Está en la página 1de 35

Uvodna re:

ast mi je da vam predstavim prvi broj asopisa Slava!. asopis se bavi obnovom
stare slovenske vere i trenutno jedini tampani rodnoverni asopis u Srbiji.
Inicijativu za pokretawe asopisa dalo je udruewe Staroslavci, o kojima e biti
vie rei u jednom od lanaka. Izdavawe asopisa samo je jedna od aktivnosti
Staroslavaca koje za ciq ima upoznavawe javnosti sa rodnom verom. U planu je da
asopis izlazi dvaput godiwe s tim da postoji mogunost da kasnije izlazi i
kvartalno.
Zato asopis nosi ovaj naziv? Slava igra veoma bitnu ulogu u tradiciji naeg
naroda i neraskidivo je vezana za na nacionalni identitet. Kao obiaj, ona je vezana
za kult predaka, jedan od najbitnijih slovenskih kultova. ak i danas ona se vezuje za
pretke budui da predstavqa porodini praznik i nasleenu tradiciju slavqewa.
Ipak, pojam slave ne odnosi se samo na ovaj obiaj. Znaewe pojma je mnogostruko, to
ve dovoqno govori o tome koliko je pojam slave znaajan za Slovene. Mogue je ak da
je iz ovog pojma izvedeno i ime Sloveni (Slaveni) to vidimo na primeru nekih
slovenskih jezika (ruski i beloruski Slavne, bugarski Slavni, bosanski i hrvatski
Slaveni. Dejuje mnogo loginije da je re Sloven skovana na ovaj nain, nego da je
izvednena iz rei rob (sclavus-servus) u ta pokuavaju da nas ubede.
Sloveni su, dakle, oni koji slave. Jo od drevnih vremena na rod slavio je prirodu,
bogove, pretke i heroje. Kasnije su bogovi i preci zameweni svecima, meutim
tradicija slavqewa ostala je skoro neizmewena. Kliui i nazdravqajui bogovima i
precima, Sloveni su uzvikivali Slava!, o emu saznajemo iz mnogih izvora. Slava!
je sluila i kao pozdrav meu Venedima, najstarijim slovenskim plemenom. Usklik
Slava! vezan je i za samo rodnoverje budui da se wime zavravaju svi rodnoverni
obredi. Ovaj usklik se meu rodnovernima koristi i pri nazdravqawu, pozdravqawu
i o mnogim drugim prilikama. Sve nas je ovo inspirisalo da asopisu damo ba ovaj
naziv.
Koncept asopisa bie sledei: teme broja usklaivae se sa periodom godine u kome
asopis izlazi. Odnosie se na obiaje i verovawa vezana za taj period, mitove, pesme
i bajke koje su s tim periodom povezane, biqke koje u tom periodu rastu itd. Dakle, ako
asopis izlazi, na primer,na letwu dugodnevnicu, tekstovi u tom broju bavie se
letwim praznicima, ivawskim obiajima i slavqewem Kupala, obredima koji se u
slovenskim zemqama danas slave na dugodnevnicu itd. S tim u vezi reili smo da ovaj
uvodni broj posvetimo slovenskom kalendaru. Na osnovu tog kalendara izraunavaju se
datumi proslavqawa praznika i vreme vrewa odreenih obreda, sve u skladu sa
godiwim kretawem Sunca. Rodnoverni kalendar bie upotpuwen jo nekim starim
evropskim kalendarima, a bie rei i o onim hrianskim (dakle, izvorno
ne-evropskim) kalendarima kao to su julijanski i gregorijanski. Sve ovo, naravno,
ne znai da e se asopis baviti samo navedenim. Pripremili smo vam i mnoge druge
lanke koji se bave ivotom slovenskih naroda (ovaj broj bie posveen narodnoj
nowi), lanke o rodnoj veri i rodnovernim organizacijama, intervjue sa wihovim
predstavnicima itd. Bie tu i raznih drugih intervjua, a tu su i vesti, recenzije,
najave dogaaja i mnogo ega jo.
Nadamo se da ete uivati u itawu ovog broja kao i u itawu sledeih izdawa
Slave!. Provedite praznike koji nas oekuju u veseloj atmosferi i sreno Koledo!
Vesna Kakaevski

1
Sadraj
Uvodna re: . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1
Predstavqamo vam:
Rodnoverno udruewe Staroslavci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3
Rodna vera:
ta je rodna vera?. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4
Narodni obiaji i rodnoverje. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5
Folklor:
Koriewe crvenog konca u slovenskom vezu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6
Intervju:
Vesna Pei. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7
Deavawa:
Tragovi predaka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11
Skup rodnovernih Ogaw jesewi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12
Tema broja:
Godiwi ciklus. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13
Rodnoverni kalendar . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13
Romejski kalendar. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13
Raunawe vremena . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14
Julijanski, gregorijanski i Milankoviev kalendar . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15
Narodni nazivi meseci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15
Stari evropski kalendari . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16
Zemqoradniki kalendar . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16
Keltski kalendar . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16
Nordijski kalendar . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19
Stari nazivi meseci: . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21
Kalendar biqaka:
Biqarewe. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22
Pelagiev biqarski kalendar . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22
Narodna verovawa o boru . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23
U susret praznicima:
Kratkodnevica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25
Kraun: staro ime Boia. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 26
Slovenske bajke:
Dvanaest meseci slovaka bajka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27

Izdaje: Vesna Kakaevski, Jovana Isailovia 42, Beograd


Glavni i odgovorni urednik: Vesna Kakaevski
Broj pripremili: Andrej Stefanovi, Vesna Kakakaevski, Vukain Lutovac, Jelena olak
Ustvarawu asopisa uestvovali: Vojin Stankovi, Gorjanka Panajotovi, Milan
Dmitrainovi
Dizajn rodnovernog kalendara: Milan Trpkovi
Grafiko ureewe: Saa Pei, Novi Sad
tampa: MBM plas, Omladinska 93, Novi Sad
Cena asopisa: 150 din.
Tira: 200 primeraka

2
Predstavqamo vam:

Rodnoverno udruewe
Staroslavci
Mi smo Staroslavci udruewe rodnovernih Broj naih lanova neprestano raste. Svaka puno-
Srbije. Izuavamo staru slovensku veru i irimo letna osoba moe postati deo udruewa. Punopra-
znawa o naoj prolosti. Potujemo mudrosti van lan ima pravo glasa, ima pravo i obavezu da
predaka i pamtimo wihova velika dela. Oivqa- uestvuje u radu, moe da bira svoje predstavnike i
vamo stare narodne obiaje i vraamo se naim da bude biran u bilo koji upravqaki organ udru-
korenima i prirodi. Vraamo se pravim vredno- ewa.
stima. Mi stvaramo, rastemo i jaamo. Borimo se.
ivimo u XXI veku i dosta komuniciramo putem
Naa borba stvara promene, svaka promena za nas je
interneta, ali nismo virtuelna zajednica. Mi
napredak. Napredak ispuwava nae ivote drugai-
delujemo uivo. Odravamo sastanke, planiramo
jim smislom i daje nam veru u opstanak naih dela.
razne akcije i ostvarujemo ih. Organizujemo skupove
Mi smo zajednica. Zajedno iznosimo najvrednije koji postaju sve poseeniji. Okupqamo i povezujemo
unutar nas jedine stvari vredne pomena. Branimo sve zainteresovane za rodnoverje najstariju slo-
nae vrednosti. Branimo pravo da ivimo na sop- vensku duhovnost obnovqenu u savremenom dobu.
stvenoj teritoriji, branimo prostor nae stare Poto se sami finansiramo, lanarina je obavezna.
civilizacije. Trudimo se da ivimo u skladu sa Ova lanarina je skromna i pomae nam da orga-
prirodom, pronalazimo mudrosti u wenim zako- nizujemo skupovekoji su besplatni za posetioce.
nima i boanskim pravilima predstavqenim u woj.
Ukoliko elite da postanete lan Staroslavaca, pr-
Deo nas potuje i slavi slovenske bogove. Bez pravi-
vog udruewa rodnovernih u Srbiji, moete nas
la, bez obaveza, bez morawa. Nije bitno gde, kada i na
kontaktirati putem adrese staroslavci@mail.com ili
koji nain. To ne treba da udi jer vera u nae bogove
na na broj mobilnog 0643939208. Oni koji su iz
jeste tradicija koju nastavqamo.
Beograda ili su u mogunosti da dou u ovaj grad,
22. koledara (decembra) 7520. (2012) godine, Staro- mogu se lino videti sa nama na nekom od sastanaka,
slavcisu registrovani kao prvo i jedino udruewe koje esto organizujemo, ili na veim skupovima
rodnovernih u Srbiji. Ovim udruewem upravqa koji su najmawe etiri puta godiwe.
Savet. Savet je izvrni organ udruewa i stara se o
Dobrodoli ste da nam se pridruite u radu i
sprovoewu ciqeva utvrenih Statutom. Sastoji se
doprinesete borbi za popularizaciju slovenske vere
od deset qudi koje glasawem bira Sabor. Sabor se
kao bitnog dela nae slavne prolosti.
sastaje jednom godiwe i ine ga svi lanovi udru-
ewa. Odluke donosimo zajedno, najee dogovo- Andrej Stefanovi, jedan od osnivaa udruewa
rom kroz konstruktivne rasprave, ree glasawem. Staroslavci

Staroslavci

3
Rodna vera:

ta je rodna vera?
Da bismo itaoce Slave! upoznali s rodnom verom, drugaiji upravqaju se ka praewu ritma prirode,
daemo ukratko definiciju wenog pojma. Pojam neguju odnos sa etnikom i duhovnom zajednicom.
rodna vera oznaava prethriansku veru naih Rodnoverje smatra prvim svetilitem samo srce
predaka, ali i wenu obnovu u vremenu kome ivimo. oveka, zatim celokupnu prirodu, i pojedina
U Rusiji se ova vera naziva rodnoverjem (rodno- prirodna sveta mesta (sveto drvee, planine, izvore,
verie), u Ukrajini ridnom virom (rdna vra), u Poq- reke). Tek na treem mestu nalaze se rukom prav-
skoj se sree i naziv slovjanska vera (sowiaska qena svetilita.
wiara) itd. Pored ovih naziva moemo se sresti i sa
terminima: jaziestvo (zestvo), vidjanstvo, no-
vodrevno vedomecstvo i sl. Ipak naziv rodna vera
ve se gotovo ustalio, zbog ega emo ga i mi u ovom
lanku upotrebqavati da oznaimo staru i obnov-
qenu veru Slovena. Da bismo boqe shvatili rodnu
veru, trebalo bi da se upoznamo i sa znaewem pojma
rod u okviru konstrukcije rodna vera. Jer re
rod se ne odnosi samo na krvno srodstvo, i u ovom
kontekstu ima ire znaewe. Na rod nisu samo
lanovi nae poRODice, ROaci i blii i daqi
preci, zakquno sa RODonaelnikom nae fami-
lije. Rod je i naROD kome pripadamo, a u irem
znaewu to moe da se odnosi i na ceo slovenski
narod. Rodnoverje bismo mogli da gledamo i kao
rodoqubqe, jer je zasnovano na qubavi oveka prema
svom rodu i roenima, i qubavi roda prema svoj
svojoj deci, poRODu, potomcima.
U rodnoj veri postoji i rod kao neka vrsta prin-
cipa povezana sa istonoslovenskim boanstvom
istog imena. Profesor Qubinko Radenkovi smatra Perunov kip
da Rod zapravo predstavqa jedinstvo svih predaka, i
Postoji velika razlika izmeu rodne vere i svet-
ovo shvatawe je vrlo bitno za rodnu veru. Rodnoverje
skih religija (na prvom mestu monoteistikih), jer
nije samo vera u bogove, ve je to i svest o boanskom
rodnoverje nije skup dogmi to je ivo uewe o i-
i prirodnom, vera u lino duhovno iskustvo i ver-
votu, koje se stalno razvija, zajedno sa razvojem sveta,
nost zavetima predaka. Rodnoverni ne veruju dogmat-
oslawajui se pri tome na duhovne temeqekoji
ski: veruju u svoj razum, izvor qudske spoznaje. Veruju
postoje vekovima nepromeweni. Rodnoverni veruju
u svoje moi, razlog qudske stalne promene. Veruju u
da bogovi tite od zaborava dela naih praotaca,
duu, boanski deo u oveku. Rodnoverje ui da su
kao i naa dela, dela nae dece i naih unuka.
svi qudi sinovi i erke bogova i prirode, a sva
Duhovni temeqi kao i najvrednija dela bie pre-
iva bia jesu wihova rodna braa u jednoj velikoj
noeni i postojae u venom krugu koji obnavqa
porodici. Rodnoverni veruju da bogovi daju smisao
ivot. Rodnoverni pretpostavqaju da je smrt oveka
qudskom postojawu. Za razliku od hrianstva,
kraj wegove fizike biti. To je stawe prelaska u
rodnoverje nema crkvenu hijerarhiju. Hijerarhija
novi oblik postojawa. To je odbaeni deo starog,
ipak postoji jer bogovi stvaraju hijerarhijski, raz-
istroenog, oblika. Plemeniti, uporni i hrabri
noliko i meusobno upotpuwavajui red. Rodnoverje
bie nagraeni ulaskom u neprekidne i sve vie ni-
ne obavezuje svoje sledbenike da uestvuju u zajedni-
voe postojawa, promiqeniji, znamenitiji i bli-
kom skupovima, da poseuju svetilita i hramove u
i bogovima.
odreenim satima i strogo odreenim danima, da
nose istu odeu itd. Obredi rodnovernih su
Andrej Stefanovi

