ANALIZA STANJA ZAŠTITE NA OBJEKTU TE „KOSTOLAC A”

I SMERNICE ZA NJENU REKONSTRUKCIJU

Branka B. Kostić, Dragan P. Dabić*,

Miljana Z. Zindović, Goran Č. Đukić, Marko G. Gostović, Pavle N. Krička**,
Vukašin Đ. Masnikosa, Srđan Z. Zdravković***

Elektrotehnički institut „Nikola Tesla” Univerziteta u Beogradu, Beograd, Koste Glavinića 8A*
„Saturn Electric”, Beograd, Inženjera Kapusa 6**
JP „Elektroprivreda Srbije”, Beograd, Vojvode Stepe 412***

Apstrakt: Za potrebe analize selektivnosti sistema zaštite u termoelektrani Kostolac A formiran je

detaljan model elektrane u programskom paketu CAPE. Model obuhvata i postojeće zaštite svih
elemenata i njihova podešenja i povezan je sa kompletnim modelom mreže jugoistočne Evrope,
uvezenim iz programskog paketa PSS. Selektivnost je ispitivana zaključno sa glavnim osiguračima
u razvodnim ormanima 0.4 kV. Analizirane su podešene vrednosti releja za više uklopnih stanja u
elektrani. Na osnovu simulacija kvarova dati su predlozi za prepodešavanje zaštita koje su
neselektivne i/ili nekoordinisane sa osnovnom zaštitom pojedinih elemenata. Kod releja kod kojih
potrebne uslove koordinisanosti, pouzdanosti i selektivnosti nije moguće postići podešavanjem
postojećih zaštita predložena je njihova zamena. Kao ilustracija primenjene analize, prikazani su
tabelarni rezultati pojedinih simulacija a za kritične kvarove prikazane su i krive koordinisanosti
kao i krive mehaničkog i termičkog oštećenja transformatora.

Ključne reči: relej, selektivnost, koordinisanost, kratak spoj, CAPE

ANALYSES OF THE PROTECTION AT THERMAL POWER PLANT

KOSTOLAC A WITH GUIDELINES FOR ITS RECONSTRUCTION

Branka B. Kostić, Dragan P. Dabić*,

Miljana Z. Zindović, Goran Č. Đukić, Marko G. Gostović, Pavle N. Krička**,
Vukašin Đ. Masnikosa, Srđan Z. Zdravković***

Electrical Engineering Institute “Nikola Tesla”, Uni. of Belgrade, Belgrade, Koste Glavinića 8A*
“Saturn Elestric”, Belgrade, Inženjera Kapusa 6**
 PE “Electric Power Industry of Serbia”, Belgrade, Vojvode Stepe 412***

Abstract: For purposes of analysis of protection system selectivity in PP “Kostolac A” detailed

model was created using the software package CAPE. The model includes the protection of all
existing elements and their settings and is associated with a complete model of Southeastern Europe
network, imported from the PSS. Selectivity was tested up to the main fuses in switchboards
0.4 kV. Relay parameter settings were analyzed for a few switching schemes. Based on the fault
simulations, suggestions for readjustment of the non-selective and/or uncoordinated relays (with the
basic protection of individual elements) were presented. It was also proposed that relays, which can
not be adjusted to meet necessary conditions for coordination, reliability and selectivity, should be
replaced. As an illustration of applied analysis, the results of some simulations are presented in
tabular form and for the critical faults mechanical and thermal damage curves of the transformer are
also shown.

Key words: relay, selectivity, coordination, short circuit, CAPE

1. UVOD

Iako postoji veoma izražena potreba, u Srbiji još uvek ne postoje standardi i tehničke preporuke za
zaštitu sinhronih generatora, blok transformatora i asinhronih motora. Takođe, tokom eksploatacije
uočeno je neselektivno reagovanje zaštite u elektranama EPS-a koje je dovodilo do ispada
kompletnih agregata sa mreže u situacijama kada to nije bilo opravdano. U cilju prevazilaženja
ovakvih situacija, te radi izrade navedenih dokumenata, pristupilo se sagledavanju postojećeg stanja
zaštita u elektranama. Kako bi se izvršila provera koordinisanosti i selektivnosti zaštitnih uređaja i
njihovih funkcija, elektrane su modelovane u softverskom paketu CAPE (Computer-Aided
Protection Engineering), posebno dizajniranim za ovakvu vrstu analiza. Velika prednost ovako
formirane baze je u tome što pored osnovne uloge u pogledu analiza selektivnosti zaštitnih sistema,
može veoma lako da se koristi i za ostale vrste analiza u modelovanim postrojenjima (proračuni
stacionarnih režima u samom postrojenju za karakteristična uklopna stanja, proračun struja kratkih
spojeva za izbor novih komponenti koje će se ugrađivati u ovom postrojenju, podaci o svim
elementima postrojenja, rezultati svih periodičnih ispitivanja pripadajuće opreme).
2. ANALIZA SELEKTIVNOSTI ZAŠTITA U TE „KOSTOLAC A”

Kriterijumi za evaluaciju sistema zaštite u TE „Kostolac A” definisani su kroz sledeće četiri tačke:

1. Minimiziranje trajanja kvara.

2. Izolovanje mesta kvara od strane rasklopne opreme (jednog ili više prekidača snage) koja
odgovara elementu koji je pod kvarom.
3. Minimalno vreme koordinacije između glavne zaštite (zaštite koja odgovara zadatom kvaru) i
zaštite koja se pobuđuje za isti kvar a nije glavna zaštita, na osnovu koga su formirane tabele
selektivnosti, je 400 ms za mehaničke i statičke zaštite, odnosno 300 ms za numeričke zaštite.
Ukoliko postoji kombinacija mehaničkih i statičkih sa numeričkim zaštitama, uzima se strožiji
kriterijum za minimalno vreme koordinacije, odnosno 400 ms.
4. Minimizacija ispada elektroenergetskih elemenata pri otkazu prekidača ili odgovarajućeg releja.

Tipovi i pozicije kvarova koji su izabrani za evaluaciju sistema zaštite za dalekovode su: K3
(trofazni kratak spoj), K2 (dvofazni), K2Z (dvofazni sa zemljom), K1Z (jednofazni zemljospoj),
K1Z+Rf (jednofazni zemljospoj preko impedanse Rf=3 Ω, 10 Ω, 100 Ω) i to na 10%, 50%, 85% i
100% dužine dalekovoda.

