Sadraj

I. SREDNJOVEKOVNA ARAPSKA CIVILIZACIJA 3

KRATAK ISTORIJSKI PRESEK 3

PREVODIOCI I NASTAVLJAI 4
AL-HOREZMI 4

II. ALGEBROM KROZ GEOMETRIJU 5

PRISTUP 5
GRKI UZORI 5

JEDNAINE DRUGOG STEPENA 7

Traktat al-Horezmija 7
Negativnost i iracionalnost 8
Tipovi kvadratnih jednaina 8
Dva primera 9
Broj 11
Abu-Kamil 12

JEDNAINE TREEG STEPENA 12

Omar al-Hajam 12
Parabola i kubni koren 12
 2
Tipovi kubnih jednaina 14
Prvi tip kubnih jednaina 15
Kardanovi obrasci 15

III. POGLED UNAZAD

17
DAVID NJ. HENDERSON: OSVRT 17
VREDNOST ARAPSKIH DOSTIGNUA 18

IV. LITERATURA 19
 3

Srednjovekovna arapska civilizacija

KRATAK ISTORIJSKI PRESEK

U savremenom svetu Arapi su poznati po naftnim bogatstvima i

ratovima koji se vode oko njih. Meutim, malo je poznat veliki udeo Arapa u
ouvanju kulturne batine i drevnih znanja Staroga veka, to je od posebnog
znaaja u matematici i filozofiji. Da bismo objasnili odakle se pojavila ova
sjajna srednjovekovna civilizacija, moramo se upoznati sa osnovnim
injenicama iz arapske istorije i sa njihovim teritorijalnim osvajanjima 1 .
Arabljanska plemena poluostrva Arabije dugo su tavorila u sklopu
svog plemenskog mnogoboakog ustrojstva - na rubu svih starovekovnih
dogaaja. Osim minimalnog trgovakog doprinosa, uglavnom su bili
izolovani od drugih razvijenih naroda, ali koliko sputani, toliko i zatieni
negostoljubivom klimom Arabije.
Munjeviti uspon arapske civilizacije poinje zapravo pojavom
Muhameda u VII veku. On je sebe obznanio za proroka nove vere islama i
preveo Arabljane u monoteizam koji je sam zasnovao. To je ubrzo dovelo do
velikih pomeranja i osvajanja, pa su Arabljani poeli da provaljuju u plodne
krajeve Sirije, Palestine i Mesopotamije. Osvojene su nove teritorije u Iraku,
Persiji, Egiptu, Libiji, a kasnija proirenja odnosila su se na podruje od
panije i Sicilije do doline Ganga u Indiji. Na ovom ogromnom prostoru
arapski kolonizatori susreli su se sa raznim autohtonim kulturama, a doli su
u dodir i sa Francima, Vizantijom, raznim helenistikim dravicama Istoka,
kao i sa bogatom kulturom Indije i Persije.
Opti kulturni i nauni napredak Arapskog carstva zapoeo je u doba
svetovne dinastije Umajada (661-750) ija je prestonica bio Damask u Siriji.
Ovi vladari ratovali su sa Vizantijom, osvojili severnu Afriku i paniju,
severnu i zapadnu Indiju i prodrli do Turana u Srednjoj Aziji. U to vreme
arapski je jezik dobio gramatiku i preovladao je u celom Carstvu. Ostvareni
su prvi vaniji kontakti sa evropskom civilizacijom, a jedan od najvanijih
posrednika bio je hrianski apologeta Sv. Jovan Damatanski (Joannes
Damascenus) koji je upoznavao arapske uenjake sa hrianskom verom,
grkom filozofijom i vizantijskom umetnou. Naime, vei deo dananje
zapadne Evrope tada je odisao varvarskim nazorima, pa je Vizantija bila
usmerena na svoje nove june susede.
Jo vei zamah napretka usledio je u vreme teokratske dinastije
Abasida kada je centar drave premeten u Bagdad i osnovan Bagdadski
halifat. Ova dinastija vladala je sa manjim prekidima od 750. do 1258. god.
kada su je unitili Mongoli. To je bio period u kome je Arapsko carstvo
preraslo u Islamski halifat, jer je preteno arapski i sekularni karakter
Umajadskog carstva pretvoren u opti islamski, internacionalni karakter.
Rase i nacije koje su prihvatile islam imale su punopravno uee u svim
sferama dravnog i drutvenog ivota, a to se odnosilo i na nauku.
Helenizam je ostvario najvei strani uticaj na arapski ivot; gradovi
kao to su Edesa, Haran, Antiohija i Aleksandrija bili su centri odakle se (i
posredstvom Arapa) helenizam irio u svim pravcima. Od posebnog znaaja

1
Prema: Philip K. Hitti - ISTORIJA ARAPA; Deo I, II i III
 4
za sakupljanje naunih saznanja bio je rad arapskih prevodilaca sa grkog
jezika.

PREVODIOCI I NASTAVLJAI

Smatra se da je poetkom IX veka prevedeno Ptolomejevo delo

LJuadri partitum. Prema al-Masudiju, arapskom Herodotu, otprilike u isto
vreme prevedeni su Euklidovi Elementi i Ptolomejev Almagest (arap. al-
Majisti, od gr. = najvea) - osnovna dela geometrije i astronomije
kroz mnoge vekove, a to je najverovatnije uinio Haranac ibn-Matara (al-
Hajjaj ibn-Yusuf ibn-Matara, 786-833)2. Izgleda da je upravo on pripremio i
druga dva prevoda Elemenata, onaj za ibn-Raida i za al-Mamuna, velikog
astronoma, i to pre nego to je Hunein (Hunayn) pripremio svoj prevod.
Kao jo jednog vanog prethodnika arapske autohtone matematike
potrebno je da navedemo al-Fazarija (Muhammad ibn-Ibrahim al-Fazari).
Naime, nauno prouavanje astronomije u islamu zapoeto je 771. god.
kada je u Bagdad doneseno indijsko delo Siddhanta, arap. Sindhind, koje je
al-Fazari preveo. Na osnovu toga al-Mamunovi astronomi izvrili su jednu od
najteih operacija - merenje duine jednog stepena geografske irine, pod
pretpostavkom da je Zemlja okrugla. Al-Fazarijeva je zasluga uvoenje
indijske aritmetike u arapsku nauku, pre svega, oznake za nulu. 3
Sve ovo je dovelo do laganog, ali uspenog napretka arapske
matematike i pojave veeg broja naunika. Pored onih o kojima e vie biti
rei kasnije, pomenimo al-Nasavija (Ahmad al-Nasanji, umro oko 1040) u
ijem se delu al-Muljnifi al-Hisab al-Hindi (Dokaziva induskog rauna)
objanjava deljenje razlomaka i raunanje kvadratnog i kubnog korena, uz
korienje indijskih brojki, a sve to na skoro savremen nain 4. NJegov
prethodnik u ovakvom pristupu bio je poznati arapski matematiar al-
Horezmi. Mada nam to ovde nije od veeg znaaja, pomenimo kao vaan
deo arapskog doprinosa matematici i delo Kitab al-Hayah autora ibn-
Aflaha (Jabir ibn-Aflah) u kome se nalazi veoma vano poglavlje o
trigonometriji ravni i prostora. Vrlo je verovatno da je oko dva i po stolea
pre ibn-Aflaha Sabejac al-Batani (al-Battani, umro 929) prvi pronaao
pojmove i oznake analogne dananjim trigonometrijskim odnosima. 5
Bez obzira to je prevoenje indijskih dela na arapski prethodilo
prevoenju grkih matematikih dela, njihov uticaj je bio obrnut - u arapskoj
matematici i nauci uopte najjae se oseaju grki uticaji.

