. Kada se luliru,
~kretaru SK KP Suboltcn, apn!a 1944. obratila Kala Ba~. Jcvrejka, koja
Je kao ~Jan SKO.J-a c_xll~la s~OJU kaznu 2fll_vora, I zamolila da ju pn:bacl
na slo"?dnu tentoriJu, Jcr .JoJ kao JcyreJJ? pretl dcportacija, on joj je
~govo':lo da su mogucnosti za pr;ebactVanJe na slobodnu tcritoriju ogra-
m~c 1 ako treba nekog prebac1t1, onda (!e se to u~initi sa onim kome
a~o do(!e. u ruke okupatora, pn:tc. v~la, a nju mka samo Jogor. - •tjudi
n1su htcb - u razgovoru saopU1o Je autoru dr Teodor Kova~ iz Novog
Sada - ~ogli. I. umeli .da ve~ju da_ se dctava ono !to se ddavalo. Jedno-
stavn~ msu bd1 dovoiJ~ _pnprcmlJenl d~ se mole dogoditi ono Ito se
C\Dgoddo. Ta perfidna poht•ka_, d.a pa'r stotma esesovacn ubija par miliona
IJudl, stv.a.rno je za norm~!n~ ljudskl mozak ndto nevcrovatno... ljudl
s~;~ govonb, Ito da nas. ub!JilJu, kome smo mi skrivili, moj tukundeda je
b•o pod Koiutom ovo 1 onOc.
•
161
Po podadma iz prethodnih prorafuna dr Jate Romana public!ste
u: Bcograda. ' zbunjcni i u svakom pog c u c
D. Jeli~ 207
5) Oko 600 (3,8%~ .b";ckih Jevreja od jula 1943. do jescni
potpuno un1Steno.
Drugim re!Sma, Jevreji iz Ba~ke su vel! od samog ~etka
rata tj. okupaclje vrlo smi~ljenim postupkom od strane okupa-
tora bili li~ni intelcktualnog, Tevolucionamog i za borbena p re-
gnuta sposobnog ljudskog potcncijala, koji je obuhvatao oko 6.200
lica iii 38qil svih ba~kih Je\·rcja. Deportaciju su doeckali uglavnom
iene, deca, starci i bolesnici - oko 10.000 Jcvreja iii 62% balkih
Jevreja.
Svim ovim licima je prcthodno hila popis:1n:1 i zapela~cna
imovina. Svaki za dcport:1ciju prcdvitleni Jevrejin jc po propisima
mogao sa sobom da poncsc odc~e. rublja, postcljine i hrane,
u tc-'J.inl do 50 kilograma. Sva ostala dobra i imovina Jevrcj:1 je
bila zaplcnjcna, kao ~to su novae, zlato, vrednosni papiri i dr.,
Svl su se nalazili pod stalnom kontrolom policije I fundarmcrijc,
da bi onda, tokom maja i juna 1944, bili prcbateni u nem:~~ke
koncentracione Jogore gdc jc vel!in:1 od njih strad:~la.
XVII
NOP U ZAROBUENICKIM LOGOR1MA U NEMACKOJ
Posle stoma biv~c Jugoslavijc, krajcm nprila i pr:vih ?~na
maja veliki broj biv~ih jugoslovcnskih aktivnih i n;zervnth oflc•ra,
nda~ se u zarobljcnitkim logorima ~. N~a~koJ, pre svef!l ~
Osnabriku, Nirnbcrgu, Strasburgu, StrtJU. t dr... Metlu taro~ Jem:
cima se nalazilo j oko 350 oficira JevreJa koJI su na umfomu
nosili -p oscbnc oznakc (~uta zvezda). . , . .
Odmah po dolasku u Iogar, izvcstan broj zarohlJC~th of1C1~,
flanova KPJ, smatra da j~ nastupio t~efu~~r:J.:P~~iJs'kfb::ri!
nastalih problema u logonm:1 pnstupl 0 t1 resivno
ni~cij'!' k~je
OrtjCDIISamm, S 0 1
~e bruodkovl~bi~i
0 JU lVI
.:~r~~~ok~~~~ ~:s~oj~:-:;~ ofici·
rima u logorima. i'ati diferenci·
1
Ve~ od samog dolaska u logore t!l~~;! ~f=~a. Jedni, re-
jacija i politi~~a ~~a metlu za-:maJ Jugoslavije prihvatili kao
akcionarno onJenusanl, su alct. sllatili zakljutak da Jugoslavija
gotovu stvar i shodn';l. .tome IZV avcmi~tvu 53 Hitlerom, Srbiju
pravno viJe ne posta)l 1 d~, u dak Drugi t:~kode reakcionarni
5
treba ukljutiti u. ~jegov nod pore"cniis:~ni, ~ u 10 vrcme jol bili
ali protivnema~klt prozaplad nodo~rijcntis:IIIi.
 208 D. Jell~
Nasuprot njima, jcdino su komunisti zastupall stav da Jugo-
slavija pravno i fakticki - sve do konacnog zavdetka II svetskog
rata, jo~ postoji, i da su oficiri, iako :zarobljenici, predstavnici te
zemlje, Ciju cast do kraja treba voljom, umcmo~~ i snagom svih
do kraja braniti.
Ulaskom SSSR-a u rat i pro~irenjem antihitlerovske koali-
cije, taj stav je dobio cvrstu politiCku i materijalnu osnovu. Ovakav
stav komunista ubrzo je dao pozitivne -rezultate, kroz razne vidove
lcgalnog i ilegalnog .rada, kroz fonniranje raznih kulturnih I stru-
kovnih udru!enja: pravnika, imenjera, prosvetnih i drugih radnika,
negovan je jugoslovenski patriotizam i pripremani su zarobljeni
oficiri na aktivan otpor okupatoru, odnosno ·priprcmali su se za
oru!anu borbu - nabavljali oruljc, obrazovali fonnacijske je-
dinice i sl.
Medu najva!nijim organizaciono-politickim rezultatima koje
· su naprcdni oficir.i pod rukovodstvom komunista, juna 1942.
postigli bilo je zvanje poverenika, koga su oni birali medu sobom.
To pravo je zarobljenicima pripadalo na osnovu 2.enevske kon-
vencije o ratnim zarobljenicima. Na osnovu tog prava poverenik
ih je legalno predstavljao pred nemackom oru!anom silom i pred
Mcdunarodnim crvenim krstom.
Kao posledica sve vidnijih rezultata u •borbi .protiv Hitlcro-
vog poretka, kojc u borbi post~u progresivnc snage u svctu, i to
pre svega uspch Crvenc anniJC i NOR-a naroda Jugoslavije,
u logorima dolazi do dalje polar.izacije rcvolucionarnih I reakcio-
na.z:tih snaga. Onaj. d~o ~onzerv~.tivnih, prozapadno orijcntisanih
ofJctra. 7" Dra!e Mthatlovt~a. ~I?JI su dotad naprcdnim o£icirima
pruiali JZVesnu moralnu i pohttcku podrSku, ok~u se i vczuju
za pronediccvski i proljoticevski orijontisane oficire.
Na.supro~ to!De, n~p:edni ofici~~ dob~vaju bczrczcrvnu podriku
21?0 pndodauh un VOJmka, sa ko]tma JC po partijskom zadatku
bto zadufen. jedan ~ ~tarijih i iskusnijih clanova KPJ, Sima
~raogla~ovt~, . Je.vrcJt~ _1z Bco~da; .k ao i u redovima zapravo
sv1h 350 udvojemh ofictra JevreJa, koji su bez. razlike na svoju
dotada~nj~ politicku i klasnu p ripadnost shvatili istorijski znaeaj
borbe kOJU su napredne snage na celu sa clanovima KPJ vod.ile
u logorima, i na taj nacin pridobile za sebe u pojedinim logorima
eak i do polovine zarobljenih oficira.
U prolece 1943. NOP ~ logoru uspostavlja vezu sa NOP-om
? ~a;lJt. Zbog -takvog razvoJa dogac!aja Nemci 13. VII 1943. izdva-
JaJU lZ sastava. lo~o~a u Os~abriku, ·koji je predstavljao centar
NOP·a u zaroblJemc.kim logoruna u Nemackoj, 350 oficira za koje
se na osnovu raznih dostava smatralo, da su komunisti anti-
f~~isti iii nepomirljivi patrioti, i smdtaju ih zajcdno sa 3So ofi-
cJ.ra Jevreja, u jcdan zaseban ka.Znjcnil!ki blok nazvan logor •De.
D. Jclic 209
Bez obz!~a na nav~cne r_nere, ta odluka nije mogla da zaustavi
proces na CIJCm felu Je staJaO NOP u logorima. 10. IX 1944. su
il!dvojcnl svih 350 Jcvrcja o£icira I prcba~cni u logor Strasburg
all oni su uskoro hili oslobodcni. '
U antifa~istickom vecu logora pred samo osloboclcnjc od
Jevreja Vojvodana su hili: ~r Vajs Al.~crt, dr Ka~clburg La\·o'slav,
dr Folbrant Hennan, dok JC u parttjskom komttctu logora bio,
Oto Bihalji, jedan od najistaknutijih boraca u logorima i pisac
zapalene knjige iz !ivota u logorima: •Do viclcnja u oktobruo.
Od backih Jcvrcja u NOP-u, u zarobljcnickim logorima
istaknutu ulogu su imali: dr Prcsburger Josip, dr Gams Andrija,
l.cvental Ladislav, Stajncr Al~ksandar-Dov, '-t.:ndclson Andrija,
Lcbl Arpad, Fi~r Josip iz Sombora i dr.zu
XVIII
UTICAJ ANTISEMITSKIH ZAKONA
Polo!aj I sudbina onog dcla graclanstva:. koji s.~ do ta~ n!
po ·k akvim osnovama nije trctirao. k~o J~vreJ~, a. ~OJI su potlcah
iz mc~ovitih brakova izmcclu Jcvrc)a 1 ncJCVrcJa, th pak od nckad
pokr~tenih jcvrejskih roditclJa.. ~ili. su od ~lask~.~cmaca u Ma-
darsku, psiholo~ki, moralno 1 ftztckt sve nctzvcsmJI. .
Pod tcretom protivjcvrejskih zakona, svakl sh.~lbc!ltk, pen·
zioncr, pri rclavanju bilo kojcg svog pcrsonalnog pttanJa mod
·e riloiiti krltcnicu svojih prcdaka do unazad tn, kol~na. Ko.
~nih lica koja su u svom porcklu !mala tra.gove JcvrcJs~h krt
to je budilo ncspokojstvo, lifnu ncstgumost 1 po9tcpcno 1 P? 1-
ticki orijcntisalo na antihillcro\"sku. platfonnu, dod~osno N~;hko
im se rilazilo vrlo rado su se odaztvala na sara n~u. sa -om.
AJ:or ovog tcksta i~. u Subotici imaorc~~~k~ztb1~~1"~~~:
takvim omladinaca,. I ~0J 1 5 ~ u .kra:~dt lz odreclcnih ~loga
se ukljuce u subottckt p_aruzans 1944 odinc, ti omladinci
:~e~o:~~'hl?t"J:ri~~~?td:· k~;~!~~~i gradj?~o~~''r~:Jj~ diru~f
zadatke: priku~ljaju novae,r:J
Prcko brate FeJer, Feren~ II be
11
c,
dgfu~ d~ jcd~c pl!Skc koja
Pored navcdcnih drugo\'3
se nalazi!~ k.od. jednog v~~dg (da!::~c:lvi u Izraclu), l.:lj~o Pap
tu su btli JO~. Gabor . La· § Kraus-E~i i dr.
(poznati violinista), Dorclc Vtg, JO
• . lr. revoluciOflllmOg r:ulnitkog P,OkT"I'Il!
•a Zbomilr. ~nja Jugos1~r5"s~ 1961 Nikol~ y 111arrov,.i, •Paruuns~
o40 godina•, knji~ VI • 1~1- 1 :OAtf.·ik• s'tr 321-576; bo i s;~op!lc~:e
rad u :z.:~robljcrunom. logoru 0 ~ p,..;buri;er.~ pr.1vnilr.a iz Bcogr.~.w,
dN\ Andrije G:unsa 1 dr-a 1OSIP'l '
datih liC!o autoru.
210 D. Jeli~
Jedan od najsposobnijih boraca subotifkog partizanskog
odreda, zamenik komandanta, 'f.ivadar Fclegi iz Novog Sada, je
takode po majcl bio polujevrejin.
Summary
CONTRIBUTION TO THE STUDY OF THE PARTICIPATION
OF JEWS OF BACKA IN THE PEOPLES' LIBERATION
WAR OF THE PEOPLES OF YUGOSLAVIA
. the untt.s ftghhng the oceupters. At the ame 11me Jcwtsh youth in the
· region of Subohca, Senta, Bao!ka Topola, Nu\i Sad and other oities were
The first Jews appeared in Ba~ka os back as the Middle A~e but
their 5<'ttlement did not take an intensive pace until the liberation of
this region from the Turkish rule in the 18th century. The end of the
19th century could be taken as the time-bordcr·line when, generally spea.
king, their settlement in Backa came to end. Since then their number in
relation to other nations and nationalities in various loc:alities varied
between 1 and 6 per cent, i.e. they represented about 2 per cent of tM
population. Mtcr the year of 18-18, the influence of Jews on the economic
de\·eiopment of Ba~ka became more and more marked, particularly in
comme~. bankina and industry.
Tbe development of the revolutionary working class movement in
B~ka was _closely linked with the development of the wider revolutionary
m<l\'cment m Hungary and Austria and started somewhere in 1871. In this
Wider movement the J~'Ws from . Ba~ka have o!tcn taken upon themselves
very res~nstble roles. In Ba~ka llsclf the development of the revolutionary
and working class movement was, as a rule, linked with a given revolutio-
nary centre, meaning that the specific historical condilfons in each uf
~ three. n:g!ons or. Ba~ka influenced the movement in those three rel(ions:
!" tM Sut~?uc:a regt~n 1!1 the north, the Sombor region in north-west and
In the N~v1 Sad regoo~ m the south of ~afka. It goes without saying that
the spectlic chamctenst!CS of these regtons a lways c:ome to expression.
~ centers or events m Backa can be specified as: the political emigr:o.·
tton m Pees after the brcak·up of the Bcl:o Kun revolution In Hung:ory
the revolutionary uprising of workers in Subotica in 1919 the so caJlt...i
"Zcli~p", the humanitariaJ! organi1.ations under the spo~sorship of 1M
Commll!ltst Party of Yugoslav~tt- CPY, the activity of the CPY and of the
Federatton of Commum_st Youth of Yugoslavia, the revolutionary trade union
move.ment the assoctatJon of priv:ote clerical workers - SBOTI<~. the pro-
~stve youth movement, I.e. the progresstvc movements of university an
h_tgh sch<><?l students, o ther progressive socio-political organiultions (Associa-
tion of Fnends_ of Natu~ and others), the progressive press and, finally, the
PrDBI"SSIVe soctal org:nuzatlons of Jewish youth "Hashomer Hatzair" Tehelet
Lavan" and tohers. •
~ctween the !'YO world w:1rs the n!i~ctlonary government kept ha111Ssing,
arresun~;, scnt.encmg IO long term pums.hments :md even killing numerous
progresstve mmded Jews because of thetr revolutionary belief and activity
and eng~game!'t in the above ."!cntioned socio-~litical organizations. Seve~
progresstve aunde~ Jews partiCipated _in the c1vil war In Spain.
• When In Apnl 1941 •. the Hunganan Horty units occupied Ba~ka, in
thetr system of occupation the Jews were made special target of the
strongest measures. From the very beginning of the occupation the Jews
were exposed to cruel tortures, various violent harassments and killings
they were taken hostages, recruited to punished units to be sent to th~
D. Jell~ 211
caste~ front and to ~e Bor copper mine, and even made targets or mass
exea;tttons. All the Jew15~ property was plundered, put under sequcstnllio0
or stmply taken posses.ston of.
The entry of the OCCUI;'ying forces into Ba~ka was not awaited passively
by the !cws. Compared :w•th the other ethntc groups in Ba(ka they gave,
In relattve terms, the htghest percentage or those who either joined the
lighting .units or supported the Pcoplc'.s Libe~tion Mo~ement (PLM) as
sympathtzcrs. Those days the progressove JewiSh youth. organi1.atioo in
Subollc:a, Tehelct Lavan, :md the Hashumcr Hatzair of NO\·i Sad had talks
with the reprcsent01tives of tM PLM with a view to finding a way (or
the mc:mbe~ C?f these oraaJ!iz:ttions to join, as_ a group, the PL\1 and
actively engaged in the preparations and e~ccution or Actions of ubotage,
burning of crain and hem crop, domohshing milway inst:tlations, etc. The
urrising in B~ka required great losses due to the o•erhclming stn:nth
o the occupyin~ forces. The majority or the activists was etthcr arrest<d
or killed. The hnt aim of the occupier was to mak< the PLM in Bao!ka
appear as part of a widespte;td international Jewish conspiracy, as 1l mov~
ment lnspln:d, financed and guided by Jews. It is therefore that the
show·trials the occupier staged were particular!)' aimed a~ainst Jews which
came to expression in the number or capital punishments and long term
prison sentences. It was only later that the PU.I in BaU.:. was aiven its
proper meaning and character.
These trials - at the end o( 1~1 and the beginning of 1~2 - mark
the end of the first historical r,hasc of the PU.I in B:>t~~ to be lollow.,d.
due to the overhc:lming streng 11 of the enemy, by a penod of. organw:d
retreat of the ftghting units and of the people or_ Ba~ka as dtre:<lc~ by
the -regional lc:odcnhtp. This is the phase or_ poltucal and organtuttonal
consohdation of the PU.I in Batka with a Yte•v to sta~t, "·hen ad.'<luate
conditions arc created, the period o( ;trmcd stru~gle .a•m!ng at final b~ra­
lion of Ba~ka. This u also the period when new cfftcactous soclo-pobllcal,
org:~nizational ;tnd tactical fighting methods of the PU.I of B:>l b emerged
and were put in the service o( tM struggle:, although . dunng the s:>me
period further heavy losses and setbacks hJd to be n:gtstered. A. number
of talented and courageous Jews had played Important role tn these
developments. be f th PU.t and
During the intcrv;tl the '?ajority o_r those mcm n ~of J"e..\s among
of the fighting U!lils wh.o survtv~d - ;"~~~ ~r~!:~ ~~"!~ occupiers. Such
them was kept •1'1; con1tnert_lent _n
places were the tnQUL'St·pnson on u
S bolica where most o( the political
concentrated the pruon
conviots from the whole territory ?f B:>tka. w-ej · 0 rs call~d ·esmag",
in Kalocsa, the jail in Su'gCd ~nd tts e.~tc~do~sz::d ";1::: gaol in Satoralya·
~o penitentia~_es for ~tnors tl.e'1t~~i~kbrut in Bu<bpcst, the pri_!On In
UJhcly, the mtlitary pnson at . Vac and the women's pnson Man:.
Kontt street in Bu<bpest, thj B::.ol m risons the political convtcls succeeded
'fsc·
1 11
Nostr:t", 'Clear Bu<bpcst. In, a 'd
to org:~ruzc cult~ral 1:'-"u I co ogoca
P ).political activity, somewhere leu.
ditions and ctreumst~ncc:s vaned.
somewhere more m t.:nst\'e Olll.'S, liS the hcon It became evident that the war
Since the second part of 1~2, w en thin cornplcted the Hungarian
against the Allies is far__fro~ bco~g :C,litica' convocts a~d to send them
1
oocupic:rs started to mobth~ 11• • rna e . 5 to be used as forced labourc~,
from those prisons into scmt·mtlttary untt to various dangerous works ID
mostly at the .caste~ ft;ant or P.y1\~t~";: the Read Army =chcd Hun~ary
Hung::.rr exposmg thCII' hfC: to pen. suo:ceclcd to esc;~pe from those
1M maJority of the5<' pohucal pnsoners
212 D. 1elic!
forced labour units. The women political prisoners were taken from the
"Maria Nostra" prison to Germany where the majority of them met with
death In various camps. The convicts In the Satoralyaulhely prison ha\e
bad wroogly ascertained the situation when decided. m the spnng of
1!144. to start an uprislna In the pi'Uon. They did liberate the pnson but
c:ventuaUy suffered beavify as the conditions for such action were not ripe
yet at that IDOIIICDL
By recrultlna the political convicts into forced labour units the
occupaer actuallf had the primary aim to expose them to extermination
at the fronL 1bis aim was not achieved in fuU as the time was too s hort
and the advance of the Red Army, which blot out of CXJstencc the Second
Huoprian Army In 1942/43, was too fasL The majority of those serving
In the forced labour and Jewish units was liberated by the Red Army.
Unfortunately the sufferings of those people did not come to an cod
thereby. During the first few months, which were the most difficult ones,
the bureaucratic Stalinist admmistratioo did not pay :lllenuon to the
difference between the members of the forced labour and Jewish units
and the other prisoners of war. The)· were all sent to various prisoners
of war camps where the majority of them met death caused by starvation,
cold, typhus or other Illnesses.
When in the summer of 1944, the Red Army entered Yugosla\'ia, many
Jews wbo were recruited into forced labour units and found thcmscl\'eS
on the territory of USSR or Hungary, or in the Bor CO{lpcr mine, 6uccccded
to escape and to join the struggle against the occup1crs. Owtc a few of Jntcmiram JcHcJi na pnnudnom radu Scnla, april 1941.
them were those who Jived in Budapest tn hiding
From the very be!linning of the People's Liberation War of the JX!Oplcs
of Yugoslavia, a cons1dcrablc number of Jews, members of the PLM of
Bal!ka, depending on where they happened to be those days, joined the
partizan units or the People's Liberation Army of Yugoslav1a and were
often given various responsible duties.
In the spnng of 1944, when the Germans entered Hungary o.11 those
Jews of Bafka who still here there, mostly women, elderly People and
children, were deported to German concentration and labour c:unps where
the majority of them was Jailed or died.
Those Jews who were taken prisoners or war in April 1941, as members
of the fo~er ~usoslav army, the Jews from Batkn among them, found
thcmsel_vcs 10 pnsoners of war camps .where, practically without e.~ceptioo,
they jomed the ranks of the progress1vc mmdcd officers and participated
tosetber with them m the dtfficult but successful struggle which \1'3S
walled, under the leadership of the CPY, for the victory ot the antifascist
tenets of the PLM.
Also, the majority of those citizens of Batka who were born in mixed
marrlages between Jews and nonjews, or were in whatC\'Cr way related to
JCW! by way of blood connection, choose to jom the PLM and the anll-
fasast struaJe of the peoples of Yusoslavio.

Omladincl iz. jcvreJsko(l Kenn u Subotici, prva grupa kojDa j c Jial!~j b~ ~

subolifkom ataru. Slo c sa le\'a n:l dcsno: /Jtvau Lederer,_ .,11. a, .. er, CSI
Straus, ;{.a11 Hcrmau, Htvau Ro, Zeu(tld 1 Va1s
 Spomenik Je, rcjimn borcimn protr\ lalrzmn rinvn·
mn la~11mn nn Je,·rcjskom groblju u Suborici
lsprcd i ul..o ;pomcnikn su grobovi Jc\ rcjn obclcnih
1$. nU\crnbrn 1941. od strnnc okupatorskh \Jasti

R11!rca Rrp, pogubljcnn 1941. F:unlliJn Husar MrUol i Lajol obdcni

u Kolalinu u SntornlijnuJhclju, mnna 1~. poslc
Dr Adolf Doci Singer Lola V 1 K · poku~J3 orpnrzo,·anJ3 masovnOjt
Miklol Nikola Svalb' 1 Per/ G~/~rt ~=!":s l.ake11baclr, Ede11 KorrrJta111, bcksl\'3. Ccla lamihJn u~csmk NOB·n
' . novcmbrn 1941. u Subotrcr

Vdanje Li••ije Bem u Novom Sadu
decembro 1941. godine
LDjo_l Sirtd, flan Halomer Hacairo
Nova Sad vo<!a SKOJ-evske cru
Nov<!m Sadu. Sudeno mu Je t9fti42
ubajen Je u Ukrajini 1941. aodine '
Oto Blam, P<lf'Ubljcn 1 9~1 u Fuaoau
kraJ Novog Sada
u Smger D~r4 iz Bafkc Topole, pog10 uo
u pobuno u SatorolijaujheiJu. Voda
omladtnskc grupc koja jc vrl1la
proboJ iz zat,·orn
'. :~~!:~!•!! ~ . •: !~~ ,. : !~~ u~! .~1 r .::~~~~ =-~~!~!!! _!!~.,!~;
~ . {! ..! .. ~:!..:~!~:
4 s .U r,,"'.n H u u rt cl' fl.a-'o~t; ... ~lf'.)u.p.ala\ rOtL:ail'-
1 ' )lf'h'.c 1·.... : •\o•L · a ,.,.-•u• r -•·"·"••·7~Mln :.stn , •••u .r.,
s·,. -1••• '"···'' ··"··-•i•"r ... ~ ,.. ·····'·' ··!e:.-1t.J
::=n~,.:J.r
r- • · '·"· • •J,. &''"" ·u 1c• ,.t.l ... l'., :lu reo5tl p.e,fU,r.,~;.:T
:,. ,,.,. : · ' ·"" . . · "·· 1Tctt1 u ..... ;, .•. u.r.,.: ~ drta ;..e.Lr.,
~'' '' - ~•.:.. ... .. ~.r.,Lwo.ar J••••
;.e. ut.r.,c:aalaJ.":a ~ p.
• .w.t ......... ,, ,•r.lpa t ·•-&Jt. r., rwr '--ltb , ••• n.r., c.rt~
:.... ~ J: ,e.lTJ..r,,:.)\O'f'lc• Yle.41&i r , ••• ~l . t.,hl~ lria •·•·
.(Tll,..r. , Jtr.• u " t:" '->l pt. , ••• u.t.r. , :!lulc:a Sit,.. t .t.a.•••
.;.,..ltla.ath :uo,..J , . ... 1.4.r. , .. ... Ulo•1u J.~·~ ·,.•an.:.r., u.-
" o• lJ•• 1n ,· uu.~ ~ r ·• · tL .... r., .-.pUt GJ':t"' .,. •• ,:t:.....,.r,, l'alc:::U
'"' Utl7 p.t .. U T. t'. 4• a ru.ilt utrU ,.t.
.1.1"1.l.1'.•Ul•UU .U• u
lC) )c,. hl 1 • • t .e.. ) S ••• 4 • .,ntJh• 4.-e,.,..ut e.lln •CJ"DUD t.t,
•.. ~. .1 .1' .,. • "' • '• a ..,.',.ta..,.lat ab "•·UJl ••U . .a6c t1'12:~t,U..
l •tq,_a, •• ~ ..... , ••• • .. , .. . . ~ t-U eulc \._n •ttt,~ G'z i,..
-;:~:,..:i::"t::~~!!:!, '!!::..f.:.·.:~ ;
;• :;:•• ::.,.:·~ , :; :";,::.::~:.
, ar.t~~"'•4 1 ,. • rt•r o4eat,dr.
!\o.,.•• 111""a""..-.}: .. ~
,l-or , ._,l-lr\...•I•U h • Utd • l 1e&Q1.t h AJ I ) h a bht..,l~ el,...
~ ' "'" • •t~: "'h h•• att.a • l h t r,u tht\ •U'a fd.tt,nUa ~~
· ' '' "' ~ · ·r• " • • • 'eJ\ l,., -.latt,Or. : ar4.a ::uorol.J UJ~­
hro'•"! •·.. •·~ ~.,,, , JuC$ U•U ; ) erp. a . t Nuter Jt~~ ~
• " "t
••e:.•tt h!,l t'\$-a:.ea&!:a ...-Lno:ut th:fttU. aQ.JI)
., . .. . . .. . , . ,., · •"""'.. h • .S •4ll•H•a..t •• ! !a.l.t te1Ua a.
r . t• n Alt • "" ~'"\\ ..,:• 1•• ...• er ....aoer4u. ~ ... , Lel t.U -41.~8
I t \ l " UJt" •• • l ••• •• f.r ••nhr 'l7 .J ru ""'""IA.tadU41i "IQ.-
, , ., ; •l•.sl•\t L• c · ~· ~~ · Jn, llU. t•l~"o •ftlltt• ·~ n.4ale f1·8
••eh-tOU
•••• • ' ""'""'"'""' •1••
t•t.4f"'l"&.! •• · h~. u a u i f ,.
e 1: , ·•·· .;j,
•
1 • 'l t
J;.c: l ~t•r r.• ) •
• r ,. ~o • l-: •
I
j U el'uua
•••eJ.n
J•r• •••
h~p1:CA
l ah rUrtaU...~ lf.'f
....1ul • " , , ...._. , , ,
., r o•
·•·•· •'•'•'·'·'l hl"ll•a.: •• •·cu~
•.•,• ••o· ,11 h •• /t • t. l-;.l :-. JT. n.e/ r ."•:..n.Uea,.1
u·t ••t•a • l ( l 0 e \ J a ~ u•a 1 ta~Ja A••.o~ • rtt~~ llt) . P.&Ja4-.ae-a
1• ::.. -. ~ · • , • l·C•• :,.. J, J,l <''"' •c 4o. l. rou ..leua t 0 -
• a • , . ... "' ,. , ~ nlla r -'• Z-1·• ,~ta • 1 ~z~~~t•t• l at a r\ J Utt4•~ t••
· -~ rJ •l , . . . . ... r,..,
i tl • l • • ~ ····
r•.•, •u:J.Ual,a . ... Uh• .,.,c'.l _.Jn•~ ••
. •• ' ·' . .. , . a• a. l,:1 •• U.l. a/ ,c.•d.nl l •• •·· ~ •-•1»~
~· • .\ ! • • • ''• ,, J• • •"c• lc• A.aM, GGt1 n,•-cnt ll••• !L•~•·
"* • • rl •< ' ~ •• •• r. •• U a t\ at • •
~ ~ 1 " ·" "' '""'· ' ••••r ;. .. , 1 • o t a al .h •t•• l tta r: .. at et• ek.a li• .S
''''-"'
u •-:•4' • .
, ·,t ·, •• :. ~ •• / . u r . u
·!J!.S.r, .~,!.~J; ,......." '". , ...
Jllaa,a• U.J "'eat•U••¥J ,e t• J• t'~~I•UI J• ....
,..,.,,,... ••r••· "~ • J •i!:•"• "'" . ..,_. .., •.!...""~'''!~~ • .J.•lKtrt
'." ' ',•::t'.'."y~· ·::~1:~~~~~·...· , . 1' • • •• e t" ••••• 1•l• rt .. a\• \ • •~•• ; . ,,
• o1 • r • r A • d r • •
' . .. ....:...·:J-.•::....... .:·!,;:i: .• :;:
~. .
~:~:;;iJ'!:~·:::..!'~::~: :~;.«~. ' :~;;;
.. ... .. c- , ,.. , , ••• , ,.. ....... •• al,.,rt,. ~
'·'··· ,., ...
F:aksimil prvc: stronc p re.sudc vojnog sudn matl:lrskih okup3cionih snn11a u
No,·om Sadu, kojim sc: grupa rodoljub:a mc<lu koJomn Lili Bem, Alldrita
uderer, Marta Husar i Zo/tall Timor - osu<luju na smrt Marta llusar jc
kasnije pomolo,ann i osu<lcno nn knznu od 12 godinn robojc