Tipovi kvarova za evaluaciju sistema zaštite za sabirnice: K3, K2, K2Z, K1Z.

Tipovi i pozicije kvarova za evaluaciju sistema zaštite za srednjenaponske izvode: K3, K2,
K2Z, K1Z i to na 50% i 100% dužine kabla.

U cilju provere selektivnosti zaštite analizirano je pet izabranih uklopnih stanja posredstvom
kojih su sagledane očekivane struje kratkih spojeva po elementima u uobičajenim režimima rada sa
aspekta napajanja sopstvene potrošnje elektrane i funkcionisanja prenosne mreže, i to:
- Prvo uklopno stanje: u pogonu je samo generator G1 i isključen je dalekovod sa najvećim
doprinosom struji tropolnog kratkog spoja na glavnim sabirnicama 110 kV – DV 101B/4
Smederevo 1 (Tab. 1). Sopstvene potrošnje na glavnim 6.3 kV razvodima bloka 100 MW
(razvodi 5RA i 5RB) se napajaju preko radnog napajanja (sa generatora G1). Generator G2 kao
i sopstvene potrošnje na glavnim 6.3 kV razvodima bloka 210 MW (razvodi 1GA i 1GB) su
isključeni. Ostatak sopstvene potrošnje se napaja preko transformatora 1T.
- Drugo uklopno stanje: u pogonu je samo generator G2 i isključen je dalekovod sa najvećim
doprinosom struji tropolnog kratkog spoja na glavnim sabirnicama 110 kV – DV 101B/4
Smederevo 1 (Tab. 1). Sopstvene potrošnje na 6.3 kV glavnim razvodima bloka 210 MW
(razvodi 1GA i 1GB) se napajaju preko radnog napajanja (sa generatora G2). Generator G1 kao
 i sopstvene potrošnje na glavnim 6.3 kV razvodima bloka 100 MW (razvodi 5RA i 5RB) su
isključeni. Ostatak sopstvene potrošnje se napaja preko transformatora 1T.
- Treće uklopno stanje: kao prvo uklopno stanje, s tim što je dalekovod DV 101B/4 uključen a
isključen je dalekovod sa drugim najvećim doprinosom struji tropolnog kratkog spoja na
glavnim sabirnicama 110 kV – DV 102B/1 Požarevac (Tab. 1).
- Četvrto uklopno stanje: u pogonu su oba generatora i svih osam dalekovoda. Svaki od
generatora napaja svoje glavne 6.3 kV razvode preko odgovarajućeg transfomatora sopstvene
potrošnje. Ostatak sopstvene potrošnje se napaja preko transformatora 1T.
- Peto uklopno stanje: u pogonu su oba generatora i svih osam dalekovoda. Generatori su (preko
odgovarajućih blok transformatora) povezani samo sa 110 kV sabirnicama a sopstvene
potrošnje glavnih 6.3 kV razvoda oba bloka (razvodi 1GA, 1GB, 5RA i 5RB) se napajaju preko
rezervnog napajanja sa transformatora 1T tj. preko razvoda startne grupe 3G.
Kako bi se odredio doprinos struja pojedinačnih dalekovoda ukupnoj struji kratkog spoja,
simuliran je trofazni kratak spoj na sabirnicama 110 kV, pri čemu su dobijeni sledeći rezultati:

Tab. 1: Doprinosi stuji tropolnog kratkog spoja na glavnim sabirnicama 110 kV

Dalekovod Struja kratkog spoja [A]
TE Kostolac A - Drmno (DV 1159) 0
TE Kostolac A - Rudnik 1 (DV 1128/1) 0
TE Kostolac A - Smederevo 3 (DV 1144/A i DV 1144/B) 1341.2
TE Kostolac A - Požarevac (DV 102A/1 i DV 102B/1) 1416.4
TE Kostolac A - Smederevo 1 (DV 101B/4) 1663.2
TE Kostolac A - Smederevo 4 (DV 101A/4) 1354.6

