ANALIZA TTL, DTL I ECL LOGICKIH KOLA

Zadatak 1
Za DTL logicko kolo sa slike 1.1, odrediti:
a) Logicku funkciju kola i rezime rada svih tranzistora za sve kombinacije logickih nivoa
na ulazu kola.
b) Odrediti karakteristiku prenosa logickog kola, kao i margine suma u slucaju visestrukog
izvora suma.
c) Odrediti strujne kapacitete kola kao i faktor grananja na izlazu kola pri naponima na
izlazu kola VOL i VIH .
Poznato je: VBE = VD = 0.7V, V = VD = 0.6V, VCES = 0.2V, VBES = 0.8V, 30 F
70.
VCC = 5V

R2 R4
1k75 6k

R1
2k

D1 Y
A

D2
B Q1

D3
Q2

R3
5k

Slika 1.1: Dvoulazno DTL logicko kolo

RESENJE:

a) Za A = 0, B = 0, diode D1 i D2 vode, pa je napon VB1 = VD , tj. nedovoljan da

provedu tranzistor T1 i dioda D3 , pa je napon VB2 = 0V, tj. i T2 je zakocen. Izlaz je
na visokom logickom nivou, tj. VY = VCC = VOH obzirom da izlaz kola nije opterecen.
Za A = 0, B = 1 i A = 1, B = 0 situacija je ista kao i za slucaj A = 0, B = 0, osim
sto samo odgovarajuca dioda D1 , odnosno D2 vodi.
 Za A = 1, B = 1, diode D1 i D2 su zakocene, tranzistor T1 vodi u DAR-u (kroz R1
tece struja IB1 , kroz R2 tece struja (1 + F )IB1 , dioda D3 vodi, dok tranzistor T2 radi
u zasicenju. Izlaz je na niskom logickom nivou, tj. VY = VCE2 = VCES = VOL .
Dakle, rec je dvoulaznom NI kolu. Logicka funkcija izlaza je data izrazom:

Y = AB

b) Uzecemo da je ulaz B na neaktivnom logickom nivou, tj. B = 1, dok ce se vrednost

napona na ulazu A kretati od 0V do VCC .
Za VA = 0V, dioda D1 vodi, napon na izlazu kola je VY = VCC . Pri naponu VA =
VD + V VD , provesce dioda D3 i tranzistor T1 . Kako je struja tranzistora T1 mala
i nedovoljna da polarise tranzistor T2 , on ce ostati zakocen, tj. VB2 < V .
Povecavamo dalje napon VA , tranzistor T1 preuzima sve veci deo struje ID1 , i kada
napon VB2 dostigne vrednost V , ukljucuje se tranzistor T2 . Dalje povecanje ulaznog
napona dovodi do pada izlaznog napona, pa vrednost napona na ulazu kola, pri kojoj
se ukljucuje tranzistor T2 odreduje napon VIL koji predstavlja maksimalnu vrednost
ulaznog napona koji odgovara logickoj nuli na ulazu kola. U trenutku ukljucenja
tranzistora T2 vazi da je:
V
IE1 = (1 + F )IB1 = ID3 = = 120A
R3
Dakle, dioda D1 u trenutku ukljucenja tranzistora T2 vodi veci deo struje IR1 .
Vrednost napona VIL odredujemo prema jednacini:

VIL = VBE2 + VD3 + VBE1 VD1 = V + VD + VBE VD = 1.3V

Kako je vrednost napona VBE = VBE (IC ) i VD = VD (ID ), uzeto je da naponi na direk-
tno polarisanim spojevima VBE1 i VD3 iznose VBE , odnosno VD , obzirom na vrednosti
odgovarajucih struja.
Tranzistor T2 ulazi u zasicenje pri struji IC2 = VCC V
R4
CES
= 0.8mA, odnosno pri struji
IB2 = 16A. Za F je uzeta srednja vrednost parametra, tj F = 50.
Vrednost ulaznog napona VA u trenutku kada tranzistor T2 ulazi u zasicenje odgo-
vara vrednosti VIH , odnosno minimalnom naponu na ulazu kola koji odgovara logickoj
jedinici na ulazu kola.
Obzirom na malu promenu struje IE1 = (1 + F )IB1 = ID3 = VBES R3
+ IB2 = 176A,
mozemo uzeti da naponi direktno polarisanih spojeva VBE1 i VD3 iznose VBE odnosno
VD .
Vrednost napona VIH odredujemo prema jednacini:

VIH = VBE2 + VD3 + VBE1 VD1 = VBES + VD + VBE VD = 1.5V

U grubljoj analizi kola moze se odrediti vrednosti napona VIL kao trenutak kada se
ukljucuje tranzistor T2 , pod predpostavkom da je struja tranzistora T1 , koji radi u
DAR-u i dalje mala, tj., VBE1 = V , odnosno VD3 = VD cime se dobija

VIL = VBE2 + VD3 + VBE1 VD1 = V + VD + V VD = 1.2V

Takode, vrednost napona VIH u grubljoj aproksimaciji se moze odrediti kao trenutak
pri kome ce provesti dioda D1 , odnosno kada ce struja tranzistora T1 poceti da pada,
 cime ce se naknadno (nakon daljeg smanjenja napona na ulazu kola) tranzistor T2 doci
na granicu zasicenja. Na ovaj nacin se dobija:

VIH = VBE2 + VD3 + VBE1 VD1 = VBES + VD + VBE VD = 1.6V

Greska u slucaju grubljeg odredivanja vrednosti napona VIL i VIH , iznosi 0.1V.
Karakteristika prenosa logickog kola sa slike 1.1 imace izgled dat na slici 1.2:

vY [V]

VOH

VOL
VIL VIH vA [V]

Slika 1.2: Karakteristika prenosa logickog kola sa slike 1.1.

Vrednosti margina suma, u slucaju visestrukog izvora suma, odredujemo prema jed-
nacinama:
N M0 = VIL VOL = 1.1V
N M1 = VOH VIH = 3.5V
c) Strujni kapacitet kola za logicku jedinicu na izlazu kola, odreden je sa:
VCC VIH
ICAP 1 = = 0.58mA
R4
Strujni kapacitet kola za logicku nulu na izlazu kola, odreden je sa:

ICAP 0 = F min (IB1 + IC1 IR3 ) IR4

Vrednost struje IR4 odredujemo na osnovu izraza:

VCC VIL
IR4 =
R4
Obzirom da je ICAP 0 maksimalna struja koju kolo sigurno (uzet je parametar F min )
moze da primi, vrednost struje IB1 , samim tim i struje IC1 (F IB1 ) odredujemo na
osnovu jednacine:

VCC = VBE2 + VD3 + VBE1 + R1 IB1 + R2 (IC1 + IB1 ) VBES + VD + VBE + R2 (IC1 + IB1 )

Obzirom da je R1 R2 , dok je IC1 IB1 .

Napomena: Pri odredivanju strujnog kapaciteta uzima se da su vrednosti napona na

ulazu kola razlicite od vrednosti VIL i VIH koje predstavljaju granicne vrednosti napona
 logicke nule i logicke jedinice na izlazu kola. Npr. mozemo uzeti da su vrednosti napona
na ulazu kola VOL i VOH .
Dakle, dobijamo da je IC1 + IB1 1.6mA.