4
Narodni obiaji
i rodnoverje
Boqe je da selo propadne, nego u selu obiaj.
Boqe je zemqu prodati, nego joj obiaj izgubiti.
Budui da je rodnoverje narodna religija, neraski- greke, otklawaju drutvene nemoralnosti i
divo je vezana za duh jednog naroda, tako da je vezana i uspostavqa red. Takoe, one uvaju oveka i lee od
za narodne obiaje. bolesti. Na kraju, po wima se ovek ispraa na onaj
svet i vodi brigu o wegovom ivotu na tom drugom
Narodni obiaji su iskustvom i navikom stvorene
svetu. Kod primitivnih naroda obiaji, obredi i
odredbe. Kao neki nezapisani zakon koji upravqa
verovawa su imali takvu mo da niko nije nita ra-
celokupnim ivotom drutva. Stara slovenska
dio van wih. Kad se drutvena zajednica sa svim
vera, danas poznata pod imenom rodnoverje, izra-
prilagodi svojim obiajima, ono ih se uporno dri,
avala se kroz narodne obiaje i obrede.
i ne naputa ih bez velike nevoqe. Tako da u
Niko ne moe tano navesti period nastanka narodu postoje poslovice koje kau: Boqe je da selo
obiaja, isto onako kao to je teko rei i vreme propadne, nego u selu obiaj, Boqe je zemqu
postanka narodnih pesama, igara, obreda i drugih prodati, nego joj obiaj izgubiti. Obiaja se treba
optih tvorevina i tekovina jednog naroda. drati i onda kada prestanu razlozi za wihov
Prvobitno mnoga verovawa i obiaji, sigurno i opstanak, pa ak i onda kada im se zaboravi
wihov najvei broj, bili su iskustvom steene prvobitni znaaj i smisao. Ba iz tog razloga,
navike, koje su najvie odgovarale optim mnogi danawi obiaji su vrlo stari. Oni vie
potrebama jedne drutvene zajednice. Te navike nemaju znaaj i namenu koji su ranije imali, ali kada
ulazile su u stalnu upotrebu, dok im se nisu se dobro proue, na wima se mogu uoiti pogledi i
prilagodili svi weni lanovi i poeli ih shvatawa naih predaka. To to stari obiaji danas
smatrati kao neto neophodno. Kada se na ovaj nain nemaju znaaj i namenu, ne mora da znai da im ne
jedno qudsko drutvo potpuno uivi u svoje navike, moemo to dati. Nema razloga da mi rodnoverni,
kada po wima stalno ivi i radi, onda one nisu uprkos modernim vremenima, te obiaje ne oivimo
vie navike, ve obiaji. i damo im znaaj u naem linom ivotu.
Promenom teritorije, ekonomije i religije, mewa se
nain ivota oveka i wegovog naroda, a time i
narodni obiaji, koji gube imperativnu mo ili
sasvim iezavaju. Iz tih razloga nai narodni
obiaji i verovawa nisu ostali onakvi kakvi su
bili u naoj dalekoj prolosti. Primawem
hrianstva i naputawem plemenskog naina
ivota, i ulaewem u dravnu organizaciju koja
namee pisane zakone, stari narodni obiaji su
znatno oteeni i zaboravqeni.
Budui da su usko vezani za bie jedne drutvene
Slovensko selo, I.I. Pelko zajednice, obiaji mogu da se posmatraju kao wena
Narodni obiaji i verovawa imali su naroito specijalna osobina ili kao wena etnika odlika.
veliku mo kod prethrianskih tj. tzv. Zbog toga je jako bitno da se ouva ono to je ostalo
primitivnih qudskih zajednica. Kod wih oni od obiaja i obreda, kako kroz rodnu veru tako i na
obuhvataju i reguliu celokupni ivot i sav rad. neki drugi nain.
Po wima se qudi obraaju boanskim biima i vode
borbu protiv zlih sila. Po wima se kawavaju Vukain Lutovac

5
Folklor:

Koriewe crvenog konca


u slovenskom vezu
Veina naroda, ukquujui tu i Slovene, koristi Pojedini motivi postali su deo nekih veoma
crvenu boju iz istih razloga. Crvena je boja krvi, i popularnih ara, iako je wihovo znaewe odavno
od nastanka qudske kulture ona se povezuje sa izgubqeno. Prihvatawem hrianstva, talismani i
ivotom i ivotnom silom. To je boja qubavi, ali i amajlije uivali su se u odeu da bi se osoba koja je
rata. U narodnoj magiji, ona se koristila u ciqu nosi zatitila od maije. Strahujui od vetica
zatite, a kao takva koristi se i dan-danas (crveni i wihovih ini, Sloveni su se naoruavali
konac oko ruke). crvenim krstovima i slinim simbolima. Ipak,
nisu svi motivi u obliku krsta hrianskog
Koriewe crvenog konca u slovenskom vezu zasni-
porekla. Krst se koristio i u vreme paganizma pa je
va se upravo na verovawu o zatitnikoj moi
teko odrediti poreklo pojedinih ara na vezu.
crvene boje. Ovakvim koncem Sloveni su se titili
Simboli zatite izvezeni crvenim koncem
od zlih duhova, pre svega od duhova bolesti koje su u
najee su se nalazili na odei dece i trudnica, jer
to vreme harale Evropom. Verovalo se da e crveni
se smatralo da su oni posebno podloni magijskim
konac odbiti ove duhove bolesti, ili bar delimino
napadima.
zatititi onog ko ga nosi na odei. Zbog toga su se
crvenim koncem bogato ukraavali okovratnici
bluza, kao i rukavi i glewevi na pantalonama. Vez
ovog tipa, dakle, nije bio prosta dekoracija. On je
postavqao granicu zlim duhovima i stvarao oko
oveka magijski krug zatite. Crveni konac
spreavao je duhove bolesti da uu u ovekovo telo, i
nije uopte sluajno to su se wime ukraavali
samo odreeni delovi odee. Ruke i vrat smatrali su
se ovekovim slabim takama, delovima tela koji su

Dve are u formi krsta ruski i ukrajinski vez


Crveni konac se nije koristio samo za ukraavawe
odee. Wime su bile izvezene i tkanine koje se
koriste u domainstvu kao to su pekiri,
stolwaci, razni prekrivai Razlog koriewa
crvenog konca bio je isti omoguavawe zatite.
Nai preci nadali su se da e na ovaj nain
spreiti duhove bolesti da uu u kuu. Kao i u sluaju
odee, i ove are su mogle biti jednostavne, ali i
posebno nezatieni i izloeni uticaju zlih sila. vrlo sloene. Najednostavniji ukras bio je zazpravo
Iz istih razloga se amajlije i talismani nose oko obina crvena linija koja je prolazila kroz
vrata, a takoe se nose i narukvice sa raznim tkaninu. Na ovaj nain su se, pre svega, ukraavali
simbolima zatite. runici, platneni pekiri popularni meu
Istonim Slovenima. Runici su se koristili za
Zubuni sa crvenim vezom (Kosovo i Metohija)
sluewe aja, soli ili hleba gostima, ali i pri
esto su se i sami simboli zatite uivali na religioznim obredima, venawima, sahranama.
odeu. Oni su nekad predstavqali deo are veza, a
nekad bivali uivani odvojeno od ovih ara. Vesna Kakaevski

6
Intervju:

Vesna Pei
Slovena koja ini temeq rada
kue Pei i sinovi. Kuda nas
moe odvesti praewe ovog traga?
Biblioteka Tragom Slovena
predstavqa okosnicu izdavakog
poduhvata Pei i sinovi i
moglo bi se rei da su sadraji
kwiga ove biblioteke bili
glavna zamisao osnivawa
izdavake kue pre 18 godina.
Svima je poznato da se istorija
esto prikazuje na pogrean,
falsifikovan nain, da se mnoge
iwenice konstruiu u
zavisnosti od ukusa autora,
publike ili naruioca dela.
Postoji i ona dobro poznata
izreka da istoriju piu
pobednici. Pomou kwiga
objavqenih u ovoj biblioteci
vri se temeqna analiza
konstruisanih teorija sa svim
posledicama koje su te teorije
proizvele. Publikujui
istorijsku grau, vremenom
zaboravqenu, ili zabrawenu od
strane zvanine nauke, pa time
nedostupnu javnosti na uvid,
istovremeno pomaui slobodno
istraivawe, ova biblioteka
pomae prodore do novih izvora
i otkrivawa novih istina koje
Vlasnica i osniva izdavake kue
kategorija zasnovani na strogo bi mogle dati verniju sliku
Pei i sinovi
naunoj zakonitosti u ciqu razvoja civilizacije sa
Izdavaka kua Pei i
otkrivawa novih svetlosti posebnim akcentom na veoma
sinovi osnovana je 1995. godine
paleoslovenske civilizacije, i zapostavqenu Slovensku
pokretawem biblioteke pod
pravog znaaja wenog doprinosa u civilizaciju.
nazivom Tragom Slovena. Ciq
razvoju univerzalne
pokretawa biblioteke bio je Recite nam par rei i o Centru
civilizacije.
predstavqawe starih i novih za paleoslovenska istraivawa?
Nakon uspene prezentacije na
istorijskih izvora o poreklu S kakvom namerom je Centar
Sajmu kwiga koju su organizovali
Slovena i odlikama slovenske osnovan, ime se konkretno bavi i
Pei i sinovi imali smo
kulture, kao i predstavqawe kakvi su rezultati istraivawa
ast da razgovaramo sa osnivaem
razultata brojnih naunih koja vode lanovi Centra?
i vlasnicom ove kue, Vesnom
istraivawa preduzetih da bi se Centar za paleoslovenska
Pei.
osvetlila slovenska istraivawa je osmislio
civilizacija. U publikacijama Za poetak, predstavite nam srpski paleolingvista Radivoje
ove kue vrednuju se napori svih ukratko biblioteku Tragom Pei sa sledeim namerama:

7
Slobodno prikazivawe novih
istorijskih izvora i grae
osmiqeno transistorijskom
orijentacijom i
multidisciplinarnim
pristupom uz duno uvaavawe
dosadawih rezultata van sa sigurnou moemo tvrditi ukoliko hoe da odredi svoj
dogmatskih i dnevno-politikih jeste da su lingvistiki dokazi identitet u kontinuitetu sa
okvira i vrednovawe novih vedskog perioda prisutni u prolou i budunou. Na
napora svih kategorija slovenskom nasleu. Te iwenice taj nain ovek daje i svoj
zasnovanih na strogo naunoj dokazali su mnogi istraivai a sopstveni doprinos ugraujui
zakonitosti u ciqu otkrivawa meu wima je svakako i ga u opteovenansko. ovek se
novih svetlosti paleoslovenske Branislava Boinovi, autorka ne moe udaqavati ni odricati
civilizacije i pravog znaaja trotomnog Renika srodnih svog porekla jer je poreklo u
wenog doprinosa u razvoju sanskrtskih i srpskih rei koja sutini wegova religija. To je
univerzalne civilizacije. je neposrednu vezu izmeu takoe i vrsta odgovornosti
Centar je osnovan 1989. godine u srpskog i sanskrta, takozvanog prema buduim naratajima.
Beogradu i povezan je saradwom jezika etalona, najstarijeg Niko ne eli da bude zaboravqen
sa slinim institucijama u jezika na kojem su napisana ili izbrisan kao da nije ni
svetu: sa Institutom za najdrevnija znawa, utvrdila u postojao. Ravnoduan stav prema
istraivawe drevnih Slovena u svojim istraivawima. prolosti proizvodi posledicu
Londonu, Institutom za Boinovieva je tragala za da ete jednog dana biti izbisani
Homerska istraivawa u slinou do vedskog nivoa, iz budunosti. Ma kako svetla
Meksiku, Institutom za dakle, najstarijeg nivoa za koji ona bila.
istraivawe Velesove kwige u naa civilizacija zna, i tu
Ahenu sa brojnim saradnicima Kao neko ko istrauje slovenski
utvrdila neverovatne slinosti
iz nae zemqe i sveta. Rezultati identitet, ta mislite da je
izmeu ova dva jezika. Ako znamo
saradwe vidqivi su u brojnim zapravo izvorna slovenska
da Rg-veda danas predstavqa
predavawima i publikacijama na duhovnost?
najstariji korpus
temu Slovenske civilizacije Svet slovenske duhovnosti
filosofsko-religioznih
koje je objavila izdavaka kua prekriva prostranstva dva
razmatrawa drevnih Arijevaca,
Pei i sinovi. kontinenta i ima tradiciju dugu
onda je logino da su zbog
preko 6000 godina. Izvorna
Kako nam prouavawe slinosti srpskog jezika i
slovenska duhovnost ugraena je u
mezolitskih kultura na tlu sanskrta, ova znawa duboko bila
nae bie bez obzira koliko je
Srbije i istraivawe vedskog ukorewena i nau drevnu veru.
nae bie nesvesno te iwenice.
naslea moe pomoi u To svakako pomae pri
Mogli bi se napisati tomovi
prouavawu stare slovenske vere? izuavawu i rekonstrukciji vere
kwiga o i danas ivom prisustvu
Mezolitske i neolitske kulture naih predaka.
drevnih slovenskih bogova u
na naem podruju su deo nae Koliko je uopte bitno baviti naem narodu, u biu naroda,
kulturne batine koje smo se svojom istorijom i svojim wegovim obiajima i odnosu
dobili u naslee i ve sama ta identitetom u vremenu u kome je prema drugima. Poznato je iz
iwenica obavezuje nas na poeqno misliti samo na daqe i novije istorije da
wihovo prouavawe i negovawe sadawost i svetlu budunost? slovenski svet nikada nije bio
bez obzira da li e nauka u Ne postoji doba u kojem ovek ne agresor prema drugim narodima
budunosti dokazati da su treba da se bavi svojom ve da je ratovao uglavnom kada je
pripadnici ovih kultura bili istorijom. Istorija nisu samo bio prinuen da se brani. Ta
nai preci ili ne. Meutim, puke iwenice i gomile datuma qubav prema Zemqi-Majci je
ve sada postoji mnogo dokaza koje nas teraju da u koli jedna od bitnih karakteristika
koji idu u prilog tvrdwama da nauimo napamet. Poznavawe duha naeg naroda. To je dokaz da
Sloveni nisu naselili Balkan istorije podrazumeva razumevawe slovenski duh boga vezuje za
(Helm) u periodu kako to uimo u prolosti bez koje je zemqu a ne za nebo, otuda i
kolama ve mnogo ranije. To su nezamislivo vae odreewe u uverewe da smo boji potomci.
vrlo ekzaktni dokazi kojima se u sadawosti. Poznavati Poznata je takoe slovenska,
najnovije doba pridruuju i prolost sopstvenog naroda je posebno srpska gotoqubivost,
iwenice iz genetike. Ono to obaveza svakog misleeg oveka na odnos prema gostu, eqa da