2.1. Provera selektivnosti na 110 kV i 35 kV dalekovodima

U okviru formiranog modela, modelovani su i svi postojeći 110 kV i 35 kV dalekovodi kojima je
elektrana povezana sa ostatkom EES. Takođe, predstavljeni su i odgovarajući releji sa svojim
zaštitnim funkcijama, ali isključivo na strani dalekovoda koja je bliža elektrani. Naime, prilikom
simulacija kvarova na dalekovodima nije se raspolagalo podacima o tipovima i podešenjima releja
koji se nalaze na drugom kraju, pa komentari i zaključci u ovom segmentu nisu potpuni.
Simulacije su izvršene za svaki dalekovod pojedinačno, za svih pet uklopnih stanja. Tipovi i
pozicije kvarova navedeni su u prethodnom poglavlju. Ilustracije radi u tabeli Tab. 2 prikazana je
tabela kvarova za jedan dalekovod i jedno uklopno stanje. Polja osenčena plavom bojom u tabeli
označavaju kvarove koji su ispravno izolovani, ali sa narušenim definisanim vremenima
koordinacije (400, tj. 300 ms), dok siva polja označavaju kvarove za koje je zaštita neselektivno
odreagovala.
 Tab. 2: Kvarovi na dalekovodu TEKO A–Smederevo 1 (101B/4) za IV uklopno stanje
10% 50% 85% 100%
Pobuđuju se I zona Pobuđuju se I zona Pobuđuju se Pobuđuju se
distantne zaštite distantne zaštite podnaponske zaštite u podnaponske zaštite u
posmatranog dalekovoda posmatranog dalekovoda mernim ćelijama na mernim ćelijama na
(0.160s) i podnaponske (0.160s) i podnaponske razvodima 2GA i 2GB razvodima 2GA i 2GB
zaštite u mernim ćelijama zaštite u mernim ćelijama (deluju na isključenje (deluju na isključenje
na razvodima 2GA i 2GB na razvodima 2GA i 2GB motornih ćelija; 0.530s) i motornih ćelija; 0.530s),
k3
(deluju na isključenje (deluju na isključenje II zona distantne zaštite II zona distantne zaštite
motornih ćelija; motornih ćelija; na posmatranom na posmatranom
CTI=0.370s). CTI=0.370s). dalekovodu (0.860s). dalekovodu (0.860s) i
podnaponska zaštita u
mernoj ćeliji na razvodu
1GC (1.030s).
Zaštita ispravno reaguje Zaštita ispravno reaguje Zaštita ispravno reaguje Zaštita ispravno reaguje
k2
(I zona distantne). (I zona distantne). (II zona distantne). (II zona distantne).
Pobuđuju se I zona Zaštita ispravno reaguje Distantna zaštita reaguje Pobuđuju se II zona
distantne zaštite (I zona distantne). u I zoni. distantne zaštite
posmatranog dalekovoda dalekovoda 1144/A i
(0.160s) i podnaponske 1144/B (0.720s), II zona
k2z zaštite u mernim ćelijama distantne zaštite
na razvodima 2GA i 2GB posmatranog dalekovoda
(deluju na isključenje (0.860s) i ista zaštita
motornih ćelija; dalekovoda 101A/4
CTI=0.370s). (0.960s).
Zaštita ispravno reaguje Zaštita ispravno reaguje Zaštita ispravno reaguje Pobuđuje se II zona
(I zona distantne). (I zona distantne). (II zona distantne). distantnih zaštita
dalekovoda 1144/A i
k1z 1144/B (0.720s) i II zona
distantne zaštite
posmatranog dalekovoda
(0.860s).
Zaštita ispravno reaguje Zaštita ispravno reaguje Zaštita ispravno reaguje Pobuđuju se II zona
(I zona distantne). (I zona distantne). (II zona distantne). distantnih zaštita
dalekovoda 1144/A i
k1z+Rf
1144/B (0.720s) i III
(Rf=3 Ω)
zona distantne zaštite
posmatranog dalekovoda
(1.060s).
Zaštita ispravno reaguje Distantna zaštita reaguje Pobuđuju se usmerene Pobuđuju se usmerene
(I zona distantne). u III zoni. zemljospojna zaštita na zemljospojna zaštita na
dalekovodima 1144/A i dalekovodima 1144/A i
1144/B (2.630s), zaštite 1144/B (2.630s), zaštite
od nesimetrije na od nesimetrije na
dovodima sa dovodima sa
k1z+Rf transformatora 23T na transformatora 23T na
(Rf=10 Ω) razvode 1GA i 1GB razvode 1GA i 1GB
(3.030s), I stepen 110 kV (3.030s), I stepen 110 kV
zemljospojne zaštite zemljospojne zaštite
bloka 2 (3.830s), zaštita bloka 2 (3.830s), zaštita
od nesim. opterećenja od nesim. opterećenja
statora generatora G1 statora generatora G1
(9.030s). (9.030s).
Pobuđuje se II stepen Pobuđuje se II stepen Pobuđuje se II stepen Pobuđuje se II stepen
110 kV zemljospojne 110 kV zemljospojne 110 kV zemljospojne 110 kV zemljospojne
k1z+Rf zaštite bloka 2 (4.530s). zaštite bloka 2 (4.530s). zaštite bloka 2 (4.530s). zaštite bloka 2 (4.530s).
(Rf=100 Ω) Na posmatranom Na posmatranom Na posmatranom Na posmatranom
dalekovodu ne reaguje dalekovodu ne reaguje dalekovodu ne reaguje dalekovodu ne reaguje
zaštita. zaštita. zaštita. zaštita.

Pregled osnovnih rezultata izvršenih analiza dat je za svaki analizirani dalekovod u nastavku teksta.
Dalekovod TEKO A – Drmno (DV 1159)
- Za jednofazne kvarove preko velikih otpornosti (Rf = 100 Ω) se ne pobuđuje nijedna zaštita
dalekovoda (kod svih pet uklopnih stanja).
Dalekovod TEKO A – Rudnik 1 (DV 1128/1)
- Za jednofazne kvarove preko velikih otpornosti (Rf = 100 Ω) se ne pobuđuje nijedna zaštita
dalekovoda (kod svih pet uklopnih stanja).
Dalekovod TEKO A – Smederevo 3 (DV 1144/A i DV 1144/B)
- Za kvarove K3 na kraju dalekovoda se pobuđuju II zona distantne zaštite koja je vremenski
zategnuta na 700 ms i podnaponske na 2GA i 2GB razvodima (prva četiri uklopna stanja).
- Za prvo, drugo i treće uklopno stanje se i za K3 na 85% dužine dalekovoda pobuđuju
podnaponske zaštite na 2GA i 2GB razvodima.
- Za jednofazne kvarove preko velikih otpornosti (Rf = 100 Ω) na 85% i 100% dužine
dalekovoda se ne pobuđuje nijedna zaštita dalekovoda (svih pet uklopnih stanja).
Dalekovod TEKO A – Požarevac (DV 102A/1 i DV 102B/1)
- Za jednofazne kvarove preko velikih otpornosti (Rf = 100Ω) se ne pobuđuje nijedna zaštita
(svih pet uklopnih stanja).
Dalekovod TEKO A – Smederevo 1 (DV 101B/4)
- Za treće uklopno stanje za tropolan kvar na 85% i na 100% dalekovoda se pobuđuju II zona
distantne zaštite (860 ms), podnaponska zaštita na 2GA i 2GB razvodima (530 ms) kao i
podnaponska zaštita na razvodu 1GC (1.030 s). Za četvrto uklopno stanje za K3 na 85%
dalekovoda pobuđuju se II zona distantne zaštite (860 ms) i podnaponska zaštita na 2GA i 2GB
razvodima (530 ms), dok je za K3 na 100% dalekovoda situacija identična kao u trećem
uklopnom stanju.
- Kvarovi K2Z i K1Z na kraju dalekovoda se nalaze u istoj zoni reagovanja distantne zaštite
(drugoj) posmatranog dalekovoda i dalekovoda 1144/A (Smederevo 3) i 1144/B
(Smederevo 3), s tim što se za K2Z pobuđuje i ista zona DV 101A/4 (Smederevo 4) (IV
uklopno stanje). Kvar K1Z+Rf (Rf = 3 Ω) na kraju dalekovoda se nalazi u trećoj zoni
reagovanja distantne zaštite posmatranog dalekovoda i drugim zonama dalekovoda 1144/A
(Smederevo 3) i 1144/B (Smederevo 3). Slična situacija se ima i za treće i za peto uklopno
stanje.
- Za jednofazne kvarove preko otpornosti od 10 Ω na 85% i 100% dalekovoda, kao i za
jednofazne kvarove preko otpornosti od 100 Ω duž čitavog dalekovoda, ne pobuđuje se nijedna
zaštita dalekovoda (III, IV i V uklopno stanje).
Dalekovod TEKO A – Smederevo 4 (DV 101A/4)
- Za prvo uklopno stanje se za K3 na 85% i 100% dužine dalekovoda pobuđuju i podnaponske
na 2GA i 2GB razvodima (530 ms) uz II stepen distantne (960 ms). Za treće uklopno stanje se
za K3 na 85% i 100% dužine dalekovoda pobuđuju II stepen distantne zaštite (960 ms),
 podnaponske na 2GA i 2GB razvodima (530 ms) kao i podnaponska zaštita na razvodu 1GC
(1.030 s).
- Za jednofazne kvarove preko otpornosti od 10 Ω na 85% dalekovoda pobuđuje se V stepen
distantne, što ne predstavlja pravilan odgovor na kvar, dok se za jednofazne kvarove preko
otpornosti od 10 Ω na kraju dalekovoda, kao i za jednofazne kvarove preko otpornosti od
100 Ω, ne pobuđuje nijedna zaštita dalekovoda (svih pet uklopnih stanja).
35 kV dalekovodi (TEKO A – Rudnik, TEKO A – Naselje Kostolac, TEKO A – Ćirikovac)
Za jednofazne kvarove sa zemljom se ne pobuđuje nijedna zaštita dalekovoda.