Grupa J cvreja na prinudnom radu u Boru
Tzv. 451 k:l!njenitlu b:ualjon sast~VI)en iz politit koh osu<lenika iz Subotice
na svom putu za ls tocno front - oktobar 19-12. godine
Doc. dr Teodor KOVAC,
NEKA SECANJA NA HASOMER HACAIR PRVIH 1\tESECI
OKUPACIJE U NOVOM SADU
.Sceanja k~j_a trcba da sc pribclclc, datirnju unazad blizu 35
~od.ona .. A to nt)e malo - uobitajeno je da se toliko rac!una ceo
1edan IJ~~skt ve_k. Lako je objasniti, jer to je prirodno, da su to-
kom tohkth godona mnogi dogadaji datumi likovi sasvom zabornv·
ljcni, iU da su tako izbledeli da j~ tclko 'reCi koliko su sceanjo
danas joS dovoljna da se moze osloniti i pozivati se na njih k:lo
na neki dokumcnat. Pa ipak, pis:~c ovih redova prihvata se nim:~lo
l:~ke moraine ob:l\C7.C da, u nedost:~tku odgovarajuCih dokumenata,
kao pripadnik Ha~omer hac:~irn, 1 sada vee retkth znih uc!csnik:l
tih dog:~daj:1, na 0\':lj naCin spasc od zabornva one dogadaje kojih
sc jo~ seea. Cini to u nadi d:~ ee oni, molda, pomoei da sc dobijc
j:~sniji uvid u shvatanj:l i postupkc jevrejske oml:~done u H~omcr
h:1cairu tih dan:~ Osim tog:~, ovi rcdovl su, n:1 izvcston naCin, •dug
~asti• potpisanog i scnim:1 onih koji su hili akteri 0\1h dog:~d:~ja,
a koji nisu ,.i~c mcdu livima jcr su ubijcni u ratu, iii su umrli za
ove blizu tri i po deccnijc. Potpisani je u vi~e maho\'a odluc!io d:1
poku~a. p:1 jc poku§ao da to I iz\·ede, d:~ pribclcli ove dogadaje,
medutim ipak je od toga uvek odustajao, pl~eCi sc da kao am:1tcr,
a uz to joS i bcz pismenog trnga, ncec umeti da to uc!ini na zado-
volja\ ajuCi n :~fi n . A svaka takv:~ obnovljen:1 zclj:1 sve brle j e spl:l~·
nj:~v:~la pred svc veCim rnsto janjem od dogadaja koje je trcbalo
zabclc!iti. S:~mo s ticajem okolnosti i n:1 insistirnnje kv:~lifi kov:~nih
struc!njaka, ova zbivanja blee lpak zabclezena kao sceanja jcd~og
od uc!csnika tih dano, onoliko koliko sc to vee mozc poslc tohko
godina, a bez pomoci bi lo kakvih dokumenata iii drugo~ nc:kog
pisanog trag:~ . Otud:1 se i ne pledira z:1 taenost do det:liJtl no za
jedan dogadaJ, ni za jedno ime, ni za jednu c!injenicu
0 Ha ~omer hacairu nije pisano u nas posle rnt:1, ~em uzgred
i malo•, •, •, 7 *. Na jed nom mestu•, za _H~omer: hac:11r . sc. k:IZ~
• . . Cilj ove org:~nizacije je fizic!ko i pSlhic!ko pnpremanJe JCYrCJ·
ske omladine za odlazak u Pale9tinu, ukljuf ivanje u njenu obnovu,
• Arapski brojevi oznatavaju redoslcd lite rature i bclcl.~ka na kraju
rada.
'
214 T. Koval!
kao i izgradnju socijalistil!kog <iru~tva unutar poljoprivrednih or·
ganizacija i skupova ••.• U jednoj drugoj ediciji' o zadacima Ha-
~omer hacaira stoji da je ovaj pokret • •• . svestan da se vezuje
s jevrejskim I svetskim proletarijatom i njcgovom sudbinomc
(str. 13) i dalje • ••. Ha!omer hacair na baz.i Borohovljeve aplika·
cije marksizma na jcvrejsko pitanje unosi u svoj rad snainu soci·
jalnu notu koja sc ne iscrpljuje u romanb.i~rskoj buni protiv da·
na~njcg sveta ••• nego prelazi na dclo: izgradnju hcbrejske racine
Palestine •. ,c, a navodi se' i ada se Ha~omer hacair sve vi!c usmc·
ravao rclavanju socijalnih problema budu~c palcstinske zajcdniccc.
Kao izraziti prjpadnik levog krila svctske ciorristil!ke organizacijc,
podstaknut nastupaju~im fasizmom u Nema~koj, Hawmcr hacair
je smatrao da se jevrejsko pitanje mole rc§iti jedino m iroljubivom
izgradnjom socijalisticke jevrejske domovine na tlu tadasnje Pa·
lestine.
Ovaj pokret jevrejske omlawne u na!oj zemlji posebno se po-
~eo ~iriti oko 1930. godine. U ·to vreme, 1al!nijc u jesen 1931. go-
dine,' Ha!omer hacair i u Novom Sadu pu~ta karen, stvar:a svoj
dom, akenc (;:::gnezdo) - .kako su se svuda nazivalc prostorijc
njegovih mesnih organizacija. U njima je jevrejska omladina, pored
nedvosmislenag cionistil!kog vaspitanja, dobijala, kao !to sc to
moze videti iz malopre navcdenih citata, ·i ozbiljno marksisticko
vaspitanje; na primer, aCrvcni vodi~c navodi u litcraturi koja sc
smatra obavcznom: Marksa, Engclsa, Plchanova, Adliju, Ccsarea
itd. (str. 62 i drugdc, cdicije pod 1). A ne sme se zaboraviti da je to
1932. godina, pa otuda je u kartotcci tada!nje policije Ha!omer
hacair okvalifikovan kao •komunistitki sumnjiva cionisti~ka or·
ganizacijac (str. 20 edicije pod 5).
H~omer hacair obuhvatao je omladinu od 9- 10 do 20- 22
godine. Zivota, podeljenu prema uzrastu u grupe od po 10-15
omladmaca odn. omladinki. Ovakva grupa (•kvucac) imala je
vrlo. b~at i sadrlajan ~ul~rn!, ~oliti~ki, vnspitni, sportski l skaut-
sko-IzvJdal!ki rad, vaspJtavaJU~l vtsoko moralrri (aU ne askctski) ko-
lektivisti~ki duh. Taj rad, uvek podclen prema uzrastu pripadnika
grupe, bio je poscbno intenzivan tokom letnjih (t"ede zimskih)
skupova H~omer haca·i ra iz cele zemlje, a me<lu kojima su se
nalaz.ili i budut i narodni herojl Jugoslavije i budu~i visoki vojni
rukoyodioci n~e zemlje i Izraela. •Starijic pripadnici Ha!omcr
hacau-a (od 17. do 20. - 22. godine ~ivota) poscbno su ozbiljno
i si~teJ_Datskj ~~~~ istorij~, na~?Cit_o j~vrejsk"!, sociologiju, dija·
lekttl!kj maten]alizam, ps•hologlJU ·I ps1haanahzu, pratili knji;icv-
nos.t, a od malih nogu ucili jcvrejski jezik. Bibliotcka novosadskog
- 11 ne samo tog - •kcnac sadrlavala je knjige koje bi rado pose-
dovale mnoge biblioteke i danas (na primer, kompletna izd:mja
•Nolita• itd.). Pomenuta goru~ta, kao i ona za godinu-dve mlada,
T. Koval! 215
ona od 15-16 godina, predstavljala su kolektiv kakav se danas
ve~ retko gde srct e. Na primer, pripadnici .takve •kvucc• nisu imall
•svog• novca - •kvucac je imala blagajnika kame se predavao
sav novae, d~eparac ill novae zaradcn odn. dobijen na neki drugi
natin, Blagajnik se brinuo o svim tro~kovima grope van lkole I
kute (kao ~to su ulaznice za bioskop, pozorilte (u Novom Sadu
je prcd ut pozoriste bilo medu omladinom vrlo populamo, po-
sebno oni k.omadi koji su imali socijalnu sadrlinu>, za izlcte, za
sladaled i sl.). Ha!omcr haeair u No\'am Sadu, kao i u vctitri
drugih mesta u Jugaslaviji, bio je pretc!no sastavljen od srcdnjo-
!kolske omladine osr~njc~ iii oi~uenog..mate~ijalnog . st~nja, ta~o
da jc dZcparca uvck b1lo, ah se mkada nl)e <lestlo da bt bilO ko bilo
kakvom motivacijom pokulao da zadrii nekj din~r za s~be -
tako ndto nije sc moglo zamislit.i jcr bi to zna~tlo nemmovno 1
l
izolaciju bojkot i otpadanjc od sredine, od pokreta. .
Mcs~o rukovodstvo Ha!orner hacaira sacinjavali su dcsetak 1
najagilnijih pripadnika akcna•. Zap!"':vo, izraz •n~~agil!lijic nije
pogodan, jcr medu stvarnim pripadmc_1ma. akena• 111)C b•l? neag•l·
nih, svak je ispunjavao oba\'ezc, dopnno.sto stv~ranlu •~tu~ungac
i pogodnc kolcktivisticke atmasfere onohko ko!tko JC to btlo mo-
guce prcma litnim kvalitctima i sposobnostuna. .otu~a su, u
stvari, u rukovodstvu ~iii ani .koji su za tu dulnost tmah poscban
afinitct i poscbnag smtsla. . .
Sa zavr!cnom srcdnjom !kolorn odn. sa pumh 20-:22 _godina,
dolazila jc •priprcma• (•haMilrac), odlazak ·nil polj~pnvrcdf!a
imanja iii izucavanje pogodnih. Zilnata. ~okom takvodg_ tzucdvknJa
fivelo sc i utilo u kolcktivu k1buck~ hpa 2.- 3 go me, o se
odrcdcni manuclni rad nije izucio i DIJC stvortla m_ogucn~htk~b se
ode u tad3 !nju Palcstinu, Ercc ]israel, r.idi ~~varan)a noV! t uca i...
na ncplodnoj mocvilmoj iii pust.injskoj zerniJl. .. .
Trcba jol jednom OilVCSti da ahahbra•. mjC btla _samo ~kola
. ~cn·c zcmljoradnjc iii zanata u uzcm srntslu, nego JStovre~~o
r~kola ide se ucilo kolektivn.'.'m ~i~!'t1,1 k~muni ~:~~~~~~~
sm.i.sl:u r~~~i~a:oli~~~e h~;ij~~~ ft:l~ hcit~z~~trebu. S\'e j~ ~ilo
ko)ld '"k "e bilo pli!IC ncaa sva se zarada prcdi!Vala bJagajntku,
Z3JC n~<. o, mJ ' b' · k lik mu treba
vilk 'e prema dogovoru, o IJaO 0 0 •
Nc~oiiko godina pre rata, Ha:rncr~a~:~~ i:a~o'=~~o~;d:~s
3 5
akenu• ..imao okodt50 tlanO\;~;ih e~;.a tzv. ajevrejste• osnovne
pro~ton]a ina~ osta ncug ' d .. J jskog do-
!lkoic, da 'bi se poslc prc~elio. na poslc RJ I spra\ ~vfetra Drap-
ma (dana~nje Skole Zil pnmcnJenU umetnost, u u ttl
§ina). kovodstvo dobilo je od •zemaljskog
Pred sam rat, rnesno ru. '·'"• rukovodstava okalnih drlava.
rukovodstva• pdrese azemil1JSIIUI•
216 T. Koval!
Trcba znati da je Ha~omcr hacair bio organizovan u nizu zemalja,
a svetsko rukovodstvo se u to vn:me nalazilo, ukoliko sc~anja nc
varaju, u Var5avi. Scdi~te jugoslovcnskog rukovodstva, kao i se-
di~ta ostalih cionistifkih organizacija u Jugoslav.iji, bilo jc u
Zagrebu. Pomcnute adresc su dostavljene u nameri da, ako dode
do f'ata, a pojedinci iz na~e zemlje dodu do tih, okolnih, zcma-
l.ia, ill ako ·n~ grad bude zauzet od vojske tih zcmalja, pokret
ill pojedinac dz pokreta imaju neki »oslonacc u toj novostvorc·
noj situaciji.
Okupacija koja jc sledila .kratkotrajnom aprilskom ratu orga·
nizaciono je razbila pokret i u Novom Sadu. Medu prvim mcra·
rna okupatora bila je naredba, koja je odmah I brutalno provcdcna,
o protcrivanju S\oih onih koji nisu opoticali sa teritorijc •sent-
gtvanskec Madarske, a to je finilo blizu polovinu, ako nc i vi~c.
pripadnika Ha~omer hacaira. Osim toga, ubrzo po okupaciji, u
Novom Sadu je komandant grada - grad jc prvih mescci okupa·
cije bio pod vojnom upravom - mobilisao na prinudni rad sve
Jevreje od 18. godine do u duboku !ltarost. Takva okolnost je
svaki organizovani rad u to vrcme l!inila praktifno ncmoguCim.
Zbog toga je preostalo starije flanstvo tada re~ilo da zbog ovakvih
vanrednih prilika privremeno prestane s dotada~niim nafinom
organizovanog rada i »raspustic mladc od 16-17 godina, ne
znaju~i u -tom ~asu da to »privrcmcnoc stanje nccc biti nikada
okon~ano.
Tako je u Novom Sadu, u to vremc, ostalo nc~to manje od
tridesetak aktivnih pripadnika Ha§omer hacaira iz prcdratnog
•kcna•. Takva situacija je i uslovila odluku da se svc •kvucc•
spoje i da svi koji su ostali l!ine •rukovodstvoc.
Saradnja sa pc!ltanskim, l uop~te s madarskim, pokrctom niie
nikada uspostavljena uprkos 1akvim poku~ajima: u pol!ctku. prvih
meseci, putovanja iz Novog Sada u Budimpe§tu bila su 1.a Jcvrcjc
dosta tc~ka i skopfana s mnogim formalnostima, a kasnijc, na to-
me se ville nije ni insistiralo jer se okupacija smatrala provizo-
rijumom i prema tome »vezivanjec za madarski pokrct nijc ni
izglcdalo da ima neke svrhe.
Pod uslovima koj.i su onemogu~ivali rad koji bi bio sli~an ra-
nijem, poku~ano ie da se :nadu novi oblicl ' nova udrl.ina dclat·
nosti. Medutim, dogadaji su se razvijali znatno brie ncgo dilema
pred kojom su se nalazili pripadnici Ha~omer hacaira. Prclomni
trenutak bio je 22. jun- napad hitlerovske Nemafke na Sovjetski
Savez.
Preostali pripadnici Ha5omer hacaira zauzcli su stav da se u
tim sudbonosnim trenucima ne mofe sedeti skr~tenih ruku i pa·
sivno ~kati razvoj tlogadaja. Takav stav, naravno, nijc zauzet na
prefac, ali nije ni trajalo dugo da sc do takvog stava dodc.
T. Kava~ 217
S . obzirom na okolnost da se vea broj, posebno jevrejskih
omladmaca tdko mogao sastajati po privatnim stanovima, oken•
jc naravno bio oduzct, obi~no se sastajalo predve~e u Dunavskom
parku, u onom dclu koji se protcle paralelno s Bulevarom, jcr je
i od Bulevara ; od drugih delova parka bio odvojen gustim ~ipraf.
jcm kroz koje se nijc moglo proei, a na prilaznim putevima bi uvek
neki »straiarilic i ugovorenim znaoima ukazivali da 1i nailazi neko
nepofeljan; •strafaric su za ovakvo stra!arenje bili dobra izve!bani
tokom izvidatkc>-skautskih veibi iz 11redratnih dana.
Dugih razgovora nijc bilo, ubrzo je zauzet stav da se poz.iv
KPJ upu~en svima koji su voljni da se bore protiv okupatora pri·
hvat.i i da se pride aktivnim pripremama za borbu. Postoje mBije-
nja da su razgovori vodcni s predstavnicima Skoja, medutim moic
se kategoritki tvrditi da su razgovori vodcni s predstavnicima
Mcsnog komitcla Partije a ne SKOJ·a,
Razgovori s prcdstavnicima Partije za!)OCeti su vee! jula iii
prvih dana avgusta mcseca i vodoni su bili vi~e nedclja, obitno
po podne, u stanu porodice Lcvingcr (Miha.ila, odnosno njcgo':'i~
sinova-blizanaca - Stcvana.Jichaka oi Pavla-Bargiore) u dana~nJ_OJ
ulici Georgi Dimitro\'a br. 14. Bcz obzira na ~zik, .takva okupl)a•
nja morala su da budu pod nekim krovom, Jer bt u P!lrku btla
dalcko opasnija. Te~ko je sad reei ko je prvi usP?s.t~vlo vezu s
mesnim rukovodstvom Partije: verovatno su to bth ~~l pom_cnuta
bra~a Levinger ill Leo-Lev Sirtd .iU, maida, sva •.r<?JtCa zaJcdno,
no ne mofe se iskljufiLi da jc u tome ufestvovao t JO~ ncko, kao
na' primer, Zvonko zvani •Pidtid:fic (jcdnom, u J!ismenom zadatku
._l
,
·'
u ~koli ~ apodi~ic napisao je tako da mu JC profcsor rcka?
da sc pre mote proCitati kao opidi!:idlic, pa mu je to ostao 'lladt;
mak po kojem su ga svi i znali) ill Ervin-Mo~ Marbergcr, zvam
Marie.
Pomcnutih razgovora bilo je ncko l"k ·
• o u razrnaCJma od nede-
Jju - d\·e dana. Obitno je bilo prisutno dcsetak --: potn_aest tlano-
\'a H~omcr haca:ira a u ime Partijc sast:mku JC prtsustvovala
Lilika Bern, koja je ~eSto kasnije uhap~cna i javno_ obe~~na; pot·
· se fini da je na jednom iii dva sastanka, ostm L1hke Bern,
k
~~~:~~artije sastanku prisustvovala _joS Jc:dna osoba, .~li tom~
vBe nijc siguran. Sastanci su orgamzovam kao •p~IJC "krat~
na stolu se nalazilo nckoliko ·~ilova• karata, •ako ru ko
Ha~mer bacaira nije umco, niti .jgrao bilo kakvu igru s . arta-
ma· sretom, policija nije nikada nai~la, l!~~da su sastanb~ t~
·ali satima .j svakom iole iskusnijcm polietJskom agen~u 1 v.
~a prvi pogled bilo ja~o d_a je sastav skupa takav da bt se bavto
mnogo ~imc pre nego 1granjem karata. .
Raz ovori su se, t"elativno, oduiili. z~&: je~oog nat~Jn~g _p•ta:
·g dme
• p npa
nJa. · 1 H~omer hacaira su .Jnsl9hrali da anttfa~tsti¢koJ
218 T. Kova~
borbi pridu kao pokret, kao pripad~ci Hdo!J!er ha~ai~, a ne k~?
pojcdincl. Pri tome se, naravno, mJe postavljalo pltaDJC: poverlp·
vosti, odanosti borbl, jcr one .nisu os~ravane.. P?st~VJO ~e bu~
princip: svi su ~eleli da se uklju~e•.k.oliko ~od 1h Jc JO~ ~~~~. ah
samo u vidu pokreta, a ne Jcao ova tli ona l1fnost, kao pojedmac.
Insistlralo se na tab'<>m priklju~enju borbi jer su tlanovl Ha~o­
mer hacaira sebe i dalje smatrali pripadnicima tog pokreta i zbog
toga nastojavali da ·tu borbu vode kao tlanovi pok.reta, u saradnji
i pod rukovodstvom Partije. Pal'tijska organizacija je poru~ivala
da prihvata svakog pojedinca i nifim ne dovodi u sumnju prlvrte-
nost bilo koga toj borbi, ali za tu borbu prihvata samo pojcdinca,
a ne pokrct. Da li je to bilo u duhu proglasa CK KPJ kojim se
pozivaju sve limosti i organizacije u zemlji, daklc svi oni koji su
voljni da se uklju~e u borbu na antifa~istitkoj platformi (kao ~to
je bilo, na .p rimer, sa ukljutenjcm nekih klerikalnih litnosti I or·
ganizacija gradanskog tipa prilikom stvaranja Osvobodilne fron-
te), pitanje je na koje potpisani ne ume da odgovori, jcr je O\"O
stvar strutnjaka.
Potpisanom nije poznato da su to vreme bilo gde vodeni sli~ni
konkretni razgovori izmedu jevrejskih omladinskih org:mizacija I
Partije l, u tom pogledu, ovaj primer u Novom Sadu bio bi je-
ciinstven.
Medutim, paralelno s razgovorima o tome da li ce se borbi
pristupiti na ovaj iii onaj nafin, pri~lo sc tehni~kim pripremama,
ako se to mofe tako nazvati. S obzirom na to da niko od preosta·
lih pripadnika Hdomer hacaira nije slufio vojsku, potrebno je hi·
lo ohaviti bar osnO'WlU obuku za upotrebu orufja. Na pomenutim
sastancima dogovoreno je da se stvore tri dcsetine (premda su
izbledela se~anja okako su one u stvari nazivane). Bilo je prcd·
videno da dve desetine budu borbene, a jedna, sastavljcna od
omladinki i bole~ljivih omladinaca, da bude sanitctska.
Bilo je dogovoreno da se »borbenac obuka obavi na oba li
Dunava, u kraju oko tzv. Guskovog sal~a. tada dosta udaljenog
od grada. Predvideno je bilo da tom obukom rukovodi Andrija.
-Icig Levinger (nije u srodstvu s porodicom Levinger koja je
pomenuta) koji je umeo da rukuje oru!jem, jer je odsluZ:io
vojsku, i kome bi bilo dodeljeno jo~ jedno lice koje bl Partija
odredila, ali ~ije ime pripadnici Hdomer hacaira nisu znali. Me-
dutim, ba~ u vreme kada je trebalo priCi ovoj obuci, Andrija je
uhap~en (i novembra iste godine obden). To je moglo bi-ti negdc
sredinom septembra mcseca.
U meduvremenu predstavnicima Memog komitl:ta predat je
onaj inventar H~omcr hacaira ·koji je ·mogao biti od kor isti u
.
ratu (kao llto su, na primer, ~tori i sl.). Osim toga, vecina pri-
padnika Hdomer hacaira ukljufila se u borbu na drugi na¢in.
T. Kovaf 219
~a. primer, na dan 6. scptembra, takore~i ceo grad osvanuo je
IS~~san _parolama P<;JSVe~_enim borbi, Jugoslaviji, Partiji, SKOJ-u,
pnJatc:IJstvu sa Sovjetsk•m Savczom, saveznicima, pa bilo jc tak
1 takv1h kao ~to jc •Ziveo kralj Pctarc (6. scptcmbra je bio njegov
rodcndan). Ispisivanje parola organizovala je partijska organiza·
cija. Parole su pisane po zidovima, trotoarima, gdc god se moglo
pisati, a bile su pisane prctcfno 6rilicom. Svakako, danas se moze
postaviti pitanjc logike I opravdanosti nekih parola, ·na primer
one o kralju, ali u ono vreme one su neosporno imale smisla:
pitanje ¢etngtva u ·to vremc u Novom Sadu nije sc oscealo tako
kao kasnije i bilo je logitno da je Partija smatrala da tog dana o I
pokafe svojc postojanje, svoju snagu, svoju iclju da se bori, da
poka1e kontinuitct Jugoslavije uprkos okupaciji.
Pripadnici Ha~omcr hacaira u~estvovali su I u drugoj akciji
partijskog rukovodstva, u akciji sipanja eksera po kolovozu ulica
u gradu, da bi se time ometao saobracaj vozila s gumcnim t~·
kovima. Isto tako su u~estyovali I u razno~cnju i rasturanju
lctaka I drugog p isanog materijala, kao llto je bila •lstinac, koj~
jc izda\•alo -partijsko rukovodstvo odn. rukovodstvo NOP. Potpl·
sanl sc dobro seca da jc, prcnoseCi taj materijal, fcUe morao da
prolazi dana~njom ulicom Borisa K!~ric'!a, gde se nalaz_i_lo se-
di~tc Kulturbunda za vreme JugoslaVIJC, a tokom okupaclJC ste-
ci~te Nemaca u Bafkoj. U toj :r.gradi I oko njc se uvek vrzmalo
mnogo Ncmaca I, da nc bi bio izncnadcn: m~tcrijal je ~osio isp~
l.osufjc omotan oko tela I oko potkol~mca 1sp~ sokm, a u ":'c'
je drtao ta~nu iii mrefu sa beza:r.lcmm matcnJalom. U dn11lJm
akcijama, na primer u akcijama paljenja f ila, pr ipadnika Ha~
mer hacaira, izgleda, nije bilo. '
Druge polovine septcmbra u Novom Sad.u su p~cla masovna
hap~enja naprednih gradana. poscbno omladme. !a ~asovna hap-
~cnja nanela su te~ku ~tetu NOP u Nm·om S~du 1 za Jed~o v_rem~
ozbiljno poremetila organizovan rad. Hap~OnJa.~u zahvatala 1 pn·
padnike H~omer hacai~ I us~oro j~ malo kojl flan tog pokreta
ostao na slobodi. I potpJsanl JC ltra;em oktobra uhap~en, dodu~e
sasvim drugim povOdom.• Kasnijc, tokom 1942. G?dm~, nalaz!o
se u severnoj Madarskoj u logoru s grupom komumsta lZ Erdel~a
(Transilvanijc) koji su mu prifali da, kada je pos!e masovn1h
ha ~en "a u njihovom kraju jula- avgusta 1941. godm.~ zavdcno
I isl~denje, njihovi islednici su im rekli: »No, m?st megyunk me_gla·
togatni a dclvidc!ki elvtarsaitokat.• (•.E. sa~ 1demo da posetimo
I
r
va~e drugove iz Dclvidckac ':'""'" »JuW~h krajevac, ~ako sc tada~
n"om zvaniO"Jom terminolog~jom na21vala Ba~ka). na. !alost, IZ
Jtvora oni nisu mogli blagovremono da upozore svo;e drugove
za Novom Sadu i Bac'!koj \lop~te, da tih ~:'"!' b~du _po~bno oprcz·
~. Ti su mu erde!jski komunisti govori11, Jer tm JC bdo poznato
r
220 T. Kova~
da je potpisani pripadnik Haoomer hacaira,. da su u ~rdelju u
Partiju vrlo nerado primali jevrejs~e oml~dince ako 0~1 pret~od·
no nisu prom kroz Ha!omer haca1r. OvaJ pokret 1.11'! Je na .'zve-
stan na~in bio garaotija za njihovu moralnu, poht1~ku, etJ~ku.
pa i teorijsku naobrazbu i njihovu pripremu za val;an I dobar
partijski rad. . scbno u Bitolju i Skoplju), mnogi jcvrcj~ki omladinci-pripadnici
Ubno posle okupacije grada, kod ~~je b~ke gde J~ st~nc;>vao
u Novom Sadu, prenesena je sva a~kaki)IV~c hteratura 1z b1bhote·
ke akenac, kao i sva vainija arhiva•. s obz1rom na to ~a. J_e .stan<>
vao blizu akenac, a u posebnoj kuCI. To se moralo U~lmtl Jer su,
kao !to je ranije navedeno, prost~ije akenac oduz~te. _l?ogovo-
reno je bilo da se sem izuzetno vazmh dokumcnata ·I knjlga, sve
ostalo unBti, !to Je i u~injeno postcpenim spaljivanJen:t tog rna·
terijala - baka potpisanog je 3-4 mcseca, takorcC! 1z dana u
dan kuvala samo na tom materijalu; u toku rata. narotito posle
dep~acije Jevreja iz Novog Sada u Au~vic, propalo jc i on~
malo materijala ~to je bilo sakriveno. Zanimljivo jc da ~u agc_ntl
koji su hapsili potpisanog prvo zapazili ormane gdc JC staJaO
pomenuti materijal, no, srecom, u to vreme u njima jc hila samo
gardcroba i ni briZljivim pregledom nije pronailcno ngta sum·
njivo - da je pronadeno ne~to od matcrijala tck pre k.~atkog
vremena uklonjenog iz tih ormana, svakako bi se druga~IJC po-
stupalo i prema uhap~enom i prema 11jcgovoj bakl.
Tih mesecl, s jeseni 1941. godine, Ha~omcr hacair jc stvam<?
prestao da postoji: njegovih pripadnika nije vi~e bilo na slobod•
ili su na slobodi ostali samo retki pojcdincl koji su izbegli hap-
!enje i bill, vecinom, polulcgalno ili sasvim ilcgalno, po ccloj
tada~njoj Madarskoj.
--- ...---
Da Ii. je Haoomer hacair u Novom Sadu. pa i u Jugoslaviji
uop!te, bio pripremljen u dane koji su nastali aprilskim ratom
i za dane koji su mu slcdili? Svakako nije. Po kvalitctu svog
~lanstva mogao je da u~ini vi~e nego !to je u~inio iii poku~no
da u~ini. Ni on nije blagovremcno sagledao ono !to nisu saglcdali
ni onl ·k oji su hili na polo!ajima gde su mogli mnogo bolje da
uoce sve !to je na!Slo. Da li ,it! do takvog stanja do~lo iz objcktiv·
nih ·razloga, pitanje je za diskusiju, ali za pripadnike Ha~omer
hacaira, mladc !jude koji su !mali dve decenije iivota iii ni toliko,
ti su uslovi bill objcktivni. Jo!l pre nego !to se u Jugoslavijl ras-
plamsala narodnooslobodila~ka borba, Ha~omer hacair je prcstao
da postoji, jer je vecina njegovih pripadnika nestala i fizi~lti i
biolo~ki. Na primer. u Zagrebu je proko 300 jevrejskih omladi·
naca zatvoreno jo§ u aprllu - maju mesecu, medu njima i mnogi
pripadnicl HliOOmer hacaira, i ubno posle toga ubijeni u logoru
T. Kava~ 221
·~an!cac, u ? .mju, kraj Koprivnice, a vee avgusta J'cdva da ih je
b1lo 1 u Srb1Jl.1 Ipak, tak i tamo gdc je igrom su bine i slutaja
preost~o poncki omladinac iz Ha~mer hacaira, gotovo bez izu·
zetka Je po~ao u NOB.• Tamo gde su masovna ubijanja J>OCela
n~to kasnije (u Bosni, poscbno u Sarajcvu, .iii u Makedonijl, po-
Ha~omcr hacaira prikljutili su se oru!anoj borbi i hrabro borili
sa svojim drugovima.
Pripadnici HaS<lmer hacaira u Novom Sadu, iako prep~teni
sam! sebi, znali su gde im je mesto u tom c!asu i nisu se kole-
bali. .Takav stav su imali ba~ kao pripadnici Ha~mcr hacaira.
Koliko jc potpisanom poznato, Ha~omcr hacair bila je jcdina
organizacija odn. jcdini pol.."l'Ct u Novom Sadu, a kojim nisu ru·
kovodili tlanovi Partije iii SKOJ·a, koji jc tclco i nastojao da se
kao celina uklju~l u NOP. Pa i kada u tom smislu nije postignut
dogovor, Ia okolnost nijc sprc~la njcgove pripadnikc da se u
vclikoj vccini ukljutc u NOB onako kako sc ona u to vreme
odvijala u No\'om Sadu. Nijc se dcsilo nijcdoom prilikom, ni u
jednom slu~aju, da su pripadnici .tog pokreta iz Novog Sada osra-
motili svojc imc iii izncvcrili principe HaSomcr hacaira i Narodno-
oslobodila¢kog pokreta. Na ovoj ¢injcnici potpisani poseboo in-
sistira.
LITERATURA I BELESKE
1 •H:rlomer h:acair•. Biblioteka •H3J!O"r•, 3. nC7f1k. Z...~reb 1932 (56~2).
Publikacija - verovatno ne pukim slua)cm - bila )e ukoneena u l•r.wto
crvenl kartomki omot I otuda se obiCno u svakodnevnom brgonu H:>Jomer
hacair:~ i zv:~o .crvcni wodiC•.
2 Zlocinl ra~ isti~kih okupatora I njihowih pom~t:ata proli¥ Jcvreja u
Jugoslavijl, Savez jcwn:jskih opJtina FNR Jugoslavl)e, Beogr.~d 1952, str.
IS I 58, a I k:lsnije. _
3 z. Lcvntal: aDrugovl kojih vik nema•, Jevrcjskl almaoah 19.>1, Savcz
jevrc:jsklh opltina Jugaslavijc, B~gr.~d•. str•. 91. . . .
4 T Kova~: •Pri1og poznawan)U um!ten)a jevre)ske z.a)ednice ,u B":"atu
Jokom' d~gog svetskog rata•, Jevn:jskl almanah 1963/64, Sava JCVTeJskih
op!tina lugoslavije, Bcogr.>d, str. 137.
S V. l.lilin: ol':lp P.il clctutjao, Forum, Novi Sad 1.~9, str. 19.
6 J Romano: .Jcvrcjl •dravst,·eni r.~<lnici JugoslaVlJe 19-11-19-IS. 2':'-~
f:>Jistifk"oa tcrora 1 u~esnici u narodnooslobodliac!kom ratu~,. Jevrc)ski
istorijskl muzej, •bomik 2, Savez jcvrejskih opUlna Jugoslavl)e, Beograd
1973, str. 95.
7 C Loker· .Jol jodno ncnapisano poglaviJe u
. bl fl'l
o~ . J nn
rodn
og
heroj; Pavia P~ppa•, tlillctl Udruienja Jevrcja iz lugoslaVIJe u I:<raelu.
1974, S-6, 36.
222 T. Kovai!
Summary
SOME JtECOUECTIONS ON HASHOMER HATZAIR. IN NOVI SAD
DURING THE FIRST MONTHS OP OCCUPATION

In this work the author pves some of his recollections on the

orpnlzadaa Hasbomcr Hatzair IIi Novl Sad coocentnatin1 himself on the
pei1ad oa the eve of WWII and of the fint few weeks of the Hungarim
oc:eupatioa. Reference Is made to the preparations the members of
Hasliomer Hatzalr made with a view to particlpatin1 in the resistmce and
ID the umed struule apinst the occupiers. Account is also fiven of the
efrvrts Huhomcr -llatzair made to contact other oraa.nWltJons in the
"home COUDUy" of Hunpry IIDd of the nqotiations it had with the repre-
sentatives of the Communist Party of Yugoslavia in Novi Sad with a v1cw
to lncludlnc Hashomer Hatzair u a whole. in an organized way, in the
~ the CPY orwanlzed and waaed a1ainst the occupiers. The course
of events did not allow this idea to materialize but Hashomer Hatzair
pw:, for all the same, many fillhters who participated in the Peoples'
Ubenatloo StruuJe and in the l'eoples' Liberation Movement, ns It Is
evident from the work of Du1an Jeli~ which af\cs detalls in that respect. \laju lt•Uo; obckn 18 XI 19~1 god.,
Dr!r Balo11 o'udcn na \mrt pa pomi
lo\an Po~muo JC na prinudnom rndu u
Ukrn''"'
U'\'O jc lt~rAo SP<Jr<r pla\ni protagon"ta
prihkom o\ni\ anJa Ha>omcrn u Subouci
ka>niJC u l1raclu - n dcsno JC Loci
Lc••a• 'ada u lzrnclu

Jcdna v~ grupa organil!lciJC Ha~omer Hnc:~irn u Subotici fcbruarn 1932 god.

owatenl s u Bela (Beca) /lerllll(l<r, Dov Stajllet , KomJIDJII Edell 1
Andn1a Gams
 0 doprinosu o/1cira-Jevreja nurodnooslobodila~koj borbi u za-
robljerrickim logorrma u Ncmackoj za vreme drrrgog svetskog rata
kod nas rrema skoro rrikak1•e literature. NeJto su o tome pisali
11 l;:raelu bivs1 iu;:o.~lovensk, zarobljenici koji live 11 toj zemlji.
Tema sigurno :asl11f.uje da bude istoriJski-nau~no obradena,
i rcdakcija Zbomika je trai!ila amora koji hi imao potrebno isku-
-~h·o i na11cnu aparaturu za tah•u obradu, ali 11 tome za sad, na
!alost, 11ije 11spcla. Kako jt:, mrdutim, od tilr dogadaja proflo ve~
vi!e od tridesct godina i pretr opc..s11ost da ~e podaci koji se ne
nala:c 11 dok11mcnrima ve'' 11 sccanju jos iivilr oficrra-Jevreja biti
S\'e \'Ue i l'ik prcdat1 ;:ahorav11, rclcno je da se prikupi i stavi
11a papir bur ll('s/o iz OSIIOI'Ih! grade s/0 bi SC, liZ druge kasnije
prik11pljcne matcrijale, mo~lo iskorisllli ::a istorijski-nau~ml obrad11
kad bude mogucnosti da sc tom poslu pride. Na tra!.enje rcdakcije
prih1·ario sum :udatak da i: sa~u•·anog materijala i svog seeanja
o uarvdrwoslobodilat'koj borbi 11 z.arobljenwkim logorima izdvojim
0110 >:u sc odnosi na datu temu i da zabele!.im 11eke momente.
01·aj sasta\' nc:ma, prcma tome, nikakvu dr11gu pretenziju,
'' •rajmanje prctcn:ij11 istorijski-11aucne obrade, jer to nije polje
mog rada. llkoliko ~c zabelcleni podaci biti iskorifte11! za jed'!."
kasniji rr.Wc11i ratl lt:f:e artis, bi~e to potvrda da 11/olem trud IIIJC
bio u:aluda11.

R11d je sastal'ijcn mzjvc~im delou! na osn~v~~ mat~rijala -

originc.~lni/1 dokumcnata i pribclclaka 1;: za~obl]enifr_va 1 o zarob-
ljcllistvu - koji mi je stavio na raspo_laganJe drug S11na. Karaogla-
o,,
11o1·ic. je dao dopw1skc podar_ke 1 na.. o.movu se~anJa... U toku
rada Jali su mi odrcdene podatkc 1 sugeslrJe prof. dr AndrrJa Gams
i Jr Lavoslav Kadelburg.
.... .•..·
Dr Josip PRESBURGER

OFICIRI JEVREJI U ZAROBUENICKII\I LOGORIAIA

U NEAIACKOJ

. Brz i .totalan _slom stare_Jugoslavije izazvao je prencrazcnost 1

IZncnadc~JC ~ sv1~ krullovJma . s~~ta koji su hili ncraspolo:lcni
prcma . hitlcnzmu 1 sht!!•m fa.~Jstl~kim idcologijama. Utoliko je
vcca h1la prener~!.cnost 1 d':zonJentJsanost samih Jugoslovcna koji
su ncposr~d~o b1h pogodcm brzom i totalnom pohcdom Ncmatkc
nad Kraljcvmom Jugoslavijom. Ljudi u tim trcnucima nisu ni
shvatili kak~v jc nesta~ilan bio star~ politicki rciim, kako je bio
p_un. slobosu, unutra~nJ•h suprotnosll. ncrdcnih socijalnih ; poli·
t1tk!h P;?hlcm~. Sve politicke i drugc iluzijc na kojima se bio drlao
stan rcz1m odjcdnom su se raspr~ile.
Mole sc onda zamisliti kako jc sve to pogodilo Jcvreje u staroj
Jugoslaviji. Bili su u panitnom strahu i otajanju. Pored poznate
nacistitke istrebljivatkc polil'ikc prcma Jcvrcjima, strah jugoslo-
vcnskih Jcvrcja povccavala je .i okolnost ~to jc Hiller bio narocito
bcs;m na njih zbog 21. marta. On jc prema svojoj op~tcpoznatoj
dogmi •Jcvreji su za sve Joivi• i prcokrct od 21. marta takode
pripisao njima. I zaista, obraeun sa jugoslo\'cnskim jcvrejst\·om hio
je ufasan i bcskompromisan.
To op~te raspoloicnje Icvrcja u staroj Jugoslaviji nijc mimai~lo
ni one koji su pripadali vojsci stare Jugoslavijc. Ti Jcvreji, bar
njihov vchki broj, hili su omi za borbu, mno!Ji su se dobrovoljno
javili u vojsku pre nego ~to im jc stigao poziv za mohilizaciju, iii
su se javili iako nisu imali ratni rasporcd. Ncki od njih su i pogi·
nuli u borbama aprila 1941. godinc, a mnogi su pali u zarobljcni~
tvo. U tom trenutku njihova situacija izglcdala jc bcznadtrlna; hili
su u otajanju i depresiji. Grubi diskriminatorski postupci poccli
su prema njima odmah poslc zarobljavanja, kao i za vremc tran·
sporta. Vee tada sc tuo tuveni UZ\oik koji je Jc\•rejc-zarobljenike
pratio u toku celog zarobljcnBtva: •Die Judcn herausc - •Ncka
izidu Jcv.rcji•. Iako ovo poscbno prebrojavanjc Jc\•reja n~jc uvek
imalo nekog smisla ili narocilog. cilja, on~ jc mn~go dopnn~l_o da
se strah i dczorijentisanost IevrcJa povec~J~· Ncmc1 s~.~: v~ Pr:•likom
I zarobljavanja pocell svoju poznatu pohuku razdvaJaOJa 1 zava-
I
I'·
I!
226 J. Presburger
divanja raznih jugoslovenskih naroda i narodnosti, pa su pojodini
iz tih gh.tpa ~ grupacija oispoljavali antisemitski ~tav P~":la Jevre·
jima jo~ za vreme transporta. Sve ove okolnost1, a naJVI~e samo
osecanje da ih vode nekud u unutra~njost Hit_le~e Nema~ke, os-
tavilo im je malo nade da ce ikad sve to pre!•vell.
Pni dani logorskog !ivota prolaz!li su u. at.n:os~e~ ovakv?&
o~ajanja. Razume se da su .~ sv.i. d:UG•. zar?~IJemc1 b1h utu~em 1
dezorijcntisani, a osobito om koJt msu 1m11;'1 1~glcda da ~e kao pri·
padnici •privilcgovanih n~roda d na~odnc;'suc. ~z ncma~kl blagoslov
\Tate kud. Ali su Jcvrcj1 stvamo 1mali naJVI_~e razloga da bud~
utu~eni i dczorijentisani. Glad, !'eQsto:ta. std~Jenos~ u barak~ma 1
grubost Ncmaca su jo~ viSe poJa~avah ose~a~J~ bcZJzgled~os~.
U toj op~toj pometnji, pored malobroJmh tzuzet~ka, JCdm? su
zarobljcnici-komunisti imali jasnu orijentaciju. Pum poverenJa u
pobedu svoje stvari, nau~eni na proganjanje i na ilegalne u_sloye
politi~kog rada do rata, oni su se od sa~og 'JlOC~tka u zar?bl~~tl!·
kim logorima povczali i poku~ali da daJ_U ~stalim z.a~obl~crucuna
odrec!cnu orijcntaciju. Medu tlm komumstlma u of•c•rsk1m logo-
rima hio je i izvestan broj Jevrcja ~iji je rad, kako ce se kasnije
videti, bio od velikog zna~ja za tcmu ovog sastava.
Zaroblje~i ofic!~i. podoficiri. i voj_nici_ ~i~~e jugoslovenske voj·
ske-Jevreji, msu pruhkom zaroblj:'-va!IJa ~m1h ne~u homo~cn~;~ _gru-
pu. Mec!u njima, kao i mcc!u osta 1m JUgoslovcnsklm zarobljcmet~a,
bilo je velikih razlika u politi~kiro poglcdima, pripadni~tvu biv~1m
politi~kiro partijama, pa ~ak i u stcpenu intercsa iii ravnodu~nosti
preroa politi~kim partijama i prema politi~koj aktivnosti u biv~oj
Jugoslaviji uop~te,dijapazon jc bio naj~iri moguci: od aktivnih ~!a­
nova KP pa do potpune nczaintcresovanosti za pripadngtvo rna
kojoj politi~koj partiji; bilo je velikih razlika mcdu njima 1 u
stavu prema vcr.i, prema jevrcjstvu kao nacionalnosti, prcma cio-
nisti~kom pokretu, a postojala je ni~ta manje 1 razlika u socijalnom
poreklu i imovnom stanju koja jc, istina, u datim uslovima brzo
izgubila svoju vafnost ali je I daljc imala uticaja na pona~anje i
na~in razmg]janja i prihvatanja novih rcalnoslli. Bili su razli~iti I
po <tome ~to su jedni bili scfardi, a drugi a~kenazi koji su, istina,
u staroj Jugoslaviji bili grac!ani iste driave, ali su istovrcmeno bili
i sinovi roditclja vezanih za razli~ite tradicije sredinc, ~to je uslo-
vilo da ni njihove reakcije nisu uvek bile iste, bez obzira na to ~to
su se svi kao Jevreji •kuvali u istom kazanuc, Tu su bile grupe
aprc~ac, Vojvoc!ana, Srhijanaca, Bosanaca, Hnata i t.d., da bi
hetcrogenost bila jo~ veca. Medutim, be:t obzira na to ~ta su oni
saroi mislili o svoro pripadni~tvu, nacisti su ih, slodeci svoju sop-
stvenu logiku, brzo posle zarobljavanja, koncentrisali da bi ih i:tlo-
fili poscbnom poo~trenom ref.imu, ~to je - kako cemo jo§ pokubt.i
prikazati - upravo suprotno nacisti~kim namcrama, imalo pod
J. Presburgcr 227
da.tim _l!Slov~ma mnogo pozitivnih poslcdica kako u pogledu razvoja
~ kasn•Jeg flvo~n~g puta pojcd.inaca, tako i sa glcdi§ta uloge .koju
J~ g_rupa JcvreJ!ltgrala u politi~koj borbi koja je za vreme zarob-
ljcm~tva voc!cn1a u logorima.
rol_ozaj ~~obljenika-ofi~ira je bio mnogo tdi od polozaja ~a­
robljem.ka~VOJOika•. a polo!aJ Jcvrcja u oficirskim logorima bio je
otc~. I :t•me ~to •h. Jc stalno pritiskivalo osccanjc da su onl kao
J~vrCJI :-:•~e u~ro!em .od ostalih, da su oni •prvi na mctic. Vojni-
CI·~c~~JI 1ma!• s~. naJ~e~ce istu sudbinu kao i ostali jugoslovcnski
VOJm,CJ·zarobljcmcl. ~ni su P? p;avil~ bili na radu po raznim
!llest.'ma u Ncma~kOJ, u poiJopnvrcdl, fabrikama, radionicama,
1mah S}-1 n~ku s!obodu kre~anja I bc:»lje uslovc ! ivota, iako ni njihov
polo!aJ mJe b1o lak, a JO~ manJC bczbedan. Mnogi Jcvrcji su
prikrili svojc jcvrejstvo i izbcgli diskriminacljc kojima bi Ina~
hili izloreni.
Sto se tife Jevrcja u zarobljcnifkim oficirskim logorima, tu
se Jevrcjinom, u skladu sa hitlcrovskim antijcvrejskim zakoni-
ma, smatrao ne samo onaj koji se izdavao 1.01 Jevrcjina vee 1
svaki kome ncki prcdak bar do drugog stcpcna unazad nije bio
•arijcvacc. Za tc !jude, koji su tek u zarobljcni~tvu saznali da
su Jcvreji, psihitka situacija jc bila jo~ tcfa. Zanimljivo jc da
su sc ti ]judi prijavljivali kao Jcvrcji, ~ak i on! koji nisu mogli
prctpostaviti da neko u logoru zna o njihovom anearijevskomc
porcklu, takav jc bio strah izazvan opStom lltmosfcrom.
U S\'im zarobljenic!kim logorima u Ncmafkoj bilo je oko 400
oficira-Jc\·rcja koji su od maja 1942. godinc vccinom bili kon-
ccntrisani u logoru u Osnabriku i od tada driani zajedno i pre-
mdtani kao {!rupa, najprc u Strasburg, a 7.atim u Barkcnbrige
u Pomcnariji. U raznim logorima bilo jc jo§ nckoliko dcsctina
Jevreja-oficira, uglavnom lckara, dok jc broj zarobljenih Jcvrcja-
·vojnika bio svakako vcci od zarobljcnih oficira. Ukupan broj ju-
goslovcnskih oficira I voj.nik:l koji su. bili ~ ~aroblj_cni§tvu stalno
s~ mcnjao zbog otpu~tanJa I dovodcnJa poJcdmaca 1 grupa (•dan-
guba~i•. ~ctnicl, domobrani, pa naj1.ad i partiza~i). N!ljvi~e ih je
bilo 1941. god.inc. U godinanta 1943/44 u logonma JC b1lo oko
156.000 \'ojnika, podoficira i oficira.
U ovom napisu bicc o.bra~':". uglav!'!om pe~i~ od mnj~ 19.42.
godine kada su zarobljcru of•cm-Jcvrcjl vee .b•h konccntnsam u
logoru 'u Osnabriku, pa do njih~vog ,PI'Cf!IC~taJa u. S~ra~~urg avgu-
sta 1943. godine, jcr je taj penod 1 naJkaralc:tcns~u~mJI za ter:nu
ovog napisa. 0 situaciji u nekim od logora pre maja ,19~2. godme
i o daljoj sudbini grupe oficlra-Jcvrcja poslc prcmcsta]a u S~ra­
sburg a zatim u Barkenbrige, bice u ovom radu samo ~ohko
re~en~ koliko je potrebno da se tcma bar doneklc zaokru£.
228 J. Presburger
II
Da bi se shvatio polofaj Jevreja u zarobljcni~kim logorima
potrcbno je iweti op~te tokove !ivota u tim logorima l osnovne
pravce politickog grupisanja u nJima. Te op~te tokove u zaroblje-
ni~kim logorima od samog po~etka karakteri~e politicko diferen-
ciranje koje je bilo neminovno kada se ima u vidu da su se u
tim logorima na~li u velikom broju ljudi koji su po svojim cino-
vima, zvanjima, profesijama i shvatanjima predstavljali u malom
sliku stare Jugoslavije sa sv.im njenim suprotnostima. Polariza-
cija je, prirodno, hila .j odraz dogadaja u zemlji. Poeeci te polari-
zacije nalaze se ve~ u prvim diskusijama oko pitanja ko je kriv
za sudbinu zemlje i gde Jete koreni taka ncslavnog sloma biv~e
jugoslovenske vojske. Najreakcionarniji krugovi nisu dopu~tali
da ikakva krivica padne na dru~tvcni sistem, na monarhiju, na
vladaju~e vrhove i vojno rukovodstvo, i imali su u tome podrlku
prili~nog broja biv~ih aktivnih, pa i rezcrvnih oficira. Veliki
broj zarobljcnih oficira ostao je van ·tih diskusija u onim dani-
ma gladi i poti~tenosti, i pasivno je oeekivao razvoj dogadaja.
S druge strane, u logorima se po pravilu na~ao i jedan broj, u
srazmeri sa ukupnim brojcm zarobljcnika, istina, relativno rna·
len, clanova KPJ i aktivnih simpatizcra kojl su od samog poeetka
nastojali da one koji su zbog neobave~tenosti iii drugih razloga
hili skloni da slede reakcionarne clemente otrgnu od njihovog
uticaja, a naroCito da ne dopuste da privuku scbi i vcliki broj
onih koji su sc drtali pasivno. Oni su objar;njavali da korene sic-
rna stare Jugoslavije trcba trafitl u trulosti njcnog sistema, a
ne u ncdostatku politi~ke iii patriotske svesti masa. Oni su od
samog po~ctka aktivno dclovali da razocaranje uslcd sloma prc-
tvore u revolt tprotiv sistema I da uliju veru da slam stare Jugo-
slavije nc zna<!.i slom Jugoslavije uop~te, da· to nije kapitulacija
naroda ve~ pocetak jedne nove borbc koja ~e se voditi pod ruko-
vodstvom novih politi~kih snaga. S tim je bilo tesno povezano j
pitanje stava prema okupatoru i njegovim vlastima u logoru.
Najreakcionarniji fa~isticki elcmenti primali su slam stare Jugo-
slavije ·kao gotovu ~injcnicu i iz toga izvodili zakljucak da Jugo-
slavija vi~e nc postoji, ve~ Srbija trcba preko saradnje sa Hitlerom
da izvu~e za sebe §to vi~ koristi I da se ukljuci u njcgov novi
P?r~dak. D':'!gi ~a~cionarni antinema~ki elcm~nti bili su zbunje-
m 1 doZOTIJCntisaru. Nasuprot tome, clanovl KPJ, simpatizori
i drugi antif~isti~ki elementi su branili stav da Jugoslavija
pravno i stvamo postoji, da su zarobljeni oficiri njcni vojnici
koj su duZlli da i u zarobljeni~tvu brane ~ast i nacionalnu neza-
visnost zcmlje i da se odupru svim poku~ajima logorskih vlasti
koje nastoje da ih razbiju iii da medu njima nadu podr~ku za
antijugoslovenske planove. Na ovim pitanjima poccla je, dakle, u
1. Presburger 229
log~_rima politi~ka borba koja _je postepeno dovcla do o~tre polari·
zactje ~naga ';l"ll_lar l~gora. S Jcdne strane su bili predstavnici sta-
rog, ah bcz tdc~nog 1 or~an!zacionog jedinstva. Tu su se, vc6m
~clam, svrstaval.'. I zarobl;cm gencrali. U ovoj grupi su postojale
I razne ·koncCP,CtJC o budu~em urcdcnju zcmlje, pac!cv ad bunoa-
ske ~c~okrall;~ u obnovl;cnoj staroj Jugoslaviji, pa do nedicev-
sko-ljol!~ev~ke tdcologijc. Nisu bili jcdinstveni ni u odnosu na
Nema~ku nt u. odnosu na sa,·eznikc. Mcdu njima treba pomenuti i
sn:Unu angloftlsk!-1 struju, kao i tzv. •majorsku grupuc koja je
u~e~tvovala u VOJnom udaru 27. marta i od prvih dana zauzela
antn~cma~~~ stav. U . kasnijoj fazi borbe oni su postali tcmelj
dra'-mov~tmc u logonma i tzv. •Zajcdnice jugoslovenskih oficira
za kulrumo i fizicko vaspitanjcc, iii skraceno oZajcdnicac, a
podrugljivo nazvana •Jcrcza•. Svi ani zajedno nisu se mogli s
uspchom suprotstaviti drugoj grupi koju je organiwvao i idcjno
usmeravao ilcgalni partijski •komitct pomoeu partijskc organiza-
cija koja se u toku borbc ~irila I u~vr~cavala. Razocarani zarobljcni
oficiri u S\"C ve~em broju su prilazili ovoj drugoj grupi, koja je
smerala da nadc sadr!inu !ivota i u logoru, da te~kc, strahom i
ncin-csno~cu pritisnute dane .ispuni korisnim idcolo~kim I kultur·
nim radom, pa I zabavom, ~to je lstovremcno otvaralo nove per·
spcktive j prcdstav)jalo pripremu za 'I!OV fivot i rad U OCckivanom
novom dru~!'.·cnom uredcnju poslc oslobodcnja zemlje. ·
Za oficire-Jevrejc bilo je od poscbne va!nosti &to se ova dru-
ga grupa bori!a za po~tovanjc Zenevske konvencije', lijc su odred-
be, narocito pre preokrcta na istocnom frontu, Ncmci stalno k~ili.
Zencvska konvcnci ja je sadrtavala yge propisa, kao lto su slo-
bodan kultumi rad, izbor povcrcnika, oslobadanje oficira od sva-
kog rada, odgovar:~juci smc~taj I ishrana i sl. Za primcnu ovih
propisa ova grupa jc vodila borbu ne s:~mo u odnosu na nemac!ku
komandu v~ - u tim spccific!nim okolnostima - i u odnosu
na Jogorsku reakciju, o ~emu ~c ~asnij~ biti vge ~~i. Po~t~va~jc
Zencvskc konvcncijc naroc!ito ;c btlo u J~ter~su. oftctra·Jcvre;a ;er
im je u nacisti~koj Ncmatkoj ana pru.bla ;~dmu mo~~nost da
se odrtc 1 sacuvaju goli tlvot. Po Zcncvsko; ~on_ven~1p. trebalo
jc da u ocima Nemaca pre svega budu zarobl;cm ofJctn, a tek
potom sve drugo, pa i Jcvreji.•
1 Zcnevska kon•·encija je me<lun:u'Odnl sporazum o Sl?.tusu r:1tnih z:a·
robljcnika u ciiju. ~uv;,~ja '!um?nosli postupka prtma DJima. Doneta JC
1929. godinc: 1 njoJ I" prulup•la 1 Ncmatka. .
t Posle =tanka zarobijcni~l\'3 proneo se glas dll JC u ncmaHom
i"J"~k rJko,'Odslvu u vn:me r:~ta postojao st:alan spor o statusu r:ll-
~ 1 1 om. 'k _ · Rukovodcc!i kru~ovi Vcnnahla su sm:urall .~" ~u
n•h urobiJc~• . "·1CV:J:dk onda Jcvn: ji RukovO<Istvo nacislltke part1.1C JC,
on1 Pl"\"O VOJ"'"'· P k •J , lzgled:a d:a se sve do kraja
mcdu~im, hlc~_,?kih tn:ti.ra ~::,~~~~ ~"·meilutim j:.unih znakova da
rata 1pak odo....... onccpc!Ja • • •
230 J. Presburger
U 'kal.:voj su osobito tclkoj situaciji bili oficiri-Jevreji poseb-
no pokazuje ~injenica ~a su I oni ~lanovi 2enevske konvencije
koji su formulisani u interesu za~tite zdravlja i !ivota zarobljoni-
ka, kada su primenjivani na Jevreje pod mra~nim us)ovima na-
cisti~ke dominacije u Evropi, proizvodili upravo suprotno dcjstvo.
2:enevska konvencija, naime, predvic1a da je sila koja drii zarob-
ljenike obavezna da t~ke bolcsnike, ukoliko ncma uslova da ih
sistcmatski leei, iii vrati u zemlju u kojoj su sluiili iii u ncku
neutralnu zemlju. Primenjeno na Jevrejc to je zna~ilo repatrija-
ciju u Nedicevu Srbiju i sigurnu smrt, llto je ilcrna~kim vlastima
bilo savdeno jasno. Ostaje , ipak, ~injenica da je komanda Oflag
VI C po tom propisu u leto 1942. godine predala dvaoaestoricu
•oficira-mojsijevaca• Nedicevim organima i da su ti zarobljcnici
odmah po dolasku u Beograd streljani na Banjici.
III
Kao llto je napred vee re~eno, pre njihovog konccntrisanja
u Osnabriku maja 1942. godine, zarobljcni oficiri-Jevreji su se
