1.

Uticaj obrazovanja na privredni i drustveni razvoj

U vremenom svetu postaje jasno da su znanje i obrazovanje, na njima nastale ideje i protok
informacija u dejstvu sa tehnološkim progresom, osnovni pokretači sveukupnog razvoja
modernog čovečanstva.

Po mnogim svojim karakteristikama tehnološki progres se sa stanovišta ekonomike obrazovanja

javlja kao egzogeni faktor. Kako bi se objasnio doprinos obrazovanja privrednom razvoju, u
fokus razmatranja dolazi rezidual. Uticaj obrazovanja na privredni razvoj izražava se posredno,
kroz stepen komplementarnosti u okviru tehnološkog progresa u širem smislu, kroz rezidual, tj.
kvalitativne promene u inputima kao što su obrazovanje. zdravstvo, bolja organizacija rada...
Rezidual se za potrebe analize sve više račlanjava po njegovim komponentama sa različitim
intenzitetom doprinosa razvoju jednog društva.

Koriscenjem vec postojeceg znanja i transformisanje u novo znanje tj nove informacije. Te nove
informacije mogu biti;

 Transformisane u nove oblike strucnosti (znanja) kada su usvojene cine oblike ljudskog
kapitala
 One koje su transformisane u nove materijale, kada su usvojene cine nove oblike
materijalnog kapitala.

2. Ciljevi savremenog obrazovanja

Postoje razliciti stavovi teoreticara o ciljevima obrazovanja. Prema uzem shvatanju, obrazovanje
je process prenosenja i usvajanja strucnih znanja i sposobnosti od kojih zavisi obavljanje radnih i
profesionalnih uloga. Obrazovanje ima neposredan uticaj na razvoj licnosti i druge drustvene
uloge pojedinca i siru drustvenu celinu.

Obrazovanje se da organizovati oko cetiri osnovne oblasti koje ce tokom zivota svakog
pojedinca predstavljati stubove znanja.

 Ucenje za znanje, sto znaci ovladati sredstvima sporazumevanja

 Ucenje za rad, odnosno delovati u svom okruzenju
 Ucenje za zivot odnosno ucestvovati u svim humanim delatnostima
 Ucenje za postojanje koje obuhvata tri predhodna stave.

Individualni ciljevi obrazovanja omogucavaju razvoj intelektualni, kognitivnih, etickih,

emocionalnih i fizickih sposobnosti korisnika obrazovanja za ucesce u razvoju drustva.
 3. Teorijski stavovi o faktorima koji uticu na privredni razvoj
Utvrdjivanje faktora koji uticu na privredni razvoj kroz promenu proizvodne funkcije kao
instrumenata koji meri doprinos tehnoloskog progresa (reziduala) povecanju produktivnosti
rada odnosno privrednog progresa, odvajajuci ga od kvantitativnih promena u inputima rada i
kapitala.(Solow)

Proizvodna funkcija Q=F(C,L,t)

Q= autput (izlaz), C= input (ulaz) kapitala, L= input (ulaz) rada, t= vreme u kome nastaju
promene u tehnoloskom progresu, sto dovodi do promene u proizvodnoj funkciji.

Denison je dao obuhvatnu klasifikaciju izvora rasta, i to u dve grupe;

 Komponente ukupnog inputa faktora (kvantitativna komponenta)

 Komponente autputa po jedinici inputa (kvalitativna komponenta)

Inputi faktora se razmatraju kroz komponente rada i kapitala. Input rada se deli u dve
kategorije;

 U prvu se ubrajaju radnici koji su zaposleni u neproizvodnim delatnostima u kojima se

autput rada meri odvojeno
 Drugu grupu inputa rada cine zaposleni u materijalnoj proizvodnji gde se input meri od
zaposlenosti i structure ukupnog broja radnih sati.

Input kapitala kao izvor rasta se razmatra u promenama kapitala sa kojim raspolaze vlada, kao i
sa promenama kapitala koji je ulozen u gradjevinske objekte.