ICAP 0 = F min (IB1 + IC1 IR3 ) = 43.2mA

Iako je strujni kapacitet ICAP 0 ICAP 1 faktor grananja na izlazu kola je odreden sa
vrednosti ICAP 0 obzirom da je ulazna struja u logicko kolo istog tipa koje opterecuje
izlaz posmatranog kola 0, kada je na izlazu posmatranog kola logicka jedinica, pa je
N1 = .
Faktor grananja na izlazu kola odredujemo kao:

ICAP 0 ICAP 0
 
N = [min(N1 , N0 )] = = VCC VOL VD = 39
IU L0 R1 +R2

Zadatak 2
Za TTL logicko kolo sa slike 2.1 odrediti:

a) Logicku funkciju kola i rezime rada svih tranzistora za sve kombinacije logickih nivoa
na ulazu kola.
b) Odrediti karakteristiku prenosa logickog kola, kao i margine suma u slucaju visestrukog
izvora suma.
c) Odrediti strujne kapacitete kola kao i faktor grananja na izlazu kola pri naponima na
izlazu kola VIL i VIH .
d) Odrediti kasnjenja rastuce i opadajuce ivice, tpLH i tpHL , ako je ekvivalentna parazitna
kapacitivnost na izlazu kola Cp = 10pF
e) Ako su ova logicka kola povezana kao na slici 2.2, odrediti opseg ulaznih vrednosti
otpornika R tako da sva kola rade ispravno.

Poznato je: VBE = VD = 0.7V, V = VD = 0.6V, VCES = 0.2V, VBES = 0.8V, F = 50,
R = 0.1.
 VCC = 5V

R1 R3 R4
4k 1k6 130

Q4

A Q2
Q1
D1
B
Y

Q3
R2
1k

Slika 2.1: Dvoulazno TTL logicko kolo

5V

2
1k

1 3

Slika 2.2: Primer povezivanja datih logickih kola

RESENJE:
a) Za A = 0, B = 0, multiemitorski tranzistor T1 ce raditi u zasicenju (IC1 = 0), pa je
napon VB2 = VCES , tj. nedovoljan da provede tranzistor T2 . Napon VB3 = 0V, tj. i
tranzistor T3 ce biti zakocen. Tranzistor T4 i D1 su direktno polarisani ali vode malu
struju curenja tranzistora T4 , obzirom da izlaz nije opterecen. Izlaz je na visokom
logickom nivou, tj.

VY = VCC VBE4 VD1 R3 IB4 = VCC V VD = VOH = 3.6V

 Obzirom da izlaz kola nije opterecen, struja tranzistora T4 je mala, pa je pad napona
na otporniku R3 zanemarljiv.
Za A = 0, B = 1 i A = 1, B = 0 situacija je ista kao i za slucaj A = 0, B = 0.
Za A = 1, B = 1, tranzistor T1 radi u inverznom aktivnom rezimu (IAR-u), dok
tranzistori T2 i T3 rade u zasicenju. Izlaz je na niskom logickom nivou, tj. VY =
VCES = VOL = 0.2V. Razlika napona:
VC2 VC3 = VBE3 + VCE2 VCE3 = VBES + VCES VCES < VD1 + VBE4 = V + VD
Ovime je obezbedeno da tranzistor T4 i dioda D1 budu zakoceni kada vode tranzistori
T2 i T3 , sto je ujedno i uloga diode D1 koja se nalazi u izlaznom stepenu logickog kola.
Dakle, rec je dvoulaznom NI kolu. Logicka funkcija izlaza je data izrazom:
Y = AB
b) Uzecemo da je ulaz B na neaktivnom logickom nivou, tj. B = 1 (ulaz A odreduje
rezime rada svih tranzistora u kolu), dok ce se vrednost napona na ulazu A kretati od
0V do VCC .
Za VA = 0V, tranzistor T1 radi u zasicenju, napon na izlazu kola je VY = VOH .
Pri vrednosti napona na ulazu kola, VA = V VCES , provesce tranzistor T2 . Za
ulazne napone iznad ove vrednosti struja baze IB1 se deli i tece kroz spojeve BC i BE,
odnosno tranzistor T1 se ponasa kao konfiguracija sa slike 2.3, obzirom da su oba PN
spoja tranzistora direktno polarisana. Sve dok je struja IB2 mala, ulazni tranzistor T1
ce voditi u zasicenju.
B B

E C E C
Slika 2.3: Ekvivalentna sema tranzistora T1
Sada je napon VCE1 odreden naponima direktno polarisanih spojeva tj. VCE1 = VBE1
VBC1 , dok su vrednosti napona spojeva funkcije struja spojeva tj, VBE1 = VBE1 (IBE1 ),
tj. VBC1 = VBC1 (IBC1 ), pri cemu vazi da je IB1 = IBC1 + IBE1 .
Nakon sto je proveo tranzistor T2 , izlazni napon VY krece da pada, uporedo sa daljim
porastom napona na ulazu (VA ). Obzirom da raste struja IC2 , pad napona na otporniku
R3 direktno obara napon na izlazu preko spoja BE tranzistora T4 i diode D1 koji rade
na granici provodenja. Dakle, prva prelomna tacka u prenosnoj karakteristici odredena
je pocetkom provodenja tranzistora T2
Za napon VY u tom trenutku dobijamo:
(1)
VY = VBE2 VCE1 = V VCES = 0.4V ili
(1)
VY = VBE2 + VBC1 VBE1 = V + V VBES = 0.4V
Daljim povecavanjem napona na ulazu, VA , povecava se struja tranzistora T2 i raste
napon VB3 koji u jednom trenutku dostize napon V kada se ukljucuje i tranzistor T3 .
U trenutku ukljucenja tranzistora T3 struja emitera tranzistora T2 iznosi: IE2 = RV2 =
0.6mA, dok je struja IB2 = 12A.
Kako je struja IB1 = VCC VBE3 R VBE2 VBC1
1
= VCC VRV
1
BE V
= 0.77mA, zakljucujemo
da veci deo struje baze tranzistora T1 (skoro sva struja IB1 ) ide kroz spoj BE tranzistora
T1 . Napon na izlazu kola u trenutku ukljucenja tranzistora T3 iznosice:
(2)
VY = VCC R3 IC2 VBE4 VD1 = VCC R3 IC2 V VD 2.8V = VY
, obzirom da je IC2 IE2 .
Daljim povecanjem napona na ulazu kola, vrednost izlaznog napona brze pada (mala
promena napona VA dovodi do velike promene napona VY ), obzirom da svi tranzistori
u izlaznom stepenu rade u DAR-u. Pad napona na otporniku R3 ce se brze povecavati.
Na karakteristici prenosa imamo i drugu prelomnu tacku koja je odredena naponom
na ulazu:
(2)
VA = VBE3 + VBE2 + VBC1 VBE1 V + VBE + V VBES = 1.1V
(1) (1)
Posmatranjem koeficijenta pravca prave odredene prelomnim tackama (VA , VY ) i
(2) (2)
(VA , VY ), vidi se da je vrednost koeficijenta 1.14, tj. dovoljno bliska vrednosti
(2) (2)
1. Odatle sledi da za karakteristicnu tacku VIL mozemo uzeti tacku (VA , VY ), tj.
VIL = 1.1V.
Povecanje ulaznog napona iznad vrednosti VIL dovodi tranzistor T3 u rezim zasicenja,
dok se vrednost napona na izlazu postavlja na VOL . Dalje povecanje ulaznog napona
ne dovodi do premene izlaznog napona.
Vrednost napona VIH , ako posmatramo trenutak prelaska tranzistora T3 iz DAR-a
u zasicenje (prilikom povecanja ulaznog napona), je komplikovano tacno odrediti,
obzirom da su ukljuceni i tranzistor T4 i dioda D1 . Medutim, vrednost napona se
moze priblizno odrediti kao trenutak kada se tranzistor T4 i dioda D1 ukljucuju, pri-
likom smanjivanja ulaznog napona od vrednosti VCC ka 0V, obzirom da tranzistor T3
moze izaci iz zasicenja samo pod uslovom da tranzistori T4 i dioda D1 pocnu da vode.
Da bi se ukljucio tranzistor T4 neophodno je, da prethodno tranzistor T2 izade iz
zasicenja.
Dakle, u trenutku ukljucenja tranzistora T4 vazice:
VCC VCE3 VD1 VBE4 VCC VCES VD V
IC2 = = = 2.25mA
R3 R3
Kako je T2 u DAR-u, vazice:
IC2
IB2 = = 45A
F
Dakle, zakljucujemo da veci deo struje IB1 tece kroz spoj BE.
Vrednost ulaznog napona VIH odredena sa:
VIH = VBE3 + VBE2 + VBC1 VBE1 VBES + VBE + V VBES = 1.3V

