UNEP

UNCHS
U N E P UNCHS
Mesùovita Radna grupa za Balkan UNEP/UNCHS-a (Habitat)
Sukob

OkTOBAR 1999
oformljena je pocùetkom maja 1999. godine dok je josù trajao
sukob na Kosovu. Pored humanitarne krize koja se odvijala,
rasla je i zabrinutost o posledicama ovog sukoba na zùivotnu
sredinu i civilna naselja.
na Kosovu

Sukob na Kosovu Ð Posledice na zùivotnu sredinu i civilna naselja
Radna grupa za Balkan UNEP/UNCHS-a (Habitat)
Kako bi se ispitala ova pitanja, Radna grupa za Balkan je
mobilisala medÐunarodni i nezavisni naucùni tim za rad na
Kosovu i u pogodÐenim industrijskim zonama u Srbiji. Timovi
slicùnog sastava obisùli su izvore zagadÐenja niz reku Dunav, kao
i pogodÐene ciljeve u nacionalnin parkovima i drugim
Posledice
oblastima pod zasùtitom.

Ovaj izvesùtaj sadrzùi nalaze Radne grupe za Balkan.
Preporucùuje se hitna akcija u ãzùarisùtimaÓ od ekolosùkog znacùaja
koja su identifikovana u cùetiri grada. Svesni potrebe za hitnim
delovanjem, Program Ujedinjenih nacija za zasùtitu zùivotne
sredine (UNEP) i Centar Ujedinjenih nacija za civilna naselja
(Habitat) (UNCHS - Habitat) ucùinili su da ovi podaci budu sùto
pre dostupni. Rezultat je znacùajan doprinos studiji posledica
na zùivotnu sredinu
savremenog nacùina ratovanja na zùivotnu sredinu.

Radna grupa za Balkan UNEP/UNCHS-a (Habitat)

UNEP UNCHS i civilna naselja
Prvi put objavljeno 1999. g. u S̆vajcarskoj od strane Programa Ujedinjenih nacija za zas̆titu z̆ivotne sredine (UNEP) i Centra
Ujedinjenih nacija za civilna naselja (Habitat) (UNCHS - Habitat)

Copyright © 1999, United Nations Environment Programme i United Nations Centre for Human Settlements (Habitat)

ISBN 92-807-1801-1

Ova publikacija moz̆e se koristiti u bilo kom obliku, bez posebne dozvole nosioca autorskih prava, u celini ili delimic̆no, u obra-
zovne i nekomercijalne svrhe pod uslovom da se navede izvor. UNEP i UNCHS (Habitat) bi bili veoma zahvalni da im se pos̆alje
primerak svakog izdanja koje ovu publikaciju koristi kao izvor.

United Nations Environment Programme
PO Box 30552
Nairobi
Kenya
Tel: +254 2 621234
Faks: +254 2 623927
E-mail: cpiinfo@unep.org
Web: http://www.unep.org

United Nations Centre for Human Settlements (Habitat)
PO Box 30030
Nairobi
Kenya
Tel: +254 2 621234
Faks: +254 2 624266/624267
E-mail: habitat@unchs.org
Web: http://www.unchs.org

NAPOMENA:
Sadrz̆aj ovog teksta ne odraz̆ava iskljuc̆ivo stavove UNEP-a, UNCHS-a (Habitat) niti organizacija sa kojima sarad–uju. Date
odrednice i prezentacija nisu ni u kom smislu izraz stava UNEP-a ili UNCHS-a (Habitat) ili organizacija sa kojima sarad–uju u
odnosu na pravni status bilo koje zemlje, teritorije, grada ili oblasti, ili njene vlasti, ili demarkacija njenih granica.

Dizajn i priprema za S̆tampu: L’TV Communications, Morges, S̆vajcarska
Urednik: Tim Jones
Preveli: Borislava S̆as̆ic’ , Dr Mirjana Tos̆ic’
Mape: GRID Arendal i GRID Z̆eneva
Naslovna ctrana foto: Panc̆evac
Naslovna ctrana: BTF
Fotolitografija: CityComp S.A., Morges, S̆vajcarska
S̆tampa: SADAG, Francuska
S̆tampano na nehlorisanom papiru
SUKOB
na Kosovu

Posledice
na zùivotnu sredinu
i civilna naselja

UNEP UNCHS
UNEP UNCHS Sukob
Sukob na Kosovu Ð Posledice na Zùivotnu sredinu i civilna naselja

na Kosovu
Posledice
na zùivotnu sredinu
i civilna naselja

Sadzùaj
1. Predgovor 3
Klaus Topfer

2. Uvod 4
Pekka Haavisto

3. Hronologija sukoba na Kosovu 12-21
v
4. Stanje u zivotnoj sredini i civilnim naseljima
u Saveznoj Republici Jugoslaviji
pre sukoba na Kosovu 22-27
v
5. Osnovni nalazi Tehnickih misija
i Studijske grupe RGB-a 28-71

6. Preporuke 72-81

7. Aneksi
I. Bibliografija 82-87
II. Leksikon 88-100
III. Spisak saradnika 101-104

Radna grupa za Balkan UNEP/UNCHS-a (Habitat)

2 3
1
Predgovor

D v v
vadeseta sednica Upravnog saveta Programa Ujedinjenih
v v
nacija za zastitu zivotne sredine (UNEP) odrzanoj 1999.
v
godine, bila je znacajni kamen medjas po pitanju razvijan-
v
ja i politickog fokusa ove organizacije. Na sastanku se
odlucno podrzala reorijentacija u sveukpunim ciljevima UNEP-a te je za
glavne aktivnosti UNEP-a odredjeno pet osnovnih oblasti rada.
Centralno u ovoj novoj racionalizaciji politickog fokusa je UNEP-ova v
v
v

v v
orijentacija da radi na pospesivanju i jacanju svojih sposobnosti u oblasti informisanja, kontrole, izrada studi-
v v v
ja i blagovremenog upozoravanja. Ova odlucujusa odluka predstavlja sustinu uloge UNEP-a u okviru sistema
v v
Ujedinjenih nacija, tj. da deluje kao organizacija katalizator za pitanja zastite zivotne sredine. Organziacija
v v
time dobija poziciju sa koje moze biti spremna za efikasnu i objektivnu, naucno neutralnu izradu studija u
v v v
takvim oblastima kao sto su prirodne katastrofe i ekolosski problemi izazvani od strane coveka.
U skladu sa ovom odlukom Upravlnog saveta i uz jaku preporuku Misije Ujedinjenih nacija za medju-
agencijsku procenu humanitarnih potreba, koja je bila u poseti Saveznoj Republici Jugoslaviji, a koju je pred-
v v
vodio Generalni podsekratar UN-a, Serzu Vijejra de Melu, oformljena je Messovita radna grupa za Balkan
UNEP/UNCHS-a (Habitat). Ova grupa je dobila za mandat hitnu izradu detaljne studije o posledicama
v
sukoba na zivotnu sredinu i civilna naselja.
v
RGB je bila zajednicka inicijativa UNEP-a i UNCHS-a (Habitat) i u skladu sa mandatom UNCHS-a
koja se bavi normativnim poslovima, Radna grupa je, radec’i uporedo sa Misijom Ujedinjenih nacija na
Kosovu (UNMIK), unela komponentu o civilnim naseljima.
v v v
Peka Havisto, bivci Ministar za zactitu zivotne sredine i Ministar za razvojnu saradnju Finske, prih-
v v
vatio se uloge predsedavajusseg RGB-a. On je odmah pokrenuo formiranje medjunarodne grupe strucnja-
v v
ka da radi zajedno sa timovima UNEP-a i UNCHS-a cije se sediste nalazi u Najrobiju. Ovom prilikom bih
v v v v
zeleo da se zahvalim Peki Havistu na njegovom licnom zalaganju i trudu u izvrcavanju ove duznosti.
v v v v v
Tokom celog trajanja rada RGB-a, u istrazivackim misijama ucestvovalo je oko sezdeset stucnjaka.
v v
Okupljeni strucnjaci pokrivaju veliki dijapazon oblasti i iskustava, i dolaze iz sesst UN agencija i sektora, 19
v
zemalja i 26 NVO-a i naucnih institucija.
Jedan od osnovnih zahteva RGB projekta bio je da njene aktivnosti ne odvuku sredstva iz postojec’ih
UNEP i UNCHS programa u drugim delovima sveta. U ovom smislu, mogu sa zadovoljstvom da kon-
statujem da je RGB operacija u potpunosti bila finansirana od strane dodatnog dobrovoljnog ucessc’a, sto je v v v

omoguc’ilo da ne dodje do razvodnjavanja postojec’ih prioritetnih aktivnosti i obaveza. Zahvaljujem se
v v
donatorima koji su pruzili finansijsku i materijalnu podrssku.
v v v
Rezultati i preporuke RGB-a cine zanimljivo stivo. Oni ukazuju na vezu izmedju zagadjenja zivotne
sredine i humanitarne pomoc’i. Ovaj izvesstaj takodje pokazuje da postoji potreba za planiranjem zasstite ziv-
v v v

v
otne sredine i civilnih naselja u vreme sukoba. Verujem da je ovakva jedna neutralna, objektivna i naucna
studija stvarnog stanja na terenu u situaciji nakon sukoba neophodna. Ovakav pristup je neophodan i pouz-
v
dan izvor informacija za ljude koji trpe posledice i sluzi medjunarodnoj zajednici kao alatka za upravljanje
studijama za procenu potreba u sveukupnim humanitarnim naporima u ratom pogodjenim oblastima.

Klaus Topfer
Generalni podsekretar
Izvrsv ni direktor Programa Ujedninjenih nacija za zasv titu zv ivotne sredine
Vrsv ilac duzv nosti Izvrsv nog direktora Centra Ujedinjenih nacija za civilna naselja
Sukob na Kosovu Ð Posledice na Zivotnu sredinu i civilna naselja

Uvod2 v v
ratnim vremenima je mozda najugrozenije prirodno bogatstvo istina.

U v v
v
Ovo je bilo veoma ozigledno za vreme Sukoba na Kosovu. Nakon
v
neuspeha dogovora u Rambujeu i pocetka vazdusnih napada NATO-a
v
24. marta 1999. godine, pocele su da pristizu alarmantne vesti o
ekolos koj steti kao posledici bombardovanja. Slike rafinerija nafte koje gore u Pancevu
i Novom Sadu, izlivanja otrovnih hemikalija u Dunav, i kratera bombi u zastic’enim
v
v

v
v

oblastima, nadmetali su se sa slikama desetina hiljada izbeglica sa Kosova koje su
v
bez ale iz svojih domova.
v

Dok su trenutne humanitarne posledice ovoga sukoba bile jasne, javno mnjenje
v
je bilo podeljeno o moguc’im negativnim posledicama na zivotnu sredinu. S jedne
v v v
strane, postojao je strah o rasprostranjenoj ekoloskoj steti i unistenja u Saveznoj
Republici Jugoslaviji i u susednim zemljama. S druge strane, NATO je tvrdio da c’e
v v v
upotreba sofisticiranog naoruzanja sa brizljivo odabranim ciljevima smanjiti ekolosku
v v
i druge „kolaterlane” stete. Ovo je dilema sa kojom se Mesovita radna grupa za Balkan
v v
UNEP/UNCHS-a (Habitat) suocila od svog osnivanja pocetkom maja 1999. godine.
v v
Sukob na Kosovu je imao sire regionalne posledice: Albanija i Bivsa
Jugoslovenska Republika Makedonija je trebalo da prihvate veliki broj izbeglica iako
nepripremljene za ovaj obiman priliv ljudi. Druge susedne zemlje, posebno Bugarska
v
i Rumunija, nizvodno duz Dunava, strahovale su od posledica zagadjenja iz pogod-
v v
jenih industrijskih postrojenja preko granica. Pozari u rafinerijama i skladistima nafte
v
su ponekad trajali vise dana usled c̆ega su se stvarali oblaci zagadjena koji su se nadvi-
v v
jali nad velikim povrsinama zemlje, dok su strana sredstva informisanja sve vise isti-
v
cala vesti o izlivima opasnih hemikalija u vazduh, vodu i na zemljiste.
v
Srpske snage na Kosovu su sistematski praznile i unistavale veliki broj gradova i
v v v v
sela. Steta pricinjena stambenim cetvrtima, infrastrukturi, cistoj pijac’oj vodi i otpad-
v v
nim sistemima bila je ocigledna. Sa bezanjem kosovksih Albanca iz svojih domova,
v
veliki deo dokumentacije o pravnom vlasnistvu nad zemljom i imovinom je nestao ili
v v
je bio silom oduzet, sto komplikuje povratak izbeglica u krajeve gde su ziveli.
v
Iako su se druga tela UN-a velikim delom bavila problemima zivotne sredine
nastalim usled reke izbeglica, sanitarni uslovi i snabdevanje pijac’om vodom u pre-
v
opterec’enim izbeglickim logorima su, pod ovim pritiskom, postali svojevrsni
problem.

