V.S.M.Š.

“ LUCIANO MOTRONI“

SEMINARSKI RAD

Predmet:Informativna tehnologija
Tema:Monitori

Profesor: Učenik:
Eldit Saiti Amela Šabani
Amel Šabani

Prizren, 2018
SADRŽAJ

UVOD ......................................................................................................................................... 1
1 RAZVOJ MONITORA ........................................................................................................... 2
2 ISTORIJA MONITORA ......................................................................................................... 3
3 PODELA MONITORA .......................................................................................................... 4
3.1 Katodni monitori (CRT) .............................................................................................. 4
3.2 LCD monitori .............................................................................................................. 7
3.3 Gas-plazma monitori ................................................................................................. 8
3.4 LED monitori .............................................................................................................. 9
ZAKLJUČAK............................................................................................................................... 10
LITERATURA ............................................................................................................................. 11
 UVOD

Monitor je osnovni izlazni uređaj računara, tako da ima primarnu ulogu u

interakciji sa korisnikom. Ubrzanim razvojem PC računara,tekstualni mod
komunikacije je zamenjen multimedijalnim sadržajima i grafičkim radnim okruženjem.
Razvoj softvera je praćen razvojem grafičkog hardvera, tako da su sada kućne PC
konfiguracije sposobne za prikaz slike u visokoj rezoluciji i sa milionima boja.

Ovaj rad će se baviti najzastupljenijim tipovima prikazivača, CRT i TFT, zatim

Plazma ekranima, a biće i reči o nekim novim tehnologijama, koje tek treba da se
dokažu na tržištu.
Monitor je izlazni uređaj koji prikazuje računarske signale kao sliku koju
korisnik vidi. On je važan deo PC računara. Korisnik preko njega komunicira sa
računarom jer monitor daje na uvid korisniku šta računarradi.
Kada korisnik unosi podatke, oni se prikazuju na ekranu, a takođe irezultati
rada računara, kao i eventualne programske poruke.
Monitor je važan deo PC računara jer se preko njega vrši komunikacija
korisnika sa računarom. On daje na uvid korisniku šta računar radi. Kada korisnik unosi
podatke, oni se prikazuju na ekranu. Isto tako, rezultati rada računara, kao i eventualne
programske poruke prikazuju se na monitoru.

1
 1 RAZVOJ MONITORA

Monitor je elektronski vizuelni displej računara, izlazni uređaj računara i primarna uloga mu
je interakcija sa korisnikom. Video adapter salje instrukcije signala koji se salju monitoru. Monitor
sadrzi elektricno kolo koje generise od seta signala sliku na ekranu. Razvojem računara, tekstualni
mod komunikacije je zamenjen multimedijalnim sadržajima i grafičkim radnim okruženjem.

Razvoj softvera je praćen razvojem grafičkog hardvera, tako da su sada kućne konfiguracije
sposobne za prikaz slike u visokoj rezoluciji i sa milionima boja.

Na pocetku su bili monohromatski koji prikazuju jednu boju na tamnoj ili svetloj
pozadini,crno-beli koji prikazuju različite nijanse sive, i u boji.Razvojem tehnologije monitori su
postajali sve manji obimom i razvijali su sve veće performanse, koje se odnose na veće rezolucije,
brže osvežavanje slike, više boja sa tim i bolji contrast.Prvobitno monitori su korisceni za obradu
podataka i daleko su razvijeniji od pocetnih zelenih monitora u tekstualnim sistemima.

Format monitora prvobitno je bio u 4:3 pa je promenjen u 16:9. Razvijali su se paralelno

sa procesorima i grafickim karticama.

2
 2 ISTORIJA MONITORA

U ranim fazama evolucije poznatiji su bili kao terminali. 1981, počinje proizvodnja
jednobojnih monitora, boja ekrana je bila crne boje, uz korišćenje MDA (Monochrome Display
Adapters) ili jednobojni displej adapter. Mogao je da prikaže zeleni ili beli tekst na jednobojnom
(monohromatskom) ekranu.

Na slici iznad je prikazan monitor IBM 5151. Moglo se prikazati 80 kolona od 25 linija teksta
znakova ili simbola. IBM je uveo CGA (Color GraphicAdapter), koji je bio sposoban za prikaz 8
boja i Imao maksimalnu rezoluciju od 720x350 piksela.

1984, IBM uvodi EGA (Enhanced Graphics Adapter) koji je mogao prikazivati 16 boja i imao je
maksimalnu rezoluciju 600*350 piksela, poboljšavajući čitljivost teksta prikazanog na monitoru.