8
kod nas i u ostalim slovenskim
zemqama?
To je, po mom miqewu, fenomen
suoavawa sa jalovou svih
dosadawih religija koje su se
pokazale neodrivim. Mnotvo
religija i sekti preplavilo je
svet dok se ivot odvija u
duhovnoj kataklizmi i
lobotomiji. Istovremeno,
povratak na staru slovensku veru
je prepoznavawe duhovnosti koja
vodi ka svetlosti. Qudi
jednostavno prepoznaju principe
koji ih ne otuuju od sopstvene
prirode zato to su principi
slovenske duhovnosti
nerazorivi. Oni su uvideli da je
pokaemo i ponudimo najboqe taj korpus dokaza daje jednu svaka druga alternativa
to imamo. Slovenski duh vezuje drugaiju sliku sveta koja se katastrofa koja vodi u sunovrat
se za porodicu kao centralni suprotstavqa eksperimentima sa i obnavqawa stare slovenske
stoer svakog ivog bia, qudskom sveu, sa logikom vere kod nas i u ostalim
najvii ideal kome se tei i iz zdravog uma. Danas nije lako slovenskim zemqama je povratak
koga se potie. Poznat je na baviti se bilo ime u zemqi koja izvorima koji jedino mogu
odnos prema junacima, je potpuno posrnula. Ali ako obnoviti energiju potrebnu za
opredeqewe ka nebeskom, neto mnogo volite, ako mnogo opstanak.
vanvremenom carstvu a ne verujete u to to radite, onda
zemqskom, prolaznom. Sve to treba hrabro napraviti prvi Hvala najlepe na odgovorima.
sam nabrojala nije dolo korak. Uostalom, nemate sto elimo Vam uspeh u daqem
niodkuda, to su osobine ugraene ivota da biste oklevali pri istraivakom radu i
u nau duhovnost od pamtiveka. izboru. izdavatvu.
To je arhetip na koji moemo
Kako gledate na fenomen Intervju vodila Vesna
biti ponosni ak i ako nam se
obnavqawa stare slovenske vere Kakaevski
ini da ovo nisu adekvatna
vremena u kojima bi se takav duh
mogao ceniti. iwenica je
meutim, da su sva vremena
prolazna a da je energija duha
akumuliranog vekovima
neunitiva.
Vaim izdawima pokuavate da
zainteresujete javnost za
slovensku istoriju, kulturu i
veru, to predstavqa teak
poduhvat u zemqi u kojoj ivimo i
u vremenu u kome ivimo. Koji
savet moete dati onima koji
tek kreu da se bave
popularizacijom slovenskih
vrednosti i slovenske
duhovnosti?
Lino sam veoma ponosna na
obimnu dokumentaciju koju su
nae kwige pruile na uvid
irokoj italakoj publici jer

9
Deavawa:

Tragovi predaka
27. septembra u prostorijama Udruewa kwiev-
nika Srbije, izdavaka kua Pei i sinovi
predstavila je dvojicu autora, svetski poznate
istoriare Robera Lirisa i Pavela Tulaeva. Rober
Liris upoznao je javnost sa svojom kwigom U
tragawu za evropskim identitetom, dok je Pavel
Tulaev prezentovao dva svoja dela: Veneti i
Slovenski bogovi. Sala je bila popuwena do
posledweg mesta, tako da je veliki broj gostiju
predavawe ispratio stojei. Kao poseban gost
veeri nastupila je sakupqa i izvoa etno pesama
Svetlana Stevi Vukosavqevi, koja je svojim
neverovatnim glasom oduevila prisutne. Autori
su odrali kraa predavawa, razgovarali sa
posetiocima i odgovarali na wihova pitawa.
Tema ove prezentacije bila jestara evropska isto-
rija o kojoj se jako malo zna i koja jo uvek nije Rober Liris jedan je najpoznatijih
istraena na odgovarajui nain. Zbog toga postoje francuskih istoriara danawice.
mnoge predrasude vezane za poreklo Slovena i Svoj ivot posvetio je izuavawu ev-
kulturni nivo slovenske civilizacije, a isto vai ropskog porekla, sa akcentom na Vinu
i za preistorijske civilizacije koje su nastale na
i Lepenski vir kao kolevke evropske
teritoriji nae zemqe. Dominacija takozvane
nordijskekole u istraivawu istorije i izlagawu civilizacije. U svom delu U tragawu
istorijskih iwenica doprinela je razvitku za evropskim identitetom ukazao je na
veine ovih predrasuda, kao to je, npr. teorija o kontinuitet ivqewa Evropqana na
necivilizovanosti Slovena. Uporno negirawe Starom kontinentu, kao i na duboku
postojawa autentine slovenske kulture i omalo- povezanost vinanske civilizacije i
avawe wenog znaaj u istoriji uzrokovalo je nasta- evropskog kulturnog identiteta.
nak teorija koje pre spadaju u ideologiju nego u nauku
(recimo, teorija o nepostojawu autentinog slo- Pavel Tulaev je istoriar, dopisni
venskog pisma i teorija o varvarskim odlikama lan irilo-Metodijeve akademije
stare slovenske religije). to se tie istorije slovenskog prosvetqewa, osniva i
civilizacija na teritoriji Balkana, u svetu je skoro glavni urednik asopisa Ateney. Au-
opte prihvaena teorija da na ovom prostoru ive tor je kwiga i publikacija razliitih
i oduvek su iveli varvarski narodi. Stvari, anrova, od kojih su mnoge prevedene
zapravo, stoje sasvim drugaije. Najstarije evropske na nekoliko evropskih jezika. Kwiga
kulture potiu upravo sa ovog prostora (Vina, Veneti govori o mawe poznatom po-
Lepenski vir, Starevo). Takoe, kulturna dostig- reklu Slovena i wihovoj srodnosti sa
nua slovenske civilizacija ni za im ne zaostaju za
staroevropskim plemenima. Tulaev je
kulturnim dostignuima ostalih civilizacija, pa
nema razloga da slovenski narodi smatraju infe- oznaio pleme Veneta kao pretke svih
riornim, divqim i tome slino. Zbog toga je vrlo Slovena i na taj nain pridruio se
bitno da imamo to vie dela kao to su istra- tvrdwama velikog broja istoriara
ivaki radovi Robera i Tulaeva, kao i da kroz koji smatraju da su slovenski narodi
prezentacije koje se bave ovakvim temamanastavimo starosedeoci Evrope.
da upoznajemo javnost sa preutanom istorijom.

10
Skup rodnovernih
Ogaw jesewi
Skup rodnovernih, esti po redu, odran je 21. ewa takoe je inilo deo obreda, kao i izgovarawe
septembra kod Hajduke esme na Koutwaku.Skupu molitivi bogovima predaka. Sledee okupqawe
je, uprkos nepovoqnim vremenskim uslovima, pri- Staroslavaca najavqeno je za dan proslave zimskog
sustvovalo vie od sedamdeset qudi iz raznih solsticija, 21. decembar.
krajeva Srbije. Meu okupqenima bili su mnoge li-
nosti koje se, na ovaj ili onaj nain, bave rodnom
verom piscikwiga o staroj veri Slovena, urei-
vai rodnovernih sajtova, umetnici, izdavai i
drugi. Kao i prethodne skupove i ovaj je prgani-
zovalo rodnoverno udruewe Staroslavci.
Ogaw jesewi predstavqao je izuzetnu priliku da se
okupqeni za trenutak vrate u svet prolosti u kome
su wihovi preci potovali bogove i slavili
praznike plodnosti. Posetioci skupaimali su
prilike da se upoznaju s raznim vrstama starog
oruja (lukovima, strelama, maevima), da isprobaju
razna tradicionalana jela, i da uivaju zvucima
muzike predaka. Za ovo posledwe bila je zasluna Posledwa vest: Pre nego to smo prvi broj
interpretatorka izvornih pesama Svetlana Stevi Slave! poslali u tampariju stigla nam
Vukosavqevi, koja je dobro poznata javnosti. Weno je vest da su na jugu Srbije otkriveni ostaci
tradicionalne pevawe specifino je po tome to staroslovenskog hrama! Ostaci se nalaze
se izvodi nazalno, bez instrumentalne pratwe, a na Peterskoj visoravni i pretstavqaju
ovakav nain izvoewa tipian je za obrednu temeqe kamene graevine u obliku kvadrata
muziku. Organizovano je i takmiewe u streqatvu ucrtanog u krug. Nedaleko od ovog nala-
kao i takmiewe u navlaewu konopca. zita otkrivena su jo tri slina temeqa,
Proslava jesewe ravnodnevice zavrena je paqewem a naunici iz muzeja Stari Ras povezuju
svete vatre i itawem obrednih tekstova. Preska- ovaj hram sa kultom boga Svetovida. Vie o
kawe vatre u ciqu duhovnog i fizikog proi- ovom otkriu u sledeem broju Slave!

11
Tema broja:

Godiwi ciklus
Rodnoverni kalendar stava, kao i obiaja koji se za wih vezuju, a vie na
razlozima zbog kojih slavimo praznike naodreene
Pravqewe kalendara za 7522. godinu (2014.) samo je datume.
jedan pokuaj rekonstrukcije naeg rodnovernog
kalendara. Takoe, ovaj kalendar nije samo srpski
nego sveslovenski jer su osim datuma naih, srpskih
i junoslovenskih praznika korieni datumi
Romejski kalendar
slavqewa odreenih praznika koji su prihvaeni u
Ponimo od tumaewa 7521. godine, odnosno tzv.
razliitim rodnovernim zajednicama irom
romejskog raunawa vremena. Postoje nedoumice
slovenskog sveta. Na taj nain priseamo se kod nas
da li je danas 7520, 7521. ili 7522. godina. Ako
zaboravqenih bogova i obiaja i popuwavamo
pogledamo zapis s Mramornog stuba, za koji se veruje
praznine nastale zaboravom usled vekovnog progona
da ga je podigao (oko 1402. god.) despot Stefan
potovalaca stare vere. Bez obzira na to to ne
Lazarevi u ast poginulima na Kosovu, videemo
moemo biti potpuno sigurni u datume praznika
sledee:
koje navodimo, miqewa smo da je boqe proslavqati
praznike bilo kog dana nego ih uopte ne Ne in bo drugi useknu jego, o qubimici,
proslavqati. Prihvatajui ve odreene datume i sama ruka ubice togo sina Amuratova.
kojih se dre druge rodnoverne zajednice, prih- I si vasa reena savrie se va leto 6897
vatamo i mogunost greaka koje su one, eventualno,
Boj na Kosovu je bio 1389, pre 624 godine (2013 624 =
napravile. Isto tako, i pored velikog truda, naa
1389), pa ako na 6897 dodamo 624 dobijamo danawu
tumaewa domaih praznika i obiaja ne moraju
7521. godinu. Godina 7522. poiwe 22. koledara
biti potpuno tana to znai da su mogue promene
(decembra) 2013. po zvaninom kalendaru.
i prepravke. Iz tih razloga, ovaj kalendar nije
zavren, ovo je samo polazna osnova za neki boqi i Nema jakog razloga iz kog bismo prednost u brojawu
savreniji do kog emo, uz pomo bogova, vremenom godina dali kalendaru po kome je 2013. godina od
doi. Ovaj kalendar bi trebalo da bude i korak roewa Hrista u odnosu na tzv. romejski po kome je
unapred u odnosu na dosadawe obeleavawe danas 7521. godina. Postoje razne teorije koje se tiu
slovenskih praznika kod nas, koje je bilo puko ovog kalendara. Kalendar je zvanino poeo da se
prepisivawe i prevoewe uglavnom ruskih opisa i koristi 988. godine u Istonom rimskom carstvu
datuma praznika. U ovom radu emo se truditi da se (tzv. Vizantiji) u vreme vladavine Vasilija II, a
to mawe zadravamo na opisima samih boan- korien je do propasti carstva 1453. godine.
Upotrebqavan je u Srbiji kao i u drugim zemqama
pod vizantijskim uticajem. U Rusiji se zadrao ak
do 1700. godine.
Postoje sumwe da je ovaj kalendar preuzet od staro-
sedelakog stanovnitva Balkana, koje je u srodstvu
sa srpskim, odnosno slovenskim narodima. Postoji
i teorija o Srbima kao starosedeocima Balkana, koja
je totalno suprotna zvaninoj verziji o velikoj
seobi Slovena u VI veku (odlino objaweno u
kwizi Kontinuitet vinanske civilizacije,
Dragoqub P. Anti). Polazei od tih teorija javqa
se sumwa da je Vasilije II planski usvojio taj (kod
balkanskih naroda ve postojei) kalendar kako bi
hrianstvo pribliio i lake nametnuo
okolnim slovenskim narodima. irewe hrian-
No na Ivana Kupalu, Boris Olanski
stva imalo je za ciq stvarawe novih podanika,

