Está en la página 1de 3

O VIESTRUKIM STVRANOSTIMA

U jednoj glavi Principa psihologije Vilijem Dejms analiyira na oseaj za stvarnost.Stvarnost-odnos


prema naem emocijalnom i aktivnom ivotu.Svekolika stvarnost ima subjektivno poreklo-ako neku stvar
nazivamo realnom, ona mora da stoji u odreenom odnosu prema nama.Postoji beybroj razliitih
poredaka stvarnosti-Dejms ih naziva poduniverzumima.Primer:ulni svet, svet nauke, svet idealnih
odnosa, natprirodne svetove mitologije, religije, svetove istog ludila i hira.

PRIRODNI STAV SVAKODNEVNOG IVOTA I NJEGOV PRAGMATIKI MOTIV

Svet svakodnevnog ivota-intersubjektivni svet-nai prethodnici su ga doiveli i protumaili kao


organizovan svet.Svako tukaenje tog sveta zasniva se na prethodnim doivljajima, kako vlastitih, tako i
onih koje nam prenose roditelji i uitelji. Ova iskustva ukljuuju nae znanje da je svet u kome ivimo
svet objekata meu kojima se kreemo, koji nam pruaju otpor i na koje moemo da delujemo. Prirodni
stav-za njega svet nije privatni svet pojedinca, ve intersubjektivni svet, zajedniki svima nama.On je
pozornica i istovremeno objekat za naa delanja i interakcije.Njime moramo zagospodariti i menjati ga,
kako bi smo ostvarili ciljeve kojima teimo. S druge strane ti objekti nam pruaju otpor koji moramo ili
nadvladati ili mu se predati. Svet u ovom smislu je neto to moramo promeniti ili to menja nae
delanje.

MANIFESTACIJE OVEKOVOG SPONTANOG IVOTA U SPOLJANJEM SVETU I NEKI NJIHOVI OBLICI

ta porazumevati pod terminom delanje? Delanje su manifestacije ovekovog spontanog ivota. Ni


ovek ne doivljava sve te manifestacije kao delanje, niti sva ta delanja unos promene u spoljanjem
svetu. Bihevioristiko tumaenje nam ne pomae da razjasnimo pitanja kojima se bavimo, tj.kako
razliite oblike spontanosti doivljava um iz kojeg su potekle. Problem nije ta je dogaa oveku kao
pojedincu, ve stav koji zauzima prema tim dogaajima. Dokle got ivimo unutar svojih postupaka
usmerenih na odreene objekte, ti postupci nemaju nikakvo znaenje. Jedino oni doivljaji koji se mogu
prizvati iz seanja i o ijem konstituisanju mogu postavljati pitanja su subjektivno smiljeni. Puki fizioloki
refleksi, kao to je trzaj kolena, skupljanje zenica, treptanje, crvenjenje, izraz lica, raspoloenje ne
ostavljaju nikakav trag u pamenju i to su sutinski aktuelni doivljaji. Subjektivno smislene doivljaje
nazivamo ponaanje. Ponaanje se odnosi na sve vrste subjektivno smislenih doivljaja stvarnosti.
Ponaanje moe biti vidljivo i nevidljivo. Prvo se naziva puka radnja, drugo puko razmiljanje. Ponaanje
koje se unapred planira nazivamo delanjem, bez obzira da li je vidljivo ili nevidljivo. Ako namera
ostvarivanja ne postoji to je fantazija-sanjarenje na javi, ako postoji moemo govoriti o svrsishodnoj
akciji ili vrenju. Vidljivo vrenje zahteva telesne pokrete.