1987, IBM je uveo VGA (Video Graphics Array), Uveden je analogni display standard sa 15-to
pinskim VGA konektorom. Ovaj monitor je mogao prikazati 256 boja u rezoluciji od 720*480
piksela. XGA i UXGA nova tehnologija nazvana Enhanced Graphics Array ili XGA uvedena 1990
koja je omogucavala 16.8 miliona boja sa rezolucijom od 800x600 piksela. Novi monitori su
ponudili istinite boje koje su odgovarale ljudskom oku (ljudsko oko moze da otkrije 10 miliona
razlicitih boja). Kasnije je tehnologija produzena na UXGA(Ultra Extended Graphics Array) koja
je omogucila 1600x1200 piksela.

Krajem 20 veka era CRT monitora zamenjena je popularnoscu Liquid Crystal Technology
(LCD). Ova tehnologija proizvodi ostriju sliku i znatno je manja emisija zracenja. Tehnologija je
vremenom donosila bolji kvalitet slike manju potrošnju energije itd.

Slika 1.

3
 3 PODELA MONITORA

Na osnovu tehnologije kojima su napravljeni monitori mogu biti:

 Katodni monitori (CRT)
 Monitori sa tečnim kristalom (LCD)
 Gas-plazma monitori i
 Led monitori

3.1 Katodni monitori (CRT)

Slika.2.

Katodnu cev, ili CRT (eng. cathode-ray tube) pronašao je nemački naučnik Ferdinand Braun
1897. godine, ali je ona upotrebljena u prvim televizorima tek kasnih 1940-ih godina. Katodne
cevi koje se nalaze u savremenim monitorima pretrpele su modifikacije da bi se poboljšao kvalitet
slike, one se još uvek zasnivaju na istim osnovnim principima.

CRT monitori signale dobijaju preko kabla a signali se dobijaju od strane display kontrolera
gde se konacno pojavljuje fosforni ekran. Katodna cev je staklena komora bez vazduha i ima
konusni oblik a površina ekrana (prednji deo katodne cevi) je pokrivena fosfornim tačkama ili
trakama.

4
 Na zadnjem kraju katodne cevi se nalazi elektronski top (tačnije tri topa za crvenu, plavu i
zelenu boju) koji šalje snop elektrona u pravcu pojedinih tačaka i u zavisnosti od intenziteta zraka,
dobija se svetlija ili tamnija tačka date boje na ekranu.

Ovaj snop elektrona je takodje poznat kao katodni zrak. Na sredini monotora postoje magnetne
anode koje se magnetizuju u skladu sa instrukcijama od strane display kontrolera. Kada elektroni
(katodni zraci) prolaze kroz magnetne anode oni se guraju ili izdvajaju u jednom smeru ili drugom
u zavisnosti od magnetnog polja anoda. Elektroni se usmeravaju prema ispravnom delu fosfornog
omotaca unutar display stakla.

Kada elektroni udare fosforni ekran oblozen sitom (shadow mask-maska senke ili aperture
grill-resetka otvora), fosfor zasvetli donoseci tacku na ekranu odnosno piksel.

Kombinovanjem intenziteta crvene, plave i zelene boje se dobija bilo koja željena boja. Snop
elektrona se usmerava elektromagnetima promenljive jačine koji se nalaze sa strana katodne cevi
(zbog toga moze doci do poremećaja boje slike kada se magnet približi). Fosfori su hemikalije
koje emituju svetlost kada su pobuđeni mlazom elektrona. Monitor koji ima jedan elektronski top
ima tri razlicita fosfora za svaki piksel. Katodni zrak na jednom ili vise fosfora odgovara obojenom
pikselu kada se prikaze na ekranu. Medjutim visokokvalitetni monitori koriste individualan
elektronski top za svaku boju koja poboljsava kvalitet slike.

Kod CRT-a je ugradjen lim iza display-a koji utice na piksele na ekranu kao i osvetljenje na
ekranu.

Maska senke (shadow mask) je starija tehnologija kod koje se nalazi metalna ploca prektivena
milionima rupa kroz koje prolaze elektroni kako bi pogodili fosforni premaz. Maska senke
prekriva ceo ekran time stiteci fosfor od zalutalih jona (zbog vakuuma) i takodje ogranicava snagu
zraka smanjenjem osvetljenja na monitoru.