Po Sulcu investicije u ljudski capital su 3,5 puta isplativije nego ulaganje u fizicki capital.
 4. Specificnosti ukljucivanja kvaliteta radne snage u razmatranje privrednog
rasta
Za merenje doprinosa pojedinih faktora u procesu privrednog rasta, posebno kvalitetne radne
snage susrece se Kob-Daglasova proizvodna funkcija i glasi;

Q=ALᵅCᵝ gde je;

Q=autput (nacionalni dohodak), L=input faktora rada, C=input faktora kapitala; A= funkcija
vremena, tj. parameter promene proizvodne funkcije, koja u sustini oznacava tehnoloski
progress (residual), α=ucesce faktora rada tj, nadnica u proizvedenom autputu (nacionalnom
dohotku), β=ucesce faktora kapitala, profita u proizvedenom autputu.

Promene u velicini inputa rada L i kapitala C odrazavaju se na promene u proizvodnji Q preko

koeficijenta elasticnosti proizvodnje. Tako α oznacava elasticnost proizvodnje obzirom na input
rada, dok β oznacava elasticnost proizvodnje obzirom na input kapitala. Drugim recima uz svaki
dati A (funkcija vremena, tj. parameter promene proizvodne funkcije), α i β pokazuje koliko ce
procenata povecati autput Q.

Uvodjenje dodatne varijable koja ukazuje na kvalitet radne snage L, pa se L transformise u;

L=EN
L=broj radnika, E=indeks kvaliteta radne snage

Ukljucivanje obe ove formule 1 i 2 dobijamo Q=AEᵅNᵅCᵝ i ona moze da ispita kvalitet, tj
sposobnost radne snage.

5. Ekonomski efekti koje generira obrazovanje

Obrazovanje ima karakter potrosnje i investicije.

A. Vilijams razlikuje 3 komponente obrazovanje, 2 pripadaju potrosnji a treca investiciji. I to su;

 Tekuca potrosnja koja proizilazi iz samog procesa obrazovanja

 Trajno potrosno dobro proizilazi u zadovoljstvu u kasnijem zivotu zahvaljujci obrazov
 Proizvodna investicija u smislu povecanja vrednosti doprinosa rada kao faktora
proizv.
T. B. Sulc daje primer visokog skolstva koje generira obrazovanje;

 ljudski capital jednim delom sluzi potrosnji a delom proizvodnji

 Investicije u ljudski capital
 Korist od visokog obrazovanja za studenta su njegova buducnost u zadovoljstvu i zaradi
 Permanentno obrazovanje posle skolovanja je oblik odrzavanja ljudskog kapitala.

V. Polic tretira obrazovanje kao potrosnju i investiciju. Obrazovanje kao potrosnja ima sledece;

 Razvija ljudsku sposobnost i licnost svakog pojedinca

 Razvija zelju za postojecim i novoproizvedenim dobrima
 Pomaze potrosacu da bolje shvati kako maksmalno ostvariti svoje zelje
 Prosiruje horizont potrosaca

Investicioni efekti obrazovanja se ogledaju u;

 Spremanju coveka za zivot u drustvu

 Povecava ljudsko znanje, vestine
 Povecavanju nalazenja naucnih dostignuca, tehnoloskih otkrica
 Smanjivanju poslovnog rizika radne organizacije
 Uticaju na rageneraciju nacije.

6. Istrazivanje ekonomskih aspekta procesa obrazovanja

Ekonomika obrazovanja kao naucna disciplina istrazuje ekonomske karakteristike i odnose u
procesu obrazovanja. U uzem smisli, predmet njenog istrazivanja su materijalni, ljudski i
finansijski resusi, koji se javljaju kao nuzna predpostavka (input) za rad obrazovnih institucija. U
sirem smislu, predmet istrazivanja ekonomike obrazovanja je proizvodna funkcija delatnosti
vaspitanja i obrazovanja u njenom ekonomskom i drustvenom odredjenju. To znaci da se
analiziraju determinante koje uticu na usmeravanje drustvenih resusa (inputa) za potrebe
vaspitanja i obrazovanja. (Jasic, 1979)