AL-HOREZMI

Glavna linost u ranom razvoju arapske matematike bio je ve

pomenuti al-Horezmi (Muhammad ibn-Musa al-Khnjarizmi, 780-850).
Pored toga to je sastavio najstarije astronomske tablice, al-Horezmi je
napisao najstarije poznato delo o aritmetici sauvano samo u prevodu, a isti
je sluaj i sa njegovim najpoznatijim algebarskim delom Hisab al-Jabr njal-
2
Philip K. Hitti: ISTORIJA ARAPA, str. 288-292.
3
Isto, str. 340-344.
4
Isto, str. 345.
5
Isto, str. 516.
 5
Muljabalah. Ovo delo sadri vie od 800 primera, od kojih se samo neki
javljaju ranije kod Neovavilonaca. Hisab al-Jabr preveo je na latinski u XII
veku Gerardo iz Kremone i sve do XVI veka upotrebljavano je kao glavni
matematiki uxbenik na evropskim univerzitetima. Najpoznatiji nastavljai
al-Horezmija bili su Omar al-Hajam, Leonardo Fibonai (Fibonacci) iz Pize i
Jakov iz Firence6.

Algebrom kroz geometriju

PRISTUP

U dananjem razvijenom obliku matematiki jezik i pismo slue nam

ne samo da se lake izrazimo, ve i da nam olakaju dalja usavravanja
teorija. Poznato je da je to proizvod 25-vekovnog razvoja, ali najplodniji
period za nastanak tog jezika bila su poslednja dva stolea. U vreme o
kojem ovde govorimo, a to je po evropskoj hronologiji rani Srednji vek,
mnogi termini i oznake nisu jo bili uoblieni, a iskazivanje matematikih
teorija bilo je u velikoj meri deskriptivno. Na neizdiferenciranost pojedinih
matematikih oblasti uticala je i nerazvijenost tog jezika, a mnoge od njih,
poput matematike analize, tada jo nisu ni postojale.
Vrlo je zanimljivo razmotriti kako se raalo jedno mono matematiko
sredstvo - algebra - koja u to vreme nije bila nita drugo do pokuaj sinteze
euklidosvke geometrije i pitagorejske aritmetike. Naime, elementarna
geometrija razvila se nekih hiljadu godina ranije i bavila se prostornim
odnosima i svojstvima figura, pre svega simetrinih. Antika grka misao
nije razdvajala strogo ak ni ovakve oblasti od filozofije i estetike, a isto se
odnosilo na broj i aritmetiku. U svemu je traena harmonija, proporcija i
simetrija, a to je uobliavano u aristotelovske sisteme dedukcije i optije
logike zakonitosti.
Razmotriemo ovom prilikom neke nepoznatije puteve reavanja
algebarskih problema, pre svega jednaina drugog i treeg stepena. Mada
su se arapski matematiari vrlo uspeno bavili i mnogo sloenijim
problemima, i ovo e biti dovoljno da shvatimo genijalnost njihovih ideja i
postupaka, s obzirom da je na Dekartovu analitiku geometriju trebalo
ekati bezmalo milenijum. Ideja je, dakle, sledea: za konkretne probleme u
trgovini, nasleivanju i raznim proraunima trebalo je pronai najefikasnije
naine reavanja koristei se pri tome geometrijom, novouvedenom
terminologijom i podesnim indijskim brojkama, kao i bitno drugaijim
pristupom dotadanjoj geometriji - onim to bismo danas mogli nazvati
algebrom kroz geometriju (tj. algebrom postavljenom i iskazanom
geometrijski, gde su rezultati bili aritmetiki) ili, krae i manje precizno,
geometrijskom algebrom.

GRKI UZORI

Bilo bi pretenciozno rei da su Arapi izmislili geometrijski pristup

algebri. NJihova prednost bila je vee poklanjanje panje broju i aritmetici

6
Isto, str. 345.
 6
uopte, to kod Grka nije bilo preterano na ceni ukoliko izuzmemo Pitagoru.
Pored svega, Grci su brojeve zapisivali grkim slovima koristei njihovu
poziciju u alfabetskom poretku - tzv. tri eneade, za jedinice, desetice i
stotine, pri emu znak za nulu nije bio poznat.
U Euklidovim Elementima () moemo pronai niz tvrenja tog
tipa7. Algebarsko pravilo za kvadrat binoma

a b 2 a 2 2ab b 2

ima svoju interpretaciju u II knjizi Elemenata:

II.4: Ako se data du proizvoljno podeli,

kvadrat nad celom dui jednak je zbiru
kvadrata nad odsecima i dvostrukog
pravougaonika obuhvaenog odsecima.

Prema Plutarhovim reima, pitagorejci su se

bavili sledeim fundamentalnim problemom
grke geometrije:

Konstruisati pravolinijski lik slian datom

pravolinijskom liku i jednak drugom datom
pravolinijskom liku.

Ovde je zapravo re o tome da se na datoj dui konstruie paralelogram koji

je (po povrini) jednak datom pravolinijskom liku i slian datom
paralelogramu. Konstrukcija ovakvog paralelograma ne podrazumeva da e
cela du predstavljati stranu paralelograma, ve razlikujemo tri sluaja:
data du AB moe biti jednaka strani paralelograma AN, tj. AB = AN,
AB > AN; tada paralelogram nad preostalim delom NB dui nazivamo
manjak,
AB < AN; tada paralelogram nad dodatkom BN dui AB nazivamo viak.