Umesto maske senke koristi se tehnologija resetke otvora. To zamenjuje tehnologiju maske nizom
traka od legure koji ide vertikalno preko unutrasnjosti cevi.

Umesto da koriste tehnologiju fosfornih tacaka cevi zasnovane na rešetki otvora imaju
fosforne linije bez horizontalnih prekida i tako se pouzdaju u tačnost elektronskog mlaza da
definiše gornju i donju ivicu piksela. Resetka je tehnologija od zice a ne bilo koji lim sa rupama u
njemu. Iako je krhka omogucava svetliji ekran sto rezultuje jasniji prikaz jer deo povrsine ekrana
nije zauzet maskom i fosfor nije prekinut vertikalno.

Karakteristike CRT monitora:

 Veličina ekrana (obično se odnosi na veličinu stakla na kraju katodne cevi merenu
dijagonalno između uglova. Meri se u inčimakod današnjih monitora je obično

5
 od 15 do 22″ a stvarna veličina prikaza slike je oko 1″ manja kod CRT monitora –
vidljiva dijagonala),
 Rezolucija slike (predstavlja broj piksela na ekranu, sastoji se od horizontalnih
redova i vertikalnih kolona piksela. Standard je da se prvo piše broj vodoravnih
piksela, npr. 1024, a onda broj uspravnih piskela, npr. 768, tako da dobijamo
rezoluciju 1024 x 768),
 Frekvencija osvežavanja (predstavlja broj slika koje monitor može iscrtati u
sekundi, predstavlja se u Hz, npr. frekvencija od 75Hz znači da monitor na nekoj
određenoj rezoluciji sliku iscrta 75 puta u sekundi. Uobičajene vrednosti su
od 50 do 200Hz, viša frekvencija osvežavanja omogućuje mirniju i stabilniju sliku,
bez podrhtavanja, ali sa porastom rezolucije slike maksimalne frekcencije
osvežavanja ekrana su manje),
 Broj boja (ili dubina boje – odnosi se na broj bitova kojima se definiše nijansa
svake od osnovnih boja svake pojedine tačka na ekranu. Što je veća dobina boja,
monitor može da prikaže više boja i nijansi. Današnji monitori su sposobni da
prikažu 16,777,216, kodira se sa 32 bita i marketinški se zove True Color).

6
 3.2 LCD monitori

Slika.3.

LCD monitor (Liquid Crystal Display) je ravni, tanki monitor čiji je ekran sastavljen od
određenog broja pikselakoji su poredjaniispred nekog svetlosnog izvora.

LCD monitori radena principu promene polarizacije svetlosti pomoću tečnih kristala koji su
pododređenim naponom. Troše veoma malo električne energije i zauzimaju maloprostora, što je
idealno za prenosive uređaje sa ekranima.

LCDmonitori rade naprincipu promene polarizacije svetlosti pomoću tečnih kristala koji su
pododređenim naponom. Slikaprikazana na monitoru sastoji se od piksela podijeljenih na tri ćelije
– pojednu za svaku osnovnu boju (plava, crvena, zelena) – koji, kada su osvjetljenipozadinskim
osvjetljenjem monitora daju sliku.

Osnovne karakteristike LCDmonitora su:

 Širina i visina slike (Standardne proporcije širine i visine slike na monitorima su 4:3,
ali neki novi monitori imaju širi format: 16:9 ili 16:10 i dizajnirani su za gledanje
filmova ili HDTV-a u širokom formatu, i nazivaju se widescreen),
 Osvetljenje i kontrast (Osvetljenje je veličina jačine svetla koju monitor može
proizvesti, izražava se u kandelima po metru kvadratnom – cd/m², i obično imaju
vrednost 300cd/m² ili više. Kontrast predstavlja odnos prikazivanja belih i tamnih
tonova i obično se kreće u rasponu od 450:1 do 6000:1),
 Brzina (je brzina kojom piksel može menjati boje, mereno u milisekundama. Što je
manji broj, to će brže pikseli menjati boju i time smanjiti efekt duhova i kontura na slici
kod prikaza pokretnih slika. Kod novih monitora kreće se od 2ms do 5 ms),
 Rezolucija (najbolje prikazuju sliku na jednoj rezoluciji koja zavisi od veličine ekrana.
Prirodna rezolucija monitora je fizički broj horizontalnih i vertikalnih piksela koji čine
matricu na LCD ekranu. Moguće je postaviti rezoluciju koja nije prirodna za neki LCD
monitor, ali onda opada kvaliteta slike i gubi se pravilan geometrijski oblik slike) i

7
  Ugao gledanja (LCD monitori ne daju isti kvalitet slike ako se u njih gleda iz različitih
uglova. Obično ako gledamo LCD sa strane, boje gube na kvalitetu, prikaz je zamračen
ako ne i potpuno nečitljiv).