Utvrdjivanje autputa ili proizvoda obrazovnog sistema je drugo bitno podrucije proucavanja
ekonomike obrazovanja. Autput, odnosno znanje, kao proizvod obrazovnog procesa, nedeljivo
je od coveka kao generickog bica.
Kvalitet izlaza obrazovnog procesa je viseznacajan;

 Stecena klasifikacija daje veci obrazovni nivo pojedinca i drustva u celi, gde daje uticaj na
povecanje drustvene produktivnosti rada i time doprineti ubrzanom razvoju. Ovo
ulaganje se tretira kao investicija u humani capital.
 Obrazovanje omogucava pojedincu da svestranije i kvalitetnije posveti resavanju i drugih
problema u drustvu (politika, kultura i sl.)

7. Ekonomski znacaj obrazovanja

Postoji korelacija izmedju nivoa obrazovanja i nivoa zaposlenosti, pa je stopa zaposlenosti i
najveca kod ljudi sa visokim obrazovanjem. Povecanjem obrazovnog nivoa stanovnistva za
jednu dodatnu godinu obrazovanja ide uporedo sa povecanjem plata, kao i na smanjenje
nezaposlenosti, i dize makroekonomsku produktivnost.

Rashodi za obrazovanje imaju veliki znacaj za rast i razvoj jedne ekonomije i drustva, u isto
vreme su i veliko breme za javne budzete. U eropskoj uniji cine 10% javnih rashoda, dok su
rashodi obrazovanja u Srbiji 2001 god bili 4,3%.

8. Ulaganje u system obrazovanja u funkciji poboljsanja kvaliteta

obrazovanja
Sve zemlje u region zaostaju za standardom da ucesce ukupnog sistema obrazovanja u BDP-u
bude 6%, odnosno 2% za system visokog obrazovanja, osim Slovenije koja je blizu tog standard.

Ekspanizja privatnog sektora u visokom obrazovanju u SAD, Koreji, Cile gde je 85% privatni
trosak. Dok je u Srbiji nije mnogo znacajan i trend privatizacije visokog ibrazovanja nije bio
istaknut.
 9. Nuznost promena u obrazovnim sistemima,, u skladu sa drustvenim i
ekonomskim promenama..

System mora da generira inovativnost, da se suprostavlja entropijskim elementima starog.

Organizacija obrazovanja kao makro sistema u cijem jezgru je inovacijsko ponasanje moze da
stvara i generira nove promene u cilju podrske odrzivog razvoja.

Obrazovni system mora biti uskladjen sa tim promenama i novim funkcijama skole koja treba da
se oslobadja bajatih znanja a da ucenika suocava sa inovacijskim znanjima, da se suocavaju da
procesom resavanja problema a ne ucenjem gomilanjem brda znanja na neutralan nacin.

Obrazovanje mora da doprinositi najvaznijim ciljevima; razvoju pojedinca, razvoju drustva i

razvoju drzave, i to tako da vestine ljudi na trzistu rada odgovaraju potrebama preduzeca. To
treba postici strategijom celozivotnog ucenja koje treba prevladati tradicionalnu podelu
izmedju razlicitih delova formalnog i neformalnog obrazovanja.

Obrazovanje ima neposredan uticaj na razvoj licnosti i druge drustvene uloge pojedinca i siru
drustvenu celinu. Individualni ciljevi obrazovanja omogucavaju razvoj intelektualni, kognitivnih,
etickih, emocionalnih i fizickih sposobnosti korisnika obrazovanja za ucesce u razvoju drustva.

10.Dometi obrazovanja putem interneta

Obrazovne sadrzaje na internetu najcesce mozemo pronaci na obrazovnim sajtovima,
namenjenim nastavnicima i ucenicima razlicitih uzrasta, i u okviru digitalnih biblioteka koje
sadrze elektronske knjige, uzbenike, video i audio zapise, mape, i druge digitalizovane sadrzaje.