Napomena: Problem oko odredivanja vrednosti napona PN spoja je posledica diskret-

nih vrednosti napona direktno polarisanih spojeva (V , VBE , VBES ), dok se struja spoja
kontinualno menja, tj. moze imati proizvoljnu vrednost. Dakle, modeli tranzistora za
razlicite rezime rada DAR, ZAS (zasicenje), IAR, IZAS (inverzno zasicenje), ZAK
(zakocenje) su dati sa konstantnim parametrima, pa se pri prelazu iz jednog u drugi
rezim rada tranzistora, prema datim modelima, vrednost napona PN spoja skokovito
menja.
Vrednost napona VIH se moze grubo odrediti i kao trenutak kada tranzistor T1 prelazi
iz inverznog zasicenja u IAR. Tako odredena vrednost napona VIH imala bi vrednost:
VIH = VBE3 + VBE2 + VBC1 VBE1 = 3VBES V = 1.8V
Vidi se da je greska odredivanja vrednosti napona VIH u ovom slucaju veoma velika,
tj. 0.4V.
Karakteristika prenosa logickog kola sa slike 2.1 data je na slici 2.4.
 vY [V]

VOH
VY (VIL )

VOL
VIL VIH vA [V]

Slika 2.4: Karakteristika prenosa logickog kola sa slike 2.1

Vrednosti margina suma, u slucaju visestrukog izvora suma, odredujemo prema jednacinama:
N M0 = VIL VOL = 0.9V
N M1 = VOH VIH = 2.3V
c) Strujni kapacitet kola za logicku jedinicu na izlazu odreden je sa:
VCC VIH VD VBES VCC VIH VD VCES
 
ICAP 1 = IE4 = IB4 +IC4 = + = 21mA
R3 R4
Izracunavanjem clanova u predhodnom izrazu, je ujedno proverena predpostavka da
tranzistor T4 radi u zasicenju, obzirom da vazi F IB4 > IC4 .
Strujni kapacitet kola za logicku nulu dat je izrazom:

ICAP 0 = F IB3 = F (IB2 + IC2 IR2 )

tj.
VCC VBE VBES VBE VCC VBE VCES VBE
 
ICAP 0 = F (1 + R ) + = 131mA
R1 R3 R2

Napomena: Prema tekstu zadatka, kada racunamo ICAP 0 , napon na izlazu kola ima
vrednost VIL , sto znaci da tranzistor T3 radi u DAR-u.
Iako je strujni kapacitet ICAP 0 ICAP 1 faktor grananja na izlazu kola je odreden sa
vrednosti ICAP 0 obzirom da, ulazna struja u logicko kolo istog tipa koje opterecuje izlaz
posmatranog kola, za slucaj logicke jedinice na ulazu kola, malo utice na opterecenje
izlaznog stepena posmatranog kola, tj.:
R IB1 VCC 2VBES VBE
IU L1 = = R = 33A (2.1)
2 2R1
Prema izrazu 2.1, tranzistor T1 , radi u IAR-u, tako da ulazna struja IU L1 , predstavlja
struju kolektora tranzistora T1 i zavisi od broja emitera multiemiterskog tranzistora,
obzirom da je drugi ulaz multiemitorskog tranzistora takode na visokom logickom
nivou. U protivnom bi tranzistor T1 radio u zasicenju.
Faktor grananja na izlazu kola odredujemo kao:

ICAP 0 ICAP 0
 
N = [min(N1 , N0 )] = = VCC VOL VBES = 131
IU L0 R1
d) Kasnjenje rastuce i opadajuce ivice se definise kao vreme koje protekne od trenutka
pocetka promene signala do trenutka 50% promene vrednosti signala. Dakle, u slucaju
silazne ivice to je vreme za koje se napon na izlazu promeni od VOH do VOH +V 2
OL
, a
u slucaju uzlazne ivice to je vreme za koje se napon na izlazu promeni od VOL do
VOH +VOL
2
.
Da bismo odredili tpHL , posmatrajmo situaciju kada je napon na kondenzatoru Cp
na nivou logicke jedinice (VOH ) i trenutak postavljanja logicke nule na izlaz kola. U
tom slucaju tranzistor Q3 vodi u direktnom aktivnom rezimu struju IC3 = F IB3 koja
prazni kapacitivnost Cp , a Q4 i D1 su zakoceni. Ekvivalentna sema prikazana je na
slici 2.5.
vY

IC3
Cp

Slika 2.5: Ekvivalentna sema prilikom odredivanja tpHL

U pocetnom trenutku je vY (0) = VOH , pa je vY (t) = VOH ICC3p t. Kasnjenje opadajuce
ivice zadovoljava vY (tpHL ) = VOH +V
2
OL
, pa je VOH ICC3p tpHL = VOH +V2
OL
, odakle je
tpHL = ICC3p VOH V
2
OL
. Zamenom brojnih vrednosti, dobija se tpHL = 0.13ns.
Da bismo odredili tpLH , posmatrajmo situaciju kada je napon na kondenzatoru Cp na
nivou logicke nule (VOL ) i trenutak postavljanja logicke jedinice na izlaz kola. Tada je
tranzistor Q3 zakocen, a tranzistor Q4 vodi u zasicenju struju punjenja kapacitivnosti
Cp . Ekvivalentna sema je data na slici 2.6.
VCC

R3 R4
1k6 130

VBES
+ + VCES

+ VD

Y

Cp
10pF

Slika 2.6: Ekvivalentna sema prilikom odredivanja tpLH

 U pocetnom trenutku je vY (0) = VOL . Vremenski oblik napona za kolo na slici
2.6 mozemo odrediti koriscenjem asimptotske formule vY (t) = vY () + (vY (0+ )
t
vY ())e , gde je vremenska konstanta koju vidi Cp , a vY () napon u stacionarnom
stanju. Vremenska konstanta je = Cp Rp = 1.2ns, gde je Rp = R3 ||R4 ekvivalentna
otpornost koju vidi Cp . Napon u stacionarnom stanju se odreduje resavajuci kolo u
kome je Cp otvorena veza. Resavanjem kola se dobija

VBES VCES
vY () = VCC R3 VBES VD = 2.95V
R3 + R4
Sada je
tpLH VOH + VOL
vY (tpLH ) = vY () + (vY (0+ ) vY ())e =
2
pa je

tpLH vY () VOH +V
2
OL

e =
vY () vY (0)
odakle je
vY () vY (0)
tpLH = ln = 1.15ns
vY () VOH +V
2
OL

e) Posmatrajuci semu datu na slici 2.2 moze se primetiti da u zavisnosti od vrednosti

otpornosti R moze doci do toga da izracunati uslovi za strujne kapacitete ne budu
zadovoljeni.
Ukoliko se posmatra trenutak kada je na izlazu prvog kola napon na granicnom niskom
nivou (VIL ), imamo da je struja koja ulazi u to kolo