S obzirom na vanost i znaaj koji su arapski matematiari pridavali

Euklidovim tvrenjima II.5, II.6 i II.14, razmotriemo jedno od njih8:

II.5: Ako se data du AB podeli dvema takama (C i D respektivno) i na

jednake (taka C) i na nejednake (taka D) delove, zbir pravougaonika
obuhvaenog nejednakim delovima cele dui i kvadrata nad dui izmeu
deonih taaka bie jednak kvadratu nad polovinom dui.

Ovo tvrenje moemo iskazati ovako:

.
AD DB CD 2 CB 2

7
Plazini} Vera: PITAGOREJSKA [KOLA (seminarski rad), str. 17.
8
Plazini} Vera: PITAGOREJSKA [KOLA (seminarski rad), str. 18-19.
 7
Ukoliko povrinu gnomona NOP oznaimo sa P, a povrinu pravougaonika sa
dijagonalom AH sa , iz prethodne jednakosti sledie:

AD BM AD DO P .

Ako stavimo AB = a, BM = x, odnosno AD = a - x, i ako bi povrina

gnomona NOP bila dat broj (npr. b 2), tada, budui da je mogue prema
Euklidovim stavovima I.45 i II.14 konstruisati kvadrat jednak datom
pravolinijskom liku, prethodna jednaina postaje:
a x x b2
U smislu pomenutog Plutarhovog iskaza, to znai da na datoj dui a
treba konstruisati pravougaonik koji e biti jednak datom kvadratu b 2 i to sa
manjkom u obliku kvadrata (x 2 = DHMB).

Poslednji zakljuak navodi nas na potrebu da odredimo x, odnosno

poloaj take D na pravoj AB, a to emo sprovesti uobiajnim savremenim
nainom reavanja kvadratne jednaine:
a a 2 4b 2
a x x b2 x 2 ax b 2 0 x
2 2
2 2 2
a a 2 a a 2
x b x b
2 2 2 2
2 2
a a
x b2 .
2
2

Poslednja jednakost veoma podsea na primenu Pitagorine teoreme,

a a
tj. na pravougli trougao ija je hipotenuza , a katete x i b . To znai da
2 2
se x moe dobiti konstruktivno konstrukcijom take D iz navedenog trougla.

O ve pomenutom ugledanju na Euklida i ostale grke matematiare

najbolje svedoe rei samog Omara al-Hajama:

Ko god misli da algebra podrazumeva vetinu u radu sa nepoznatim

veliinama, u zabludi je. Ne treba obraati panju na injenicu da su algebra
i geometrija razliite u svojoj pojavi. Algebre (jabr, muljabalah)
predstavljaju geometrijske injenice to je pokazano tvrenjima pet i est
druge knjige (Euklidovih) Elemenata Omar Khayyam, a paper - A:
Khayyam (1963) 9.

Budui da smo uglavnom naznaili pravce razmiljanja kojim je

arapske matematiare odvela grka misao, kao i najvanije konkretne uzore,
prei emo sada na detaljniji opis arapskih dostignua u geometrijskoj
algebri, pre svega kod al-Horezmija i al-Hajama.

9
D.NJ.Henderson: EXPERIENCING GEOMETRY OF PLANE AND SPHERE, str. 126.
 8
JEDNAINE DRUGOG STEPENA

TRAKTAT AL-HOREZMIJA. Pomenuli smo ve al-Horezmijev

algebarski traktat iji je pun naziv Al-LJitab al-Muhtasar fi Hisab al-Jabr
njal-Muljabalah. Tano znaenje rei al-jabr i al-muljabalah emo uskoro
razjasniti. Ovaj traktakt se sastoji od tri dela: algebarskog dela (sa malom
glavom o prostom trojnom pravilu), manjeg geometrijskog dela o merenjima
i opirne knjige o zavetanjima 10. Najvaniji latinski prevodi ovog dela su
seviljski prevod Roberta iz estera (1145) i toledski prevod Gerarda iz
Kremone (1114-1187).
Da bismo mogli uspeno da pratimo osnove izlaganja o kvadratnim
jednainama, moramo da razjasnimo najpre al-Horezmijevu terminologiju.
On kae da ljudi u aritmetici rade sa prostim brojevima - dirhem (od gr.
, novana jedinica). Meutim, u algebri se razmatraju tri vrste
brojeva: dirhem, jizr (xizr = koren) ili shay (aj = stvar) i mal (novana
suma, imovina)11. Prema al-Horezmijevom tumaenju, xizr bi bio nepoznata
ili koren, a mal kvadrat.

NEGATIVNOST I IRACIONALNOST. Pre nego to razmotrimo tipove

kvadratnih jednaina kod al-Horezmija, moramo objasniti kako su se on i
njegovi nastavljai odnosili prema negativnim i iracionalnim brojevima. Do
pre nekoliko vekova12 korienje negativnih brojeva se uglavnom izbegavalo.
U XVI veku evropski matematiari ove brojeve nazivali su numeri fictici.
Razloge za to sasvim dobro je obrazloio Augustus de Morgan 1831.
godine:

Imaginarni izraz a i negativan izraz b su slini u tome to se oba

pojavljuju kao reenja zadataka koji naznauju neku nekonzistentnost ili
apsurd. to se njihovog realnog smisla tie, oba su podjednako imaginarna
jer je 0 a isto tako nepojmljivo kao i a .