12
jaawe vlasti Vasilija II, kao i irewe vizantijskog smo rodnoverni i nema razloga da brojimo godine od
uticaja. Vasilije se posebno trudio da hrianstvo Hristovog roewa.
proiri na mnogoboaki slovenski istok. Ne
Brojawa godina po ovom kalendaru, osim nas, dre se
zaboravimo da je Rusija u to vreme pod knezom
razne rodnoverne zajednice, irom slovenskog
Vladimirom primila hrianstvo. Pre toga Vla-
sveta, meu kojima je najvea ukrajinska Obdnann
dimir je oenio hrianku sestru Vasilija II.
Rdnovrv Ukrani sastavqena od 26 rodnovernih
optina, zatim Vserossiyskiy religiozny soz
Nema potrebe da rodnoverni raunaju Russka Narodna Vera, Savez Hrvatskih Rodno-
vreme od Hristovog roewa. Po rodno- vjeraca i mnogi drugi.
vernom kalendaru, godina koja sledi je
7522. i ona poiwe od 22. decembra.
Raunawe vremena
Postoji jo jedna teorija o nastanku kalendara. Pe-
riod stvarawa sveta od pre oko 7.500 godina po tzv. Kod nekih rodnovernih zajednica moemo prime-
romejskom kalendaru poklapa se sa poecima star- titi da se datumi praznika ne poklapaju sa datumima
evake kulture i trajnim naseqavawam stanov- astronomskih promena, nego kasne nekoliko dana
nitva u predele sadawe Srbije i okolnih zemaqa. ili ak poiwu ranije. Nema razloga za takav ne-
Isto tako, period nastanka sveta od pre 7.500 godina sklad. Nai preci, ivei u skladu s prirodom,
poklapa se sa Rajan-Pitmanovom (Ryan-Pitman) teo- obraali su veliku pawu na sve astronomske pojave
rijom o potopu, po kojoj je Crno more nekada bilo usklaujui sa wima svoj ivot i rad. Uprkos na-
slatkovodno jezero okrueno plodnim zemqitem i metnutom miqewu da su pre primawa hrianstva
naseqeno organizovanim qudskim zajednicama. Sloveni bili divqaci, gotovo qudoderi, istina je
Prilivom vode iz Sredozemnog mora dolo je do sasvim drugaija. Stari Sloveni su imali velika
velikog potopa i velike seobe preivelog stanov- znawa o svim ivotnim oblastima, pa i o astro-
nitva. U prilog toj teoriji idu i novija otkia nomiji i raznim prirodnim pojavama od kojih im je
istraivake ekipe na ijem elu je bio pronalaza zavisio ivot. Znali su za kalendar o emu svedoe
Titanika, Robert Balard (Ballard). Istraivai su u iskopavawa u Volinskoj oblasti (Ukrajina) gde su
dubinama Crnog mora nali potopqenu obalu kao i naene dve glinene posude iz III ili IV veka na kojima
slatkovodne biqne i ivotiwske vrste ija je je utisnut stari kalendar. Slian kalendar naen je
starost procewena na oko 7.000 godina. Istra- i na kragu iz IV veka u selu Romaki u blizini
ivai veruju da je prilikom potopa poplavqeno Kijeva. Nai preci su umeli sa velikom tanou
oko 150.000 kvadratnih kilometara zemqita. Mla- da odrede datume astronomskih pojava i to na vrlo
i slatkovodni primerci nisu naeni jer su ih jednostavne naine: pomou tapa, krugova tj. gumna,
zamenile morske biqke i ivotiwe. Po Rajan-Pit- merewem duine senke, gledawem u zvezde itd. De-
manovoj teoriji, velike migracije stanovnitva taqna i veoma zanimqiva objawewa merewa vreme-
doprinele su naseqavawu panonske oblasti i i- na moemo proitati u kwizi Kalendar predaka
rewu neolitske civilizacije po celoj Evropi. Do- Aleksandre Baji.
avi u nae predele, preiveli su verovatno Kao to smo rekli, zabluda je da stari narodi nisu
poeli da broje godine od velike nesree koja ih je imali astronomska znawa koja bi im omoguila da
zadesila i od novog poetka, odnosno od naseqavawa odreuju tane datume nekih astronomskih pojava
na nae prostore.
Slinog miqewa je i arheolog Dragan Jacanovi:
Grci i Rimqani su poeli da broje godine i da se
slue kalendarom, tek u prvom milenijumu pre nae
ere i ne poznaju nikakvu godinu stvarawa sveta.
Znajui da su osnivai Vizantije, od Konstantina do
Justinijana, roeni po balkanskim prostorima,
namee se jedini logian zakquak da su Vizantinci
(Romeji) godinu stvarawa sveta preuzeli od autoh-
tonog balkansko-karpatsko-panonskog stanovnit-
va.
Vreme e pokazati da li su ove teorije tane, ali mi
emo se do tad i daqe drati staroga kalendara jer Arkaim

13
(npr. ravnodnevice, kratkodnevice, dugodnevice). nepreciznosti kalendara kao i raznih pomerawa
Setimo se samo drevnih kamenih graevina op- datuma) razlika izmeu hristijanizovanog i starog
servatorija, koje postoje irom sveta. Takva jedna narodnog Boia 16 dana i ide ka 17! Zbog toga pri
graevina (zvezdarnica-opservatorija) jeste i odreivawu datuma praznika koristimo trenutno
Stounhenx, ija je gradwa poela pre oko 5.000 najsavreniji Milankoviev kalendar (tanije
godina. Veoma je popularna teorija astronoma Trpkovi-Milankoviev ili novojulijanski) koji
Xeralda Hokinsa (Hawkins) iz 60-tih godina, koji je se poklapa sa gregorijanskim samo je mnogo taniji
smatrao da su qudi pomou Stounhenxa predviali kasni 2,75 sekundi za astronomskom godinom i treba
kratkodnevicu i dugodnevicu, pa i pomraewa ga korigovati tek za 28.000 godina!
Sunca i Meseca.
Primawem hrianstva stari praznici sevezuju za
nove, hrianske, a raunawe datuma praznika ume- Narodni nazivi meseci
sto narodnih meraa vremena preuzima crkva
(pomerajui datume i raunajui vreme nepreciz- Kao i svi drugi Sloveni, i Srbi su imali svoje
nim kalendarom), pa danas dolazimo do toga da nazive za mesece u godini. Nisu zapameni
postoji velika vremenska razlika izmeu starih zajedniki nazivi za sve krajeve gde je iveo na
narodnih i hristijanizovanih narodnih praznika. narod, ali ima mnogo naziva koji imaju isti koren
Miqewa smo da nae najvee rodnoverne praznike rei. Nai preci iveli su na dosta velikom
treba obeleavati u skladu sa prirodnim deava- podruju, na kojem su bile razliite vremenske
wima nipre, ni posle, nego tano na dan odreene prilike; naime, godiwa doba nisu svuda poiwala
astronomske pojave: Koledov dan 21.12. na dan zimske u isto vreme, kao ni radovi vezani za wih (brawe
kratkodnevice, Mladence 20.3. na dan prolene voa i povra, setva, etva itd.), pa se samim tim
ravnodnevice, Kupalov dan 21.6. na dan letwe razlikuju i nazivi. Tako je negde studen novembar,
dugodnevice, i Radgostov dan 23. 9. na dan jesewe negde decembar; seaw moe da bude januar ali i
ravnodnevice. februar itd.
Ovo su imena meseci koja su danas najpoznatija i
opteprihvaena kao naa narodna, ali pored wih
Julijanski, naveemo i ostale poznate nazive:
gregorijanski 1. januar koloeg (prosinec, seaw)
i Milankoviev 2. februar seko (seen, seew, seaw, quti,
veqaa, veliki seko)
kalendar
Primawem hrianstva nai stari praznici
zameweni su novim, hrianskim, a odreivawe
datuma praznika preuzima crkva. Zvanini
kalendar crkve bio je julijanski, koji je 45. godine
pre nove ere napravio grki astronom Sosigen na
inicijativu Julija Cezara. Osim to kalendar nema
nikakve veze sa hrianstvom, on je i veoma
neprecizan kasni 11 minuta i 14,75 sekundi za
astronomskom godinom, pa je pitawe zato ga SPC
jo uvek primewuje. ta to tano znai za nas
rodnoverne? Ako je neki na stari praznik zamewen
hrianskim, a vreme praznovawa je ostalo isto, to
vreme se danas poremetilo zbog nepreciznosti
julijanskog kalendara. Godine 1582, kada je
katolika crkva poela da koristi gregorijanski
kalendar, razlika izmeu tog i julijanskog
kalendara iznosila je deset dana. Danas je ta razlika
trinaest dana i ide ka etrnaest. Neprecizan
kalendar sve vie udaqava nae narodne praznike,
sauvane delimino u hrianstvu, od pravog
datuma slavqewa. Danas smo u situaciji da je (zbog

14
3. mart derikoa (suhi, suvi, laak, laak, Stari evropski
lastujak, oujak, mali seko)
4. april laitrava (brzosok, lisni, berezok, kalendari
travan)
5. maj cvetaw (traven, trven, travan, svibaw, Pre nego to su prihvatili julijanski i gregori-
sviban) janski kalendar, stari Evropqani imali su veoma
6. jun trewar (izok, lipaw, lipan, sline kalendare. Oni su se bazirali na godiwem
erewar) kretawu Sunca pa su najbitniji datumi bili ekvi-
7. jul etvar (srpaw, srpan, erven, rven) nokciji i solsticiji. Ovi kalendari imali su isto
8. avgust gumnik (zarev, kolovoz) praktinu primenu odreivali su vreme sejawa,
9. septembar grozdober (rujen, rujin) vreme etve i vreme ubirawa plodova. U ciqu
10. oktobar umopad (listopad, listopan) oznaavawa bitnih datuma nai preci su orga-
11. novembar studen (studeni, gruden) nizovali proslave.
12. decembar koledar (studenij, studen, Da biste lake shvatili kako su nai evropski
prosinac) preci zamiqali univerzum, posmatrajte prirodne
procese kao odnos dve sile: sile koja poseduje mo
Detaqnije o nazivima meseci moemo proitati u plodnosti i sile koja omoguuje plodnost. Prva sila
kwizi Godiwi obiaji u Srba koju je napisao je sposobnost zemqe da raa, ali ona to ne bi mogla
na etnolog Mile Nedeqkovi, ili u Srpskom bez sile koja podstie ovaj proces raawa. Ove dve
kalendaru Duwe Mati. Sigurno ima skeptika koji sile bile su oliene u enskim i mukim boan-
e rei da su ovi nazivi novijeg datuma. Dokaz da stvima starih religija, pa i religije Slovena. U
nije tako imamo u vie starijih izvora gde vidimo periodu zime, kada zemqa ne moe da raa i kada je
ba ovakve ili veoma sline nazive. Neke od wih plodnost onemoguena, enski boanski princip
zapisao je polovinom XIX veka Savatije M. Grbi u pojavquje se u liku bogiwa zime i smrti. Neke od wih
kwizi Srpski narodni obiaji sreza boqevakog. su Morana, Hela, Hekata i sl. Muki princip
Veina naziva je ista kao s poetka teksta, neki su plodnosti, s druge strane, pojavquje se u liku
zaboravqeni, dok se samo tri znatno razlikuju: boanskog deteta koje se nakon smrti ponovo raa
(Koledo, Svaroi, Boi tj. mali bog). Kada je
januar zaboravqen narodni naziv bogiwa jo neoploena, devica, ona se predstavqa
februar veliki seko u liku devianskih bogiwa (Devana, Dijana, Brigid).
mart mali seko ili derikoa Wen muki boanski par predstavqen je u liku
april ili urevski mesec mladia koji je spreman da donese plodnost (recimo,
maj zaboravqen narodni naziv Frej koji zavodi devicu Gerd). Ovi bogovi i bogiwe
jun trewar slave se krajem zime i poetkom prolea,kada pri-
jul etvar roda poiwe da se budi.
avgust gospodinski mesec
septembar grozdober Period plodnosti vezuje se za bogove kao to su Tor
oktobar listopad i Jarilo dok je ensko boanstvo olieno je u liku
novembar mratiwi mesec bogiwa-majki (Zemina, Majka Vlana Zemqa). Pone-
decembar boini mesec ili koledar. kad se zamiqa da se ove bogiwe venavaju sa svojim
mukim parwacima pa tako imamo venawe
Mi emo se drati naih narodnih naziva jer pored bogiwe Saule i Perkunasa u baltikoj mitologiji.
wih nema razloga da koristimo tue. Zavretkom perioda plodnosti na scenu stupaju
Dakle, sada kada smo odredili godinu i usvojili boanstva povezana sa podzemnim svetom, ime se
stare nazive meseci dobili smo osnovna obeleja krug zatvara. Sve ovo, naravno, ne znai da mito-
rodnovernog kalendara. Kalendar za 2014.godinu logije evropskih i drugih naroda treba da tumaimo
koji prilaemo u sredini asopisa sadri pre- samo po navedenom kquu. Ipak, bitno je pred-
cizno odreene datume ekvinokcija i solsticija, staviti ovakav nain razmiqawa jer se on nalazi u
ali i datume drugih praznika koji se svake godine osnovi starih kalendara.
mewaju (pokretni praznici). U sledeim brojevima
nastavak na strani 18

Slave! objasniemo zato se odreeni praznici


slave na odreen datum, a u pripremi je i prvi xepni
rodnoverni kalendar.

