Poljoinfo wiki

Traktori / Prikljune maine / Ratarstvo / Stoarstvo / Voarstvo / Povrtarstvo / Vinogradarstvo

Ukucajte ovde termin koji vas interesuje SEARCH

Zelena salata
/ 06. Povrtarstvo / Zelena salata

March 12, 2016 Poljoinfo 06. Povrtarstvo

Zelena salata (Lactuca sativa) je biljka koja se razvija dve godine, meutim kao povrtarska
kultura se gaji samo jednu godinu. Plodom se u povrtarskom smislu smatra glavica koja se
ubere pre cvetanja. Postoji podela na dve grupe prva je sa puterastim listovima (maslenke) i
salate sa hrskavim listovima.

Sam poetak selekcionisanja je zapoeo u starom Egiptu i iao je na dobijanje ulja iz semenki
salate, meutim tek u periodu Grka i Rimljanja je selekcija krenula ka tome da se zelena salata
koristi kao lisnato povre. Kategorije

Kategorije
Period kad se najvie gaji jeste sam poetak prolea ili ak i zimi u plastenicima, razlog je taj to
Select Category
nie temperature spreavaju da biljka krene u fazu cvetanja. Postoji veliki broj sorti salata, pa i
jedna pod nazivom woju koja je karakteristina to se puta stabljika da raste i potom se bere i
koristi u kuhinji (slino kao pargla). Najnoviji lanci

Mala repiina pipa

Sadraj [Sakrij]
Bob
1 Izgled
1.1 Varijeteti Veliki kupusar

1.2 Gajenje salate

Batat
1.2.1 Rasad
1.2.2 Prolena proizvodnja salate Jabukina lisna buva

1.2.3 Jesenji uzgoj salate

1.2.4 Ozimno gajenje salate Popularni tekstovi
1.2.5 Proizvodnja u zatienom prostoru
1.3 Berba i skladitenje Rovac

1.4 Povezani tekstovi:

IMT 540 traktor

Morka

Izgled Mrea za senenje

Zelena salata obino u visinu naraste od 15 do 30 cm u fazi glavice. Listovi su uglavnom zelene Gliste kod svinja

boje i to u nijansama od utozelene do plaviasto zelene, a postoji i dosta vrsta sa crvenkastom

bojom lia. Listovi uglavnom imaju ravan rub, dok se u poslednje vreme pojavljuju sotre sa Tag oblak
naboranim ivicama listova. Treba spomenuti dve glavne vrste, sorte lisnate zelene salate i
glaviaste sorte salata. baliranje bolest IMR IMT jabuka korenasto

povre krompir kruka kukuruz kupina

Cvetna stabljika raste u visinu do 1 m, a na njoj se razvijaju uti cvetovi. Seme salate je svetlo kupus kupusnjaa kupusnjae
smee boje i izdueno je sa duinom od oko 4 mm, a na kraju se nalazi paperjasti izrataj koji leptir lisnato povre luk mahunarka

treba omoguiti irenje semena vetrom. Kada pone rast cvetne stabljike salatini listovi gube na malina malinjak moljac pipa
ukusu jer postaju gorki u odreenoj meri. povrtarska kultura
povrtarstvo povre
Koren je jak i sa odreenim brojem sekundarnog korenja koje se kree sa strane u zemlji. prikljuak rakovica ratarstvo
seno slama sorta svinje Tomo Vinkovi
traktor ukrasni grm vinograd vinova
Varijeteti loza vinja voarstvo vonjak

zatita zatita voa

Mada smo spomenuli dva glavna varijeteta koja se kod nas mogu nai u prodaji, na razvijenijim
tritima ta ponuda je dosta vea. Zelena salata e vremenom i kod nas da se pone vie gajiti u tetni
eerna repa

svim njima kako se kupci vie budu interesovali za njih. insekt ivina ivinarstvo
Lisnata salata (Lactuca sativa)

Salata za rezanje (L.s. var. acephala)

Glaviasta salata (L.s. var. capitata)

Rimska salata, marula (L.s. var. romana subvar. longifolia)

parglasta salata (L.s. var. angustana subvar. asparagina)

Razlozi za uvoenje novih varijeteta u potronju su najee praktine prirode. U restoranima se

esto posluuje ona sa naboranim ivicama listova, jer kada se poslui u tanjiru ima istu
zapreminu kao redovna salata ali manju teinu. To bi se moglo i nazvati obmanom kupaca, ali se
oni ne ale jer im je zanimljivo da probaju nove stvari u restoranima.

Gajenje salate
Poeljno je da se gaji u plodoredu, kao dobre predkulture za nju su paradajz kao i sve vrste
kupusnjaa iz razloga jer se za njih vri ubrenje stajnjakom. Ova biljka je veoma osetljiva na
ubrenje azotom i treba na to obratiti panju.

Nedostatak hranljivih materija u zemlji moe da izazove promene na biljkama koje dosta
podseaju na oteenja koja nastaju od nekih bolesti. Probleme mogu izazvati nedostatak azota,
fosfata, kalijuma, magnezijuma, kalcijuma i na proizvoaima je da se upoznaju sa svim
simtomima koje ovi nedostatci izazivaju (pitati struna lica) da bi se moglo na vreme reagovati
tokom proizvodnje.

Rasad

Proizvodnja rasada je veoma bitna stvar jer je to praktino jedini nain kako se gaji salata,
direkna setva se koriti za male povrine na okunici. Ovde ima jedan izbor koji svako treba
naparaviti za sebe, da li e rasada zelene salate da se kupuje ili e je sam proizvoditi.
Proizvodnja rasada zelene salate moe trajati od 4 do 6 nedelja.