nasli u raznim logorima, u vecim iii manjim grupama. U tim
logorima bill su izlozcni raznim zlostavljanjima, pritiscima i pret-
njama ali su, u vccoj iii manjoj meri, u~estvovali u logorskim
zbivanjima koja su odrafuvala situaciju u zemlji. Zbog ncdostat-
ka podataka nemamo mogucnosti da poscbno obradimo zbivanja
u tim raznim logorima i utcllce oficira-Jcvreja u njima ali ccmo,
da bismo pruiili bar delomi~nu sliku, pokubti da prikaiemo kako
su se stvari razvijale od samog pOI!etka u logoru u Nirnbergu,
a potom u logoru u Osnabriku.
Jednoj veroj grupi od skoro 200 oficira-Jcvrcja prvi logor u
Nema~koj bio je u Nirnbergu, tzv. Of!ag XIII B. Bile su to
barake grauenc za nacistif'ke delegate koji su svojevrcmcno od~
bravali dono~enje tzv. Nirnberllkih, ·tj. 'rasnih zakona mra~nih pr~
pis.a ~ojih ce se joll dugo stidcti ne samo Ncmafka' vee i Evropa
koJa Je prete.n.dov~la da budc smatran~ .nosioccm najvi~c !judske
kulture 1 clvihzacaje. U pOCetku su of1cJrl-Jevreji u ovom logoru
tn:tirani jednako kao i ostali zarobljeni oficiri i bili smcllteni u
raznim :blokovima i barakama izme~ani sa ostalim zarobljcnim
oficirima. Zbunjeni i dezorijentisani, u ve~irri slu~ajeva su bespo-
moeno ~ekali razvoj dogadaja, sprcmni na najgore. U toj atmosfcri
su se morali suo~iti sa prvim vecim pril'iskom, sa famoznom •Nirn-
je Pr! ,lcraiu rata nl!"isti~ka partija htcla da unilti svc Jcvreje kojl su se
nallwh u N~mackoJ, ma po kom osnovu, pa 1 zarobljcnikc, oli u tome,
oa . srec!u, DIJC uspcla zbog brzog razvoja dogad:~ja. 0 tome ~c joS bili
lett u tekstu..
J. Presburger 231
bcrlkom izjavomc. Da bi se ona shvatila, mora se ukazati na neke
o~olnosti ko~e su. bile. specificne ~ Nirnbcr~ki logor. U logoru je
b1o smc~t~n .' vee.' brOJ gcn.erala VOJskc stare Jugoslavije. Autoritet
gcn~rala Je JD~. b1o "!eokrnJen u ~ima vecine oficira koji su sma-
u:ah da. n~~~nJc umforme I u zarobljcni~tvu obavezuje na \'Oj·
mfk.u d1sc1phnu, ne ulazeci u ulogu koju su pojcdini gencrali odi-
grah u .nes!~vnoj. kapitulaciji stare J~goslavije. Nemci su sa svoje
~trane tmah ~VOJ ~!an u poglcdu Ntrnbe~kog logora, pa im je
1zg!edalo ~a JC pn~ustvo gencrala u logoru povoljna okolnost.
Ont su, natmc, felch da Nirnber5ki logor, kao prvi u okviru tih
planova, prctvore u antikomunisticku bazu odakle bi eventualno
kasnije regrutovali vojnike za Nediccvu kvislin~ku vladu. Da bi
to postigli, slufili su se mctodama pritiska .i zastral:ivanja, od izgla-
dnjivanja do dcmonstrativnog dncvnog preno~cnja lc~cva sovjet-
skih grauana prcd ocima jugoslovcnskih oficira. U tom okviru
trcba glcdati na akciju sa tzv. Nirnber~kom ;zjavom koju jc u
novcmbru 1941. godinc povco general Danilo Kalafatovic! objavlju-
juci svoj famozni •Apclc slcd~c sadriinc:
•U •·n:m<'nu kada sc nata vlada u otac:Ubini bori na livol
I smrt protiv komu nizma I I':IZbojnickih bandi cb bi SP"Sb
nak porodicc I na! narod od propastl, nc smemo mi ovdc, k:lo
ghl\'1\a grupa naSih aklivnih 1 ll!Zcrvnih oficira, da ost:~lll!mo
nemi pusm:~tra~i tih tra~i~ih dog;a.,aja. Nu st:tv po n,iim:~
izlo.fcn je u prilofcmoj izJaVi toja cc biti dosta,•lj<!na predscd-
n•~l\'\1 \'lade i nM<>j javnosll. Taj ~c stav .bi!i ~toliko tvrlCi
ukoliko on budc predstavl)ao no~ op~te m•!IJCDJC. Zbog tog:>
vam preporutujcm cb pnlol cnu izjavu svl potpi~lc !Ia o~lc­
vanja, kako bih ja bio s iguran d3 ona prcdstavlj3 na~ U Jcd-
nitko stanoviStc.•
Sarna izjava hila je sastavljcna u duhu bezuslovne podrlke
Ncdicu i okupatoru a trcbalo jc da obczbcdi neku vrstu uslovnog
otpusta iz zaroblje~iltva, uz obavezu i~r5ava!lja narcc1cnj~ n~>
ma~ke kom:~nde i Ncdiceve vlade i uz prthvatanJe mogucnostl vra-
canja u zarob!jcnilltvo.
Po lzdav3nju oApclac povcdcna jc~ uz .blagoslov nc~afke k~
mande i uz vrlo jasno nagla.S~ne pret~JC~ .~troka ka!"panJa za pn-
kupljanje potpisa. Jako su naJprogrcstVOIJI elementl .u logoru, pre
svega predratni flanovi KPJ, mcc1u njima i _vgc JcvreJ,a .. kao I mn~
i drug!, jz nacionalnih 1 drugih _pokrcta 1 . pored teskth usl~va ~
g bl 'em"
zaro ·"kom Jogoru i u stalno/ opasnosll. da.. budu. dcnunctram,.
tada ~ce okupili i stvorili ilcga nu orgamlllCIJU, ms~ j~~ ~o~h
povcst 1. ne.:u
•· •·
~1
ru akCJ'j' u za obJ·a~J
. . ·avanjc
1 kprave su~tme
't tzdajntl!-
- trnh
ko a )a 1 za suzbijanje uttcaJa genera s og .!lut.on ct.a. 1 s . a
ol na ~vc~tcnih tdkih sankcija za sve one koJt b1 .od?~h da daJu
SVOJ· potplS.
g · J pa k, ""ak 1• u situ3ciJ'I kada su zaroblJCOICt u logoru
232 J. Presburger
uglavnom jo~ bili izolovani od dogadaja u svotu, kada su do njih
vesti <lopirale samo iz ncmac!kih izvora, prvenstveno preko buc!nih
glasnogovomika i •Sondcnneldunga• o ratnim uspesima na svim
frontovima, a narocito u Sovjetskom Savczu; .kada su jo~ viSe-ma-
nje svi hili prepu~teni sami sebi I bespomoeno tekali razvoj do-
gadaja u ncprijateljskim ~icama pred napcrenim mitraljczima;
kada su izlo!!eni stalnim pretnjama taka reci :livcli iz dana u dan,
- Kalafatoviceva akcija u logoru nije postigla occkivani rezultat.
Potpisivanje je odbio daleko veci broj od oeckivanog. Motivi onih
koji su potpisali hili su, prirodno, veoma razliliti, od idcjnog anti·
komunizma, hijerarhijskog po~tovanja gcnerala kao predstavnika
kralja, dinastije i olitenja patriotizma, pa sve do ncobavc~tenosti,
nepolitilnosti, ravnodu~nosti i straha, radi spasavanja sopstvenog
fivota iz situacije koja je izgledala beznadc!!na. Ni Jevreji nisu u
datim uslovima mogli biti izuzeci. I medu njima jc bilo tlanova
porodica tradicionalno vezanih u ~vor, i kod njih su hili prisutni
motivi i straha i nade, kao ~to je I medu njima bilo takvih ~ije
je flanstvo u KPJ iii fvrslo ideolo~ko opredcljcnje iskljutivalo
fak i pomisao na polpisivanje izjave bez obzira na moguf!c po-
sledice.
Bice korisno ovde citirati i ono ~to se o Nimbc~koj izjavi
nalazi u obrazlofenju optuznice vojnog otu!ioca za grad Beograd
povodom sudcnja nekim biv~im komandantima logora jugosloven-
!okih ralnih zarobljenika. Tamo je rcteno i slcdccc: •Na\'cmbra
meseca 1941. godine u .Nirnber~kom logoru inicijativom gcncrala
Kalafato~i.ca! biv~cg !lal!elnika ~t~ba \'rhovne komande u staroj
JugoslaVIJI, 1zradcna JC sramna narnbc~ka dcklaracija u kojoj je
hva_ljen rad izda~nika Ncdica na spasavanju Srbije, pa jc ta dckla-
racl)a u~ _pomoc ~e!lla~ke komandc potpisana. od strane jcdnog
broJa of1C1ra, staviJaJUCI se na raspolozcnJc Ncd1cu za borbu protiv
N .. 0. pok_re~a. ·: Na ovu deklaraciju biv!i gcncrali koji su ranijc
pnpremah 1zdaju ]ugoslavije, iskoristiv~i svoj autoritot, i vczc
sa nemafkom komandom, pozvali su na~e oficire, narediv~i im
d!' ~e. deklaracija mora potpi~ati govorc~i 'potrebno je majci otadf·
b!m J~r s~ sada re~ava gramc_a Srbije'. !ako su iznudili pod prct·
DJOm 1 laznom propagandom Jcdan dobar broj potpisa, mcdu koji-
ma iC: bilo i im:n.a po~tenih ljudi koji su se gnubli i koji se
gnu~aJu sramne IXJave.c
. Nirn~e~ka izja_va _imala je, medutim, i pozitivnu stranu uto-
hko ~IC?. JC pro_gres1vn1m. snagama u logoru pru.!!:ila sna!':nu argu-
~cn.taciJu. ~rohv logorsk~h ko!abora~_i onista i drugih idcjnih pro-
tlvplka, .~m prostor.:za Ja~anJC SVOJlh redova, za organizovarrije
deJst~o 1 za masoVDIJU podrlku u 'Preduzctim akcijama. Pod tim
u~lovrm~! .a paralelno ~a razvojem dogadaja u zcmlji, koji su sve
va~e trazi11 od svakog Jasno opredeljenje, razbuktala se i borba u
1. Presburger 233
ITg;~ba b- 11£~~n.ovnim ~ticajcm na svc aspekte logorskog fivota.
O) or I o l~ln_JevreJI _ne samo da su dali svoj doprinos vee
s1:1 v1!e puta, stiCaJcm nckth poscbnih okolnosti bili u ii.f"
mzovane aktivnosti i primili se posebnih valnih zadataka.' orga-
. Sto .se pak ti~e ~~maca, ~ njih situacija u logoru poslc akci-
JC sa N1mbc~kom 1.z~avom DIJC izglcdala povoljna za postizanje
napr~d pom_enuuh ~IIJcva. <?.ni nisu bili zadovoljni ulogom gcne-
fll:la Jer ~- aspo_stav1lo da DJlhov ugled nijc do\'oljan za ovakve j
s!I~!Je akCIJC. V1dcli su i to da unutar logora postoje jake antifa-
~IS!I~kc snage pa su re~ili da Iogar .OCistc• od ·svih za njih ncpo-
felJ.mh clcmenata. Tako je u maju 1942. godine doUo do preme·
~!aJa ~a:ur~ od ~00 .o~icira, za koje se smatralo da su aktivni ili
potcnCIJalm ant1f~~lsll, mcdu njima i 200 ]evrcja, iz Nirnberga
u Iogar u Osnabr1ku. Sa ovom grupom premc:Stcn je i jcdan broj
gcnerala.
~ostojno tradiciji Nimbcrga diskriminacija protiv Jcvreja J>G-
t~la )C vrlo ~a no upravo u tom logoru. Ncmci su ih poscbno tre-
llrah vee pn samom razmc~taju. U nckim blokovima su koncen·
t~sani u odr~dc~im b~rakama, ncgdc su smdtcni zajcdno sa vojni·
c1ma, dok msu IZ S\'th bloko\"a skupljcni u baraku 33 bloka U.
Tu jo~ nisu bill izolovani, ali su \'rio brzo prcbatcni u poscban blok
VII B koji je potpuno bio izolovan od ostalih blokova. Blok VII B
bio je ogradcn poscbnom bodljikavom zicom, imao je poscbnu
stra!u sa zadatkom da sprcti S\'aki dodir oficira-Jevreja sa ostalim
jugoslo\'cnskim oficirima u logoru. Od raznih mera diskriminacijc
narocito jc tcSko padalo dobijanjc manjeg broja tipiziranih formu-
lara koji su sc jcdini mogli koristiti za prcpisku. U tom ranom
pcriodu zarobljcngtva ti formulari su bili potrebniji od hrane,
poscbno ]c\-rejima, jcr sc na sve strane tragalo za vestima o sud·
bini najblifih koji su ostali u okupiranoj I raskomadanoj domovini
iii su \'C~ odvcdcni u rame konccntracionc logore uni~tcnja. Zalo
jc i )cpo sctiti se dirljivih sccna kada su oficiri iz drugih blokova,
i pored opasnosti da ih mo!e pogoditi mctak stra!ara, pritr~avali
fici da bi prcbacili svojim prijatcljima-Jcvrejima svoje formu!are
iii prencli ncku vest o njihovim porodicama. Mora se reel 1 to
da su ostali zarobljcni ofidri i na drugc na~ine iz~ya!i ncgo-
dovanje protiv tih diskriminatorskih mcra prema oftctnma-Jcvre-
jima. Upomo bi stajali '!Ia ! ici kojom je_ jcvrejski _blok bio odvojen
i nematki stra~ari ih nisu mogli otcrall ni ·prctnJama, pa su zbog
toga ~csto i pripucali u cilju zastra~ivanja.
Najmarkantnija diskrim_i~a~iona ~cr:a. bil? )~· ~vakako, n~~e­
dcnje kojim su zarobljcni oftcm-JevrCJI bth prtsliJCDI da. na SVOJirn
uniloramama nose lulu ~estokraku zvczd~ (Magcn-J?avld~ sa !'at-
pisom •Jude•. Sacuvan jc dokumcnat kojlffi star~ma •JCVreJskc
234 J. Presburger
barakec ula!e protest protiv ove naredbe. Mi c!emo ga ovde dati
u celosti:
Rezervnl artiljcrijsk.i major
ISAK BARUH,
stnrdimt 33 barake, bloka 2,
Oflng XIII B.
Komand.antu 2. bloka Oflag XIII B
za Nojslnrijeg Oflng XIII B
2. j:~nuara 1942. godine s:~op!teno je oficirima Mojsijeve veroispovesti,
pa i baraci fiji sam st~ina, da temo na ndim unifonnama morati
nositi znatku sa natpisom 'Jevreji' na nematkom jcziku. Sve :tnao!kc primlo
sam rad.i iuufcnja oficirima.
Slobodan sam da obratim p:dnju najstarijem oficiru da ova mcra
predstavlja postupanje protiv nafcla ravnopravnosU u tretiranju zaroblje-
nih oficirn, jer poga4a oficire odre4ene veroispovcsti, te predstavlja povredu
odred.aba 2. <!lana 4. 2encvskc konvcncijc od 1929. godinc o postup;tnju
sa ratnim zarobljcniclma koja nc dopu~ta razlitito tretiranjc zarobljenika
po osnow veroispovesti.
U nemaC!ko ratno zarobljeni!tvo doili smo kao jugoslo•·cnski oficiri,
flo treba da nam obezbcdl ravnopravno trctiranjc s.a drugim ofidrima.
U svrhu za!tilc prava koja u.livamo kao ratnl zarobljcnicl ja I moji
drugovi obratanto se na Vas da povodom o•·e mere predstnncte kod nemntke
komande te da nas wtlte protiv ove diskriminacljc prema nuim ratnim
drugovima.
Cvrsto sam uveren da ova nnre4enjc predstnvlja pogrdno tumafcnje
propisa koji vafe u NcmaC!koj :ta civilno stanovni~tvo, te da tc lntervcncija
kod nemaC!kc komande omogucili da sc ovo nare4enjc povute.
Nimberg, 4. januara 1942. godine.•
Potpisnik ovog protesta bio jc star~ina •jevrcjske barakec
rez. maJor Isak Baruh, a sam protest su odobrili svi stanovnici
~a:ake. Mora. se, meciutim, rel!i da je do protesta do~lo po inciija-
hvt ~~dra~~ .~lanova KPJ •. Ot~ Bih~lji-Merioa i drugih, koji su
slu~J 1skonstili ~ako za obJa~nJavanJe su~tine situacije u logoru
i u svetu tako 1 za stvaranJe duha otpora medu zarobljcnim
oflcirima.
J. Presburger 235
~a ovaj p rotest pdmljen je odgovor fiji tekst takoile daJ·emo
u cehnl:
;.
•Stareiina logora
annijski 4cneral Mil. R. PetroviC
4. januara 1~2.
Prilikom ~rcrisan)a ovog prcdmcta ncma~kim •·laslima s;>op~ teno je:
da je narc<lcn)c za stavljanjc :tnakova oricirima jc:vn:jske veroispovesti
iubto od O.!UY~ pa pn:ma tome ltom3Dda logora nili mole, nlti pak
hoce da intcrveni~ za ukidanjc izvrienja ovo11 nnre4enja.
U isto vrcmc nan:4cno jc Lin se ovn prcdstavh uop!lc nc podnosi
n~-matkoj kom:~ndaluri logora vee da sc bo potpuno ncumesna Vr.>.ti
podnosiocu 1 tim da na dan S o.m. ltod jutam)CJ apela znntke imaju
bitl pri!ivcne. Prednjc se dosta••lj:a na tatno izvdcnje.•
Iako je u svim blokovima do~lo do ncgodov:mja zbog ove
mere diskrimninacije, stare~ina logora nijc smatr.lo potrebnim
da rna ~ta daljc prcduzme kod ncmacke komandc.
Svc jasnije saglcdavanje su~tine polarizacijc snaga u logoru
i poscbnc diskriminatorske mere .protiv Jcvrcja poslepcno su sl\'D-
rili u •Jevrcjskoj baracic situacij u u kojoj su prcdratni clnnovi
KP sa sistematskog obja~njavanja dogndaja mogli da predu nn
stvaranje prvih ~clija logorskc organizacijc. Te ~clije su stvorcne
sa pcrspckth•om da stceeno znanje i iskustvo kasnije I sami pre-
ncsu na !iri krug zarobljcnih oficira. Taj rad, sa naglaskom n:1
idcolo~kom prevaspitavanju, trajao )c s~c dok ofic!ri-Jcvreji i~
Nirnbcrga nisu prcmdtcni u Osnabrtk maJa 1942. godmc. U stvan
u tom pogledu situacija u •i~~rc_jskoj ~ar~cic je sn!"o od~~la
op~te sta nje u logoru. ParliJskt komlt~ll s~.on;m u poJ~d.m.lf!l
blokovima vrlo brzo su pre~li na masovm pohllckt rad I dah !met:
jativu za organizovanje masovnog kulturnog rada. U •jevreJskoJ
baraci• na ovom radu su se nnga!ovali predratni ~la~ovi partij~
Oto Bihalji-Merin, koji je \ 'Ci! u logo~ !" V~rburg~ bto u parllj-
skom rukovodstvu, Zarko Kapon, koJI Je h1o ra~IJc u l?.g?ru u
Ofenburgu ~tan partijskog rukoyodstva, Marko SrnJ~r•. koJt J" p_re
stvaranja •jc\•rcjske barakec bto u V bloku fl~n ko.mtteta bloka,
Sima Karnoglanovil!, koji je pre dol:l5ka u •Je~~Jsku barnk~·
b' tlan komiteta 11 i III bloka I Isak Ozmo, koJI JC takodc bto
~l:n partije pre rata. Kada su oficiri·Jevreji koncentrisani u bloku
236 J. Presburger
VII B, flanovi partijskog komiteta za taj blok bili su Oto Bihalji-
-Merin, Sima Karaoglanovic i Marko Srajbcr.
IV
U logoru u blizini Osnabrika, koji je bio rc:zeryisan za jugo-
s!ovenske ratne zarobljenike-oficirc i koji jc nosio ime Oflag VI C,
bilo jc oko 5.000 zarobljenika, a meuu njima n~to manje od
200 Je\•reja. Neki od tih zarobljenih oficira-Jevreja bili su od
samog poeet ka u Osnabriku, a .ncki su kasnije dovedeni iz Hamel-
burga, Varburga i drugih mcsta. Kada su se u maju 1942. godine
njima prikljucili i zarobljeni oficiri·Jevreji iz Nir.nbcrga, ukupan
broj oficira-Jevreja u Osnabriku popeo se na oko 400.
U ~ivotu zarobljcni~kog logora u Osnabriku, a naroeito u fi-
votu oficira-Jevreja, moramo razlikovati dva perioda. Period do
dolaska drugova iz Nirnberga, i period od tog trenutka pa nadaljc.
Prvi period i u Osnabriku karaktcri~c op~ta zbunjenost i
nesnalazljivost. Mec1utim, ~to se lice oficira-Jevreja, iako su se
prilikom apela i ovde culi poznati uzvici »die Juden herausc, iako
je i ovde bio vrlen psiho!o~ki pritisak na Jevrejc, pored op~teg
pritiska vrlenog na sve zarobljcnike, nisu bile prcduzctc diskri-
minatorskc mere slicne onima u Nirnbergu. U poectku su oficiri-
-Jevreji i tu hili ra~trkani po raznim barakama, ali su poslc ncko-
!iko nedelja koncentrisani u dve barke. Mcdutim, te barake nisu
bile izolovane kao u Nimbergu, oficiri-Jevrcji su imali slobodan
dodir sa ostalim zarobljenim o£icirima, nisu nosili nikakvc poscbne
oznake. 1edan broj oficira-Jevrcja je i ovde aktivno u~cstvovao
vee u prvim okr~ajima politif ke borbe koja je kasnije sve yge
jacala. Ncki su prema svojim naklonostima i sposobnostima uzcli
aktivnog ucc~ea kako u kulturnom radu tako i u rano formiranim
strucnim udru1enjima, ali su se mcdusobno povezali 1 kao Jevreji
i razvijali izvesne aktivnosti i na toj osnovi.'
Ne~to pre dolaska grope oficira iz Nimberga maja 1942. go-
dine logorske vlasti .u Osnabriku izdvojile su cetiri novosagrac1cne
barake na kraju logora, izgradene od betonskih ploea, .k oje su bile
vlamije i u neku ruku manje udobne od ostalih drvcnih baraka.
Saputalo se da ~e u 1e barake biti preseljcni Jcvrcji. Do toga je
kasnije i do~lo, ali su za Jevreje rezcrvisane samo dve barake,
a druge dve su bile namenjcne za ,.mar kirane antifa~istec . Kada
je grupa od oko 800 oficira, mcdu njima i 200 Jevreja, stigla iz
' Organizovan je kurs hcbrejskog jezika ~iii. je predav:u'! bio dr Herman
Hel(got, a odriavani su i kursevi ruskog (Maks Vajs i Lav Zaharov)
e!lglcs~og (Oto qros) I . talijanskog jezika (lvo Doran). sli~no kao 1 .;
•JCYrCJskol barnet• u Ntmbcrgu gde su Jrurseve engicskog jc:zika drbli
Mirko Sefingcr i Alcksandar Heron.
1. Presburger 237
Nibbckga u Osnabx:ik, Jevreji su bili izdvojeni i najpre smclteni
u :':ra ':'.33. MedutJ~, ubrzo posle toga oficiri-1evreji koii su vee
ra_ruJe. btb u Osnabnku i oni koji su stigli iz Nirnberga koncen·
tnsaru su u ~a;ake ~7 i 38, a to su bile dvc krajnje barake od
pomcn.ute . c!chr~. \! ~sto vreme u barake 35 i 36 prescl'eni su
•marktrant a~llfa~tStlc. Medutim, te cctiri barake nisu j~~ bile
poscbno odvoJene od ostalog logora.
U to_ vreme _u Os!labri~kom Iogoru, sli~o kao i u Nimbergu,
vee je bto fo;m~ran llcgal~i parti)ski ~~mitet od predratnih c!la-
'
nova_ KPJ, ah DJcgova aktJvnost JO~ mJe bila u punom zamahu.
On _Je sa uspch~m pr~vco P":e _akcije odbijanja lose hrane i
vodto borbu prollv ncdtccvsko-IJOttcevskih elcmcnata i vrbovanja
tzv. »>bnova~ac, kao i druge akcije, ali je tek dolazak nirnber~ke
grope stv~rio novu povoljniju situaciju za rad partijskog rukovod-
stva. ~z Ntn:t~crga su ~o~li o~iciri k?ji su tamo uglavnom vee bill
orgam~~vam I proveren_t ~ p_rvtm. akctjama tamo~nje logorske borbe.
Od oftctra kOJl su sttgh u Ntrnberga u osnabriski komitct su
u~lj~c!cna dva najst~rija prcd.rat~~ ~~~a partije, od koj_ih jeJ'edan
bso IZ grope 1evreJa, Oto BthalJt·Merm, dok su ostah pre ratni
clanovi partije primljeni u partijsku organizaciju.
. Sa ovakvom prosircnom bazom, novi prosireni Komitet je
~VOJc. p_rcdra_tno iskus~~o pr~lagodio uslovima logorskog fivota i
s~konstto naJraznov~ntJC o~hke lcgalnog rada, kao narodni univer-
zllet, usmcne novmc, aktiVnost kulturnG-umetni~kih dru~tava,
st~~nih udruzenja, pokrajinskih ~dru1enja, organizacija aktivnih
oftctra po klasama, fiskulturne I druge organizacije. Da bi -mogao
da koordinira rad svih tih udrufenja i imao jcdno lcgalno rukG-
vodstvo za prcdstavljanjc logorskog •ljudstva, Komitet je orga-
nizovao Odbor kulturnih udruicnja iii u logorskom fargonu
nazvan •Kultumi odborc. Prcko ovog odbora, a kasnije preko
poverenika izabranih u skladu sa lencvskom konvencijom (o cemu
ce na slcdceim stranicama jo~ biti reei) Komitet jc istupao javno
povodom raznih pitanja u odnosu na nema~ku komandu, stare-
Jinstvo logora i logorsku javnost.
Polarizacija snaga u logoru u Osnabriku u tom pcriodu se
ubrzano razvijala 1 borba je postala takoreci svakodncvna. Detaljno
opisivanje te borbe nije zadatak ovog rada 1 mi cemo se, zbog toga,
ogranii:!iti na opisivanje nckoliko krupnijih i karakteristic!nijih do-
gadaja i ukazati na doprinos oficira-1evreja pobcdi !deja NOB u
zarobljenifkim logorima.
Do prvog krupnijcg okrlaja do§lo je u let~ 1942. god~?e povo-
dom izbora povcrenika.• U to vreme, za razhku od penoda ne-
• Prema tenevskoj konvencijl r:atni zarobljenici im:aju P.JUVO d:a lz
svojih rcdova biraju poverenika kojl te biti njihov p~ta\'llt.k u odnosu
na silu koja ih drii u zarobljeni!Jvu I na Mc<ILIIW'O<lnt crvem krst.
238 I. Presburger.
posredno posle zarobljavanja, ·U akcijama su oficiri-Icvreji vee!
u~estvovali pripremljeni, organizovani, i mofe se rec!i bcz ikakve
rezcrve. Sta se u med:uvremenu dogodilo? Iako su oficiri-Jevreji
u logoru u Osnabriku bill koncentrisani u dve barakc, u barakama
37 .i 38, njihova kretanje i mogu~nosti ufdta u kultumom fivotu
i u aktivnostima strucnih udrufcnja nisu odmah bili ogranifeni.
Oni su sc ti~I,~ mogu~nostima stvamo i. koristili, a P.o~ logorskim
uslovima to JC znae.ilo ufe!ce u orgamzovanom polittfkom radu.
U to vreme, kada su logorski f~isti i kolaboracionisti vc~ orga-
nizovano istupili oslanjajuci se na podrlku ncmafke komandc,
kada jc dcnuncijacija pretila na svakom koraku, kada je stoga
konspirativnost ·b ila va!an preduslov uspe~nog rada, konccntra·
cija oficira·Ievreja u dve barake, pored svih nevolja diskrimina·
cije, fizifke i psihifke, pruzila im jc i :~:natna preimucstva. Dok
su u svim ostalim barakama bili izme~ani oficiri raznih politifkih
orijcntacija, u jevrejskim barakama, pod datim uslovima, nije
bilo, niti je moglo biti zastupnika reakcije, a joA manje prcdstav·
nika organizovane reakcije, pa se u tim .barakama sa mnogo manje
tclkoea obavljao ilegalni rad. Cclije i .kru!oci mogli su intcmivnije
i bezbednije dclovati, I uop~te organizovanjc oficira za ncku
akciju bilo je mnogo lak~ I bezbednijc. Zbog toga je partijski
Komitet jo~ pre uscljcnja u barake 37 l 38 preuzco mere da se
u jednoj od njih stvori ,.fista• soba, pa je prilikom useljcnja
tako nastala soba broj 7 u baraci 37, popularno nazvana ascdmica•.
Ovom sobom se Komitct koristio nc samo za svoje dncvne sastanke
ve~ i za mnoge opcrativno-tchnifke poslove •partijskog rada. A biti
blite partijskom Komitetu znafilo jc, pod datim uslovima, imati
vecu mogucnost za davanje svog doprinosa. S drugc strane par·
tijski Komitet je mcdu oficirima-Jcvrejima nasao rclativno veliki
broj vee afirmisanih strufnjaka I talcntovanih umctnika koji su
bili spremni da prime na scbe vcliki dco tcrcta rada strufnih
udrufenja, kao i kulturnog i zabavnog f.ivota, pa jc po potrcbi
iskoristio spremnost i talenat ove grupe oficira.
To se potvrdilo prilikom pomcnutih izbora povcrcnika baraka
i glavnog logorskog poverenika koji su u skladu sa 2cnevskom
konvencijom odrfani u julu 1942. godinc. Za Jil!nost glavnog lo-
gorskog poverenika, koga biraju izabrani 'POvcrcnici baraka za·
robljenici su bili izvanrcdno zaintercsovani jcr on zastupa int~rese
ratnih zarobljcnika u odbrani njihovih prava garantovanih tom
Konvencijom. Za razliku od poverenika, stare~ina logora je u
smislu Konvencijc najstariji oficir preko koga sila koja drii za·
robljenike prenosi svojc naredbe ratnim zarobljenicima. Pod datim
us!ovim~ s!are~lna !agora jc ·hio jeda~ od gcncrala koji je bio
p~ihvatljtv. 1 ~ D':ffia~ku komandu. Na tzbor ~ta~e~ine zarob1jcnicl
msu mogh uucatl. Upravo zbog toga su antJfa!tstifke snage bile
J. Presburger 239
vB~struko zaintcre_soy~ne za izbor poverenika, a i za same izbore
koJ'd;! su sbc d~o nst1h za politifku kampanju i za ~irenje ideja
1
naro oos1o o 1 a~kog pokrcta u logoru.
b"l 1.a K~ tih pdrvih izb?ra• ~oli.ko god je borba u drugim barakama
o Ira, .u vc'!'a JCYreJsktm barakama nije bilo ni na·man·e
!lctzvesnostJ, jer JC tada osnov~a s~~tina borbe vee bila 1$vin{a
basnt pa su snage te dve barake tskon!cenc u kampanji po drugim
ara :ama•. a. p~scbno u vojnitkom dclu logora. Pobcdu ·e red-
stavlja)~kfmJen.tca da su povcrenici baraka za glavnog ofskogJd..
rrvcrcm ·a ve~mom glasova izabrali gcncral!tabnog potputovnika
e tu .Io,·ano\'U!a. Iako jc on izabran tajnim glasan'cm ncma
sumnJe da su povcrenici jcvrejskih baraka, Makso 1Brc'tler za
37. b~raku I dr ~voslav Kaddburg za 38. baraku dali svoj glas
kl DJcga. Mcdut1m, zbog svog korcktnog shvatanja du!nosti u
s adu ~a 2cncvsk~m konvcncijom, on jc ubno pao u nemilost
i st~re~m~ log~ra 1 ncmatkc komande. Logorska borba je time
dobtla u mtenz1tctu, a st.ar~~ina logora gc~cra~ Miljkovic okomio
sc .pre sveg~ na. kulturm itvot u logoru, jcr JC to bio tcren na
k~Jcm su p_z:tst~hcc. narodnO?slobodilatkog pokrcta imali mogucno-
sh za razvtJ~nJc ~trokc aktn·nosti. Odgo,•or na pokusaje gu~cnja
kultumo~ .tivota. dat ~c .u. jcdnoj rc~!ucijl. Kultumog odbora
logorskoJ Ja\'DOSII. Potptsmct ove rezoluctJC bih su, rnedu ostalima
i slcdcci: za Udruicnjc ckonomista i komcrcijalista: Leon J. Papa;
7..:1 Pra\'lli~ko udru:lcnjc: Nikola Balog; za Udndcnje intenjera:
Zlatko Najman; za Udrulenjc tchnitara: Dorde N. Gabor. Ovo je
navedcno radi ilustracije kako su tada vee oficiri-Jevreji bili
~iroko i aktivno angazovani u logorskoj borbi. Za prikazivanje
karaktcra tc borbc citiraccmo •Odgovor• predsednika Pravni<!kog
udruicnja dat najstarijcm oficiru koji jc postavio pitanje odgo-
\'Omosti potpisnika pomenutc rezolucije i tratio od njih izja~njcnje.
Taj odgovor glasi: •Rczoluciju sam stvarao, potpisao i overio jer
ona slu!i na fast l\'orcima i potpisnicima isle, da bi sc jcdnog
dana u na~oj oslobodcnoj zcmlji moglo vidcti i znati ko je I bkvu
ulogu igrao u dana~njoj katak!izmi; da se vidi da jc bilo !judi
I jugoslo\·cnskih oficira fiju savcst i fast nisu mogli da kupe iii
kapari~u kao Sto j~ bio slucaj .kod mnogih i mnogih..• c Najstariji
oficir je umesto drugih pojedinafnih izja§njcnja, kakav je bio
odgovor predsednika Pravni~kog udru.icnja. dobio i kolcktivni od·
govor pedesetorice polpisnika rezolucije koji su potpisali i napred
pomenuta fctiri oficira-Jcvreja. Nij~•. naravn~! moguce ~~c~ina~n~
nabrojati S\'C ovakve i slifne. akCIJC. u koJI~a su of!c~n-~evreJI
na sli~an na~in u<!cstvovali, ah se moze .utvrdttl kao fmJemca da
je njihova aktivnost bila svc .inten.zivnija•. pa je sa ~upn:~tnc stranc:
izazivala i sve ja~e rcagovanJC. B1~ konsno u vez1 s ttm navestl
1 podatak, o ~emu postoji dokumenat, da su 2. novcmbra 1942.
240 J. Presburgcr
godine, kada je na tzv. komandantskom kursu drlao predavanje
pukovnik Kola~inac, u toku diskusije padale klcvcte na ra~un
poverenika Jefte Jovanovi~a. pa je jedan od u~esnika u diskusiji,
kapetan Stevanovic!, nadovczujuc!i se na P.fimedbu pukovnika Ko-
l~inca da je Jefta Jovanovic! fudan rovek, sa svoje strane rekao:
•More Jcfta I svi koji rade u poverengtvu komunisti su. Jefta
i Jev~ji su svemu krivi. U povereni~tvu Jefta je okupio oko sebe
sve same komuniste i Jcvrcje. Tamo .nema ni jcdan na~ l!ovek.•
Ovo 1 slicne stvari obja~njavaju zaSto nije predstavljalo naro~ito
iznenadcnje kada je 8. marta 1943. godine, na dan koji je bio
odreden za izbor novog poverenika, po~to su logorski fa~isti u
meduvrerncnu .uspeli da pomoc!u nemacke komande odstrane Jcftu
Jovanovi~. osvanuo plakat na adresu novog ·k andidata za pove·
renika, gencral~tabnog potpukovnika Vjekoslava Kolba: •Koro-
~cc - zar jo~ jedan Koro~ecc, a istovremcno i drugi plakat na
vratima kuhinje sa natpisom: •Sve fene kurve - samo fene
jevrejske ne! Iz Talmudac. Nije •potrebno naglasiti da su plakate
cuvali logorski faSisti. Postoje dokumenti I o tome da je na vra·
tima pojedinih baraka u kojima su !iveli logorski fa~isti bilo 1lat·
pisa kao: •Jevrejima i b:dajnicima zabranjcn ulaz•. Kolb je ipak
izabran, a u predizbornoj kampanji i na samim izborima oficiri·
-Jevreji su ponovo dali svoj doprinos. Da bi nekako opravdali
svoj poraz, logorski fa~isti, pa i Nemci, obja~njavali su da je
poverenik izabran •glasovima Jevreja I vojnikac, da ga nisu birali
Srbl, i sl.
Borba je posle izbora, budu~i da je odrafavala zbivanja
u zemlji, jo~ viSe jacala jcr su logorskl fasisti, starc~instvo logora
i ncmacka komanda, u stvarno uskoj saradnji pribcgavali svim
sredstvima da zaustave plimu uspcha snaga koje su stajale na
liniji narodnooslobodilacke borbe u zcmlji. Dolazi do raspustanja
kulturnih dru~tava od strane ·ncmacke komandc, do oduzimanja
prostorija u kojima su ta dru~tva radila, do hapsenja njihovih
delegata, liscnja poverenika njcgovih lcgalnih funkcija na polju
:zaStite intcresa zarobljenika u vr~enju kulturne, prosvetne, sportske
i druge aktivnosti, do davanja stare~ini logora punih cenz.orskih
i komesarskih prava. To je vreme kada reakcija organizuje •Zajed·
nicuc, kao legalno, toboze kulturno dru~tvo, i •Gvozdenu gardu•,
kao tajno udarno krilo svoje organizacijc, koja se pripremala
da na dan kapitulacije .preuzme vlast •likvidiranjem .k omunista•,
a po njihovoj terminologiji tu su uklju~eni i Jevreji. Ova •tajnac
Gvozdcna garda drlala je vojne kurseve neornctano pred ocima
nema~ke komande.
Prirodni korelat ovakve situacije je 1 pojacana antisemitska
propaganda logorskih fa~ista, sada vee i nasilni~ka. Dcmoliranje
sinagoge je 'Sarno jedan, mada vrlo karakteristican, primer takve
J. Presburgcr 241
aktivnosti. 0 tome je sacu .1 d0 k
citiran. On glasi: van umcnat koji usluzujc da bude
a<lospodinu Dimitriju tivkovi~
llriniJ~komg.:ocl':llu, •
~R~'v~ ~~ol':l =-obljenih jugoslovenskih oficil':l, '·
Gospodine Gcncrolc,
Ju~e, 20. o.m. vraeen jc kapet [ kJ
r.abinu. klj~ sobe br 4 ba k anu • . : I· Dr-u Hcnnanu Hclfgotu,
stardinst\'11 Jogora 1 'nc~a~kra e 18• u koJOJ .se prostorijl po odobrcn)u
oficir.a Mojsijcve vere. e komande nalaz• bogomoJja jugoslovcll$Jtih
. Prilikom ot~aranja tih prostorij01 konsl;ltovano jc da jc llkr.adcna
ro~~nova svc:ltcn•~k:l odclda I nckoliko molitvcniu, cia je 501 vrha oltara
ot muta I ukk>n)c~ kstokralta Z\'Lozda, vcrs!U simbol mojsijcvaca 1 da
Je .na oll.a~. pnlcpl]cna ccduljica sa slcdc:Cim tckstom, napisana na nakm
J•-z•ku,. ~lnlJcom: 'Ovo je poa:~ak izvrlenj01 pn.-.ude koju ste 501mJ scbi
prcsuthb'.
U~lnioci su po 5\'0j prilicl prov01lili u zatvorcnu prostoriju kroz prozor
to vero•·atno jute iU prckjub:, lto se mole zakljutitl po otvorenon:
prozoru I po svclim trogovima stopala kod prozora.
U~injcno . dc~o s;adrli u sebl svc clemente krivi~nog deJa provalne
kro4c, sk.nuvlJcnJa -.crskih svetinja I raspiri\01nja vcrske mrtnje 1 r:udora
koja su dcla u sticaju. '
P<J\odonl toga smatromo m du:!nost cb vam "kn:ncmo p:Wtju na to
cia ovo dele n ije usamljcno, vet izglooa da pn.-dst:~vlja najbeslidnijl ~in
u nizu okcija koje lz\'csnl clcmcnti sprovodc proliv jugoslovcnskih oficiru
Mojsijeve vere.
Na usmcnu molbu potpisanih vi ste sc I· gcnerale, lzvolcli odmllh
na lieu mcst:a U\'critl o pn:dnjcm slu~ju krallc I skrru~vljcnja hr;una
I vcrskih svetinja.
Pre pomenutog deJa u logoru su se pojavili loci I crtcli "" protiv-
jcvrejskom s:~driinom, istaknuti na j:avnim mcstim:~, na nckim b3r:tk3ma
bili su istaknull ll:ltpisi, '1cvn:jima ula.r ZO>br.u~jco', a ncb su lica pro-
pagir.ala dndtvcni bojkot oficira Mojsijcve \'ere.
bko smo sa ogoltcnjcm glcdali = te pojave, n ismo se htell cxlm;ili
na \'as obratiti, veruju~i cb cc tc pojavc prcslati same od scbe I vidca
cia ih vclika vceina ispravnih oficir:1 u Jogoru osul!ujc.
Mcl!utim, nas jc ovo poslcdnjc ddo uvcrilo da clcmcntl koji tu llkciju
sprovodc nc samo cb ncec prestati vee idu tako dak:ko d:1 sc oc libe
ni provaJne kra(!e, nl skmavljcnj:a vcrskih svctinja ...
21. marta J9H. . Starclin:~ 37. barake
mi. Leon LcbJ s.r. mt. pp.
Stan:jina 38. b:~rake
Raf:~jlo Levi s .r. rcz. pd. mnj.
.Rabin kap. II. kl. dr Herman Hclfgots.r.•
242 J. Presburger
Kao dobra ilustracija tog perioda rnofe da poslufi i doku·
menat koji nasi naslov •Osvrt Kulturnog odbora na osnivanje
i dvomese~ni rad Zajednicec, u kojem se, ·pored ostalog, kafe:
•Svakog onog ko ·bezi sa ovog na~eg jugoslovenskog narodnog
fronta borbe protiv fa~izma, rna sa kakvim izgovorom (iii jo~
gore sa parolom neprijatelja: borbe protiv komunista, Jevrcja
i tome sli~no) mi nazivamo ncprijateljcm jer u ~asu najodsudnijc
borbe izdajc svoj narod, svog kralja i svoju otadzbinu•. lspod
ovog dokumcnta nalazimo 59 potpisa, mcdu njima i potpis
dr Alberta Vajsa. Uklapa se u ovaj red stvari i razgovor koji
je 9. juna 1943. godine vodcn izmeclu glavnog poverenika potpu·
kovnika Kolba i ncmaCkog komandanta Jogora pukovnika Blimcla.
U toku tog razgovora Nemac je skrenuo painju glavnom poverc-
niku da prema Jevrejima treba imati poscban slav, da im se ne
moze deliti oprema, da njega, glavnog poverenika, smatra manjin·
skim poverenikom jer je izabran glasovima vojnika i Jcvreja, da
su Jevreji proveli no~ pre izbora u vojni~kim .barakama da uti~u
na njih, itd. Znalo se da je pukovnik Blimcl pre svih mislio m1
Simu Karaoglanoviea koji je ad Komitcta bio zadu!cn za rad sa
vojnicima i cija jc aktivnost medu vojnicima dcnuncirana. Glavni
poverenik jc sve to odbio i razgovor je zavr~en pretnjom Ncmca
da ~e ga smeniti ako se ne povinujc. Do toga jc i do~lo, jcr ni
glavni poverenik, ni oni cijim g!asovima je izabran, ukljucujuci
tu listom i oficirc-Jevreje, nisu bili sprcmni da poklcknu, pa je
saradnjom logorskih fa~ista i .nema~kc komandc 13. jula 1943.
godine stvoren tzv. logor •D•, logor u logoru - cctiri odvojcnc
barake, 35, 36, 37. i 38., ogradcne poscbnom ficom - u kojcm
su sad izolovani svi Jevreji i jo§ oko 350 drugih oficira. aktivni
nosioci kulturnog, ·prosvetnog i umetnickog fivota, rncdu njima
i glavni povcrenik, osam lcgalno izabranih povercnika baraka, pet
generala i predstavnici i delegati sedamnaest strui:nih i rcgionalnih
udrufenja.
Zivot, naravno, nije -time zaustavljen, a ni borba u logoru,
vooena pod specifi~nim uslovima specifi~nim srcdstvima, nijc jc-
njavala. lake su Nemci uvcli stro~i reiim prema logoru •D•, a to
jo~ vi~e poo~trili posle pokubja bekstva Ota Bihalji-Mcrina,
koji je po odluci Komiteta trebalo da stigne u Svajcarsku da bi
poku~ao uspostaviti kontakt sa zemljom, ali je, na falost, uhvacen
na francuskoj granici; iako su se straiari koji su obczbedivali
izolaciju logora •D• lak~e odlu~ili na uporcbu orufja (pa su tc§ko
ranili Ladislava Vajsa, a .kasnije ubili Ladislava Gajgcra jer se
na znak uzbune nije dosta brzo sklonio u baraku) - izolacija
logora •D• nije mogla biti hermeti~na, jer se u Zivotu tako ne~to
lake progla§ava, ali te~ko sprovodi. Izolacija je, meclutim, pored
negativnih, imala i neke zanimljive pozitivne aspekte. Za mnoge
I. Prcsburgcr 243
je postala ~kol~ politi~ke j d § . •
politil!ki rad u oslobodcnoj d~ tv~.e ~au.ke 1 PX:lpre~a za budu~i
sana politi~ka aktivnost ·cr se ovml. u JC sad JO~ v1~c koncentri·
skog Komitcta koji sc ~sianja tu na~ze skoro .~vi ~lanovi partij-
su ad cctiri barake u logoru o ~a dv c br~lspt?lozl':e snagc, a kako
pao priliean d t •. • ve 1 c JcvrcJske, na njih je
u jevrejskoj b~a~ig i;,r~d~ Yetio~~a~ijid~~ pomdenuta soba br. 7
postala jc u izvcsnom .1 1
c ~ avao ncvnc sastanke,
T~ sc nalazi!a tzv. ilcgal~~~~~~o~k~t~~h~~~alnog~_l.ogor~kog
1
rad!l.
Stma Karaoglanovic! koji je za . a na IJcm JC tclu bto
yodrtKoTitctu. Po'sao ilcgalnc ~~i.!ni~~sahlo"j~ ~~~~~~~ o~~~
0
JC o a.~a ~ ~ezu s.a logorom •Cc, zatim \'ezu sa zcml'o k. ·
:v·od~ahs.ttl!~llm
1 ovinu, to jest matcrijalna srcds{,.~·p~t~~b~!
d b yanJC 1 ega nog rada (pre svcga zlatnikc prikupl'cnc
o ;~volJnDJ osn?vi od ~Ianava I simpatizera, ~okoladc i ~i are~:
dobJbcnc u J?akct1ma Crvenog krsta, ~to je bila odliena •v!Jutac
P~ no CCnJcn!l od ncma¢kih st.rai;~ra), kasnijc jc skrivala i razn~
P : m•cte, O~JC, uglavn?m pistoljc i kame, vodila ra~una 0 ilcgal·
nor 1IIC":itun ~VCZ300J U korice Sa bezazJcnim nasJovima na
kOJtma JC lafmm pc~atom bile nazna~cno •Gcpriiftc to jest
•odobreno~ ad n~a~kc cenzurc. Pripremala je od 'Komiteta
o~obrcna 1 organ~z?vana bckstva i v!'Sila I drugc mnogobrojne
~hl!nc poslove. Pn.hkom I?;cmc~taja ~ r~ih sclidbi skrivala je
Jlcgalne prcdmct_c 1 matcnJ~I~. U so_bt bro} 7 su, nadaljc, umno-
tavan~ sa?~S!~.nJa logo~koJ J.avnostt kao 1 drugi materijali koji
su naJ_raz_h¢111Fm kanahma sttzali .u Iegore jugoslovcnskih ratnih
zarobljcmka ~~~om Ncmatke,. k!lo 1 1!- logore radnika koji su pri·
nudno dovcdcm u Ncmatku, 1 mtcrntraca, kao na primer bro~ura
•Sta trcba da zna svaki na~ vojnik I radnik u Ncma~koj - Poruka
Narodnooslobodila~kog pokreta Jugoslavijc ''ojnicima u zarobljc-
ni~tvu i radnicima u Ncma~kojc,
Vcza sa logorom •C• odrlavana jc na razne natine, prcba·
civanjem poruka prcko fica, prcko na~ih vojnika koji su obavljali
pomocne poslove u logoru, ·prilikom odlask:l u kupatilo koje je
bilo u logoru •C•, prilikom iznoknja rublja, a narocito prilikom
dono~cnja I vraeanja ·kazana sa hranom iz kuhinje. To jc obieno
bila prilika da se ncki !judi •zamcncc, ~to je omogucilo da ncko
iz logora .n.. boravi izvesno ncmc u logoru aCe, a za Nemec je
bilo jcdino vatno da sc na zboru i u logoru •D• i u logoru ,.c.
pojavi ta~an broj zarobljcnika.
Vcza sa zemljom odrtavana je putcm poruk;~ koje su na razne
na~ine slate iz logora u zcmlju i obratno. Otprcma peruke za zcm·
lju jc tchnicki pripremana u sobi broj 7, obitno bi bila prepisana
na finom cigarctpapiru mikroskopski sitnim slovima da bi mogla
biti sakrivena u korice knjige, koja sc kao poklon slala rodacima
244 J. Presburger
u zemlji, a poruke iz zemlje su st~zale takode sakrivene, ob_i~no .u
paketima sa hranom, u predmetxma kao §to su suve ~IJ!Ve IZ
kojih su bile izvadene ko~tice.
Ilegalni materijal, kao ~to su oru~je, razni alati, Iaine isprave,
propusnice i sl. nabavljan je uglavnom od ncmal:kih vojnika koji
su cenili na~u .valutuc, zlatnike, cigarete, l:okoladu. U nabavljanju
ovih stvari od nemal:kih vojnika izuzetnu snalazljivost i ve~tinu
pokazao je Oto Engel, koji se u zarobljcni~tvu registrovao kao
Miodrag.Crga Andclinovi~ i 'k oji je oposle rata bio na dllZnosti u
na~im vojnim misijama u Nemal:koj. Osim njega istakao se i Alfred
Klaber, koji je uspeo da nabavi jednu mitraljctu i 40 kama. Me-
du~!m, za ileg~lni rad u logoru najvainija je _hila ~abavka radij~
kOJiiD ·b i Komitet slobodno mogao raspolagati. Nairne, grupa ofl-
cira okupljena oko kantine uspela je prva da nabavi radioaparat
za 14.000 cigareta i ovaj aparat je kori~cen za slu~anje vcsti i izda·
vanje dnevnog biltena. U ime Komiteta sa ovom grupom oficira
bio je u vezi Dejan Lapeevic, alan Komiteta, koji je bio odgovoran
za izdavanje biltcna. Medutim, ova situacija .nije bila potpuno za.
dovoljavajuca za partijsko rukovodstvo, jer nijc imalo punu kon·
trolu nad aparatom, pa je •sedmicac dobila zadatak da nabavi
drugi aparat. To je ubrzo poslo za rukom Grgi Andclinovicu i Rudi
Stajnu, koji su nabavili aparat na bateriju. SmcUen je u sobu broj
7 u kamuflirani bunker koji je konstruisao :Zarko Kapon. Od
tada se radio slllZba nalazila u sobi broj 7. Tu je organizovano
slubnjc vesti i sastavljanjc i umnouvanje dncvnog biltena, koji
je potom l:.itan po barakama kako u logoru •D• tako i u logoru
•Cc. Cuvanje i odrtavanje radioaparata bila je du~nost Rudi Staj·
na, a za tchnil:ko funkcionisanje radioslu~be blli su pored njega
odgovorni I i~cnjcri Ernest Rajh i Ervin Salamon. Svakog dana
je moralo .biti izvadeno 10--12 cigala poda da bi sc do~lo do apa·
rata, a posle slu~anja vesti aparat jc vracan u bunker, cigle su
ponovo poredane, ul:vrs~ene I praSinom kamuflirane. Sve je to
svakog dana radeno uz ulaganje mnogo otruda i strpljenja, a kako
nije bilo opasnosti od denuncijacije, dnevni dolazak nemal:kih stra-
ura u sobu radi kontrole nije predstavljao opasnost. Opasnost
je pretila onda kada su Nemci ')>retres vrsili radi otkrivanja radio-
aparata. Oni su, naime, znali da u logoru postoji aparat i radioslu!-
ba i postavili su sebi zadatak da je onemoguce. Radi toga su vi~e
puta organizovall iznenadne pretrese, bar su oni mislili da ce pri-
rediti iznenadenje. To, medutim, nije uvek bio slu~aj. Komitet je
skoro uvek uspeo da unapred sazna za pripremanje ·pretresa, ali
je bilo slul:ajeva kada mu to nije polazilo za rukom. Bila je to,
dakle, stalna borba, puna neizvesnosti. Ostaje ipak l:injenica da
Nemci do ·kraja .rata nisu uspeli da oncmoguce funkcionisanje ra-
dioslllZbe. Bilo je, 'f!aravno, mnogo dramatiCnih momenata, uzbu-
1. Presburger 245
dcnja, a I o~u~evljenja. Ilustracije radi mogu se navesti ncki od tih
momenata IZ v.r~mcna kada je .~.parat bio skriven u sobi broj 7.
Jednoi? pnlikom se na kapiJI logora •De pojavila ekipa Gcsta-
poa_ sa. nc~im S_Pravama. Na~i inzcnjcri, iako nisu imali mogu~nosti
d~ :h tz~!iZa Vide, pretpostavili su da su to aparati za otkrivanje
mma koJt reagUJU na s_ve. mctaln~ prodmete. Sima Karaoglanovic
se ~;zo sna~ao. AP.arat JC tzvaden IZ bunkcra, stavljcn u kartonsku
kutiJU, ": ova k.ut!Ja u praznu kantu za l:aj. Pretrcs je izvr5cn tim
dctcktonma ah JC sve sre~no pro~lo, radioaparat nije otkriven.
Drugom prilikom j~ Komit_et imao obavcltenja da se priprema
takav preu:es. Aparat {e ~tavljcn u masnu kcsu koja je obdena
pored dru~•.h kcs~ sa ~ a~mo!". Mcdutim, postojala je opasnost da
ce s_e otkrltt O~Je koJC ~~ bi!O zakopano u krugu; Sima Karaogla-
n_oviC jc orgamzovao akciJU da se pokupe metalnl predmcti, l:utu·
nee, notevi, konzcrve i S\'e drugo i da se zakopaju sirom kruga.
Kada su Nemci do.m sa dctcktorima nai~li su na svakom koraku
na ncki •Uspchc, ali bezvrcdan, ~to ih je na kraju izncrviralo, pa
su nopustili tcren.
Po~to su Ncmci upomo traiili aparat a postojala je opasnost
da ce barake preglcdavati dok su oficiri postrojeni u krugu, uve-
dena jc praksa da se radioaparat j suvi clcmcnat u torbici nose na
•apclplac• skrh•cni ispod ~injcla. Ncmci su, mcdutim, prilikom
jcdnog briJJjivo pripremljenog prctrcsa, o kojcm Komitet nije bio
unaprcd obavc~tcn, izvr5ili zapravo dvostruki pretrcs, prcglcdali
su I prazne barake, ali su istovrcmcno lil:no pretralili i sve postro-
jcnc oficire. Kada je taj li~ni prctrcs ·pol:eo na •apcl-placu• suvi
clemcnat je drtao sakrivcn ispod ~injcla Andrija Vajs, a sam aparat
je bio u torbicl koja je visila ispod ~injela o vratu Rudi ~tajna:
Andrija Vajs jc uspco vrlo brzo da zak~pa suvi. clem.cnat, ah Rudi
Stajn nije stigao odmah ~a ski!le ·torbicu pa JC -~i.ma doo zna~
da je u ncprilici. Jnsccmrana JC tu~a medu oficiTima, n_em:~~k!
straUri su pritrtali da intcrveni~u i d_a uspos~ave red, ~to ~e Ru~i
Stajnu dalo dovoljno vrcmena da skine. torb1cu sa vrata 1 da J~
zakopa. Kasnije je i_skopa~anJe ap!lrata 1 suvog elementa ~a!"~fli·
rano panijom odbojke ko)a JC odigrana na apcl-placu u k1si koja
se u mcduvremcnu spustila.
Kako je usled ovih ~estih pn;tresa ra~ios~uiba bila u sta!!'oi
opasnosti, nabavljen je za svaku ~igumo~t JO§ Jcda~ aparat koJI je
bio sakriven u zubnoj ambulanu. gde JC lekar biO dr .Mandl, a
njegov asistent Grga Andclinovi~.
Sarno slubnjc vcsti nocu bila je du!nost Aleksan~ra .Hc:rona,
na engleskom, 1 Ladislava Leventala, n.a nc!"a~kom. Om ~~ UJUlrO,
zajcdno sa Simom Karaoglanovi~em. 1 DcJ3'!?m LapccviCC!"• l:ld
nom Komiteta, redigovali dncvru bilte~ k~{i bl ond~ eki_Pa o
desct l:lanova sobe odmah umnoiila pa Je bi ten na taJ na~m sva·
246 1. Presburger
kog jutra stigao odredenim oficirima u logoru ,.c. koji bi organi-
zovali obav~tavanje pojedinih baraka.
Jcdan od ~lanova sedme sobe bio jc angaiovan i na jcdnom
drugom vafnom zadatku, na uspostavljanju i odrtavanju veze sa
sovjctskim zarobljcnicima i drugim intemiranim sovjetskim gra·
c!anima koji su !iveli i radili u Osnabriku I okolini. Logorska orga-