Andrej Stefanovi

15
Keltski kalendar
Za razliku od ostalih kalendara evropskih naroda,
keltski kalendar bio je istovremeno solaran i
lunaran. Kelti su slavili praznike iji su datumi
bili usklaeni sa godiwim kretawem Sunca, ali
oni su raunali vreme i u skladu sa fazama Meseca.
ta to znai? Znai da su se wihovi praznici i
festivali plodnosti odravali na ravnodnevicu,
dugodnevicu i kratkodnevicu, datume povezane s
pozicijom Sunca u odreenom periodu godine. Ova
etiri glavna praznika bila su upotpuwena sa jo
etiri, i ti praznici odravali su se u periodu
izmeu solsticija i ekvinokcija (2. februara, 30.
aprila, 1. avgusta i 31. oktobra). S druge strane,
keltska godina imala je nekad 12 a nekad 13 meseci
(lunarna godina). Dakle, Kelti su raunali vreme
Zemqoradniki kalendar pratei kretawe Meseca iji ciklus traje 29 dana.
Treba spomenuti i da su stari Eropqani delili Da bi vam sve ovo bilo jasnije, moete sebi pred-
godinu na svetlu i tamnu polovinu. Ova podela staviti dva razliita kalendara. Jedan kalendar se
poklapala se za podelom na period plodnosti i koristio za izraunavawe datuma praznika, a drugi
neplodnosti, meutim, bila je vezana i za neke druge odreivao poetak i kraj meseca u godini.
pojave. Recimo, tamni period godine bio je za Predstaviemo prvo kalendar keltskih praznika,
nae pretke vreme htoninih sila, doba kad su one odnosno solarni kalendar. Kalendar e se odno-
na vrhuncu svoje moi i kada dolaze u svet qudi. siti na ovu i sledeu godinu, da bi se izbeglo ne-
Evropqani su tada slavili praznike mrtvih, precizno navoewe datuma praznika. Poeemo sa
stupali u kontakt s precima, prinosili rtve duho- predstavqawem praznika zimske kratkodnevice koja
vima i vilama. Zato u starim kalendarima moemo odgovara slovenskoj proslavi Koleda.
pronai mije i psee praznike (Sloveni),
proslave u ast Disira (Germani), festival Sam-
hain (Kelti).Svetla polovina godine bila je doba 2013.
vladavine solarnih bogova. U sledeim tekstovima Zimska kratkodnevica (21. decembar).
prepoznaete ih po tome to su vezani za Sunce,
vatru, hrast i imelu. Granini datumi koji dele Kao i u sluaju ostalih kalendara koji prate godi-
godinu na svetlu i tamnu polovinu, to su, naravno, wi ciklus Sunca, i kod Kelta ovaj datum oznaava
ravnodnevice: datumi koji predstavqaju ravnoteu smrt sunanog boga. U trenutku kada preovladava
svetla i tame, tj. dana i noi. Meutim, naim tama (najdua no) Sunce simboliki umire, to se
precima su zanimqiviji bili datumi kada su dve predstavqa odlaskom solarnog boga u podzemni svet.
suprotstavqene sile na vrhuncu svoje moi, kada Kod Kelta je ovaj proces predstavqen raznim mito-
zapoiwu svoju vladavinu, odnosno preuzimaju vima. Neki od mitova opisuju odlazak boanstva
presto. Ti datumi bili su letwa dugodnevica i ili vladara u Zemqu mrtvih, neumirue ostrvo,
zimska kratkodnevica. zapadne zemqe i sl. Najpoznatije ovakvo prebi-
Predstaviemo sada keltski i nordijski kalendar, valie je, svakako, Avalon koji nam je poznat iz
budui da su najsliniji naem narodnom kalen- legendi o kraqu Arturu. Jo jedan simbol smrti, ali
daru. Nordijski kalendar izabrali smo jer je vezan za i mesta ponovnog raawa, jeste kotao boga Brana.
jednu geografsku oblast (umesto na deo Evrope koji Kotao je vraao pale ratnike u ivot, a sline
naseqavaju svi germanski narodi) ime se izbeglo kotlove imali su Dagda i Keridven. Dakle, nakon
suvie uopteno izlagawe. Keltski kalendar zimske kratkodnevice, bog Sunce se ponovo raa,
odnosi se na Kelte u Britaniji, ali e biti spome- obnavqa u kotlu regeneracije, prikupqa svoje snage u
nuti i neki stariji britanski kalendari. zemqama besmrtnih. Pored navedenih mitova, tu je i
mit o Svetom kraqu koji vlada od letweg do zimskog
Vesna Kakaevski solsticija. Wega smewuje Kraq hrasta, vladalac
svetle polovine godine. Zimsku kratkodnevicu
slave i danas oni koji obnavqaju keltsku religiju, i

18
to kao Alban Arthan (druidi) i Yule (popularniji ast paqene svete vatre. Ime praznika zapravo se i
naziv). prevodi kao Vatre Bela (Bel-tinne). Vatra je za
vreme ovog praznika igrala veoma bitnu ulogu. Osim
to je bila simbol moi sunanog boga, izmeu dve
2014. vatre provodila se stoka i tako se blagosiqala.
2. februar. Mnogima je Beltain asocijacija za Majski stub, koji su
na ovaj datum gradili i jo neki evropski narodi.
Praznik koji se slavio drugog februara bio je Majski stub su podizali Anglo-saksonci i ostali
posveen Brigid, bogiwi vatre, raawa i leewa. Germani, a isto su inili i preci danawih Slo-
Ona je vladala nad svim onim to raste, to se venaca (kod kojih je ovaj stub bio poznat kao Mlaj).
uzdie i obnavqa (roewe deteta, klijawe mlade Interesantno je da je ovaj obiaj opstao i do dana
biqke i sl.). Na kosmikom planu ovaj datum danaweg. ak i oni koji se ne bave obnovom starih
oznaava rast mladog boga Sunca, koji je roen nakon evropskih religija rado uestvuju u pravqewu Maj-
zimske kratkodnevice. Simbolika praznika vrlo je skog stuba. Isto vai i za birawe Majske kraqice,
jasna: ovaj datum oznaava poetak kraja zime, kada se to je obiaj koji potie jo iz paganskih vremena.
priroda polako budi, biqke klijaju a Sunce, kao Najverovatnije se radi o jednom obliku prizivawa
boansko dete, raste. Svetlost se uzdie jer je ve bogiwe plodnosti u svet qudi, tj. slavqewu ove
poela svetla polovina godine, a sve je ovo olieno u bogiwe u liku Kraqice maja.
pojavi Brigid koja vlada silama stvarawa i obnove.
Kada su Kelti prihvatili hrianstvo, ovu bogiwu
zamenila je sveta Brigita iji se praznik slavi Letwa dugodnevica (21. jun)
neto ranije, prvog februara. Velani slave ovaj
praznik kao Gwyl Fair y Canhwyllau, a oni koji Proslava dugodnevice poiwala je uvee. Tokom ove
obnavqaju keltsku religiju kao Imbolc. veeri sakupqale su se biqke koje su kasnije
koriene u razliite svrhe. Najee su u pitawu
bile biqke koje su sluile za magijsku zatitu
Prolena ravnodnevica (20. mart) (kopriva, breza, divqa miroija itd.). Da bi
zatitili kuu od negativnih uticaja, Kelti su
Prolena ravnodnevica ima veoma poetski naziv pleli vence i veali ih na svoja vrata i prozore.
Svetlost zemqe, odnosno, Alban Eiler. Nedaleko od Slian obiaj postojao je i kod nas (ivawski venci),
Dablina nalazi se jedan kameni kompleks korien o emu je pisao Veselin ajkanovi. Kelti su sma-
da bi se precizno odredio momenat ove ravno- trali da biqke sakupqene za vreme dugodnevice
dnevnice. Evo i kako: u trenutku kada se Sunce, tj. imaju veliku mo, a neke od wih mogu ak da uine
svetlost zemqe, nalazi na odreenoj poziciji,
wegov zrak prolazi kroz otvor u kamenu. Prolazei
kroz otvor, zrak pada na zid i osvetqava astroloke
simbole koji su na wemu ucrtani. Sam praznik
oznaava buewe sila plodnosti, olienih u liku
Brana i Rianon. Za one koji to ne znaju, rei emo da
je Bran smatran sinom Sunca, dok je Rianon bila
vezana za kowe (simbol plodnosti). Inae, za vreme
ovog praznika bilo je uobiajeno da se na obredan
nain ostvaruje veza sa zemqom. Da bi se to
omoguilo, qudi i deca su grumenom zemqe iscr-
tavali krst na elu. Kelti su, znai, koristili
simbol krsta i pre nego to su prihvatili hri-
anstvo. Najpoznatiji keltski krst, onaj sa krugom u
sredini, zapravo je simbol godiweg ciklusa i
etiri glavna praznika plodnosti.

30. april

Tridesetog aprila slavio se festival poznat kao


Beltain. Bio je vezan za boga Sunca Belusa, u iju su Kraq Hrasta

19
oveka nevidqivim. Na ovaj dan, smatralo se, bog
Sunca je na vrhuncu moi, nakon ega wegova mo
opada i poiwe tamna polovina godine. Solarni
bog Belus tada odlazi u podzemni svet, zbog ega su
paqene vatre koje bi mu osvetqavale put. Osim to je
ovaj praznik bio povezan sa Belusom, vezivao se i za
Luga, kao i za Svetog kraqa, koga smo ve spomenuli.
Sveti kraq je simbolizovao tamnu polovinu godine
i na dan letwe dugodnevice on je preuzimao vla-
davinu od Kraqa hrasta. Druidi danas ovaj praznik
slave kao Alban Hefin.

1. avgust

Lughnasad je bio naziv festivala koji se slavio 1.


avgusta. Iz wegovog naziva vidimo da je bio posveen
Lugu, jednom od solarnih bogova Kelta. Lugovoj majci
Tailtiu se takoe odavala poast: dodue, ne di-
rektno, poto joj nisu prinoene rtve. Woj u ast rtve, a rtva se prinosila i Zelenom oveku. Rei
odravala su se atletska takmiewa slina Olim- emo koju re o ovoj figuri. Zeleni ovek bio je
pijskim igrama u antikoj Grkoj (enach Tailteann). umski bog, slian nordijskom Vidaru i sloven-
Kako je Tailtiu zasluila ovakvu ast? Prema mitu, skom Lesniku. Jedan od wegovih likova je pomenuti
ona je raskrila jednu umu da bi dobila obradivo Kraq hrasta, a tragove wegovog kulta nalazimo i u
zemqite. Zbog toga je bila pogubqena, pa nije ni mnogim legendama. Najpoznatija je, naravno, ona o
udo to se ovo boanstvo slavilo u jednom zemqo- kraqu Arturu i u woj se Zeleni ovek pojavquje kao
radnikom drutvu. Tailtiu je, dakle, sama Majka Zeleni vitez. Danas se ovaj praznik slavi kao Mabon,
Zemqa, koja na Lughnasad simboliki umire jer vie to je naziv koji je skovao Aidan Keli (Kelly) 1970.
ne moe da raa. Sa wom umire i muki princip godine. Iako bog Mabon zaista postoji u keltskoj
plodnosti olien u samom Lugu. Lughnasad se dru- mitologiji, wegova uloga nije toliko bitna. Takoe,
gaije naziva Prvom etvom i jedan je od tri Mabon nije striktno vezan za jesewu ravnodnevicu.
keltska praznika etve. Zajedno s tim praznikom u Druidi ovaj praznik slave kao Alban Efed, dok je
ovu grupu spada i proslava jesewe ravnodnevice, kao velki naziv praznika Men Fmhair.
i praznik poznat kao Samhain. Inae, prvog avgusta
sklapali su se probni brakovi koji su se poni-
tavali nakon godinu dana ako se pokau neu- 31. oktobar
spenim.
Na ovaj datum slavio se Samhain, koji je u moderno
vreme postao popularan kao No vetica. Radilo
Jesewa ravnodnevica (23. septembar) se o prazniku koji je zaista imao neke veze sa
htoninim silama, meutim u vreme paganizma te
Jesewa ravnodnevica slavila se i pre dolaska Kelta sile se nisu smatrale neim mranim i negativnim.
na Britansko ostrvo. To pokazuju ostaci najstarije Za razliku od hriana, pagani nisu zamiqali
britanske kulture koja je za sobom ostavila spome- jedan crno-beli svet, ve su posmatrali univerzum
nike kakav je Stounhenx. Spomiwali smo ve kameni kao celinu. Sile o kojima je ovde re bile su zapravo
kompleks u blizini Dablina koji se koristio kao duhovi predaka, ali i bia poznata kao Sidhe, koja
svojevrsna opservatorija. U Irskoj ima vie ovak- predstavqaju ekvivalent naim vilama. Za vreme
vih spomenika a veina wih pokazuje vreme Samhain-a, prema verovawu Kelta, otvarale su se
prolene i jesewe ravnodnevice. Neki od ovih ta- dveri izmeu sveta ivih i sveta mrtvih i preci su
kozvanih hramova ravnodnevice veoma su stari: dolazili u posetu potomcima. Zato se za vreme
opservatorija u Longkruu pokazuje precizne datume savenske gozbe precima ostavqalo prazno mesto za
ve 6.000 godina! stolom, to veoma nalikuje nekim naim obi-
ajima. Sidhe (ita se ii) izlazili su iz svojih
Bilo kako bilo, jesewa ravnodnevica vezivala se za
stanita koja se nalaze pod zemqom ili u unutar
period etve i sakupqawe plodova. Kelti su se
planina, i prolazili kroz vrata izmeu svetova.
zahvaqivali bogovima na hrani i prinosili im