Al-Horezmijevo izlaganje nije simboliko, ve vrlo deskriptivno i

razvueno, pa on ukazuje na postojanje brojevnih kvadratnih iracionalnosti i
naziva ih jizr asam, tj. nemi ili gluvi koren 13. To je najverovatnije prevod
grke rei ije je znaenje ovde neizgovorljiv, neizraziv, u smislu da
ne postoji odnos izmeu rei i pojma, tj. da se ona ne odnosi ni na ta.
Gerardo iz Kremone preveo je asam sa surdus (gluv) i ta re sauvala se do
XVIII veka paralelno sa reju irrationalis.
Negativni koeficijenti su dosledno izbegavani, to je i dovelo do toga
da al-Horezmi klasifikuje est osnovnih tipova kvadratnih jednaina umesto
jednog jedinog - onog koji danas nazivamo kanonskim oblikom ax 2 bx c 0
. Pored toga, uoavamo doslednost u izjednaavanju koeficijenta uz kvadrat
sa jedinicom. tavie, i iracionalne veliine al-Horezmi veoma retko koristi;
one se javljaju samo u nekoliko jednaina tipa x 2 q i kod jedne potpune
10
Prema: A.P. {kevi~: ISTORI MATEMATIKI V SREDNIE VEKA, str. 191.
11
Isto, str. 192.
12
Prema: D.NJ.Henderson: EXPERIENCING GEOMETRY OF PLANE AND SPHERE, str.
127-128.
13
Prema: A.P. {kevi~: ISTORI MATEMATIKI V SREDNIE VEKA, str. 197.
 9
kvadratne jednaine 10 x 10 x , odnosno
2 2
x 100 30 x , sa korenom
x 15 5 5 .

TIPOVI KVADRATNIH JEDNAINA. Iz razloga koje smo naveli u

prethodnoj taki, al-Horezmijeva klasifikacija jednaina bila je ovakva 14:
1) ax 2 bx - kvadrati su jednaki korenima (mal = xizr),
2) ax c
2
- kvadrati su jednaki broju (mal = dirhem),
3) ax c - koreni su jednaki broju (xizr = dirhem),
4) ax bx c
2
- kvadrati i koreni su jednaki broju (mal + xizr = dirhem),
5) ax 2 c bx - kvadrati i brojevi su jednaki korenu (mal + dirhem =
xizr),
6) bx c ax 2 - koreni i brojevi su jednaki kvadratu (xizr + dirhem =
mal).

Za reavanje bilo koje drugaije jednaine potrebno je da ona bude

svedena na neki od navedenih tipova. Ukoliko se pojave umanjioci, njih
eliminiemo operacijom al-xabr, tj. dopunjavanjem. To podrazumeva da se
obema stranama jednakosti dodaju lanovi jednaki umanjiocima (bilo da su
oni tipa dirhem, xizr ili mal). Sve istovrsne lanove zatim svodimo na jedan
jedini operacijom al-mukabala, tj. sravnjivanjem. Primetna je tendencija da
se vodei koeficijenat kvadratne jednaine svede na jedinicu zato to su
pravila reavanja jednaina tipa 4-6. formulisana za takav sluaj. Navedene
operacije nale su mesto, kao to smo se uverili, u samom nazivu traktata.

Razmotriemo jedan primer15 primene navedenog metoda svoenja

na tip. Neka imamo uslov koji u savremenoj notaciji moemo zapisati u
obliku

x 2 10 x 2 58 , odnosno 2 x 2 100 20 x 58 .

Al-Horezmi postupno transformie ovu jednainu:

2 x 2 100 58 20 x (al-xabr),

zatim je deli sa 2 i svodi na jednainu petog tipa:

x 2 21 10 x (al-mukabala).

Zapadni Arapi, pre svega oni u paniji, izgovarali su glas xim ne kao
x, ve kao g, pa i re al-xabr kao al-gabr. U ovom obliku re algebra ula je u
sve evropske jezike, a videli smo da je njeno prvobitno znaenje bilo
dopunjavanje. Potrebno je napomenuti dve okolnosti u vezi navedenih
tipova. Kod prvog tipa al-Horezmi jednainu ax 2 bx smatra linearnom i ne
uzima u obzir reenje 0 koje nije interesantno u primenama. U drugom tipu
jednaina ( ax 2 c ) nepoznata se ne javlja samo kao koren, ve i kao
kvadrat, pa al-Horezmi naglaava koje je njeno reenje po korenu, a koje po

14
Isto, str. 192.
15
A.P. {kevi~: ISTORI MATEMATIKI V SREDNIE VEKA, str. 193.
 10
kvadratu. Tako za jednainu x 5 x navodi koren x 5 , ali dodaje da je
2

kvadrat te jednaine x 2 25 ( jer x 5 x 2 25 ).

DVA PRIMERA16. Konano, razmotrimo metod reavanja nekih tipskih

jednaina. Najee al-Horezmi nalazi reenja pomou dve razliite
konstrukcije koje obe odgovaraju dopuni do kvadrata. Posmatrajmo
jednainu

x 2 10 x 39 .

Al-Horezmi podie traeni kvadrat

x2 i nad njegovim ivicama
konstruie etiri pravougaonika
10
visine , pa se u uglovima
4
velikog kvadrata dobijaju etiri
kvadrata ija je ivica jednaka visini
pravougaonika. Odatle sledi da je
povrina velikog kvadrata
2
10 10
39 4 64 , a ivica x 2 8.
4 4
Jasno je da je cilj reavanja i bio da
se dobije ivica (xizr iz mala), pa iz
poslednjeg sledi da je reenje
polazne kvadratne jednaine:
10
x 8 2 x 3.
4

Uopte, za jednaine etvrtog tipa

x 2 px q

algebarske transformacije koje odgovaraju geometrijskim su sledee:

2 2
p p p
x2 4 x 4 q 4 ,
4 4 4
2 2
p p
x 2 q 4 ,
4 4
2
p p
x 2 q 4 ,
4 4
2
p p
.
x q
2 2

16
Isto, str. 194-196.
 11
Drugi nain dopune do kvadrata u istom primeru
postaje nam jasan ako paljivo razmotrimo sliku;
ovde je re o sledeim algebarskim
transformacijama:
2 2
p p p
x2 2 x q
2 2 2
2 2
jer p 10 , q 39 i x 2 2 x 39 ,
10 10 10
2 2 2
2 2
odnosno: x 2 5 x 25 39 25 x 10 x 39 .

Razmotrimo sada drugi primer i jednainu petog tipa

x 2 q px .

Al-Horezmiju je bilo poznato da ovakve jednaine imaju ili dva (pozitivna)

korena, ili jedan (dvostruki) ili nijedan (oba imaginarna). Pravilo za ovaj tip
ilustrovano je reavanjem jednaine iji su koreni x1 3 i x2 7 :

x 2 21 10 x .