Koriscenjem internet resusa u procesima ucenja postizu se sledeci efekti kod ucenika;

 Veca aktivnost
 Razvijanje kritickih misljenja i resavanja problema
 Podsticanje na usvajanje znanja u saradnji s drugima
 Usmeravanje na samostalno trazenje izvora informacija

Tehnoloske inovacije, uvodjenje interneta u nastavi process utice na promenu dosadasnjeg

odnosa nastavnika i ucenika. Nastavnik je u savremenoj nastavi savetodavac pri izboru sadrzaja,
innovator nastavnog procesa i pojednako aktivni ucesnik nastavnog procesa kao i ucenik.
Nastavnik je evaluator postignutog napretka ucenika i ako mnogi programirani sadrzaji
olaksavaju ovu ulogu.
 11.Obrazovanje na daljinu
Obrazovanje na daljinu podrazumeva fizicku razdvojenost – udaljenost izmedju nastavnika i
ucenika, a primenom savremene tehnologije (audio i video, podaci, stampani material i
internet) cesto su uskladjeni sa komunikacijom lice u lice i koristi se da bi se premostila
vremenska i prostorna distance. Primena ovakvog ucenja pruza drugu sansu za vise obrazovanje
onima koji rade.

Da li ucenici koji uce na daljinu mogu da uspesno savladaju gradivo? Kvalitet stecenih znanja
ucenjem na daljinu je adekvatan stecenim znanjima kroz tradicionalne oblike poucavanja.

Glavne tehnike obrazovanja na daljinu su;

 Glas - predstavlja skup audio tehnologije kao sto su; telefon, audio trake, audio CD.
 Video – obuhvata nepokretne slike; slajdovi, posteri, a u pokretne slike spadaju; film,
videotraka, DVD, VIDEO BIM.
 Podaci – mogu biti veoma brzi, gde se salju i primaju pomocu kompjutera.
 Stampani materijal – predstavlja osnovni element za obrazovanje na daljinu. U
stampane materijale spadaju; udjbenici, prirucnic, knjige sa vezbama i dr,

Prednosti ovog obrazovanja u odnosu na klasicno spadaju; mnoga veca jasnost, manji su
troskovi samog obrazovanja, razlicitim institucija se omogucava pristup inostranim obrzovnim
resusima.

12.Primena odredjenog didaktickog modela

Sustinsko u obrazovanju na daljinu, jeste fokusiranje na potrebe ucenika.

Kombinovanom primenom modela od kojih svaki odabrani sluzi odredjenoj svrsi;

 Model nezavisnog sticanja znanja – nema razrednog, ucenici i studenti komuniciraju sa

nastavnikom, gradivo je koncipirano tako da se upotrebljava duzi niz godina.
 Model nezavisnog sticanja znanja uz pomoc ‘’tutora’’ – nastavnik ucenike periodicno
poseti i aktivira video konferencije, cesto se upotrebljava izborni program.
 Model tehnoloski podrzanog ucenja i nastave na daljinu – upotreba odredjenih medija
za nastavu uz videokonferencijski system, ucenicima nastavnik na daljinu izvodi klasicna
predavanja, prednost ovog najskupljeg modela je evidentna.
 13.Efikasnost obrazovanja na daljinu
Uspesni programi obrazovanja na daljinu iskljucivo pocivaju na stalnom zajednickom radu i
trudu nastavnog osoblja i ucenika.

Ucesnici u procesu obrazaovanja na daljinu su;

- Ucenici. Njegova uloga je da uci i da moze steci operativno i prakticno upotrebljivo

znanje. Kao licnost da se osposobi za samoevoluciju i nacin usposavljanja komunikacije i
da pripremi kvalitetne informacije na osnovu kojih stice ona znanja koje su njemu
potrebne.
- Nastavno osoblje. Odgovornosti koje su vezane za nastavnika su sve aktivnosti u procesu
poucavanja, ucenja i nastave. Nastavnik se suocava sa izazovima kao sto su; stvara
potrebne uslove, prilagodi nacin predavanja.
- Pomagaci. Oni su most izmedju nastavnika i ucenika. Oni nabavljaju opremu, prikupljaju
resene zadatke, nadgledaju ispite.
- Osoblje za podrsku. Njihova uloga je da prijavljivanje ucenika, kopirajne i distribucija
materijala, narucivanje udjbenika itd.
- Administrator. Predstavljaju tvorce usaglasavanja donosioce odluka i planiranja
programa.