VCC VIL VIL

I1 = IR1 IR + 3IU 0 = + 3IU 0 < ICAP 0
R1 R
Resavanjem date nejednakosti dobija se
1.1V
ICAP 0 = 131mA > 3.98mA
R
sto je zadovoljeno za bilo koje R.
Ako posmatramo trenutak kada je na izlazu prvog kola napon na visokom nivou (VOH ),
imamo da je struja koja izlazi iz tog kola
VCC VCC VOH
I1 = IR IR1 + 3IU 1 = + 3IU 1 < ICAP 1
R R1
Resavanjem date nejednakosti dobija se
3.8V
ICAP 1 = 22.92mA > 1.2mA + 0.1mA
R
odnosno
3.8V
< 24mA
R
Odavde se dobija
R > 158mA
Zadatak 3

a) Za dvoulazno TTL logicko kolo sa slike 3.1 nacrtati karakteristiku prenosa i odrediti
rezime rada svih elemenata u kolu za sve segmente na prenosnoj karakteristici. Sta se
desava sa statickim, a sta sa dinamickim karakteristikama kola ako je VD1 = 0.55V?
b) Naci strujne kapacitete kola (ICAP 0 i ICAP 1 ) pri naponima VIH i VIL na izlazu kola.
Koliki se maksimalan stujni kapacitet moze postici promenom otpornosti R5 . Kolike
su tada vrednosti za R5 , ICAP 0 i ICAP 1 ?
c) Koliko su vrednosti vremena kasnjenja opadajuce i rastuce ivice signala na izlazu kola,
tpHL i tpLH , ako je ekvivalentna parazitna kapacitivnost na izlazu kola Cp = 10pF?
d) Ukoliko se izmedu tacaka Y i VCC veze otpornik R = 33, odrediti vrednosti napona
VY za sve kombinacije logickih nivoa ulaznih prikljucaka A i B.

Poznato je: VBE = 0.65V, VBES = 0.7V, VCES = 0.2V, VD = 0.75V, V = 0.6V, 20
F 40, 0.1 R 0.4.

VCC = 5V

R1 R2 R3 R5 R7
4k 4k 2k5 1k6 130

D1
Q5

A Q1 D2
Q3
Q8
Y
B Q2 Q4

Q7 Q6

R4 R6
1k 1k

Slika 3.1: Dvoulazno TTL logicko kolo

RESENJE:

a) Za A = 0 i B = 0, tranzistori T1 i T2 rade u zasicenju, tranzistori T3 , T4 , T5 i T7 su

zakoceni, D1 vodi, dok tranzistori T8 i T6 rade u zasicenju, tako da je na izlazu kola
nizak logicki nivo. Izlazni napon odreden je sa:

VY = VOL = VCES = 0.2V

Za A = 0 i B = 1, tranzistor T1 radi u zasicenju, tranzistor T3 je zakocen, dok T2 vodi
u inverznom aktivnom rezimu (IAR-u), pa ce tranzistori T4 i T7 biti zasiceni. Dioda
D1 je zakocena (VC4 = 0.9V, dok je VC7 = 0.2V). Tranzistori T8 i T6 bice zakoceni,
dok tranzistor T5 radi na granici provodenja u direktnom aktivnom rezimu. Na izlazu
kola je visok logicki nivo, tj.

VY = VOH = VCC VD2 V5 = 3.65V

Za A = 1 i B = 0, tranzistor T1 radi u IAR-u, T3 i T2 u zasicenju, dok je tranzistor

T4 zakocen. Ostali tranzistori nalaze se u istim rezimima rada kao u slucaju A = 0,
B = 1.
Za A = 1 i B = 1, tranzistor T1 i T2 rade u IAR-u, T3 i T4 u zasicenju. Ostali
tranzistori nalaze se u istim rezimima rada kao u slucaju A = 0, B = 1.
Logicka funkcija izlaza Y kola sa slike 3.1 data je izrazom:

Y =A+B

Dakle, kolo sa slike 3.1, predstavlja dvoulazno I logicko kolo. Napon VIL mozemo grubo
odrediti na vise nacina. Na primer, posmatracemo trenutak kada se (prilikom rasta
ulaznog napona) ukljucuje tranzistor T7 obzirom da trenutak ukljucenja tranzistora
T3 ili T4 sigurno ne odreduje vrednost napona VIL , obzirom da se tranzistor T8 i dalje
nalazi u zasicenju. Dakle u trenutku provodenja tranzistora T7 imamo da je njegova
struja data izrazom:
V7
IE3 = = 0.6mA
R4
Kako tranzistori T8 i T6 vode u DAR-u i dioda D1 je provodna, struja kroz otpornik
R3 bice jednaka:

VCC (VBE6 + VBE8 + VD1 ) VCC 2VBES VD1

IR 3 = = = 1.14mA (3.1)
R3 R3
Kako tranzistor T3 , u trenutku ukljucenja tranzistora T7 radi u DAR-u, struja baze
tranzistora T3 ce imati vrednost:
IE3
IB3 < = 28A
1 + F min
Ukoliko bi napisali izraz za napon VIL , dobili bi izraz:

VIL = VBE7 + VBE3 + VBC1 VBE1 = 2V + VBE VBES = 1.15V (3.2)

U izrazu 3.2, uzeto je da je napon VBC1 V , dok je napon VBE1 VBES ili VBE ,
obzirom da skoro sva struja koja tece kroz otpornik R1 , tece kroz spoj BE tranzistora
T1 (struja IB3 < 28A). Takode uzeto je da je tranzistor T7 na granici provodenja
(VBE7 = V ), dok tranzistor T3 vodi u DAR-u.
Medutim, ukoliko zelimo da preciznije odredimo trenutak kada ce izlazni napon poceti
da raste, uporedo sa povecavanjem ulaznog napona, potrebno je da zakljucimo kada
uopste napon na izlazu kola, moze da raste. Da bi izlazni napon, pri promeni (povecanju)
ulaznog napona, poceo da raste, neophodno je da tranzistor T6 izade iz zasicenja, tj.
neophodno je da tranzistor T5 provede, kako bi kolektorska struja tranzistora T6 po-
rasla na vrednost IC6 = F IB6 . Da bi doslo do ukljucenja tranzistora T5 , neophodno
je da napon u kolektoru tranzistora T8 dovoljno poraste (kako bi se ukljucili tranzistor
T5 i dioda D2 ), odnosno da on izade iz zasicenja. Sa druge strane, da bi tranzistor T5
izasao iz zasicenja, neophodno je da njegova bazna struja padne ispod vrednosti date
izrazom:
VBES6
IB8 |T8 :ZASDAR = 17A
(1 + F max )R6
Prakticno, tranzistori T3 , T4 i T7 treba da preuzmu prakticno svu struju datu izrazom
3.1. Dakle i tranzistor T7 i tranzistor T3 treba da rade u DAR-u (trazistor T3 se ne
nalazi u zasicenju, obzirom da dioda D1 jos uvek vodi). Dakle precizniji izraz za napon
VIL imace oblik:

VIL = VBE7 + VBE3 + VBC1 VBE1 = 2VBE + V VBES = 1.2V (3.3)

U izrazu 3.3, uzeto je da je napon VBC1 V , dok je napon VBE1 VBES ili VBE ,
obzirom da skoro sva struja koja tece kroz otpornik R1 , tece kroz spoj BE tranzistora
T1 (struja IB3 , u najboljem slucaju kada posmatramo maksimalnu vrednost, u situaciji
i da sva struja IR3 ide kroz kolektor tranzistora T3 , je manja od 50A). Poredenjem
izraza 3.2 i 3.3, zakljucujemo da se grubom aproksimacijom, u ovom slucaju ne pravi
veca greska pri izracunavanju vrednosti napona VIL .
Prilikom odredivanja vrednosti VIH , uzecemo grubu aproksimaciju da je VIH odreden
prelaskom tranzistora T1 iz inverznog aktivnog rezima u inverzno zasicenje. Za vred-
nost VIH dobijamo:

VIH = VBE7 + VBE3 + VBC1 VBE1 = 3VBES V = 1.5V

Naravno da je ovo veoma gruba aproksimacija obzirom da je VIH odreden ukljucenjem

tranzistora T8 .
Obzirom na otpornik R6 i R5 , na prenosnoj karakteristici cemo imati prelomnu tacku,
odredenu trenutkom ukljucenja (ili iskljucenja) tranzistora T6 pri smanjivanju ulaznog
napona.
Kao sto smo predhodno videli, u trenutku ukljucenja tranzistora T6 , bazna struja
tranzistora T8 je priblizno jednaka nuli, tj.:
V
IB8 |T6 :ZAKDAR
F R6

Sa druge strane, D1 je ukljucena pa tranzistori T3 (i/ili T4 ) i T7 rade u DAR-u, pa je

vrednost napona VAP T odredena izrazom:

VAP T VBE7 + VBE4 + VBC1 VBE1 = 1.3V (3.4)

U izrazu 3.4, uzeli smo da su struje spojeva BE i BC, tranzistora T1 , priblizno jednake.
R5 R5
VY P T = VCC VBE6 VBE5 VD2 = VCC VBE6 V VD2 = 2.69V
R6 R6
Karakteristika prenosa logickog kola iz postavke zadatka data je na slici 3.2.
 vY [V]

VOH
P T (VAP T , VY P T )

VOL
VIL VIH vA [V]

Slika 3.2: Karakteristika prenosa logickog kola sa slike 3.1

Ukoliko se dioda D1 zameni sa diodom kod koje je VD1 = 0.55V, imacemo situaciju
da dioda D1 bez obzira na kombinaciju ulaznih logickih nivoa uvek vodi. Tranzistor
T7 , ce sada, kada vodi, raditi u DAR-u i nece ici u zasicenje, cime ce se ubrzati
njegovo kocenje. Dakle, kako ce se skratiti vreme kocenja tranzistora T7 , odnosno,
smanjiti vreme eliminacije viska manjinskih nosilaca iz podrucja baze tranzistora T7 ,
skratice se i vreme tpHL . Kako je sada pad napona na diodi D1 manji, vece su struje
tranzistora T8 , cime se povecava strujni kapacitet izlaza kola (u slucaj kada je izlaz
na niskom logickom nivou). Margine suma kola, u slucaju visestrukog izvora suma,
zadrzace priblizno istu vrednost.
b) Strujni kapacitet izlaza kola, pri naponu VIH , na izlazu logickog kola, dat je izrazom:
VCC VIH VD2 VBE5 VCC VIH VCE5
ICAP 1 = + (3.5)
R5 R7
Prvi, odnosno drugi clan u izrazu 3.5,predstavljaju struju baze, odnosno kolektora
tranzistora T5 , respektivno. Izraz je posledica pretpostavke da tranzistor T5 radi u
zasicenju pri naponu VIH na izlazu kola. Izracunavanjem izraza 3.5, dobija se da je:

IB5 1.3mA
IC5 16mA < F min IB5

Dakle, potvrdena je predpostavka da je tranzistor T5 u zasicenju, pa se za vrednost

strujnog kapaciteta dobija:
ICAP 1 = 17.3mA
Vrednost strujnog kapaciteta, kada je na izlazu kola logicka nula dat je izrazom:
VCC VBE6 VBE8 VD1 VCC VBE6 VCE8 VBE6
 
ICAP 0 = F min +
R3 R5 R6
tj.
VCC VBE VBES VD VCC VBE VCES VBE
 
ICAP 0 = F min +
R3 R5 R6
Minimalnu vrednost otpornosti R5 mozemo grubo odrediti kao vrednost kada tranzistor
T8 izlazi iz zasicenja. Za vrednost otpornosti R5min imacemo:
VCC VBE6 VCE8 VCC VBES VCES
IC8 = = = F min IB8 =
R5min R5min
 VCC VBE6 VBE8 VD1
= F min
R3
Dakle, dobijamo da je:
R3 (VCC VBES VCES ) VCC VBES VCES R3
R5min = =
F min (VCC VBE6 VBE8 VD1 ) VCC VBES VBES VD1 F min
Sa druge strane, minimalna vrednost otpornosti R5 moze se odrediti kao vrednost za
koju ce provesti tranzistor T5 i dioda D2 , u situaciji kada je na izlazu kola logicka nula
(tranzistor T6 je ukljucen). Sada je R5min dato izrazom:
VCC R5min F min IB8 = VOL + VD2 + VBE5 = VOL + VD2 + V
c) Obzirom na konfiguraciju izlaznog stepena logickog kola sa slike 3.1, vreme kasnjenja
opadajuce ivice odredujemo jednostavno, obzirom na konstantnu izlaznu struju kojom
se prazni ekvivalentna parazitna kapacitivnost na izlazu kola. Izraz iz koga odredujemo
vreme tpHL dat je jednacinom:
F IB6
VY (tpHL ) = VY (0+ ) tpHL (3.6)
Cp
Kako je prema definiciji vremena kasnjenja silazne ivice, napon na izlazu u trenutku
tpHL (ista je vrednost izlaznog napona u trenutku tpLH ), nakon promene signala na
ulazu (smatramo da je pobudni impuls na ulazu kola idealan) jednak polovini logicke
amplitude, tj.: VOH
VOH VOL VOH + VOL
VY (tpHL ) = VY (tpLH ) = VOH = (3.7)
2 2
Zamenom izraza 3.7 u izraz 3.6, dobijamo:
VOH + VOL IB6
= VOH F tpHL
2 Cp
Odredivanje izraza za vrednost vremena kasnjenja uzlazne ivice, zasniva se na analizi
ekvivalentnog elektricnog kolo datog na slici 3.3.
VCC

R5 R7
I

VBES + + VCES

+ VD

Y

Cp
 Slika 3.3: Ekvivalentno kolo za odredivanje vremena tpLH

Na osnovu kola sa slike 3.3, imamo da je vrednost napona na izlazu kola u beskonacnosti
(kada su zavrseni svi prelazni procesi, odnosno struja kondenzatora jednaka nuli)
odredena izrazom:
VY () = VCC + R5 I VBES VD
Vrednost struje I, sa slike 3.3, je odredena izrazom:
VBES VCES
I=
R5 + R7
Sada za vreme kasnjenja silazne ivice signala na izlazu kola, dobijamo izraz:
VY () VOL VY () VOL
tpLH = Cp R5 ||R7ln = Cp R5 ||R7 ln
VY () VY (tpLH ) VY () VOH +V
2
OL

Proverom je potvrdeno, da se tranzistor T5 , sve vreme trajanja procesa punjenja ekvi-

valentne parazitne kapacitivnosti na izlazu kola, do vrednosti napona na izlazu datog
izrazom 3.7, nalazi u zasicenju, odnosno:
VCC VY (tpLH ) VD2 VBE5 VCC VY (tpLH ) VD2 VCE5
F min > (3.8)
R5 R7
U izrazu 3.8, vrednosti napona VBE5 i VCE5 su VBES i VCES respektivno.
d) U slucaju kada je na ulazu kola A = 0, B = 1, odnosno A = 1, B = 0, ili A = 1,
B = 1, vrednost izlaznog napona bice VY = VCC , odnosno izlazni tranzistor T5 i dioda
D2 ce biti zakoceni.
U slucaju kada je na ulazu logickog kola A = 0 i B = 0, izlazni tranzistor T6 bice
ukljucen. Da bi smo odredili vrednost izlaznog napona, potrebno je da odredimo
rezim rada ovog tranzistora.
Pretpostavicemo da tranzistor T6 radi u zasicenju, izlazni napon bi u tom slucaju bio
VY = VCES .
Medutim, u tom slucaju bi izlazna struja (struja kolektora tranzistora T6 ) imala vred-
nost:
VCC VCES
IC6 = = 150mA > F max IB6 (3.9)
R
U izrazu 3.9, struja baze tranzistora T6 ima vrednost IB6 = 3.2mA. Obzirom na
nejednakost 3.9, zakljucujemo da tranzistor T5 vodi u DAR-u, pa je izlazni napon
odreden izrazom:
VY = VCC F IB6 R