Uputstva su, naravno, deskriptivna: ...prepolovi koren, bie 5; i pomnoi to

samim sobom, bie 25; i oduzmi od toga 21, koje je dodatak kvadratu,
ostaje 4; izvuci iz toga koren, bie 2; i oduzmi to od polovine korena, tj. 5,
ostaje 3 ; to e i biti koren kvadrata koji ti trai, a kvadrat je 9. A ako hoe,
dopuni to polovinom korena, bie 7 ; i to je - koren kvadrata koji trai, a
kvadrat je 49. Ako se sretne sa zadatkom navedenim u ovoj glavi, proveri
njegovu ispravnost pomou sabiranja; ako nije tako, reenje se sigurno
dobija pomou oduzimanja. Znaj takoe, da kad god prepolovljava korene i
mnoi samima sobom, ako je proizvod manji od dirhema dodatog kvadratu,
zadatak je nemogu, a ako je jednak dirhemu, koren kvadrata jednak je
polovini korena bez dodavanja i oduzimanja...

Geometrijski dokaz razdvaja pravilo za peti tip na dva sluaja, tj. na korene:

2 2
p p i x2 p p q .
x1 q
2 2 2 2

Detaljno emo razmotriti sluaj x1, dok

je za drugi sluaj u oksfordskom
arapskom rukopisu reeno samo to da
se koren dobija ako dui DH dodamo
JH. Mogue je da je al-Horezmi znao
da konstruie reenje tog sluaja, ali je
problem nastao kod prepisivaa i
prevodilaca. Vratimo se prvom korenu:
Pravougaonik GCDE ima ivice GC = p i
CD = x , a ine ga kvadrat ABCD = x 2
 12
p
i njemu dodati pravougaonik GBAE = p x x q . Uz prtpostavku
, u x
2
taki F koja je sredite dui GC konstruiemo vertikalu FH, a nju jo
p
produimo za AH = HK = x . Treba da dopunimo kvadrate GFKM =
2
2 2
p p
i JHKL = x . Po konstrukciji jednaki su meu sobom
2 2
pravougaonici EJLM i FBAH, pa je zbog toga kvadrat JHKL jednak razlici
kvadrata GFKM i sume pravougaonika GFHE i EJLM:
JHKL = GFKM - (GFHE + EJLM )
2 2
p p
x q .
2 2
Odatle je ivica
2
p
JH = AH = q ,
2
a traena ivica
2
p p
x = AD = HD - HA = q .
2 2

BROJ . Kroz ove primere naznaili smo ukratko veliku umenost

al-Horezmija u reavanju kvadratnih jednaina. NJegovo delo, meutim,
obuhvata i mnoge druge probleme s kojima se ovom prilikom ne moemo
detaljnije upoznati. U vezi sa iracionalnostima navodimo njegovo shvatanje
broja .
On je za odnos duine obima prema preniku kruga predloio tri
1 62832
znaenja17: 3 , 10 i . Tvrdi da je povrina kruga jednaka polovini
7 20000
d O O 2 r
prenika pomnoenim polovinom obima: P r r r 2 , zato
2 2 2 2
O
to je za povrinu pravilnog mnogougla: P ( je radijus upisanog
2
kruga).

ABU-KAMIL. Abu-LJamil (850-930) je egipatski arapski naunik i

jedan od najuspenijih nastavljaa dela al-Horezmija. NJegova je algebra
ograniena na kvadratne jednaine 18 kao i kod al-Horezmija, a svoj traktat
zapoinje reenjima kanonskih tipova. Analogno, njegova reenja su
geometrijske prirode.
Mnogi postupci abu-Kamila slini su al-Horezmijevim, ali je kod njega
od svih staroarapskih matematiara najizraenija ravnopravnost korena
jednaine i kvadrat tog korena. Novost je u tome to abu-Kamil ne
predstavlja obavezno mal kvadratom ili xizr preko dui, ve kod njega
kvadrat moe biti predstavljen preko dui i sl, to omoguava upotrebu
veih stepena (npr. mal-mal , tj. kvadrat kvadrata ili etvrti stepen itd).

17
A.P. {kevi~: ISTORI MATEMATIKI V SREDNIE VEKA, str. 206.
18
A.P. {kevi~: ISTORI MATEMATIKI V SREDNIE VEKA, str. 208-217.
 13
Glavne zasluge abu-Kamila su te to se u izlaganju njegove algebre
mogu zapaziti unapreenje teorijskog nivoa (odvajanje od konkretnih
primena) i jaka tendencija ka aritmetizaciji, bez obzira na korienje
geometrije u dokazima. On sasvim otvoreno iskazuje opte algebarske
identinosti i redovno skree panju itaocu na njihov znaaj. U primerima
koje izlae, kvadratne iracionalnosti tretirane su uvek kao brojevi, odnosno
kao objekti isto aritmetike prirode - bilo kao koreni jednaina, bilo kao
koeficijenti.

JEDNAINE TREEG STEPENA

OMAR AL-HAJAM. Omar al-Khayyam19 (oko 1040-1123) je

Persijanac iji se veliki rezultati u matematici pre svega odnose na
izuavanje kvadratnih jednaina, konusnih preseka i korena kubnih
jednaina. NJegov postupak reavanja kubnih jednaina moe se koristiti za
nalaenje svih realnih korena jednaina treeg stepena, a opisan je u delu
Al-Jabr njal-Muljabalah. Pored njegove svestranosti u matematici, al-
Hajam je ire poznat na Zapadu po zbirci svoje filozofske poezije Rubaiyat.
Uspeno je reavao kvadratne jednaine geometrijskim metodom -
dopunom kvadrata, u emu mnogo podsea na al-Horezmija. Klasifikacija
sadri tk. est kanonskih tipova jednaina drugog stepena, a u nekim
konstrukcijama al-Hajam se poziva direktno na Euklida i tvrenja kao to je
II.14 druge knjige Elemenata. Naravno da i al-Hajam izbegava direktno da
pominje upotrebu negativnih korena kvadratnih jednaina, ali tu moramo
imati na umu sledee injenice 20 : neka je -r (r > 0) negativan koren
jednaine x 2 bx c . Tada je r 2 b r c , odnosno r 2 br c , to znai
da je r pozitivan koren jednaine x 2 bx c . Dakle, apsolutna vrednost
negativnog korena prve jednaine je pozitivan koren druge jednaine i
obratno.
Budui da smo o osnovnim idejama reavanja jednaina drugog
stepena dosta detaljno govorili i u vezi sa traktatom al-Horezmija,
obratiemo sada vie panje na ono ime se al-Horezmi nije bavio -
jednaine treeg stepena.