20
Wihove posete izazivale su strah jer se deavalo da
vile i vilewaci kradu qude i odvode ih u svoja
stanita. Zbog toga su se preduzimale razne mere
zatite: qudi su se zatvarali u svoje domove ili, ako
su ve morali da izau, naoruavali se soqu ili
komadima gvoa. Takoe su oblaili odeu okre-
nutu naopake, sve u nadi da e ih Sidhe nekako
zaobii. Na gozbama prireivanim za Samhain
obilno se toio alkohol. Palile su se svete vatre,
pre svega na vrhovima brda i planina kao to su vi-
sovi Hajlenda u kotskoj. Praznik se vezivao za
mnoga boanstva vrhovnog boga Dagdu i bogiwu
rata Morigan, kao i za Kroma Kruaha. Samhain je
predstavqao keltsku Novu godinu koju i danas slave Nordijski kalendar
oni koji obnavqaju religiju Kelta.
Pre nego to predstavimo nordijski kalendar, upo-
znaemo itaoce s jednim mitom. U pitawu je mit o
Trinaest meseci keltskog kalendara Balduru, Odinovom sinu i bogu Sunca. Shvatawem
uloge koju Baldur igra u nordijskoj mitologiji, bie
Najstariji solarno-lunarni kalendar Kelta prona- nam lake da shvatimo sam nordijski kalendar.
en je u mestu Koliwi u Francuskoj i datira iz II Baldur je, dakle, samo Sunce, najlepi i najsvetliji
veka nove ere. Iz ovog kalendara vidimo da je keltska meu bogovima. Zbog svojih kvaliteta on postaje
godina trajala dvanaest meseci, ali se svake dve i po predmet Lokijeve mrwe zbog ega biva ubijen. Loki
godine dodavao jo jedan mesec interkalarni. Ovaj nagovara Baldurovog slepog brata Hoda da, iz ale,
mesec se dodavao da bi kalendar bio u skladu sa gaa Baldura strelom od imele, to ovaj i ini,
mesenim ciklusom, koji traje, kao to smo ve nesvestan posledica. Hoda zbog toga ubrzo stie
rekli 29 dan. Nazivi meseci su rekonstruisani na kazna. Wega ubija Vali, jednu no star, koji od
osnovu galskog renika Xavier Delamarre, Dictionnare deteta postaje ovek da bi osvetio brata. Sunani
de la langue gauloise. U skladu s renikom, trinaest bog tako odlazi u podzemni svet. Ovo se deava na
meseci keltskog kalendara nose sledee nazive: zimsku kratkodnevicu, kada no nadvlada dan (slepi
Samonios, Duman, Riuros, Anagantios, Ogron, Cutios, Hod). Ipak, no i tama bivaju pobeeni od strane
Giamonios, Simiuisonna, Equos, Elembiu, Aedrini, Cant- boga novog solarnog ciklusa koji se pojavquje u liku
los, Sonnocingos (interkalarni). Godina je, kao to Valija. Vali je tek roeno sunce, sunano dete, koje
ve znamo, poiwala Samhain-om (Samonios), mese- jednu no staro preuzima vladavinu od svog brata. Na
com iz ijeg imena je izveden naziv praznika. ovaj nain su, znai, stari Nordijci sebi tumaili
Danas je mnogo popularniji Kalendar drvea koji sunani ciklus i slikovito predstavqali krug
svoju osnovu ima u kwizi Roberta Grevsa (Graves) godine.
Bela bogiwa. Nazivi meseci predstavqaju imena U jednom od najstarijih nordijskih kalendara, run-
odreenih vrsta drvea, i mi emo ih ovde navesti: skom kalendaru, kratkodnevica se oznaava upravo
Beath (breza): 24. decembar 20. januar simbolom deteta. Tu je i simbol strele, koja pred-
Luis (oskorua): 21. januar 17. februar stavqa oruje kojim je ubijen Baldur.Slinost sa
slovenskim kalendarom je vie nego oigledna. Bal-
Nion (jasen): 18. februar 17. mart
dur je umirue Sunce dok je Vali isto to i Koledo,
Fearn (jova): 18. mart 14. april
tj. mali bog Boi. Budui da je zimski solsticij
Saille (vrba): 15. april 12. maj
najbitniji datum u nordijskom kalendaru, predstav-
Huath (glog): 13. maj 9. jun
qawe nordijskog kalendara poeemo ovim prazni-
Duir (hrast): 10. jun 7. jul
kom. Za wim e slediti ostali praznici iji e
Tinne (zelenika): 8. jul 4. avgust
datumi biti usklaeni sa solarnim ciklusom 2013.i
Coll (leska): 5. avgust 2. septembar
2014. godine.
Muin (loza): 2. septembar 29. septembar
Gort (brqen): 30. septembar 27. oktobar
Ngetal (trska): 28. oktobar 24. novembar
21. decembar
Ruis (zova): 25. novembar 22. decembar
Svetkovina zimske kratkodnevice nazivala se
Vesna Kakaevski
Yuleto znai toak. Naziv sasvim odgovara datumu,

21
2. februar

Na ovaj dan slavio se Disting, drugi veliki festival


Nordijaca. Bio je posveen Disama, odnosno biima
poznatim kao Disir (jednina: Disa). U pitawu su bila
enska boanstva, nekadawe kraqice plemena,
koje su nakon smrti proglaene bogiwama. Verovalo
se da ove vladarke i nakon smrti uvaju svoje pleme,
zbog ega su im se prinosile rtve. Prema legendi
koju navodi folklorista Benxamin Torp (Thorpe),
postojala je i nekakva kraqica Disa. Ona je pomogla
svom narodu da preivi period gladi, vrativi
blagostawe zemqi. Torp smatra da je Disa sama Majka
Zemqa koja, nakon perioda besplodnosti, ponovo
poiwe da raa.
Baldurova smrt, Kristofer Vilhelm Erkersberg

jer na ovaj dan krug godine ponovo poiwe da se 20. mart


okree. Novi solarni ciklus zamewuje stari (Vali
stupa na Baldurov presto). Budui da se Jule slavio Prolena ravnodnevica danas je poznata kao Ostara,
dvanaest dana, u pitawu je bio festival ito jedan a naziv je dobila po istoimenoj bogiwi prolea.
od tri najbitnija godiwa festivala. Tokom ove Bogiwa se potovala i kao Eostre, a iz ovog imena
svetkovine obilno se jelo i pilo, a na gozbe su se izveden je engleski naziv za Uskrs (Easter). Ostara je
pozivali i oni najsiromaniji. Nordijci su pri- bila praznik plodnosti i regeneracije. Zbog toga su
nosili rtve bogovima, a najpopularnija rtva bio se na ovaj dan razmewivala obojena jaja, kao to se to
je vepar. ak i nakon prihvatawa hrianstva obi- i danas ini na Uskrs. Uskrwi zec takoe je bio
aj rtvovawa vepra je nastavio da ivi. To se, vezan za Ostaru. Za sve ove obrede postoji logino
dodue, inilo u neto izmewenom obliku. U po- objawewe: i zec i jaja su simboli plodnosti, zec
krajni Gotland izvodio se sledei obred zavreme kao simbol reprodukcije, a jaja kao simbol novog
Boia: jedan mladi napravio bi brkove od slame i ivota.
igrao ulogu rtvovanog vepra. Takoe, irom
vedske pravili su se kolai u obliku vepra, a ovim
kolaima se hranila stoka. 30.april
Kao simbol plodnosti vepar se rtvovao Freju ali Tridesetog aprila slavila se Valpurgijska no,
je takoe bio posveen i Odinu. Period oko krat- praznik koji nam je poznat iz Geteovog Fausta. Bio
kodnevice bio je vreme u kome je Odin, po verovawu, je posveen bogiwi prolea Valborg, a koja se u
na vrhuncu moi. On tada vodi Divqi lov, vojsku Nemakoj slavila kao Valpurga. Nordijci su, kao i
duhova koja qudima uteruje strah u kosti. Od za- Kelti, na ovaj dan pravili Majski stub i birali
straujue Odinove vojske Nordijci su se titili Kraqicu maja. Oba ova obiaja popularna su i danas,
na isti nain kao i Kelti od svojih ija (Sidhe). s tim da su pretrpela izvesne izmene pod uticajem
Izbegavali su da u tom periodu izlaze na otvoreno, hrianstva. U Skandinaviji, kao i u ostalim
bio je tu i itav niz ritualnih radwi vrenih da bi zemqama gde postoji ova tradicija, Majska kraqica
se skrenula pawa duhovima. povezuje se sa Bogorodicom, tj. Devicom Marijom,
Izmeu dva velika godiwa festivala Yule-a i kako je tamo nazivaju. Kao i obiaj pravqewa Majskog
Disting-a vrio se obred Blagosiqawa pluga. Za stuba i obiaj birawa Majske kraqice, Valpurgijska
tu priliku su se prinosile rtve u hrani: kolaii no je nastavila da se slavi i nakon prihvatawa
razne vrste itarica. Verovalo se da e zbog svega hrianstva. Dodue, ne do danawih dana, osim u
ovog zemqa postati plodnija. Praznik se slavio 3. sluaju onih koji obnavqaju staru germansku reli-
januara i jedan je od najstarijih zemqoradnikih giju. U sredwem veku su ovaj praznik slavile ene
praznika. koje su smatrane veticama. Navodne vetice okup-
qale su se na planini Blokula u vedskoj, dok su
nemake vetice odlazile na Broken.

22
21. jun

Videli smo ve da je letwa dugodnevica bila dan za


sakupqawe biqa. I to ne bilo kakvog biqa. Sve to
bi se ubralo na ovaj dan koristilo se u magijske
svrhe. Recimo, u svrhe zatite. Da bi zatitili
stoku, Nordijci su veali strukove biqa po stajama.
Bavili su se i qubavnom magijom tako to su ubrano
biqe stavqali pod jastuk;kako bi osvojili eqenu
osobu, aputali su nene rei nad ovim biqem.
Nadali su se i snovima u kojima se ta osoba pojavquje,
jer koga budu sawali te noi, taj e postati wegov
ili wen ivotni saputnik. Dan letweg solsticija
bio je pogodan i za proricawe. Da bi saznali ta ih
eka u budunosti, Nordijci su odlazili na raskr-
a i oslukivali aputawa duhova. Glasove iz
budunosti oslukivali su i na tavanu, prekriveni
belim ebetom toje praksa koja se odrala i
nakon primawa hrianstva.

1. avgust

Prvog avgusta slavio se Freyfaxi, koji je bio veoma


popularan na Islandu. Iako je bio posveen Freju festivala bio Zimski pun Mesec ili Winterfyllith.
kao bogu plodnosti, praznik je imao i solarni Praznik je oznaavao kraj leta i poetak zime, to
karakter. Ovo saznajemo iz imena praznika: Freyfaxi nama moda deluje neobino jer smo navikli da
oznaava Frejevog kowa (ime se, inae, davalo imamo etiri godiwa doba. Meutim,oni koji
najboqim islandskim kowima). Kow je, kao to ive na Severu imaju zapravo samo dva.
znamo, simbol plodnost ali i simbol Sunca, poto Kao i keltski Samhain, Winterfyllithje bio povezan sa
se Sunce uvek predstavqa u koijama sa kowskom mrtvima. Verovalo se da na taj dan preci dolaze
zapregom. Praznik se povezivao i sa sunevim svojim potomcima, zbog ega im treba prineti
tokom, simbolom koji se nazivao Fylfot a koji je rtvu. rtva se najee sastojala u hrani, jer ovo je
poznatiji kao svastika.Za Freyfaxi-ja siromanima bio jo jedan etelaki praznik (Trea etva).
se davao hleb ukraen ovim simbolom, jer se
verovalo da e im on doneti sreu i blagostawe.
Danas se praznik slavi kao Lithaili kao praznik Stari nazivi meseci:
Prve etve.
Staronordijskikalendar imao je dvanaest neseci
podeqenih u dve grupe. Prvoj grupi pripadali su
23. septembar zimski meseci, zvani kratki dani (Skammdegi). U
drugoj grupi bili su dani bez noi (Nttleysa),
Praznik jesewe ravnodnevice nije bio toliko letwi meseci.Evo kako suglasila wihova imena:lir,
znaajan, pa emo ga ovom prilikom samo navesti. Mrsugur, orri, Gi, Ein-mnur, Harpa, Skerpla,
Bio je to praznik Druge etve, apod tim imenom se Sl-mnur, Heyannir, Tvmnur, Haust-manu,
slavi i danas. Oni koji obnavqaju staru nordijsku Gor-mnur.
religiju slave ga i kao Mabon, to je popularniji
naziv iako ne izvorno nije nordijski. Vesna Kakaevski

8. oktobar

Za kraj smo ostavili festival Zimska no, koji je,


kao to vidimona slici, trajao tri dana. Poiwao
je u oktobru, na pun Mesec. Zbog toga je drugi naziv

23
Kalendar biqaka:

Biqarewe
Nai paganski preci iveli su u skladu s pri-
rodom. Oni su se trudili da prate wene ritmove,
usklaujui svoj ivot sa prirodnim ciklusima. Za
jednu agrikulturnu zajednicu najvanije je bilo da
prati takozvani ciklus plodnosti. Ipak, nai pre-
ci prouavali su i ostale cikluse (pre svega solarni
i lunarne), a sve je ovo rezultiralo stvarawem ka-
lendara. U staro doba smatralo se da postoji pravo
vreme za sve: vreme za setvu, vreme za etvu, vreme za
voewe rata i vreme za uspostavqawe mira. Takoe se
znalo kada je pravo vreme za sklapawe brakova, na
koji datum se moe saznati budunost, a kada je pravi
trenutak za stupawe u kontakt s mrtvima. Potujui
kosmiki ritam na predak je iveo jedan kva-
litetan i ispuwen ivot, u harmoniji sa samim
sobom i svetom oko sebe.
Biqke su se takoe brale u tano odreeno vreme.
Pratei solarne i lunarne cikluse nai preci su
sakupqali biqe u tano odreeno doba godine, ali i
uskladu s odreenom fazom Meseca. Sledei ka-
lendar biqaka sainio je Vasa Pelagi i izloio u
svom Narodnom uitequ. Ovaj kalendar je ujedno i
uvod u lanke posveene sezonskim biqkama, koje
emo predstaviti u ovom i sledeim izdawima
Slave!.