nizacija je tim zarobljenicima-internircima, koji su bill u veoma
bednom stanju, jo~ gore maltretirani od Nemaca ncgo jugoslovcn-
ski zarobljenici, doturala raznim kanalima odeeu, obu~u. ciga·
rete i hranu, prikupljenu od 6lanova organizacije. Cilj Komitcta jc
bio da utvrdi da li, i kakva organizacija .p ostojl kod sovjetskih
intemiraca, da se obavesti o situaciji u njihovim logorima, da im
pruzi podatke o situaciji u jugoslovenskim logorima i na fronto-
virna, da uspostavi kanale komunikacija, kako bi se u datom
trenutku eventualno mogla organizovati zajedni~ka akcija, bilo u
slufaju sloma Nema~ke iii u nckim drugim vanrednim okolnosti·
ma. Pored ostalih u ovoj akciji je bio angafovan I lenja Ko1jnski,
~iji je matemji jez.ik bio ruski. On je ·bio sin ruskih cmigr:mata
koji su se posle Oktobarske revolucije nasclili u Jugoslaviji. Na
~lost, Nemci su medu Rusima na~li jednog provokatora ·koji im
Je pomogao da udu u trag ovoj akciji. U Osnabriku je tada uhapsc-
no ~est oficira, a lenju Kozinskog, koji je u mcduvremenu sa gru-
pom Jcvreja prcmdten u Barkenbrige, Gestapo je odvco iz tog
logo:a. !<omitet_je ~io ~ab_rinut zbog ovog hap~cnja jcr je lcnja
Kozmski, buduCI da Jc ·bto 12 sobe br. 7, znao za sve flano\'e Komi-
~eta, a kako je upravo on bio majstor sitnog pisanja i mogao na
jednof!l cigaretpapiru da _ispBe ~itav? pismo, kroz njcgove .ruke su
pro!aztl~ sve poruke koje su upu~tvane u zemlju, kao i pisma
SOVJctskn!l drugovi~a. Medutim, Ncmci nisu ni jednu ref mogli
da saznaJu . oq Kozmskog. Jo~ dok su ga straiari sprovodili u
zatvor skocto JC iz voza i poku~ao da bczi, iako s lisicama na ru-
kama: Tada su ga straiari r~nil_i. Zatim su ga strpali u zatvor I
poceh d_a ga mu~e. Da ne ·b t m~ta odao, on je parfetom stakla
sam sebt prerezao vc~e. U sv.'?~ radu aPartijski rad u zarobljenit-
kom logoru u Osnabnkuc kOJI Je ~tampan u zbomiku sc~anja akti·
vi_sta jugoslovenskog revolucionamog pokreta 1941-1945, u izda-
nJU ~ultu~, B~':l~ad, Nikol_a Vujanovit je posvctio poscbno po-
gl_av)JC OVOJ aketjt .t dao !JlU J~ naslov »Jun~tvo lenje Kozinskogc.
Stma ~araogl~nov16 _naptsao JC posle oslobodenja o njemu knjigu
•Dnevmk ZenJe Kozmskog•, a dufe govori o njemu i Oto Bihalji·
·Merin u svojoj ·knjizi •Do videnja u oktobruc.
In_tcf!zi':'ni zajedni~~~ 1'1;\d na izvrlavanju zadataka nije ostao
bez.ut•CaJ!il na sa.m !la~m ftyota sedm~ so~e. U toj sobi je osnovan
prvt so?m kolckliv t org<~;mzova:no ~Jcdm~ko pripremanjc hrane
uno~enJCm u fond kolckliva svth pnrnljcnih pakcta. Gledano sa
1. Presburger 247
da1_1a~l'!ie pcrsp~ktive mo!da to ne izgleda zna~jno, ali jc tada
objckttvno zna~tlo krupan korak u pripreml za novi f.ivot u occki-
v~nom novom dru~tvenom poretku oslobodcne domovine. Cinjc-
mca da se glas o stvaranju tog kolektiva &!rio ne samo u Jogoru
•D• :-:e~ i u gla~nom. logoru i da sc -kao praksa brzo afinnisala i
osvojJia sve ve6 broJ soba, imala je u tim uslovima i svoj veliki
politi~ki efekat.
Jo~ je mozda zna~ajnija bila akcija pokretanja lista aScdmica•
koja je u sobi pisana kaligrafskim slovima i ilustrovana u bojama.
Izla7.ila je jcdnom ncdcljno u dva primerka. Sadrtavala jc uglav-
nom aktuelne politi~ke tcme, ali i knjizevne -priloge. o ~emu ~e
biti vi~e re~i kasnije kada se bude govorilo o uf~~ oficira-Jevreja
u kulturnom !ivotu. Ovde, medutim, treba podvuc!i prvenstveno
propagandni I vaspitno-politi~ki uticaj »Sedmice•. Sarno ~itanje
•Sedmicec bilo jc javno i or(!anizovano jednom nedcljno u veter-
njim ~asovima poscbno u 37. i poscbno u 38. baraci. Polititki
f)ancl su uglavnom predstavljali bazu 7.a diskusiju. •Sedmica• kao
sobni list, kasnijc je prerasla u list barake •37•, na liniji ~irenja
fronta pristalica narodnooslobodilackog pokreta u logoru. Na h:
lost, ni jcdan broj ovog lista nijc safuvan. lzvesno vreme s~ svt
brojevi sakrivani i ~u,·ani u bunkcru, ali su kasnije po odluct Ko-
mitcta svl ti brojcvi morali biti spaljeni.
Svaka od dve jcvrejske barake imala je I svoje parti.isko ru-
kovodst\'o 1 partijsku organ~aciju. Ruko~ods!yo su ~~~injavali
· predratni flanovi KP•. ~ simpat1z~ri, ~~o i.~nt koJt.su ~V~JIID rado'?
stekli povcrenje parUJske orgamzatlJC b1h su -p_nmlJcm u o!'Sa~!·
zaciju. U partijskom rukovodstvu 37. ba':'lke b11i su Oto ~.thaiJI·
-Mcrin, Sima Karaoglanovi~ I Marko Srajbcr, kojl Jc.. kasmjc P~
stao ~Jan Komitcta. U 38. baraci u rukovodstvu parhj~ke orgam·
zacije bili su Joca Fi~er, Todor Hi~I-Jclic!, Drago Jinker 1 U:o Koen.
Dve jevrejske barakc bile su obuhva~cne i_ vojnom organ!zac!·
jom koja je pod rukovodstvom Komitcta fornurana u logoru ~-pr·
rcmana za svaku eventualnost. Osim ~lanova l~go~ke parl!JS e
~r anizacijc za vojnu organizaciju su rcgrutovam svt po~tem pa-
tri~ti 1 antifaSisti, .p a su tako u njoj na~li mesta skoro svt stanov-
nicl dve jcvrcjske barake. .. .
4
Dve jevrejske barake bile su isto tako zajtuilt~~ ~ ~~di:
~kisdtitkom -yc~u. ~oj~ajfr~~~~f~"a0 s~ed~o;~lj~~vr~zvijala: i kada
1
a a se st uactJa ba za ~irim rukovodstvom. NaiJDc, od·
se i u logoru ose~ala potre ml'i masovnom prilaicnju Na·
govaraju~i razv~ju do~da!io~diiat~~j borbi, kao 1 potrebi stva-
. d ~lo do prerastanja Kulturnog od-
00
rodnom frontu I na ro
ranja AVNOJ-a, u 1ogoru JC 0
bora u Antifa~isti~ko ve~.
248 J. Presburger
To ve~e je imalo l svoj statut. Sastav veta se s vremcna ~a vr~·
me meojao, a medu ojegovim flanovima . ~ vrcme ~r7bac1van~a
jevrejske grupe iz Osnabrika u Strasburg b1h su od ofic1ra-JcvrcJa
dr Albert Vajs, dr Lavoslav Kadelburg, Zlatko Najrnan, dr Herman
Helfgot, rabin, i Marko Srajber.
Specififnost fivota u jevrejskim barakama hila je i u tome
~to oni koji su razmi!Hjali o svorn jevre_jskorn identi.tetu n!su nala-
zili smetnje ni pored intenzivnog pol!ti.fkog. r~d~ (1 ~rug.'h d~l~t­
nosti povezanih sa tim radom) da sVOJ JevreJ~ki Jdenh_tet Jstraz_uJu
i potvrduju. Dolazili su do zakljucka da se 1 pod omrn uslov1ma
mogao nati zacctak iii neki od elcmenata o':loga ~to..s~ danas u
Jugoslaviji smatra sasvirn prirodnim i po seb1 razumiJIVIm (a pre-
rna rernu su tada mnogi Jevreji i drugi imali odrefan s~av, kao
~to i danas postoji o torn pitanju kod mnogih van gramca na~
zemlje odrefan stav): nema inkompatib_iln.osti. izmeilu. pr~~.v~tanja
ideja socijalizma iii ~lans~va u kom.umsti~koJ o':&a~1zac•p 1 _pre-
uzimanja jevrejskog Jdentlteta, svestt o pnpadanJU JCVfCJSkOJ za.
jednici.
Obuhvatene partijskom .i ~irom antifa~istickom vojnom orga-
nizacijorn, jevrcjske barake su ucestvovale u okrbjima koji su sve
yge I vi~e karakterisali svakodoevni fivot u logoru odrabvaju~i.
opel, prilicno vemo razvoj dogadaja .u zcrnlji, i u svctu uop~te.
Svi ti okr~aji, bez obzira na svoju -prirodu, imali su u spccifienim
prilikama logorskog fivota i svoje politicke implikacije i prcdstav-
ljali su u su!itini elcmcnat politifkc borbe. Solidarisanjc pet ~tcnc­
rala sa snagama koje su se borilc protiv kolaboracionisticke linijc
staruinstva I njihova javna osuda •Zajednice• kao •zavcrcni~ke
neprijateljske klike ·koja je ispoljila svoje fasisticke -nazare i oti~la
na teren slu:!:be ratnom neprijatclju•; predaja mernoranduma dc-
legatu Medunarodnog Crvenog krsta sa spiskovima oficira izdvoje-
nih u logor •De; borba protiv stardinstva zbog uvodenja posred-
nog izbora glavnog poverenika suprotno odredbama 2:encvske kon-
vencije; kampanja za izbore u julu 1943. godine; prcno~cnja prava
disciplinskog ka.Znjavanja od nemackih vlasti na starcSinstvo I<>
gora; osuda tog izdajnickog akta i s tim povezana kampanja;
borba protiv akcije stareSinstva da parolom o aostajanju do kraja
na fisto vojnickoj linijic povede zarobljcnc oficire na put h:dajc;
novi poku~aj stare~instva da hermeticki izoluje logor •D•,- samo
su neki od .rnarkantnijih dogadaja na svakodnevnoj logorskoj sce-
ni, koji pokazuju i intenzitet logorske borbe. Protesti, apcli logor·
skoj javnosti i drugi dokurncnti iz tog perioda uvek nose, pored
ostalih potpisnika, i potpise poverenika dveju jevrcjskih baraka,
Maksa Bretlera i dr Lavoslava Kadclburga. U ovorn radu ncma pr<>
stora za detaljno opisivanje doprinosa jcvrcjskih baraka uspe~nom
sprovodenju svih tih akcija u Jogorskoj po!itifkoj borbi. Pokub-
J. Presburger 249
terno ipak,. ndi ilustracije situacije, da saleto kalcmo ndto o
jcdnoj od akcija koja je poscbno hila karaktcristi~na, o ~trajku
iii tacnije o odbijanju primanja hrane. Prvi okdaji tc, u svojoj
su~tlni politicke, akcijc odigravali su se kada je na prcdlog armij·
skog generala 1ivkovita. starcline logora pocctkom 1944. godinc,
od plate zarobljenika odbijcn izvcstan proccnat i od strane nc·
rnacke komandc stavljcn na raspolaganjc starc~instvu za svrhu
•pobolj~anja ishranc•. Nc osporavajuci potrcbu poboljsavanja is-
hranc, na inicijativu I pod rukovodstvom Komitcta, logorska )~v­
nost je digla glas protiv ovakvog nacina ostvarivanja tog ~tiJ!'·
Logor •D• je ulozio i svoj encrgicni protest, isti~uci da ne bt bto
protiv takvc akcijc pod normalnom demokratskom ja~nom k;~n­
trolom, ali da ne moic da prihvati konkrctnu samovoljnu akctJ~·
Protest jc uspco, ncma~ki komandant jc morao da povuce svOJU
naredbu, all general 2:iv~ovi~ nije popu~ti?• povukao je nov r_otcz,
ukinuo ekipu za fgccnJe pov~a 1 kuht':'JU prcdao n~~~koJ k<>
mandaturi. •Radijc Ncmcima ncgo pravtm. J?rcdsta~'"!'cu"!'a zaro?-
ljenika•, r&cno jc u no\•om apclu logorskoJ pvnosll 1 ta~ ~~d JC
osudcn kao •izraz pakosti i ncmoenog bcsa zbog ccga ce lj n~g
dana morati da poloii racunc onaj koji ga jc podvu~ao: !'~e DIJC
irnao cfekta, starcsina logora jc cak gao korak. ~1JC 1 !z ao na-
rcdbu 0 stvaranju tzv. •privatm: mcnafc•. Uslcdto JC novt pro~t,
a do!!adaji su sc potom brzo razvijali: 20. fcbruara l944. upu 'i.3
·c falba ncmackom komandantu da jc hrana loSa, . a se nc ~~ue
icsti, i tra:!:cno jc da kc popra~i; ~a~~rtdo~t~~-ij:: J~ ~~ j:Vc~taJ
3
narodnom crvcnom rstu, • • 3 odbilo da rimi lo~u hl""nu
nemackom komandantu da JC ~()() bo~~n·c Na :tboru
i da nc~e pri!l'iti d?k lnlc nastut pl 5 j~d~ n':rcd~a n~~atkog k<>
u 17.30 pro6tana JC • mar a
man~Z~~biJ'cni oficlri iz izdvojc~og logorai.'Dn':, krua~a~ jcdan dco
dbT u da pnmc sprcm JC •
iz glavnog_logora od ~ 1 5 11 marta jo~ jcdnom sprcmi rutak:
Narcdto sam a 1m se.. · za ove o£icire nccc vi~c kuvah
Ako sc jclo I ovog puta odb•JC, to s~inc to ora - saop~te da jclo
pro no ~to mi oni - prcko s~a~~ uzbu~c biti obustavljcno izda-
fcle primati. Dolle ~c za vr~~e l::vim ukinuto.
vanje pakcta, a toec~j~ P . . ad orcmetilo mir i sigumost
Po~to drtanjc of~ctra ntJC dd~ima~ja daljih mcra s tim ~to
logora. to ~e u~drtaum od pre .
ipak predv1ilam. . d (i ncdcljom 1 prazmkom),
a) uvodcnje trcccg ape13 n~vn 0
b) obustavlJanJe ulask~~ f!bv~:~dstava ~ drugih priredaba: .
c) obustavlpnJe pozor• 01 mnja u 10 da ~u. ako bt mtr
Istovrcmcno iclim ~!l sc ":C~fs:ostupcima pojcdinih podstre-
i sigumost u logoru bllt ugro
 250 J . Presburger
ka~a. narediti da se oni silom oruija uspostave. Epke s. r. pu-
kovnik .i komandant•.
17. marta general Mihajlo Nedeljkovi~. najstariji oficlr u l<r
goru •D• upu~uje telegram Medunarodnom crvenom krstu, a 18.
marta upu~uje falbu nema~koj vrhovnoj komandi.
Vojnici, ·koji su bill u posebnom dclu logora, nisu sc od samog
po~etka solidarisali sa .!itrajkom. Komitet je zbog toga uputio Mi<r
draga Andelinovi~a (Oto Eng!) da se prebaci u taj dco logora
i objasniv~i su.!itinu !trajka vojnicima plivoli ih na prikljucenie
akciji. Kad njegova misija nije data rezultata upucen je u vojni~ki
deo logora Sirna Karaoglanovic koji se prepentrao preko bodlji·
kavih fica dok su neki drugovi odvla~ili painju stra!ara i koji jc
zadatak uspe!no obavio, a vojnici su u znak solidamosti odbili pri-
jern hrane. Odmah potom dolazi do naredbe 'ncrna~kog komandan-
ta broj 15/44 kojom preti da ce svi oni koji odbijaju hranu biti
preseljeni u logor •D•. Ni ova pretnja nije pomogla, a razvoj d<r
gadaja je primio za nemacku komandu neote~ivani tok. U gradu
Osnabriku su, naime, pocclc medu gradanstvom kruziti vesti o
tome da u zarobljenitkom )ogoru .!itrajkuju jugoslovcnskl oficiri,
a u fdisti~koj Nemackoj re~ .!itrajk niko nijc smco ni da izusti
v~ celu decertiju. Nije bilo lako nematkom komandantu koji jc,
eto, nai!ao na tvrdoglave Jugoslovene koji su se usudili tak i da
~trajkuju, a medu njima je i 400 Jevreja. Po.!ito jc .!itrajk tTajao
vee tri s~dmice, za ncmatku komandu bilo je izuzetno vazno da ga
o~on~a.Jer ~e .mofda_ i vrhovna kom~nda occniti da nijc upotre-
bila naJspretnlJU takllku. To su morah da shvate l logorski fa~isti
koji nlsu vi~ mogli -ratunati na podrlku ncma~kog komandanta,
pa se pod tim uslovima brzo na~lo rclenje prihvatljivo za ~traj­
ka.!ie. 31. marta otpOCelo se sa kuvanjem jednoobraznog jcla za
ceo logor. More!"o zabelefiti_ da su i u ovoj akciji dve jcvrejske
barake dale sVOJ tastan doprmos, a tinjcnica da su svi bill svesni
da se izlafu veeoj opasnosti nego drug! samo isti~e tefinu tog
doprinosa.
Posle ove akcije borba u logoru sve se vi.!ie zao~travala. Doku-
m~nata koji •karakteri!u ov:'-~ p~riod sa~uvano jc u Jzobilju ali ih,
pnrodno, ne moicmo sve Cltlrall. Jedan dokumenat izdat tih dana
POd naslovom •Cianovi Zajednice, varna se obra~amo• sadrli p<r
~ti~ku ~alizu situacije u zemlji i u ~ogoru i mofe da posluzi kao
1lustrac1Ja kako dobre obaveStenostl, zahvaljuju~i i radiosluzbi
•Sedrnicec, tako i zrelosti logorskog politi~kog rukovodstva kao
i §irine njegove antifa.!iisticke platforme. U ovom trenutku ' kaie
se .u ovo"'! do~m-~ntu, u n~j zernlj_i narodnooslobodilackoj 'vojsci
pnJaz~ .sVJ. Om kOJl .su _se kroz OV~ tn go~ine ·~o)cbali, )utali, pa cak
1 grd1h, pa se poZ!VaJu zavederu clanov1 ZaJednice: • ••• Razbijte
l!auru u koju vas je zatvorilo vodstvo Zajednicec. Da slika bude
J. Presburger 251
potpunija, navcl~emo i nckc ~clove odgovora uprave Zajednice.
Evo ~~~ se u tom odgovoru, 12mcdu ostaloga, tvrdi: •Titovci i
trockist.i ~ logo~"!-' n~stavljaju svoj bezocni razorni rad i obraeaju
se ~!an?yuna Zajedmce..- ispravnim nacionalistima, bacajuci naj-
bestldn,IJC: klevctc ~a _n)ih I trude se da ih otrgnu i uvuku u svojc
~omumstl~ke-troc~~tickc redov~.- •• Staljin jc razjurio trockistc
JCf su om anarh1stl. Sada arm11e na~ih demokratskih saveznika
nastupaju sa zapada, juga i istoka i prcd tom silom titovci drhte
jer znaju !ta ih ccka •.• Pod rukovodstvom kultumog odbora or·
ganizovale su sc komunistitke gimnazijc, 'Narodni univerzitct' i
druga komunisticka dru~tva ... Nabacuju nam da mi sa ljoticcv-
cima i nedi~evcima saradujcmo i vrbujcmo za njcga - neprijatclja
- dobrovoljcc. Mcdutim, znatc da jc to mala grupa koja nema
veze sa Zajednicom, ali mi nismo protiv toga jcr smo protiv anar-
hije u zemlji - otad!ibini.•
I tako sc borba u logoru u Osnabriku razvijala iz dana u dan
odraiavajuci vrlo \'cmo razvoj situacijc u zemlji. U ovoj borbi su
sa puno pole! a uccstvovalc I dvc jcvrcjske barake. Mcdutim, za njih
je borba u tom logoru uskoro bila okoncana jcr jc ncma~ka ko-
manda prib~la staroj taktici kojom jc i ranijc _poku~avala ~a
oncmoguci organizovanu antifa~isticku politi~ku akllvno_st zaro~IJ~
nih oficira, naime razbijanjcm u vi~ grupa, premc:Stajem po]cdl·
nih grupa u druge logore uz sprovodenje strogih prctresa pre Iran-
sparta. Ovog pula jc ncmacka komanda donela odluku da dy~
jcvrcjske barake prcmcsti u Strasburg. Jcv~jsk:.~a~k~ mogu b111
ponosne Sto jc poslc njihovog odlaska najstarljl of1c1r u . logoru
•D• uputio ncmackom komnndantu 17. avgusta 1944. godinc sle-
dc~i protest: . . . . .
9. o. m. premdtcno jc 387 oftc1ra 1 VOJntka iz ovo~ logora u
ncld dru i logor. Hocu Komandanturi da skren~ painJ~ nn nc~':
ta~ke u ~ojima, prcma mom mi~ljcnju, nisu uzcll u obztr prop1s1
Zcnc\'skc konvencijc. .
I Tako su ncma~ki onciri prilikom saop~lcnja _o prcmdtajU, a
takodc 1 docnijc odbili da objave mcslo prcmc~taja, ~ada ~hcma
tl. 26. Zcncvske 'konvcncije p_rili_k~m sva~og premdlaJa ralm za.
robljcnika treba unaprcd objaVIII odrcdl~tc. . . ..
2. Za vreme prctresa prtljaga ratnih. k:~)Jc;d~ub~n~Jot:
rna njihovom Js_kazu odu~cte, pobl~~~:~~~ k1o &aklon bili uru~eni
brani, takve k~Jc su ratk_Jh 0zrgar:na Oduzimani su 1 nau~ni radovi
preko nema~k1h 1ogorsk • 1
. ' ~nc svc9 ke pisma i porodifne
0 5 ~·
razne sadriinc• pa . ca I bcenzu
1 da se ' bl'JCruclma,
ostavj zaro · · - ~I·
fotografije. Sve JC ~~- trc a 0
26 Zencvske kon~enCIJC; . aknem 10 je kritcrijum po komc:
3. Sto na~1to_ f':hbm da 1s\ljcnika koji se imnju prcmestiti.
je ovog pula usledto ll or zaro
 252 J. Presburger
Dok je Komandantura, 'l.lprkos na~ih ponovljcnih primcdbi, pre-
me!.tala u ovaj logor zarobljcne oficire drugih vojskl, pa fak i
takvih koji prema jugoslovenskoj vojsci zauzimaju ncprijatcljsko
drlanje (na pl'imer oficire sada~nje srpske vojskc) dotle je ona
ovoga puta b:dvojila grupu od 387 oficira i vojnika koji sc od dru-
gih jugoslovenskih ratnih zarobljcnika razlikuju samo vcroispo-
v~~u. Iz smisla cl. 16 2.enevske konvcncije jasno proizlazi da je
ratnim zarobljcnoima dopu~tena potpuna sloboda veroispovesti
i da prema tome ·na ovoj osnovi ne treba praviti nikakvu razliku
medu ratnim zarobljenicima. Ovo se potpuno sla~e i sa propisom
fl. 4 lenevske konvencije.
Jasno je dakle da dok se ratni zarobljcnici jcdnc vojske, u
ovom slufaju jugoslovenske vojske, izj~njavaju kao takvi, svako
izdavajanje na ·politickoj iii religioznoj osnovi mora da sc pokafc
kao protivno duhu lencvske konvencije. Kao ~to mi kao ratni za.
robljenici, pripadnici jugoslovenske vojske, vidimo u svim orga-
nima ~rfave koja nas drli u zarobljenistvu i koja sa nama dolazi
u dod1r, samo organe nemafke orubne sile, ~ji smo mi zarob-
ljenici, tako, mislim, imamo pravo da ocekujcmo da i organi te
drfave zauzmu prcma nama odgovaraju~e drfanje.
. Sarno jedno takvo ~:fanje more da sc smatra saglasno propi·
s1ma lenevs~e •konvenCIJe I medunarodnog prava, i samo jcdno
takvo drfanJe mo~e da oddi normalne ·prilike .u zarobljcni~k.im
logorim~, !to jc u osnovi i duinost drfave koja cuva zarobljcnikc.
. Mohm ~omandanturu da ovaj akt smatra kao falbu, a pod.
nos•f!l sa !~!;om da se u ~udu~e izbegnu ncsporazumi koji bi sc
mogh svesh na nepo~tovan;c propisa i duha 2.cncvske konvencijc:.
17. jula 1944. godine, Osnabrik- Logor 'D'.
Najstariji oficir logora •De: puk. Stevan Radovi~.c
. Of.iciri :-: Jevreji _koji su tada premdtani u Strasburg mogu
1St~ t~kO b.iti pODOSDI na CJanak koji je posJe njihOVOg odJaska
Objavl;en ·U logorskom hstu •Vesnikc. Evo tog clanka:
• ~6: ~lVog mese~a saop~tila je ncmacka komanda svim oficirima
1 vo;mc1ma JevreJl!D_a da se u roku od tri dana spremc za put,
JlO~to su prcme~teru lZ ov.'?~ logora. Po vee uobicajcnoj praksi, pro-
tlvno lenevsko; ~onvcnCIJl, nemafke vlasti nisu htele da saopl:te
kuda sc preme~taJu.
Da_n!'s kada se drugo";i Jevreji i nc nalaze vBe u na~oj sredini
ne~e b1~1 neskromno ako 1m odamo ono priznanje koje oni zaista
zasl~u;u.
Od prvih dana ropstva Jevreji su bill stavljeni u na~em logoru
pod l?~je uslove iivota. Setimo se samo ncopravdane kaznc da
SJ?!iva;u na pod':'- bez krevet~. Zatim, posle nekoliko premc!\taja
n;1hov_o smd!~Je u _tada na;gore. i najnezdravijc barake 37 i 38.
Porod1cne pnlike koJe su kod njih zbog masovnih progona bile
J. Presburgct" 253
naJt.d<:, k~o. i ~vo i.z~va~anje u poscbne barake vel! od prvih dana
pntls!?vali 1h .1. ps•h•~h Sve ove ncdacc i tc~koce na~i drugovi
Jevre~1 podnosll1 ~u ~ra~~- ~ do~t~janstveno i bez obzira na sve
n~~OIJe kao z:troblJcru of•cm ! vo;mci, jol od samog poectka ropstva
b1h su .svesm .svo;•h dulnosti prema n~oj porobljenoj otadlbini.
lstin_e rad1 treba ~apom~~uti da ~c mali broj od njih na po-
~et_ku l.'n~ao logorsko; reakCIJl, okupl;cnoj oko starclinstva i tzv.
Zajedru~~- N<? kad'.l su se uve~ili u _njihov .izdajnitki rad i saradnju
sa nepnjatelJem, 1 ovaj mah bro; Jevreja, bez obzira na visokc
polo!aje koje su u zemlji zauzimali i kapitalc kojima su raspola-
gali, prBao je ogromnoj ve~ini Jcvreja, solidari~uci se sa svima
ostalima, ispravnim oficirima, podoficirima i \'Ojnicima, koji stoje
na liniji NO borbe naSc:g naroda i po~tovanja na~ih savcznika.
Tde od svih maltrctiranja i izdvajanja u poscbne barake za
njih je bilo srnmno drlanjc 'stare~instva' kao i vodstva i pojedinih
l:lanova tzv. 'Zajcdnicc' koji su, podlcgav~i ncprijatcljskoj propagan·
di, otpoccli pravu antiscmitsku hajku onda kada su vidcli da
lcgalnim putcm nc mogu doci do povereni~tva I ostvarenja svojih
mratnih ciljC\'a. Natpisi na vrntima pojcdinih soba i baraka kojima
se zabranjuje ulaz Jcvrcjima u isle, psovanjc, provokacije, demo-
liranjc hrama i odno~cnjc crkvenih knjiga i utvari, i najzad, na
kraju kao kruna svega izdvajanje Jcvreja u logor 'D' zajcdno sa
svim ~ficirima i vojnicima koji su bili tm u oku 'starcl~n~tvu' vod·
stvu tzv. 'ZajL'<inicc' i nc.mackoj ~oman~i. - pre~staviJaJU mu~ne
etape kroz koje su na~1 _drugov1 Jevrc;1_ m?rali ~a produ. Ovo
poslcdnje njihova odvajanJC od nas palo 1~ _Je _utohko tc:ie !to ~u
u ncizvesnosti kuda ih vodc, pretpostavl;aJU~l novo P?gorlan!e
svog polo!aja. Njihova zcbnja nijc bil~ ncop~vda~a ;er ~u 1~
sic rctrcsa pri odlasku, na komc su 1m oduz1mah i stvan _pn·
~tno p karaktcra, kao <!cbad, vd, cokoladu, pa Cak l P?rod1fn~
fotog~fije stavili u lance l tako vczane, kako smo. saznah, odvkli
u logor u Strasburg. Osim toga bila im jc oduzcta 1 sva hrana o-
jom su raspolagali. . I · r
NaJ;i drugovi Jevreji podncli su sve ovo uzd•~_u!a ~e '! •. ~sta I
· · NO krctu i narodu fiji su of1C1n I VOJDICI. Sa
~~lit~J~ v:a~'opreg!:a podnosili svoi _izuzctno .tclak podloitaj nt
'd' . !t su J' o~ od prvlh dana f.J\'0 I pre ano u e-
bolje se VI 1 IZ toga ?
,r:
. du lo ora 1 na ovome poslu nisu
stvovali u kulturnom f.n·otu 1 da ihgna~i kolaborncionisti skrenu
dozvolili ni u je~nodcdomen ut saradnje sa ncprijatcljcm. Njihov
sa p.::avog puta • o vc u "j.J kako ranijc u )ogoru 'C', tako i za
dopnnos na ku1turnom pol; • 'D' bio 1·e zna~ajan.
lcdn · godinu dana u ogoru . .
pos JU . ·c z.a njihovu solidamost 1 1spravno
OdajuCi im ~un_o pnzna.n~climo da se uskoro opet vidimo u
drfanje u zarobi J~";JS!VU, rnl
osloboctenoj otadlb1m.•
254 J. Presburger
v.
Sve !to je napred reteno o zbivanjima u logoru u Osnabr.iku,
posebno u odnosu na oficin:-Jevreje, ne nalazi se samo u s~anju
biv!ih zarobljcnih oficira .1 u ·Jllaterijalu koji su uspeli safuvati.
0 svemu tome postoje i zvanifni dokumenti u spisima Vojnog suda
za grad Beograd Sud. br. 683/46, koji se odnose na krivifni postu-
pak protiv ratnih zlofinaca, nemackih ddavljana, pripadnika biv!e
nemacke annije, koji su safinjavali komandno, pomo~no i starc!in·
sko osoblje u logorima za jugoslovenske ratne zarobljenike. S
obzirom na predmct i svrhu ovog rada bi~e od interesa dati neke
podatke iz tih spisa, !to ~e nasu sliku doncklc dopuniti.
U optu!nici vojnog tui.ioca Jove S~epanovita od 29. oktobra
1946. godine, tl1Zilac optui.uje biv~cg komandanta logora Oflag
VI C, pukovnika Ernesta Blimela, pored ostalog, i zbog toga •~to
je sproveo na'!'OCito tciak sistem trctiranja oficira jugoslovenskih
drlavljana, pripadnika Mojsijeve veroispovesti-Jcvreja, izdao v&l
naredaba, pismenih i usmenih saopstenja prcko radio-zvuenika
da zarobljcnici nc smeju oddavati nikakav dodir sa oficirima·
-Jcvrejima, da se liUdelovanjc Jcvreja u kultumom i.ivotu smatra·
provokacijom. Tvrdio je za Jevreje da su oni hu!kaci i da sva ·tc§-
ko~ zarobljenickog i.ivota dolazi od njih. Vrlio jc pritisak na
poveremka da sc ne zauzima za oficirc-Jcvreje i da ih i on tn:-
ba da tretira kao logorska komanda. Kod dcobc poklona Crvcnog
krsta u saradnji sa racunopolagaecm Baracom odbio jc da sc po-
kloni u odetl dodcljuju i oficirima-Jevrejima. Svojim postupci-
ma ~irio jc antisemitsko raspoloi.enje medu strai.arima i uroblje·
nicima-kolaboracionistima, zahtevao je od povcrcnika Kolba da
zauzme antisemitski stav.c I daljc, ~to je 700 oficira i vojnika (od
kojih su skoro 400 hili Jcvreji) •kao pripadnike NOP-a strpao u
posebno ograden1 prostor ·logora nazvan logor 'D' i sto je stalno
poostravao mere u logoru, naroeito prema logoru 'D' j uopste ofici·
rima. simpatizer.ima NOP·a, daju~l !iroka ovla~ccnja Iogorskoj
strai.i da moi.e upotrebitl vatreno orui.je u svakoj prilici kad to
smatra za potrebno. Na taj nafin stvorio je kod logorske strai.c
tub neodgovomog pucanjac.
Dr;.tgoopt~nog :'vgusta Epke-a, pukovnika Vennahta, ista
optui.mca teret1 !to ;e •naredio avgusta 1944. godine odvodcnje
u nepoznatom pravcu 387 oficira-Jevreja koji su vezanih ruku i
D?gu transportovan~c. i jer Je. "'Priliko~ pomenutog transportova-
~Ja grupe o~ 387 of1c~ra-~evre;a ~ad n~1ma vt?cn pretres i oduzete
1m sve stvan, pa fak 1 pnvatna p1sma 1 porod1cne fotografijec.
U istoj optuznicl Citamo i to da je trc~eoptui.eni Fridrih
Rademaher, kapetan bivSe nemacke vojske, kf Abvera u Oflag VI C
u Osnabriku, •prilikom upu6ivanja grupe jevrejskih oficira iz
1. Prcsburgcr 255
Osnabrika u ~~~~l!~g insistirao da se prcma istima !to brutalni"c
postupa ••• b10 JDICIJ:':I~r ~a se prilikom transportovanja upotrcbi
nceoveena '!!era: nabiJD.JU61 ~ _vagon ~iSe oficira ncgo lto je moglo
uop~te stah, pn tome su b1h vczam za nogc i ruke•. U vczi sa
tim nesvakid~~nj!m. ~tovanjcm o_ficix:a:Jcvrcja utvnluje se jo~ .i
to da su anllfa~Istlcki raspolo:tcru ohc1ri u logoru VI C prui.ili
otpor protiv kvislinske politikc koju jc opluzcni Blimcl pomocu
grupe izdajnika u samom logoru provodio i zbog toga •logorska
komanda u saglasnosti sa Abverom i gcstapoom poku~ala je da po
starom nacionalsocijalistifkom mctodu okaraktcriSe pripadnikc
Mojsijeve vcroispovesti-Jevreje kao glavnu smetnju za sprovode-
nje svog paklenog plana, pa je radi toga u zajednici sa optuienim
Radcmahcrom naredio da sc grupa oficira-Jcvreja izbaci iz Osna·
brickog logora j uputi u ncki drugi gde bi uslovi za i.ivot bili
jo~ dalcko tdi.•
0 postupku prcma oficirima-Jcvre]ima 11~p~tc, u obrazlof;cnju
optut.nicc re~cno jc i slcd~c: •_ll lcto ~94:!. godme jugoslovensk1 nt·
ni zarobljcnici·Jc\TCji smcltcm su _u JO~ ~.cdo\;~cnc hla.dne barak~
br. 37 i 38. u kojima 5u pod tdk1m hl!pJO~S~Jm uslov1~a p~vch
zimu t9-J2/43. Kada jc obrazovan kaznJCDl~kl log?r 'D sy1 JUgo-
slo.l\'enski ratni zarohljcnici-k·vrcji smdtem su nJcga. Pn podeli
poklona u odcei od straM i\tcuunarodnog crvcnog krsta logors~a
komanda je uskra~ivala izda~j~ odgO\·a~juceg deJa daro~ Jll-
goslovcnskim ntnim z;~robljcmclma·J.:vre]u~a. Pukovnik ~l~m~:
· r.cf odc~nog odcljcnja kapdan Barac tvrd•h su da na .•.0 e rcJ
~~ma·u ravo j v~ili su pritisak na Io::;orskog pove~mka d~ Jc-
\"rejc J ~ s\·im pit:mjima odvojcno trcura. Jsto t_ako JclJI su
hili itriWom n;~rcdbo~ isklju~i iz. ~~~~u~i~ei.d~ tc ~ak1o;
1
1
Pukomik Blimcl. saop~tl~ je 2~· {una m ziv~tu u Jogoru smatrnti
1
ku~aj ksu~~lov~Jar~~~"J: ~ J~v~~otransportovati u Srbiju gde
provo aciJOm 1 p
c!c biti streljanl.c . . d lovi 0 l\dnicc koji
Bicc od int.:J-.:sa ~a so: daiJC ~avcd\~m~ je ~dvojcno 700
govon: o. or~aovanJU !?ll 0~0 •3~ ~cvrcja. Evo sta optuin~ca
0
zaroblJcDih oflCI~, ~?~ ~0l 1 \ !~ina koji su izv~eni nad ratm~
0 tome kai.c: •NajteZI o SVI z C rcdstavlja grubo izdavajanJe
:r.arobljcnicima ~ ogo\:ronkg '(~gosFovcnskih oficira nad kojim~
prcko 700 ratmh z~ro !~01 a J ccni u zascbni duplo os:adcm
je izvrlro prctrcs I koJI ~u ~D' koji su stavljcni pod Jakom
i.icom dco logora, n~van ogtm ito opn:dsuvlja netuvcn ~stu·
spoljnom i unutr.l~nJom stbl"o ·ice jcr stvaranje konccntrac10nog
ak u odnosu na ratnc ~r~ JCDI aora ratnih zarobljenika )cd~e
f 020ra u okviru zaroblJC~~"kos lo., d;~ izdvoji 1 izolujc naJbolJC
iste \'ojskc imalo jc za c•IJke
j najistaknutijc jugoslovens e
~~bljcnike v~ 1 da ulije strah
256 J. Presburger
ostalima koji budu rna tim osudivali kako politiku Nemafke ta~o
i politiku izdaje u Jugoslaviji. Osnivanje ovog logora stvaralo JC
rncdu zarobljenicirna t~ku psihozu straha i ncizvesnosti koju su
organi nemacke komande i logorski kolaboracionisti svojorn pro-
pagano.iom jos jace isticali, pa je tako ~ogorski stare§ina Drngoslav
Miljkovic jednom prilikom pred zarobljenicirna u glavnom delu
logora izjavio 'da je sudbina zarobljenika zatvorenih u logoru
'D' neizbe!na.' Uz to bile su iz.date specijalne naredbe za pooStra-
vauje mt-ra prema kai.njenickom dclu logora, a nemackim stra-
i.arima upulstva da mogu upotrcbiti oruzje po svom nahodenju
protiv zarobljcnika iz logora 'D', usled cega je doslo do cestih puc-
njcva ·k ao i ranjavanja i ubista\'3 pojcdinih zatvoronika. U logoru
'D' sm~teno je oko 750 zarobljcnika u cctiri nedovrscne ·i hladne
barake koje su proki~njavale. Barakc su bile zagadcne i oficiri
su bili prinudeni da sami ciste ne samo sobe vee i hodnikc, pa
cak .j nui.nike, jer nemacka komanda nije stavila na raspolaganje
ni 'Ilajnuiniji broj vojnika za te poslove. Barake nisu imale clek-
trienog osvctljenja, a logorska komanda oduzirnala je karbidne
lampe pod raznim izgovorima. Ogrev u barakama bio je takodc
mizeran, a prostor za kretanje bio jc ncdovoljan i iskljucivao
upra!njavanjc rna kakve razonode zarobljcnika. Jsto tako logor
'D' nije imao ambulante .•• te je time u mnogomc pogor~avao
zdravstveno stanje kainjcnickih zarobljcnika. . • a da se i nc
!lOvori o drugim raz.nim zlofinima kojima se islo na diroktno
ugroiavanje i uniStavanjc zivota -upotrcbom vatrcnog orufja od
strane ncmackih stra7.ara ••• 2. 9. 1942. godine •bio jc tcsko ranjcn
Vajs Ladislav, ·koji jc od rane ostao trajno ncsposoban ••.c
Posle sprovcdenog dokaznog postupka gomji navodi optu-
mice prihvaceni su i od suda, koji jc proglasio da jc bivsi ko-
mandant logora Blimel kriv, izmcdu ostalog, i zato »Sto jc sprovco
narocito .tei.ak sistcm tretiranja oficira jugoslovenskih drlavljana,
pripadnika Mojsijeve veroispovcsti-Jcvrcja, izdao vi~e naredaba,
pismcnih u usmcnih saop~tenja prcko radio zvucnika da zarob-
ljenici ne smeju. odrlav~ti <11ikakav dodir sa oficirima-Jcvrcjima,
d.~ ~e .sudeJOV311JC Jevre).a U :kuJtl!f!lOI? zivotu smatrati provoka·
CIJom 1 uop~c htco na nJih pnmcruti mmber~ke rasisticke zakone.
Tako je kod deobc odcl:J ·poklona Crvcnog krsta u saradnji sa
calmajstcrom Bartom odbio da se pokloni dodcljuju oficirima
Jevrejima. Tako jc od logorskog povcrenika pukovnika Kolba
zahtevao da zauzmc antisemitski stav i upozoravao ga da ·s e ·ne
zauz.ima za oficire-Jevrcje, ve~ da ih tretira kao i logorska 1to-
manda. ~a:ko je pretio. da ~e sve Jevrejc, ako ne prestaju da se
bave pol1tikom, postal! u Beograd, a oni znaju ~ta to znac!i. Sto
je nakon svoje posete Bcogradu i gencralu Ncdi~u maja 1943.
godine, a u sporazumu sa Ncdi~cvom vladom, 14. januara 1943.
J. Presburgcr 257
godine 700 oficira-zarobljenika, I to Jcvrcje i pristalice NO po-
kreta stryao u poseb.no. ~gradcni prostor logora nazvani togor 'D'
gde. su Zlvotnl .':lsloVJ hilt dalcko nepovoljniji, a zarobljcnici izl<>-
ZI:m znatno lo~IJCm postupku.c
. Dru~;ooptui.~nog Avgusta ~pkea sud jc proglasio krivim •!to
JC nan;d.Io avgus_ta 19~. godome odvodenje ~ .nepoznatom pravcu
386 oftclra-Je'rcJa koJI su pre transporta b1h podvrgnuti dctalj-
nom prctresu I Sikaniranju od abvera. kojom prilikom su im
oduz.ete mnoge njlhove li~nc stvari i nakon tcga su vczanih ruku
od\·edem u ncpoznatom pra\·cu, a da im prethodno nijc saop~tcno
njihova odred1stc .. .«, dok jc treccoptufcnog Fridriha Radcma-
hcra isti sud na~ao krivim •Sto jc 9. avgusta 1944. godine, prilikom
upu~ivanja 387 jc\•rcjskih oficira iz logora u Osnabriku za Stras-
burg naredio dctaljnu premetac!inu svih oficira Jcvreja, skidao
ih jc do gola, oduzimao 1m li~nc stvari kao tcbad, rublje, rante-.·e,
tuturice, cepao porodicne fotografije i pisma i vezanih ruku ih
otprcmao u Strasburg. Tako jc tom prilikom Leonu Koenu odneo
8 tokolada ·koje jc imao iz pakcta Crvcnog krsta I druge stvari,
skinuo ga golog ; zavirivao mu I u stralnjicu.c
U obr.u.loknju pl'l!sudc kod nabrajanja ·krivi~~ Em~ta ~li­
mela sud utvrdujc da je njcgov •stav prema JcvreJima b1o naclo-
nalsocijalistleki. Iako se radi o oficirima zarobljcnicima P.rcma
kojirna trcba da postupa po propisima 2cncvs~e kom•cnciJC on
prcma njima primcnjujc rasne zakonc, t.j. mm~rlke. zakone,
ovori da tc s\'e Je\'rcjc otprcm:·ti u Bcogrnd. a on•. zn::'J~ ~Ia !O
~aN, dozvoljava i blagonaklon~ glcda da kola?o~ciOmsu ve~~JU
na svo'im barakama table 'Jcvrcj1ma u!az zab!'l,flJC~ ,_od_povcrcmka
Kolba J:zahtcva da zauzima antiscmitsk1 stav lZJaVIJUJUc!t ~a te u~e­
stvovanje Jcvrcja u kultumom fh·otu u lo~ru sma!;dtj pdvo a-
cijom. Nadalje uskracuje poddu pakcta nosn; ore~ a~ k:Zr;:]:
c.r;{"d!;kl~gt~~~~~J~'!'~.~~~~d~
0
ni 1 d
krfv~~~~~u:~~otAv~ta. Epkea
I 1944 godine za vreme n)cgovog
sud ubraja I to a •avgus a . · · ru a od 867 oficira-Jc-
komandovanja ·logoro!j' kotprel~~ {~h gofi~ira grupa Abvera ih
vrcja u Strasburg.. Prt.' om . 0 'h do ola oduzima im njihove
podvrgava maltrellranju, sktda 'risustv:ije ~ptulcni Epke. Oficiri-
privatnc stvari • · • S\·cmu ·tome ~ ll3 rukama ubatcni u vagonc po
-Jevrcji budu t?m zgodont ~ezad• utasnim u;lovima otpremljeni u
njih 22 u trc~mu vagona 1 ? 0
rethodno nije saop~ten~. n:'cst~
nepoznatom pr~vcu, a U: 1
1
~u Ppo 2cncvskoj konvenCIJI tma!!
njihovog odrixMta: f!a k . 0. optufenog Valdcmara Dema, koJl
pravo.• Progla~ava)Uti nvun k bri eu od decembra 1944. go-
je bio komandant logora . u Bark~\ 1S or 911 iz StraSburga hili
dine do aprila 1945. godm.~, u d ) u~Tdio da je medu ostalim
premc~teni svi oficiri-JcvrcJ•· su JC
258 J. Presburger
njcgovim krivicama i osastavlj~jc ~piska. J~~ja i. ko:nu~i;;t'!,
koji jc dostavio Gcstapou u SnaJdcmlle. T1 IJud1 su 1mah bm li·
kvidirani ali do toga nije do~lo uslcd naglog nadiranja Crvene
annijc.•
VI
Kada su oficiri-Jcvreji iz Osnabrika transportovani u Stras-
burg, Ncrnci su im - kao sto se vidi i ix napred citiranih sudskih
spisa - na ielezni~koj stanici u Osnabriku vczali ruke ~elienim
lisicama. Karakteristi~o je za tada~nji cinizam Nemaca da su
te lisice bill! spakovane i donete na stanicu u kutijama u ·kojima
su stizali arnericki poklon-paketi sa hranom, a prilikom njihovog
otvaranja govorili su: •Wir werdco euch jctzt die Licbesgaben
gebenc (Sada cemo vam dati poklon-pakcte). Ncmci su pokazali
i svoju ovelikodusnost•. o~tavili su zarobljenicima slobodan izbor:
iii da im vezu lisicama obe ruke zajcdno iii da im vezu jednu
ruku sa ·rukom drugog zarobljcnika. Sarno transportovanje je vr·
!tcno teretnim vagonima; tre6na vagona je bila ogradena bodlji·
kavom ficom za 22 oficira-zarobljenika, a u dve treeine je sme-
steno sedam nem:~Ckih potpuno naoruZa.nih vojnika koji su ·hili
dovedeni za ovaj specijalni zadatak jcr komanda nije vBe imala
poverenja u logorsku strafu. Mcdutim, svc te mere obezbedenja
i najstro::.i pretres pre napustanja logora u Osnabriku nisu bili
dovoljni da otkriju •poveT!jivic matcrijal grupe. U taj materijal
je spadao i jedan radioaparat koji je smesten u kutiju sa duplim
dnom i predat kapetanu Anafu, jcr je on kao plucni bolesnik
imao prava na transport .prbljaga. On je kutiju u kojoj su iznad
duplog dna pakovanc nonnalne zarobljenicke stvari, sa nekim
maramicama, obojenim kao da su krvave, na vrhu, predao Nemcima
radi transporta. Prilikom preuzimanja Nrunci su otvorili kutiju
radi preglcda ali su je, verovatno zbog •krvavihc maramica, brzo
zatvorili. Tako su taj radioaparat, u stvari, prencli sami Nemci.
Drugi aparat je prenco jcdan nemacki strafar, a treei aparat je
bio ugrat1en u basu koji su sa ostalim rnuzickim instrumentima
takode sami Nemci transportovali. Partijska literatura i zlatnici
ko{'ima je. organizacija raspolagala podcljeni su ·pojedincima I
ug avnom JC sve •pro~loc kroz pretrese. Zlatnici su u vetini slu-
caj.eva skr}veni u ustima: si.tniji ·predmeti u ~lcbu, u sapunima,
a JZ dugacke antcne, koja JC svekog dana b1la razapcta u sobi
broz sedarn, Aleksandar Heron je ispleo kai~ i preneo ga na sebi
ne kriju6 pred Nemcima. Slu~alice za radio skrivene su u petama
vojnickih cipela.
Kada je grupa stigla u Strasburg, bila je smdtena u podzem-
nim utvrclcnjima, u tvrdavi •Bismark•. Ta uwrdenja su bila izgra·
J. Presburger 259
dena posle pru,sko-~rancuskog rata 1871. godine, prostorije su bile
nezdrave, mracne I vlai:ne. Ovdc, mcdutim, nije bilo odvojenog
dc!a log~r~. kao logor •D• .u Osnabriku, pa su i oficiri-Jevreji hili
zaJedno 1 1zmeSam sa ostahm oficirima.
U ~t.rasbur~u je ~ilo v}Se pr?stora za razvijanjc kulturne de-
latnostl 1 ostahh aktt\'DOSli, pa Jl! nastavljcna tradicija iz Osna·
brika. U prilog tome bila je i okolnost ~to su u tzv. •Fort Bismarkc
bili sme~teni svi koji su u ncmackim kartonima oznaceni kao
antifasisti iii ,komunisti, a zajedno sa njima i svi Jevrcji, dok su
~lanovi i pr1stalice tzv. •Zajednicec biil smclteni u drugom utvr·
clcnju logora, u tzv. •Fort Kronprinz•.
U Strasl>urgu je jcvrejska grupa ostala do jeseni 19-14. godinc.
Tada, l.bog nadiranja saveznika kroz Franousku. grupa je preme-
~tena, zajedno sa celim logorom, u drugi kraj Nemackc, na bivSu
poljsku granicu, u logor Oflag 65, u Barkenbrige, oko 40 km juino
od Baltickog mora. Zbog ovog prcmc~taja otpala je mogucnost
da sc u praksi ostvari jedan plan ilcgalnc tehnikc predvidcn za
slu~aj pribliiavanja saveznika. Ekipa radioslulbe, Salamon, Rajh i
Stajn, izradila je, naime, mali otpremnik •kojim bi se stupilo u
vezu sa savcznicima ~im s~ ~ovoljno pribli~e..StavBc, .Pripremila
jc i mogucnost da se uklJucamo u nemack1 sas,tem .n:'•~fona u
logoru da bi se prcko tog sistema dalo oba\'cltcnJc oflcJnma·zarob-
Jjcnicima o aktiviranju vojnc organizacije ukoliko bi takva odluka
bila doncta.
U Barkcnbrigcu su uslovi ii\'ota bili mnogo teii ncgo u Stf!~_S·
burgu, klima je bila surova, a barake sl~b.o. sagra<;1_cne, ~roz nJih
je duvao skoro stalno prisutan vctar. Ofacm-JcvreJI .su 1 u ovom
logoru bili izmdani sa ostalim oficirima :lli, ~a raz!•~u ~ Str·as-
bur a 0\'dc su i flanovi I pristalice oZaJednu:e• bt!J zaJcdno sa
ost.:ii~ o[icirima, iako su bili ko~centris~ni ~ poscbnun b~kan:'~·
Pobcda saveznika je tada \'C~ bala sasv1m 1zvesna, a ~rga~azaca~a
pod. rukovodstvom partijskog Komitc~a 5\'C ~ira. •ZaJedm~~· JC
hila u povlac!enju, ali su njcni clano\'t.postah sve ogo.rtenaJI. ~~
se is ol'ilo 1 u porastu antiscmitskc haJke u o~om pe~aod':': P~ J
c k p ~ . i t k kojim su poimence napadam Oto BahalJ•·. Sarna
a napasan ~ ~ a Lo orska komanda jc i ovde bala na
Kara~lan'?vac .1 lsak Am~r. ·c:fma NOB pravila mnogc smetnjc
Stram olajedmcec, a pnsta~ . reel da je komandant logora,
i neprijatnosti. Mora s~~ ~c uttm, dant rcbo iz Strasburga
grof fon O!~enb.urg, .kobJ~ JCk kaoktkomd~la<>
u Barkenbnge, 1 dalJt! 10 · 0 '7 . an, . .
J' propisa i nije mio
d' k . . .. u odnosu na oficu-e·anufa§astc.
IS nm~naCtJU . • r anizovani rad se j dalj_e ~bav:
Kohko su uslov1 dop~;~sta 1• org" 'nosti iskori~ccni svt vadova
ljao, pa su i ovdc, ~ gra~acj;'"l~u~';~cktivn~st, kao i ostale dclat·
lcgalnog rada, TaZVIJC~a Je d u. e organizacija postala ~ira i fvrsta.
nosti, ~to je sve dopnne10 a J ·
 260 J. Presburger
Radioslu~ba je i ovde funkcionis:~la. Organizacija je ovde irnala
dva aparata. Za jedan se brinuo Rudi Stajn u XI baraci dok je drugi
bio skrivcn u kupatilu i za njcga su bili zadu.:leni Alfred Melamed
i Albert Kamhi. Ovde je logorski list imao simbolitno ime al2.
lase. Kako nije bilo uslova za stvaranje stalnog pozorista, orga-
ni.:tovana jc pokretna zabavna grupa aKuku-logorec koja je davala
prircdbe po barakama. U njoj su vidnu ulogu imali Rafajlo Blam,
dr Nikola Balog, i Isak Amar.
Nemacko politicko, drtavno i vojno ·r ukovodstvo postalo je
u tim danima sve nervoznije, beskompromisnije, i priprcmalo se
da preduzme radikalne mere protiv svih onih •neprijateljac i
•protivnikac refima prema kojima je do tada iz rna kakvih razloga
irnalo obLire, pa i prema Jevrejima·zarobljcnicima. Partijsko ru-
kovodstvo u Barkenbrigcu uspelo je da dobije lzvesne informacije
iz logorske komande, pa jc tako saznalo da jc u logorsku komandu
stigao spisak oko 200 oficira •komunistac, lao i spisak svih Je·
vreja, ·ukupno oko 600 fica, koje je trebalo predati Gcstapou radi
J;kvidiranja. Komitct je tak uspco da nabavi kopiju tog akta.
Nairne, jedan ncmacki podoficir·antifa5ista koji jc radio u Ko-
mandanturi dobio jc spisak od komandantove daktilografkinjc, pa
ga je predao Aci Milojevieu, danas profesoru Prirodnomatematic·
kog hkulteta u Bcogradu. Do likvidiranja ipak nijc doslo jcr su
se dogadaji prcbrLO razvijali i nematkc vlasti nisu irnale vrcmcna
da. ~tva_rc ?vaj ~voj plan, kao. ni. mnoge drugc sl!ene pianove Ji.
kv1d1ranJa mlcrmraca I zarobljcmka. Trcba, mcdutim, zabclcliti
da jc Komitct bio obavesten i o tome da jc komandant logora gro£
fon Old~nburg o~ug~vl~l!o, k?liko je rno!lao, izv~cnje tog akta,
pa_n.e b1_ tre~alo ·~kljuct.tl da JC uprav? OJegova zasluga da do li·
kv1dtran;a mJe doslo. Btce rnozda od mtercsa u vezi sa tim dati
n~J:t~ iz sadriine ~ec pomcnut.ih sudskih spisa o sudenju nckim
b1vl:1m kornandant1ma logora ;ugoslovenskih ratnih zarobljcnika.
Evo J:ta sadrle o tome spornenuti sudski spisi. Otpu!nica tereti
pukovnika bi~e ncmacko! voj~ke Valdcmara Dema !to jc, pored
ostalog, •stvono plan da vecmu zarobljcnika b: logora osumnji·
fenc k~~ ·k.on;~nistc, .~ao. i J.~vreje, izru~i Gcstapou 1 SS tnrparna
kako b1 1sli b1h poubtjant PrlJC ncgo bi im sovjetske armije doncle
~loboduc. U presud_i je utvrdeno i to da jc osudcnl Valdemar Dem
Janua~ 1945. g~dme na zahtev Gestapoa iz: Snajdemila prcdao
ovom ~d.cn spts~k _Jev~ja i onih koji su bili osumnjiceni kao
~omum.stt. 1 t~o 1.h ~zl?z1o ~p~snosti da Gestapo zatrafi njihovo
•auf~n;e 1 da 1h hkv1d1~. V1d1 se i.:t spisa, isto 'lako, kako jc sa·
sl~vl;cn. ~resuda ut'V!:d~Je ~a je kapetan bivse nematke vojske
Enk Her,t_nghaus, kop JC bJ? •Abverc,oficir, u logoru -organi·
zc..vao ~PIJUnskl.l; sh:zbu_ od JUS?Siovenskih izdajnika, .prikupljao
izvcltaJe o ~ohtll':koJ pnpadnosta na osnovu kojih je saopl:tio spi·
1. Presburgcr 261
sak ~evreja I zarobljcnika osumnji~cnih kao ·komunisti, •koji spi·
sak JC logorsk~ koma~da dos~avila Gestapou. Ali jc, kako sama
prcsuda ·ut~rdujc •oVaJ pa~.lcm plan otpulenog Dema oncmogucila
brza o£anz1va Crvene annlJC u Pomcranijic.
!reba u veli ~ tim zabcletiti jo! da Komitet nijc scdco skr·
~temh' ru~u ka~a JC saz~ao za plan likvidiranja. Doncta je odluka
da se pnprcm1 •probOJ«. Zarko Kapon je dobio zadatak da iz
lcuhinje .u kojoj su radili provcreni oficiri, ~lanovi ilcgalne orga-
nizacije, prokopa tuncl koji bi izi~ ta~no ispod najblifc strafar·
ske kule. Jedan broj oficira-Jcvrcja, mcdu njima Solomon Almuli,
~Hie Gutman, Samuilo Amodaj i drugi, bio .ie angalovan na kc>-
panju ovog tuncla ali je brzi razvoj dogadaja, s~om, ufinio
i ovaj .plan ·ncpotrcbnim.
27. februara titav Jogor jc dobio naredcnjc da bude spreman
1.a pokrct, I 7.aista 29. februara ceo logor je krcnuo p~ke, po veli·
kom sncgu -1 hladnoci, prt:ma zapadu. Razlog ovog pokrcta bio je
brzo nadiranjc sovjctskih trupa. Posle 30 kilometara pclafenja