PARABOLA I KUBNI KOREN. Kada se suoimo sa jednainama

treeg stepena, nastaju mnogo vei problemi nego to je to sluaj sa
kvadratnim jednainama. Jasno je da nikakvim dopunama do kvadrata ne
moemo nai korene kubnih jednaina, pa je zato neophodno da
pribegnemo drugaijim reenjima. Izlaz za ovaj problem nude nam konusni
preseci kao to su parabola i (pravougaona) hiperbola 21. Kao dovoljno
ilustrativan primer konstrukcije konusnog preseka, konstruisaemo
parabolu, a zatim kubni koren.

Konstrukcija kubnog korena zasniva se na osobini koju su uoili jo

grki matematiari: 22

19
Prema: D.NJ.Henderson: EXPERIENCING GEOMETRY OF PLANE AND SPHERE, str.
126.
20
Isto, str. 130.
21
Isto, str. 131-133.
22
Prema: D.NJ.Henderson: EXPERIENCING GEOMETRY OF PLANE AND SPHERE, str.
131.
 14
2
a c d a c d c
c 3 a 2b ,
c d b c
d b b

gde u specijalnom sluaju a 1 dobijamo c 3 b ukoliko pronaemo c i d

takve da je c 2 ad 1 d d i d 2 bc . Ako su c i d promenljive, a b konstanta,
tada ove dve jednaine
c 2 d d 2 bc b const .

moemo smatrati jednainama dveju parabola ije su ose normalne, a teme

im je u istoj taki. Na ove injenice treba dobro obratiti panju da bi bila
jasna konstrukcija kubnog korena.

Al-Hajam je prihvatio grki postupak

konstruisanja parabole. Naime, ako je AB du,
tada je parabola sa temenom B i parametrom AB
takva kriva p za koju, ukoliko taka C pripada
krivoj p, za pravougaonik CDBE vai

.
BE 2 AB BD

S obzirom da su Dekartove koordinate take C

zaista (BE, BD), ova je jednakost vrlo bliska
danas uobiajnoj kanonskoj jednaini parabole: y 2 2 px . Konstrukciju
parabole, dakle, koristimo za konstrukciju kubnog korena, a za konstrukciju
taaka parabole konstrukciju kvadratnog korena.

Sada moemo da razmortimo samu konstrukciju

kubnog korena ( c 3 b ) 23. Neka je b proizvoljan
pozitivan broj ili duina dui i oznaimo ga b = AB.
Konstruiimo taku C takvu da je CB normala na AB u
taki B i CB = 1. Prema navedenoj konstrukciji,
konstruiimo parabolu sa temenom B i parametrom
AB, kao i parabolu sa istim temenom i parametrom
CB. Oznaimo sa E presek tih dveju krivih i
konstruiimo pravougaonik BFEG. Tada je:

FE 2 AB BF GE 2 CB BG .

Oznaimo li c = GE = BF i d = BG = FE, imamo tada

d 2 bc c 2 1 d c 4 bc c 3 b c 0 c 3 b c 0 .

Inae, grki matematiari su vrlo temeljito izuili osobine konusnih preseka,

to je kulminiralo Apolonijevim delom Konike iz 200. g. pre Hrista.

23
Prema: Isto, str. 132.
 15
TIPOVI KUBNIH JEDNAINA. Izbegavanje negativnih koeficijenata
ponovo je razlog zato se kod al-Hajama javljaju tipovi kubnih jednaina. Na
sasvim slian nain na koji je on (a pre njega al-Horezmi) postupio sa
kvadratnim jednainama, izvedeno je devetnaest tipova kubnih jednaina 24
koje su iskazane korienjem iskljuivo pozitivnih koeficijenata.
Meu navedenih devetnaest, pet tipova mogu da se svedu na
kvadratne jednaine, dok preostalih etrnaest al-Hajam reava pomou
konusnih preseka. Na taj nain mogue je pronai sve pozitivne korene
svakog tipa. Umesto razmatranja svakog tipa ponaosob, D.NJ. Henderson
predlae vrlo prosta svoenja ovih etrnaest tipova na samo tri, pored onih
tipova koji su ve reeni ranijim konstrukcijama (npr. x 3 b ), a zatim daje al-
Hajamova reenja za te tipove25. Uvedimo smenu u kubnu jednainu iji je
vodei koeficijenat 1:

p
y 3 py 2 qy r 0 p , q , r R y x
3
3 2
p p p
x p x q x r 0
3 3 3
2
p p pq
x x p qx r 0
3 3 3
2p p 2 2p pq
x 2 x x qx r0
3 9 3 3
2 p 2 p2 2 p 2 4 p2 2 p3 pq
x3 x x x x qx r 0
3 9 3 9 27 3
3q p 2 2 p 3 9 pq 27r
x3 x 0
3 27
3q p 2 2 p 3 9 pq 27r
x 3 sx t 0 s ,t .
3 27

Sveli smo, dakle, kubnu jednainu na oblik u kome se ne pojavljuje

kvadratni, ve samo kubni, linearni i slobodni lan. Ovim se bitno smanjuje
broj kombinacija za tipove sa svim pozitivnim koeficijentima, pa umesto
etrnaest, sada imamo samo etiri tipa koja nisu prethodno reena:

(1) x 3 ax b , (2) x 3 b ax , (3) x 3 ax b i (4) x 3 ax b 0 .

Jasno je da ovakvo svoenje al-Hajam nije mogao da izvede zbog

nepostojanja prikladne matematike simbolike, ali nama je ovom prilikom
korisno da skratimo postupak u cilju izbegavanja mogunosti da nam zbog
velikog broja tipova kubnih jednaina izmaknu najvanije al-Hajamove ideje i
metodi.
Pokazuje se da je za nalaenje svih korena svih kubnih jednaina
potrebno pronai postupak za reavanje tipova 1 - 3, to je dovoljno da bi se
reio i navedeni tip 4. Pre nego to razmotrimo reenje prvog od ovih tipova,
pomenimo samo da je al-Hajam gajio nadu da e budue genaracije

24
Prema: D.NJ.Henderson: EXPERIENCING GEOMETRY OF PLANE AND SPHERE, str.
134.
25
Isto, str. 134.
 16
matematiara moda biti u stanju da reavaju jednaine stepena veih od
tri.

PRVI TIP KUBNIH JEDNAINA. Primetili smo ve da su al-Hajamova

reenja kubnih jednaina podrazumevala konstrukciju parabole i
pravougaone hiperbole. Budui da se za reavanje drugog i treeg tipa
koristi pravougaona hiperbola, a da smo se ovom prilikom zadovoljili
konstrukcijom parabole, razmotriemo samo tip za ije je reenje
neophodna upravo parabola.
Reimo kubnu jednainu prvog tipa26 (kub i koren su jednaki broju):

x 3 ax b .