Pelagiev biqarski
kalendar
Aprila:
Kad koje biqe treba brati? bour, dobriica, glog, gorka detelina, gorocvet,
jagorevina, kamilica, kopriva, lazarkiwa, qubi-
Januara: ica, dan i no, maslaak, oman, pluwak, podbel
imela. (cvet i list), repuina, rusa, rusomaa, sasa,
srewak, trn, velika bedrenika i drugo.
Februara:
imela, borovi, brezovi i drugi pupoqci, zubaa i Maja:
pirevina, maslaak, cvet podbela i drugo. bourov i bagremov cvet, bokvica, breza, buha,
bunika, digitalis vunasti, urevak, divqi kesten,
Marta: dobriica, glog, gorka detelina, gorocvet, island-
zubaa, hrastova i druge kore, jagorevina, kopriva, ski liaj, jagoda, kamilica, kopriva, kesten pi-
kruina, qubiica, maslaak, pirevina, podbel, tomi, kopriva mrtva, kupina, lazarkiwa, lipa,
repuina, srewak, pupoqci od topole, breze i maslaak, majkina duica, matiwak, milogled,
drugog cvea, velika bedrenika, vodopija, vrbova medvee groe, pluwak, podbel, rastavi, rusa,
kora i drugo. virak, zova, alfija

24
Juna: Avgusta:
beli slez, bokvica, borovnica, breze, brusnica, bokvica, borovnica, branka, bunika, emerina,
buha, bunika, dan i no, digitalis, divizma, dob- crvotoina, divizma, hajduica, hmeq, ivawsko
riica, glog, gorka detelina, hajduica, islandski cvee, islandski liaj, kantarion, kim, kleka,
liaj, kesten pitomi, jagoda, jagorevina, kanta- kopriva, kupina, majoran, majkina duica, mrazo-
rion, kiica, kopriva mrtva bela, kruka, kupina, vac, miloduh, neven, pasuq, pelen, petrovac, podbel,
malina, matiwak, majkina duica, majska rua, slez beli i crni, sitnica, smiqe, smrdua, srcopuc,
nana, nar, neven, orah, pelen, pluwak, rusomaa, razgon, razliak, rosuqa, rutvica, tatula, tranda-
rutvica, rastavi, razliak, slez crni, sitnica, viqe, troskot, velebiqe, vidac, vrati, avorwak
suruica, tatula, titrica ili kamilica, turinak,
velebiqe, virak, vranilovka, zova, avorwak i dr. Septembra:
emerika, crvotoina, digitalis vunasti, divizma,
divqa rua (ipak), drewine, hmeq, hrastova kora
i ir, islandski liaj, klekiwe, kokotoac, kru-
ina, lincura, mora, mrazovac, nana, nar, navala,
neven, odoqen, oman, orah, oskorua, pasuq, pas-
dren, pelen, perun, pirevina, repuina, sapuwaa
(crvena i bela), slez beli, sitnica, tatula, trava od
srca, trandaviqe, trwine, velebiqe, vrati, zeji
trn, slatki koren, zubaa, utika i dr.

Kesten

Jula:
bokvica, borovnica, breza, branka, brusnica, bu-
nika, crvotoina, divizma, divqa rue, dupac,
hajduka trava, islandski liaj, jagoda, kaduqa ili
alfija, kantarion, kim, kokotac, kopriva, kop-
riva bela mrtva, kupina, lavandula, lipa, matiwak,
majoran, miloduh, mrazovac, nana, orah, pelen, pod-
bel, rastavi, rosuqa, slez beli, slez crni, sitnica, Kopriva
tatula, tamijan, titrica, tranadaviqe, troskot, ve-
lebiqe, turinak, vidac, virak, vranilovka, vrati, Oktobra:
zova, avorwak angelika, apta, branka, emerika, duwa, glog, ini-
rot, jedi, klekiwe, kopriva, lincura, maslaak,
mora, navala, odoqen, pasdren, pasuq, perun, re-
puina, sapuwaa, selep, slez beli, tatula, trava od
srdoboqe, srewak, trwine, zeji trn, slatki koren,
zova i dr.

Novembra:
glogiwe, iirot, klekiwe, maslaak, odoqen, zubaa,
repuina, trava od srdoboqe, bundevino seme, zeji
trn, zubaa i dr.

Decembra:
imela.

Zova Priredio Andrej Stefanovi

25
Dva su bora naporedo rasla,
Meu wima tankovrha jela:
To ne bila dva bora zelena;
Ve to bila dva brata roena.
U boru moe biti otelotvorena i ala: takav je bor
koji pliva Drinom i ometa podizawe viegradske
uprije. Bor moe biti i sedite vile, koja se
nalazi pod korom. U narodnoj pesmi bog daje momku
zlatne rogove i kada ovaj probode koru:
Al u boru mlada moma,
Pak zasija kao Sunce
Za bor se vezuju i vie predstave. On moe biti
sveto drvo pa i predstavqati samo boanstvo. Takav
karakter obino imaju pojedini borovi koji su
Narodna verovawa tabuirani i za koje je vezan itav kult. Postoje i
borovi koji predstavqaju zapis to dovoqno
o boru govori o tome koliko je bor bio znaajan u naem
folkloru. Oko srpskih manastira i daqe rastu
U naem narodu postoje brojna verovawa da su
visoki i stari borovi. Veruje se da su manastiri
odreene biqke posebne, da imaju magijska svojstva
ili da su, na neki nain, povezana sa starim graeni na mestima koja su bila posebna, kultna pre
slovenskim boanstvima. Ako priamo o drveu, primawa hrianstva. To su bila stara svetilita
ili sveti gajevi, uglavnom hrastovi, lipovi ili
svima nam je poznat hrast kao drvo boga gromovnika.
borovi. O vezivawu bora za boanstva svedoe nam
Lesku i zovu znamo kao magino drvee, a mnogi
narodne pesme koje je zapisao Milo S. Milojevi
stari narodni obiaji koji su uprawavani kod
sredinom XIX veka:
ovog drvea kasnije su preneti u hrianstvo. Lipa
je, kao i hrast, sveto drvo. Lipovi gajevi sa Mi palimo lile
svetilitima postojali su kod svih slovenskih Milom boru Koledu
naroda. Imamo, zatim, magini glog, jasen, vrbu, pa Mlaem bratu Kupalu
jelu i mnogo drugo drvee koje je, na nau sreu,
ostalo upameno. Bor je drvo o kome danas malo
znamo, ali sudei po sauvanim pisanim izvorima,
pogotovo narodnim pesmama i pripovetkama,
moemo zakquiti da je ovo drvo bilo veoma bitno
naim precima.

Bor (bora, borika), lat. Pinus, jeste rod zimzelenog


drvea iz roda Pinaceae. Postoji izmeu 105 i 120
vrsta borova rasprostrawenih irom severne
polulopte. Re bor je praslovenska. Bor je istak-
nuto senovito drvo. To verovawe nalo je izraza u
brojnim motivima iz narodnih pesama i pripo-
vedaka. U nekim srpskim pripovetkama iz ubijene
cariine dece izniknu borovi; isti motiv javqa se
i u narodnim pesmama o nevino poginulima, ili
nesrenim qubavnicima:

Te sarani dvoje dece svoje:


Na Momiru zelen bor nikao,
Na Grozdani vinova lozica;
Savila se loza oko bora
Takoe postoji esto uporeivawe oveka s borom:

26
Letela sam Gospodaru
Naem silnom Triglav boru
Te gledala to nam ini
to nam ini zapoveda
Uglavnom, sveti borovi su oni za koje se veruje da su
ih posadile izvesne velike linosti iz daleke
prolosti. Tako je u Nerodimqu jedan bor posadio
kraq Milutin, drugi car Uro. U jednom poqu sela
Rakqe (blizina Kruevca) postoji bor koji je
ponikao iz granice koju je carica Milica pobola u
zemqu na dan roewa svoga sina Lazara.
Naroito je interesantan bor kraqa Milutina. Kod
wega su se odravali sabori, gde je zajedniko
obedovawe bilo veoma bitno, pri kome mesto u
zaequ zauzima bor. Oko bora izvode se i viteke
igre, igraju kola, pevaju se obredne pesme u kojima se
spomiwe bor.
Po narodnom verovawu, ko god je u bor dirao, zlo je
proao. Veselin ajkanovi je zapisao dogaaj: kada
je jedan Arnaut sekao sa bora lu, da bi osvetlio svoj
tor, uo se iz korena bora pisak, i te noi Arnautu su
vukovi poklali sve to je u toru imao kraj opora
pasa koji nisu ni lanuli. Kad je taj bor, u trewaru
(junu) 1932. izvalila nepogoda, seqaci su koren i
jedan deo stabla vratili na svoje mesto, a ostalo drvo
rezervisali za ikonostas. Da li im je pomogao taj
ikonostas to ne znamo.
Poetkom XX veka po selima i pravoslavnim i
muslimanskim izmeu Nove Varoi i Priboja,
bilo je mnogo ouvanih starih borova (a takoe i pokupe opale grane, ostali su osakaeni ili po-
drugog drvea) koji su svetiwa i ne smeju se sei. vreeni.
Pravoslavni su tu drali sabore, a muslimani
teferie. Izuzetno, na ova mesta dolaze i mukarci Izvesnu versku pozadinu ima moda i staro zak-
i ene islamske vere. Iznad manastira Mileeva u liwawe bora mi, i borme boga mi i bogme.
selu nekad Mileevcu sada Hisarxiku, u kome su Po jednom objawewu, tako qudi govore kada nee
iveli Srbi muslimani, nalazio se bor iz naj- boga da spomiwu uzalud. Mogue je, meutim, da mi
starijih vremena, koji su uvali kao sveto drvo. Ne ovde imamo starinsku kletvu samim borom, odnosno
sme se ni grana sa wega odsei, jer je alovito. Qudi imenom ili boanstvom koje je u wemu. Moemo da
koji su pokuali da skidaju sa wega smolu, ili uporedimo slinu kletvu sa drugim jednim magi-
nim drvetom: gloga mi.
Bor je imao iroku primenu u narodnoj medicini.
Veselin ajkanovi je zapisao da je borova vodica
(koja istee iz zaseenog bora) lek od raznih bolesti.
Od borove smole pravi se melem za svaku ranu.
Borovi izdanci upotrebquju se kao lek od hemoroida
i dizenterije i kao diuretik. Vasa Pelagi je, u svom
Narodnom uitequ, naveo da raani hleb namazan
borovom smolom lei bolesti prstiju, kaaq i
tuberkulozu (ako nije u kasnijem stadijumu), a pro-
tiv bolesti grla pomae krpa namazana borovom
smolom obavijena oko vrata.

Andrej Stefanovi

27
U susret praznicima:

Kratkodnevica
U nekim selima bio je obiaj da se badwak izvadi iz
vatre im malo nagori; zatim je paqivo uvan i
stavqan u vatru kad god pone da grmi, jer se
verovalo da grom nee udariti u kuu u kojoj se dimi
badwak. U nekim delovima Francuske, naroito u
Provansi, dugo je uprawavan obiaj sa badwakom,
gde su verovali da ostatke badwaka, koji stave u vatru
prvi put na Badwe vee, vaqa drati ispod kreveta
ukuana, jer e ih tititi cele godine. irom Ev-
rope su postojali slini obiaji i verovawa sa
badwakom. Obiaj donoewa badwaka uz sveanosti
odrali su Sloveni, a naroito Srbi.
Badwak je od hrastovog drveta. Verovalo se da e se
imati onoliko teladi, jagwadi, sviwa, jaria, no-
vaca i sree koliko iskri iz zapaqenog badwaka iz-
leti dok xaraju vatru. Neki odnesu pare badwaka u
poqe da ih zatiti od grada. Badwak gori o Boi i
pepeo se rasipa po poqima da bi ona bila plodna.
Stari Sloveni su palili vatru trewem dva drveta na
Badwe vee i odravali je da se ne ugasi. Sva ova
verovawa su ostaci stare arijevske vere, u kojoj je
hrastovo drvo asociralo na boga groma.
Kao to nam je poznato da su stari Evropqani
Vukain Lutovac
proslavqali veliku svetkovinu letwe dugodnevice,
tako nam je isto poznato da su proslavqali i
kratkodnevicu, zimski solsticij. Tragove zimskog
solsticija moemo danas primetiti i kod nas.
Zimski i letwi solsticiji su dve velike prekret-
nice u prividnoj putawi Sunca preko neba. Kod
pravoslavaca, prastara svetkovina s vatrom zadr-
ala se u starom obiaju paqewa badwaka, na Badwi
dan. Nekada je obiaj bio rasprostrawen u celoj
Evropi i Rusiji. Kod junih Slovena imamo naj-
potpunije izvetaje o tom obiaju. Badwak je paqen
(kod nas je to jo uvek sluaj) unutar kue zbog
hladnog zimskog vremena. Zimski solsticij dobio je
karakter privatne ili domae svetkovine, koja odu-
dara od javne letwe svetkovine, o kojoj se narod
skupqao na nekom otvorenom mestu ili upadqivoj
uzviici, gde je zajedniki palio ogromnu vatru i
oko we igrao i veselio se. Do sredine XIX veka, stari
obiaj u vezi s badwakom odravan je u nekim
delovima Nemake. Badwak je ustvari jedna teka
hrastova klada, uglavqena u pod ogwita. Kada se
sledee godine stavqa nova klada, ostaci stare se,
izmeu Boia i Bogojavqewa, pospu po poqima;
verovalo se da to podstie boqe napredovawe useva.