4 5
MAPA (1) Balkan i dunavski basen

Kyev

2
Germany Poland
Praha
TATRA Ukraine
France Czech 2 663 m
Republic C a
rp
Rhin

Slovakia a
Vienna t
Danube

h
GROSS- Bratislava Moldova

ia
GLOCKNER
Berne

n
3 798 m Austria Budapest Chisinau
Switzerland Hungary

M
s
l p

ou
Transylvania

Uvod
A Ljubljana
Hungarian

n t a
Plain Romania
Slovenia
ZagrebD 2 544 m
ra Vojvodine

i n s
Pô Croatia ve
Save
Di

Istrie
na

Bosnia- Bucarest
ric

Herzegovina Belgrade
Italy n ube
A

Yugoslavia Da
lp
s

Sarajevo
Mo

Adriatic SERBIA
rav
a

MONTENEGRO Sofia
Sea
Kosovo Bulgaria
Podgorica 2 925 m
Rome
Skopje Rho
dope
FYROM
Tirana

Albania
M e d i t e r r a n e a n

S e a
Greece Turkey
0 200 500 1 000 2 000 3 000 meters
0 500 km

Source: Atlas de Poche, Philippe Rekacewicz, Editions du Livre de Poche, Paris, 1996.

v
Oformljivanje medjunarodnih naucnih timova
v v
Nakon pazljivog izucvanja svih pristiglih vesti i informacija o moguc’im posledicama
v
sukoba na zivotnu sredinu i civilna naselja, RGB je donela odluku da se usredsredi
na pet oblasti, naime:

v v v
1) Ekoloske posledice vazdusnih napada na industrijske zone – terenska tehnicka
misija
v
2) Ekoloske posledice sukoba na reci Dunav – dopunska terenska misija
3) Posledice sukoba po bioloskoj raznovrsnosti u zastic’enim oblastima – terenska
v v

misija
v
4) Posledice sukoba na civilna naselja i ziovtnu sredinu na Kosovu – terenska
studija i izrada projekata za razvoj/primenu
v v
5) Moguc’a upotreba oruzja sa osiromasenim uranijumom na Kosovu – studija.
Sukob na Kosovu Ð Posledice na Zivotnu sredinu i civilna naselja

MAPA (2) Savezna Republika Jugoslavija

National capital
Administrative capital
Hungary
Subotica Kanjizǎ Other cities
Highway
Bajmok

T i sa
Senta Main road
ˇ
Backa Kikinda Secondary road

Cik
Sombor Topola Ada Railroad
Dr Sivac
Canal
Apatin
av

Crvenka el ˇ
Becej Airport

V
i
a

Kula k i Srbobran
l
Titov Vrbas na
ka
V O J V O D I N A ki
ej s

M al
Elemir B eg
Temerin
Croatia
Da

i
ka
nu

be Backa al Zrenjanin
n
Palanka Novi Sad
i š Ka
am na
lD
Romania

T
T D ˇ
Vrsac
ˇ
Sid
Alibunar
Ruma Indija Stara
Pazova
Sremska Banatsko
Mitrovica Nova Pazova Novo Selo Bela Crkva
av
S

a
Jar cˇ i n

ˇ
Pancevo
ˇ be
a

Sabac a Beograd Kovin nu
v

S av
in

Da Iron Gate
Dr

a

Želenic Dam

Obrenovac Smederevo ˇ
Pozarevac Golubac Kladovo
Loznica Tam n av a
Mladenovac
Majdanpek
Petrovac
Bosnia and Smed. Palanka

V el i k
Valjevo Velika-Plana Negotin
ˇ

M
la Zagubica
Herzegovina D

.
va an

a M or
Ljubovija ub
S E R B I A k
e
mo
a Bor Ti
Gornji Kragujevac v a
Dr Rogacica
in a Milanovac
ˇ
Zajecar
Svetozarevo ´
Cuprija
ˇ
Uzice ˇ
Pozega ´
Sarajevo Paracin
ˇ
Cacak
De
Zl

tinja
M ar o

Bulgaria
a

Kraljevo Za
ti

L bo pa Aleksinac
r dn Soko
a M ava
v
im

ic

or Banja ˇ
Knjazevac
a

Ivanjica ˇ
Krusevac
a
in

s
Prijepolje Ra Niš
Uv

Pljevlja
ac

ˇ
Raska Prokuplje
K

Ta Sjenica
sk a

Ju Bela
o
Raˇ

To p l i c a Palanka Pirot
ra

p

zn
a
a

Novi Pazar
Ko

Mo
o

n
m

rav

ni Bijelo Polje
ar

i

ca Leskovac
k

a

I ba Kosovska
r ca
M O N T E N E G R O Mitrovica ni
V e t er

Berane ˇ
Vucitrn
Krupac ˇ´
Niksic
Si

Slano
Lim

tn
i ca

ˇ
Pristina
Be

Vlasinsko
Peć Priboj Jezero
li D r im

Croatia Kotorski Vranje
Zaljev K O S O V O Bosilegrad
Gnjilane
Herceg-Novi Podgorica Dakovica Bujanovac
Cetinje Orahovac ˇ
Urosevac ˇ
Presevo
Dr
in
Lake Prizren
Adriatic Skadar
FYROM
Bar
Sea
Skopje
Ulcinj Albania
0 20 40 60 km

Izvor: United Nations Department for Public Information, Cartographic Section, New York, 1999

6 7
v v
Pored saradnika UNEP-a i UNCHS-a, u radu misija je ucestvovala i strucna i
v v v
nezavisna grupa eskperata iz razlicitih zemalja. Ovaj zavrsni izvestaj RGB je, prema

2
v v v
tome, rezultat zajednickih nalaza i detaljnog naucnog istrazivanja misija. Odluka o
v
tome koje c’e zone misije da obidju donesena je nakon sistematske analize informaci-
v
ja iz raznih izvora i posto je obavljen preliminarni obilazak terena od 17. do 21. juna.
v v
Iako RGB smatra da su, kao posledica sukoba, ovo ekoloski najugrozenije zone, treba
napomenuti da nije bilo moguc’e preduzeti sveobuhvatnu terensku studiju svake
pogodjene lokacije.

Uvod
v v v v
Prva tehnicka misija je obisla sledec’e kljucne oblasti (vidi mapu br. 5): Pancevo,
v v
Novi Sad, Kragujevac, Bor, Pristinu, Nis, Novi Beograd, Obrenovac, Kraljevo i
v v
Prahovo. U radu ove misije ucestvovalo je 16 strucnjaka koji su imali na raspolaganju
v v
dve mobilne laboratorije iz Danske i Nemacke specijalizovane za analizu ekoloske kon-
v
taminacije. Uzorci zemljista, vazduha i podzemne vode su analizirani ili na licu mesta
v v v
ili u laboratorijama u Danskoj i Nemackoj. Istrazivanje je vrseno u bombardovanim
v
industrijskim zonama i njihovoj neposrednoj okolini. Posebna paznja je posvec’ena
v
moguc’oj kontaminaciji poljprivrednog zemljista u blizini pogodjenih instalacija.
v v
U radu Dunavske terenske misije ucestvovalo je devet strucnjaka. Ova misija je
v
organizovana u uskoj saradnji sa Medjunarodnom komisijom za zastitu reke Dunava
v v v v v
(ICPDR). Misija je obisla sledec’e kljucne oblasti: Novi Sad, Pancevo, vestacko jezero
„Gvozdena kapija” i reke Lepenicu i Moravu, pritoke Dunava u blizini Kragujevca.
v
Ova grupa je analizirala prvenstveno uzorke recne vode, sedimentacije sa obale i dna,
v v
skoljki i drugih bezkicmenjaka. Radi poredjenja, uzimani su uzorci uzvodno i nizvod-
no od indusrijskih zona. Ovi uzorci su analizirani u specijalizovanoj laboratoriji u
Madjarskoj.
v v v v
Misija za biolosku raznovrsnost u cijem sastavu je bilo pet naucnika obisla je:
v
nacionalni park „Fruska Gora”, nacionalni park „Kopaonik”, Zlatibor u Srbiji, i
Skadarsko jezero u Crnoj Gori (vidi mapu br. 3).
Tokom terenskih misija RGB se sastala sa zainteresovanim stranama u Beogradu,
v v
Pancevu, Novom Sadu, i Nisu, tj. sa predstavnicima lokalnih nevladinih organizacija,
v v v v
strucnjacima za zastitu zivotne sredine, i lokalnim vlastima (uglavnom politicka
opozicija Beogradu).
v
Tim UNCHS-a (Habitat) je zapoceo svoj rad na Kosovu u julu mesecu. Sada je
v v
usao u odlucujuc’u prvu fazu primene u sledec’im oblastima: gradska uprava, reg-
ulisanje stambenih i imovinskih prava, i uvodjenje katastarskog informativnog sis-
v
tema. Tim je takodje izradio analizu ekoloske politike i okvir institucionalnog delo-
vanja u Pokrajini Kosovo.
Sukob na Kosovu Ð Posledice na Zivotnu sredinu i civilna naselja

v
Bacanje oruzja u Jadransko more i pitanje
v
osiromasenog uranijuma
v v
Tokom vazdusnih napada NATO-a, pitanja vezana za zivotnu sredinu bila su direk-
v v
tno vezana za upotrebu odredjenog oruzja. Kao prvo, receno je da su NATO vojni
avioni, vrac’ajuc’i se u svoje baze u Italiji, ispustili 100 bombi u Jadransko more. To
je izazvalo strah od moguc’eg zagadjenja medju zemljama koje izlaze na Jadran.
Medjutim, prema informacijama koje je RGB primila u avgustu 1999. godine,
v
NATO je locirao i detonirao 93 bombi s̆to znaci da je u dubokoj vodi (ispod 250
v
m) ostao jos mali broj bombi.
v
Prema izvestajima sredstava informisanja i nevladinih organizacija, u ratu na
v v
Kosovu je upotrebljeno oruzje sa osiromasenim uranijumom. Uprkos naporima RGB,
v
o ovome nismo uspeli da dobijemo zvanicnu potvrdu – niti mapu sa oblastima koje
v

v v
su mogle biti ciljane ovim oruzjem – ni od NATO-a (ni njegovih zemalja clanica) niti
od jugoslovenskih vlasti.
v v
Odluceno je, prema tome, da se ovaj deo istrazivanja obavi metodom izrade studija
v
koju je sprovela grupa strucnjaka predstavnika Svetske zdravstvene organizacije (WHO),
v v
Medjunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA), svedskog instituta za zastitu od
v
zracenja (Swedish Radiation Protection Institute), i UNEP-a. Da bi prikupila potrebne
v
podatake Studijska grupa je bila u jednom obilasku Kosova kada je izvrsila osnovna
merenja radioaktivnostiu nasumice odabranim bombardovanim zonama. Najvec’i deo
v v
rada ova grupe podrazumevao je medjutim donosenje zakljucaka i preporuka u vezi sa
v v
onim oblastima u kojima je ili se sumnja da jeste korisc’en osiromaseni uranijum.

v v v v
Ekoloska ãzaristaÓ pronadjena u cetiri grada
v v v v v
Radna grupa za Balkan je utvrdila postojanje cetiri ekoloska zarista u cetiri oblasti (u
v
Pancevu, Kragujevcu, Novom Sadu i Boru), gde je potrebno preduzeti hitnu akciju. U
v v v
ovim oblastima je neophodno da se odmah preduzmu mere zastite sredine i cisc’enja ovih
v v v
oblasti kako bi se izbegle stetne posledice po ljudsko zdravlje kao i dugorocna steta na
v v v v
ziovtnu sredinu. U ovu akciju spadaju, izmedju ostalog, cisc’enje kanala u Pancevu koji
v v v
vodi do Dunava, otklanjanje zive koja lezi na tlu u Pancevu, dekontaminacija od dioksi-
v v
na i PHB zarista u Kragujevcu, mere kojima c’e se obezbediti ispravnost pijac’e vode u
Novom Sadu, i smanjenje oslobadjanja sumpor-dioksida iz rudnika bakra u Boru.
v v v
Pored ovih zarista, RGB je ustanovila i druge alarmante momente u vezi sa zivot-
v
nom sredinom. Neki od ovih problema su se medjutim nagomilali tokom duze godi-
v
na, te bi preduzimanje bilo kakve akcije zahtevalo podrobnija istrazivanja. Ovi proble-
v v
mi nisu posledice ovoga rata, vec’ dugogodisnjeg zanemarivanja kvaliteta zivotne sre-
v
dine. Kao ilustracije evo dva primera: sediment na recnom dnu reke Dunav je konta-
v
miniran otrovnim zagadjivacima iz 1960-ih, 70-ih i 80-ih godina, dok je zagadjenje

8 9
MAPA (3) Glavne prirodne karakteristike, biolos̆ka raznovrsnost i oblasti pod zas̆titom u Jugoslaviji

Danube

2
National Park

Hungary Ramsar Site

Protected Area: Ramsar Site

Tisa
Romania World Heritage Site
Velik
i Ka
na Protected Area: World Heritage Site
l

Protected Area: IUCN cat. I-VI

Croatia V O J V O D I N A Protected Area: other category

Uvod
Fruska
Gora Centre of Plant Diversity

va
Sa

Beograd
Danub
Mo e
rava

Djerdap

Bosnia and
Herzegovina
S E R B I A

Sarajevo
Tara Za
pa
dn
a

Kopaonik
Bulgaria

Durmitor
Ju
zu
aMo

Biogradska
rav

Gora
a

M O N T E N E G R O Sophia
K O S O V O
Lovcen

Lake
Sar-Planina
Scutari
Skadarsko
jezero Skopje
Albania
FYROM

0 50 100 km

Source: WCMC Web Site and Biodiversity Map Library; EUROPARC Federation Web Site, ESRI ArcWorld.

v
reke Timok (pritoka Dunava) kod Bora vec’ duze godina tema rasprave izmedju
Bugarske i Savezne Republike Jugoslavije.
v v v v
Za RGB je u pojedinim slucajevima uocenih tokom istrazivanja bilo tesko odred-
v v
iti koji od uocnih zdravstvenih i ekoloskoih problema je nastalo pre ili kao posledica
v v v
skorasnjeg sukoba. U ovakvim slucajevima, RGB je odlucila da zauzme „zdravorazum-
v v
ski” stav u odnosu na izradu preporuka ciji je osnovni cilj da se sprece buduc’e
Sukob na Kosovu Ð Posledice na Zivotnu sredinu i civilna naselja

Osnovni zakljucùci
■ Nas̆i nalazi govore da sukob na Kosovu nije izazvao ekolos̆ku katastrofu u regionu
Balkana kao celine.

■ Uprkos tome, utvrd–eno zagad–enje u nekim zonama je ozbiljno i predstavlja opasnost
po ljudsko zdravlje.