Neka je du AB ivica kvadrata takva da je

AB 2 a . Konstruiimo telo ija je povrina
baze jednaka povrini kvadrata nad AB, a
zapremina datom broju b (konstrukcija je
opisana u knjizi D.NJ. Henderson-a). Neka
BC bude visina tog tela (koja je normalna na
AB ), tj. b AB 2 BC a BC . Konstruiimo
parabolu sa parametrom AB i temenom u
taki B, pa e tada BC biti tangenta na
geometrijsko mesto taaka te konike (kroz
take B i D ) u taki B. Opiimo polukrug nad BC koji mora da see koniku u
taki D. Iz ove take konstruiimo dve normale DZ i DE na BZ i BE
respektivno. Traeni koren je tada EB.
Koristei savremenu simboliku, al-Hajamov dokaz sastoji se u tome
to iz osobina parabole i kruga (a parabolu smo detaljnije razmotrili), sledi

DZ 2 EB 2 AB BZ ED 2 BZ 2 CE EB
EB BZ 2 EB 2 CE BZ AB CE AB CE EB BZ
EB EB BZ AB AB CE AB AB CE
3 2

EB a EB AB 2 CE AB 2 EB AB 2 CE EB AB 2 BC b
3

EB 3 b EB 3 b .

Ovim smo, uz vrlo paljivo razmatranje, dokazali da je EB zaista koren

jednaine prvog tipa x 3 ax b . Poto se sa porastom vrednosti promenljive
x poveava i vrednost izraza x 2 ax , postoji samo ovaj jedinstveni koren.

KARDANOVI OBRASCI 27. Posle pregleda najvanijih dostignua u

arapskoj algebarskoj koli, moe izgledati da se sada udaljujemo od teme.
Meutim, rezultati italijanskog matematiara irolama Kardana (Girolamo
Cardano, XVI vek) jasno se nastavljaju na al-Hajamove metode reavanja
kubnih jednaina i pokazuju kako je u arapskoj matematici indirektno
utemeljena teorija kompleksnih brojeva.

26
D.NJ.Henderson: EXPERIENCING GEOMETRY OF PLANE AND SPHERE, str. 135-136.
27
Prema: Isto, str. 137-139.
 17
Mada se veina istorijskih izvora slae da al-Hajam nije otkrio
negativne korene kubnih jednaina (to se pripisuje Kardanu), ti izvori
zanemaruju injenicu da su njegovi postupci sasvim dovoljni za nalaenje tih
korena. Kardanovi algebarski obrasci objavljeni su u delu Artis Magnae
1545. godine i smatraju se prvim optim reenjem kubnih jednaina.

Ne iznenauje to to je Kardano koristio samo pozitivne koeficijente i

to njegova klasifikacija kubnih jednaina obuhvata trinaest tipova kao kod
al-Hajama, izuzimajui jednaine svodljive na kvadratne, kao i onu x 3 c . Uz
to, za svaki tip posebno Kardano je izveo geometrijske dokaze. Razjasnili
smo kako se dolazi do jednaine x 3 ax b 0 , pri emu emo sada dopustiti
da a i b budu negativni ili pozitivni. Kardanova je smena, meutim, oblika
x 3 t 3 u , odakle zamenom u svedenu kubnu jednainu dobijamo

3
t 3 u 3
a 3

t 3 u b 0 t ub 3 3 t 3
u a 3

t 3 u 0.

Ovo stepenovanje i uproavanje je izveo geometrijskim putem zamiljajui

kubove kao ivice duine 3 t 3 u . Dakle, x 3 t 3 u jeste koren ako je
a
t u b i 3 t 3 u . Daljim reavanjem nalazimo da su t i u koreni
3
3
a
kvadratne jednaine z 2 bz 0 koju je Kardano reio takoe
3
geometrijskim putem. Odavde dobijamo

2 3 2 3
b b a i u b b a .
t
2 2 3 2 2 3

Konano, traeni koren polazne kubne jednaine nalazimo u obliku

2 3 2 3
b 2 b a b b a .
x 3 t 3 u 3 3 2
2 2 3 2 2 3

Upravo je ovo Kardanov obrazac za kubnu jednainu. Meutim, kako

kae D.NJ. Henderson, dogodila se vrlo neobina stvar. Kardano je primetio
da jednaina x 3 15 x 4 ima pozitivan realan koren x 4 , pri emu je u tom
sluaju a 15, b 4 , to zamenom u obrazac povlai da je koren ove
jednaine jednak
x 3 2 121 3 2 121 .

Budui da u to vreme nije bila izgraena teorija kompleksnih brojeva,

Kardanov zakljuak je bio da navedeni postupak nije prikladan za ovu
jednainu, kao i sve one iji je kub jedne treine koeficijenta uz x vei od
kvadrata jedne polovine konstante u jednaini. Danas znamo da svaki
kompleksan broj ima tri kubna korena, pa je poslednja jednakost vieznana.
Vana je injenica da su Kardano i drugi matematiari tog vremena poeli da
ispituju mogui smisao kompleksnih brojeva, pa je time zapoeta izgradnja
teorije kompleksnih brojeva.
 18