Prednost LCDmonitora nad starim monitorima sa katodnim cevima jeste njihova kompaktnost
ioštrina slike. LCD monitori su debeli svega nekoliko centimetara, mogu sepostaviti na postolje ili
preko posebnog nosača pričvrstiti na zid. Ako serezolucija slike na računaru postavi na prirodnu
rezoluciju monitora, slika ćebiti izuzetno oštra i stabilna. Prednost LCD monitora je takođe i
besprekornageometrija slike i mala potrošnja električne energije što ih čini idealnim zaprenosne
računare.

Nedostatak LCD monitora u odnosu na monitore sakatodnom cevi je veća cena, lošiji ugao
vidljivosti i malo slabije performanseprikaza boja.

3.3 Gas-plazma monitori

Slika.4.

Gas-plazma monitori (GPD – Gas PlasmaDisplay) sesastoje od tri staklene ploče između
kojih se nalazi plazma. Kada se kroz tačku na monitorupropusti električna struja, plazma
emitujeenergiju u vidu narandžaste svetlosti, baš kao što i fluorescentne cevi emituju ubelu
svetlost.

Plazma monitori se upotrebljavaju kod prenosivih računara,jer su veoma tanki ne zamaraju

oči. Pošto im veličina nije ograničena,u plazma tehnologiji mogu se izraditi veliki zidni monitori.
Plazma monitori troše mnogo energije i nemogu prikazati mnogo boja, što su im glavni
nedostaci.

8
 3.4 LED monitori

Slika.5.

LED (Light Emitting Diode) monitori se sastoje od velikog broja veoma malih LED
diodapoređanih u obliku mreže na ekranu (svaka dioda je jedan piksel). U zavisnostiod primljenog
signala, svaka dioda zasvetli odgovarajućim intenzitetom svetla,čime se formira slika na ekranu.

Drugi načinklasifikacije monitora je na osnovu broja boja koji monitor može da prikaže. Po
ovoj klasifikaciji postoje:

 Monohromatski monitori
 Monitori u boji

Kod monohromatskih monitora čitava površina ekrana je jedne boje (najčešće crne,žute,
zelene ili bele) a slova, crteži ili slike u različitim intenzitetimadruge boje koja se dobro ističe na
podlozi. ovi monitori su znatno jeftiniji odmonitora u boji ali se zbog zahteva savremenih monitora
danas sve ređe koriste.

Kod monitora u boji svaki piksel može da ima jednuod velikog broja različitih nijansi boja.
Broj boja koje mogu da se prikažu naekranu zavisi od tehnologije od koje je izrađen monitor,
memorije grafičkekartice i zahtevane rezolucije ekrana.

Monitorimogu da se klasifikuju i prema njihovoj veličini koja se, kao i kod TV-a,
meriveličinom dijagonale ekrana.

Ova veličinase meri u inčima. Kod monitora sa odnosom dijagonala 4:3 postoje
veličineekrana od 14″, 15″, 17″, 19″, 22″ i veće. Kod monitora sa odnosom
dijagonala16:9 ili 16:10 postoje i monitori sa veličinama ekrana od 18,5″, 21,5″ i druge.

9
 ZAKLJUČAK

Usavršavanje tehnike iz dana u dan nije zaobišlo ni monitore. Njihov dizajn, veličina i
oštrina slike neprestano postavljaju nove standarde.
Kako svojim preformansama i funkcijama, tako i dizajnom i kvalitetom, monitori svakog
dana teže da postanu što pristupačniji nama. Inovacije u svim oblastima njihovog razvitka su takve
sda oni više ne predstavljaju samo ne zaobilazni deo računarskog sistema već prate nove trendove
u dizajnu i polako postaju modni detalj svakog ljubitelja računara.

10
 LITERATURA

1. Emruš Azizović, Osnovi Informatike, Peć, 2014

Internet izvori:
2. https://rti.etf.bg.ac.rs/rti/ri5rg/materijali/Monitori.pdf
3. http://alas.matf.bg.ac.rs/~ml07068/informatika/index.php?content=arhitektura-
racunarskog-sistema&id=3

11