■ RGB je identifikovala ekolos̆ka „z̆aris̆ta” a to su Panc̆evo, Kragujevac, Novi Sad i Bor, gde
je neophodno preduzeti hitnu akciju, kontrolu i dalje analize. U svim ovim zonama,
identifikovan je zagad–enje z̆ivotne sredine kao posledica sukoba na Kosovu.

■ Jasno je da je jedan deo identifikovanog zagad–enja u nekim od zona nastao pre sukoba
na Kosovu, a ima i dokaza o dugogodis̆njim nedostacima u obradi i skladis̆tenju
opasnih otpada.

■ Ukoliko se z̆ele izbec’i dalja pogors̆anja kada je u pitanju ljudsko zdravlje i z̆ivotna
v

sredina, bez obzira ne njihove uzroke, potrebno je da se odmah posveti paz̆nja
identifikovanim problemima.

v v
negativne posledice na zdravlje i zivotnu sredinu a ne da donosi nepouzdane zakljucke
o odgovornosti.
v v
Sukob je ocigledno doveo do fizickog razaranja velikih razmera. Napori ka
v
osposobljavanju institucija i za fizicku rekonstrukciju morac’e da uzmu u obzir pitan-
v v v v
ja zivotne sredine. Jacanje institucija za zastitu zivotne sredine bic’e od koristi i za
v
ekonomiju, kao i za zivotnu sredinu na regionalnom, nacionalnom i lokalnom nivou.
v v
Kada to budu dozvolili politicki uslovi, od najviseg prioriteta treba da bude puno
v v
ucesc’e ovog regiona u medjunarodnim konvencijama (vidi str. 80-81).
v
U svom radu i pripremama preporuka, RGB nije preuzele na sebe da resava
pitanje zdravstvenih problema nastalih usled zagadjenja okoline kao posledice rata.
v
Ovo je domen rada drugih tela. RGB ipak zeli da naglasi da je potrebno hitno delo-
v
vati kako bi se umanjili negativni efekti najtezih problema

v
Ekoloska ãprva pomoc’ Ó kao sastavni deo
humanitarne pomoc’ i
v
Verujemo da su nase preporuke u vezi sa Pokrajinom Kosovo i Republikom Crnom
v
Gorom takve da organizacije UN-a i zajednica za pruzanje pomoc’i mogu da obezbe-
v v
de neposrednu lokalnu i regionalnu podrsku. Politicka situacija u Republici Srbiji
v v
ogranicava svaku nehumanitarnu pomoc’i sprecava investicje za rekonstrukciju.

10 11
v
RGB preporucuje da, u okviru humanitarne pomoc’i regionu, UN i drugi dona-
v v v v v v
tori pruze odgovarajuc’im vlastima pomoc’ u resavanju ovih kljucnih ekoloskih zarista

2
v v v v v v
cime bi se spreccilo dalje narusavanje covekovog zdravlja i sredine u SRJ i sire u balka-
v v
nskom regionu. U sadasnjim uslovima je jasno da iako srpske vlasti mogu da resavaju
v v
neke od prioritetnih pitanja svojom strucnosc’u i samo-finansiranjem, postoje problemi
za koje je neophodna pomoc’ medjunarodne zajednice.

Priznanje za doprinos

Uvod
v v v
Mesovita Radna grupa za Balkan UNEP/UNCHS-a (Habitat) je sestomesecni speci-
v v v
jalni projekat koji c’e se okoncati posto je postigao svoje zakljucke. Prema svom man-
v
datu, UNEP nije organizacija za primenu. Shodno tome, odgovornost za resavanje
v v v v
uocenih problema u zastiti zivotne sredine bic’e prepusteni vlastima zainteresovanih
zemalja, medjunarodnoj zajednici donatora, odgovarajuc’im UN telima i drugim
v
medjunarodnim organizacijama. Duh podrske i saradnje koju je pokazala celokupna
porodica UN-a, naime OCHA, UNDP, UN-ECE, UNHCR i UNMIK, bila je do
v v v v
sada od odlucujuc’eg znacaja za projekat i u velikoj meri c’e olaksati primenu nasih pre-
poruka.
Rad Radne grupe za Balkan je u potpunosti finansiran iz Fonda za projekat u koji
su se slili doprinosi sledec’ih evropskih zemalja: Austrije, Belgije, Danske, Finske,
v v v
Francuske, Holandije, Nemacke, Norveske, svedske i Ujedinjenog Kraljevstva. Ostala
v
pomoc’ u saradnicima dosla je direktno od UNEP-a i UNCHS-a (Habitat).
v
Tokom trajanja ovog projekta, pruzena nam je dragocena pomoc’ ne samo od
v
strane stalnih saradnika UNEP-a i UNCHS-a, vec’ i iz brojnih ministarstava za zastitu
v v v v
zivotne sredine i drugih tela koja su nam pruzila svoje strucno misljenje. Posebno se
v
zahvaljujemo DGI, DGXI i DGXII, Evropske komisije, i Evropskoj agencija za zastitu
v
zivotne sredine u Kopenhagenu. Po pitanju reke Dunav, usko smo saradjivali sa
v
Medjunarodnom komisijom za zastitu reke Dunav.
Medjunarodni Greenpeace, Dunavsko-Karpatski program Medjunarodnog
v v v
WWF-a, Regionalni centar za zastitu zivotne sredine u Budimpest, kao i Projekat
v v
FOCUS kojim rukovode vlade Zvajcarske, Austrije, Grcke i Rusije, su svi doprineli
v v
v
na svoj nacin nasem radu. Zelimo da se zahvalimo svima na izvanrednom duhu sarad-
nje koji su pokazali prema RGB.

Pekka Haavisto
Predsedavajuc’i
v
Mesovita Radne grupe za Balkan UNEP/UNCHS-a
v
Zeneva, 5. oktobra 1999. g.
Sukob na Kosovu Ð Posledice na Zivotnu sredinu i civilna naselja

3
Hronologija sukoba
na Kosovu
ovom poglavlju je data hronologija kljucnih dogad–aja tokom sukoba v

U na Kosovu izmedju snaga NATO-a i Savezne Republike Jugoslavije.
v
Podaci su prikupljeni sa zvanicnih konferencija za stampu, iz izvestaja
sredstava informisanja, sa vebsajtova, i iz drugih materijala koje je
sakupila UNEP/(Habitat) Radna grupa za Balkan. Posebno su istaknuti dogadjaji od
v v
v

v
neposrednog znacaja za mandat RGB (vidi mapu br. 4).
Na Konferenciji u Rambujeu, 19. marta 1999. godine, dogovoren je mirovni
v v v v
sporazum sa ciljem da se resi oruzani sukob izmedju Srba i etnickih Albanaca koji cine
v
vec’inu stanovnistva u Pokrajini Kosovo. Sporazum medjutim nije potpisala vlada
Srbije.
Nakon neuspeha pregovora u Rambujeu, 24. marta 1999. godine NATO je
v v
pokrenuo vazdusnu kampanju („Operacija udruzena snaga”) protiv srpskih ciljeva.
Kampanja je obustavljena 10. juna 1999. godine.

Mart 1999. g.
22 ¥ Specijalni izaslanik SAD, Ricard Holbruk, boravi u Beogradu sa ciljem da ubedi
v

v
Predsednika SRJ Slobodana Milosevic’a da prihvati Rambuje sporazum.
23 ¥ Skupstina Srbije odbija zahtev NATO-a da posalje mirovne trupe na Kosovo.
v v

v v
Holbruk zavrsava svoju misiju. UN agencije za pomoc’ napustaju Kosovo.
v
NATO autorizije vazdusne napade.
24 ¥ Pocetak NATO vazdusnih napada na SRJ. Rusija obustavlja saradnju sa NATO-
v v

om. Procenjuje se da u i oko Kosova ima oko 40,000 trupa SRJ. UNHCR pro-
cenjuje da je oko 475,000 Kosovara raseljeno usled srpske ofanzive. Pogodjena
v v
je fabrika aviona „Lola Utva” u Pancevu i proizvodni pogon je unisten.
25 ¥ SRJ prekida diplomatske odnose sa Francuskom, Nemackom, Sjedinjenim v

v v
Americkim Drzavama i Ujedinjenim Kraljevstvom.
26 ¥ OEBS kancelarija u Tirani izvestava o paljenju sela na Kosovu. Predlog rezolu-
v

v
cije koju Rusija podnosi Savetu bezbednosti u kome se zahteva okoncanje
v v v
NATO akcije na Kosovu je odbijen. Unisteno skladicte za gorivo u Lipovici sto
v v v v v
izaziva veliki pozar u Lipovackoj sumi. Ostec’en je dovod elektricne energije u
Batajnici.

12 13
MAPA (4) Pogod–ene lokacije sa petencijalnim negativnim posledicama na z̆ivotnu sredinu

3
National capital Chemical industry
Administrative capital
Hungary Fuel storage
Subotica Kanjizǎ Other cities

Bajmok Highway Oil refinery

T i sa
Sombor Senta Main road
ˇ
Backa Kikinda Industry

Cik
Topola Secondary road
Ada
Dr Sivac Railroad
Apatin
Electric power plant
av

Crvenka el ˇ
Becej Canal
V

i
a

Kula k i Srbobran
Titov Vrbas Airport National park
V O J V O D I N A
M al

Elemir
Temerin
Croatia

Hronologija sukoba na Kosovu
Da

i
ka
nu

be Backa al Zrenjanin
n

Palanka

ˇ Novi Sad
Sid ˇ
Vrsac
Padinska Romania
Fruska Gora Ruma Indija
Sremska
Mitrovica Batajnica Bela Crkva
av
S

a
ˇ
Pancevo
ˇ be
nu
a

Sabac Bezanijka Kosa Beograd
Da
in

Obrenovac Iron Gate
Dr

Lestane Dam

Novi Beograd Smederevo Golubac Kladovo
Baric Cukarika
Loznica T am n av a Lipovica Ada Ciganlija Majdanpek
Veliki Crljeni Prahovo
Petrovac
Bosnia and Smed. Palanka
V el i k

Valjevo Velika-Plana Negotin
ˇ
M

la Zagubica
Herzegovina D
.
va an
a M or

Ljubovija ub
S E R B I A k
e
T im o
Rogacica Bor
a

Kragujevac a
v

Dr Lucani
in a
Bajina ´
ˇ
Zajecar
Cuprija
ˇ
Uzice
Sarajevo Gruza ´
Paracin
ˇ
Cacak
Tara
Zl

ˇ
Pozega
Bulgaria
a
ti

L bo Aleksinac
r Bogutovac Kraljevo Soko
im

Banja ˇ
Knjazevac
Ivanjica ˇ
Krusevac
a
in

s Niš
Prijepolje Ra
Uv

Pljevlja Kopaonik
ac

ˇ
Raska Prokuplje
Ta Sjenica
sk a

Bela
Raˇ

To p l i c a Palanka Pirot
ra

Novi Pazar
Ko

Doljevac
m

ni Bijelo Polje
ar

ca Leskovac
I ba Kosovska
r ca
M O N T E N E G R O Mitrovica ni
V e t er

Berane ˇ
Vucitrn
Krupac ˇ´
Niksic
Si

Slano
Lim

tn
i ca
Be

Vlasinsko
Peć Priboj Jezero
li D r im

ˇ
Pristina
Croatia Kotorski Vranje
Zaljev K O S O V O Bosilegrad

Herceg-Novi Podgorica Gnjilane Bujanovac
Dakovica
Cetinje Orahovac ˇ
Urosevac
ˇ
Presevo
Dr Sar Planina
in
Lake
Adriatic Skadar Prizren
Bar FYROM
Sea
Skopje
Ulcinj Albania
0 20 40 60 km

Izvor: United Nations Department for Public Information; UNEP, GRID-Geneva, i banka podataka RGB izradjena no osnovu vis̆e dokumenata
Sukob na Kosovu Ð Posledice na Zivotnu sredinu i civilna naselja

27 ¥ U Albaniju i BJRM pocinju da pristizu u velikim brojevima ethnicki Albanci
v v v

v v v
koji beze ili su prognani sa Kosova. Pocetak izbeglicke krize. Fabrika aviona
v
„Lola Utva” u Pancevu je ponovo pogodjena.
28 ¥ Na hiljade izbeglica sa Kosova pristizu u Albaniju i BJRM. v
Pogodjen veliki
v v
v v
proizvodjas kuc’nih elektrisnih aparata fabrika „Sloboda” u Casku.
29 ¥ NATO izjavljuje da se vode intenzivni vazdusni napadi kako bi se v

v v v
Jugoslovenske vojne snage onesposobile za cisc’enje etnickih Albanaca sa
v
Kosova. Fabrika aviona „Lola Utva” u Pancevu je opet pogodjena.
30 ¥ Predsednik SRJ Slobodan Milosevic’ nudi da povuce jedan broj trupa sa Kosova
v v

v
ukoliko bi NATO okoncao rat iz vazduha. Ponuda je odbijena. Fabrika
v v
„Sloboda” u Cacku je pogodjena.
31 ¥ Prognani Albanci sa Kosova su prebaceni vozovima do Makedonske granice.
v

Izjava UNHCR da je egzodus dostigao broj od 125,000 ljudi.
v

Oblak dima nad Panc̆evo, april 1999.g. Fotografija: Panc̆evac

April 1999. g.
1 ¥ Na desetine hiljada izbeglica napusta Kosovo. Pogodjen most koji spaja Novi
v

v v
Sad i Petrovaradin. Ozbiljno ostec’en glavni vodovod usled cega najvec’i deo
grada ostaje bez vode.
2 ¥ Na hiljade izbeglica i dalje odlazi sa Kosova.