Zadatak 4
Za logicko kolo, sa sotki tranzistorima, iz 74AS familije, dato na slici 4.1 odrediti:

a) Logicku funkciju kola i rezime rada svih tranzistora za sve kombinacije logickih nivoa
na ulazu kola.
b) Odrediti strujne kapacitete kola kao i faktor grananja na izlazu kola pri naponima na
izlazu kola VIL i VIH .
c) Objasniti ulogu diode D3 i tranzistora T2 .
Za sve tranzistore osim za tranzistor T2 vazi: VBE = 0.7V, V = 0.6V, 30 F 70. Za
tranzistor T2 vazi: VBE = VBET 2 = 0.6V, V = V2 = 0.5V. Poznato je: VDS = 0.3V i
VCC = 5V.
VCC

R1 R2 R6
2k7 900 50

Q4

Q5
R5
3k5

A D1
D3 Y
D2
B
Q1

Q3
R3 R4
500 300

Q2

Slika 4.1: Dvoulazno kolo iz 74AS familije

RESENJE:
a) Za A = 0, B = 0, sotki diode D1 i D2 vode, pa je napon VB1 = VDS , tj. nedovoljan
da provedu tranzistori T1 , T2 i T3 (T1 , T2 i T3 tranzistori provode istovremeno ako V
tranzistora T3 i T2 ima istu vrednost). Tranzistor T4 vodi u DAR-u struju otpornika R5 ,
dok tranzistor T5 radi na granici provodenja u DAR-u (vodi struju curenja tranzistora
T3 ). Izlaz je na visokom logickom nivou, tj.
V = VCC VBE5 VBE4 R2 IB4 = VCC V VBE R2 IB4 = VOH (4.1)
Vrednost struje IB4 odredujemo na osnovu jednacine:
VCC = R5 (1 + F )IB4 + VBE4 + R2 IB4
 Kako je R2 < R5 i F 1, zanemarujemo clan R2 IB4 , pa se za struju baze tranzistora
T4 dobija:
VCC VBE
IB4 = = 24A
(1 + F )R5
Za F uzeta je srednja vrednost parametra, tj. vrednost 50. Pad napona na otporniku
R2 iznosi 21.6mV.
Na osnovu jednacine 4.1 dobijamo da je VOH 3.7V.
Za A = 0, B = 1 i A = 1, B = 0 situacija je ista kao i za slucaj A = 0, B = 0, osim
sto samo odgovarajuca dioda, D1 , odnosno dioda D2 , vodi.
Za A = 1, B = 1, diode D1 i D2 su zakocene, tranzistori T1 , T3 vode u sotki zasicenju.
Kako je dato da tranzistori T3 i T2 imaju razlicite vrednosti napona V i VBE , bazna
i kolektorska struja tranzistora T2 se ne mogu zanemariti. Tranzistor T2 vodi u sotki
zasicenju, dok su vrednosti struja IB2 i IC2 date izrazima:
VBE3 VBE2 VBE VBET 2
IB2 = = = 200A
R3 R3
VBE3 VBE2 VBC2 VBE VBET 2 VDS
IC2 = = = 1mA
R4 R4
Vrednost napona na izlazu kola je V = VOL = VBE VDS = 0.4V, tj. izlaz je na
niskom logickom nivou.
Dakle rec je dvoulaznom NI kolu. Logicka funkcija izlaza je Y = AB.
b) Vrednost napona VIH odredujemo, priblizno (pogledati zadatak 2), kao vrednost ulaznog
napona pri kojem tranzistor T3 prelazi iz zasicenja u DAR. Da bi tranzistor T3 presao u
DAR, potrebno je da tranzistor T5 provede struju F IB3 . Sa druge strane, tranzistor T5
moze provesti, samo ako tranzistor T1 predhodno prede iz zasicenja u DAR. Prelazak
tranzistora T1 iz zasicenja u DAR je uslovljen provodenjem ulazne sotki diode. Ova
dioda mora da provodi struju cija je vrednost odredena izrazom:
VCC VBE3 VBE1 VCC VOL VBE5 VBE4
ID = = (4.2)
R1 F R2

VCC 2VBE VCC VOL V VBE

=
R1 F R2
Obzirom na date vrednosti napona direktno polarisanih PN spojeva sotki diode i
tranzistora u razlicitim rezimima rada, jednacina 4.2 nema uticaja na vrednost napona
VIH .
Za vrednost napona VIH dobijamo:

VIH = VBE3 + VBE1 VDS = 2VBE VDS = 1.1V

Vrednost napona VIL odredujemo kao trenutak kada provede tranzistor T2 (prema
postavci zadatka dato je VBET 2 < VBET 3 ), pa ce tranzistor T2 provesti pre tranzistora
T3 . Sa povecanjem struje tranzistora T1 i T2 povecavace se pad napona na otporniku
R2 , odnosno doci ce do pada izlaznog napona. Dakle, napon VIL odredujemo na osnovu
izraza:
VIL = VBE2 + VBE1 VDS = V2 + V VDS = 0.8V
Strujni kapacitet za logicku jedinicu odredujemo na osnovu jednacine:

ICAP 1 = IR2 + IR6 IR5

 Vrednosti struja IR2 , IR6 i IR5 date su izrazima:
VCC VIH VBE5 VBE4 VCC VIH 2VBE
IR2 = = = 2.78mA
R2 R2
VCC VIH VBE5 VBE4 + VBC4 VCC VIH 2VBE + VDS
IR6 = = = 56mA
R6 R6
VIH + VBE5 VIH + VBE
IR5 = = = 0.51mA
R5 R5
Dakle, dobijamo da je strujni kapacitet za logicku jedinicu na izlazu kola, pri naponu
VY = VIH jednak:
ICAP 1 = 58.26mA
Pretpostavljeno je da se tranzistor T4 nalazi u sotki zasicenju. Obzirom da je struja
IR6 data izrazom:
IR6 = IC4 + IC5
Kako vazi da je:
IR2 = IB4
ispunjena je nejednakost F IB4 > IR6 , tako da ce sigurno vaziti F IB4 > IC4 , odnosno,
potvrdena je pretpostavka da tranzistor T4 radi u sotki zasicenju.
Tranzistor T5 nije sotki tranzistor, obzirom da ne moze raditi u zasicenju, obzirom
da bi tada tranzistor T4 bio zakocen. Vrednost napona na izlazu logickog kola, kada
racunamo strujni kapacitet za logicku jedinicu iznosi VIH , prema postavci zadatka.
Strujni kapacitet ICAP 0 odredujemo prema jednacini:

ICAP 0 = F min (IR1 + IR2 IB4 IR3 IR4 )

gde su vrednosti struja odredene izrazima:

VCC VBE3 VBE1 VCC 2VBE
IR1 = =
R1 R1
VCC VBE3 VBE1 + VBC1 VCC 2VBE + VDS
IR2 = =
R2 R2
Struje IR3 , IR4 i IB4 su ranije odredene.
Vrednosti ulaznih struja date su jednacinama:

IU L1 = 0
VCC VIL VDS
IU L0 =
R1
Faktor grananja na izlazu kola odredujemo kao:
ICAP 0
 
N = [min(N1 , N0 )] =
IU L0
c) Dioda D3 sluzi za poboljsanje dinamickih karakteristika, tj. ukljucuje se pri prelazu
izlaza sa nivoa logicke jedinice na nivo logicke nule. Uloga diode D3 , ogleda se u
cinjenici da dioda ubrzava praznjenje parazitnih kapacitivnosti na izlazu kola, preko
tranzistora T1 , cime skracuje vremena tpHL i tf .
 Uloga tranzistora T2 , koji za razliku od osnovne konfiguracije TTL kola, predstavlja
zamenu za otpornik vezan izmedu baze i emitera izlaznog tranzistora, jeste da poboljsa
i staticke i dinamicke karakteristike kola. Ubacivanjem tranzistora T2 povecana je
vrednost napona VIL cime je povecana margina suma za logicku nulu. Sa druge strane,
ubrzava se proces kocenja tranzistora T3 , prilikom prelaska izlaza sa logicke nule na
jedinicu, tako sto se visak nosilaca iz baze tranzistora T3 prazni preko struje tranzistora
T2 , cime se skracuju vremena tpLH i tr .