2.2. Provera selektivnosti na sabirnicama

Naredna tabela (Tab. 3) ilustruje način analize selektivnosti na sabirnicama 6-110 kV u okviru
elektrane. Osenčena polja označavaju kvarove na isti način kao u tabeli Tab. 2.

Tab. 3: Provera zaštita na sabirnicama 110 kV, 35 kV, 15.75 kV, 10.5 kV i 6.3 kV1
k3 k2 k2z k1z
Pobuđuju se V zona Pobuđuju se V zona Pobuđuju se Pobuđuju se
distantnih zaštita distantnih zaštita kratkospojna zaštita blok kratkospojna zaštita blok
dalekovoda 102A/1 i dalekovoda 102A/1 i transformatora 5T na transformatora 5T na
102B/1 (3.020s), 1144/A 102B/1 (3.020s), 1144/A 110 kV strani (1.030s) i 110 kV strani (1.030s) i
i 1144/B (3.520s), i 1144/B (3.520s), V zona distantnih zaštita V zona distantnih zaštita
101A/4 (3.530s) i 101A/4 (3.530s) i dalekovoda 102A/1 i dalekovoda 102A/1 i
101B/4 (3.630s), 101B/4 (3.630s), 102B/1 (3.020s). 102B/1 (3.020s).
prekostrujna generatora prekostrujna generatora Pobuđuju se i Pobuđuju se i
G2 (4.530s) i G2 (4.530s) i prekostrujna zaštita na prekostrujna zaštita na
Glavne prekostrujna generatora prekostrujna generatora 110 kV strani 110 kV strani
sabirnice 1 G1 (5.030s). Ispad cele G1 (5.030s). Ispad cele transformatora 2T transformatora 2T
110 kV elektrane. elektrane. (3.030s) i V zona (3.030s) i V zona
distantnih zaštita distantnih zaštita
dalekovoda 1144/A dalekovoda 1144/A
(3.520s), 1144/B (3.520s), 1144/B
(3.520s),101A/4 (3.530s) (3.520s), 101A/4
i 101B/4 (3.630s). Ispad (3.530s) i 101B/4
cele elektrane. (3.630s), zemljospojna
zaštita na 110 kV strani
bloka 2 (3.830s). Ispad
cele elektrane.
Reaguje kratkospojna Reaguje prekostrujna Reaguje prekostrujna Ne pobuđuje se nijedna
35 kV zaštita na 110 kV strani zaštita na 35 kV strani zaštita na 35 kV strani zaštita.
postrojenje transformatora 2T transformatora 2T transformatora 2T
(0.530s). (2.530s). (2.530s).
Sabirnice Zaštita ispravno reaguje Zaštita ispravno reaguje Zaštita ispravno reaguje Pobuđuje se
generatora G2 (diferencijalna zaštita). (diferencijalna zaštita). (diferencijalna zaštita). zemljospojna zaštita
(15.75 kV) bloka 2 (7.500s).
Pobuđuju se prekostrujna Pobuđuju se prekostrujna Pobuđuju se prekostrujna Ne pobuđuje se nijedna
zaštita na odgovarajućem zaštita na odgovarajućem zaštita na odgovarajućem zaštita.
dovodu (0.530s) i dovodu (0.530s) i dovodu (0.530s) i
podnaponska zaštita u podnaponska zaštita u podnaponska zaštita u
Razvod 5RA
mernoj ćeliji na razvodu mernoj ćeliji na razvodu mernoj ćeliji na razvodu
5RB (CTI=0ms) i 5RB (CTI=0ms) i 5RB (CTI=0ms) i
isključuje odgovarajuće isključuje odgovarajuće isključuje odgovarajuće
motore. motore. motore.
Zaštita ispravno reaguje Zaštita ispravno reaguje Zaštita ispravno reaguje Ne pobuđuje se nijedna
(kratkospojna na dovodu (kratkospojna na dovodu (kratkospojna na dovodu zaštita.
Razvod 1GC
razvoda 1GC sa 3GA; razvoda 1GC sa 3GA; razvoda 1GC sa 3GA;
0.330s). 0.330s). 0.330s).
Doprema uglja Pobuđuju se Pobuđuju se Pobuđuju se Zaštita ispravno reaguje
2GD kratkospojne zaštite u kratkospojne zaštite u kratkospojne zaštite u (brza osetljiva
 Tab. 3: Provera zaštita na sabirnicama 110 kV, 35 kV, 15.75 kV, 10.5 kV i 6.3 kV1
k3 k2 k2z k1z
dovodnoj ćeliji dovodnoj ćeliji dovodnoj ćeliji zemljospojna zaštita na
(2GD_L03) i na drugom (2GD_L03) i na drugom (2GD_L03) i na drugom odvodu sa razvoda 2GB
kraju istog kabla kraju istog kabla kraju istog kabla na razvod 2GD, 1.030s).
(0.230s). Takođe se (0.230s). Takođe se (0.230s). Takođe se
pobuđuju i kratkospojna pobuđuju i kratkospojna pobuđuju i kratkospojna
zaštita na dovodnoj ćeliji zaštita na dovodnoj ćeliji zaštita na dovodnoj ćeliji
na razvodu 2GB na razvodu 2GB na razvodu 2GB
(CTI=0.100s) i (CTI=0.100s) i (CTI=0.100s) i
kratkospojna na drugom kratkospojna na drugom kratkospojna na drugom
kraju istog kabla, ćelija kraju istog kabla, ćelija kraju istog kabla, ćelija
3GB_L10 (CTI=0.200s). 3GB_L10 (CTI=0.200s). 3GB_L10 (CTI=0.200s).