14 15
3 ¥ NATO pogadja vladine objekte u centru Beograda. BJRM najavljuje da c’e
v
dozvoliti ulaz izbeglica na svoju teritoriju samo ukoliko budu prebaceni u trec’e

3
v
zemlje. Procenjuje se da izmedju 50,000 i 100,000 izbeglica ceka da predju
granicu.
4 ¥ NATO vazdusni napadi ruse Generalstab Jugoslovenske Prve Armije u glavnom
v v v

v v
gradu. Ostec’enoi skladiste „Beopetrola” u Beogradu i Bogutovac (Kraljevo)
v
Pogodjeno je skladiste za gorivo toplane na Novom Beogradu („Beogradske
elektrane”). Napad na na rafineriju nafte u Panc̆evu i na aerodrom Slatina

Hronologija sukoba na Kosovu
v
blizu Pristine. Pogodjen „NIS Jugopetrol” u Smederevu.
5 ¥ Broj izbeglica koji je iz Kosova presao u susedne zemlje dostize cifru od v v

400,000. Pogod–ena je termoelektrana / toplana u Novom Sadu. Pogodjeno je
v v v
skladiste bitumena rafinerija nafte u Novom Sadu. Ostec’en je skladiste goriva
v
„Naftagas promet” koji se nalazi na 10 km od Sombora. Ostec’en je vodovodni
sistem u Zemunu. Napadnut je glavni Beogradski aerodrom. Pogodjen je „NIS
v v
Jugopetrol” u Pristini. Pogodjena je „DIN" fabrika duvana u Nisu. Pogodjen je
v
pogon hemijske industrije „Milan Blagojevic’” u Lucanima.
6 ¥ Vlada Jugoslavije objavljuje unilateralni prekid vatre koji SAD i UK odbijaju.
v v v v
Pogodjeno skladiste „Beopetrola” u selu Mala Krusa u pristinskoj opstini.
v
Napadnut je pogon hemijsku industrije „Milan Blagojevic’” u Lucanima.
7 ¥ Ostec’eno je stovariste „NIS Jugopetrola” u Somboru. Centar Pristine je inten-
v v v

v v v
zivno bombardovan: ostec’en je stovariste za gorivo „Beopetrola”. Unistene su
garaze i skladista naftne rafinerije u Novom Sadu. Pogod–en je pogon hemijske
v v

v
industrije „Milan Blagojevic’” u Lucanima.
8 ¥ SRJ zatvara granice cime se pojacava bojazan da se albanske izbeglice koriste kao
v v

ljudski stiti. Pogod–eno je stovariste „Beopetrola” u Bogutovcu, opstina
v v v

Kraljevo. Bombardovan je vojni objekat u centru Beograda. Napadnuti su
Kraljevo, Lad–evci, i skladiste za gorivou Vitanovcima. Bombardovano je ski-
v

v
jas̆ko izletis̆te „Tornik” na Zlatiboru, juzno od Beograda. Bombardovan je
v
grad Cubrija.
9 ¥ Generalni sekretar UN-a Kofi Anan daje izjavu u kojoj navodi pet uslova za
v
prekid sukoba na Kosovu: obustava nasilja; povlacenje jugoslovenske vojske;
v
slanje mirovnih snaga; povratak izbeglica, i pokretanje pregovora za iznalazenje
v v
politickog resenja. Pogodjena je fabrika automobila „Zastava” u Kragujevcu.
Pogod–ena je „NIS Jugopetrol” u Smederevu. Unisten je RTS predajnik na v

v v v v
Golesu, u blizini Pristine. U Nemackoj se sastaju politicki rukovodioci Grupe 8
u cilju razgovora o Kosovu.
10 ¥ Ostec’ena je elektrana u Bogutovcu. Bombardovanje Pristine i pristinskog aero-
v v v

v
droma, Nisa i Kraljeva.
11 ¥ Ostec’eno je planinsko izletiste „Divcibare” blizu planine Zlatibor. Pogod–ena je
v v v

v
stambena cetvrt u Novom Sadu.
Sukob na Kosovu Ð Posledice na Zivotnu sredinu i civilna naselja

12 ¥ Ministri inostranih poslova NATO-a se sastaju u Briselu i potvrdjuju da Savez
v
ostaje odlucan i jedinstven u svojoj akciji i u pogledu pet zahteva za obustavu
vazdusnih operacija. Voz sa pet vagona je pogod–en na zeljeznickom mostu preko
v v v

Juzne Morave. Pogod–eno je stovariste „Jugopetrola” u Pristini. Ostec’en je hotel
v v v v

v v v
„Bac̆iste” na Kopaoniku. Ostec’ena je elektrana u Pristini. Bombardovan je
v v
grad Krusevac: unistena je gradska elektrana i fabrika „14. oktobar” koja
proizvodi tesku masineriju. Pogod–ena je je rafinerija nafte „NIS” u novosad-
v v

skom predgradju. Pogod–ena je rafinerija nafte u Panc̆evu. Pogod–ena je fab-
rika automobila „Zastava” u Kragujevcu.
13 ¥ Ostec’ene su instalacije „Jugopetrola” u Smederevu. Pogodjena je benzinska
v

pumpa „Jugopetrola” u Pris̆tini. Os̆tec’ena je Meteorolos̆ka stanica na
v
Kopaoniku. Ostec’ena je hidroelektrana „Bistrica” u Polinjama. Ponovo je
pogod–ena rafinerija nafte u Panc̆evu. Bombardovani su fabrika „Plastika” i
v

v
stovariste nafte „Jugopetrola” u Pris̆tini.
14 ¥ Samit Evropske unije daje izjavu deklaraciji u kojoj se ponovo isticu pet zahte- v

va med–unarodne zajednice. Pogodjene je izbeglicka kolona. Nakon prvobitnog v

negiranja, NATO potvrd–uje da je izbeglicku kolonu greskom zamenila za v v

tenkovsku jedinicu. Pogodjene su petrohemijska industrija „DP HIP
Petrohemija” u Panc̆evu – Fabrika djubriva „DP HIP Azotara” u Panc̆evu.
v
Ponovo je bombardovana fabrika „Plastika” Pristini.
15 ¥ Ozbiljno je ostec’ena petrohemijska industrija industrija „DP HIP
v

v
Petrohemija” u Panc̆evu. Takodje ozbiljno ostec’ena . fabrika ves̆tac̆kog
d–ubriva „DP HIP Azotara” u Panc̆evu Pogodjena su postrojenja fabrike „14.
v
oktobar” u Krusevcu.
16 ¥ Nakon mnogobrojnih napada rafinerija nafte u Panc̆evu je tesko ostec’ena. v v

Ponovo je pogodjena rafinerija nafte u Novom Sadu.
18 ¥ Pogodjene su „DP HIP Petrohemija” u Panc̆evu i fabrika ves̆tac̆kog djubri-
v v
va „DP HIP Azotara” u Panc̆evu. Intenzivno bombardovanje Pristine ukjucu-
v
juc’i obliznji aerodrom „Slatina”.
19 ¥ Napad na Suboticu, na severo-zapadu Srbije. Pogodjen je pogon hemijske
v
industrije „Prva Iskra” u Baric̆u: unistena je proizvodna traka. Pogodjen je
v
radiokomunikacijski predajnik u blizini Pristine.
20 ¥ Pogodjeni su rudnici Belac’evac zapadno od Pristine. Javljeno da je pogodjena v

v
zgrada vlade u Pristini, i novosadska rafinerija nafte.
21 ¥ Ciljan je i pogodjen 23-spratni „Poslovni centar Usc’e” (sediste Socijalisticke v v v

Partije Srbije) u Beogradu.
22 ¥ Napadnuta je fabrika „Krusik” u Valjevu. Bombardovana je jedna od rezidencija
v

v v
Predsednika Slobodana Milosevic’a. Poslepodnevni napadi na Pristinu i Novi Sad.
23 ¥ NATO objavljuje Vasingtonsku Deklaraciju kojom se uvodi embargo na naftne
v

proizvode za Saveznu Republiku Jugoslaviju (ali ne i za Republiku Crnu Goru).
Bombardovan je studio Radio Televizije Srbije (RTS) u centru Beograda.
v v v
Ponovo je gadjan novosadski most „Zezelj”. Pogodjeni su sabac, Sremska
Mitrovica i Smederevo.

16 17
24 ¥ Velika steta je naneta fabrici „Milan Blagojevic̆” u Luc̆anima. Ponovo je
v

pogodjena rafinerija nafte u Novom Sadu.
25 ¥ Intenzivni napadi na industrijsku zonu u Nisu. Napad na rafineriju nafte u

3
v

v v
Novom Sadu i na stovariste nafte blizu Pristine. Napadnut je grad Velika
Dobrinja. Aerodrom „Slatina” opet bombardovan.
26 ¥ Evropska unija uvodi dodatne sankcije kojima se zabranjuje prodaja sirove nafte
i naftnih proizvoda SR Jugoslaviji. Zabrana stupa na snagu 30. aprila 1999. g.
v
Bombardovani su Sombor (na severo-zapadu Srbije), Novi Sad, Nis,

Hronologija sukoba na Kosovu
v
Kragujevac, aerodrom „Slatina” i skladiste za gorivo u Valjevu.
27 ¥ Intenzivno bombardovanje Beograda i ponovljeni napadi na „Poslovni centar
v v
Usc’e” kojima je unisten predajnik na vrhu zgrade. Napad na Lipljansku oblast
v v v
juzno od Pristine. Napadnuti su takoe aerodrom „Slatina” blizu Pristine.
v
Gadjani Decani i Pec’. Ispaljene krstarec’e rakete na Surdulicu (mali grad u Srbiji
v v
blizu bugarske granice). NATO priznaje svoju gresku. Napadnut je Goles blizu
v v
Lipljana na jugu Kosova. Tesko je ostec’en most „25. maj” koji povezuje Srem i
Ilok.
28 ¥ Po danu su pogoeni rafinerija nafte u Novom Sadu i TV predajnik na
v
Frus̆koj Gori. Udari na otpad za gorivo drzavnog preduzec’a za naftu
v v
„Jugopetrol” blizu Pozege. Udari na Kosovsku Mitrovicu, Pristinu, planinu
Mokra, i na rudnike uglja „Stari Trg” rafinerija nafte u Novom Sadu. Jedna
v
krstarec’a raketa je greskom pogodila Sofiju u Bugarskoj.
30 ¥ Tokom noc’i izmeu 29. i 30. aprila su ciljane i intenzivno bombardovane zgrade
u Beogradu.

Poz̆ar u industrijskom kompleksu, Panc̆evo, april 1999. g. Fotografija: Panc̆evac
Sukob na Kosovu Ð Posledice na Zivotnu sredinu i civilna naselja

Maj 1999. g.
1 ¥ SAD prosiruje sankcije na prodaju nafte SR Jugoslaviji i zamrzava imovinu
v

v v v
vlade u Beogradu u Sjedinjenim Drzavama. Putnicki autobus „Nis express” je
v v
pogodjen na mostu blizu sela Luzane 12 milja severno od Pristine.
2 ¥ Tokom noc’i NATO bombarduje pet glavnih transformatorskih podstanica
v v v
cime, po proceni predstavnika za stampu NATO-a, 70% stanovnistva ostaje bez
struje do njihove poravke sledec’eg dana. Na zapadu Kosova, u blizini grada Pec’,
v
raketa NATO-a pogadja drugi autobus. Pogodjeni su skladiste za gorivo u
v
Pristini i u blizini Obrenovca. Ponovo su pogodjeni zgrada televizije „RTS” i
rafinerija nafte u Novom Sadu.
5 ¥ Osnovana Mesovita Radna grupa za Balkan. Vodja kosovskih albanaca Ibrahim
v

v
Rugova, za koga se pretpostavlja da je u kuc’nom pritvoru, napusta SRJ i leti za
v

v
Rim. Pogoena su postrojenja „Jugopetrola” u Nisu.
6 ¥ Ministri inostranih poslova Grupe 8 se sastaju u Bonu i izdaju saopstenje koje v

v v v
sadrzi sedam osnovnih principa politickog resenja krize na Kosovu. Ovim
v v
saopstenjem se mirovni proces vrac’a u nadleznost Saveta bezbednosti UN-a.
v v
Generalni sekretar UN-a Kofi Annan imenuje Karla Bilta, nekadasnjeg clana
v v
parlamenta svedske, i Eduarda Kukana, Ministra za inostrane poslove Slovacke,
za Specijalne izaslanike Generalnog sekretara za Balkan.
7 ¥ NATO greskom bombarduje Kinesku Ambasadu u Beogradu. U napadu strada-
v

v
ju tri kineska novinara. Intenzivno bombardovanje Nisa. Kasetne bombe koje
v v
su ispustene na pijacni trg usmrtile su 15 osoba. Glavna bolnica trpi kolateral-
v v
no ostec’enje. Most prema Ruminiji je pogodjen i unisten.
8 ¥ Dalje bombardovarje beograda. Prekid glavnog transformatora struje koji sluzi v

celom gradu.
10 ¥ SRJ najavljuje da c’e povuc’i neke trupe sa Kosova. UK i USA odbacuju izjavu.
v v v
Deset zemalja clanica NATO-a ucestvuje u preliminarnom sasluscanju
v
Meunarodnog suda za pravdu u Hagu povodom tuzbe Vlade SRJ. Pogodjena je
hemijska fabrika „Prva Iskra” u Baric̆u.
13 ¥ NATO bombarduje selo Korisa pri cemu ginu ili su povreeni etnicki Albanci.
v v v

v v
NATO tvrdi da je Korisa polozaj srpske vojne komande i da su srpske snage
v v
drzale izbeglice kao ljudski stit blizu cilja.
14 ¥ Savet bezbednosti UN-a usvaja rezoluciju 1239 kojom se pozivaju sve strane u
sukobu da omoguc’e protok humanitarne pomoc’i svim licima pogodjenim
v v
sukobom. Bombardovan je izbeglicki logor na putu Pristina – Prizren, blizu sela
v
Korisa.
15 ¥ NATO priznaje bombardovanje Korise ali odbija da snosi odgovornost za v

v
civilne zrtve. Pogodjeno je skladis̆te za gorivo „Jugopetrola” u Boru. hit.
Transformer station within the mining and smelting complex in Bor .
v
Pogoeno je skladiste za gorivo „Jugopetrola” u Beogradu.