Pogled unazad
DAVID NJ. HENDERSON: OSVRT

O istoriji razvoja matematike misli malo se govori u savremenom

obrazovnom procesu. Matematika u svom sadanjem vrlo razvijenom, ali i
razuenom obliku, poseduje sredstva koja joj omoguavaju jo vei zamah.
To nije uvek pristupano mnogim mladim talentovanim ljudima jer ih
sputava u smislu intuitivnog i kreativnog razmiljanja, a usmerava ih na
uenje za njih do tada nepoznatog i novog - matematikog - jezika. Upravo
je matematika primer nauke koja bi trebalo da se kloni bilo kakvog ablona i
ustaljenih naina miljenja. Takve sheme mogu da se otklanjaju, izmeu
ostalog, i stalnim pogledima unazad - u dela naih daljih i bliih prethodnika
jer upravo su oni temelji koji dre dananje matematiko zdanje.
Moemo se sloiti sa Henderson-om28 da je od velike vanosti
poklanjanje panje znaenju pojmova u matematici. Ta znaenja ne treba
uzimati onakvima kakva su po sebi, ve treba vrlo paljivo oslukivati i na
kreativan nain razjanjavati krije li se u tom pojmu jo neto ega nismo
svesni. Primer za takve napore imamo u trenucima kada al-Horezmi
nasluuje negativne brojeve kroz termin nemi koren (jizr asam) ili kada
Kardano zalazi u teoriju kompleksnih brojeva nedoumicama o nepodesnosti
svog obrasca za reavanje kubnih jednaina. Drugi nain za ispitivanje
znaenja pojmova bilo bi prouavanje matematiara iz starine i stalno
postavljanje pitanja: Zato su to oni tako uradili? ili Zato to nisu tako
uradili? Na primer, zato su rani algebristi toliko insistrirali na geometrijskim
dokazima? Izgleda ponekad da su matematiari minulih vekova bili mnogo
svesniji kompaktnosti i celovitosti sveukupne matematike neko to smo mi
to danas.
Tako je u modernoj matematici data prednost analitikim nad starim
geometrijskim dokazima, bez obzira to su analitiki dokazi zasnovani na
150 godina starim Koijevim predstavama i na aksiomi potpunosti. Jasno je,
naravno, da je za veinu matematiara intuitivno shvatanje realnih brojeva
zasnovano na geometrijskoj realnoj pravoj. Henderson ovde postavlja vrlo
prosto i zanimljivo pitanje - kako da shvatimo npr. mnoenje, a b ? Odmah je
jasna geometrijska interpretacija preko povrine pravougaonika, dok u
uhodanom analitikom razumevanju moemo imati dosta problema ako
mnoimo dva beskonana neperiodina decimalna razlomka, kao npr. u
sluaju 2 .
Ponekad u primenama treba, kako svedoi Henderson, dati prednost
geometrijskim dokazima. Razlog tome moe biti npr. to rezultat tog metoda
nije broj, ve slikovit fiziki objekat, za ije nalaenje koristimo svoje ideje, a
28
D.NJ.Henderson: EXPERIENCING GEOMETRY OF PLANE AND SPHERE, str. 139-140.
 19
ne puku tehniku raunanja. Zbog toga geometrijski metod moe da bude
srazmerno bri od numerikog. Poto je reenje fizike prirode, ne moramo
da brinemo o stepenu tanosti reenja, a i neupuenima u problem
metodoloki je mnogo lake objasniti kako se do reenja dolo.

VREDNOST ARAPSKIH DOSTIGNUA

Vratimo se jo jednom al-Horezmiju i delima svih arapskih naunika

koji su zaduili svetsku matematiku. Bez sumnje, iznedrili su velianstveno
delo, bilo da je re o njihovim traktatima, spisima, metodama ili hrabrosti da
se upuste u oblasti za koje tada nije bila izgraena ni elementarna simbolika
niti terminologija.
Prema obavetenjima koja nam prua A.P. kevi 29, ostaje nepoznato
da li samo al-Horezmiju pripadaju algebarski rezultati navedeni u traktatu
Hisab al-Jabr njal-Muljabalah. Al-Horezmi tu navodi da jedna vrsta uenih
ljudi ima prvenstvo u otkriima, drugi pak razjanjavaju teka mesta u
delima svojih prethodnika i olakavaju njihovo tumaenje, dok trei
sistematizuju i dovode u red ve postojea znanja, ispravljajui netanosti i
upotpunjujui ideje svojih prethodnika, ali bez doprinosa njima i bez ponosa
u dui. Nije sasvim jasno u koju je grupu al-Horezmi sam sebe ubrajao jer je
u njegovoj aritmetici nedvosmisleno primenjen indijski obrazac. Meutim,
algebra mu se odlikuje nizom osobenosti: u indijskoj algebri ne nailazimo na
geometrijske dokaze pravila za reavanje kvadratnih jednaina, kao ni na
operacije nad algebarskim izrazima. Nasuprot tome, bagdadski uenjaci ne
upotrebljavaju negativne brojeve i posebnu simboliku, ve je njihov stil
deskriptivan. U Indiji su definisana pravila reavanja kvadratnih jednaina s
proizvoljnim koeficijentom uz kvadrat, tako da ve Indijac Brahmagupta nije
razlikovao tipove 4 - 6. koje navodi al-Horezmi, a kasnije i al-Hajam.
Grkoj algebri al-Horezmija pribliava geometrijska konstrukcija
korena kvadratne jednaine. Slinost sa Euklidovim Elementima moemo da
primetimo samo pri drugoj konstrukciji reenja za jednainu etvrtog tipa,
kao i u reenici slinoj onoj iz druge knjige Elemenata u vezi sa kvadratom
binoma. Meutim, ve pri prvoj konstrukciji vezanoj za taj identitet
nemogue je pronai prototip u grkoj matematici. Uz jo neke razlike,
navedimo da al-Horezmijeva konstrukcija reenja za esti tip kvadratne
jednaine uopte nema analogon kod Euklida, a i primetna je razlika u stilu i
cilju izlaganja izmeu njih dvojice.
Sve ovo to je reeno za al-Horezmija moglo bi se razmatrati i kod
ostalih arapskih matematiara. No bez obzira na ovakve rezerve, neosporna
je njihova genijalnost u pristupu materiji, kao i neprolazan karakter njihovih
ideja i napora u ouvanju antikih znanja i izgraivanju srednjovekovne
matematike. Oni imaju veliki udeo u pripremi evropskih mislilaca od XVI do
XIX veka za nauni i misaoni proboj koji je u tom periodu postignut.

29
A.P. {kevi~: ISTORI MATEMATIKI V SREDNIE VEKA, str. 199-200.
 20

Literatura

ISTORI MATEMATIKI V SREDNIE VEKA,Poglavlje III - Matematika v

stranah islama ;
Gosudarstvennoe izdatelstvo fiziko-matamatieskoy literature,
Moskva, 1961. godine

David NJ. HENDERSON: EXPERIENCING GEOMETRY OF PLANE &

SPHERE,Poglavlje 14 - Geometric Solutions of LJuadratic and Cubic
 21
Eljuations ; Cornell University, Prentice Hall Inc., Upper Saddle River,
Nenj Jersey (USA)

Philip K. HITTI: ISTORIJA ARAPA od najstarijih vremena do danas, II

fototipsko izdanje Veselin Maslea, biblioteka Posebna izdanja,
Sarajevo, 1988. godine

Vera PLAZINI: PITAGOREJSKA KOLA, seminarski rad (174/94) ;

Beograd, 1999. godine