1
U datoj tabeli nisu prikazane sve ispitivane sabirnice.

Kako se može videti iz prethodne tabele (Tab. 3), kvarovi na 110 kV sabirnicama se sa
postojećom opremom ne izoluju adekvatno. Stoga je neophodno uvođenje sabirničke zaštite i
zasebno zaštite od otkaza prekidača na naponskom nivou 110 kV s obzirom da trenutno ove zaštite
ne postoje.
Takođe, preporučuje se da se kratkospojne zaštite transformatora 110/X kV/kV podese prema
vrednostima struja za dvopolne kratke spojeve na niženaponskim sabirnicama, Tab. 4. Neophodno
bi bilo da se ove vrednosti primene tako što bi se usvojio određeni koeficijent sigurnosti (preporuka
k = 0.7­0.9).
Prilikom podešavanja vremenskog zatezanja isključenja kratkospojnih zaštita, preporučuje se
da se ono produži 300 ms u odnosu na prvu sledeću zaštitu na X kV naponskom nivou
odgovarajućeg transformatora.

Tab. 4: Struje na 110 kV strani transformatora za dvofazan kratak spoj na niženaponskim

sabirnicama
Transformator Struja kratkog spoja
1T – 110/6.3 kV/kV 1818.3 A
2T – 110/36.75/10.5 kV/kV/kV 1119.6 A/2600.3 A
3T – 121/15.75 kV/kV 5823.5 A
5T – 121/10.5 kV/kV 3599.8 A

2.3. Provera selektivnosti na 6.3 kV razvodima

Simulacije kvarova i provera selektivnosti sprevedeni su na ukupno dvanaest 6 kV razvoda u
elektrani. U zavisnosti od uklopnih stanja uočeni su na ovim razvodima različiti nedostaci u odnosu
na optimalan, ispravan, rad zaštite. Kao jedan primer, u daljem tekstu biće prikazana analiza na
razvodu 5RA.
Razvod 5RA se normalno napaja sa transformatora sopstvene potrošnje 25T, dok se rezervno
napajanje ostvaruje sa startne grupe (razvod 3GB).
 Sl. 1: Jednopolna šema postrojenja 5RA uvezena iz CAPE softvera
Prilikom simulacija kvarova na razvodu 5RA, za prva četiri uklopna stanja, uočeni su sledeći
nedostaci:
- Pri jednofaznom kvaru sa zemljom na sabirnicama i dovodnim kablovima ne reaguje nijedna
zaštita.
- Za kvarove K3, K2 i K2Z na 0.4 kV sabirnicama transformatora elektrofiltera (ćelija L10),
pobuđuje se njegova kratkospojna zaštita.
- Za kvar tipa K1Z na 0.4 kV sabirnicama transformatora 45TA (5RA_L03) se ne pobuđuje
nijedna zaštita (zbog sprege transformatora Yyn0 kvar se ne prenosi na visokonaponsku stranu
transformatora).
- Za kvarove tipa K3, K2 i K2Z na 5RA sabirnicama, pored kratkospojne zaštite dovoda koja je
vremenski zategnuta na 500 ms, se pobuđuju podnaponske zaštite u mernim ćelijama razvoda
5RA i 5RB (takođe vremenski zategnute na 500 ms). Kao posledica isključuju se napojne
pumpe, kondenzat pumpe, potisni ventilatori i mlinovi oba razvoda (18 motora).
Simulacije kvarova za peto uklopno stanje pokazale su identične nedostatke kao za prva četiri
uklopna stanja (tačke 1, 2 i 3 iz prethodnog paragrafa) dok se poslednja tačka razlikuje (shodno
promeni načina napajanja posmatranog razvoda):
- Za kvarove tipa K3, K2 i K2Z na sabirnicama 5RA se pobuđuju kratkospojna zaštita na odvodu
sa 3GB za 5R (3GB_L13, 430 ms), podnaponske zaštite u mernim ćelijama razvoda 5RA i
5RB (deluju na odgovarajuće prekidače; 530 ms) i prekostrujna zaštita na dovodu razvoda 5RA
sa 3GB (5RA_L12, 530 ms).
Na osnovu krivih koordinisanosti se uočava sledeće:
- Podešenje kratkospojne zaštite na transformatoru 25T je manje od podešenja kratkospojne
zaštite u dovodnoj ćeliji postrojenja 5RA.
Prvi navedeni nedostatak postojećeg rešenja uočen na osnovu simulacija kvarova je
nepostojanje zaštite koja bi otklonila jednofazan kratak spoj na sabirnicama. U ovom slučaju,
rešenje kojim se predlaže uvođenje homopolarne nadnaponske zaštite bi bilo neselektivno, jer bi se
homopolarne nadnaponske i razvoda 5RA i razvoda 5RB pobuđivale za oba kvara (K1Z na
sabirnicama 5RA i K1Z na sabirnicama 5RB). Jedno od rešenja bi bilo uvođenje osetljivih
usmerenih zemljospojnih zaštita u dovodnim ćelijama. Pored ove funkcije, ove zaštite bi imale i
funkciju rezerve zemljospojnim zaštitama izvoda.