Zadatak 5
Za dvoulazno logicko kolo iz ECL 10K familije, dato na slici 5.1 odrediti:

a) Logicku funkciju kola i rezime rada svih tranzistora za sve kombinacije logickih nivoa
na ulazu kola.
b) Nacrtati karakteristike prenosa logickog kola (VY 1 (VU ) i VY 2 (VU )) i odrediti margine
suma kola u slucaju visestrukog izvora suma.

Poznato je: VBE = VD = 0.75V, V = VD = 0.7V, VCES = 0.2V, VBES = 0.8V, F = 100.

VCC2 = GN D2
VCC1 = GN D1

R1 R2 R7
220 245 907

Q5 Q6
Y1 Y2
Q4

D1
B A
Q3 Q1 Q2 VR
D2

R5 R4 R3 R6 R8
50k 50k 779 6k1 4k98

VEE = 5.2V
Slika 5.1: Dvoulazno logicko kolo iz ECL 10K familije

RESENJE:
a) Za A = 0, B = 0, tranzistori T1 i T3 su zakoceni, tranzistor T2 , koji radi u DAR-u,
vodi svu struju otpornika R3 . Napon na izlazu Y1 dat je izrazom 5.1, obzirom da izlaz
Y1 nije opterecen.
VY 1 = VCC1 VBE5 = VCC1 V = VOH1 (5.1)
Dakle, izlaz Y1 je na visokom logickom nivou, tj. Y1 = 1.
Napon na izlazu Y2 dat je izrazom 5.2, dok je struja IR2 odredena izrazom 5.3, obzirom
da tranzistor T2 radi u DAR-u.

VY 2 = VCC1 R2 IR2 VBE6 = VCC1 R2 IR2 V = VOL2 (5.2)

VR VBE2 VEE
IR2 IR3 = (5.3)
R3
Referentni napon VR odredujemo na osnovu jednacine:
VCC1 VEE 2VD
VR = VEE + 2VD + R8 VBE
R8 + R9
Dakle, izlaz Y2 je na niskom logickom nivou, tj. Y2 = 0.
Za A = 0, B = 1, tranzistori T1 i T2 su zakoceni, tranzistor T3 , koji radi u DAR-u ili
zasicenju u zavisnosti od vrednosti ulaznog napona VB (pogledati resenje iz tacke b),
vodi svu struju otpornika R3 .
Napon na izlazu Y1 bice:

VY 1 = VCC1 R1 IR1 VBE5 = VOL1

VB VBE3 VEE
IR1 IR3 = (5.4)
R3
U izrazu 5.4, VB predstavlja vrednost napona na ulazu B logickog kola sa slike.
Dakle, dobijamo da izlaz Y1 na niskom logickom nivou, tj. Y1 = 0.
Kako je tranzistor T2 zakocen, vrednost izlaznog napona VY 2 data je izrazom:

VY 2 = VCC1 VBE6 = VCC1 V = VOH2

Dakle, izlaz Y2 je na visokom logickom nivou, tj. Y2 = 1.

Vrednosti napona VOH1 i VOH2 su iste, dok se vrednosti napona VOL1 i VOL2 , izracunate
na ovaj nacin razlikuju, obzirom da se otpornosti R1 i R2 razlikuju.
Za A = 1, B = 0 i za A = 1, B = 1, situacija je ista kao i u slucaju A = 0, B = 1,
osim sto vodi tranzistor T1 , odnosno tranzistori T1 i T3 . Izlaz Y1 je na niskom logickom
nivou, a izlaz Y2 je na visokom logickom nivou.
Logicka funkcija izlaza Y1 je NILI funkcija, tj. Y1 = A + B. Logicka funkcija izlaza
Y2 je ILI funkcija, tj. Y2 = A + B.
b) Za odredivanje karakteristike prenosa izlaza Y1 i Y2 menjacemo napona na ulazu A u
opsegu od napona VEE do napona VCC = VCC1 = VCC2 . Ulaz B je na neaktivnom
logickom nivou, tj B = 0. Za vrednost ulaznog napona VA VEE izlaz Y1 = 1, dok je
Y2 = 0. Pri naponu VA = VR VBE2 + VBE1 = VR VBE + V provesce tranzistor T1 . Sa
daljim povecanjem napona na ulazu A, tranzistor T1 ce preuzimati sve veci deo struje
koja tece kroz otpornik R3 , odnosno, napon na izlazu Y1 ce padati, dok ce napon na
izlazu Y2 rasti. Kada napon na ulazu dostigne vrednost VA = VR VBE2 + VBE1 =
VR V + VBE , ulazni tranzistor T1 ce voditi svu struju koja tece kroz otpornik R3 ,
dok ce tranzistor T2 biti zakocen. Izlaz Y1 = 0, izlaz Y2 = 1.
 Daljim povecavanjem napona na ulazu A, opadace napon na izlazu Y1 , obzirom da ce
se povecavati struja IR3 , tj. IR1 , odnosno pad napona na otporniku R1 . Izlazni napon
VY 1 bice, funkcija ulaznog napona VA , definisan izrazom:
VA VBE1 VEE VA VBE VEE
VY 1 = VCC1 R1 VBE5 = R1 V
R3 R3
Daljim povecavanjem ulaznog napona napon VE1 ce rasti, dok ce napon VC1 padati,
sve do granice DAR-zasicenje tranzistora T1 . Kada napon VA dostigne vrednost VA1
definisanu izrazom:
R1
VA1 = VCC1 (VCC1 VCE1 VEE ) VCE1 + VBE1 =
R1 + R3
R1
= (VCES VEE ) VCES + VBES
R1 + R3
tranzistor T1 ce raditi u zasicenju.
Sa daljim povecavanjem ulaznog napona, naponski nivo na izlazu Y1 ce rasti, prema
izrazu:
VY 1 = VA VBES + VCES V
Karakteristike prenosa logickog kola sa slike 5.1 date su na slici 5.2.

VY 1
VOH

VY 2
VOL

VA
VIL VIH VA1
Slika 5.2: Karakteristika prenosa logickog kola sa slike 5.1

Zadatak 6

a) Za dvoulazno ECL logicko kolo dato na slici 6.1, odrediti logicke funkcije izlaza Y1 i
Y2 i rezime rada svih tranzistora.
b) Odrediti vrednosti otpornika R9 i R4 tako da margine suma, u slucaju visestrukog
izvora suma, za logicku nulu i jedinicu, budu jednake, a logicki nivoi na ulazu i izlazu
kola kompatibilni.