OBLICI NAPETOSTI SVESTI I PANJA PREMA IVOTU

Jedna od ideja Bergsonove filozofije glasi da na svesni ivot sadri neogranien broj ravni-poev od
ravni delanja-stupanj napetosti je najvei, do ravni sna, gde je stupanj napetosti najmanji. Razliiti
stupnjevi napetosti su posledica nejednakog zanimanja za ivot. Panja prema ivotu je osnovno
regulativno naelo naeg svesnog ivota. Potpuna budnost je izraz kojim oznaavamo onu ravan svesti
koja nastaje iz stava pune panje prema ivotu. Jedino sopstvo koje vri ili ini jesu potpuno
zainteresovana za ivot i potpuno budna. Takvom sopstvu panja je okrenuta iskljuivo ostvarenju plana.

VREMENSKE PERSPEKTIVE EGO AGENSA I NJIHOVO OBJEDINJAVANJE

Poeemo tako to emo unutar delanja, i vidljivog i nevidljivog povui razliku izmeu, s jedne strane
delanja koje upravo tee, napreduje (delanje u toku) i s druge strane delanja kao dovrenog ina, kao
neeg obavljenog(delanje). Dok ivim u svom delanju u toku, okrenut sam na stvari do koih ono treba da
dovede. Ipak, istovremeno niam svestan svog doivljavanja tog tekueg procesa delenja u toku. Da bi ga
doveo u svest moram se refleksivno osvrnuti na svoje delanje u toku(moram da stanem i razmislim). Ako
stanem i razmislim ja ne spoznajem svoje sadanje delanje u toku, samo spoznajem svoj dovreni in.
Dakle, ja mogu iveti u procesu delanja u toku, ili mogu iskoraiti iz tog stanja i obuhvatiti inove koje
sam prethodno izvrio u tom delanju. Bergsonova i Huserlova istraivanja naglasila su znaaj naih
telesnih pokreta za konstituisanje spoljanjeg sveta i vrenenske perspektive. Te pokrete doivnjavamo u
2 ravni: u spoljanjem svetu-kao dogaaje u prostoru i prostornom vremenu(kosmikom vremenu koje
se moe meriti instrumentima), i u meri u kojoj ih doivljavamo iznutra u naem vremenu(nai aktuelni
doivljaji se povezuju sa prolou i budunou). iva sadanjost nastaje na preseki naeg vremena i
kosmikog vremena objedinjujui obe dimenzije u jedan tok. Mid pravi razliku izmeu totaliteta
delujueg sopstva, naiva ga JA i deliminog sopstva izvrenih inova koje naziva MENE. JA ulazi u
doivljaj tek poto je ostvarilo in, iskustveno se javlja kao deo MENE, to jest MENE je to to se javlja u
naem doivljaju onako kako ga se seamo. U vezi sa razlikovanjem vidljivog injenja i nevidljivog vrenja
moram dodati jos neto. U sluaju pukok vrenja kada pokuavam da mentalnim putem reim neki
matematiki problem, ako sam nezadovoljan rezultatom ja itav proces mogu ponititi i poeti iz
poetka. U spoljanjem svetu se nije nita promenilo. injenje se ne moe opozvati. Ono menja spoljanji
svet. Iz tog razloga, ja sam s moralnog i pravnog stanovita odgovoran za svoja dela ali ne i za svoje misli.