18 19
3

Hronologija sukoba na Kosovu
Bombardovano skladis̆te nafte, Bor Fotografija: RGB

16 ¥ Poc̆etak Inter-agencijske misija UN-a za procenu nastalih potreba za SRJ.
17 ¥ Izves̆taji o anti-vladinim protestima u srpskim gradovima, Aleksandrovcu i
v
Krusevcu. Pogodjeno je skladis̆te za gorivo „Jugopetrola” u Boru.
19 ¥ ‘Pogodjen je skladiste za gorivo „Jugopetrola” u Beogradu. v
v

v
20 ¥U v v
vazdusnim napadima ostec’ene su rezidencije ambasadora Svajcarske, Spanije,
v v v
Svedske, Norveske i Madjarske. Prijavljeno je ostec’enje diplomatskih pred-
v v v v
stavnistava Libije i Izraela. Ostec’ena je bolnica „Dragisa Misovic’” u Beogradu.
Pogodjen je „Naftagas promet” u Somboru.
21 ¥ Bombardovana je transformatorska stanica u Nis̆u.
22 ¥ Ponovo pogodjene transformatorske podstanice sto dovodi do prekida snabde-
v

v
vanja elektricnom energijom u Beogradu i drugim krajevima Jugoslavije.
Pogodjena je termoc̆elektrana „Veliki Crljeni” u Velikim Crljenima.
23 ¥ NATO zapocinje kampanju intenzivnog bombardovanja jugoslovenske elek-
v

v v v v
tricne mreze sto dovodi do ozbiljnih prekida u distribuciji elektericne energije i
vode. Bombardovana je transformatorska stanica u Nis̆u.
24 ¥ Tokom svoje posete Kosovu, Predsedavajuc’i Misije UN-a za procenu nastalih potre-
v v v
ba Serzu de Melu izvestava o jasnim dokazima organizovane kampanje etnickog
v v v v
cisc’enja na Kosovo. Jako je ostec’ena fabrika „Milan Blagojevic’” u Lucanima.
25 ¥ Dogovor clanica NATO-a da se ustanove mirovne snage za Kosovo sa 48,000 ljudi.
v

27 ¥ Zavrs̆ava se Misija UN-a za procenu nastalih potreba. Meunarodni sud za
v v v v v
zlocine za bivsu Jugoslaviji optuzuje Predsednika SRJ Milosevic’a i cetvoricu
Sukob na Kosovu Ð Posledice na Zivotnu sredinu i civilna naselja
v

Rafinerija nafte u Panc̆evu, april 1999.g. Fotografija: Panc̆evac

v
visih predstavnika za ubistvom, gonjenje, i deportaciju. Pogodjeno je skladis̆te
v v
za gorivo „Jugopetrola” u Boru. Ostec’ene su elektricne instalacije transfor-
matorske stanice „Bez̆anijska Kosa” na Novom Beogradu.
28 ¥ Jugoslovenska zvanicna novinska agencija „Tanjug” objavljuje da SRJ prihvata
v

v
„opste principe” dogovorene na Grupi 8 kao osnovu za uspostavljanje mira na
Kosovu.
29 ¥ Beogradski sud osudjuje za spijunazu i kaznjava zatvorom dvojicu australijiskih
v v v

humanitarnih radnika i njihovog jugoslovenskog kolegu.
30 ¥ NATO bombarder pogadja most na kome ima puno prometa u centralnoj
v
Srbiji. NATO ostec’uje sanatorijum u Surdulici na jugoistoku Srbije.
31 ¥ Pogodjena je transformatorska stanica u Nisu. v

Juni 1999. g.
1 ¥ SRJ prihvata principe Grupe 8 za resavanje krize na Kosovu. v

2 ¥ U Nemackoj ruski i evropski pregovaraci donose mirovni plan za Kosovo kojim
v v

v
bi se obustavilo NATO vazdusni napadi i odmah odlaze za Beograd sa predlo-
gom. Medjunorodni sud pravde u Hagu odbija jugoslovenski zahtev za obus-
v
tavu NATO bombardovanja, ali izrazava svoje sumnje u legalnu osnovu vaz-
v
dusnih napada.
3 ¥ Vlada SRJ i Skupstina Srbije prihvataju meunarodni mirovni plan koji u
v

v v
Beograd donose pregovaraci za mir, Predsednik Finske Marti Ahtisari i bivsi pre-
v v
mijer Rusije Viktor Cernomirdin, i kojim se SRJ obavezuje da povuce sve svoje
trupe sa Kosova.

20 21
4 ¥ Severno atlantski savet ovlasc’uje postojec’im Operacionim planom Generala Ser
v

v
Majkl Dzeksona, Komandanta medjunarodnih mirovnih snaga, KFOR, da

3
v
preuzme kontrolu nad operacijama snaga na terenu i da otpocne sa priprema-
ma za slanje trupa.
5 ¥ Tokom prve runde razgovora vojni predstavnici NATO-a izdaju jugoslovenskim
v v
predstavnicima marsevske zapovesti za povlacenju sa Kosova.
6 ¥ U BJRM pocinju pregovori izmedju vojnih predstavnika SRJ i NATO-a o
v

v v
povlacenju srpskih trupa sa Kosova. Na sastanku ucestvuju i ruski vojni posma-

Hronologija sukoba na Kosovu
v
traci.
7 ¥ Neuspeh pregovaranja izmedju komandanata NATO-a i Jugoslavije o uslovima
v v
povlacenja sa Kosova sto dovodi do prekida razgovora. NATO intenzivira bom-
v
bardovanje. Pokusaj ministara inostranih poslova Grupe 8 u Bonu da finalizu-
ju UN rezoluciju o sprovodjenju mirovnog plana na Kosovu. SRJ insistira da
v
Savet bezbednosti UN-a donese rezoluciju pre ulaska bilo cijih stranih trupa na
Kosovo. Intenzivni napadi na Beograd. Ponovo je pogodjena rafinerija nafte u
Panc̆evu.
8 ¥ Na sastanku u Bonu, ministri inostranih poslova Grupe 8 prihvataju predlog
v
teksta rezolucije Saveta bezbednosti UN-a o Kosovu. Kako bi drzali Kinu u
v
toku razvoja dogadjaja i da bi dobili kinesku podrsku za diplomatske pregovore
koji su u toku, Predsednik Finske i Specijalni izaslanik Evropske unije, Marti
v v
Ahtisari, i Nemacki politicki direktor, Plejger, odlaze u Peking gde se sastaju sa
v v
Ministrom inostranih poslova Tang Cahuanom i Predsednikom Cang
Zeminom. Ukupni broj izbegila u zemljama azila prelazi milion lica.
9 ¥ Vojni komandanti NATO-a i Jugoslavije ugovaraju o rokovima i detaljima
v v v
povlaccenja jugoslovenskih trupa. Vojno tehnicki sporazum potpisuju za
v
NATO General UK Ser Majkl Dzekson i predstavnici SRJ i Republike Srbije
v v v
sto cini osnovu za srspko povlacenje, obustavu bombardovanja, i usvajanje pred-
loga rezolucije Saveta bezbednosti UN-a. Specijalni izaslanici Generalnog sekre-
v
tara UN-a Kofi Anana za Balkan, Karl Bilt i Eduard Kukan informisu Savet
bezbednosti o prioritetima civilne misije na Kosovu.
10 ¥ NATO obustavlja „Operaciju udruzene snage”. Savet bezbednosti UN-a usvaja
v

rezoluciju 1244. Ovom Rezolucijom se medjunarodna civilna uprava na
v
Kosovu poverava Generalnom sekretaru. Srpske trupe se povlace sa Kosova.
v
Zamenik drzavnog sekretara SAD Stroub Talbot putuje u Moskvu da bi se
v v
odredilo ucesc’e Rusije u KFOR-u. Trupe ruskog kontigenta u Bosni i
Herzegovini ulaze u SRJ i krec’u prema Kosovu.
Sukob na Kosovu Ð Posledice na Zivotnu sredinu i civilna naselja

4
Stanje u zùivotnoj sredini
i civilnim naseljima u
Saveznoj Republici
Jugoslaviji pre sukoba
na Kosovu
v

v
eneralno govorec’i, kada je u pitanju zivotna sredina stanje u Saveznoj

G v
v v
v
Republici Jugoslaviji se moze porediti sa onim u drugim zemljama
centalne i istocne Evrope sto je uglavnom uslovljeno ekonomskim i
politickim prilikama. Opzervacija UNEP-a je da je: „Razvoj sa cen-
tralizovano planiranom ekonomijom u Centralnoj i Istocnoj Evropi i Centralnoj
v
Aziji, podrazumeva uglavnom fizicku proizvodnju (posebno u industrijskom i ener-
v

v
getskom sektoru) sto je u velikim razmerama dovelo do eksploatacije obnavljajuc’ih i
neobnavljajuc’ih izvora” (vidi bibliografiju br. 37).
v v
Nazalost, u SRJ ni do danas ne postoji sistematican i medjunarodno standard-
v v
izovano izvestavanje o Stanju u zivotnoj sredini (SoE). Ovo poglavlje se oslanja na
v v v v
zvanicne i nezvanicne isvestaje Ministarstva za nauku, razvoj i zastitu sredine SRJ
v v v v
(zvanicni izvestaj iz 1994. godine, nezvanicni izvestaj iz 1998. godine), na druge sta-
v v
tisticke materijale koje su objavile vladine agencije SRJ, na izvestaje medjunarodnih
v
organizacija (UNDP, UNEP, UN/ECE, WHO, EEA i REC) kao i na naucne pub-
likacije. Informacije iz objavljenih izvora dopunjene su nalazima koje su BTF mis-
ije sakupile na terenu. Sve susedne zemlje (sem Hrvatske) saraivale su na projektu
izmeu EU „Phare” programa, EEA i UNEP-a kako bi se izradio jednostvan, aktue-
v
lan i uporediv prikaz stanja u zivotnoj sredini u tim zemljama koji bi bio dostupan
v
siroj javnosti.

22 23
Uvod
Pre Drugog svetskog rata, Jugoslavija je bila nerezavijena, prvenstveno poljoprivredna
zemlja. U period od 1950-ih do 1970-ih godina zemlja je dozivela nagli razvoj i
ekonomski napredak sa jednom od najvec’ih stopa industrijalizacije i urbanizacije na
svetu. Taj porast se uglavnom zasnivao na tradicionalnoj industrijskoj semi koja

v
v
podrazumeva visoku eksploataciju energije i sirovina cime je izvrsen veliki pritisak na
v
prirodne izvore i zivotnu sredinu. Usled toga je doslo do smanjenja posumljenih povrs
v

v

v
v

v-
4

Stanje u zivotnoj sredini i civilnim naseljima u Saveznoj Republici Jugoslaviji pre sukoba na Kosovu
v
ina, do pogorsanja kvaliteta vode u rekama i jezerima, i do povec’ane zagadjenosti vaz-
v
duha u urbanim i industrijskim zonama. Nagli i samo delimicno kontrolisani urbani
v
razvoj izazvao je takoe vec’i broj problema u zivotnoj sredini. Tokom 1980-ih godina
v v
Jugoslavija se suocila sa ekonomskim zastojem sto je dovelo do institucionalnih reformi
u 1989. godini, i do osamostaljenja nekih od jugoslovenskih republika u 1991. i 1992.
v v v v
godini. Raspad zajednickog trzista u bivsoj SFRJ i uvoenje UN sankcija tokom 1990-
v
ih godina dovelo je do dramaticnog pada ekonomske aktivnosti, koje su se samo nez-
natno povratile nakon stabilizacionog programa iz 1994. godine. Ekonmski pad i UN
v
sankcije uvedene protiv Jugoslavije su uopsteno gledano smanjile zagadjenost vazduha
v v
i vode. Meutim, takoe su uocene negativne ekoloske posledice usled povec’anog
v v
korisc’enja nisko kvalitetnih goriva i smanjenja investicija industrijskog sektora u zasti-
tu sredine (vidi bibliografiju br. 33 i 36). Prekid u meunarodnoj saradnji je neosporno
v
imalo negativan uticaj na upravljanje i institucionalni razvoj zivotne sredine u SRJ.

v
Zivotna sredina
■ Vazduh
v
U SRJ je zagadjenje vazduha prilicno veliko i uglavnom je povec’ano u urbanim i
industrijskim zonama. Glavni izvori zagadjenja vazduha su termoelektrane i toplane,
v v
individualno grejanje, motorna vozila i industrijski procesi. Ono sto pogorsava celu
v
situaciju jeste neefikasno korisc’enje energije, nekvalifikovano upravljanje sistemom i
v v
niska tehnicka efikasnost opreme. Kvalitet vazduha se meri prac’enjem ispustaja gaso-
va sumpor dioksida i azot dioksida. Merenja za celu zemlju i za urbane zone se
redovno objavljuju.

■ Voda

Glavni izvori zagaenja vode su civilna naselja, industrija i poljoprivreda. Veliki deo
v v v
zagadjenja ulazi u zemlju putem recnih tokova sto cini da je za SRJ od vitalnog intere-
v
sa da sarauje sa podunavskim zemljama (vidi mapu br. 1). Kvalitet povrsinskih i
Sukob na Kosovu Ð Posledice na Zivotnu sredinu i civilna naselja

v v v
podzemnih voda kontrolisu hidrometeoroloski instituti (kontrola hidroloskog, fiziko-
v v v
hemijskog, bioloskog i bakterioloskog sastava vode) i instituti za zastitu zdravlja (kon-
v
trola higijenske ispravnosti pijac’e vode). U poslednjih 30 godina kvalitet recne vode
v v v v
je drasticno opao, sto znaci da je vec’ina reka pala za jednu pa cak i dve kategorije na
v v
skali sa 4, koja je usvojena 1968. godine. U skorije vreme zabelezeno je poboljsanje
v
kvaliteta svih voda u SRJ sto je najverovatnije rezultat UN sankcija koje su dovele do
pada ekonomske aktivnosti.