t!fUpa je kasno U\'C~c. _po mraku, ~ti!;!la u !og?r R~d.criC; To. j~ u
stvari bio logor oko b .OOO zarobiJemh poljskih of1ctra 1 VOJmka,
<~koro potpuno prazan, jcr su i stano\'nici ov~ ·logora, osim ?k~
1000 oficira koii su k~o bolcsni I ncsposobm za marl ostaviJcm
u logoru pod slabom strafom, na osno~ nar~dcnja nCJ?a~ke vr·
hovnc kornandc krenuli ·prcma zapadu ISIOjr JUtro. Tu Je ·trebalo
da jugoslo\'enski oficlri prcno<.'e, a !ljutro da nast.a\'e put prema
1.apadu. Ali jc nematka str.da \'CC b1la •trcecg poz1vac, pro_red~:!
1 umorna a poscbno ncdovoljno budna no<.'u. U takvoJ sttuac')l
not u toni ogromnom praznom logoru niic ~skori~~ena za s~~va;nJe
v~ za tr:ticnjc mogu~nosti bckstva. Ncki .s u se posakn\ah u
praznim barakama, ncki u napu~tcnom _pozon~tu, u am~ulantampela:
rna acinima pa c:.k 1 u nckim plastO\'Jma scna. a nekl su us .1
da ~ohiju od poljskih oficira niihove uniforme I ta~o se Jcamfk:
rali kao bolcsnl poljski oficiri: Kada :r dr:ufog JJ:!h ~J~g~
str:d.ari narcdili pokrct, ~ slrOJU jc ne ost~a o "{ I ru pronade
slovenskih ~ticiTa•.a kada Jc J~:·~~~;ado~:: n~olicinu. Ne-
l
•bcgu_ncec, .JC.d~a Jc. uspc1 3 J remcna za tragnnjc i stroj je
ma~k1m VOJntCJmll: JC osta 0 "!13 10 ': 0 c dela. Kada su •izgub-
rnorao da krcne 1 bC'Z t?g •Jzgu.b~cn5 ; ojavljuju 1 prikupljaju
ljenic posle, od_lask~ s!roJa ~ell da m~du njima ima oko 200
i da se prcoroJava;u, 1spostavJ 0 se
oficira-Jcvreja. .. •r 0 voj grupl mcdu njima
Clanovi .komitela koJ• su se !'3~ 1! ~a sebe odco'vomost rokc>-
i Oto Biltalji-1\.-lerin, odm.~.h 5 j pnm•~varanjc vojne organizacije,
vodcnja i akti\'ir.lli ram.Jl. P .~~ z~atak jcr se grupa j~ nal~ila
~to se namctnuo kao na.Jhlt~IJI f' . Jcvrcia je dobio vable voJne
iza linije fronta. Priliean broJ 0 ICJra· "
262 J. Presburger
i vojnopoliticke <lumosti. U grupi od tri oficira koja je, po odluci
Komitcta, noeu p~la .kroz ncmacke Iinije i prva uspostavila kon-
takt sa poljskom armijom ·Ko~I':Usko• na cijem se sektoru na-
predovanja nalazio logor u Redericu, jedan je bio Oto Bihalji-
·Merin. Ispostavilo se da je poljska artiljerija imala zadatak da
rano ujutro drugog dana pocne da bombarduje .uzvi~icu na kojoj
se nalazio logor, a~e znajuCi uop~te za postojanje logora, a jo~ manje
da je to bio logor zarobljcnih poljskih oficira. Po~to je jugoslo-
venska grupa od tri oficira stigla blagovrcmcno, negde posle po-
noci, od bombardovanja se, naravno, odustalo. Ali je zato poljska
armija napad tim vi~e forsirala i drugog dana potisla ncmacke
brinioce f.ronta oslobodiv~i na 1aj nacin o\•u grupu jugoslovenskih
~robljeni~ oficira. To je bio kraj zarobljcnistva i ubrzo posle toga
JC pocclo JCdnomesecno putovanje za domovinu.
U datoj situaciji vojna organizacija se nije suocavala sa nekim
te.:tim zadacima kakve jc prcdvidcla u svojim pripremama za svaku
evcntualnost. Ona jc, ipak, odigrala .korisnu ulogu ne samo za
vreme transporta za dorno\-inu vee i u danima ncposrcdno pre
oslobodcnja. Ona jc obezbedila punu disciplinu i jedinstveno dr-
f.anje cclc grupe, rukovodila nabavljanjem hrane iz okolnih rncsta
i prmupljala podalke o stanovnil!tvu, o ncmaekirn vojnim jcdini-
carna u povlaecnju, o drugim logorirna u blizini i t.d. Kada se
saznalo <la su iz jcdnog logora u blizini evakuisani amcricki ratni
zaroblj_cnici ali ~a ih je n~kolicina jo~ na lieu mcsta, da je straia
n~pust!la _logor -~ da u logorsk!rn _magacinima ima i orufja, orga-
mzovana JC akcJJa za uspostaviJanJe veza sa tlm amcrickirn ratnim
zarobljenic~a ! za eventualno preno~nje oru!ja, Grupa odredcna
~a OVU ~C:JU j~ nocu presek)a ogradu od bodJjikave zice, iziSJa
1z logora 1 IZV_rl1la zadatak. Prencto jc, izmedu ostalog, 1 nckoliko
san~uka ru~n!h bo~bi. U ovoj grupi bili su i 2arko Kapon, Sa-
mm!o AmodaJ, Ladtslav LeventaJ i jo~ '!loki oficiri-Jevrcji.
Za vreme putoya_~ja za ~o.fl!ovinu preko Ukrajine i Rumunije
posebn~m okOf!!PO~CIJOin ohcm:Jevreji su izvrlavali raznovrsne
du!no.st~. B_tlo_ '0 JC u PT<:thodmcarna za uspostavljenje kontakta
sa VOJmm I CJVtlmm vlasttma radi obe7.bedcnja ishrane i snabdc-
vanja _(Oto. Bihalji-Merin, dr Lavoslav Kadelburg i dr.) bili su
n~ dtunostJrna u slu!bi za informacije i propagandu koja' je orga-
!'l;ZOVana odmah _po, oslobo.1enju i .koja je vodila dnevnik dogadaja
I J~davala dn~vm b1!ten sve do dolaska u Beograd (Samuilo Arno-
daJ, Aleksandar Lcv1 i dr.).
. ~osle dolaska u zel!llju osl~bodeni oficiri-Jevreji hili su upu-
cLvam na nove du!n05tJ, u nek1rn slu~ajevima i na vai;na radna
roes~~- ~ a~ministraciji ,koja J'e te~ bila u formiranju, iJi pak u
Sl'Ill_lJl,_ l>lO Je bez su~J.e pre stavljalo priznanje za njihova pona-
sanJe 1 rad u zarobiJem~tvu. Jedan broj je ostao u Armiji da hi
1. Presburger 263
ucestvovao u zavrlnim vojnim operacijama na srcmskom i drugim
frontovima, kao ~to 5U BcmiiJ'd Mena~e. Aloksandar Levi, Samuel
Sarafic, Mirko Svarc, koji je i poginuo, David Kvartler Marko
Spicer, i j~ neki drugi. '
· Kolona koju su Ncmci poterali dalje prema zapadu prope-
~a~ila je oko 800 kilornetara, i to oko 600 kilomctara ·prema zapadu
do pocetka marta, kada je hila ukn:ana u vagone i prcbaccna
u logOT u Alcksisdorfu, na holandskoj granici. Tu se zadriala pod
teskim uslovima, naroeito zbog gladi, do kraja marta, kada je
bila ponovo poterana, zbog nadiranja saveznika, prema jugoza-
padu. Uslovi marb u oba slueaja bili su veoma tcliki. Na putu
se gladovalo i zarobljenici su bacali sv~ svojc suvisne stvari, _fak
i svoje kosulje, spavalo 5C po ~talama t ~upama, a ponckad 1 na
goloj zemlji. Donekle ih jc spasavalo od gladi konjsko meso.
Nairne, nemaeke izbeglice koje su beiale ispred sovjctskih trupa
tcrale su svoje konje do iznmoglosti i konji su ginuli .Po. drumo-
vima. Dncvno se pdacilo od 15 do 25 ~~· .'Poncka~ 1 ':~c: K~o
hranu dobijall su svaki dan kuvani prokhJah_ krumpt.~ k~Jl JC bt~
namenjcn svinjama, a hlcb skoro uop~te msu dobtjah. U OVOJ
grupi se nalazio Sima Karaoglan_ovi_c koji j~, iako isc~n ; glad~n
kao ostali zarobljenici, pored h~nth stvan vukao i _1_cdan radt~
aparat kao i arhivu ilcgalnog rada koja je spascna pnhkom razm~
pretrc~a. pa jc na taj na~in sa~uvao. dragoccna dok~mc~ai Drugt
radioa arat jc jo~ u logoru u Rcdcncu povcren Ervmu ~ a~u
j Em!tu Rajhu. Radioslut.ba je i na ovom !"arlu Iu;tkctc~msa!::
slu~anje vesti je organizovano noeu P.O. rnznm~ tavamm~ 1 poJb-
tamu,~ ·J·os' uvek u iJcnalnosti. Poslc ~etm ncdciJe pc~acl~nJba'li~rokr
"' · bl' · · t NoJslrc 1C 1 u ·
~::~ !~z ~e;~~~~~~ ~~~~~:; ~loksf~~J~ :a holandskoj granici,
koji je nckad bio konccntracJOm logor. .. . clki
U logoru u Alcksisdorfu ';lslovi iivota ~o~{l~n~~ndo~ijali
1
Ovde je 5ledovanje bilo narol':tto mrlavo, za · "a je i u tim
pcteljkc od borani_ic.. Mcduti!f~, ilcgaln!: ~~:kc~J eventualnost.
0
okolnostima funkcJOnt~ala rfpnprem~J\cni od oficira-JC'VI'Cja Tob
U rukovodstvo u Alckstsdo u s~ pnM I J
Hiri-Jclic, Andrija Gams .I Ra£aJlo c t~~~·i odveli ovu grupu u
Sedmog aprila N~cl su pe~ke lponckoliko dana oslobodile su
Jogor blizu grada Falmgb?ste~i ~~ cmanjih grupa koje su se vet
je engleske trupe. .Mcduum. 1 ? ~ . su skrivajuci se od Nemaca,
ranije odvojile od glavnbodeko~oneSlveo~esveinu, ova grupa je prepcla-
zasebno docekale oslo cn]e. .
cila oko 800 km. . . ova. teren je ponovo orgamzova!l
Posle oslobodenJ~. '~.!' cttk~vodi~ i borbom koja je tu sa P~
partijski Komitet ~OJI J~ ru . Ia Komitct, u 'kojem su se
padnicirna oZajcdmcc• J~ traja •
264 J. Presburger I. Presburger 265

nog reda besposlieenje i prazno dosadivanje. Zastoj koji jc na

oficira-Jevreja nalazili Sima Karaoglanovc ~ Marko .S~jher, o~:
mah je pokrenuo svoj list, •Glas_. os~?hodcmh. za~obljcmka~, koJt
se pre svcga angarovao za re~a·tnJaCIJ.u ~b!Jemka.. Gl!lvm ~~d­
nik je hio Sima Karaoglanovtc. Komttet Jc slao poJcdme oftctre
u iogore jugoslovenskih vojnika i civila da o~izuju. nji~ov
povratak u domovinu i da se suprotstave propagand1 •ZaJcdn!cec
koja je vojnike i civile .nagovar;ala da se ne. vrate u domoyu;tu.
Andrija Gams je, na pnmer, b 1o upuccn u Jcdan logor VOJmka
u Valsrode blizu Hanovcra, a .kasnije u jcdan logor biv~ih :fandar·
rna i podoficira ·U Finkenverdcu, prcdgraclu Hamhurga. Oko tog
logora su se nala7.ili i logori civila koji su prisilno bili dovcdcni
na rad u Nemacku. Tu jc uticaj pripadnika •Zajednicec bio jak
te jc posao oko organirovanja povratka tilt Jica hio skopean sa
mnogim tclkocama i opasnostima. U slicnim misijama, od oficira·
-Jevreja hili su Oto Gros, dr Ernest Vajs-Vajic, Slavko Stcrn-Zvezdic,
Oto-Grga Andolinovic, i drugi. Mnogi su dclegirani za oficire za
vezu sa englcskom i amcri6kom komandom, a poscbno trcba
istaCi njiltovu ulogu u spasavanju lena koje su bile u logoru u
Bergcn·Bclsenu. Misiju sa tim zadatkom vodio jc Slobodan Todo-
rovic, a pored njega od oficira-Jevreja su hili To~a Hirl-Jdic,
Adolf-Aca Rotmilcr, Leo Pener I jo~ neki <lrugl.
Jol pre povratka u domovinu jedan broj iz tc grope, kao dobri
poznavaoci stranih jczika, zadrlan je 11a vojnim duinostima u
Zapadnoj E\'l'Opi ·i radio na poslovima rcpatrijacijc, rcstitucijc,
pronalld.cnja ratmh z.loeinaca i drugim tada aktuclnim poslov'ma.
Neki od njih su ostali i du:fe vremena na tim vojnim du.t.nostima.
dok su ostali, koji su prem~teni u zcmlju, rasporedcni u admi-
nistraciji i u armiji, ·kao i prva grupa. Pokazalo se da jc angat.o-
vanost u polit-ickom i kultumom livotu u zarobljcngtvu zaista hila
dobra p1iprema za nove zadatke koji su biv~c zarobljcnikc, pa i
.oficire-Jevrcje, cekali u oslobodcnoj domovini.
VII
ovaj nacin nastao ipak nijc imao nikakvih !tctnih poslcdica. Sa
nasta.nkom prolcea probudio sc i -kultumi !ivot u logoru i snam:m
tempom po~ao naprcd.
Potres od 16. marta o.g. kada jc komandant logora svojom
narcdbom rasturio sva udrufenja sa motivacijom da sc pojcdina
udruicnja ne have strul:'nim ·radom, jo! jc svirna u sve-:toj us!»
meni. Nc upu~taju.:i sc u dctalje ove poja\'c i poku~aja da sc
kulturni f.ivot zarohljcnika stisnc i ugu~i. a u najmanju ruk~
uputi jcdnim namctnutim pravccm, mo:!cmo 5"!110 sa ~dovol)·
stvom ·konstatovati da jc i ova opasnost. otklonJ':"a• a ttme od·
stranjcna i glama prcpreka za nesmctant kultum1 ~d u logoru.
I ne samo to. Snaga i vitalnost kojc su pokazala pojcdtna u~
t.enja prilikom od'oijanja napada na S\'OJ~ kul~umu _ aut<~nomtJU
1 otklanjanja ovc opasnosti nc samo da su 1r_n ostSU;r31~ dalJe uspc;
~no dclanjc vee su im doncli i kvali!ati~no 1 k~antJtattvno pob?IJ·
bnje Dalcko bi nas odvclo dotaljno t7.no!cnJc svc~a ono_g ¢ije
~e kc~pijuje kultumi iivot u logoru. Ipak.~·csnc aktl\'TI:~·
tu'u naroi:itog pomcna. U prvom redu nt)C prctcrano I
d: ~
d
.I ~\'C sodine prircdbc Umctni¢kc grupc do_l:'ckanc upral~l! odsa !SVut'h.
''k k .. prula pnma sc u ce mt
njom •.. On? ~to mu7.1~ a s;
sa dopadan Jt.'ffi • • • Scm to.,:t. !zg_c
c.t!al da da cemo O\'C godinc imati
· k d 1 N ori u ovom
rii;Jc.e dOl eujcmo ,·cca i ozbtiJmJa mbu~u~ a c a,. h~~kc potdk~
P .d . 1 c proscl:'no s o ztrom na c ..
pogIc u za1s1a pre az d . .• .1 je Dramska sckciia sa svOJtm
ce •. . Prijatno izncn.a 1.-"'ljC tru~biastim:t kultumog ti\·ota ne m~ '
Kir Janjom .. • U svtm ost:t tm ·mamo mravinjak dclatn~
icmo sc otcti utisku d~ ~r~d S?~~~icko 1 udrufcnjc... S:~~:ez
sli ••. Profcsorsko. Uc:tc J~ 0 • n'i·:~·u takode u svOJim
tchnitkih dru~t3\'a, b~O\·sko 1 1 5~:k ra~e ~~ bila potpuna kada
f•hlastima znatajnu ak~,·no~t · · · ·c p~tcm t:~ko populamih usme-
1
l>C nc hi dodalo J<;'~ i 0 avcstavan)avna prcdavanja strufnj:tka po
nih novina, kao I mno¥ohr:t>J~Jvcne misli. Konafn'! da ~~~
pojcdinim tcmama ,:IU~R~ ·'· k udndcnia . •. Na taJ nactn u .
ncmo i vrlo aktivna pokraJtns a zastoj. Sve nove i nO\'~ snage

Iz onoga &to je do sada reeeno jasno proizlazi da je pod datim doprinosc njcgovom .
f'
tumi fivot ~ logoru d~~: prilagodavanj~ dru~tven~. ~~:!:
irane i nctzralcnc tc JC
5
.
1
uslovinta logorskog zivota aktivnost na kultumom polju imala nosti. Na pomo .'1du. sud~!~~h ':i~d:t\&om svcltu. Dif=~i~~
pre svcga politi6ku <limcrudju. Da je to i u ·logoru tako shvaccno vih rcdova 1JU 1 ~ i poglcd zatvon;nog .- ·I'
pokazUJC i cJanak koji SC U prolcee 1943. godine pojavio U Jogor· mora biti ~ut;u: J~~~l! ~a J'ako inaf c objasnitt 0Jf~k~l~~~
skom listu pod naslovom »Poeetak kulturnog rada u ovoj godini•. kao ~to je I ov3J u . team . blasti k:tko dru~tvene, ta o I . • kod
Evo lta je tamo reteno: -~ · za sa7.n:tntcm u o . 'h uka posebno, I ··O
ovu I=OJU .. • Obl:tstima ·pojcdtnt n_a. . T sa mi~lju d:t
•Kulturni iivot na~eg logora u avoj godini stajao je prcko i~to':ijc ~op~te 1 : : og~mnoj veeini v~ bJIJ po~~~ tivot. najbolji
zime u znaku oskudice uglja. I time i ograni~ooe aktivnosti. Iako IJuda ·kOJI su ~- .7 Ci i:z: post:tvljcnc tm ko otc;;. s~ojoj <>Strini .. .
je na ovaj nacin skuecn niukoliko nije 'izguhio od poleta i snage nikad necc m . I ~ AI d njih probleme u svoJ
koji su omogucili da se za relativno kratko vreme potisnc s dnev- ucitcJj, postaVIO JC pre
 266 J. Presburger
Ljudi u !icama moraju i hOCe konaC!o da odrede svoj polofaj
u vremenu i prostoru. Smetnje za ovo nestale su, uglavnom ••.
Ostala je jo§ jedna u njima, a da toga mofda jo~ nisu svesni •••
ostala je ona snaga, ona inercija, mehaniCka stihijska sila koja
ima vld produzcnog vi~eg .kretanja •..c
Politicka dimenzija kultume delatnosti izgleda, prema tome,
jasna i sa tog g!edi§ta ne bi bi!o nzloga da se •kulturnom fivotu
posveti posebno poglavlje 111 ovom radu. Ako to ipak tinimo to je
zbog toga ~to je ta a:ktivnost imala i svoj knjifevni, umctnitki
i naucni domet, koliko god skroman pod datim ·uslovima. Nile
c!emo, stoga, pokubti da ukaiemo na ovaj vid kulturnog fivota
i na doprinos oficira-Jevreja.
Prvi koraci su utinjeni jo§ u tzv. prelaznim logorimll. u ko-
jima se boravilo ·krac!e vreme. Zivot jc jo~ ·blo neorganizovan, glad
je ve~ hila prisutna, a neizvesnost potpuna. Pod tim uslovima
razloga ta neraspolozenje, pesimizam i otajanje bilo je i suvi~e.
Ali su se neki najprisebniji, prvcnstvcno predratni tlanovi Partijc
i simpatizeri, brzo snam znajuc!i da prostora za borbu protiv
fa~izma ima na svakom mestu i u svako vreme i da se duh radi
toga mora odrati u svim situacijama. Preduzcli su inicijatiw da
se pevanjem, sviranjem i sketevima oddi duh i raspolofenjc, a
oficiri-Jcvreji, bar jedan njihov broj, od prvog dana su utestvovali
u tim naporima. Medu ostalima rtu su hili Rafajlo Blam sa svojom
harmonikom, Zarko Kapon sa svojim skctevima Isak-Bata Amar
Leon Atijas, Oto Rajs-Uta, i mnogi drugi. Od tih potetnih korak~
do punog zamaha kultumog f:ivota u prolcc!e 1943. godinc, o t'cmu
govori ·napred pomenuti tlanak, predcn je dug put.
Nemamo mogu~nosti da damo sve podatke o ute§c!u ofkira-
.Jevre.ia u 1om •mravinjaku dclatnosti-. Zabelcficcmo samo neke
podatke na osnovu materijala ·koji je satuvan.
. Treba ·pre svega podwci da su jevrejske ·harakc, zato ~to su
b1le kompaktne, i .za vreme os.kudice uglja stvorilc scbi mogucnost
i za kulturnu akt1vnost, u ogranifenim okvirima soba iii baraka
ali ipa_k vrlo. intct:zivnu .• Vee! ~mo pomcnuU _da ~e tu ~tampan~
•Sed;ruca~, f1tana Javno 1 uz diskuSIJU. ZnataJno Je bilo i pripre-
manJc pnredbe za docck nove godine u 37. baraci, jer je upravo
u ~o vre~e. do~lo do izve~nog zastoja u kultumom radu u Jogor-
sk•m okvm~a- Prva veUka predstava UmetniCke grupe u 1zv.
Novom pozin~~u ·U logoru u Os~abriku bila je zapravo razraden
program tc J?~iredbe u 37. barac1. U radu Umetnitke grope ufes-
!vovao. je pnht~n ~r:oj oficira-Jevreja ali se posebno mora istaCi
!me M.•~ana Banca, 1}1 kako ~mo ga ranije znali Mo~ Bcrahe, koji
JC SVOJtm taJentom 1 .profes10nalnim znanjem -bio jedan od kljut-
nih fi~ra u radu Umetnitke grope. Pa i posle kada je do~Jo do
stvaranJa ·l ogora •De 1 do aktivnosti malog pozori~ta u tom dclu
1. Presburger 267
log~ra on je n<?sio n~.!cdima najvec! dco tcreta. Sa~vano je vik
broJeva •Giasmka knJIZCvne grupc• 1 drugih logorskih listova koji
svedo~e o umetnifkom domctu prircdaba, kao ~to su •Gospo<la
M_inistarka•, . ·~h· . Janja~. ! ~r. Pored Milana Barica, pominje se
I 1me M. MOJS!Iovu~a 'kOJI JC 1stupao u opcrskim fragmentima.
I kod muzifke aktivno~ti, na njenom zenitu bilo je ozbiljnih
lnstrumcntalnih 1 hurskih manifestacija Od o£icira-Jcvreja tu se
pre svih mora pomenuti ima Rafajla Blama, ali nije bio malen
ni doprinos Dr. Baloga, Dr. Engla, ing. E. Rajha <i vee pomcnutog
Mojsilovica, u S\'ojstvu violinistc. 1\lolemo citirati iz logorske
~tampe flanak •Mali slobode - kompozicija Rafajla Blama• koji
pokazuje kako sc ·taj doprinos cenio •na tom 'Prostoru i u to vre-
me•. Reeeno jc tu ovo: •Naviknuti da uvck ne~to novo, nama blisko
i razumno ~ujcmo sa koncennog podijuma nak Umetnicke gruP:C•
mi smo sa zivim intcrcsom fekali na pofctak jcdnog o~ poslcdnJI.h
njcnih proi!Tama kada je vcliki orkcstar imao da _mtcrpre!uJe
Dvorlaka, Belinija, Pu~inija, Verdija i Blama. Ncotck&Vano sp~ke~
objavljuje da cc orkcstar ~~o. pl'\-u ta.~ku <program~ odsv1rat!
•Mark umctni~kc grupc• kOJI JC poznau na~ logorski ncumom1
trudbcnik na umctni~kom polju, Rafajlo Blam, k?m1,10novao ovd~
u Jogoru pod nazh•om ·Mar~ slobode• •.. Od~cru taJaC: u d_vora~!
i uprti poglcdi u dirigcnta b:ti su ncmi i u 1sto ~me naJpUniJI
odgo\'or iskrcnc radoznalosti i !cljc slu~alac3: koJI .samo {a tre·
7.3 dirigcntskim pultom. I cvo, orkcsta~- vee p~U~JC at . i:::k
nutak ranije zaglu~nim pljcskom ruku pozdra\'1~~ J?Ol~~'uriB
hod ne-
jcdnim odlu~nim signalom _fan.fare ~OJI knago~cspodu ·~~ ht,cli bismo
~ ~ ·sumo dolazt R1tam 1 l\'U nas •~ • . ·
d cagapod,~mnoadas'sc pridruiim~. Violina i klarinct ubrzo preuzlma)U
~ rod blo~u prcnosc nas spon·
svoje, uloge i nck~m nama sed t"o_mk~Jeve kojima sloboda uistinu
tano tamo dal~ko _u n3:Sc: pr h~ 1 i vcrujcmo a u momcntu
marluje . . • l'lh svl ufdno Bl cmodajc odu~ka :to:n osccaju . • ·•
nadahnuca jcdan izmcuu nas, am, N . ko-
. . 1 u odnosu na cmce 1
Prcdavanja, i olegalna• '· "11cg~~~ i ~ircm krugu bilo zbog
laboracionistc, bl ona ~~~&~~~~:loga
1 imala su takocle svojeodnuspo~
tehnitkih bilo ~ og po 1 : 1 naj;i~i d~mct. Na taj period se 051
i u jcdnom pcnodu postlg a .k 'i ccmo citirali s napomenom
slcdcci iscfak iz lo~.orske ~~f.pe ri~tni i na ovom sekto~- Pod
da su o£iciri-JevreJI uvek . II Lt"cke 1 istorijc• zabclclcno JC slc-
naslovom •Telaj kui~111'!1C 1. po 1 a i po svojoj obimnosti ~va
1 0
deee: .Prema zam1sh ~rgan i: h!;tc rovcka kao dru~tv~ b~ce
predavanja treba. da ~~~kd ~ ~3 razvojcm dru~tva i. u "l:;d~"m
u njegovom razvuku, ~Je n ma ostalim ljudima I ~n I •.•
tako ra1.nolikim o~nos:~~rcNjcgovo trajanje produf~~.e kS:J·am:
Taj tctaj ncdavno JC o r-; ··c do sad dato, po matcnJI
secima ali vee po onomc ~to J
268 J. Presburger
prum i po .na~inu kako se tuma~i mo:l.Clmo bit>i sigUJ-no da te nje-
gov uspd1 biti potpunc. Retrospektivno to molcmo sad bcz ika.kve
sumnje potvrditi. Predavanja su hila ddana u raznim prilikama.
Predavaci su bili Oto Bihalji-Mer.in, Dr. Nikola Balog, arhitekta
Najman i drugi. Hili su drlani i marksisticki ·kru:l.oci na kojima
je narocito aktivan hio profesor Arpad Lehl. U ncdostatku mark-
&istieke literature njcgova predavanja su popunjavala veliku pra·
zninu i velikom hroju zarohljenika dala osnovnc clemente marksi-
7.ma i lenjinizma. Materijali sa -tih predavanja hili su umno!avani
i koris~eni u citavom logoru u !kru7.ocima i na kursC"Vima. Profe-
sor Lebl je bio aktivan i u knjilevnoj delatnosti i u logorskoj stampi.
. U drugoj polovini 1943. godine i u prvoj polovini 1944. godine
bio je u •D• logoru organizovan t.zv. Logorski univerzitet na ko-
jem se predavale teme iz o¢te istorije, politicke ekonomije i isto-
rije politickih doktrina. Predavaci na tom •Univerzitctuc od Je-
vreja bili su Dr. Albert Vajs i Dr. Andrija Gams.
I najzad, ako lelimo da vidimo doprinos oficira-Jcvreja toj
aktivnosti koja je skupnim imenom nazvana •Logorska stampac,
treba da se vra.timo na ono sto smo vet rckli o listu •Sedmica•
odnosno •37•. I o tome su satuvani neki mate11ijali ; bice korisno
navesti sta je receno u ~lanku •Logorski listovic. Da citiramo:
•Logorska stampa u poslednje vreme pokazujc sve vecu I VcCU
aktivnost. Jos prve godine nasee livota u zarohljenistvu pojavile
su se. zid1_1e novine koj~ su lzlazile nedcljno jedanput 1. u doba
kada J~ bto ~te!an sva~1 ula~ novina ~ ~ogor, samo registrovale
dogadaJ~ kOJI su se odigravah u logoru Jlt u spoljnem svetu, ovo
posl~nJe prema nematkoJ. stampi. Docnije, .kada jc urcdnistvo
smenJeno od strane logorskth vlasti, one otvoreno stadose na stra·
nu ~aliizma t~ pod pritiskom logorske javnosti morole da obustave
SVOJC l:r.lalenJe. U novemhru prosle godine jedna od soba 37. ba·
rake pOCela je da izdaje svoj nedeljni list '7' od ko)eg je izaslo do
!"a,rt_a ove ~odine 14 brojeva. Od prvog marta '7 se prctvara u
37 1 pos!aJe taka _org~ cele. 37. bara~e •• , U januaru, fcbruaru,
!"artu, 11. h~raka. JZdaJe po Jcdan broJ svog lista pod naslovom
NaSe novme , zahm u martu 10. baraka predaje javnosti list '10'
a u maju 30. baraka svoj '1zraz'. Ne zaboravimo najzad na tri hu:
m~ristick~ logorska lis~a :Galamu', 'Novo Breme' i 'Poparu',. _• Do-
d~J~O naJza~ da se pojedmi od ovih listova, na primer '7'1 '37' javno
l!li~J~ u neklm so~am~ i podvrgavaju o¢~oj zajedni~koj kritici.
Poz.~~tva.n ultcaj ovih hstova na logorsko Javno mnjenjc neospo-
ran Je•.
~zlazili su i stru~i tasopisi, kao na primer •Farmaceutski
vesm~·· _~f:k~omsko-sociolo~ki pregledc i st., a od casopisa na
stranun JCZlCtma t-reba spomenuti •Kndokc na ruskom jcziku ciji
je jedan od dva urednika bio :2:enja Kozinski. ' jcr smo bili spre~ent. k<' t:l
J. Pn:sburger 269
Posebno. mcsto pripada_list~ ·~lasnik knjifcvne grupe u Oflag
VI Cc. Stants!av Vmaver J~ bto jedan od tri ~lana redakcionog
odhor:l. U ~TOJU 4-~ za Apnl- .Maj 1943, koji je sa~uvan, vidimo,
mcdu ostalun autonma, 1 ova tmena: Arpad Lebl - SocioloSki
os.novi rea liz~!!· Milan Zl_!)tarevic- Vuk I vuejak (basna); Stanislav
Vmaver- ln pcsme: Kap- PC!'>ma krompira- Pcsma straiara
na kuli; Aron Alkalaj - Kir Janja u bodljikavim 1icama. U bro/' u
8, koji je takode sa~uvan, a izdat je fcbruara 1944. godine, nai a-
zimo na sledcte autorc: 2.eljko Lederer - U claire obscure - pe-
sma; To~a Hirl - Janja 101 - prita; Solomon Konforti - Ti~e
drugovi - pesma; Mosko Atijas- Njoj u daljini- ·pesma; Mirko
Gere - 0 knminalnim romanima.
U -zahcldkama o knji!cvnim VLoCerima koje su uvck okupile
ljubitclje knji1cvnosti, nalazimo, na primer, zapisano: Knjifevno
vece 7. maja 1943- M1lan Baric: 0 Mili Dimic; ili Knjifevno v«e
14. maja 1943 - Sabitaj Konfino: lstorija jcdne ~rcijc - pri~;
zatim XXIX Knji7.evno veee u logoru •C•: S. Konfmo- SceanJc
- pripovetka.
U sacu\'anim materijahma ima jol drugih razno~nih po~a­
taka od intcresa za na~u tcmu, kao na primer podac~ o raznu'!'
konkursima. Na jednom od tih konkursa progi:~Sena Je kao naJ-
holja pcsma •Haleluja• od :2:cljka Lcdcrcra.
1 'zad da spomcncmo i knjigu .odabrane strnnice• •. kao
najviStd~mct izdavacke dclatnosti u zarobl.jcnickomk logokl)uS£.
'h [' · KnJ'i"a sa 112 strnnc, p1sana ru om, a tgrn
slovensk 1 o tc1ra. " .. drl' 50 pcsama i 20 prita
skim slovima, ilust~vdna u 00Jl•. 52~ ;rica napisanih u logoru.
odabronih iz oko hllJ:t .u pcsa.ma f~ ·ra _ Jcvn:ja koji su zastup-
~d ~5 autor:l dcset ~u tz l;~~ep~~i su Mosko Atijas, Stani~lav
ljcnt sa 11 pcsama 1 pn 6 K forlii a autori proze Mtlan
Vinavcr, 2.cljko Lederer 1 Solomo~ onb. ·' Koofino Jahiel Finci.
Barit, Milan Gold~ta)n is·Zlatit:;'::;g~~~~rJ kao zaj~dnicki autori
i Oto Bihalji - .Mcrm tma I Nov~mbarskc misli•. Uko-
pricc ..susrct sa. jcdn~ gcne'-:ao~t~anog matcrijala n~to U\:-
liko bismo icl.eb da IZ ;,dno~~ najprikladnijc dati jeda!! ~~ 1Z
m.imo I u ova] rad~ mo a /45 - Smena vrcmen:l• ko~~ JC ob_Jav:
flanka .smcna godma 1944 u rn 1945. godine I koJt su J.11sall
ljen u ·hstu •12. ~.s• _od_l. ja!l a lanovic: .sa starom godmom
Oto Bihalji - ~t.:nn 1 Stma ~araog oniji ~ini podvigc ludafk<Jil
umire fa~izam. Jo~ sc koprca, JOl 'ltgvc:C i~tezava njegov ~ablasnt
strnha •koji znacc begs!\'~ unapre no~·e ere, novog boljcg ltvo!a · · ·
lik. A iza njcga isk~avaju k~~tud~mokratije •. . Nova izg~dnJa. b:
Nab zemlja je pruner nod,cl att' ako nismo sudclovab u bor t
u tOJ• grad nJI
" mt· "Aemosucov
. ..~ j se posao spremamo • • ·c

270 I. Presburger
VIII
U ovom napisu pomenut~ su samo '!leke li~osti l:ijih se imena
posle ~toliko godina najlaUe bilo setiti prilikom pisanja. Time se,
naravno, nije hteo wnanjiti znal:aj doprinosa onog ve~eg broja
zarobljcnih oficira-Jevreja l:ija imena ovde 'llisu zabelclena. Ako
bismo zelcli da budemo sasvim pravedni mor:rli bismo iii priloilti
spisak svih imena iii pak napisati ~itavu knjigu sa svim detaljima,
~to, .razume se, nije moguce. Za.to smo se odlul:ili na rdenje koje
se ~amo po sebi nametnulo, uvcrcni da cemo nai~i 11a razumevanje
onih cija imena nisu pomcnuta, a trcbalo je da budu.
Na kraju mozemo da kafemo da svoj prinudni l:etvorogodi~nji
boravak u zarobljenickim logorima u Ncmal:koj oficiri-Jevreji nisu
samo iskoristili za sopstveno pripremanje na novi f.ivot u oslo-
bodenoj domovim, vee su sa dalim uslovima i srazmerno svom
broju dali doprinos ~ircnju I pobcdi ideja '!larodnooslobodilal:ke
borbe u ~irokim redovima svih oficira i vojnika, pa i dcportovanih
radnika i lnterniraca koji su se naSii u nemackim logorima za vre-
me rata. Cinjcnlca je da ~ najveci broj oficira i vojnika iz ne-
!llackih ·logora vratio u oslobodenu domovinu ne kao belogardejski
mterv~nti pod_ komandom ~eakc!onarnih oficira kojl su svim si-
lama 1 sredstvima poku~avah da ih za takvu ulogu priprcmaju, vee
kao -pripadnici revolucionarne armije koji su se u toku l:ctvoro-
godi~njeg zarobljengtva priprcmali za prcu7.imanje vojnih iii ci-
\'ilnih duinosti u oslobodenoj zemlji. Ovaj rezultat je postignut
zajed!lil:kim ":'-~;lma ~yih_ ~tenih antifa~ista u zarobljenickim
logoruna, a oftctn-JevreJt msu u tome izostali.
Summary
YUGOSLAV JEWISH OFFICERS IN PRISONERS OF WAR
. In thi? wor~ the author writes about the participation of ·the Yugosbv
!ewtsh office_rs m the struggle waged in the prisoners of war camps
m Germ~y m su~port of the Peoples' I:i~er.u.ion War of the peoples of
Yugoslavia. He pomts to the general d1slllus10nment and disorientation
!'f the officers of. the fonner Yugoslav royal anny who found themselves
m Gcrma!' capt1v1ty after the sudden and complete collapse and bn:<~k-up
of the Kingdom of Yugoslavia. Those officers who were Jews had even
more reasons for despair when in camps in the heartland of oozi Germany.
. Reference is made to the status of Jewish l'risoners of war In the
NUm~g c:amp w~ere they were ordered, in sp1te of protest, to carry
on the1r umform a Jellow star marked •Jude", and where they were exposed
by the. German com'!'and to ~th~r disc_riminatory measures as well. At the
s~me tim!= the ~ajonty of nonJevuh of_hcers demonstrated marked solidarity
With the1r JewiSh colleagues. The F1rst steps of the illegal Communist
J. Presburger 271
PartY in the Nurnbcrg camp_ are also. described. Its Jlrim•ry aim those
days was to make the dcsonented ofhcers cet rid of their despair and
to inj~t in their thi'!ki':Jg a .faith in the victory of the Allies and in
the rebn:th !'f Yugoslavia m which new social !on:es will make the strivings
and aspll'n!lons of the Yugoslav people a rcallty. Reference is made to
the Jewish officers who were members of the leadership o( the illqol •
organizations.
After the transfer of lhc Jewish o!lic:en from Nilmbera to the
Osnabriick camp in May 19~2. pracucally aU the J""'ish ofliccrs in Gcrm:ul
captivity, about 400 of them, found thcmschu conct:ntrateu in that amp.
Within the Osnabnik camp the political struggle became a day to day
affair and the polarization of !oroes which, generally speaking, divided
the officers into two groups was practical!~ completed: one gt'OU1)
advocated the reestablishment of the old rcg1me, the kingdom, while
the other stood for the uncompromising struggle _against the ~P~~
offering at the ~me time prospects _o f a new SOCial order. :r'U• second
group wus organized and l~d by the alleg;al Commumst Party m lhe camp
d was in fact part of the mass movement in Yugoslavia where the armed
~ru le against the occupiers was b:IS<'d on the support ~f bro:'~ masses
of J~ people. The O\-.:rhelming majority of _the Jcw1<h o(hcc.n JC?Uled thiS
second group and participated in the pohucal, cull ural, . professoonal and
other activites. After an intensive phase of the . struggle k~ the·=~
over, the. Jewish of!ic,~rs and oboultd-400d _othcrthco!~e:;!lied' ·o·asamp which
commumst elements were sec u e 1n
d from the other !:>rts of the camp by barbc w1re enec
d . {
was sepal"ll1e d
and protected by srccial onne auar • .
~
A number of Jewish offi~rs wen: included i"a thcri~c~l ti:!•v;;.~
the Commun_ist. Part orca!'1zed •n ~t:e'~!~i~~":frncr No. 37, in_ room
center of this tllegal acllvlty ~ t here the allied stations ,.ere hstenc:d
No. 1. Here a rnd1o set ':""' . cp ' t through estoblished ch;111nels
to and a daily news ~ullehtm e~te~ t~~~ of the organiution. Here ,..as
to those barracks wh1ch ouse t . nization which ,.-:IS responsible
,1 1
3 50
the technical service of the 111C8"1 or~tion succ«<!ed to acquire and
0
~, for the hiding <:>f p1ccesd ol ann~:;'i,y
1 ~: illegal technical service.
. f other matcnals an too s .
. the legal acti\•ities coord1natcd
Jewish participation was also marked ~dership of the illegal organua-
by the Cultural Board and guided ':hct~C:..t.:ssional IISS()Ciatio'!s (of laU~
tion. Jewish officers we~ a~~ed':an,a and musi<::ll society, lll the
~!'ginecrs, and ~th~r), aW acuvites in the camp.
1
cu'Clcs, pracuca Y m
. cal . rto.nce a 1t:W a
re singled out
. hill
, Out of many events of politl '~he dcmo.nd lot clecUOns ~eva
and desribc:d in mholred i~ct~~~,:n~ ~ith the. provis;o~ ..l~:y th~d a 1.-w
··the camp to be c f food bccaU"" of 1ts ~ ' h ' encounters
Convention, the refu~. ~:.a~ion of Jewish officers 10 0~II ,:.C~ transfer as
ther events. -p.e ~ ICd to as one of the ca~ lhCY continued thclJ"
m the camp IS re erre StrasbOurs c:unP "' rc h AJhcs theY were
a group, in August !9-1-1. to 1 the ad•-ance of _t e nc::>r the Conner
J.ctive political role. tf"Y~:~heo camP in Bhc:~rke.~;",'W'ianU3ty 1~5. when
transferred _subsequen ved 3 g31n towards t "' 'full swill&· One groupd
Polish fronucr to be rno he Red ArmY WllS: '" thero, succeed<
the westward advance ofn~rnber of Jewish ofyfie<:r5 ~~~~ln:J.dy Ill M:udl
>f the prisoners of war, a ds and to re:tch ugos
10 get rid of Geonan guar
 272 J. Pre5burger J. Presburger 271
19-15, travelling with the assistonce of the Soviet authorities through Poland fiksira! lzvesne dog:~4aje. - Ne znam da li je neskromDO - Jcr sam
and Rumania. The other group hod ·to go four weeks on foot westward 1 j 3 jed:m od njih - mofda Je dollo vn:me, da se obradi, mabr 1 u
under very difficult conditions. The group was sent to the former concentra· n3jslaomnljoj fonnl, l objavl lista I ratnih zarobljenika - olicira 1 ~ojnib
tion camp in Alex.isdorf, ncar the Ouch frontier and was Inter ordered
to go on foot south·wcst to be eventu1111y left without ilJards and liberoted _ u forml kao Uo je ona u Zbomiku 2. - Ne ndl se o IWila, oko 80~
by the British troops. re:zervnib oficira - zarobljenika Icvreja, kojl su bill po op!toj brakt~
A number of liberoted officers, with quite a few Jews omong them, ristid »dobri, ispravnl, b!stiti I odani simpatizeti I pom~~~~ NOP•; radi
remained for a while in Germany as liaison officers with the allied troops se o tome da se obele!i i tc k:lko vahn udto onih 20~~ aktiviS1a NOP
or attached to various Yugoslav missions in charge of repatriation, restitu- u ofic!rskim logorima, kojl su utinili, mnoeo me ncgo Ito ~ o ajihovom
tion and similar important duitcs of those days. Those who were re-
patriated, just as the members of the first mentioned group, either joined radu zn:L - Dugo je Yremena prollo od tih d:m3, i ne tr<ba da ostane
the Army or were given duties in the administration of the country. samo na tome da imamo: •Do Vidcnja u Oktobru• i •Dnevnik In!. 2cnje
Kozinskoi.• - Jest da je %cnj:1 skupo platio svojom glavom, da je tdko
muten l ubijen od Gcstapoa, all nc trcba predati uboravu v:Une uloge
kojc su lmali u Nimbergu, a docnije u O~nabriku: Oto Bi!Wji·Mcrin.
prof. Arp3d LObi, Dr Albert Vajs, Dr La~~sl.:lv K.ldclbu11•. Aca Lc~, Ba~
Am:~r, Dr Nikola Minj:t Balog, Dr AndriJ:I Gams, I drug~, mno~:~ drug~,
~ija u 1mena sami n:tvcstl, bolje upu~cni od mene. J;a ne mogu zaboraVltl
Jzuzetnu agradansku kural• Sime KanoglanoviCa. - Dctal!e mole I .~
datL _ )Cnjcm 1941. polla je u Nimbcdkom .toaoru alccip. :ra pot~IS ~
aNimber!ke dcki:IJ':Iclje•. Ona je izra!avala 50hdamost I povercaje ~,.
nic!koj vladl Mila.na Ncdi~. tao I spn:mn<»t. potpisoib, . ~ se saaviJaJU
Iz1•odi iz pisma Bate Gedalje, bivleg zarobljenika iz Osnabrika, na nspolof.enje vladl u borbu protiv komumsaa, u teml)a (t.Koe se f~r·
koji je ~<plltio dr /ali Romam1 pol•odorn njegovog rada: »levreji 1 lje nc seam all to jc njen smisao I sadrbj). U ono vrc.~e posctto
zdrnvstveni radnici II(I!OS[avije 1941-1945. trtve faJisti~kog terora ~u~c or Milan Mlmovic!, komesar, a docnije. 1\tinistar ?nui.IOl!n)lh poslov;a.
i u~esuici u Narodnooslabodiluckom ratu• iz Jerusalima. 1. VI 1947. _ (UgN!mbergu jc bilo 7 blokova, kojl su b.tli oodtvorcn~hm~':banob~t';;
godin<!. Pismo je stiglo kad je rad I. P. bio gotov bez zuanja B. G., lh za vrcme Apcla. U nckohko ovt 0
n 'ri-Jcvrejl delill sa ~ojnicima - kojl su
• • •
a objavljujemo ga jer iz;rutava kao f.elju otprilike ouo lto sam mil su . samo .
rad sudrti. ttv. jcvrejske barakc: ko)c su ~ act u Lo oru: Iruhinja, pcrionica, kupatllo,
bill zaposlcnl u raznt~ dulno~hma I inici~ativi, ali aaj Sima Karaogi3Jlovic
... .. ........... ltd.) - Ne znam po ftjem na ogu . b!okovima bC'I straha I uzdrh-
je obila.zio sve jevrejske b;amke, u sv!~ tu sr.tmnu 'Niruberiku lzdajnitku
vanja, govorio da niko ne smde .~ jt~ma na!im roditcljima koje nepripo
. Kao _It? vid~, dmgi Jalo, lsp~lo je vi~e no Ito sam, na potetku ovog deklar:lciju. Mi tcm~ bltl ~ llJRIC ~u htadnOCom 113 Sajmiltu ... l ~as
1
pJSma, mtsho. Ali, Ita da mu radt!: kafu da 1uv nije voda , • • Iako sam telj strclja. koncentnk I umSt;ava 1113 ·ib jcr smo tada m! znali za
Nil ostavio 1927, ja sam svoje najbolje gimnazijske godine tamo proveo. tao d:t aajem te pozive Sime Karoog1~v j '113 Banjicl :ra Ta.!majcbn •• •
Nekoliko puta godilnje obilazio sam roditclje, bra61 1 sestre, 1 ostalu rod· Sajmi~te, za Smcdcrcvo, I Z:l dru~a stre J:u>S~ miado; pr:lYnik.a, ali sa~n
binu, kojl su sa ostalima strcljanl na Bubnju, 19-12, - O;~v!d A. Alkal:1j . I poznano amu, • ··'·
kafe da sam uvck ost:~o oel Nisi!• - Ni!lija. Tako je to, kad se tovek Do tih dana j:t liC\o o sam Ia, koja Iitno aisu sme~ -
duao godlna pre rata - na .~.va supro m ~tom. filozofom (matei!UlUk.a)
1113
na~lje ni!:l':~k~ ~e .• : ~:1lo mi sme~a I fao ml jc, bd u ovuko rcprezcn.
tativnoj knJw am" •sttmh grd3ka all propusta•. Ali, 13ko sam svestan, drugovao sa njcgovim sta~apm b~to.. .' koja mu je doncla nckoliko I"'
sopstvenikom m:~lc ~IOllllpanJc oa avt)l, .
da bc:t toga ncma rada, to ostojc u mcni I s tim uvelt v~ unapred ratunam.
A. s druge strone, intcrcsantno jc da pored dr Bore Varona nema .. dina Mitrovicc.
0 Jtc»ta da se P •
ik uko su te •bwld11J~
. scdel:a.ca a
Verovatno da lma J~ mnog
'.J
dr Martina Weinbergera, kojl je dugo godina, sve do svoje smrti' _ bio mi!ljenju mnogah saaro . . d
akliV:III oficirl . •. • Nlro~~ smelteni u br. 37 - pol u Qsnabriku, koJi J~ ..0
IZ ~ ..- l' ki emir u ogor • •.0 -•· ·;ana· c!asUJa
barake br 38 unell "" 1 n L.~ diviJ'ad oc!mah sa t..-nJ · ~
Polto je ovo jedno litno, privatno · pismo, dozvoljavam sebi, dragi • ' · j 1dili• Dolli ...... pod 1 paketa hrane,
Jalo, jcd:ln predlog. koji isto tako ne zahtcva nikak3v odgovor. Ti si tada liveo u amamo b •mkama 1 pr.~vi~nija .e " (ne naimcnownje)
hra.na, bo!jl smeltaj po a arodnoB Cl'\'eno~ kr\1:1, azbor
sebl postavio jedan vrlo lcp I plcmenit zadatak, da .. na istorijskoj bazi 1 ode6a primljcne od Me(JWI
274 1. Presburpr J. Presburger 275
predstaYDib barake i pn:dstavnlka Loaora, DC po elnoVJma, vet po slo- Jtoja postoji kod svib ovih kOJC sam ovdc spomcnuo. Zcleti ti I dalje
bodDom lzboru veCiDe &Jasanjem, to jc svc bilo Ddto revolucionamo I mnogo uspcha u tvom nau{nom i JSiralJ\':l~kom radu, prunl dr.lgl Jalo,
IICihvatlj1w za mimi Osnabrllt - 1 to DC samo u jevrcjskom delu, v~ uz mojc osoblto prizoanjc za tvoj plodm rad i mojc srdaa.c pozdr.lvc,
u celom Joaoru, sa sv1ma prlsutnlm p:ncralima. To je period •slobodoog BATA GEDAUA
lllliverzitetac (po zvanjlma I bi1Uifama) kahos nije bllo u okupiranoj
Evropi, a postojao je mee!u ticama, u srcu Nematke. - A &de je ulog:~ P. S. Oprosri za rukopJS. Nadam se da ~e.J mot• we probrari. Ako VlaJ
otajDC radio atanicec I svakodoevDC vesti, koje je i!ltao u bodruku B:ua Slama, mol• ga da ri •odanuomkaJJ• jeduu srrofu, povJal<ll ci~:arera:
Amar W neko clruaL - To je 1 period borbe nalih poverenika Jefte Pripoli cigareru, kad nu<tm dode tas; Jtf dim 1• we ua Wtl« a zaborav
JOVUIOYita-Kriale I Vjci!eslava Kolba sa DCmai!klm vlastima •protlv d iskri· i• - spas!
miDacije Jevrcja• u podeU poldooa Cnoenos krsta, to je i period odbska - N c : nam ko je rek.sr uapisao, all 1• lepo Blamova nmr.ikal
od'f04enja Ota Bibaljlja, Baloga 1 dr. u ka!njenitlti logor Strij I . . . U svim
oviDi akcljama predstavni!tva Loaora protlv nematke komandc, bil:l jc
vidna i korisna uloga Dr Alberta Vajsa i Dr l.a•"OSlava Kadclburga ...
t-.. .,r,'yfr
Treba cia se ma, zabelell I laW: javnol Oni su blli nali wbrani prcdstavmcl
r mi' smo stajali uz Djlh w 1za ojlbl
Trcba istakouti I ulosu oa kultumom polju. - Ne pretcrujcm nko
kaJcm cia je uloga Rafajla Blama bila vr1o ceDjeDn, bllo kao kompoLitora
ill kao izvo4ab. Ko se od zarobljenika nc sc:Ca Blamovlb • hnnnoniknSklh
koocerata pod vedrim DCbomc; Djqovlb potpun i spleto•-n jugoslovcnsklb
pesama od oPiavog Duoavn pa do Save I Morave, Vardara, Miljackc
I Jadraoa• u zajednicl sa Dez.aboravnim konferansiJcom no vin:lrom Vito-
rovitem; l1i Ito se DC sc:Ca •sedeljklc sa Atijasom, pevajuc!i ~panskc romanse
bosanske i srpske scvclaliDke. - A Ita cia se knfc o konccnima veliko&
orkestra oa kojima jc Blam bio dlri&ent i prve viol.ina; ko c!c zaboraviti
Vivaldijev koncen u preuredenoj koojulnicl pred ~ oficira, Ui drugc
vea:ri sa kuplctimn i skei!evima uz melodijc - lake i vcdrc - kojc jc
Blam kompooovno. - Ja De zaboravljam ni oalcg glwnca ml:ldog Mo~u
Bnrib-Bcraba. Nekada IU sc i aenerali u suscdstvu ill odulcvljavali ili
(,
bojall Djcaovlb rccitaclja, koje su bile vrlo impreslvDC.
Svc jc to davalo polcta, i snaac kao i oadu, da zarobljenlltvo pro<lc
ooako knko jc pru,lo: (lako slomljeoa srca, zbog izgubljcnih porodica)
moogo laltle, vcdrijc I lcplc, DCIO Ito jc Deprljatelj oa:klvao 1 protiv svih
swjlb mcra i oskudicc, koja jc vladala. Na vidnom mcstu trcba istaknutl
ulogu •37•, a docnije •7• (37 jc blo broj barakc, 7 jc broj sobe - tako
se zvao list koji jc izdavan povremcoo). Opet uloga Ota Blhaljlja-Mcrma
prof. Arpada LObla, Mlnje i Sime, Ace I Bate, Zarka i Samla, Duci 1 Menale.
Alberta . Vajsa i %coja Kozinski, Ota Sllingcra.SUje I jol moogib drugih,
vcmih I dobrlb druaova •37• I •7•, kojl IU nckada sitnim IOlOVO ncopaie-
nim. radom, ill oekom informacijom u moogome doprlocll, da zarobljcnifki
dani ostaou u ooom sc:Caoju kao Ito su I ostall, puni iskrenog drugarstv:t
i mc<lusoboog poltovaoja iako DC •Puki druaovi•, po ldejl i ciljevima,
vet samo odobri i!estitl i oclanl simpalizeri, ocpokolcbljivl u pow.rcnju
da se borlmo protiv zajednia:oa DCprijatclja . . .
To su sve stvarl, ockad boine, nekad samo se6u!ja 1 nostalgij a za
dobrlm I odaol~ druaovlma. u telklm i manje tdldm danima, all svc
to !reba obradlti, dati 1m lzvestao okvlr - uz do¥01jDu dokumcotaciju
-
 rczc~,·m h jugoslovcn~k•h oficu·a u ncmalkom r:.tnom
z~ro Jcm~l\u 19H ~odmc u O>nnbnku

Sob:~ 7, 37. bnrn\c u koJOi sc nal:~ziln ' funkcioni,aln l~or..kn tl\ .,J.,..alnn
tchmkn•. S lc\n nn d:sno tu.:c· £ il. o;.uHkl, ' "'' r rD· cl) 1\ou. J• .rp tDodl!
Presburger, Samuel ( a1111} A/kala/. Alcksautlar /lea} 1/cruu SIO/C u pnom
redo; Aleksautlar ( lea) Le\'1, /1 au Bruku.r, Oro-Cr~a £uJ:t/..!m1dkonc,
Pav/e Jemro•·•~. Dqau Lapte~ rc, (innfe ntJC li"'O u sob• 7! Smw Karaog/auo• rc,
Audri1a (Baudr} Va1s StOJC u zadnJcm rcdu : Audrija \kmldsou Emesl RaJII,
Lndr>la•• (l.ncr} Le•·eutal, l>ak (8ata) !mar
 •

..

Fotograhp Eug~ua Zeuje Ko<mskog 1 njcgov arob sa

nadgrobmm spomcnikom u Osnabriku podignutom po;le
oslob()(!enja
..

- .. .--....-:-· -
Poruka ispisana na cij!aret-papiru kaligrafsktm slo' ima
Zeuje Kouuskog kof· u je pani)ska orllani7.acija u lo.aoru
Osnabriku posla a pantjskoj orgamzaciji u zcmlJt
Faksimil je u prirodnoJ veh~im
 .J ~.... ·_!~.. • ..I':I • - J. ':31~/..~ =b Ou::JJ
IJ U C ..JJ'1N t 1 C / •"- "".!Z..?/,J/'D.r"'
I ~~~r-lh .. , ....lf;.h::L:J ~-C.:. <~J!'
pr..:t'.t u ,..~;.~. .-·fl. c~ff..IVA Jr:-J(.IJ
.hr:4 .: ,. ... ,~/ ?J.:Jn ~ ,..LAiJ u-..1
J lJcufr-]./.'7- ..,., .J.l.t- ; J . ~Tit!. ,OLC~ 1
p:.'Or , ...JJo.Jrx:,.-:y .:.:~'a/;:,:
e .;r- '7... .....r. • . -: ...7r.;x;;.:J l't.r.!'>tO J'vn, r..'" . . . :.6 f" .... J• ....l/ ... ,"..Jf,d"t -3'
~ &I ~q"'v.;.:Jrt,o f'f?no C'.l.·7lrC,;;t:l:1 iJ..:. ":~c "J" .:LJro. '?rr.u,t..?~r...-J ,.-~
:y.-,,1; miJt~ U..o u r:l ~ /..: l.'<?hu I c.:-._,,- v ~ '·t?/J 4/ruLr..Jn.Jtl'lr.'"J-
, '
,.._ t" f.'),..., c..:·r ~ _.,JI<J·1 .. ,..c.""c..l._· ~ ~.r
r

.., ... ,:; . ' l ...... -;, -!:.1 .J. ·.:.

• ~~· .. . ~:I':CJ ')O.I,;.,ycJI.7,1tf lJ,-:. 1- r.;_o!'-JJ -".-..: ; -::. n r:.=#')' ... r.J.J,Ir.:J
J...:;, o : r l': ().·;o,,..• .. u..Y,.c cl-~f:Jicu,- J,~ ..J,~_fll,- • ""JJI'l-I{Ni~J/.J/a
~ ·' OC'
. • .: ";. r,'"l:tlc:J /'1":'~7..:/t;· .y fi • ' I •
-,.,J~t-1/J .. :~r.:;,.&rrA £'.y~:r.zd11
'

- ': ] ::IZ,,} !COl'~-= C)u:;: 1 ~ -'!...._ I ic.;. .. ~1.:11~

oC ~~ ~
,J,"r..._ .. I ...... ..._..: t l _,l'j/'ol
.:1) ... :.rd,•JI "D
.;.,;:f.J,.JJ. .t~f
I'.:Z /.,...:....
,: d.] .JijCI"'.4 (.o 1./fJ~C.:~
..• /cfJt

I ~.....,-;o .. J~r-...?tt;.J,_. .J)o-:u,.~..: J-V~-..:,vtr.o1 tv"' " ".i.1.::h

1'1.1 .:J
, :.Jd.:. ..)~ ·" •.:i.3 ..":.:xi:7...J ~/J':.U~
"""j;. ll.i'tJ..,.,.~ 4Jolt,l',..., t:" -...A:• ... -y_:-.1. _:,,~ ~
, :~ ~v~~.:J"'J<:..~ ... '-d. - ~~ . . .::. ''"~''I'~"'J:."'~ . . . ~Y,c~.a. ~~.;::.
"·?" ......~
rttn/ • r.r* 1.~ t~·"• I.:A k ft ., .~....
o . r ~J, ..-'...:: • ., ' 0 r:; ~~~·:=-: .,')-"' i~~ -J./ -7C'J?
... ..~ 7~ , , ., c.d.c7"(.Jro:AJ '-.t-JCI ,~
·t ~ pO ......oj~.Df ..Jv.
~~~~ ~toG: ,...: I ~ ~~/ ,.J .r~Jo ,,~;~,., ..[.; ,,.71 QI'Q "~ IJ" • .- t't;J J,,,."' '~f"''
6 , : ; , , ....
6 A.I.J