DRUTVENA STRUKTURA SVETA SVAKODNEVNOG IVOTA

Svet svakodnevnog ivota-intersubjektivni svet. Tu nije re samo o mom privatnom svetu ve o svetu
zajednikom svima nama, a sa druge strane unutar njega postoje moji blinji sa kojima sam povezan
drutvenim odnosima-oni me navode na delanje i ja njih navodim na uzvratno delanje. Moji ostavreni
inovi mogu motivisati drugog da reaguje i obratno. Ja postavljam pitanje drugom, da bi dobio od njega
odgovor, a njegov odgovor motivisan je mojim pitanjem. Ja gotovi ishod tuih komunikativnih inova ili
zatiem kao datost od koje zapoinjem svoje tumaenje, ili pak tekui proces komunikacije pratim dok se
odvija. Misao koju drugi eli da mi prenese gradi korak po korak, re po re, reenicu na reenicu, pasus
po pasus. Moja interpretativna delanja slede njegovu komunikativnu akciju u istom ritmu i oboje
doivljavamo tu komunikaciju u ivoj sadanjosti. S jedne strane ja doivljavam govor drugog kao
dogaaj u spoljanjem vremenu, s druge strane u mom unutranjem vremenu. Uspostavljamo MI-
odnos, on obraajui mi se a ja sluajui ga. Elementi komunikacije: 1.rei-znaenje prema gramatici i
reniku, 2.modulacija govornikovog glasa, izraz lica, gestovi, 3.drugi elementi nisu planirani i zato u
najboljem sluaju, predstavljaju puku radnju ili ak puke reflekse.
Postoji i kvazisadanjost-tumaim ishode komunikacije drugog-napisano pismo, odtampna knjiga.
SLOJEVI STVARNOSTI U SVAKODNEVNOM SVETU INJENJA

Potpuno budan ovek u prirodnom stavu prvenstveno je zainteresovan za onaj odeljak sveta vlastitog
svakodnevnog ivota koji je u njegovom domaaju i u kojem on sam ini sredite u prostoru i vremenu.
Mesto koje moje telo zauzima u unutar sveta, moje aktuelno ovde, jeste polazna taka iz koje ja
poinjem svoje snalaenje u prostoru. U odnosu na moje telo ja grupiem elemente okoline. Na slian
nain moje aktuelno sada jeste sredina taka svih vremenskih perspktiva. Jezgro stvarnosti je podruije
koje ukljuuje objekte koje istovremeno vidim i njima rukujem, za razliku od udaljenih objekata koje ne
mogu dodirnuti ali su u mom polju vidljivosti. Onaj sloj sveta injenja koji pojedinac doivljava kao jezgro
svoje stvarnosti zove se svetom unutar njegovog domaaja. Ovaj svet ukljuuje podruije manipulacije
ali i susedne oblesti, oblasti njegovog potencijalnog injenja. Ovi prostori se menjaju u zavisnosti od
promene interesovanja i panje i itav taj sistem menja se svakom kretnjom. Svet unutar mog
potencijalnog domaaja ima bar dve zone potencijalnosti. Prva se odnosi na prolost-ono to je ranije
bilo u mom aktualnom domaaju(svet unutar povratljivog domaaja). Druga je vezana za budunost, to
je svet koji nije, niti je ikad bio u mom aktuelnom domaaju, ali svet koji mogu dosegnuti ako
preduzmem odgovarajue kretanje(svet unutar dostinog domaaja).

SVET INJENJA KAO VRHOVNA STVARNOST;FUNDAMENTALNA STREPNJA;EPOCHE PRIRODNOG STAVA

Svet injenja je svet fizikih stvari, ukljuujui moje telo, to je oblast mojih telesnih pokreta i operacija.
Svojim injenjem ja sam okrenut spoljanjem svetu-menjam ga, ali te promene ne oseju samo drugi ve
i ja sam. Taj svet ja delim sa drugim i sa njima imam zajednike ciljeve i sredstva. To je svet unutar kojeg
se ostvaruje komunikacija i uzajamno motivisanje. Smatramo ga poljem kojim treba zagospodariti.
Temeljni doivljaj svakog od nas: znam da u umreti i plaim se toga. Taj temeljni doivljaj se naziva
fundamentalna strepnja. Iz nje proistie nadanje, strahovanje, potreba i zadovoljenje, prilike i rizici koje
oveka u prirodnom stavu nagone da stalno pokuava ovladati svetom, prevazii prepreke i ostvariti
ciljeve.
ovek u okviru prirodnog stava koristi osobenu epochu-epochu prirodnog stava. On ne iskljuuje
verovanje u spoljanji svet i njegove objekte, on iskljuuje sumnju u njegovo postojanje. Sumnja da su
svet i njegovi objekti drugaiji nego to se njemu prikazuju.