■ Otpadi
v v v
Jugoslovenska industrija proizvodi znacajne kolicine otpada. Od ukupne kolicine
otpada, najvec’i deo proizvode hemijska industrija (37,6%) i primarna metalurgija
v

(29,1%). Rudarski sektor takodje proizvodi veliki deo otpada (SoE 1998.). Ceni se da
v v
se godisnje proizvodi oko 22,5 hiljada tona stetnih otpada. Pored industrijskog otpa-
da, u SRJ se dnevno proizvede oko 0,4 do 1,5 kg kuc’nog djubreta po osobi (vidi bib-
v
liografiju br. 33). Mali broj depoa djubrista ispunjava stroga pravila o funkcionisanju,
v
dok postoji i veoma veliki broj nezakonitih djubrista. Nigde u zemlji ne postoje
v v v v
postrojenja za adekvatnu obradu i skladistenje visoko toksicnog otpada sto znaci da se
v v
kolicina stetnih otpada stalno povec’ava.

■ Zemljisùte, sùume i poljoprivreda
v
Vec’ina degradacije zemljista i tla u SRJ prouzrokovana je poljoprivredom i
v
rudarstvom. Pritisak na obradivu zemlju je donekle smanjen usled drasticnog sman-
v v v v
jena korisc’enja djubriva 1990-ih godina. sume cine 28% od ukupne povrsine zemlje,
v v
sto je evropski prosek. Od 1960-ih godina na ovamo, posumljeni deo je donekle
v
povec’an (za 4% u periodu od 1966. g. do 1993. g.). Prema zvanicnim statistikama,
v
nelegalna seca je opala tokom 1990-ih godina (vidi bibliograpfiju br. 28).

■ Biolosùka raznovrsnost
v
Kada je u pitanju prirodna raznolikost, SRJ je jedna od najznacajnijih geografskih
v
regiona u Evropi. Veoma mali broj drugih evropskih zemalja moze da se meri sa
v
bogatstvom vrsta (biljaka, ribe, ptica, sisara) u SRJ. Ukupna teritorija zastic’enih i
v v
posebno vrednih prirodnih regiona dostize do preko 400,000 hektara sto je oko 4%
v
ukupne teritorije SRJ. Devet nacionalnih parkova (Fruska Gora, Djerdap – Gvozdene
kapije, Kopaonik, Tara, planina Sara, Biogradska Gora, Durmitor, Lovc’en i Skadarsko
jezero) rasporeeni su u tri geografske makro-regije: panonska, planinska i obalna.
v v
Jedan od glavnih evropskih regiona bioloske raznovrsnosti se siri u planinskom delu

24 25
4

Stanje u zivotnoj sredini i civilnim naseljima u Saveznoj Republici Jugoslaviji pre sukoba na Kosovu
Pogodjeni telekomunikacioni tornjevi u Nacionalnom parku “Frus̆ka Gora” Fotografija: RGB

v v
Bugarske (vidi mapu br. 3). Dok se opsta situacija po pitanju zivotne sredine u Crnoj
v v
Gori i Kosovu moze porediti sa drugim krajevima u SRJ, tu ima i nekih specificno
regionalnih pitanja koje ovde vredi napomenuti.

■ Republika Crna Gora
v v
Samom cinjenicom sto izlazi na jadransku obalu, Crna Gora mora da se bavi pitanji-
ma zagadjenja mora (koje je uglavnom izazvano industrijom) i opasnostima od turiz-
v
ma u obalnom pojasu i na usc’ima slane vode. Na Konferenciji u Riu 1992. godine,
v v
Crna Gora se proglasila prvom „ekoloskom drzavom” na svetu i time se opredelila da
v
zivi u harmoniji sa prirodom.

■ Pokrajina Kosovo
v
Na Kosovu je posebno zabrinjavajuc’a intenzivna eksploatacija minerlanih nalazista.
v v
Nakon Drugog svetskog rata doslo je do nagle ekspanzije rudarstva sto je dovelo do
isto tako naglog razvoja industrijskih sektora vezanih za iskopavanje ruda. Najvec’i deo
ovog razvoja u rudarstvu i industriji nije bilo prac’eno instalacijom odgovarajuc’e
v v v
opreme za zastitu zivotne niti odgovarajuc’im lociranjem industrijskih objekata, sto je
v
dovelo do zabrinjavajuc’e degradacije zivotne sredine i do negativnih posledica na
v v v v
zdravlje lokalnog stanovnistva. Ekolosla zarista na Kosovu su: Kosovska Mitrovica
Sukob na Kosovu Ð Posledice na Zivotnu sredinu i civilna naselja

v
(rudnici olova i cinka i pratec’a industrija), Obilic’ (povrsinski rudnik lignita i pratec’a
v dj
energetska industrija), Glogovac (rudnici gvoz a i nikla i metalurgija), Elez Han
v v
(krecnjacki kamenolomi cementara) (vidi bibliografiju br. 35).

v v
Politka za zastitu zivotne sredine,
zakonodavstvo i institucije
v v v
U Jugoslaviji se pocelo ozbiljno govoriti o zastiti zivotne sredine1970-ih godina. Kada
v v
su u pitanju opsta politika, zakoni i institucije mogu se nac’i znacajne paralele sa sis-
temima u drugim zemljama regiona. Na primer, u Saveznoj Republici Jugoslaviji pos-
v v
toje stavovi o politici za zastitu covekove sredine, ustavom priznato pravo na zdravu
v v v
okolinu, okvirni zakon o zastiti zivotne sredine i zakon o proceni stanja u zivotnoj.
v

v v
Postoje takoe ministarstva za zastitu zivotne sredine na nivou federacije i na nivou
republika Srbije i Crne Gore. Izglasani su zakoni po sektorima: vazduh, voda,
v
zemljizte, prirodno / kulturno nasledje, prostorno / stambeno planiranje, hemikalije
/ otpadi, koji su obuhvac’eni velikim brojem zakona (preko 150) i drugim aktima
(preko 100) na svim nivoima.
v
Manje je jasno do koje mere se efikasno primenjuju i sprovode ovi politicki
v
instrumenti. Receno je da su se uslovi rada u ministarstvima i drugim granama javnih
v v v
sluzbi pogorsali usled pogorsane ekonomske situacije i sve vec’e medjunarodne izo-
lacije zemlje.
v v v v v
Ucesc’e javnosti u pogledu pitanja zastite zivotne sredine je veoma slabo cak i u
v v v v
donosenju odluka i proceni steta po zivotnu sredinu na lokalnom nivou. Postoji siro-
v v
ki raspon nevladinih organizacija za zastitu zivotne sredine. Veliki broj ima dosta
v v
veliko iskustvo i pretstavljaju znacajan i strucan izvor informacija. Meutim, isto tako,
v v
u poslednjih nekoliko godina veliki broj je suoceno sa ekonomskim poteskoc’ama i
v
smanjenjem broja clanova.
v
Uprkos obimnom i prilicno naprednom zakonodavstvu, stvarni pristup informa-
v v
cijama vezanih za zastitu sredine nije bas tako jednostavan. Na nacionalnom nivou,
v v v
postoji ocigledni nedostatak lako dostupnih materijala sa informacijama o zastiti ziv-
v v v
otne sredine koje bi trebalo da pruze zvanicni organi. Na lokalnom nivou takoe se cini
v v
da je pojedincima tesko da dou do potrebnih informacija. SRJ nije jos potpisala Arhus
v v v
Konvenciju o pristupu informacijama, javnom ucesc’u u donosenju odluka i pristupu
v v v v
pravnoj zastiti po pitanjima zastite zivotne sredine. Savezna vlada je, cini se, svesna sve
v v v v
vec’eg znacaja informacija o zivotnoj sredini i javnog ucesc’a, te je odobrila projekat za
v
izradu i primenu „Integralnog ekoloskog informativnog sistema za Saveznu
Republiku Jugoslaviju” (vidi bibliografiju br. 24).

26 27
Vlada je ratifikovala veliki broj
meunarodnIH ugovora i konvencija

4
v
(ukupno 52) koji se odnose na zasti-
v
tu zivotne sredine. Dok su 1990-ih
godina druge zemlje centralne i
v
istocne Evrope imale velike koristi od
meunarodne saradnje, posebno u
v
oblastim tehnicke saradnje, to nije

Stanje u zivotnoj sredini i civilnim naseljima u Saveznoj Republici Jugoslaviji pre sukoba na Kosovu
v
bio i slucaj sa SRJ.

Civilna naselja
Prema popisu iz 1991. godine, ukup-
ni broj stanovnika Srbije je oko 9,8
miliona, od kojih su blizu 2 miliona
v
ziveli u Pokrajini Kosovo. Postoje
velike razlike izmeu Srbije kao celine
v
i Pokrajine Kosovo. Dok je stepen Izbeglicki kamp u Bivs̆oj Jugoslovenskoj Republici Makedoniji
Fotografija: RGB
urbanizacije na Kosovu bio 32,5%
v
pre sukoba, u Srbiji je procenat stanovnistva u urbanim sredinama u 1991. godini
iznosio 48%. Ukupni broj stambenih jedinica u Srbiji u istoj godini iznosio je 1,65
miliona, dok je na Kosovu iznosio samo 230,000. Ovo stanje se ogleda i u podatku
v
da je stanovnik na Kosovu imao samo polovinu prosecnog stambenog prostora od
onog koji je imao stanovnik u Srbiji.
v v
U pogledu infrastrukture i usluga situacija je prilicno slicna. U proseku, 88%
v
stanovnika u Republici Srbiji je imalo usluge kao sto su sistem za odvod, vodovod i
v
struja. Na Kosovu je ovakvim uslugama bilo pokriveno samo 40% stanovnistva.
v
Na osnovu ovih pokazatelja moze da se vidi da su uslovi u civilnim naseljima u
Srbiji u celini bili adekvatni, a da su u Pokrajini Kosovo stambeni standardi i kvalitet
v
infrastruktura naselja bili nizi. Ima indikacija da su se ove razlike i sveukupna
v v v
pogorsanja u uslovima u naseljima pojacali u deceniji koja je prethodila sukobu sto je
v v v
i ucinilo da Kosovo postane jos osetljivije na iznenadne promene kao sto se desilo pre
dogaaja u periodu mart-juni 1999. godine.
Sukob na Kosovu Ð Posledice na Zivotnu sredinu i civilna naselja

5
Osnovni nalazi
Tehnicùkih misija i
Studijske grupe RGB-a

v
esovita Radna grupa za Balkan (RGB) UNEP/UNCHS-a

M
v

v
(Habitat) organizovala je pet Tehnickih misija za Saveznu
Republiku Jugoslaviju. Misije su saradjivale sa lokalnim vlastima i
imale su pomoc’ Kancelarije za vezu UN-a u Beogradu i Misije
UN-a na Kosovu (UNMIK). Vremenski raspored rada misija i pitanja koja su
obhuvc’ena su sledec’a:

VREMENSKI RASPORED TEHNIC̆KA PITANJA KOJA SU OBUHVAC’ENA
JULI - OKTOBAR Posledice sukoba na civilna naselja i z̆ivotnu
sredinu na Kosovu

19. - 27. JULA Ekolos̆ke posledice vazdus̆nih napada na industrijske zone

16. - 19. AVGUSTA Moguc’a upotreba oruz̆anja sa osiromas̆enim uranijumom na Kosovu
(preliminarna misija za sakupljanje podataka)

21. - 28. AVGUSTA Ekolos̆ke posledice sukoba na reci Dunav (dopunska misija
organizovana u uskoj saradnji sa Medjunarodnom komisijom za
zas̆titu reke Dunav (ICPDR)

7. - 13. SEPTEMBRA Posledice sukoba na biolos̆ku raznovrsnost u zas̆tic’enim oblastima

v
U radu svake od misija ucestvovala je po jedna grupa meunarodnih nezavis-
v v v
nih tehnickih strucnjaka koja je imala podrsku RGB i UNEP/UNCHS (Habitat)
saradnika. Uz ove misije, oformljena je Studijska grupa koja se bavila pitanjem
v
osiromasenog uranijuma na osnovu rada preliminarne misije za sakupljanje
podataka. Studijska grupa radila je tokom avgusta i septembra uglavnom putem
v
v
prepiske a odrzala je i dva sastanka u Zenevi.