14.Uloga didaktike u obrazovanju na daljinu

Savremenom obrazovanju je potreban nov model sticanja znanja i saznanja – potreban mu je
model aktivnog ucenja, koji se temelji na informacionim resusima stvarnog sveta. Prenosioci
znanja moraju znati koristiti savremene nastavne metode.

Glavna podrska informacione tehnologije je davanje informacija studentima isto sto i davanje
znanja. Informaciona pismenost je osposobljavanje studenata za koriscenje racunara, i
predstavlja saznanje kako da pronadju, procene i najbolje iskoriste najnovije informacije. Izvori
informacija mogu biti; knjige, casopisi, racunari, TV, film ili nesto drugo. Posebno mesto danas u
svetu informatike ima Internet.

Ovim osoba je osposobljena za celozivotno ucenje, jer uvek moze cebi da pronadje informacije
za bilo koju potrebnu svrhu. To znaci da moze stici do informacija koje su mu potrebne i kako ih
prakticno moze koristit nadjene informacije.
 Obrazovanje predstavlja snagu društveno-ekonomskog rasta jednog društva. Dok je
znanje jedini put za postizanje društveno-ekonomskog razvoja, a do znanja se dolazi
obrazovanjem. Znanje postaje resurs u koje je najisplativije investirati. Čovekovo znanje u
informatičkom dobu postaje ključni resurs, a škola jedna od vodećih institucija u kojoj se
stvaraju i inoviraju znanja. Obrazovanju u pogledu sredstava koje se izdvajaju predstavlja
pokazatelj u kojoj je meri privreda okrenuta ka inovacijama i znanju i pokazuje stepen
konkurentnosti jedne zemlje u odnosu na drugu.

1. Društveno-ekonomski razvoj Floride

Florida je savezna država SAD, koja se nalazi u njenom jugoistočnom delu, a često je
nazivaju i Sunshine State, što znači sunčana država. Površina Floride iznosi 170.304 km², a broj
stanovnika po popisu iz 2011. je 19.057.542. Glavni grad je Talahasi. Florida je treća država po
broju stanovnika u SAD, a osma po gustini naseljenosti. Najnaseljeniji grad na Floridi je
Džeksonvil. Stopa nezaposlenosti na Floridi je 6,1 odsto na kraju 2014.

Florida ima 6 glavnih privrednih grana.

TURIZAM - Florida je glavna turistička destinacija u svetu, oslanjajući se na turizam njena

ekonomija je više od bilo koje druge države. 97 miliona turista posetilo je Floridu u 2014 godini,
što je povećanje od pre godinu dana za 4%. Od 2015 godine Odeljenje za ekonomski razvoj
procenjuje da od 9.1 miliona ljudi zaposlenih u Floridi, 1,1 miliona ljudi se bave poslovima u vezi
sa turističkom industrijom, što je doprinelo 51 milijardi $ BDP.

POLJOPRIVREDA - Poljoprivredna industrija Floride zapošljava 2 miliona ljudi i doprinosi

više od 104 milijardi $ za ekonomiju države svake godine. Topla klima nudi poljoprivrednicima
sezonu rasta od 100 do 200 dana duže od ostalih regiona u zemlji. Prvih pet poljoprivrednih
proizvoda u 2014 bili su staklene bašte, pomorandže, paradajz, mlečni proizvodi i šećerne trske.
Florida proizvodi 70% limuna u SAD. Florida je na drugom mestu na nacionalnom nivou za
efekat staklene bašte, i na drugom je mestu u SAD po proizvodnji svežeg povrća.

MEĐUNARODNA TRGOVINA - Florida je jedna od najvećih izvoznika država u SAD i glavni

prolaz za robne razmene između Severne Amerike, Latinske Amerike, Kariba i drugim delovima
sveta. Četrdeset procenata ukupnog izvoza u SAD sa Latinskom Amerikom i Južnom Amerikom
proći kroz Floridu.