28
Kraun: staro ime Boia
Stari slovenski praznik, koji je kasnijezamenio
hrianski Boi, nazivao se Kraun. Kraun je
bio praznik zimskog solsticija. Naziv kraun,
praslovenski korun, istog je slovenskog porekla.
Izveden je pomou sufiksa un od glagola koriti
jednomnogom koraknuti. Oznaava dan koji zakora-
ava u nov period. Ta praslovenska re korun,
srpski kraun, kod nas se izgubila. Potpuno ju je
istisnuo naziv hrianskog praznika, Boia.
Srbi su, od svih evropskih naroda, to se tie
Boia najboqe ouvali prastare obiaje iz pagan-
skih vremena. Ovi obiaji su, posle prihvatawa
hrianstva, prebaeni na praznik Hristovog
roewa. To je ve sigurno dokazano i o tome je dosta
napisano. Treba se samo obazirati na badwak koji je
u samom centru celokupnog boinog rituala.
Obiaj polagawa badwaka na vatru bio je zastupqen i
kod drugih slovenskih naroda.
Sima Trojanovi smatrao je badwak idolom koji
zbog sunevog prividnog hoda i povratka, nebesku
scenu odigrava na domaem ogwitu i svake godine
se mora obnoviti kao i Sunce. Prema tome i sila
badwaka i wegovo delovawe na poqske, qudske i
stone demone traje samo godinu dana. Dok Troja-

novi u badwaku vidi tragove kulta Sunca, Veselin


ajkanovi smatra da je badwak zapravo boanstvo
koje se spaquje da bi ponovo vaskrslo iz mrtvih.
Nema sumwe da je prastari obiaj, a koji je zamenio
Boi, obeleavan kao poetak nove godine. Isto
kao to nema sumwe da je bio praznik zimskog
solsticija.
Re badwak, po pisawu Henrika Baria, stoji u vezi
sa bdeti. Badwak, Badwi dan, znai i dan uoi
Boia. Tada se badwak polae na domae ogwite.
Henrik Bari iznosi tvrdwu da je badwak u znaewu
bdenije stariji i da nije hrianskog porekla.
Stime se moramo sloiti. Ako je Kraun paganskog
porekla, jasno je i da e bdewe uoi dana zimske
ravnodnevice biti doekivawe nove sunane godine.
Bdewe oznaava postojanu budnost. Prema tome,
badwak je slovensko ime za bdewe pred novu godinu,
koju otvara Kraun.

Vukain Lutovac

29
Slovenske bajke:

Dvanaest meseci
slovaka bajka
Bila jedna majka i imala dve keri: Holena je bila A jednog dana, negde polovinom januara, prohte se
wena, a Maruka pastorka. Svoju je odve volela, a Holeni da omirie qubiice.
pastorku gledati nije mogla, samo zato to je
Idi, Maruka, donesi mi iz ume liticu
Maruka bila lepa od wene Holene. Dobra
qubiica, hou da je zadenem za pojas da bih je
Maruka nije bila svesna svoje lepote, pa nije mogla
mogla mirisati zapovedi sestri.
ni slutiti otkuda to da se majka srdila na wu kad god
je pogleda. Sve poslove je morala sama raditi: Ah, pobogu, sestrice mila, ta te je spopalo! Ko
spremala je kuu, kuvala, prala, ila, prela, tkala, je jo uo da qubiice rastu pod snegom? ree
nosila travu i bez iije pomoi vodila brigu o uboga Maruka.
kravi. Holena se samo oblaila i etala po odajama.
Ti, slinavice slinava, nema ta da pria
Maruka je, uprkos svemu, rado obavqala sve poslove
kad ti ja zapovedam! Idi brzo, i ako ne donese
i sa puno trpeqivosti podnosila sestrine i majine
iz ume qubiice, ubiu te! zapreti Holena.
efove, ba kao krotka ovica. Ali, ma koliko da je
bila vaqana, one su prema woj bivale iz dana u dan Maeha dograbi Maruku, izgura je kroz vrata, a
sve gore, a jedino zato to je Maruka, kako je vreme vrata za wom vrsto zatvori. Devojka je ila kroz
odmicalo, postajala sve lepa, a Holena sve runija. umu gorko plaui. Sneg je bio visok, a na wemu ni
Jednom pomisli majka: ta mi treba da lepu stope. Lutala je, dugo lutala, glad je morila, tresla se
pastorku drim u kui; ako momci dou na razgovor, od zime i inilo joj se da bi bilo najboqe kad bi
zagledae se u Maruku, a Holenu nee hteti. Od nestala sa ovog sveta. Tada ugleda nekakvo svetlo.
toga trenutka gledahu maeha i wena ki da se otarase Poe prema svetlucawu i stie ak na vrh planine.
uboge Maruke; morile su je glau, tukle, ali ona je Na vrhu gori velika vatra, a oko vatre poreano
dvanaest kamenova; na tim kamenovima sedi dva-
naestoro qudi: tri oveka su sedobrada, tri neto
mlaa, tri jo mlaa, a tri sasvim mlada i najlepa
meu wima. Nisu nita govorili, ve su mirno
sedeli i gledali u vatru. Tih dvanaestoro qudi bili
su meseci. Januar je sedeo na najviem mestu, kosa i
brada bili su mu beli kao sneg, a u rukama je drao
tap. Maruka se zbuni i jedan trenutak je tako
zaueno stajala. Onda se osmeli, prie i zamoli.
Dobri qudi, hoete li me primiti da se ogrejem
kraj vatre? Zima mi je!
Januar se, podigavi glavu, javi devojci:
Zbog ega si dola, devojice moja, ta trai
ovde?
Idem po qubiice odgovori Maruka.
Sada nije vreme da se ide po qubiice.
sve podnosila i, prkosei nevoqama, postajala Ah, znam ja to, vidim, ali sestra Holena i maeha
svakim danom sve lepa. Majka i ki su za wu zapovedile su mi da im donesem qubiice iz
izmiqale takve muke kakve estitom oveku ni na ume. Ako im ne donesem, ubie me. Lepo vas
um ne bi pale. molim, strievi moji, pokaite mi gde ih mogu
nai.

30
Tada se uspravi Januar, pa prie najmlaem mesecu, Zar ne vidi da je zima, a na snegu jagode ne
dade mu tap u ruke i ree: rastu veli Januar.
Brate Marte, sedni na vrh! Pa ja to znam tuno odvrati Maruka ali
sestra Holena i maeha su mi naredile da
Mesec Mart sede na kamen koji je bio na najviem
donesem jagode; ako ih ne donesem, ubie me. Lepo
mestu i zamahnu tapom preko vatre. U istom
vas molim, strievi moji, pokaite mi gde da ih
trenutku vatra silnije buknu, sneg poe kopneti,
naem.
napupee grane, a pod bukvama se zaee novi
izdanci i zazelene trava. U travici se razbuktae Die se Januar, prie mesecu koji mu je sedeo
pupoqci nastade prolee. U grmqu, pod lisnatom nasuprot, dade mu tap u ruke i ree:
odeom, rascvetae se tada i qubiice, a bilo ih je
Brate June, sedni na vrh!
toliko da se Maruki inilo kao da se nekakav
plavi pokriva rastire po zemqi. Mesec Jun sede na kamen, jara ogwena sasvim otopi
sneg, zemqa se zazelene, drvee se zaodenu listom,
Brzo beri, Maruka, hitaj! ree joj Mart.
ptice zapoee pesmu, crveni cvetovi se u umi
Radosno je Maruka brala, brala i ubrzo nabra rascvetae nastade leto. Radosna Maruka poe
veliku kitu qubiica. Potom se mesecima lepo brati jagode. Zaudi se Holena, zaudi se maeha kada
zahvali i veselo pouri kui. Zaudi se Holena, videe da Maruka donosi kui punu pregau
zaudi se maeha spazivi Maruku gde nosi jagoda. Potrae obe da joj otvore vrata, a uto se kua
qubiice: pohitae i otvorie joj vrata; uto miris
qubiica ispuni celu odaju.
Gde si ih nabrala? upita je otro Holena.
Tamo gore. U umi, pod grmqem, rastu i ima ih
puno odgovori Maruka.
Holena uze qubiice, zadenu ih za pas, mirisala ih
je, dala i majci da uiva, a sestri nije rekla ni
omirii ih. Drugog dana, dok je sedela kraj pei,
prohte se Holeni jagoda. I odmah dozva sestru,
rekavi joj:
Idi, Maruka, i donesi mi iz ume jagoda!
Ah, pobogu, sestrice mila, gde da naem jagode?
Od koga si to ula da pod snegom uspevaju jagode?
uzviknu Maruka.
Ti, slinavice slinava, ta jo pria kad ti ja
zapovedam! Brzo idi, i ako ne donese, ubiu te!
zapreti joj zla Holena. ispuni mirisom jagoda.
Majka opet dograbi Maruku, izgura je kroz vrata, a Gde si ih nabrala? upita je radoznalo Holena.
vrata za wom vrsto zatvori. Gorko plaui, devojka
Gore, u umi. Mnogo ih tamo rastu pod mladim
iae kroz umu. Sneg je bio visok, a na wemu ni
bukvama odgovori joj Maruka.
stope, ni traga. Lutae devojka, lutae dugo; glad ju
je morila, od zime se tresla. Onda ugleda isto ono Holena uze jagode, najede se do sita, i maeha se najede,
svetlo koje je videla prethodnog dana. S radou se a Maruki ne rekoe ni uzmi jednu. Jagode su bile
ka wemu uputi. Ponovo doe do velike vatre oko koje tako ukusne da ukusnije u ivotu nisu okusile.
je sedelo dvanaest meseci. Januar je jo uvek bio na Poelee da ih imaju jo, i to to vie.
vrhu.
Daj mi, majko, kotaricu, idem sama u umu!
Dobri qudi, hoete li me pustiti kraj vatre? ree najdenom Holena.
Zima mi je! zamoli Maruka.
Ta slinavica bi nam pola po putu rasula. Nekako
Okrenuvi glavu, ree joj Januar: u nai mesto i pobrati sve jagode.
Zato si ponovo dola, ta ovde trai? Majka se protivila, ali Holena uze kotaricu, stavi
je na glavu i poe u umu. Bilo je puno snega, nigde
Idem po jagode odgovori Maruka.
stope. Holena je lutala, dugo lutala, ali prijatan

31
ukus jagoda ju je gonio sve daqe i daqe. Najzad ugleda u Maruka skuva ruak, pobrinu se o kravi, a Holene i
daqini svetlo. Poe ka wemu. Stie na sam vrh, a maehe ni od korova. Gde li su se tako dugo za-
tamo gori velika vatra a oko vatre dvanaest kame- drale? pitala se Maruka sedajui uz preslicu.
nova na kojima sede dvanaest meseci. Holena se Ve je puno vreteno, ve je u kui zatamnelo, a Holena
primae vatri i isprui ruke da bi se ogrejala, a ne i maeha se ne vraaju. Ah, zaboga, ta li im se
pozdravi qude niti zapita sme li da se ogreje. dogodilo! udi se dobra devojka i proviruje kroz
uzani prozor. Izjutra ih je ekala na doruak, ekala
Zato si dola, ta trai? - qutito je upita
na ruak, ali ne doeka ni Holenu ni maehu, nikada
Januar.
vie. Obe su se u umi smrzle. Ostala je dobroj
to me pita, starkeqo, ne mora ti znati Maruki koliba i kravica, i komadi poqa, naao
kamo ja idem obrusi drsko Holena, pa se okrenu se tome i domain, pa su on i ona iveli dobro i
od vatre i poe daqe u umu. spokojno.
Januar nabra elo i mahnu tapom iznad glave. U
Priredila Jelena olak
istom trenutku nebo se natmuri, plamen vatre
smawi, a sneg poe da pada tako gusto kao da se
rasipaju perine noene ledenim vetrom. Holena
nije videla ni prst pred nosom. Lutala je, lutala,
padala na smetove, sve sporije ila, posrtala. A sneg
je neprestano zasipa, ledeni vetar udara, pa Holena
grdi Maruku, grdi sve odreda. Udovi joj se u
debelom kouhu mrznu. Majka je ekala Holenu,
provirivala kroz prozor, izlazila pred vrata,
zabrinuta to Holene jo nema. Prolaze asovi, a
Holena ne dolazi. Zar su je jagode zaarale kad se od
wih ne moe da odvoji? Moram otii da sama
pogledam ta je s wom, pomisli maeha, uze
kotaricu, stavi je na glavu i zaputi se u umu za
Holenom. A snega puno, nigde stope. Dozivae
Holenu, ali niko joj se nije odazivao. Lutala je, dugo
lutala, sneg je sipao, ledeni vetar duvao po umi.

32