28 29
v v
Izradjeno je vise „Izvestaja misija” koji se nalaze na vebsajtu Radne grupe za
v v
Balkan (http://www.grid.unep.ch/btf/). Ovo poglavlje sadrzi sazeti prikaz osnovnih

5
v v v v
zakljucaka pojedinacnih izvestaja misija ali, najvec’im delom, ne ulazi u naucne detal-
v v v
je. Nalazi su dati po temama sto znaci da su rezultati pojedinacnih misija dati na
odgovarajuc’im mestima. Glavni teme su obradjene pod sledec’im podnaslovima:

■ Glavna ekolosvka zv arisvta koje su misije obisvle
■ Druge specificv ne lokacije koje su obisvle misije za industrijske zone i za reku

Osnovni nalazi Tehni~kih misija i Studijske grupe RGB-a
Dunav
v
■ Ekoloske posledice sukoba na rekui Dunav
v
■ Osiromaseni uranijum: nalazi preliminarne misije za sakupljanje podataka i
Studijske grupe
■ Posledice sukoba na bioraznovrsnost
■ Posebna pitanja vezana za civilna naselja i Kosovo

Preporuke misija date su u poglavlju br. 6 (vidi str. 72)

v v v
Glavna ekoloska Z arista koje su misije obisùle
■ Uvod
v
RGB Misije „Industrijske zone” i „Dunav” obisle su dvanaest lokacija (u Srbiji i na
v v v v
Kosovu) za koje se smatralo do su potencijalna ekoloska „zarista” usled steta
v
prouzrokovanim vazdusnim napadima NATO-a (vidi mapu 5). Na nekim lokacijama,
v
obieno je i po vise pogodjenih postrojenja.
v
Zbog ogranicenog vremena i sredstava timovi RGB nisu bili u moguc’nosti da
v
obiu sve lokacije koje su pogodjene za vreme sukoba. RGB je sastavila svoju konacnu
v v-
listu lokacija na osnovu dostupnih informacija kao sto su NATO i jugoslovenski izves
v v v v v
taji za stampu, svedocenja ocevidaca kao sto su novinari i lokalno stanovnistvo, veb-
v
sajtovi nevladinih organizacija, i nakon konsultacija sa tehnickim ekspertima unutar i
v v
van SRJ. Pri obilasku zona uzimano je vise uzoraka zemljista, sedimentacije, vode, vaz-
duha i biote. Ovi uzorci su dalje analizirani ili na licu mestu u mobilinim laboratori-
v
jama ili u laboratorijama u Danskoj, Maarskoj i Nemackoj. Gde god je to bilo
moguc’e voeni su razgovori sa direktorima objekata, lokalnim vlastima i drugim zain-
teresovanim licima.
v v v
Ovaj deo izvestaja sadrzi informaciju o cetiri lokacije koje je, na osnovu obilaza-
v v v
ka i laboratorijskih nalaza, RGB identifikovala kao „zarista” od posebnog ekoloskog
v v
znacaja. S obzirom da je na ovim lokacijama (Pancevo, Kragujevac, Novi Sad i Bor),
v v
na osnovu sakupljenih dokaza, ustanovljeno da su bile izlozene dugogodisnjem
v v
zagaenju, bilo je ponekad tesko da se sa preciznosc’u ustanovi do koje su mere
Sukob na Kosovu Ð Posledice na Zivotnu sredinu i civilna naselja

MAPA (5) Lokacije koje je obis̆la RGB u Jugoslaviji

Hungary

Subotica
Dra

Tis
va

za
Sombor

V o Becej
j Romania
v
Croatia o
Da Novi Sad Zrenjanin
n u b e Oil refinery d
Sava i
Fruska Gora
National park
na Novi
n
os Beograd Beograd
B

a
Heating plant Pancevo
Industrial complex:
Sabac - fertilizer plant Iron Gate
a

- petrochimical factory Dam
in

Tuzla r Obrenovac - oil refineryPozarevac
BaricSmederevo
v

D Loznica
Heating plant Industrial complex
Transformer station

Bosnia and Herzegovina S E R B I A Prahavo

Morava
Oil depot
Negotim
Bor
Kragujevac Oil depot
Cacak Zastava car factory Copper mine
Sarajevo

ina Zlatibor Kraljevo
Dr Mountains Oil depot
Priboj
Kopaonik Krusevac
Nis
National Park Transformer station
Pljevlja
Prokuplje
Ta

Pirot
Ib

Novi Pazar
ra

ar

Leskovac
Kolasin Mitrovica
S
M O N T E N E G R O
itn

K Pristina
ica

Vranje Bulgaria
o Oil depot
Podgorica s o
Plastic factory
Cetinje
Dakovica v o
Lake Prizren
Skadar
Albania
A D R I AT I C Elevation (in meters) Missions
SEA
Industrial sites
2 000
1 500 Biodiversity
1 000 Danube (up stream
Tirana
FYROM 500 and downstream)
200
0 50 100 km 0

Izvor: United Nations Department of Public Information, Cartographic Section, New York, 1999. RGB; Times Atlas of the World,
Bartholomew and Times Books, London, 1994, i Atlas Géographique du Monde, Institut géographique Agostini Novara, 1995.

30 31
v v v
zabelezeno ekolosko zagadjenje ili kontaminacija direktna posledica vazdusnih napa-
v
da. Bilo kako bilo, u svakom od navedenih mesta, postoje ozbiljni ekoloski problemi

5
v
koji zahtevaju trenutnu akciju. Identifikovani problemi imaju znacajan negativni uti-
v v v
caj na ljudsko zdravlje i opstu dobrobit te bi ih po okoncanju sukoba trebalo resavati
u okviru humanitarne pomoc’i. Predsedavajuc’i RGB je vec’ obavestio jugoslovenske
v v
vlasti o nalazima koji najvise zabrinjavaju, naime o onima koje se odnose na Pancevo
i Kragujevac.

Osnovni nalazi Tehni~kih misija i Studijske grupe RGB-a
v
Pancevo (vidi mapu br. 6)
v
Glavni problemi: odlivi velikih razmera 1,2-dihloroetana (EDC) i zive; sagorevan-
je vinil hlorid monomera (VHM) i stvaranje dioksina; sagore-
v
vanje 80,000 tona nafte i naftnih proizvoda pri cemu dolazi do
oslobadjanja sumpor dioksida i drugih otrovnih gasova; velike
koncentracije EDC-a u vodi kanala koji se uliva u Dunav; velike
v
koncentracije zive i petrolejskih proizvoda u sedimentu kanala.

■ Osnovni podaci
v v
Pancevo, grad sa oko 80,000 stanovnika, nalazi se na levoj (istocnoj) obali reke
v v
Dunav, na oko 20 km severo-istocno od Beograda. U juznom delu grada nalazi se
v v v
znacajni industrijski kompleks, sa fabrikom petrohemije, fabrikom vestackog djubri-
v v
va, i velikom rafinerijom nafte. Vestacki kanal, dug 1,8 km, nosi otpadnu vodu i oti-
caj atmosferske vode iz ovog kompleks
direktno u Dunav (vidi mapu br. 8). MAPA (6) Pozicija Panc̆eva u SRJ
U fabrici djubriva ne postoje
postrojenja za obradu industrisjkih
Hungary
otpadnih i atmosferskih voda. Otpadi iz
fabrike odlazi direktno u sabirne cevi i Croatia
Vojvodina Romania

odatle u otvoreni kanal. Otpadi iz fab- Novi Sad
Pancevo
Fruska Gora
National park
Stremska-
Mitrovica

rike petrohemije i rafinerije nafte prvo Beograd Sabac Poljane Iron Gate
Dam
Tuzla Obrenovac Smederevo Pozarevac
Baric

odlaze u odvodne kanale, zatim u
Loznica

Bosnia and
Herzegovina Prahavo
Fuel depot

postrojenja za obradu otpadnih voda i
Kragujevac Negotim
Zastava car factory Bor
Sarajevo SERBIA Cacak
Oil depot

Kraljevo Zajecar
Fuel depot

potom se izlivaju u kanal.
Zlatibor
Mountains
Priboj
Krusevac
Kopaonik Nis
National Park Transformer factory

Ova industrijska zona je bila inten- Pljevlja

Novi Pazar
Prokuplje
Pirot

Leskovac

zivno bombardovana za vreme sukoba, MONTENEGRO Kolasin

Pristina
Mitrovica

Kosovo Vranje Bulgaria
v Podgorica
od cega je sredinom aprila bilo dva vaz- Cetinje

Lake
Dakovica

Prizren
Skadar
v
dusna napada na petrohemijski kom- Albania
v
pleks „HIP Petrohemija Pancevo” i na Tirana Macedonia

fabriku ubriva „HIP Azotara”, i u perio-
Sukob na Kosovu Ð Posledice na Zivotnu sredinu i civilna naselja

v
du izmeu aprila i juna sedam napada na rafineriju nafte „NIS”. Receno je da je vec’i-
na stanovnika grada bila privremeno evakuisana nakon napada 17./18. aprila.
v v v v
Usled vazdusnih napada, vise stetnih supstanci izlilo se u zivotnu sredinu bilo
v v v v
direktno iz ostec’enih skladista ili usled pozara cije su se direktne posledice ispoljile u
obliku gustih crnih oblaka dima koji su vidljivo izbijali iz zapaljenih instalacija.
v
Nakon napada 17./18. aprila, u izvestajima jugoslovenskih sredstava za javno
v v
informisanje govorilo se o nastaloj ekoloskoj nesrec’i, i „ekoloskoj katastrofi”. Ova
informacija, koju su preuzele TV stanice, novine i vebsajtovi (kako u SRJ tako i van
v
zemlje), ukazivala je na strah stanovnika Panceva o negativnim posledicama na zdravl-
je usled udisanja otrovnog dima i na njihovu zabrinutost za ispravnost hrane i vode.
v v v v
Na oblast oko Panceva je, kao posledica dima, pala „crna kisa” sto je pospesilo zabrin-
v v
utost po pitanju zdravlja ljudi i dugorocnih negativnih posledica na useve, zemljiste i
podzemnu vodu.
v

U julu mesecu, list „New York Times” (vidi bibliografiju br. 11) je objavio izjavu
v v
predstavnika za stampu NATO-a koja glasi: „NATO je imao dve vrste ciljeva: takticke
v v v v
i strateske. Rafinerija nafte u Pancevu je bila strateski cilj. To je bila kljucna instalaci-
ja koja je snabdevala jugoslavensku vojsku sa gorivom i drugim materijalom.
v
Prekidanjem ovih isporuka sprecili smo snabdevanje srpskih snaga na Kosovu sa
v v
kljucnim materijalom. Kada odlucujemo o ciljevima, uzimamo u obzir svu moguc’u
v v v v v
kolateralnu stetu do koje moze da doe, kao sto su zivotna sredina, ljudske zrtve i civil-
v v v
na infrastruktura. Rafinerija u Pancevu je bila odredjena kao veoma vazan strateski
v v
cilj, isto toliko vazan kao i takticki ciljevi u samome Kosovu”.
Savezno ministarstvo inostranih poslova Jugoslavije (vidi bibliografiju br. 4)
v v v
izvestava da je do „Najozbiljnijih ekoloskih posledica” doslo nakon napada 17./18.
aprila usled isparavanja otrovnih supstanci iz zapaljenih naftnih proizvoda u rafineri-
ji i zapaljenih monomera vinil hlorida (VHM) u fabrici petrohemije.
U izjavi Generalnog direktora „HIP
v
Petrohemija” od 21. aprila govori se o pozari-
ma, eksplozijama i izlivanju vec’eg broja opasnih
materija, izmedju ostaloga EDC-a, PHB i
v
amonijaka u vazduh, zemljiste i Dunav. Takodje
v
se navodi da su petrohemijske supstance jos
uvek gorele 21. aprila.
v v
Pancevo su obisle dve misije RGB,
naime Misija za industrijske zone i za Dunav.
Prva Misija je u periodu od 20. do 25. jula
v v v
obisla fabriku petrohemije, fabriku vestackog
djubriva i rafineriju nafte. Vodjeni su razgovori
sa direktorima objekata i drugim lokalnim zain-
v v
teresovanim licima (ukljucujuc’i gradonacelnika
v
i predstavnika nevladine organizacije za zastitu

Danska mobilna laboratorija Fotografija: RGB

32 33
v v
zivotne sredine i Institutom za zastitu zdravlje grada Beograda. Uzeti su uzorci vaz-
v v
duha, zemljista, sedimenta i vode. Druga Misija je obisla isti kompleks 25. avgusta

5
v
kako bi uzela uzorke vode, sedimenta i zivih organizama iz kanala i okolinih delo-
v
va Dunava, uzvodno i nizvodno od usc’a kanala. Eksperti RBG su tokom ovog obi-
laska razgovarali sa direktorom postrojenja za preradu otpadnih voda „HIP
Petrohemije”.

Osnovni nalazi Tehni~kih misija i Studijske grupe RGB-a
Sastanak RGB i Instituta za zdravstenu zas̆titu u Beogradu Fotorafija: RGB

Prema informacijama koje su sakupljene tokom ova dva obilaska, RGB je donela
v
sledec’e zakljucke o gore navedjenim glavnim problemima:

■ Iz fabrike petrohemije, izlilo se u zemljisvte i u kanal za otpadne vode 21,000 tona
etilen-dihlorida (EDC). EDC je otrovan i za kopnene i vodene organizme.
v
■ Iz fabrike petrohemije se takoe izlilo 8 tona metalne zive od kojih je, po procena-
v v
ma, oko 200 kg stiglo u kanal. Eksperti RGB su nasli oko 50-100 kg metalne zive
v v
na betonskom podu jedne od fabrika. Kada se izlije u zivotnu okolinu, metalna ziva
v v
se pretvara u organsku formu metil-ziva, koja je toksicna i koja se ugradjuje u lancu
ishrane.
■ 460 tona monomera vinil hlorida (VHM) je izgorelo u fabrici petrohemije. Ovakav
v
pozar bi imao kao posledicu oslobadjanje u vazduh dioksina, koji su veoma tok-
v v
sicni, hlorovodonicne kiseline, ugljen
Sukob na Kosovu Ð Posledice na Zivotnu sredinu i civilna naselja

monoksida, PAH-ve, ai moguc’e i
fosgena. Medjutim, sem jednog
v v v
„zarista” u neposrednoj blizini pozara
v
VHM-a, tim RGB je u Pancevu
v v
zabelezio samo male kolicine
dioksina.
v
■ Vazdusni napadi na rafineriju nafte
zapalili su po procenama oko 80,000
tona nafte i naftnih proizvoda.
v
Ovakav pozar bi imao kao posledicu
oslobadjenje u vazduh otrovnih sup-
v
stanci kao sto su sumpor dioksid, Struc̆njaci RGB su koristili mobilne laboratorije iz Danske i
azot dioksid, ugljen monoksid, Nemac̆ke Fotorafija: RGB
v

v
poliaromaticne ugljene hidrate (PAUH) i olovo.
v v
■ Usled bojazni da bi direktni vazdusni napadi na skladista amonijaka izazvalo smrt
velikog broja ljudi, direktori objekata su, kao preventivnu meru, ispustili iz fabrike
v v
djubriva 250 tona tecnog amonijaka u otvoreni kanal. Ovo ispustanje je
najverovatnije odgovorno za prijavljeni pomor ribe u Dunavu 30 km nizvodno. Pre
v v-
vazdusnih napada proizvodnja djubriva bila je povec’ana kako bi se smanjila kolic
v
ina amonijaka u skladistu.
v
■ U kompleksu su zabelezene niske koncentracije PHB-a i nije bilo indikacija o kon-
v v v
taminaciji kao posledici ostec’enja od vazdusnih napada, ili od prethodnih slucajnih
izliva.