I """•''· ~ xJ, ..u . f/ 7 Otll ... t I.~~ ....'{ II • I\.. 11ft '1 r. 'J ')~, :1 ('<..' Ill. .~. _::.J-::~ l·naatJo -...· J'~ Jl,~._::cy
. J '·
JIFtc.!'1.tJ, 11..:/ I! .X,: '~
' .. b.;J~ Of"..,
u f~'l ' A.191C'P.,.,4 :$(-~~·:;.. 1,,,. ~ tJ / 4 1' '' f"l ,...,:,au. .:;." J,.o ••.ci !~f., .:r://"'
,t, .~o.J Ia r ..J.!.JO',w .,r~ ~/.,;atj..Jt. 1
(,, ,J " ·..A'frJI J"'' /Jt;.;. ("'I • j IJ, .., ~.1 - · ,.- I t'll~ , i# c.r. ·• • .: 7 J .:, (;en d.>· (. '"""'" ci:J.... r_....:t .3-- DOJI:.,Jte:_.,ttJ
'~· ""'· . )" t'il .. ~ •
l
7
f ·~ . .:u·.t ~ 14l'~•J ... ,UI:3 qf. ;, Z..,. 11 r. 1 !" , "" ...-,,.,,.!"~ ,,..~ ~ : ':.<1 I p..,:; ;;.J"rttJ I ..ar..:JtJ• ~c:..~...~ 'r'Ctr...b.l .IJc;,~ -:a~
~ rn, J.....l J ..j J/,~c·.. ·...,..."C:i-:.,/r"' ·1 ~ ...• & iJ
• '" 1 .~, 't" r.1..,.r... ,J~ 4~,.~"7 r,CJ>. .1.-n-, ,,~ 111 .,t, • 1 ... ,
-:,.., ,
7 • w . ,.. _.....,JI'!Of:7•:.o:
--'
...._ f 1-:·c ..1 ....:rJf -/1 h,
,,.:Jr. I ;.rc;o'f)r.J /:.:;4J~,r.~.,...,~:J:.'f, ..
4
•
.. I •I(
.~, ..,, •" ..b,.: ...-t , ),,It, ""'" ,. ~ l'f I ""'.: 1 . '
c;':,.':;u ..:iJ~ J,..,.,~.;, ~ J ... .,fC ... I c-.J!;""r.c;
,...,..,. r. ,· c . ......,.. 4 "'.,:....., . " :,,~ ~,, ....·~,.,.~::~ ~-, r..~ .. ~~~~·/1 ·~~- Cfi~:,./, ..._c. ,~Jot'•
I:.(Jf'C.b,.; r. .... r,.,r.. ... :;J,."J:r... -::lzc,
·'"·' ·,''p; ~ , .. ,~ ; ,.~h. ,,., ::/1.;,~'""""' ._7i..n.. .uc! 1 1
a 75 ~" ••otl ~tJr.:>d7<91:xir-.o
't.'""( Jr;.,.l 'I J..,
r./Ct17
. <:) .:.:r.c. _ -7>.~, 2- 1;c.r.::.;; d .J· .,, "'u:~ ,~.. 1p~:t~ v.r,C.dl.~<"
it-'c.':oP-.c.: . .,. ..:. ,,,,"" ,t.!_al''=-''~~r.o Ja I..:JJ._' r.JJJ lJ..! 111 ;...~ rJ fJrorr.! '/
;:A•t}r...u-o ' ' '' ~r: > '. -.. 7~ a. ,.-? r c.: L '
.:K71f...;.. f_. J "~ ~ ';...:.; , "'; i'I':.J ..._
I
••.-7. • "' ~ ""t-j. ... -~ :.· :t.. ..:4,.. /: ":' .
• v.~-: • .rdr..:~lr-'r. .lr...;.'.J-J. "3 'J ~.J
,,. j .-'7 t:.:J,•• ~;";Jh, .... ":.A.J.~I'l'J } "
ji.! /.;..J..: ·~ 1r. ._i;;cv:-, {,t.:Jwi:... ..,...j3•1
o-:1 ~ ..:J/,/ J J-,
r.,P.> ·~';n.J 'jrr: -1
./··~ ~ .'J ric:- (.n ·-·-'·
'f " .'- J..J- ~r... .u.l<' "" .. -#·,.o. :r ·.t'j'-
~" ..:.....~ '"t:.. .::·.a.. ., ·'·- <~·...,rJ,;o
A
• r-:., ,,,,..,.,. , r ., .1 •1 .. " ' .. , •• •
"I I ~ ,._, .J ~~- ...• ~ :'" ... ,;)- .. t' J ·
J I • ._-_, J"C -J. I J ; "' :./:i.J"··J~t~·