Kako bi se pravilno podesio kratkospojni stepen zaštita transformatora, urađene su simulacije

tropolnih kratkih spojeva na 0.4 kV sabirnicama transformatora. Vrednosti struja tropolnih kratkih
spojeva na 0.4 kV sabirnicama transformatora razvoda 5RA, za slučaj da se razvod 5RA napaja sa
transformatora sopstvene potrošnje 25T i za slučaj da se napaja sa razvoda 3GB, svedene na VN
stranu, su date u sledećoj tabeli (prefault voltage=1.1 p.u.):

Tab. 5: Struje na VN strani transformatora za trofazan kratak spoj na NN sabirnicama – razvod

5RA
Podešenje kratkospojne Struja kratkog spoja Struja kratkog spoja
Ćelija
zaštite (primarno) (primarno) (25T) (primarno) (3GB)
L03 (transformator 45TA) 1450 A 1526.1 A 1533.2 A
L10 (elektrofilteri) 1450 A 1644.2 A 1652.4 A

Kod transformatora 45TA neophodno bi bilo uvesti zaštitu koja bi kao ulaznu veličinu imala
vrednost nultog napona na 0.4 kV strani, kako bi se detektovali jednofazni kvarovi na njegovom
0.4 kV razvodu.
Radi jednostavnijeg pregleda, u Tab. 6 su data aktivna podešenja kratkospojnih i
prekostrujnih zaštita na razvodu 5RA sa preporukom prepodešenja, na pozicijama gde su ona
predložena. Princip koji već postoji na razvodima 1GA i 1GB, da se prekostrujne zaštite u
dovodima ostvaruju u tri stepena, će biti predložen i na razvodu 5RA.
Tab. 6: Tabelaran prikaz prepodešenja kratkospojnih i prekostrujnih zaštita na razvodu 5RA
Aktivna podešenja Preporuka prepodešenja
Pozicija Opis
A primarno t [s] A primarno t [s]
Transformator 45TA I>>=1450 0 I>>=1700 0
5RA_L03
(Sn=1000 kVA) I>=116 0.5 I>=116 0.5
Transformator elektrofiltera I>>=1450 0 I>>=1850 0
5RA_L10
(Sn=1000 kVA) I>=116 0.5 I>=116 0.5
I>>=4800 0.5 Idir>>=3850 0.3
5RA_L11 Radno napajanje / / Idir>=1850 0.8
/ / Ip=1320 (IEC NI) Td=0.48

Transformator sopstvene potrošnje prvog bloka 25T, trenutno ima aktivna dva stepena
prekostrujne zaštite (jedan u ABB RET316*4 terminalu, a drugi u SPAJ 110C terminalu). Nova
podešenja koja se preporučuju data su u Tab. 7.

Tab. 7: Tabelaran prikaz prepodešenja kratkospojnih i prekostrujnih zaštita transformatora 25T

Aktivna podešenja Preporuka prepodešenja
Pozicija Opis
A primarno t [s] A primarno t [s]
I>>=1500 (SPAJ) 1 I>>=2450 0.6
Transformator sopstvene
25T (VN) I>=1200 (RET) 25 I>=1330 1.1
potrošnje
/ / Ip=900 (IEC NI) Td=0.56
 Zbog mogućnosti napajanja posmatranog razvoda sa razvoda startne grupe 3GB preporučuje
se da se zaštite u ćelijama 3GB_L13 i 5RA_L12, gde su trenutno aktivne samo kratkospojne zaštite,
podese kao i zaštita u dovodnoj ćeliji 5RA_L11 (Tab. 6).

Sl. 2: Karakteristike prekostrujnih zaštita na transformatoru 25T (svedeno na 6.3 kV nivo), u

dovodnoj ćeliji razvoda (L11) i u ćeliji L04 (ka napojnoj pumpi), pre i nakon prepodešenja

Kao naprednije rešenje (pouzdanije i brže), predlaže se uvođenje uprošćene zaštite sabirnica i
zaštite od otkaza prekidača. Strujna proradna vrednost uprošćene zaštite sabirnica može da se
podesi isto kao i kratkospojna zaštita dovoda (3850 A), s tim što je u tom slučaju moguće podesiti
vremensko zatezanje na 150 ms. Rezervna zaštita od otkaza prekidača se realizuje sa istim strujnim
uslovom kao i u slučaju uprošćene zaštite sabirnica, a sa vremenom od 300 ms. Zaštita od otkaza
prekidača (funkcija breaker failure) se trenutno prosleđuje na isključenje dovodnog prekidača.

Sl. 3: Karakteristike prekostrujnih zaštita na transformatoru 25T nakon prepodešenja, sa

karakteristikama mehaničkog i termičkog oštećenja transformatora snage 15 MVA po
ANSI/IEEE standardu
3. SMERNICE ZA REKONSTRUKCIJU ZAŠTITA U TE „KOSTOLAC A”

U ovom poglavlju dati su neki od predloga za rekonstrukciju postojećih sistema zaštite u elektrani
koji su formirani na osnovu izvršenih analiza i usvojenih kriterijuma prikazanih u poglavlju 2:

1) Pri budućim rekonstrukcijama na svim generatorima i pripadajućim blok transformatorima treba

realizovati dvostruki sistem zaštite Main 1 i Main 2, gde bi ove dve zaštite bile od različitih
proizvođača opreme (po ugledu na postojeću praksu zaštite objekata 220 kV i 400 kV). Na taj
način, na blokovima bi postojali mikroprocesorski 100% redundantni sistemi zaštite (sa različitom
unutrašnjom logikom delovanja), što nije slučaj sa ugradnjom dvostrukih terminala istog
proizvođača.
Konkretno, na bloku 1 potrebno je izvršiti dopunu postojećeg sistema zaštite ABB REG316*4
(Main 1) tako da budu implementirane sve funkcije zaštite potrebne za zaštitu generatora i blok
transformatora, a zatim dodati još jedan sistem (Main 2). Na bloku 2 trenutno postoje stare
elektromehaničke zaštite čiji je životni vek već istekao, pa je na ovom bloku neophodno realizovati
novi mikroprocesorski sistem zaštite (Main 1 i Main 2) u skladu sa prethodno navedenim.