VAZDUHOPLOSTVO I AVIJACIJA - Godišnji ekonomski uticaj aktivnosti vazduhoplovstva

procenjuje se na 144 milijardi $. Od 2014. godine , više od 2.000 svemirskih i vazduhoplovnih
kompanija se nalaze u Floridi, zapošljava više od 87.000 radnika koji imaju prosečnu platu od
67,000 $. Mnogi od ovih kompanija se nalazi na severozapadu Floride, koja je postala leglo
avijacije i avio aktivnosti, uključujući istraživanje i razvoj, testiranje i obrazovanje.
 NAUKA O ŽIVOTU - Florida je čvrsto afirmisana kao čvorište za nauku o životu i ima 5.476
ustanova koje se nalaze širom države i zapoljašvaju 79,000 radnika. Florida je dom za
biomedicinske svetske poznate istraživače institucije, kao i farmaceutske i medicinske
kompanije, i ima više od 46.000 ustanova zdravstvene zaštite.

FINANSIJSKE USLUGE - Većina najvećih finansijskih kompanija države nalaze se u Floridi.

Florida ima najveći procenat bankarskih depozita. Koristeći prednosti povoljnog zakona Floride,
povoljnog poreskog sistema i velikog tržišta, finansija, osiguranja i profesionalne usluge
kompanije predstavljaju 11 % zapošljavanja države sa skoro 130.000 firmi koje zapošljavaju
skoro 900.000 stanovnika. Florida ima ekonomiju koja je 4. po veličini u Sjedinjenim Američkim
Državama i jedna od najvećih u svetu. U stvari, Florida ima ekonomiju koja bi bila 18. po veličini
na planeti.

3. Obrazovni sistem Floride

Učenici osnovne škole su uglavnom u istoj učionici i sa istim učiteljem tokom celog dana,
izuzev u slučajevima kada imaju specijalne časove kao što su muzika ili umetnost. Učenici
srednje škole menjaju učionice za svaki čas, imaju različite učitelje i drugačiju konstrukciju
učenika na časovima.

Sva deca u Americi imaju pristup besplatnim javnim školama, i u većini država su
obavezni da se školuju do 16-te godine. Većina učenika se školuje u javnim školama, ali imaju
mogućnost upisa i u privatne i/ili religiozne (verske) škole. Prosečna školska godina u Americi
traje 180 dana, a prosečno vreme provedeno u školi je 6.5 sati. Osnovne i srednje škole su javne
i njihovo upravljanje rukovodi država Florida. Florida ima stotine privatnih škola svih vrsta.
Mnoge privatne škole dobijaju akreditaciju. Svaka škola ima izabrani odbor za obrazovanje koji
određuje politiku, budžet, ciljeve i odabir troškova.

Osnovno obrazovanje na Floridi se odnosi na prvih osam godina. Osnovno obrazovanje

studenta počinje od njegove 6 godine.

Inače, u Floridi je mnogo drugačiji sistem školovanja nego na prostorima Srbije. Učenici
u srednjim školama imaju dosta veći izbor predmeta, dakle sami biraju predmete, ali ipak imaju
jednu “normu” koju moraju da zadovolje. Ta norma je u obliku poena, odnosno “credits”. Znači
na kraju školovanja učenik mora da ima minimum određeni broj poena da bi uopšte diplomirao.

Srednjoškolsko obrazovanje u Americi (American High School) organizovano je u četiri

školske godine – deveti razred (freshman), deseti razred (sophmore), jedanaesti razred (junior) i
dvanaesti (senior) razred. Florida je rangirana kao 4 u pogledu upisa studenata i 3 u smislu
ukupnog broja škola.
Univerzitetsko obrazovanje

Visoko obrazovanje u Floridi je neobvezna najviša razina u formalnom obrazovanju koja

slijedi po završetku srednjoškolskog obrazovanja. Institucije koje pružaju visoko obrazovanje
međusobno se razlikuju i uključuju javne, privatne i vjerske institucije, profitne i neprofitne
institucije, dvogodišnje, četverogodišnje i institucije koje nude postdiplomsko obrazovanje.