Poznato je: VBE = VD = 0.7V, V = VD = 0.6V, VCES = 0.2V, VBES = 0.8V, F = 50.
 VCC = 0V

R10 R9 R8
250 1k

Q8 Q9
Q11
Y1 Y2

B
Q2 Q3 Q4 Q5

D2
A R7
Q1
D3 4k2

D1
Q6 Q7

Q12
D4

Q10 D5

R1 R2 Cp R3 R4 R5 R6
50k 50k 1n 2k 1k7 2k

VEE = 5.2V

Slika 6.1: Dvoulazno ECL logicko kolo

RESENJE:

a) Za A = 0 i B = 0, tranzistori T1 , T6 , T2 i T4 bice zakoceni. Tranzistor T7 vodi svu

struju strujnog izvora, tj. tranzistora T10 . Tranzistori T3 i T5 su polarisani da vode,
preko kola u bazi tranzistora T5 , pa ce tranzistor T3 voditi svu struju tranzistora T7 ,
odnosno tranzistora T10 . Naponski nivo na izlazu Y1 odreden je izrazom:

VY 1 = VCC R10 IC3 VBE8 (6.1)

Obzirom na veliko strujno pojacanje i cinjenicu da tranzistori T3 , T7 i T10 rade u

DAR-u, struja IC3 imace vrednost:

IC3 IC7 IC10 IR4

Sa druge strane, struja strujnog izvora, tj. struja IR4 data je izrazom:
VB10 VEE VBE10 VB10 VEE VBE
IR4 = = (6.2)
R4 R4
Vrednost napona VB10 odredujemo, sa zanemarivanjem baznih struja tranzistora T12 i
T11 , prema izrazu:
VCC VEE VD4 VD5
VB10 = VEE + R6 + VD4 + VD5 VBE12 =
R8 + R7 + R6
 VCC VEE 2VD
= VEE + R6 + VD
R8 + R7 + R 6
Dakle, izlaz Y1 ce biti na niskom logickom nivou. Vrednost napona na izlazu Y1 , prema
izrazu 6.1, bice jednaka:

VY 1 = VCC R10 IR4 V = VOL

Napon VBE9 uzimamo da je kod neopterecenog logickog ECL kola jednak V . Inace,
prilikom odredivanja naponskih nivoa logicke jedinice i nule na izlazu ECL kola, uzima
se da je kolo na izlazu optereceno ulazom kola istog tipa. U nasem slucaju posmatramo
kao da je na izlazu kola vezan otpornik R = 50k, sto povlaci da je struja izlaznog
tranzistora koji radi u DAR-u mala, pa uzimamo da je vrednost napona izmedu baze
i emitera izlaznog tranzistora bliska prekidnom naponu V (u literaturi se uzima i
vrednost VBE ).
Izlaz Y2 je na visokom logickom nivou, obzirom da su tranzistori T4 i T6 zakoceni, dok
je struja tranzistora T5 zanemarljiva, obzirom da je tranzistor T6 zakocen.

VY 2 = VCC VBE9 = VCC V = VOH

Za A = 0 i B = 1, tranzistori T1 , T6 , T3 i T5 bice zakoceni. Tranzistor T7 vodi svu

struju strujnog izvora i preko tranzistora T4 obara izlaz Y2 na vrednost VOL . Sa druge
strane, izlaz Y1 bice na visokom logickom nivou, obzirom da su zakoceni tranzistori T6
i T3 . Dakle VY 1 = VOH .
Za A = 1 i B = 0, tranzistori T7 , T2 i T4 bice zakoceni. Tranzistor T6 vodi svu struju
strujnog izvora i preko tranzistora T5 obara izlaz Y2 na vrednost VOL . Sa druge strane,
izlaz Y1 bice na visokom logickom nivou.
Za A = 1 i B = 1, tranzistori T7 , T3 i T8 bice zakoceni. Tranzistor T6 vodi svu struju
strujnog izvora i preko tranzistora T2 obara izlaz Y1 na vrednost VOL . Sa druge strane,
izlaz Y2 bice na visokom logickom nivou jer su tranzistori T7 i T5 zakoceni.
Logicke funkcije izlaza Y1 i Y2 bice date izrazima:

Y1 = A B

Y2 = A B
Dakle, logicko kolo sa slike 6.1 predstavlja EXILI /EXNILI kolo u ECL tehnologiji.
b) Da bi logicki nivoi na oba izlaza bili isti, neophodno je odrediti karakteristicne tacke na
karakteristikama prenosa za oba izlaza u odnosu na oba ulaza. Kod posmatranog kola,
ulazi A i B nisu isti sa stanovista konfiguracije ulaznog kola, pa je potrebno odrediti
vrednosti ulaznih napona VIL i VIH u odnosu na ulaz A i posebno u odnosu na ulaz B.
Naponski nivoi na izlazu Y1 kola dati su izrazima:

VOL |Y 1 = VCC R10 IR4 V

VOH |Y 1 = VCC V
Slicno, naponski nivoi na izlazu Y2 kola dati su izrazima:

VOL |Y 2 = VCC R9 IR4 V

VOH |Y2 = VCC V

Dakle, naponski nivoi na oba izlaza bice isti u slucaju ako je vrednost otpornika R10 =
R9 = 250.
Sada posmatramo vrednost napona VIL racunatu prema ulazu A ili B.
U opstem slucaju, ukoliko se vrednosti VIL razlikuju u zavisnosti koji se ulazni prikljucak
posmatra, za relevantnu vrednost uzima se najrestriktivniji slucaj, odnosno najmanja
izracunata vrednost napona VIL , odnosno:

VIL = min{VIL |A , VIL |B , . . .}

Slicno, ukoliko odredujemo relevantnu vrednost napona VIH , uzecemo, takode, najre-
striktivniji slucaj, koji sada odgovara najvecoj vrednosti VIH za sve ulazne prikljucke
logickog kola. Dakle, bice:

VIH = max{VIH |A , VIH |B , . . .}

U slucaju kola sa slike 6.1, za vrednost napona VIL (odreden trenutkom ukljucivanja
tranzistora T6 ), racunatu u odnosu na ulazni prikljucak A, imacemo:

VIL |A = VB7 VBE7 + VBE6 + VD1 + VBE1 = VB7 VBE + V + VD + VBE (6.3)

Za vrednost napona VBE1 uzeta je vrednost VBE obzirom da tranzistor T1 pocinje da

vodi vec pri naponu:

VA |T 1:ZAKDAR = VEE + VD1 + VBE1 = VEE + VD1 + V

Slicno, napon VIL (odreden trenutkom ukljucivanja tranzsitora T2 ), u odnosu na ulazni

prikljucak B, imace vrednost datu izrazom:

VIL |B = VB5 VBE5 + VBE2 = VB5 VBE + V (6.4)

Sa druge strane za vrednosti referentnih napona VB7 i VB5 imamo da vazi:

VB5 = VB7 + 2VD (6.5)

Obzirom da je VBE = VD , zamenom izraza 6.5 u jednacinu 6.4, dobijamo da vazi:

VIL |A = VIL |B = VIL

Na slican nacin za vrednosti VIH dobijamo:

VIH |A = VB7 VBE7 + VBE6 + VD1 + VBE1 = VB7 V + VBE + VD + VBE

VIH |B = VB5 VBE5 + VBE2 = VB5 V + VBE

Na osnovu izraza 6.5, zakljucujemo:

VIH |A = VIH |B = VIH

Uslov iz teksta zadatka, svodi se na izraz:

N M1 = VOH VIH = N M0 = VIL VOL (6.6)

Izraz 6.6, ekvivalentan je izrazu:

VOH + VOL = VIL + VIH

Odnosno:
2VCC R10 IR4 2V = 2VB5 (6.7)
Napon VB5 odredujemo na osnovu izraza:
VCC VEE VD4 VD5
VB5 = VCC R8 + VBE11 = (6.8)
R8 + R 7 + R6
VCC VEE 2VD
VCC R8 + VBE
R8 + R7 + R6
Na osnovu izraza 6.2, 6.7 i 6.8, odredujemo vrednost otpornosti R4 .