2) Distantne zaštita na dalekovodima 110 kV treba rekonstruisati prema ustaljenoj praksi

Elektromreža Srbije (dvostruki sistem zaštite od dva različita proizvođača opreme, Main 1 i
Main 2). Dalekovodi DV 1159, DV 1128/1, DV 101B/4 i DV 101A/4 trenutno su štićeni starim
statičkim i elektromehaničkim zaštitama tipa Siemens 7SL i BBC LZ3, kojima nije moguće postići
adekvatnu koordinaciju sistema zaštite. Naime, u okviru ovih releja, distantne funkcije je moguće
realizovati samo kružnom (Mho) karakteristikom dok današnji mikroprocesorski releji pružaju
mogućnost realizacije ove funkcije pomoću Mho i/ili kvadrilateralne karakteristike. Dalje, postojeći
distantni releji ne dopuštaju veliku slobodu pri podešavanju određenih karakteristika delovanja, npr.
ne postoji mogućnost podešavanja offset-a starting zone, što za posledicu ima jako veliki doseg
„iza” odgovarajućeg distantnog releja i mogućnost neselektivnog ispada dalekovoda. Takođe,
distantne zaštite na ovim dalekovodima nemaju rezervnu zaštitu, što je svakako neadekvatno
rešenje i nije u skladu sa postojećom praksom na naponskom nivou 110 kV.
Ostali 110 kV dalekovodi, DV 1144/B, DV 1144/A, DV 102B/1 i DV 102A/1, imaju
rekonstruisane sisteme distantnih zaštita, odnosno tu već postoje mikroprocesorske zaštite (Siemens
7SA611). Nedostatak postojećeg rešenja je u tome što rezervna zaštita ima samo funkcije
prekostrujnih i zemljospojnih funkcija, ali ne i potrebne funkcije usmerene prekostrujne i usmerene
zemljospojne zaštite. Pošto rezervni terminali (Siemens 7SJ610) nemaju mogućnost dodavanja
naponskih ulaza, nije moguće unapređenje postojećeg rešenja u ovom smislu. Stoga se za ove
dalekovode 110 kV preporučuje realizacija 100% redundanse u pogledu terminala i funkcija zaštite
kroz terminale drugog proizvođača opreme (Main 2) u odnosu na postojeće terminale.
Rekonstrukciju sistema distantne zaštite dalekovoda 110 kV bi trebalo rešiti u što je moguće
kraćem vremenskom roku kako bi se na minimum svela mogućnost ispada agregata iz pogona zbog
kvarova duboko u prenosnoj mreži.

3) Postojeće zaštite na dalekovodima 35 kV pri budućoj rekonstrukciji treba zameniti novim

mikroprocesorskim sistemima zaštite jer su postojeći sistemi zaštite (kombinacije RIT-22) već dugo
u upotrebi i izvan su svog tehničkog životnog veka. U pitanju je relejna kombinacija koja
standardno ima neprecizne strujne članove i sadrži stare releje od kojih značajan broj nema stabilnu
karakteristiku reagovanja.
4) Rekonstrukcija sistema zaštite transformatora sopstvene potrošnje 15.75/6.3/6.3 kV/kV/kV (23T)
i 10.5/6.3/6.3 kV/kV/kV (25T) i mrežnih 110/36.75/10 kV/kV/kV (2T), 110/6.3 kV/kV (1T) i
35/6.3 kV/kV (4T) je potrebna jer su ovi transformatori trenutno neadekvatno štićeni. Naime,
transformatori 23T, 2T i 4T trenutno se štite zastarelim elektromehaničkim zaštitama sa samo
osnovnim setom funkcija (prekostrujna i kratkospojna funkcija zaštite) i koji ponekad ne uključuje
ni diferencijalnu funkciju zaštite (kao što je to slučaj sa transformatorom 4T). Drugim rečima, u
pitanju su releji koji su koncepcijski već prevaziđeni i pri tom su najvećim delom već izvan svog
životnog veka. U slučaju transformatora 25T, neadekvatnost zaštite se ogleda u tome da je terminal
ABB REG316*4 sa nepotpunim setom funkcija za ovu poziciju, a da su rezervni terminali ABB
SPAD 346C i ABB SPAJ 140C (kao hibridna rešenja nastala pri prelasku sa statičkih na
mikroprocesorske sisteme zaštite) koncepcijski prevaziđeni u pogledu uklapanja u novi sistem
zaštite na elektrani, koji treba da bude baziran na savremenim relejima baziranim na potpunoj
digitalnoj osnovi. Transformator 1T se štiti se Siemens relejima 7UT613 i 7SJ61 koji ne raspolažu
potpunim setovima funkcija za ovu poziciju.
Kao i u slučaju preporuka za zaštitu sinhronih mašina, blok transformatora i dalekovoda
110 kV i ovde se za zaštitu ovih transformatora preporučuje, s obzirom na njihovu ulogu u
funkcionisanju elektrane, rekonstrukcija sistema zaštite sa dva terminala (Main 1 i Main 2) od
različitih proizvođača, sa identičnim funkcijama zaštite u oba terminala.