Razlika između koledža i fakulteta. U američkom kontekstu riječ koledž uobičajena je u

tri konteksta;
1) koledž (lokalne) zajednice (community college) su najčešće dvogodišnje institucije
koje u pravilu primaju sve kandidate koji ispunjavaju minimalne uslove za upis. Mnogi studenti
se po završetku ove vrste koledža odlučuju na dodatne dvije godine obrazovanja na
četverogodišnjim univerzitetima.
2) koledž slobodnih veština (liberal arts college) su četverogodišnje institucije koje fokus
stavljaju na obrazovanje u slobodnim vještinama.
3) koledž u okviru određenog univerziteta. Većina koledža slobodnih vještina upisuje
studente oba spola, iako postoje i isključivo muški ili ženski koledži.

Univerziteti su institucije visokog obrazovanja fokusirane na istraživački rad koje pružaju

preddiplomsko, diplomsko i postdiplomsko obrazovanje. Američki univerzitetski sistem je
visoko decentraliziran. Javni univerziteti su pod nadležnošću saveznih država ili teritorija.

Sistem studiranja u USA je takav da vi prvo imate određenu “normu” časova koju treba
da ispunite, odnosno morate imati zadovoljen broj unita. Šta to znači? Morate da zadovoljite
tzv. “General Education Requirement”, i ovaj requirement se ogleda u tome da obično u prve
dve godine uzimate časove koji su “opšti” (general education), a posle te 2-3 godine (zavisi
kolko vam treba da to odradite) se opredeljujete za svoj major, odnosno opredeljujete se za
tačno ono što želite da studirate i onda uzimate časove koji su baš specifični za taj major. Tada
se maksimalno usredsređujete i fokusirate na ono šta želite da budete kada završite fakultet.
Svaki čas se vrednuje sa odredjenim brojem kredita (unita). Kada vi krenete u prvu godinu,
dobićete jednu listu časova i sa te liste časova vi MORATE da odaberete neke kako bi ste
zadovoljili vaš Education Requirement. U te časove spadaju npr biologija, istorija, geografija,
muzičko, umetnost, književnost, komunikacije, engleski itd.

Većina javnih ustanova i tradicionalne privatne institucije u Floridi su akreditovane od

strane Udruženja južnih koledža i škola.

U Florid koledž sistem se sastoji od 28 javnih i državnih koledža (fakulteta). Privatnih

fakulteta i univerziteta u Floridi ima 34. Dok fakulteti za Trgovinu i tehnologiju u Floridi ima 23
fakulteta. I ostale privatne ustanove gde ih ima oko 35.
 4. Međuzavisnost obrazovanja i društveno-ekonomskog razvoja
Floride

Florida jedan deo svog budžeta koristi za ulaganje u nauku, tehnologiju, inženjering i
matematiku. Florida iz svog budžeta investira 20,2 milijardi dolara za osnovne i srednje javne
škole, ili $ 7.221 po učeniku. Kvalitetno obrazovanje počinje sa čvrstim temeljima ranih
programa učenja za sve porodice na Floridi. Florida iz svog budžeta ulaže 1,1 $ milijardi dolara u
finansiranje za rano obrazovanje i brigu o deci.

Florida je pretekla Njujork na 3. mesto po pitanju najmnogoljudnije države nacije ove

godine. Florida ima infrastrukturu, poresku politiku koja se neprestano naglašava među
najboljim i samim tim su privukli veliki broj visoko razvijenih nacionalnih kompanija. Florida je i
globalni lider u međunarodnoj trgovini, kao i u pogledu stranih direktnih investicija. Florida još
uvek ima visoko razvijeni turizam, gde uspeva da privuče 98,9 miliona posetilaca koji u državi
potroši više od 76 milijardi $ godišnje. Florida je realizovala decentralizovani pristup
ekonomskom razvoju koji se fokusira na donošenje odluka i liderstva na lokalnom nivou a ne
državne agencije ili državni organi.

Florida spada među vodećim saveznim državama u SAD po pitanju obrazovanog

stanovništva kao i po pitanju ulaganja finansijskih sredstava u obrazovanje i naučno-istraživački
rad. Rezultat svega ovog jeste visoko razvijena ekonomija Floride.