U nekom ranijem periodu se tehnologija proizvodnje rasada zasnivala tako da su biljke

presaivane sa golim korenom na stalno mesto. Sada je ve postalo uobiajno da se koristi
kontejnerska proizvodnja, to omoguava da se biljka posadi direkno sa zemljom u kojoj je
koren razvijen to doprinosi brem i ujednaenijem razvoju.

Nakon setve pa sve do perioda nicanja temperatura se u plasteniku dri na oko 20C, a nakon
nicanja se dri izmeu 10C i 15C. Biljka je spremna za presaivanje kad ima razvijena 4 lista,
meutim ako su uslovi na otvorenom polju nepovoljni za gajenje zelene salate, rasada se u tom
sluaju moe do dve nedelje uvati na temperaturama oko C.

Prolena proizvodnja salate

U ovom sluaju se sejanje radi proizvodnje rasade obavlja u februaru ili martu, a presaivanje
rasada salate na stalno mesto se obavlja krajem marta i tokom aprila. Ovako u prolenom
gajenju glavice salate se mogu brati u maju i junu mesecu.

slika sa wikimedia.org

Jesenji uzgoj salate

Tokom jula i avgusta se moe obaviti setva semena za proizvodnju rasada, a njegovo
presaivanje se radi u septembru mesecu. Na ovaj nain se mogu dobiti glavice salate za berbu
tokom septembra meseca.

Ozimno gajenje salate

Rasada salate poinje da se proizvodi sejanjem semena krajem avgusta meseca da bi se na

stalno mesto rasad mogao prebaciti u oktobru. Salata u ovom sluaju celu zimu provodi na
parceli, a berba sledi u martu i poetkom aprila meseca.

Proizvodnja u zatienom prostoru

Zelena salata u plastenicima se proizvodi slino kao i na otvorenom, potrebno je voditi rauna o
vremenu dozrevanja sorte nakon presaivanja rasada. U nekim sluajevima je to 20 dan, ali
moe ii i do 45.

Plastenikom proizvodnjom se meutim omoguava da se nastupi u rano prolee sa spremnim

proizvodima na tritu i da se postigne dobra cena. Takoe se u kontrolisanim uslovima moe
obavljati proizvodnja u kasnu jesen to je veliki plus za dozrevanje i branje zelene salete (moe
da se pokrije period oko nove godine).

Od tetnih inseketa probleme mogu praviti neke vrste lisnatih vai (Aphis fabae, Aulachortum
solani, Myzus ornatus), takoe treba spomenuti vrstu korenova va salate (Pemphigus bursarius)
koja u zimskom periodu se moe hraniti sisanjem sokova iz korena. Od tetoina treba
spomenuti jo i pueve.

Bolesti koje mogu napraviti problem su mnogobrojne od kojih se neke javljaju u najranijem
periodu pa mogu izazvati i poleganje rasada zelene salate (Rhizoctina solani, Pythium spp.,
Fusarium oxysporum, Sclerotinia spp.). U kasnijem periodu se mogu pojaviti plamenjaa ( Bremia
lactucae), bela trule (Sclerotinia minor i Sclerotinia slerotiorum), koncentrina pegavost lista
(Alternaria cichori), smea pegavost (Marssonina panattoniana), pepelnica (Erysiphe
cichoracearum f.sp. cichorii), virus mozaika salate.

Berba i skladitenje
Pravo vreme kad se zapoinje branje salate se odreuje na osnovu sorte koja se gaji, kada
glavica dostigne maksimum a pre nego pone rast cvetne stabljike. Berba se obavlja runo poto
se noem odseca iznad korenovog vrata.

Nakon odsecanja se sa glavice odstranjuju spoljni listovi koji su loijeg izgleda, a ostavljaju samo
oni koji neposredno okruuju glavicu. Berba se obino izvodi u nekoliko prolaza to omoguava
da se na trite plasira manja koliina svee zelene salate koja se najvie ceni.

Ukoliko se u gajbe slae u dva reda, onda se na prvi sloeni red postave listovi salate da bi
stvroli fiziku prepreku. Tek nakon toga se slae drugi red salate, na ovaj nain se osigurava bolji
transport.

Tema na poljoinfo forumu :

Gajenje zelene salate

4.25/5 ( 85% )
based on 4 ratings

Povezani tekstovi:

Blitva Kelj Vrste povra

Spana Kineski kupus Tikvica

Tagged: lisnato povre povrtarska kultura salata

Povezani tekstovi na poljoinfo wiki

Bob Veliki kupusar

Batat Boranija

Kupusni moljac Cvekla

Uslovi korienja

Politika privatnosti

Knjige

Poljoprivredni forum - poljoinfo.com je ve Poljolink je idelana prilika da se predstavite bez Marketing

dui niz godina mesto na internetu gde se moete
dodatno informisati i razmenuti miljenja sa
drugim poljoprivrednicima na jednom mestu.
dodatnih trokova ukoliko ste vlasnik firme, a Kontakt
ukoliko ste kupac to je mogunost da na jednom
RSS
mestu naete dodatne informacije o proizvodima
koji vas interesuju

Materijal sa adrese wiki.poljoinfo.com je pod licencom Creative Commons Attribution 4.0 International License. Moe se slobodno prenositi,
preraivati, ali je potrebno navesti izvor - http://wiki.poljoinfo.com/.