Naslovna s Lrana logors kog paruj k ·1 1 · Jcdan list iz llcgalnog logors~og parltJSkog hsta •l2·1i fas•, rukopts
umnobvanos - novogodilnJ·f ~!oJ· ' cru
g akonpo,s A't'skst
~. rud kom
H pts:>..,os Jostpa Prcsburgtra
, s c · au ra cronu
 .t_-.:. • J I I
pa~.. ~ ..'< ,,.. ... ,,
1 pe:,,,,,., ~, ·• .!•.•• • jl • I"' vt£

t Oy;!., ?/~· 7 •. a ·-:

z21ia~· .f1'/i ''~.t..l~a
,. JZ.tttlttrr lh-n;.~-,:. ,
~!«a 1/t-zb C.. -1 ';II
s 0 Xa-r;· 1~ • i=r.f:: ~ ~ ···..:·· ..
. , ~::r.ra-1 ~- .., . r.!: • '7
li ,_-!-;,.'if .-. ".:J.

j Poc•.t ,r, " :.r ~

l
~} 8-?· ,, ' j

Oglas povodom prosla1~ Pcsaha

Faksimil ~lanka oOdlazak drugova Jevreja. oz logorskog lis ta •Logorska

Hronika•. lzvodi iz ~lanka su obj avljeni u lekslu

Zarobljenicl sc vrnQju sa prlredbc - cne1

Dr Nilr.ola 1IVKOVIC

GRADA 0 PUACKI JEVREJSKE IMOVINE U SRBIJI I BANATU

ZA VR.EME DRUGOG SVETSKOG RATA

Up~dom ~ema<!kih trupa u .!.ugoslavlju aprila 1941, godine

nas!ao JC tragJ~an prcl'?m u istornp naroda Jugoslavije, a posebno
za JUgoslovcnsk~ JevreJ~· Od prv1h dana. okupacije izdatc su po.
se~e ~arc~be 1 pre~uz1mane mere prottv Jevreja, od obaveznog
pnJaVIJIVanJa, noknJa iutog znaka, izbacivanja iz svih slulbi
oduzi~anja celokupne imovine, izbacivanja .iz stanova, odvodcnj~
na pnnudne radovc, bcz ubzira na starost i bolest, sve do deporta·
cijc, mu~enja i ubijanja po logorima i zatvorima.
U sklopu ncma~kog okupacionog aparata na podru~ju Srbije
i Banata za jevrejska pitanja bili su zaduleni: rukovodilac ope-
rativne grupe policije i sluzbc bezbcdnosti za Jugoslaviju, SS pu-
kovnik dr Vilhclm Fuks i !ef gcstapoa u Bcogrndu major Hans
Helm. Postojao je i poscban refcrnt za jevrejska pitanja, kojim
jc rukovodio SS pukovnik Fric Stroke, a bila je fonnirana i po.
sebna policija za Jcvrcje u okviru uprave grada Beograda. Njome
je rukovodio Oto Vincct, nckada~nji slu!benik firme Filips.'
Na osnovu podataka kojc su dobili od Folksdojccra nemack~
okupacionc vlasti su 16. aprila 1941. godine naredile da se SVI
Jevreji na teritoriji Bcograda prijave ncposred!lo pre toga .ne-
ma<!koj policiji za Jevrcje najdalj~ do .!9· ap~la .1941. godme.
Za prva tri dana od 12.000 Jevre)a kOJI su f1veh. u Bco~du
pnijavilo se njih 8.500, a do 12. jlma ukupn~ 9.14?. he!!· ~stall su
pobcgli iii se ncgde privremcno sklonili. Svu~ pnjavl~emm p_ode-
ljene su fute trake bez kojih se poslc tog~ rusu sm~h kretatl n~
javnim mcstima Za sve prijavljcne JevreJC otvoreru su kartont,
a svima je na ~deno da sc sutradan prijave policiji za Jc\'reje
koja ih je odmah \lpuc!ivala na prinudni rad.. ~ .P~etka maJa
1941. godine .kada su bile uvedcne stalne radn~ Jedl!llcedl ko~!lnd~
odredeni su ;I reoni rada. U potetku su fla pnn~d!l' ra upu IVaDI
svi Jevreji -mu~karci, bez obzira na starost I f1utku sposobnost,
• Dr Venei!Slav Glllic!. Teror I zloonl nxisti~ke Ncm:ltkc u Srbiji
1941-1944 ,oRad•, 1968, str. 81. ·
278 N. Zivkavi~
a od p~etka rnaja pozivani su sarno mu~k:m:i od 14 do 60 I !cne
od 16 do 40 godina.1
Progoni Jevreja bili su u punom jcku kad su u listu uredaba
vojnog zapovednika za Srbiju objavljcne prvc naredbc o Jevrejima.
Time je ustvari samo sankcionisan dotada~nji postupak prema
Jevrejima, s tim !to je jo§ dodato da im se ogranil!ava broj tc!e-
fonskih poziva, a ubrzo i sasvim zabranjuje upotreba telefona,
i oduzimaju im se telefonski aparati, zatim poseta bioskopa i
drugih javnih ustanova, pa tak i rnedusobne posete. Svi .Jevreji
su bill obavezni da prijave celokupnu imovinu, a po prcduzeeima
i trgovinskim radnjama c'!iji su vlasnici bili Jcvreji postavljeni
su komesari iz redova Folksdojc'!era.•
Krajem avgusta 1941. nemac'!ke okupacione vlasti u Bcogradu
poc'!ele su sa hap§enjem Jevreja mu~karaca. Vetina njih je hila
smeltena u logor kod autokomande, a bilo ih je I na Banjici.
No, s obzirom da je kapacitet logora bio mali, hap~cnje je vr~cno
postepeno. Kad je zameno sa mu§karcima iznad 14 god.ina 8. de-
cembra 1941. godine policija za Jevreje pozvala je fcne I decu
da sa sobom ponesu najpotrebnije stvari I hranu za nekoliko dana,
a stanove zakljutaju i kljuc'!eve predaju policiji. Po§to je bio veliki
broj zatvorenika, polkija je sve Jevreje smcstila u novoformiraoi
logor na Sajmi~tu. Ista sudbina zadcsila jc i Jevreje iz drugih
krajeva Srbije. U logor na Crvenom krstu u Ni~u hili su smcSteni
Jevreji iz Nga i drugih rnesta juzne Srbije a u logor u Sapcu
!evrejl iz Sapca i emigrant! iz zemalja srcdnjc Evrope. . Jcvrcji
IZ Zaj~ra. Negotina, Pofarevca i drugih rncsta smc~tcni su u
logor na Banjici, dok su Jevreji iz Krngujcvca pohap~cni i strclj:mi
oktobra 1941. godine. Hap~cnje fcna i dcce u unutra~njosti Srbijc
proteglo se i do proleta 1942, kada su ih prcko sabimih logora
sproveli u logor na Banjici.•
Na zahtev vodstva banatskog Kulturbimda vojni zapovednik
okupirane Srbije doneo je odluku da se 14. I IS. avgusta 1941.
u!'apse..svi Jevreji . mu~karci stariji od 14 godina, koji do tada
ntsu bib pohap~em. Posle kratkog zadrfavanja u . sabimim log()o
rima u. Zrenjaninu I Novom Bcceju, prebateni su u Iogore na
podrutJu Beograda. Uporedo sa njima hap~cne su l s\·e jevrejske
fene sa dccom iz Banata i preba~ene u Beograd u logor na
Banjici.• · ·
• Zloci~!. f:~~isti~.kih okup:~t~ra 1. nJihovih . pomng~Q proliv Jevrej:a
u JugoslavtJl, IzdanJe Saveza JevteJSillh op!tma Jugoslavijc, Bcogr.1d,
1952, str. 2.
. .
..• Arhiv Narodne banke. List uredba vojnog · mpovcdnik:i okupirane
SrblJC br. 7 od 31. maja 1941. 11od. . · . . . 0 3
• Jevrcjski istorijski muzcJ, Beogmd, K 24-1·2/S. ... _ .. _
· · · •. Sandor Ve(l!. Sistem nemil~ke okupacionc vl:~stl u B:~natu 1941-1944,
Zborruk dndtven•h nauka, Novt Sad, br. 35, str. 83, , •
N. 2.ivkovi~ 279
Uporedo ~a hap~en~cl!' jcvrcjskih porodica predstavnici ne-
m_~tke o~upa~aonc vla~t.• 1 Folks«;fojccri nisu ost:avili na miru ni
!IJt~ovu amova_nu.. Imov!na ~CVTCJa po kucama j rndnjama bila
JC •zlo1ena piJa~kt. Iz JCVTCJ~kih . kuc~ i rndnji ubrzo su ncstalc
svc dragocen?sh: Zgr~da doma JcvreJske veroispovcdnc opstinc
~ Bcog~du bala JC opljackana, a stanari i stvari 1zbacenc. U zgradu
JC u_sel~en !<ulturb~d. a Jcvrejima koji su se joi nalazili na slo-
!'odt balo JC za?ranJc~o nc samo da dolaze u zgradu. ncgo c:ak
1 da prolaze uhcom tsprcd zgradc.
~a bi se plja~ka odvijala ~to organizovanije i bila ~to di-
kasnaJa, ncm_ackc oku~acione vla~ti su u okviru Urcd:a Gencr:alnog
opu!lom~~n•ka za P.~vrcdu u Srbiji, koji jc osnovan ubrzo po
kapltulactJI Jugoslavtje (19. aprila 19~1.). c1je jc scdi~te n:~jpre
bilo u Zcmunu a zatim u Bcogradu, osnovalc poscbnu Komc·
sarsku uprn~u j~vrejskog kucnog i zcm l ji~nog poscda. Zad:atak
ovc Uprave JC b1o da uporcdo s:a hap~.:njcm jcvrcjsk1h porodica
zaplcni cclokupnu njihovu pokrclnu i ncpol..-retnu lmO\·inu. Prema
naredcnju iz Bcrlina ova imovina jc zaplcnjcn:1 od stranc Gcstapoa
i sta\ljcna na ra~polagan jc voinom zarO\·cdniku. a ovaJ JC istu
prc:dao srpskoj kvislin;koj vladi koja jc imala zadat~k da iZ\T~i
prodaju I da no\•ac dobijcn od prodajc prcda ncmackoj oruianoj
sili u vidu kontribucijc. No. s obzirom da jc vrcdnost imovinc
hila znatna, postojala su misljcnja da no,·ac od prodaic trcba
upotrcbiti za rckonstrukciju i obnavljanjc borskog rudnika u
~ije su proiZ\·odc Ncmci bili poscbno zaintt•rcso,·ani. Po,lo su
postojala razlicita mi~ljonja u poglcdu upotn•bc no\·ca dobijcnog
od prodaje jcvrejskc imovinc. ncmacki ,-oj ni zapo\'cdmk u Srb•Jni
jc prodaju tc imovinc prcnco u nadlcinost Nojhau1ent>\O:;! urt·do.,
odnosno Komcsarskc upra,•c za jc\'rejski kucni i zcmlj1~11i posed.
na fijcm tclu jc stajao Vladin savetnik Gurski, n~•mcnovan. od
strane Ministarstva privrcdc Rajha. Nadzor nad O\'l.m ~oslonma
'·odio je Dr Gcthard, ministarski savctnik od koga JC ~o) hauzcn
(ncmafki oponumoecnik 1.a privrcdu Srbi jc) zahtL'\::'0 da. ~to ~r~
izvrli prodaju. Pored nj ih na O\'Om poslu su b1h an~alo\·anl !
Sposijcr, Matit, Gajslcr, Vajs, Blakbrun. Plas, Buhanko - S\1
savctnici vojne okupacionc uprave.
' Prcma odluci Komcsarskc upra\'e. pr:t\'o n~. ku~vin~ ):'·rcj_ske
imovine imala su sva lica koja su vallla za pnJatclje Tr~c•ll. ra.l~k·
a prvenstvo su imali Ncmci i jugoslovcnsk• . gra~ant ncma'. c
narodnostl ~ f~l~sdo (teri. Oni, ne ksamdo bda ~ 'rz:' pli u~~~~n;~la~
3
stva nego 1 pnvalcgiJU da u sva o o a s\a I . ,
porodice moze da kupi u odrcdo_noj vrcdnlsti P1krc~~a~·il~ de~
pokretnu jevrej_sku .imo~inu. dok }cd za ~ t~k~ad~~3 1 to sarno
mogu da kupe Jstu amovtnu samo Jt! nom
staraoci porodica.
280 N. :livkovi~
0 tome koliko i kaleva je imovina prodavana saznajemo iz
dokumenata koji su nastali radom pomenutog Komesarijata i:!ija
je arhiva zajedno sa ostalim nemafkim arhivskim fondovima za.
plenjena od strane vojske SAD 1945. godine negde u Austriji i
zatim prebafcna u ValHngton gde je bila pohranjena u Nacio-
nalnom arhivu. Kada su pre nekoliko godina amel'ifke vlasti obja·
vile da se ti fondovi mogu proufavati 1 da jstorii:!ari zemalja
koje su zainteresovane mogu doo na studijski boravak u SAD,
prof. dr Jovan Marjanovi~ i dr Du~an Biber borawli su u SAD
godinu dana, izucavali dostupne fondove i po povratku u zemlju
predlo!ili da Institut za savremenu istoriju u Bcogradu pored
ostalih otkupj i mikrofilmove ovog fonda. Fond sadrti ukupno
89 mikrofilmskih tzraka, od kojih se na prodaju jevrejske imovine
odnosi njih 60. Svaka traka sadni 800-1100 snimaka, lito zna~
da ih ima ukupno oko 60.000. Kako Nacionalni arhiv u V~ingtonu
nije uradio vodii:! za ovaj fond u Institutu za savrcmenu istoriju
je pokrenuta a.kcija za oizradu vodifa za svu mikrofilmovanu gradu
nabavljenu iz inostranstva, pa i za ovaj fond. Posle dosta napora
vodii:! je zavrllen ali samo po grupama dokumenata, a ne za svaki
dokumenat posebno. Vodif pru!a podatke o tome cija i kakva
je imovina prodavana, dok se detalji o .t ome nalaze u samim
dokumentima. Ako se podrobnije istruuju dokumenta rno!e se
videti i to •na koji je nai:!in izvriena likvidacija konfiskovane
pokretne i ncpokretne jevrejske imovine. Oni takode govore 1 o
imenovanju administratora, a tu se nalaze i izvc~taji Uca koja
su bila zadu!ena za procenu imovine, inventar iii ~opisnik imovine
na prodaju, ugovor o prodaji 1 zvanicno odobrcnjc ugovora, ko-
na~ obrafuni i deponovanje prihoda od prodaje u korist racuna
Generalnog ~punomocenika za privredu Srbije.•
Mikrofilmovi od 1-18, lito znaci oko 18.000 snimaka sadrie
podatke o prodaji imovine jcvrejs.kih JXlrodica sa podrucja Srbije.
Tako se na traci 1 od 1-137. snimka nalaze podacl o prodaji
imovlne porodica Abinum, Adanja, Abravanel, Adut i dr., a na
snirocima 137-371 ~rodica Albahari, Albala, Alfandari, Alkalaj,
Ajzenberg, Aikuserovi~, Almosllno, Altarac, Amar, Anaf, Amoday,
Amesti, Aron, Ascher, Asseo, Auslander i dr.
. Na traci hr. 2 snimljena su dokumcnta u kojima se nalaze
podaci o imovini porodica Avramovi~. A21riel, Bachar, Bakrosch,
Bararon, Baruch, Bauer, Beck, Bejosif, Beli~. kao 1 o preduzetlma
•Avala film•, •Balkanc, o !tampariji »Beletrac, o Trgovinskoj
§tedionici, Beogradskoj tekstilnoj fabrici i dr. Dokumenta koja
sadne podatke o imovini porodica: Benarojo, Bencion, Benvcn·
tisti, Beraha, Binder, Blau, Bobic, Breder, Bril, Brule, Buli,
Bruder, Celebonovl~. Ciner, Danon, Davilio, Demajo, t>er<1, Dodi~.
• Nacionalni arhiv ValiniOn, miluokopija 75, R·l·l.
N. Zivkovic! 281
Ajsner, Eskenazi, Ergas, Farkic, Faro Fajgl Frank Fcldvari
Fla!ovi, Finci, Frajcr, Franko, Frost, Funnan,' Gabaj, ' Garti, c;e:
dalJa, Goldner, Gusmann, Gutmann, a zatim o finnama •Britcksc
..Centrale, trgoyina, •Cip~a•, •Dalmac, •Dalkan i kompanijac:
•Donauc, •Dans•, oDrerucac - · rudarska kompanija •Drinac
oDve rodec - · vlasngtvo Artura Vcbcra, •Eickt;opromctc:
•Emonac, aElkac, •Egzoktac, •fcmosc,. •Ferum AGe, •Fortuna•
i druge firme i prcduzcca snimljena su na trakama od 3 do 6,
na oko 3.800 snimaka.
Na trakama 6 i. 7 (oko 1.800 snimaka) snimljcna su doku-
menta iz kojib sc moie videti kako i m1 koji nafin je likvidirana
pokretna i nepokrctna imovina prcduzcca: aGiobusc, aHannoniac,
..Hartijac, •Hennes•, ciji jc vlasnik bio Jozcf Kabiljo, aHigijenac
j •.Mobiliac, •Jelen•, •lzborc, •lntcrieurc, •lpodtcks•, •Icrscjc,
alugokartac, aJugoma~inac, •Jugopapirc, •Jugomobilc, zatim
jevrcjskih !cnskih dru~tava, jcvrejske veroispovedne op~tine. kao
i porodica: Heier, Hajtlcr, Herzeg, Herzcl, Herzog, Hir;l, Hirtl,
Hofmann, Holcnder, Horvat, Horovic, Isak, lsakovi~. Bah, Ja·
kovljcvic, Janovic, Josifovic i dr.
Dokumenta istog karaktera i znaeaja snimljcna su na trakama
8, 9 i 10. U njima se mogu naci pOdaci o finnama: .•Kolar•,
•Ccmotchnikac, aKobaltc, aKonzumc, oKontaktc, •Kolortt• •. aKo-
losscumc, aKolonijalbank AG•. aKompas•, aKometa•, . •Knstal•,
aKufoc, •Le~tres•, aLena•, oLeda AD•, oLcdercr ~0•. zat•m za ugo-
stiteljske radnje: •Kod Bokicec, •Kod Sckc•, aKod ~ndclac, ·~od
Kaomonovica• aKod prolccac i dr., kao i z:a imovmu porod1c:a:
Kabiljo, Kajo~. Kaldcron, Kraulic, Kari~. Klajn, Kla~ber, Katalan.
Kan, Klopfer, Klinica, Kocn, Kahn, Konhno, Konforll, Kraus, Lang,
Krigcl, Lebl, Levi i dr. .
od 11 do 17 trake m imljcna su dokumenta . koJ:a sadlie
pod tke o .imovini. slcdccih firmi I porodica: o f~bnk:lma fcleza
•M~vac, aMajdanc, .?_ f.a~ridi ~'~~~ tJ3~3~j~rio~;::~k~p~al~~t~rlji
pole, o kamcnorczau.OJ 111 us njt ... M Ph • zatim
•MMankdilc, oM::k:b~~J: ~~• • [~;~~o~~icz~iha;~iz~:a· ud K_r:;
5 1
• or urc, • f b . . I . MoraVIJB• o pre uz~-..u
ljevu, •Mitropar_ketuc, o C:b na P:~~ru~~;fordc, zati~ 0 finnama
aMonterc, •OsVJt AD•. • nova ' ~tamJY.Iriji aPolctc,
aPariska filijalac, ~~~rovalctc, ~Pa_steurc,zao ravke radio apa·
0 fotografskim atciJCJtma, b ra_dioru~:~skim
rata kojih je bilo .u veccm ro~u, 0
::!atskim radnjama,
ravku muzitkih inst~
o stolarskim radnJ~!Da, o radnJ3: 35kfo{ ~dnjama. roalim tka~nl·
0
menata. o !tampanJ~maf ~ yg~: trgovinskim radnjama ltao ~to
cama fabrikama bo]a, a n a S ,tlost• •Tchnorad•, •Tesler•,
su: :stubc, aSuba•, .svetloc, •
•Tata AD•. •Tenotrgc, aTchnomo '
hll• aT~kstiliJ:Vor•, .Traversa•,
 282 N . 2ivkovi~
•Trifolinn•. •Union•, »Vinograd•, •Vitrina•, •Vera•, zatim o ~tam­
pariji •Sloboda•, o fabrici hartije •Umka• 1 o mnogim drugim.
Tu su I podaci o porodicama: Litmann, Lofler. Loran. Mar, Maler,
Mandi~. Mandil, Mandilovit, Majer, Medina, Mazza, Melamed, Me-
nahem, Mesulan, Me\'orah, Mili~. Mileti~,' Monti, Munk, Mahun,
Manka, Mahmann, Nisim, Ozerovi~. Papo, Pardo, Perles, Pijade,
Polak, Politzer, Pinto, Rajalovi~. Reko, Rozenberg, Rozner, Ruben,
Rotta. Rubenovi~. Sabitaj, Saks, Sarfati, Sarvas, Sason, Salam,
Ser, Slans, Svarc, Simon, Singer, Solomon, Steiner, Tajtacakovi~,
Testa, Todolan. Ultmann. Uzicl, Varon, Vermes, Vimer, Vaser~tajn,
Vais, Vig, Vol£, Zak i dr.
Na trakama od 18 do 39 snimljcna su dokumenta u kojima
se nalaze podaci o imovini raznih finni, trgovinskih radnji, za-
natskih i uslu7.nih radionica, o poku~anstvu i zeml ji~noj imovini
ramih jcvrejskih porodica sa podru~ja Banata. Dokumenta su
sredena po azbu~nom redu naziva finni i imena vlasnika. Prema
podacima kojima raspolafemo, sredivanjc matcri.iala odnosno
popisnika izvr!eno je pre licitacije, pa je tek onda vrlena prodaia,
a dokumenta su sredivana onako kako je tckao proces prodaie.
Dakle•. prili~om prodaie nije se vodilo ral!una o vrsti materijala,
nego 1e to 1~lo po azbu~nom redu naziva. Tako se na trakama
od 18 do 39 na oko 20.000 snimaka nalaze arhivslca <lokumenta
u kojima se mogu na~i ·podacl o zemljiSnim posedima i dru~m
nekret~inama aji su vlasnici bile porodice: Klein, Bizonj, Balag,
Berkov1~. Altarac, Balla, Balog, Bek, Baruh, Balitn, Baier, Atlas,
Bak, Adler, Abraham, Hajzler, Haker, Kam, Cincr, David, Dcsider,
De!f~bic, Deak, Barkau, Farafo, Farago, Faier, Feiner, FgJ, Berge!.
FaJ~mann, Keher, Fri~. Geduldif!, Galambo§, Fggrund, Brajcr,
Bro1er, Braun, Blam, Blumberg, Blau, Rajter, Langraf, Berg, Ber-
ger, BerJ!ental, Braumer, Bora!, Berkovi~. Brukner. Broder Bru-
mer, .Buhler, Eck~t_aj~. Ajbcn~uc, Engel, Aj~lcr, Enf!lman, Epstein,
Erod1, Erosch, FlciSSI)!, Freund, Frey, Friedmann, Frisch, Farago,
Fod~r. Frankl, Freaund, ~reund, Fuchs, Geduldil!, Koldbcrg, Gero,
Gcrt1g, Getmnn, Goldstem, Gomori, Gombosch, Gotfrig. Gross,
Grun, Grundfeld, Gruner, Guttmann, Haas, Hacker. Haiduschka,
H~lasz, Hamburger, Hartman, Hegedus, Heier, Hercl, Herzog,
H1rschl, ~ubert, Horvath. Kalay, Kalman, Kan, Kardosch, Kauf-
man, Klem, Kohn, Kolb, Kohlin, Kova~. Kraus, Kurlander, Lanen-
ter, Lang, Langer, Laszlo. Lauter, Latcko, Landhard Liptay Lobi
Lower, Lowy, Maskil, Mendel, Mencer Molnar ~iodsch 'Moler'
Mor, ~iille.r: Naftali, Ncu, Neumann, Offner, O~h. Paimai. Pa pro:
Pervant, P1hsch, Planla, Pop!, Pollak, Porter, Poti, Reis, Reiter,
Roz~nbe:g. ~oth, Rus.so, Snbo, Solomon, Salvator, Sarvasch. Sckcly,
K~zmsk1, Smger, Simon, Scnncnfeld, Szugi, Spitzer, Salomon,
Sp1vak, Sago, Schonberger, Schugar, Schwarz, Stein, Steiner, Stem,
~ . 2Ivlo.o~ic 283
Tauber, Tausig, Taummer. Trnjcr T~rlln T1hor T ·mm T b
Ungnr . ' Ulmann •. U zc 1ac.. '"
.. a~c h . ,·. b · · · "
\~ cr. w~lnhl·r~~r. \\~"~. \\ein·
cr, rau .
~tcm, Wessel, Wmtcr•. Wolf. \yolfingcr. Wulk~nfdd \\ot 1Lki, Zad•Jr
1 dr. Tu ~c nalaze ~ poJacJ o f1ramam;' i or~~n,lJCIJJma bo
~to su: •Div~ta.• - trgovin,J..a radn,a. fahnb ma'm,k dt kotlo\J
i tennotehni~k ih aparata u ~~.:k..:r~ku ( IJi j~ , J."n•k hu1 !:! 1311 n
~au!, •Banal• .- . fabnka ~1rc..:ta, dckl nc,,r,k.1 rJ,Jn 1.l .J.. : oni.lkt.
f1nna •Frankl ~ smov1•, apot.:l,;o •Gotlcn..:.J • . St,•du.n;<a u \ 'd 1kom
Be~kereku, 1:at1~1 apl!tc:ka •KoJ krunc •. ·lknJ.:', \r;, _ Pan.:'"''
Zllllffi podac~ 0 jC\'TCj,ki.m Cr k\l'Oim op.;1JOJII1,1 ll ( oJkl, fi"(~.:rd,,u
Pan~evu, Vrscu, Srp~koJ Crnp, Ban:11>ku:n lo. ~tr·:,cl· .r,J~,a . lo.r, 1·.1ru
Mokrinu, No\'Oi Kanjii.1 , B.:lu1 Crk\1, <; , ;->,k.,m ltd'Jc ;u , dr
0 jcvrejskim !\koJama, 0 , ]Uf!Oklllllc'l"(ll \(;., ,, ,[~,:'10ll"' ll \[).:
o Pan~cva~koi td.slilnoj 111Ju,tnp, '' l~:·:n1 .>JCtll ., "I<'J,,,..·cu
•Promctno DO•. o ~unt-k• >J mdu-tr· j, - ;,,.. 1:.1· '·' l• ~" ,,J..,"n
dru~tvu •St:mdard< i •l'niun h.lnJ,·J, . " J: ,J ,J-t. q. 1.1 .,,,.,JJu
vunc AG. o C.:ntr:dnom 'f'"d''" ~" '~"l" d . · .~I, . , (, ::<: :.' .,,, 1 :.:.
d ionici u Kanjizi , o ParnoJ pd.on1 u Sc·n11 , ..J r
U mah:nial ima ""miJ<'Illni n:o l ilnh~ : ·n :: .1!...••1'.• ,.J W-' ~
mogu sc naci pod~~~.:; n lak\ iJ.t-.:1 11 f'N >ktcuh: • n\,.·;" ' ~: ~ :-1...• n111 )\ ! -l_
jcvrejskih roroJ1..:a 'a po..ln1( 1o1 B c·· ·~ l .l,!., T" ·:J:.t 1
""' .1 :.·~
o je\TCj~kim crkn:n1m op:.IJn.ln•.• 11 lk""',t.i:J. \l.t :,.·•..i!•.• "
mcdunarodnu tr1!u' mu. rr,·..J,t:n '"'t' :111.1 ' ..: ~....:,.. ~. ·: ·
svile, 7.ali m o £1m11 ·'•rukr,· tnu't \0 ,, ,._.., .. ,,, . ,, ,, ... i
tckstilnc industrqc. firmi •·\nt,k,l'. 1""·,. ,,,. , " .:.1· ·.. ·,
o Prvoj mchani(koj f,1hrit'i protora , ,,~ ,. "· • ::n • '.
\';I.Onici mctala •~1un t .10 .\o , kacJ I / ..l llllo\.11 i"'•ll• h~ ,,t
j t ." • ·
Tastic, Bcnajors. lsakon~. Si.IJn.:r. i3 r;1Jn<l \1." • \l .,·.·1· \1 · .·'
Marie, Gutmann. Kahdt<l . \1 11...1\, /.1~' I"'' I ~ . .... '.'.' . . . . .
Konfino. Adania. Alkal.11 K.ti.1ln. ~o;,,h J-.,1,.., . "- '' ''. I ·' : . \ ':··; ·
Medina, Kajon, Vin.:r, \tu~cr, Gr;~hu I.e'<; \!),;, ,·I ll .o ,:, " ·' •
Blau, F:trkaoi, Alad j.:m. S.1hota1 . 131.11. Sr.1 11<T \ .~· •'· ·. " ·' ·, · ·
Danon Finci \lika. Aln1 P1nk:t-. ""' "' ... P ' i'" 1•''""-' l ·'
Roma~o. Rar'ac!. Simha. SpJc'l'l'. .\J.,.,.l,. "'"' ' 1'··~,,... "''·:.·.
Kale£ Ozmo, Palt><:, Braun. Ro>rllll lo.k· 111. 0.,:·\.1' "- ·•'···'. )., ' ·
Unga~. Tzracl. Kalaj, D;q , O~u\:1 D.uton l~ :n . k · ..' "'"~··:: .·;
Tajtacak, Herzo!!. Hub.:rt, P:uJu. L ob'. \k l •': 11 ·' ·."1 . :;: , •.
Andjelo, Gabaj, !Ia jon. Otm:r. u~l~ll . J"J ... . J....v .. - \ . • 1' . · t>.'
Malunajs, Kald..:ron. Amo..I:IJ . !IJ JI. .,,,,..: ., ' ·' ·'"- .' " ,:.· 1
Zunana, Dvora. Ol.L~ro\·iC. Goq.tn. Buks'-·· J\. r ur.a! .. , ~-~:·.~-~.. . . '·
Hcmos, Munk. Has. Rot. Rul, ~IO:IIl , Ell;!<'I' 1 """ ·-·· · · ·'
Vrcdno J.C nnnnnlL:OUll d..l nl.lll'f11.11l ',• )JI....... ~·"h_, ........ :/ . .·~·.··
,...... J I I' ·\ ' d l • 1 . 1~ ... ~·· · ,,,\
vinu Jevrcja iz Bc'Ograda n"u "" ~n o f''' · ·' '
* llnc.na porodiC:I urH~3n.l ':IU un.&l.V k•.d!~.\l ,u n.nl..:.~.l u l!~: '\;;:ll~,.·p:ant.J
284 N. 2.ivkovi~

~to je to slu~aj sa Jevrejskom ;movinom sa podru~ja Srbije l

Banata.
Ostale mikrofilmske trake od 54--60 obuhvataju dolrumenta
koja govore o 13rodaji i deponovanju novca, o obra~unu iz:ne~u
nadle!nog Komesarijata i Neuhauzenovog Ureda sa odgovara;u~1m
nema~kim bankama kod kojih je dcponovan novae dobijen od
prodaje, kao 1 o ostalim privrednim pitanjima sa podru~ja oku-
pirane Srbije ;i Banata.
Na kraju napomienjemo da je ovaj kratak preg~ed o arhiv·
skoj gradi koja govori o likvidaciji jevrejske pokretne 1 nepok~etne
imovine u Srbiji I Banatu raden na osnovu pomenutog vod1C!a l
uvida u raspolofiva arhivska dokumenta. Za dalja istraiivanja
bilo hi neophodno da se dctaljnije prou~i vodi~ -koji se ~va
u Institutu za savremenu istoriju u Beogradu, a onda i mikro-
filmska grada koja se ~uva u pomenutom lnstitutu i u Vojno
istorijskom lnstitutu.
Summary
In this work the author gives new data on the plunder of 1ewlsh
property by the Gennan occupiers iD Serbia and B:uutt at the very
beg1nning of the occupation. Many of the data given in Utls writing
wen: not published 50 far as Utey were lound In the documents which
the USA anny had sized iD Austria iD 1945 and whieh were only recenUy
made open to the public. A part of the materi.'\1 belongs to Ute archives
whieh the author himself visited iD Gennany (Koblcnz. Bonn and other
places).
pr_ Bukic! Pii!f11e bio. ~e le_kar·tat~enik ;:loglasnog logora na
B_an~tct, gde. su btlt. ko.nftmr~m•. :.l~s!avljani i odvedeni na pogub-
l}ert}t l?lrtOgl rodol}Ubl !a~ntlt t1tJI'II/t Opr~dc[jenja polev od tzv.
masona pa do clanova I smtpattzera KPJ 1 drugi/1 boraca NOB-<L.
Iako Jevrejin B. Pijade je sticajem okolnosti bio poite11en
masovnog un~tcnja Jevreja u Bgd-u 11 toku 1941. god. Rukovodio
je logorskom ambulantom na Banjici gde je i sam bio zatolcn
lelt!c!i bolesrrike - zatvorenike u skuctmim mogucnostima, kako t~
opisuje puk. prof. dr Solomon Adanja u svom prilogu.
Takvim svojim radom i patriotskim drt.tmjem svakako je i on
doprineo borbi protiv okupatora. Njegova pisma koja je potajno
iz logora slao lvum prijatelju D., iz kojilr donosimo izvodc, nije
samo dokument jed11e licne tragedije (slicne uostalom u 0110 vreme
milionima dr11gilt tragcdija} nego sadrf.i i podatke iz. iivota siste·
matskim sadiz.mom Ge.~tapovaca izr11ulenilt, u senci smrti bitiJucilt,
logora.fa.
Redakcija
Prof. dr Solomon ADANJA:

VZ PIS!I.IA IZ LOGORA NA BANJJCI

• Mcd~ one koji~a je rat na S\'irep natin ugasio fi\'Ot spada

1 po~nah bcogradskt l~kar Dr_ Bukil! Pijade. Osvreu~i se na d<>
gadaJ~ .od P.r~ 30 godm~• . mozemo samo iskrcno toliti ~to ovaj
vrcdryt .• ~~st1~ tovck, koJt JC duboko vcrovao u svoj ·poziv, prctp<>
staV)JaJUCI na1vno da tc se na ratun njcga spasiti, nijc stradao
u p~om nal~tu kada .1 svi o~t~li Jc':rcji Bcograda, vee ga je
zadcs1la sudbma od kOJC je naJVl~e 7-'lZlrao. Nairne, znao jc t esta
da ~c§l. umiruce uzrceicom: »Nije tc~ko umreti, tdko je polagano
umtratl•. I tatno to ga je sna~lo - umirao jc pola"ano, mucno.
Bio jc osudcn da fivi od jcdnog dana do drugog: ncljudskim
f.ivotom, svodiv~i svaki dan ncgativnc bil:msc svega !to se oko
njcga dc!ava - a ipak sc nadao, uzdao sc da ~c izvuci tivu glavu.
Umro jc kao lckar Banjitkog logora i delia S\'C strahote th·ota
zatvorcnika; pored sopstvcnc jadne sudbinc on je pro~ivljavao
i tude ncvoljc.
Na potctku svoga zatotcni!tva on je tak i zclco da umn:,
nijc sc pla!io smrti, jcr ju je u trcnucima otaja smatrao rdcnjem
za svoju bezizlaznu situaciju. Njcgove n:t i, napisanc 21. XII 1942.
godine u pismu upuccnom jcdnom prijatclju, najboljc ilustruju
njcgovo du!cvno stanje: • ••• da nc da Bog nikomc da jc u rnojoj
kozi - ni trenutnol Svi mislc na izlaz, na slobodu - jcdini ja
to ne mislim, vee samo da glavu izvutem. A :kada bi ti sve znao,
1 k:lda bi sve video I kada bi tcbi Crna dilcktiva, od kojc se
ne odstupa dosad, bila tako predoccna, onda bi se moglo razu·
meti, !ta znati biti na ovoj dubini na bclo~ hlcbu! Zato .s~
koprcam u poslcdnjc vrcmc. Ne ~ojim sc smrt!, g~cdao sa~ JOJ
u «a. Znaju na!i ovde !ta sam !Zdruo I !ta 1zdra va".'. N•.s:un
ni mlad, ncmam i inate mnog~ pred sobo~ ...•. Mcdut!m, ~~ko
su se dogadaji razvijali, kako su .·polak.o ~~ zatv~r.skih z1d!~a
dopirale vesti o polaganom gascnJU, ostp:ulJU av~hke n~macke
imperije•, kod njcga sc sve izrafajnijc javlja ,.~IJa ~ ~·.~oto.m.
tcleo je da do~cka kraj rata, da zagrli opel S\'OJc naJm•h!c, J.cr
nije smco sebi da prizna da ima malo nadc za.. ponomo vu:lcn;ne..:
Zavaravao se raznim vcstima, kako su Jevrejt deportovanl w
 288 S. Adanja
prinudan rad u Smolensk i tome slil!no. Svakim danom mu je
organizam bivao slilbiji, neotporniji, a svakim danom dub snaZniji
i zeljniji fivota. Svaka novost koja je krivudavim putevima -
preko prijatelja - dospevilla do njega napajala ga je novim fi·
votnim sokovima, svaki zalogaj hrane koji su ·IDU prijatelji slaU
krepio ga je u felji: dofiveti, sagledati, doCekati .•.
Pregrlt pisama nije mnogo, ali nekako se iz njih mogu re-
konstruisati crni dani banji~kog zato~enBtva, mogu se slofiti
u celinu razne ljudske sudbine, .koje su se ovdc festo i slufajno
b:uk!"Stale, a nikada nisu ni dovoljno ispitane, jer su im se tokovi
odjednom izgubili u op~tem krvoprolicu, koje jc bilo svakodncvni
dogadaj u toj kuci smrti.
Evo tuine niti Bukicevog fivota, koji se prekinuo u Banji~kom
logoru - on nije poginuo od metka, ni od bilo kakvog orufja,
vee od daleko ubojitije beznadcfnosti, bolesti, iscrpenosti i sa-
distil!kog ifivljavanja neprijatclja nad logora~ima. Putcm saznanja
ste~enih iz kazivanja njegovih prijatclja, preko njcgovih tufnih,
tragifnih pisama poku~avamo da rekonstruHemo, poveicmo tu nit.
Mladost mu je bila vedra, rodio se u Sapcu u imucnoj graclan-
skoj porodici, tu je zavr~io osnovnu ~kolu i gimnaziju. Po polo-
fenoj maturi uputio se u Bef, gde se upisao na mcdicinski fakultet.
Posle stefene diplome ostao je u Bc~u na specijalizaciji iz gine-
kologije 1 aku~erstva. Naorufun temcljnim znanjcm, reputacijom
uglcdne evropske medicinske ~kole, po povratku u Beograd otvorio
je ordinaciju i videni Beogradani su mu rado poklonili svoje pove-
renje i kao _1ekaru i ka~ fo~eku..Stc:Jtao jc vrlo brzo veli~ ugled
u ~tvu 1 mnogc pnJatciJe. B1o Je obrazovan, komumkativan
C!ovek, prijatne spolja~njosti, vedre naravi, i ubrzo se ukljufio
i u_javni iivot grada. Biran je za funkcioncra u Lckarskoj komori,
zatim u Srpskom lekarskom dru~tvu, postao jc predsednik Se-
fardske jevrejske op~tine u Bcogradu. Bio je odlil!an govomlk
sa izrazitim ?Secanjem za humor i nekim svojcvrsnim ~rmom:
Jo~ kao rclativno mlad fovek stekao je mcdu prijatcljima vcliku
popularnost, a istovrcmeno 1 uva.Zavanjc stru~nih krugova.
Bio j~. uyek spreman d.~ svakome pon,togne kao lekar, kao
~ovek. Vaz1o Jc za lckara k<?Jl dobro zaraclUJC, ali je svoju pomoe
pru!ao .~esto_ bcsplatno - 1 to u veoma dclikatnim situacijama.
K_ad.a b1 se n~~gova ro~aka yojka Demajo, videni aktivnista Komu-
rustl~k.e parttje, obratila DJel!lu da se hitno ukafe pomoc nekoj
radn:c1, d~ .se eve~tualno radm~a, n~sposobna da dovoljno zaraduje
za f1~ot Jlt ugro~na da ee JzgubJti posao, oslobodi neieljenog
matennstva, ~to ~e u. to vreme . b!lo ~trogo ·kainjivo, on je taj
opasan poduhvat 1zyrlio pod kraJnJe nskantnim uslovima na naj-
VJ~em strufnom mvou t pomagao bez ikakve materijalne na-
doknade. Poznato je da je u vBe mahova, na molbu partijskih
S. Adanja 289
ra~':"ika pritekao fabrifkim radnicam
prilikam~ nesebi~no zalaganje. a u pomae pokazujuti u tim
Godma 1941. sn~la ga je isto tak
k
d~ge !jude iz njegovog .kruga. Svak n~p~emnog, kao 1 mnoge
zaJedno sa .fenom i decom iskori . a 0 .JC 1rnao rnogucnosti d.a
se . .sk.l?ni u ltaliju iii u neku d~tl svoJe.l':lzg~an:ue. veu 1 da
neJasmh razloga ostao, verovao je ~ s zc~IJu, ~-h on JC iz dosta
u r~tu, u svoj renome odlil!nog struf ~oke ~DlJe s~cfene zasluge
docun beogradskim porodicarna da cenJa 3 • u svoJe veze sa v~
goreg. U eri naj.fe~ceg progon.; Jc . ga to Ipak Wtititi od naj-
~lnicu. u nekad~njcm Domu staravreJ.a, on. organizuje Jevrejsku
JC bolmca bila improvizovana Buk~~ 1 stb:;c.a ; Bcog~du. Mada
odcljcnja, bori sc za ·krevcte d rem se . n . a stvon pojedina
J~vrcje-strufnjake za odgov~raJuca ':.d!j~llt~tsk~ matcrjal•. okuplja
!JI~no za upravnika Jevrejske bolnice u :~~;;ad~s~~~ lf~r 1 dz:va·
Je zapravo po(!ela i moja saradnja sa .. . . . . go me
~~j· lekarskoj ~truci, niti istoj gcnel':lcWLmN~crr;;:* fc~pa.dkli
f m~e. post:~:vljcn sam kao lckar, hirurg-urolog na felo r~~~~
orrruranog H1runkog odcljcnja. Imali smo samo · ..
ali smo primali bolesnike i trudili se da im m~~~c~~n'fl~ke,
je to u datim okolnostima bilo moguce. Dr Bu~ Pijade jc u :g~
0
nav~ta apelovao na nas Jckare, da nc napu~tamo na~a mesta
poZivao ~e na lckarsku etiku, na ljudsku duinost i molio nas j '
da lstrajcmo. J~dnom _Pr.ilik?m je zatr:1tio od mcnc fasnu re~
d~ nccu !lapustltl . bolmcu Dl pod kojirn uslovima, vee da cu u
DJOJ ostah bez. obz.1ra na.ono ~to se dogada. Ponckad mi je ovakvo
DJCg?vo .drfanJe bilo neJ.aS~. On se rcvoltirno gledajuCi kako se
bo_lmca lZ dana u. dan .o~1pa. JCr su I ·bolcsnici, a i svaki tlan n~eg
c~nudnog kolcktiV3 f101h D3J>?re da spasu goli ii\·ot. Svirna nama
do je jasno kakva nas sudbma tcka, i niko nije feleo da di to
obecanje da ce da ostane!
Kada je izv~ena sabotafa u Fordovoj garafi, okupili su s'·e
Jevreje, odvojiv~i ih po profesijama, i zatim odbrojali 100 Jevrcja,
kojc su jo~ iste noei kao taoce strcljali. Nemacka komanda je
zahtevala da svl mi lckari budcrno prisutni u Jcvrcjskoj bolnici
!tada se bude saop~tila ta ubsna vest tlanovima porodica I kada
1m se budu predavale tiline stvari pobijcnih talaca, r:~di - kako
su Nemci izjavili - •prufanja pomoeic ojadcnim srodnicima.
Svima nama je !ada voc bilo jasno da niko od nas ncee prcliveti
okupaciju i da je n~e ungtenje samo pitanjc vremcna. Svi smo
poceli groznifavo da traiimo mogutnosti da bcfimo iz ovog pakla.
Ja sam uspeo jedne noei da sc prebacim u Vojvodinu, a Bukic
Pijade - kako sam kasnije ~uo - ostao je u Jcvrejskoj bolnici,
sve dok je ona postojala, odnosno dok nisu sve Jcvrcjc pobili
iii odveli. Tada je prcbafen u logor na Banjicu, gde jc predano
290 S. Adanja
i savesno nastavio da radi pod neobi~no te~kim uslovima, poku·
~avaju~i da olak!a sudbinu zatocenik~. Do te mere je_ verovao
u nepovredivost Jekarskog poziva, ~a J~ smatrao. mogu~~m da sc
do kraja rata zadrti na toj dulnostJ. Njegova. ~a!Ja sudbma mo~e
se nazreti samo iz pisama koja su sa~uvana 1 -IZJaVa malog broJa
pre!ivelih Prvo njegovo pismo iz Banji~kog logora datirano je
20. oktob~a 1942. godine, dakJe u vreme ·kada vge nema f.ivih
Jcvreja u Beogradu, a posledenje pismo napisano je 19. septembra
1943.· godine. Serija od 22 pisma tllZ!Io svedoci o usl_ovima _pod
kojima se polako gasio fivot <?Yog~ 1zuzetnog huma':l1st~. P!~ma
su odlazila i stizala preko spec1;almh kanala, preko ljud• kOJl su
imali pristup u Banji~ki logor.
Buki~ Pijade radi od jutra do .sutra n~ ~tcde~i sebe ~ po~e~
svoje profesionalne prcoptere~nostl, ncst~1ce lckova, lo~ih h1g1·
jenskih uslova, on mora da se nosi sa stalnim maltretiranjem od
strane Gestapovaca i ·njihovih doma~ih slugu.
Boiidar Kova~evi~. kojl je bio takode zato~enik !agora, ovako
ga opisuje iz tih dana:
»Beogradski lckar dr Buki~ Pijade .bio jc po~~tkom ~~vem~ra
1941. godine zatvorcn sa ~vest~ df?gova, ~kadcm1ka, knjd.evna~a.
profesora i drugih kulturnih i J3vnih radmka u logoru na Baojlcl
kao talac zbog ustanka protiv okupatora u Srbiji. Iako mnogo
zabrinut za svoju porodicu, koju je kasnije neprijatelj uni~tio,
Pijade je u tamnici bodrio svoje drugove i bio jcdan od naj-
hrabrijih i najvernijih talaca. Da bi podrlao raspolozcnje, on je
~ak i pisao pesme. koje ovde saop~tavamo, dodaju~i da su od
lica, u njima pomenutih Sini~a - prof. Sini~a Stankovi~. Klema -
inf.. Klementije Bukavac, predsednik infcnjcrske komore, Bofa -
Boiidar Kova~evit • • .•.
Dobrivoje Dim. Brankovi~ iz Beograda, pi~uti o Buki~u. ovako
opisuje njegovu aktivnOISt u logoru: . mila I draga pojava za nas zatvorcnikc. Za vrcmc svojih svakG-
»Lekarski poziv omogutio je dr Buki61 5lobodu kretanja
i slobodu delanja. U svom radu pokazao je tada svu uzvi~cnost.
Bio je na visini svoje dllZnosti• • • . i dalje • . . »lskori~~avao je
svoj polofaj da stavlja obolelima takve dijagnoze, da kod ne-
mackog logorskog lckara stvori uverenje, da bolesnike sa dijagno-
za.ma koje je on davao, treba otpustiti iz logora. Mnogi su tako
spascni iz 'kuce smrti' zahvaljujuci pok. Dr Buki61 •.•••
Jednom prilikom pronela se vest po logoru da dolazi jedna
~kola Gestapovaca u logor na »>bukuc. Dr ·Pijade je tada rapor-
tirao ncma~kom SS lekaru Dr Jungu da je kod nekih bolesnika
video simptome pegavog tifusa. Ncmci su se upla~ili i dolazak
~kale je odlofen.
Banji~ki Iogar je imao dve ambulante, jednu za mu~kan:e,
drugu za fene, i Buki~ je vodio nadzor i nad jcdnom i nad drugom.
S. Adanja 291
'
Medutim 1 u pitanju veoma te~kih bol "k
smrti pretu~enih, presudna TCC ·e uvek csn! a, testo do granice
nji~kog !agora, zloglasnom Vuj~ovi~u lnpad_ala up:avniku ba-
odlukc ko koliko mou da boravj U a~b jm~ je ~~ l!llaO pravo
nicim~ nije uop~te dopu~tao da borave uua~:')htJ~k'b:: zatvo:c-
na DJlhovo zdravstvcno stanje ·cr i red u a!'11 • . z obz1ra
fivota, u ambulanti je bilo nesioJ podno~ivije n~IJu:~kih uslova
da je bilo krevcta, slamarica j ~cbadi Hrana 'J·e omzd•ro1'!' nab_tlo
isla• za. s ve za t vorcm' ke...K.ad b'1 nedcljno
. · Jcdnom
. e u11m
ss• Jekar 1a
Dr' Jun
ob11az10 logor na BanJtCI, zavladao J·e strah J·er ,. b'l · g
su o.. · x 1 d'l 1· · • 1m
b h.;no s e 1 a stre JanJa. Lckova nije bilo scm aspir"na l'ko 1 asc1ma
kalctJ~a - 1. to ~ nt4ovoljnim kolicinama. Ponckad ;ug ~ti:li
lckoy_• u paketu_na, .~ om su se sakupljali I dclili prcko ban'i~ke
partlls.kc orgamz~CIJC posrcdstvom Buki~a Pijade. Tubcrkuiozni
bolesm~~ su lcceru s_amo kalcijumom. U ambulanti log~;~ra, zajcdno
sa dr PJJadcom, rad1la ~~~ lc~aT! dr Svcta 2ivkovic, dr 2.arko foga·
ra~. dr Branka Cvctkov1c, JCdma lena koja je radila kaG lckar
u lo?or:u, I ~r Svan:, a kao bolni~ari slikar MiloS Bajic, Ela PG-
tocmk 1 part1zanka Sava. ·
Boravak u ambulant! imao jc i to vcliko preimu~stvo Sto je
ana hila u kri!u zg~dc kojc glc~a u pravcu glavnog ulaza, tako
da su zatvoremcl kOJI su se zatckh u ambulanti, mogli za trcnutak
da yidc svojc bliske,. kada bi ~mi donosili pakcte. Dr Pijade jc
vod1o ra~una I o OVOJ okolnostl i uoci sredc - dana odrcdenog
od logorskc upravc za poscte - on bi dovodio •bolcsnice• u
ambulantu i one bl kroz prozor uglcdalc svojc najmilijc. Dr N;~da
Calic i Jclena Vasiljcvi~ u svojim sccanjima na Banji~ki losor
ovako opisuju Bukiea Pijade:
,. •.. onaka star I izmu~en, u bclom mantilu, koji mu je re-
dovno dostizao do cipela, sa beretkom na glavi, bio je ncobitno
dncvnih lckarsklh poseta zatvorenickim sobama, brizno jc prilazio
bolcsnicama, koje su se obracalc za pomoc, a uz to jc koristio
priliku dok su pojcdinc zatvorenice zagovarale kljutara na \'r.ltima,
da ispri~a po koju novu vest, da prufi rcci utchc i ohrabronja.
Uvek je sa falo~eu i tu!nim osmchom prilazio Jclcni Cctkovic,
kojoj je povredena ki~ma u policiji i koja sc zbog o\'oga mno~o
mucila, ali koju nikada nije mogao odvesti u ambulantu. jer J~
to Vujkovi~ i:~:ritito zabranio. Isto tako nije nikada mogao odvesll
ni Kristinu Kova~evi~. kofarsku radn!cu. starog ~eogradsk~~ pr<>:-
letcrskog borca, koja posle strahoVJtog mu~e~Ja. u S~JJalnoJ
policiji nijc rnogla nikako da se oporavi - jcr JC. 1 ona b.i!a stara
znanica' upravnika Vujkovi~a. Ali ~r Pij~dc mka~a. '.'IJC u~il~
u na~u sobu, a da ne pride njoj, da J.e zap1ta ka~o ~OJ JC, da JoJ
prufi aspirin iii nekoliko kapi valcriJane. Prolaz1o JC sobom o
 292 S. Adanja
jedne do druge, i ako je kojoj imao d~ isporuti vest! od kuce,
dobijene kanalom, pravio ~e kao da ~e pregleda, P.Ipao. puis,
merio tempcraturu, jer je kljutar budn1m okom . prat10 nJe_gov~
kretanje. Za svaku je imao utdnu ret, a .~e~to JC zn':'~ otms~t
da pomilujc koju omladinku uvek govor~c~: Sve ce ~1t1 do.br~ .
Nikada nec:!emo zaboraviti njegovo tufno 1 1zmu~eno lice, koJe JC
bilo ozareno radosnim osmehom, kada je jednog dana u~ao u na~u
sobu i tihim glasom rekao: 'Devojke, dobre vesti. n<!sim! Gestapo
jc zabranio dalje streljanje lena, sve cete ostatl f1vc! •·
Naravno ova se vest nlje obistinila, kao ·n i jcdna njegov~
kasnija nada: kada je sav sreean objavio da je ~u<? kako ce ~CJI?C~
partizane priznati kao zaracenu stra?u .. Sav u~h1ccn govono J~·
aDola.ti jedna grupa zarobljenih ranJcmh parllzana, Dr lung Je
naredio da se dve sobe okre~c. da se u njih unes~ kreveta sa ~~a:
maricama 1 da se ranjenicl lc~ec. Naravno, ~VI su na ~anJICI
p~eli da skupljaju hranu iz 'Paketa, lekove, c•garete, ru~IJe, za-
vojnl materijal za zarobljcne partizane. Zcne 'SU ccpale SVOJC bluzc
da bl ne~to moglc da daju ranjcnim drugovima, i . zaista j~ J>O:
stupak prema njima bio ne~to bl~ .ncgo prema ostahma. ~:;trllzam
su se polako oporavljali - da b1 ih Ncmcl odmah po DJihovom
oparavku sve izvell na streljanje.
· Dr Nada Calle i Jelcna Vasiljevic scc:!aju se sa najvecim pije-
tetom Bukiea Pijadca i svcga ~to je ~inio za njih. Cesto jc dclovao
veoma sabran, smiren, a ~ta se skrivalo u njcgovoj du~i to poka·
zuju pisma, koja jc upucivao svome prijatclju £>., prcma komc
je gajio oscc:!anje duboke zahvalnosti i smatrao da pred njim
moze da bude iskren i ne mora se savladivati. U jednom od pisa·
ma, upucenom svome prijatelju 20. X 1942. godinc, ogor~eno pge
o dvolitnom ddanju gestapovskog lekara Dr Junga, koji je posle
jednog pok~aja intcrvencije u korist Bukica na kompctentnom
mC"Stu izjavio da ga ne zna i da ga se ne mole sctiti iz logora:
» ••• ne poznaje me, to je njihov manir, i lma zna~aja naro-
tito radi toga ~to me i suvge dobro zna, ~to sve ovde vodim, ~to
sam jedini lckar u logoru sa nekom vrstom centralne bolnice za
sve logore i apsane i ~to on ~esto paradira organizacijom koju
sam ja sproveo, ~to sve inspckclje vrli u mom prisustvu, ~to
uvek nagla~ava, da je spokojan jer sam ja ovde .•.c Bukic u svom
po~tenju prosto ne moie da shvati da to nisu !judi i rasuduje kao
ispravan ~ovck, pa se zgrrlava -nam amoralnim ponuanjem jed-
nag SS-ovca, koji svaki 'PUt govori druk~ije. Koliko je naivan vidi
se iz ovih redova upucenih prijatelju £>.: • •••I da se ipak na neki
na~in nagovesti da bi D. (to je neki zajednicki prijatclj od koga
Bukic ocekuje spasonosnu intcrvenciju) trebao reci da bi moje
pogubljenje - kako se to samo lako .izgovara - ipak izazvalo
S. Adanja 293
n~ku reakciju, koja ne ide ni Nemcima bd u prilog, - iii tomu
sh~no .•.•
.. Po~tkom januara 1943. godine on tulno pi~e: » ... Skoro retko
kOJI dan prodc ~z grozote. Prekjuce opet preko 20. Srce ti se
ccpa I vee ncstaJe d~ha. I na koji nacin, cinicki, mimo ...• iii
• •.. ovde se bez~alo IZ dana u dan nastavlja pakao. Juce opet gro-
zan dan. I devojke sad. Sta da ti opisujem. Tu smo na gomili
pa samo. zahvataju PO, .stotine_. Kao na kl~nici. Zar se to nigde, ni
na stram, ne zna? •U 1stom p1smu malo ntie dopisuje sav zabrinut
•uni~ti pismo, uni~ti pismoc - dva pula!
. Maja mcseca 1943. obuzima ga opel stra~na sumnja da mu
porodica nijc po~tedcna onog najgoreg, iako stalno uvcrava samog
sebc da je k~erka dobro u Splitu a :lena i sin na radu u Smolcnsku.
Evo ~Ia pi~c: » ••.moje raspolozcnje je nesavladivo. Razdire me
i ubija bol za svojima. Pusti me da zavrHtim. Po cele noci ne
trencm, deca mi I lena pred ocima, sve b!ize, sve namctljivije. Sta
1i je ''cliki Bo~e sa njima? Jesu li livi, kakovo II je tek njihova
mu~cni~tvo? I nikako ni traga ni glasa ...•
S\·aka vest sa fronta, svaki nema~ki poraz uliva mu novu nadu:
• • . .ali - eto 1 ju~cra~njc tvoje sjajne vesti, I drug! nagove~taji,
pa sc probudila nada, da se dotivi jednom kraj najotrovnijoj aida·
ji. Pa lclja: da vidim svoje. Pa ne marim ncka se umire. Eto ~.:~~to
se koprcam, ako se mole da se spasem .• ,c, a u narednom ptsmu
ovako: »... poslcdnjih dana je bilo malo mimije ovdc - do prve
prilikc! Ali jc strahovito sumomo i poti~tcno. Poncka saba -
jcza me hvata kad udcm, jer su nestali oni koji su sve vrcmc sa
mnom. Divnl Ijudi! I preko 60 devojaka (dcce) i lena. u dva .d:m3:
Cvet na~. divne mladosti. (Uni~ti pismo). To se ne da shvalth, m
u svojoj du~i srediti•.
Pismo napisano 18. &YJ!Usla 1943. godine zvu~i -lcao Y!lPa.i. ~
njcmu nabraja svoje prijateljc, P<?znan.ike koji .su d~n "!mJe lt~a­
dirani: » •• .pa sve majke, deca JCVreJskal Vnska JC b1la . dc.ctJ3,
da tl srce razdire - valjda oko 40. Zaist.a se dah zau~t;vlJa ~ co-
vek se pita: dokle ce .ovo strahovi!o ~l~nJe i mrcvarenJe. l.s'e t~
uz meze, vino 1 uz JCdan paklcm cmJzam, da se krv lcd1 u !1
lama ••.« b
Cclo vreme Bukic pi~ svome prijatelju D. d!' rnu je pr~i':
potpuno poremecena da ima bolove I da se pla~J jcr nema g
varajuce lckove. Sko'ro u svim svojim pismima ~rafi src~tvo ~
ti~cnje jer se nada da ce mu se zdravstveno st:~nJe posle w;•ma~Ja
odredenlh lckova malo popraviti. Mora da se mnog~ mucJO ~.~ 7
1 1
oskudne i jednolicne. ish~ane l.~rpe'? jake bol~j~· -k{1 ~~f:,~k~te,
sve !eUI. I pored toga p1~e ·pnj:Jtelju ~~ ~e ~a Je u. es tere-
da ~e dobivene koli~ine bolje rasporedst1, JCr ne uh da ga op
294 S. Adanja
~uje dolaienjem u logor i izlale izvesnom maltretiranju, koje je
neizhclno prilikom predaje paketa.
Koliko je pored svih svoj ih nedaca u su~ti ni nesvestan situacije
u kojoj se nalazi, pokazuje njegovo uzhudenje, kada je proeitao
da se zajedno sa ostalom jcvrejskom imovinom prodaje i njegova
porodicna ku~a. U poslednjem pismu od 19•.IX 1943. godine on
pBe: • . •. Moie~ misliti kakav je to ~ok hio za mene kada proeitah
na prvom mcstu da se prodaje moja ku~a ... pored groznih a taka
od kojih mi v~ grhafa ·puca, jo! i to svojim ofima proeitati: da
se tvoj dom prodaje, koji je znojcm po~tcno stc~cn, i gde svaka
cigla nosi .pefat moje sirote fene; u komc smo gledali rezultat i
na~eg rada i n~u smirenost u starosti, podizali svoju decu itd. -
to se ne da izre~i. Taj je dan hio jedan od najgroznijih 7.a
mene ...c Buki~ u su~tinl sigurno ne fali za samom ku~om kao
imovinom, nego kuca u njegovoj namucenoj psihi predstavlja sim-
hol mogu~nosti okupljanja porodice I on sa uiasom gleda kako ta
poslednja spona sa starim iivotom izmice. Otuda valjda i taj
stra!an revolt - ba~ zbog ku~e.
Posle ovoga pisma, vi~e ne dolazi ni jcdno njcgovom prijatclju
D. Jz zahelebka Dr. 2arka Fogara!a, lckara .iz Panccva, saznajcmo
poiedinosti o poslcdnjim trcnucima Dr Bukica Pijadca:
· " • • . ako se ne varam jcdne ncdeljc 19. septcmbra 1943. godinc,
Jtalija je hila ve~ bpitulirala, stari Pijadc me povco izmcdu 10 i
11 sati u sohu i rekao mi da se ne oseca dobro. U tome jc dosao
jedan narednik Nediceve ddavne strae da mu Dr Pijade previjc
nogu- mislim i da donese i odnese ncke vesti napolje. Dr Pijade
me je zamolio da previjem toga narednika, jer njemu nijc dohro.
Previv~i narednika, iwao sam napoljc, ostaviv!i ga tako da hudc
nasamo sa starim doktorom I da izmcnjaju saopStenja. Mcdutim
kada sam se vratio, doktor je leiao modar sa pcnom na ustima:
Stao .sam kao gromom poraien, hrzo sam pozvao Dr 2ivkovica
da m1 pomognc. Dr 2ivkovi~ i Dr Delineo skoei!e sa sedgta i zacas
smo hili u bolesnikovoj sobi. Ali on jc vee bio mrtav •• .•
. Umro j~ ~e sacekav~i dan oslobojcnja - mofda I bolje, jcr
mkoga. ne h1 VI~~ na!ao od ~Ianava svoje porodice. Niko nije imao
snage 1 hrabrosti da mu pn1.na da su mu iena I sin utovareni u
kola - du~egupku zajedno sa ostalim heogradskim Jevrejima i
da su ugu~eni, otrovani. On ie do poslednjcg trenutka verovao iii
se zavaravao da su na prinuanom radu u Smolcnsku, takode nije
saznao nl za sudbinu svoje k&ri Lucije o kojoj su kruiile razne
vesti kao, na primer, da je hila u Splitu. Bukic je navodno primio
~ lo,goru u dva maha ']>isma od svoje k&rke, koja su preko 6peci-
Jalruh kanala dospevala u Beograd. Ustvari njegova kCi Lucija
hila se sklonila u Kurlumliju, gde je neko vreme ~ivela u kuCi
tamo~njcg predsednika op!tine, ali se odselila l nastanila privatno
S. Adanja 295
u jednoj sobi. Jo! ka? ~!ada devojka hila je uklju~ena u radnifki
pokret. Kao studcntkmJa u Frankfurtu, gde je kod pro£csora Gros-
mana studiral~ po~iti~ku ekonomiju, ona se upoznala sa Vcselinom
Mas.l.do~: kOJI Je_nn.ao veom~ vc_likog uticaja na nju. On jc mladu
LUCIJU P1Jade uklJUCIO u radmck1 pokret i po povratku u Beograd
o!'a ~e. odma~ p_ove~la sa .pokretom i radila u njemu kao akti-
vrstkmJa. Ob!la~tla Je fab!'lke, raz.gov~rala sa radnicama, !to je
u to vreme b10 JCdan od v1dova agrtaCIJC mcdu njima. U to vreme
saradivala je sa Zagorkom Pavlovil! i sa drugim aktivistkinjama
Beograda. Kao clan aktiva studcnata ufcstvovala je na sastancima
l izvrlavala zadatke. Kasnije se udala i hila je preokupirana svojim
neuspelim brakom, koji je napustila naru~nog zdravlja. Po izbija· .
nju rata nije smela da ostane u Beogradu I zato je oti~la u Kur·
~umliju. Prcma nekim vestima tralili su jcdnog partizana, koga
je ona skrila, i tako joj je policija u§la u trag. Partizan je uspeo
da lskoei kroz prozor u trenutku hap~enja, !to je poku!ala i ona
da uradi, ali su je uhvatili i odveli u zatvor. Ne zna se ime toga
foveka koji je pobe~ao, i pretpostavlja se da je u ratu poginuo.
Nju su izveli na streljan.ie - ne zna se ta~an datum. Prema .iednoj
prici koja ie krufila u Prokuplju, kada su je izvodili na streljanje,
driala se dostojanstvcno, ali je molila da joj nc pucaju u glaw,
jcr ~eli da je otac pozna, .k ad je jcdnog dana pronadc. - Bu~i~ to
sr~om nikada nijc saznao. Bio .ie \'cl! tada zdr:avstveno um~tc~.
tdkim radom iscrpljcn, pothranJen. Do poslednJcg daha radro )e
prcdano. nc izdajuci nl u najgorim trcnucima svoj humani p,oz!''·
Sve do kraja nije htco da prizna da nema nadc,_lako Jc do~tvlJa·
vao tc!ke krize o kojima svcdo~e njcgova 22 ptsl'l'!a• tako JC na
momcnte jasno sa~lcdavao da ncmafki o~upator I DJCfOVe domace
sluge sistematski tine sve da masovno um§te utvoremke- pr:osto
da niko ne prcfivi, da ne ostave svedo~a _ovoga. uiasa. U.vek Je.k
svakol!a imao )cpu ref, rcc utche. Opttmtzarn JC kod f!JC~a u~e
pobcdivao. Svcstan koliko !IU njcgove !anse male, on J': ts!~J 30
do kraja verujuci u boljc dane, prifeljkujuci slohodu, vu!cnJ\sa
svojim najmilijima, radio je mchani~ki, ·bez snage, bez z~~v 13 •
nekako jc trajao u tom op~tem bezumnom paklu masovnt stre-
ljanja i uni~tcnja. Ne znamo da li je ostavio ncku ~.smtnka~~
ruku .• • moida onom narcdniku? ·. · ali ceo n1Cll?.v. 1.vo • . dna
~ivot svih onih kojl su ga zavr~ill u logoru na BanJt~!· 1este 1~ da
poruka. nada u bolje Clane, kojc on, na ialost, mJe mog
dofivi.
296 S. Adanja
IZVODI IZ PISAMA BUKICA PIJADE*
18/I-1942
poncdcljak
Drngi rnoj D.
Vest! sam muim protltao, i dao bi Bog da je da!jc owko. Sve na!c
nade su onamo, odaltle ima da nam dode sp:~senje. Sarno otuda, sve drugo
je iluzija, ukoliko nije gadost. Ono !to si mi javio o saop!tenju D. Tvojoj
sestri utcha je. Ali, drag! D. onl govore o~avaju ptieaju I - d.:laju kako
oc!e. To mi ovde svaki dan vidimo. Najmcrodavnijl smek-tl kafc: Dobro stoje
Va!e stvari, ia ~etc lcu~l (recimo: nckome), a sutra d3ll nema ga. lpak
n~ d:~. budem skc:ptik I vc:6ti pc:simist, all driim da sc to mor.1 sa vikg
mesta nekako legalizovati. ObcCanja njihow nc znatc: ba! nUta. Od Acov.
preko Jov. o6:kujem nclto, odatle pre nego nclto sigumo mote da sc stvori.
Vidi!, pored sve t. zv. garancije dr Junga, on nije htc:o moju molbu, koju je
Fridrih li~no uzco i za nju sc zauzco da ·prlmi. Yell, dovoljno je Ito ka!cm,
nema Ita da sc pla!i on nam Ina~ treba, ltd.
Utornk 20/X 1942
Dragi moj D.
Mnogo jc zna~ilo tvoje ju~ro!njc pismo. Narotlto radi objll!njcnja
kojc sl imao na vest sa dr Jungom. Ne po7.najc me. A to je njihov manir,
i ima znaQja narotilo radi toga, Ito me I suvi!e dobro ma, Ito sve ovde
vodim, Ito sam jcdinl lckar u logoru sa nekom vrstom ccntnln~: bolnice za
sve logore i apsane I !to on ~to paradira organizacijom koju sam ja
sprovc:o, Ito sve inspekcijc vrll u mom prisustvu, Ito uvek naglab\o:a, da je
spokojan jcr sam ja ovde, uvck ml izjavljuje svoje poverenje, doz•-o!lu
mcni, jedinom u logoru, da primam pakete, dozvolio pu!cnje, slobodu
kretanja l ulaz u svc sobc I 4/najdclikatnije, dodir sa svima I l.d. i 2d. I Ito
najzad tvrdi uvek: da sc menl nc<!e nllta deslti, da ml je glava si£Uma.
Nikoga bolje ne poznaje od mcne I nlskim nije ovdc toliko u dodirul Pa
ipak me nc pomaje. Objll!njenja nc treba......... .
................ , ·..
Jevrejim:1 Ide zlo, sve Ito nadu I dovedu-ode u ncdodio. Ncki d:ln
FlaHer Beno sa porodicom, kojl jc godinu dana bio slobodan. Do\'edcn sa
!cnom 1-svrleno. Sta da tl kafcm, ni u palclu nijc p:lklenljc. Grozno jc gle-
datl samo m:l!u d«icu sa rnajkama I odojQd knko sc odvode na kl:micu. ••
0~ U biti kraja? Neka nam Bog bude u pomoc!i. Pismo unilti! Tvojr je
unilteno.
• Plsma koja u svom radu spom!nje prof. Ad:mja I iz kojlh dajcmo
izvode bila su upueen:1 Dordu Bibi CBiba), trgovcu iz Bcograda (radnj:~. mu
se nal:IZI!:l na uglu Karadiirevc i Kne% Mihajlove ulioe u zgr.1di Frnncusko-
-srpske banke). Na njcga se odnosi oslovlj:~.vanje ot>ragi moj D.•
ts. xn 1942.
Drag! moj D.
Ne umem da tl k:l!cm u ltakvom sam raspololcnju. R~ik ne poznaje
r«l da ·oznau st:10je u komc se rovek mos pololaja mo!c nalaziti. Tvoje
pismo mi jc · donelo puno nadc; nckoliko zra~aka se probik kro& gustu
otrovnu trninu. A ja tl sada lebdim izmcdu lzgleda na nadu I nckos I men!,
a i nikome ncpoznatog oseo!aja kojl li~i na z.a.hV:llnost, all nije to. Oublje I
mnogo prostar:lnijc je to Ito o~ma prema tebi. Ti to mo!d tvojim
dnlgarskim, bratskim njuh:~.lom samo naslutili. I to jc dovoljoo, jer bl moje
naprczanje da tl pribli!no ka!em Ita svc osc=Cam, molda samo obesvetilo oou
privrienost 1 odanost ltoje nose tebi sve lto u mojo) dull za tebe plamtl, za
tcbc 1 za Tam:Lru. Ncka to Boa vidi I ncka Bog tebi vrati, ako ja I moja
deca to nebismo ~II u st:~.nju d:1 tl uzvratlmo. AU ja sc nadam da temo
do!ivetl 1 taj trenutak, nadam sc posle tvoa pisma. koje m_l )e donelo I
uzdanjc I t.ivota... ·
.. .............. .
21. xn 942
ponc:del]ak
Drag! rnoj D.
Mnogo sl me umirio poslcdnjlm redovima. Ne znam kako da k:W:m
hwla. Uzbudio sam se, all sam umeo po tvom sav~tu 1· u ·o•·om pra•'CU da
se savladujc:m. Sve }c bilo dobro I povoljno ne daJC dobre nade. " ... do~~~
· hod. A trcba da lh razumcl. Da nc:da Boll nikomc da jc u maJOJ k?~·
IS
trenutakl Svi mislc na ·izl:lZ, D:l 501 bodu, - . 1·edinl ja"dna· ·tokad:1
ne m1shm,
bl tebi
~ samo 11ravu da izvu~m. A kada bl sve znao 1 sve VI eo, 1 da
ta cma direktiv;a od ltojc sene odstupa_do sa_d, bila ~~':np~~:";:.,,:" se
bl se rnoglo nzumcti, !ta zna~l na ovoJ . • unnl na . oci Znaiu
koprcam u poslcdnje vrcme. Ne bojlm sc ·~r:ti gtc~o,:.:;' ~m~m in~e
.rl
nail ovde, Ita sam lulrtao I ita izdrhv:lm. ·~m ."! ' . d · na o-
ronogo pred sobom. All. ;-cto ~ Ju~ranjcdt';;'~ ~J::mv~~i •na;~vniroj
veltavaju, pa sc probudtla !ciJa. da 50 0 JC k3 sc umre. Eta, zaito
a!dajl. Ta !clja: d3 vidim svojc: Pa poslc ne mari. nctl dve rea a romm
sc koprcam, ako sc ·mo!c da se. ~pascm. Rekao sam u . •
bl sc mogao pisati sa najt.atosDijtm poslavljlma. . ·. .
· · ·1 lto neki put &3novet:un. •
: Molim te drag! moj D. d:a ml ne ~men I telk:l iskustY:l u vrcmc
mofda lzleda I da zakeram. Imam I suv•le ~orb tvojom bcskrajnom d~
svojih stradanja. Pa bib sada !cleo, k:lda JC t'v_ar da se nilt:a ne propustl
brotom po§la putem punim na izgled d:~. sve u mlmo .
 298 S. Adanja
~1-943
·sreda
Drag! moj f>.
Neka jc pre svega Tamari I tebl sre6ut praznik Bo!i~ Neka bi se na
dan rodenja Boga-to~ka razbudile I osmwle nade I uzdanja na!a: da c!e
nastatl kraj stradanjima toveka I da c!e se ponovo rodili ljubav i bratstvo
metlu ljudima. Hristos se rodil
Subota, 15/V 1943.
Draa! moj,
Pre svega molim te da obrali! najvec!u pa!nju na one kojl t1 dolaz.e za
informacije I kojlma ih dajel, jcr je satanska mrda raupeta u lpijunske
svrhe. . Tai!no se zna ko je odlazlo kuB polt. Voje f). radl lzveltaja. Imam
spccijalnog nzloga da tc na ovo sve upozorim, jcr se moft kontrolisatl tvoj
odlazalt prijatelju. •••••
Ovde se bezmalo iz dana u dan nastavlja pakao. Jufc opet grozan dan.
devoj~c sad! Sta da t1 opisujem. Tu smo na gomlll pa samo zahvataju,
po ~totine. Kao na klanicL Zar se to nlade, n1 na strani, ne zna? Sta je
Katinska Juma pn.ma ovome?l
(UniJti pismo! Uni!tl plsmol)
Vestl su dobre. Koprcaju se bljutavl komentarima o gubitku Apr.
Gore su pro!li nego !to su mlslill. lma Bogal Da II c!e sada lei malo br!e?
Sta lma drogo nlll"'Cito? Moje raspololcnje je nesvladljivo. Rnzdire 1 ubija
bot za svojlma. Pusti me da zavriJtim. Po cele noei ne trenem a deca mi 1
ftna pred ocima. Sve blife sve nametljivije. Sta II je, nliki Boft sa njima?
Jesu ll !ivi. Kako ll je tek njihova muc!eniltvo? I nikako - n1 traga ni glasal
Gospod Bog neka se smiluje na njih na sve nasi
S. Adanja 299
Drag! moj f>. Subota ~VI-1943
. Poslednjih dan~ bilo je mirnlje ovde- do prve prilike! All je St1'3h<>
Vtto s.umo.mo -~ polllteno. Poneka soba jcz.a me IIVata kad udem. jer su
nestah om koJt su svo vreme samnom. Divni ljudil 1 prcko 60 devojab
(dcce) I ~ u dva dana! Cvet naJ, divne mladosti... (unil!l pismo) To se
neda shvatiiJ, I u sv~j.oj ~uli srditi. A Milorad nam je st.alno pred «ima.
Cl_va ogromna traged1Ja Jednog . nevinog roveka u najmanju ruku izlil~.
ntkome potrebna, jedrno paklemm sad.izmom objalnjiva·potn:sla nas je do
u sri! I nem:a I ne mote bill smirenja..
Na duhove 13/VI 1941
ncdclja
Oragi moj D.
Duhovl su vedar praznik, a kod nas je sve crno I mralno. Pa ipak znamo
da su Duhovi! Kad bl tl mogao samo da proviril u ovo losonko •raspolof<'
njeo nar-OCito poslc ovih sumljivih desctkovanja, da vidil ova lica... ali, da
ostavimo to za danas, bar da lcbl I T, ne kvarim ono malo pn:mi~nog r.u-
pololcnja.- Pa u ovim danima ncstadc nam, kako vidch iz novinot, I naleg
majstora Mike! Motel misliti, kako jc to uticalo na mcne. Ode nam iz vee
osakatcnoa drultva I ova krupna figura, ogroman I kao nau~nik I kao rovek.
I kao naJ prijatelj. Gde nac.i :mmenu :m ovakvog diva I aorostasa uma I
srca? Gdc potra!itl utche? Molim tc, dragi moj D. ako ti je mogu(no da
njcgovoj sc:stri I prof.Zikl dostavil I moje sautelc!e, odavde iz ove erne kuee.
Promena nar-OCito velikih poslednjih dana nije bilo ovdc, mada jc sve
lzncmireno. Sve se left podnosl, I svi upiru oo u nebo-izg!edajuci s~s
otuda. A kraj jc dalji, pored pojedina~nih povoljnih vestl. Ako nelto VIle
znal- javi, jcr se I za slamku vatamo.
CreJke u puaniu se nala;e u sanrim originalnim pismim11.
 298 S. Adanja
Dragi moj 1>.
Ncka je pre svega Tamarl I tebl srean praznik Bo!.i~ Nc:ka bi se na
dan rodenja Boga-toveka razbudlle I osnaf.ile nade I uzdnnja na~a: da u
nastati kraj stradanjima toveka I da u se ponovo roditi ljubav i bratstvo
mec!u ljudlma. Hristos se rod!!
Subota. 15/V 1943.
or;;gi moJ,
Pre svega molim te da obratll najvec!u pafnju na one kojl tl dolaz.c: za
informacije I kojima ih dajel, jer je satanska mrefa razapeta u lpijunske
svrhe. . Ta~no se zna ko jc odlazio ku~ pok. Voje 1>. radi lzveltaja. Imam
spccijalnog razloga da tc na ovo sve upozorim, jer se mote kontrolisall tvoj
odlazak prijatelju. •••••
Ovde se bezmalo lz dana u dan nastavlja pakao. 1utc opet 11rozan dan.
I devoj~c S3d! Sta da tl oplsujem. Tu smo na gomlll pa samo zahvataju,
po stotme. Kao na klanicl. Zar se to nigde, nl na stranl ne zna? Sta je
Katinska luma prema ovome?l ' I kao na1 prijatelj. Gde na~i zamcnu za ovakvog diva i aoro•t:asa uma I
(UniJt1 pismo! Unilti pismo!)
· VesU su dobre. Koprc:aju se bljutavl komentarima o gubltku Apr.
Gore su prolli nego Ito su mislill. Ima Bogal Da II l!e sada 1~1 malo brle?
Sta ima drugo llBl"OCito? Mojc raspolofcnje jc ncsvladljivo. R11Zdire 1 ubija
bol za svojima. Pusti me da zavriltlm. Po celc noc!l nc trenem a deca mi 1
!ena p~d ocima. ~~ bli!e ~e nametlji~je. Sta 11 je, vcliki Bole sa njlma?
1esu 11 .livi. Kako li Je tek nJihovo mu~mltvo? I nikako - ni traga ni glasal
Gospod Bog neka se smiluje na njih na sve DaSI
S. Adanja 299
Drag! moj 1>. Subota ~VI-1943
Poslednjih dan~ bilo je mimije ovde- do pl'V1! prilikcl Ali je str:~ho­
vito sumo~ _I pottltcno. Poneka soba ieta me hvata hd udom, jer 511
nestali om koJI su svo vreme samnom. Divnl ljudil 1 pn:ko 60 dcvojaka
(dccc:) 1 tena u dva dana! Cvet nal, divne mladosti. .• (unilli pismo) To
neda shvatiti, I u svojoj duli sredili. A Milorad nam je stalno pred oc·1 se
~ ogromna tragedija jednog nevinog tovcka u najmanju ruku izJi :,::-
Dikomc potrebna, jedino paklcnim sadizmom objalnjiva·potresta liaS je ,.;
u sdl I nema I ne mole bill smirenja. •
Na duho\'C 13/VI 19-13
nedclja
Duhovl su vedar pl'll2Jiik, a kod nas jc sve cmo I mr.Kno. Pa ipak mamo
da su Duhovi! Kad bl ti mogao samo da proviril u ovo loaorsko •raspolcU-
njec narotito posle ovih sumljivih dcsctkovanja, da vidiJ ova Jic:o. •• ali, da
ostavimo lo za danas, bar da tebi I T, ne kvarim ono malo prezni~nog ras-
polofcnja.- Pa u ovim danirna nestade n:am, kako videh iz novina, i n.1kg
majstora Mikel Morel misliti, kako je to uticalo na mene. Ode n.1m iz vee
osaka~eno1 drultva 1 ova krupna figura, ogroman i kao nau~nik I U<l tovck.
srca? Gdc potra.litl utehc? Molim te, dragi moj D. aka li je Jnoglltno da
njqovoj scstr1 1 proUikl dostavil I mojc sau~dee, od:avde iz ovc erne k~.
Promena narotito vclikih poslcdnjih dana nije bilo ovdc, mada je sve
lzncmireno. Sve se lelA: podnosi, 1 5vi upiru IX! u nobo-izgledajua •~as
otuda. A ltraj je d;llji, pored pojcdina~nih povoljnih vcsti. Ako ndtD "'~
znlll- javi, jcr se 1 za slamku vatamo.
GreJke u pisanju se nal~e u sami"t originalnim pismim&
300 S. Adanja
LITERATURA
1. ..SvetU trqovi jednog herojskog muttnika• - Dr Buld~ Ptjade: Tri
pesme 1z Joaora na Banjlct. Dobrivoje Dim. Brankovi~: In memoriam dr
Buklta PijaciC.
Dr 2arko F()llai'U: Mutenik dr Buklc! Pijade na Bnnjici - Jevrcjskl
almanah 1957-1958; izdanje Saveza jevrejsklh op!tina Jugoslavije str
116-121.
2. Aron Alkalaj: Dr Bulti~ Pijade; Jevrejsld almanah 1968-1970: izdanJe
Saveza jevrejsldh opltina Jugoslavije, Beograd. 1970. str. 49-5-1
3. V. ~ Lj. Zetevic!. M. Milit. S. Begovic!: Banjica, Beograd , 1967,
str. 113. I sJ.
4. LK.: Sta je isUna o dr Bultic!u Pijade? - Jevrejski pregled
11-12/1974. Beograd str. 76--77.
S. Sta je lstina o dr Bultiro Pijade? - Jevrejsld preglcd 1-2/ 1975 str 63.

Summary
Or Buku! Pijade
In this contribution Colonel Professor Dr. Solomon Adanjn presents
the portrait of Dr. Buki~ Pijade and introduces him as 11 man, a ph)sician
and a public worker. Dr. 8uldc! Pljade was in charge of the ambulance
of tbe Banjlca concentration camp where the majority or Inmates was
ldUed. Eventually Dr. Pijade me t the same fate. The writing or Dr. Adanja
is accompanied by fragments from letters Dr. Buklc! Pljnde had sent out
from tbe camp throuah lllepl channels to one of his rncnds. These lcucrs
serve to eCCOUDt not only of tbe personal sufferings or Dr. Pijade but
also of the atmosphere of despondency in the camp. as well ns or the
exposure of tbe Inmates to tbe whimsical tortures Inflicted upon them by
the members of the Gestapo.

Prva i poslednja strana jednog pismo. Buka~a Pijadt


Logor na BanJici, ulnr
Melode .mufcnja u logoru. oa BanJici
BELESK.E 0 PlSClMA
. . MARKO PEI_UC je par_uzan~ko_ ime Vladtmtra Drekslcra. Bio
JC 1 sam ~panskt borne. JCgaVJ b1ografski podaci nalaze se pod
Jmcn.o m Dreksler Velimir u radu •J ugoslovensla Jevreji ~pansk·1
baret.
D_US~ JELI C, rotlcn jc 192_~· god. u Subotict, gde je zavr~io
~rednJU s~olu. Za vremc okupaClJC ocestvovao je kao rukovodilac
JCdnc skojcvskc udar:nc grupc u akcijama protiv okupatora i b1o
osud_en kao malolctmk na dve godine robije. Utcstvovao JC u za.
v~rum borbama za _oslo~~cnjc zcmljc, . a posle oslobodenja sa
pn:om grupo':' m~a~hh oflclra J . A zam1~ pomorsku akademiju.
Kao pomorska ofJcar prcdavao JC na \'OJn~pomorskim ~kalama
\'OJn~pomorsku istoriju i drugc prcdmctc. Pcnzionisan je u finu
kapctan:~ korvctc 1962 god. Posle pcnzionisanja, iiveei u Bcog:radu.
napi s:~o jc brojnc ~lankc i studije iz oblasti vojnc istorije i istorijc
OR-a Bavi se mtcnztvno i publiCJstikom.
Dr TEODOR KOVAC, rodcn je 1923 god. u Novom Knetcvcu.
Za \'t'Cmc okupacijc nalazio sc na pnnudnom radu i alegalstvu. Posle
rata je zavrsio Mcdicinski f:~kultet u Bcogradu. 1972. god. stekao
je doktorat medicmskih nauka. Sada je docent u internu mcdicinu
na Mcdicinskom fakultctu u Novom Sadu.
Dr J OSIP PRESBURGER, rot!cn je 1911 god. u Suboric1 Oak-
tarat prava stckao je u Zagrebu 1935. Pre rata jc bio ad,·okatskl
pripravmk i advokat u Subotici. Za vreme okupacijc bio JC u
ncmatkom ratnom zarobljcni~rvu gdc je organizovano u~cstvovao
u OB-u u logorima. Od oslobodcnja do danas nalazi sc na radu u
sekretarijatu za inostrane poslove, gde je obavljao razne od~o~·ome
duinosti. lzmcdu ostalih bio je generalni konzul SFRJ u JUJorku
od 1967-172. god. Sada tivi u Bcogradu.
NIKOLA ZIVKOVIC, rotlcn je 1930. u selu Sljivoviku, Bela Pa·
lanka. Filozofski fakultet, grupu za istoriju sa magistraturom U ·
vrlio jc u Bcogradu, a doktorirao na Ftlozofskom faJ.:ultetu u ~
vom Sadu. Clan je KP od 1950. Sada radi u. Ins~i.tutu za sa~-remcnu
is toriju u Beogradu. Bavi se izuta_vanjem tstonJ':. ?B-a t re\'O!U-
cije. Do sada je objavio vi~e nautmh radova, studiJa 1 monograftJa.

Logor na BanJici, ula7
Metode .mutenja u logoru_.ua Banji.cl
BELESK.E 0 PISC!MA
. MARKO PERIC je par_tizan~ko. ime Vladimira Drekslcra. Bio
JC 1 sam ~panskt borac. NJcgoVJ b1ogmfski podaci nalaze se pod
1mcn_o m Dreksler Velimir u radu •Jugoslovenski Jevreji ~panski
borc1.
D.USAN JEL!C, roden jc 19~~- god. u Subotici, gde je zav~io
srcdnJu ~~olu. Za vrcmc okupaCIJC ocestvovao je kao rukovodilac
jcdnc skojevskc udarnc grupc u akcijama protiv okupatora i b1o
osud_en kao maloletmk na dvc _godinc robije. U<'!est\ovao je u za.
v~rum borbama za oslobodenJe zcmlje, a posle oslobodenja sa
prvom grupo~ m~a~ih oficira J . A zavrli~ pomorsku akademiju.
Kao pomorsk1 of1c1r prcdavao JC na \'OJno-pomorskim ~kolama
vojno-pomorsku istoriju i druge predmete. Pcnzionisan je u l!inu
kapetana korYCIC 1962 god. Poslc pCilZIOnisanja, nvcti u Bco~radu ,
napisao jc brojne tlanke i studijc iz oblasti vojne istorije i istorije
OR-a Bavi se intenzivno i publicistikom.
Dr TEODOR KOVAC, roden je 1923. god. u Novom Knetevcu.
Za \TCmc okupacije nala7Jo se na prinudnom radu i ilegalstvu. Posle
rata je zav~io Medicinski fakultet u Beogradu. 1972. god. stckao
je doktorat medicinsk1h nauka. Sada je docent za intcmu mcdicmu
na Medicinskom fakultctu u Novom Sadu.
Dr JOSIP PRESBURGER, roden je 19 11 god. u Suborici. Dok-
torat prava stekao jc u Zagrebu 1935. Pre rata jc bio advokatski
pripravnik i advokat u Subotici. Za vreme okupacije bio je u
ncmatkom ratnom zarobljengrvu gdc je organizovano u~estvovao
u NOB·u u logorima. Od oslobodcnja do danas nalazi sc na radu u
sckl'etarijatu za inostrane poslove, gde je obavljao razne od~o~·orne
duinosti. lzrnedu ostalih bio je generalni konzul SFRJ u NJUJOrku
od 1967-172. god. Sada iivi u Beogmdu.
NIKOLA ZIVKOVIC, roden je 1930. u selu Sljiv~viku, Bela Pa·
lanka. Filozofski fakultet, grupu za istoriju sa mag1srraturom za·
vrlio je u Bcogradu, a doktorirao na Filozofsk~m fakultetu u o-
vom Sadu. Clan je KP od 1950. Sada radi u. Inst.1.tutu za sa~TCmcnu
istoriju u Beogmdu. Bavi se izutavanjem IStOnJ~. ~B-a 1 re\·~!u­
cije. Do sada je objavio vise nautnih radova, studiJa 1 monograf1J3.
302 Bclc~ke o piscima

Dr SOLOMON ADANJA, rodcn je 1905. u Beogradu. Medicinski

fakultet zavdio je u Bc~u. Pre Tata bio je asistcnt profesora Leona
Koena na Urolo~koj klinici u Beogradu. Rat je tproveo u intema·
ciji i ilegalstvu u Madarskoj. Posle rata Jcao sanitetski oficir JNA
radio je na Vojno-medicinskoj akademiji, gde je bio na~elnik
urolo~kog odeljenja i gde je stekao akademsko zvanje profesora.
Pe.iu:ionisan je u anu pukovnika. Sada radi u bolnici Dragi~a Mi-
~ovi~ u Beogradu. Clan je mnogih strucruh doma~ih i medunarod-
nih' udruienja. Objavio je niz strufnih ndova na na~em i stranim
jezicima i u~estvovao u pisanju medicinskih udibenika.

. .·