5) Rekonstrukcija zaštita na razvodima 2GP i 2GT neophodna je iz više razloga. Naime, u pitanju
su releji starijih generacija (MI-310, MU, ...) koji su već van svog životnog veka i od njih se ne
može sa sigurnošću očekivati stabilnost karakteristika reagovanja. Ovi releji takođe stvaraju teškoće
u koordinaciji celokupnog sistema zaštite u elektrani i negativno utiču na kompletnost sistema
upravljanja u pogledu informacija koje bi trebalo da budu raspoložive iz podsistema digitalne
zaštite.
 Uopšteno, kod rekonstrukcije sistema zaštite za sve 6.3 kV razvode, preporučuje se da bi svi
releji za zaštitu trebalo da imaju usmerenu prekostrujnu zaštitu kako bi se obezbedila adekvatna
selektivnost ali i brža i efikasnija detekcija izvoda pogođenog kvarom. To je potrebno jer npr.
asinhroni motori, kao „aktivni” elementi, u slučaju kvarova „iza” svojih zaštitnih releja daju
određeni doprinos u struji kratkog spoja koji može u nekim situacijama dovesti do pobuđivanja i
nepotrebnog reagovanja prekostrujnih elemenata releja i samim tim dovesti do isključenja
odgovarajućih motora.
Ono što trenutno predstavlja najveći problem je činjenica da je na pomenutim razvodima
većina zaštita već obnovljena Siemens relejima, između ostalih i tipovima 7SJ60 i 7SJ61. Ova dva
tipa nemaju naponske ulaze, a samim tim ni funkcije usmerene prekostrujne/zemljospojne zaštite,
što je u kontekstu prethodno napisanog veliki problem. Drugi problem je u tome što su u tim novim
relejima, bez obzira na konkretan tip, praktično „prepisane” funkcije i podešenja koja su postojala i
u okviru starih sistema zaštite. Drugim rečima, nisu u potpunosti iskorišćene performanse digitalnih
sistema zaštite, pre svega u aktiviranju novih funkcija.
U analizi razvoda sopstvene potrošnje primećeno je takođe da, sa aspekta zaštite,
karakteristični objekti zaštite u sopstvenoj potrošnji nisu tretirani na identičan način. Naime, grupe
potrošača (napojne pumpe, kondenzacione pumpe, usisni ventilatori, potisni ventilatori, mlinovi,
bager pumpe itd.) imaju izabrane setove funkcija zaštite bez sistemskog pristupa. Primera radi, svi
potisni ventilatori imaju uglavnom identične karakteristike tereta, identične uslove rada i iz toga
neminovno proizilazi zaključak da bi i setovi zaštita u okviru ove grupe potrošača trebalo da budu
identični, što u okviru ove elektrane nije slučaj. Ovo je problem koji bi trebalo rešavati ponovnim
prolaskom kroz pojedine faze procesa rekonstrukcije sistema zaštite na 6.3 kV naponskom nivou i
ispraviti gde je to moguće one greške, koje su prethodno načinjene. Konstatacija identična
prethodnoj se odnosi i na sve transformatore X/0.4 kV/kV, snaga (630-2000) kVA.

6) Potrebno je razmotriti zamenu svih starih diferencijalnih zaštita kao i uvođenje diferencijalnih
zaštita na onim pozicijama gde god je to moguće, a gde ih trenutno nema. Osnovni razlog za
predloženu zamenu je sporost starih diferencijalnih zaštita koje imaju vremena reagovanja oko
100 ms, dok se kod današnjih diferencijalnih zaštita vreme reagovanja kreće u okvirima oko 30 ms,
što je sa aspekta pouzdanosti i selektivnosti daleko pogodnije.

7) Potrebno je razmotriti verifikaciju karakteristika strujnih i naponskih mernih transformatora, ali i

izvršiti adekvatna merenja parametara motora (pre svega odnos polaznih i nominalnih struja koji
jako utiče na proračun struja kratkih spojeva u postrojenju) koji direktno utiču na valjanost rada
zaštite, a samim tim i na selektivnost. Time bi se analiza mogla sprovesti detaljnije, postojali bi
pouzdaniji podaci na osnovu kojih bi se izvršila korekcija podešenja releja u sopstvenoj potrošnji
(prvenstveno releja za zaštitu motora), čime bi se mogla postići povećana selektivnost i pouzdanost
čitavog sistema zaštite u TE „Kostolac A”. Doprinos bi svakako imalo i dodatno verifikovanje
dužina i podužnih parametara postojećih energetskih kablova u sopstvenoj potrošnji.

4. ZAKLJUČAK

Na osnovu analize postojeće zaštite i njene selektivnosti može se zaključiti da je trenutno stanje u
TE „Kostolac A” sa aspekta zaštite prilično komplikovano. Uopšeno posmatrajući, glavni problemi
se ogledaju u sledeće tri stavke:
- prisustvo veoma starih i funkcionalno zastarelih zaštita,
- prisustvo zaštita novije generacije, ali sa nepotpunim setovima zaštitnih funkcija i
- nedostatak odgovarajućih rezervnih zaštita na određenim pozicijama.
U prethodnom poglavlju predstavljene su neke od smernica za rekonstrukciju, uz nešto
detaljnija objašnjenja njihove opravdanosti.
Veoma bitno je i to da bi kod svih budućih rekonstrukcija sistema zaštite, shodno prethodnim
zaključcima i preporukama, trebalo zahtevati i Projekat proračuna i podešenosti releja, odnosno
sistema zaštite kao celine. Ovo je od posebnog značaja u onim postrojenjima gde su istovremeno u
pogonu različite generacije releja, jer se u tim situacijama ima maksimalna kompleksnost u pogledu
selektivnosti.
Takođe, neophodno je minimalno jedanput godišnje realizovati ispitivanje sistema zaštite uz
uvođenje elektronske baze ispitnih protokola.

5. LITERATURA

Studije

[1] „Analiza stanja zaštite na objektu TE Kostolac A i smernice za njenu rekonstrukciju”,

Elektrotehnički institut „Nikola Tesla”, Beograd, 2011.
[2] „Analiza stanja sistema zaštite u elektroenergetskim objektima TE Kolubara A sa smernicama
za njihovu rekonstrukciju”, Elektrotehnički institut „Nikola Tesla”, Beograd, 2009.

Dokumenta

[3] Tehnička preporuka EMS-a „Tehničko uputstvo za podešavanje zaštita visokonaponskih

vodova”
[4] Tehnička preporuka EPS-a „Tehnička preporuka br. 4a – Zaštita elektrodistributivnih vodova
10 kV, 20 kV, 35 kV i 110 kV”, Beograd, 2001.
[5] Tehnička preporuka EPS-a „Tehnička preporuka br. 4b – Zaštita distributivnih energetskih
transformatora u TS 35/10(20) kV i TS 110/X kV”, Beograd, 2001.

Knjige

[6] Đurić, Milenko, Relejna zaštita, Beograd, 2003.

Uputstva

[7] „Network Protection and Automation Guide”, Alstom Grid Manual, 2011.
[8] „Generation System Protection”, Student Manual, SEL University