Smatra se da utvrena kontaminacija predstavlja opasnost za zdravlje radnika u
kompleksu i za kopnenu i vodenu sredinu.
Tokom obilaska RGB tim je ustanovio da su fabrike primenjivale tehnologiju iz
1960-ih i 1970-ih godina. Iako nije bilo dostupnih informacija o nivojima kontami-
nacije u ovoj zoni pre sukoba, jedna lokalna nevladina organizacija je dostavila spisak
v
udesa u zoni u poslednjih 25 godina. Lokalni gradski sluzbenici su izjavili da radnici
v v v v v
doticnih fabrika podlezu takozvanom „pancevackom raku”. Strucnjaci RGB smatraju
da je ovo oboljenje najverovatnije angiosarkom jetre, koji nastupa usled izlaganja
visokim koncentracijama VHM-a.

■ Uzorci i rezultati RGB (vidi mapu br. 7)
v v-
Prema perliminornim analizama koje su obavili eksperti RGB, makro-bezkicmenjac
v v v v
ka fauna u Dunavu nesto malo uzvodno od Panceva slicna je onoj vise uzvodno kod
Novog Sada gde su uzimani uzorci. Identifikovano je 21 taksonomskih jedinica od
v v
kojih su vec’ina skoljke i puzevi. Broj taksonomskih jedinica se naglo smanjivao

34 35
MAPA (7) Detaljna mapa Panc̆eva sa RGB lokacijama uzimanja uzoraka

Samples BTF industrial mission
Samples BTF Danube mission
Building with Hg
Ponded Oil
EDC Spill
5

Osnovni nalazi Tehni~kih misija i Studijske grupe RGB-a
Fertiliser Plant
Da
n ube
Ri
ve

Petrochemical Plant
Oil Refinery
r

Izvor: ops̆tina Panc̆evo, i RGB

v v
nizvodno od Panceva gde je pronadjeno samo osam zivih taksona. Najmani broj tak-
sonomskih jedinica ustanovljeno je na ispustu kanala gde su takodje uzeti uzorci.
v v
Pronadjeno je samo sest taksa taksona i to svaki od njih u veoma malom borju, sto je
pokazatelj da je kanala ozbiljan izvor zagadjenja.
Sukob na Kosovu Ð Posledice na Zivotnu sredinu i civilna naselja

MAPA(8) Daljinsko snimanje i procenjivanje posledica od glavnih pogodjenih lokacija u
v

Legenda:
oblasti koji su tamniji nakon bombardovanja (npr.
zagadjenje, iscurela nafta, unis̆teni rezervoari za
naftu i zgrade) Izvor: Snimak od 27. juna 1999. g.
napravljen uz pomoc’Indian
delovi koji su svetliji na snimku nakon bombardovanja Remote Sensing Satellite (IRS),
(npr. posledice od bombi) panahromatski sensor sa
6m rezolucijom. Snimak izradili UNEP, GRID-
1. Promena kvaliteta vode u kanalu za otpadnu vodu Geneva koristec’i pre-ratni snimak od 14.
2. Unis̆tene zgrade u fabrici aviona “Lola Utva” marta 1999.g.
3. Vidljivi trag unis̆tenih “nepoznatih” zgrada
4. Unis̆teni rezervoari nafte
5. Promene koje su moz̆da nastale usled iscurivanja nafte
6. “Unis̆tene” zgrade u fabrikama ves̆tac̆kog djubriva i
petrohemije

36 37
Druge analize uzoraka vode i sedimenta uzetim iz kanala (vidi tabelu BR. 1) pokaza-
le su veliki stepen kontaminacije EDC-om (na primer, u uzorku vode iz kanala pronad-

5
v
jeno je zasic’enje od 5960 µg/l). Rezultati su takoe pokazali da se EDC jos uvek izliva iz
v
kanala u Dunav. Uzorci sa povrsine vode nizvodno od mesta gde se kanal <canal’s con-
fluence> uliva u reku pokazali su EDC koncentraciju od 65 µg/l i 37 µg/l. Smatra se da
su ovi nivoji koncentracije veoma visoki. Na primer, dozvoljena granica koncentracije
EDC u pijac’oj vodi po propisima Svetske zdravstvene organizacije (WHO) je 10 µg/l.
v v
Veoma visoka koncentracija hlorovanih rastvaraca, ukljucujuc’i i EDC, pronadjena

Osnovni nalazi Tehni~kih misija i Studijske grupe RGB-a
je u uzorcima i plitke i duboke podzemne vode. Kontamicja na dubini odgovara kont-
aminaciji pre sukoba i kao takva najverovatnije je imala polsedice na celokupnu vodenu
sredinu. Zagadjenje ovim hemikalijama je najverovatnije posledica proizvodnje PVC-a
u ovom kompleksu. Iako uzorci uzeti u mestima gde se crpi pijac’e vode nisu bili zagad-
v v
jeni, postoji moguc’nost da u buduc’nosti dodje do kontaminacije pancevackog gradskog
v v
vodovoda. Potrebno je izvrsiti dalje istrazivanje kako bi se utvrdio stepen rizika.
v
Na osnovu analize uzorka sedimenta uzetog iz kanala moze se konstatovati da se
v v
od nafte koja se izlila kao posledica vazdusnih napada stvorio jos jedan sloj akutne
v
kontaminacije u delu koji je vec’ pogodjen hronicnim petrohemijskim zagaenjem. Isto
v v
tako, dok su vrednosti zive u povrsinskim slojevima uzorka pokazale ne tako davni
v v v
izliv zive u kanal, druga najvisa vrednost, koja je tri puta vec’a od one u povrsinskom
v
sloju, dobijena na dubini od 60-80 cm, i najverovatnije je posledica izliva zive u
v v v
proslosti. Hronicno zagadjenje zivom i naftnim proizvodima potvreni su rezultatima
v
dobijeni analizom skoljki (Anodonta anatina) uzetih iz Dunava uzvodno i nizvodno
v v v
od kanal. Vrednost zive se povec’ala od 0,15 do 0,22 mg/kg suve tezine tkiva skoljki,
v
dok su PAUH-ovi <PAHs> (Borneff-6) povec’ani od 4,7 do 56,4 µg/kg suve tezine.
v
Sam benzo-piren se povec’ao od 0,9 do 23,0 µg/kg suve tezine (poslednja cifra je oko
v
cetiri puta vec’a od FAO propisanog standarda za bezbednost hrane.

Table 1: Pregled nalaza uzoraka RGB – Panc̆evo (Misija za Dunav)

LOKACIJA VRSTA UZORKA NALAZI
Dunav uzvodno voda, sedimenti dna Nema znac̆jnih zagadjivac̆a u vodenom stubu
od Panc̆evo z̆ivi svet <water column>; PHB u s̆koljkama (39,4 µg/kg)

Dunav - 4 km voda, sedimenti dna, Niska koncentracija EDC-a u povrs̆inskoj
nizvodno obalski sedimenti, vodi (0,3 µg/l)
od Panc̆evo z̆ivi svet

Dunav - 100 m voda, sedimenti dna, Visoka koncentracija EDC-a <EDC> u
nizvodno z̆ivi svet povrs̆inskoj vodi (65 µg/l na 10 m i 37 µg/l
od kanala <canal> na 40 m od obale)

U kanalu <canal> voda, uzorak sedimenta Veoma visoka koncentracija EDC-a u vodi (do 5960
µg/l) i sedimentu; visoka koncetracija z̆ive u Veoma
visoka koncentracija EDC-a u vodi (do 5960 µg/l) i
sedimentu; visoka koncetracija z̆ive u sedimentu, blizu
povrs̆ine i na 60-80 cm; visoka koncentracija
petrolejskih ugljenih hidrata u sedimentu
Sukob na Kosovu Ð Posledice na Zivotnu sredinu i civilna naselja

Kragujevac (vidi mapu br. 9)
Glavni problemi: fabrika „Zastava”: opasno visoke koncentracije PHB-a i dioksina
na podu farbarske radionice; visoke koncentracije PHB-a oko
transformatorske stanice; kontaminirani rezervoari vode: nead-
v
ekvatno skladistenje i obrada otrovnih otpada. Utvrdjeno pris-
ustvo PHB-ova u reci Lepenica.

■ Osnovni podaci
v
Kragujevac, industrijski grad u centralnoj Srbiji sa 150,000 stanovnika, je sediste fab-
v
rike automobila „Zastava” koja je bila jedna od najvec’ih industrijskih postrojenja u ci-
v

v
tavom balkanskom regionu. Veliki deo ljudi koji zivi u Kragujevcu ekonomski zavisi,
v
neposredno ili posredno, od ove fabrike. Svojevremeno je „Zastava” zaposljavala
v
36,000 radnika u Kragujevcu i proizvodila preko 30,000 automobila godisnje. U sko-
v v
rije vreme, usled gubitka trzista i konkurencije, kao i zbog efekata ekonomskih sankci-
ja, proizvodnja je opala za polovinu navedenoga. Fabrika obezbedjuje i druge sekun-
v
darne proizvode i usluge, ukljucujuc’i i grejanje za veliki deo grada. Fabrika se nalazi
na obalama reke Lepenice, manje pritoke Velike Morave koja se uliva u Dunav na 60
v
km nizvodno od Beograda. U blizini fabrike nalazi se i reka Zdralica.
Kompleks „Zastava” je bombardovan dva puta za vreme sukoba, 9. i 12. aprila.
v v v v
Tesko su ostec’ene: elektricna centrala, montazna traka za automobile, farbarska
radionica, kompjuterski centar i fabrika kamiona. Neki delovi fabrike su potpuno
v
unisteni te je proizvodnja stala.

Inspekcija os̆tec̆enih transformatora Fotografija: RGB

38 39
MAPA (9) Poloz̆aj Kragujevca u SRJ
v
Tvrdi se da su vazdusni napadi
prouzrokovali zagadjenje okoline velikih

5
Hungary
v
razmera, da su zagadjeni zemljiste, voda i
Vojvodina Romania
vazduh. Najvec’i problemi koji su prijavljeni Novi Sad
Croatia

su izlivanje nekoliko tona PHB (koji se
Fruska Gora
National park
Stremska-
Mitrovica

Beograd Poljane

nalaze u transformatorskom ulju) u reku Iron Gate
Sabac
Dam
Kragujevac Tuzla

Bosnia and
Loznica
Obrenovac
Baric Smederevo Pozarevac

Moravu, i kontaminacija podzemne vode Herzegovina
Kragujevac
Zastava car factory Bor
Prahavo
Fuel depot
Negotim

v Sarajevo Oil depot

PHB i teskim metalima. Prema tvrdnjama Zlatibor
Mountains
Cacak
Kraljevo
Fuel depot
Zajecar

Osnovni nalazi Tehni~kih misija i Studijske grupe RGB-a
Priboj

radnika „Zastave”, do 2500 kg ulja koje SERBIA Pljevlja
Kopaonik
National Park
Krusevac
Nis
Transformer factory

Prokuplje
v
sadrzi PHB se izlilo u okolinu kao direktna Novi Pazar Pirot

Leskovac
Kolasin Mitrovica
MONTENEGRO
v
posledica vazdusnih napada, a podzemni Podgorica
Pristina
Kosovo
Cetinje
Vranje Bulgaria
Dakovica

rezervoari vode koji se nalaze ispod fabrike Lake
Skadar
Prizren

zagadjene su sa transformatorskim uljem Albania

v
koje sadrzi PHB. Tirana Macedonia

v
RGB Misija za industrijske zone obisla
je fabriku „Zastava” 22. jula. Voeni su raz-
v v v
govori sa predstavnicima fabricke uprave koji su podneli pisani izvestaj o pricinjenoj
v v v
ekoloskoj steti kao posledici NATO vazdusnih napada. Dve lokacije su detaljno
v v v
istrazene, a to su ostec’eni transformator u elektricnoj centrali i farbarska radionica (za
v v
koju se tvrdilo da je doslo do izliva transformatorskog ulja koja sadrzi PHB).
Upravnici fabrike su izjavili da je pre sukoba grupa „Zastava” sprovodila veoma
v v
aktivno program za zastitu zivotne sredine, koji je utvren ISO 14000 standardom za
v v v v
upravljanje kvalitetom ekoloske zastite. Radovi cisc’enja su preduzeti odmah nakon
v v
vazdusnih napada sa namerom da se krene sa proizvodnjom sto pre. Zacrtan je
proizvodni plan kojim se predvia da se do kraja 1999. godine proizvede 5,000 auto-
mobila.
v v v
Dva transformatora u elektricnoj centrali su ostec’ena za vreme vazdusnih napa-
v
da. U vreme obilaska RGB, oba transformatora su se nalazila u betonskom skladistu
koje je namenjeno za opasni otpad.
v
Prema tvrdnjama zaposlenih u fabrici, samo jedan od transformatora je sadrzao
PHB ulje koje se izlilo na betonski pod a potom u kolektor za otpadnu vodu. Beton
v v v v
oko transformatora je ocigleno vec’ bio pazljivo ocisc’en jer nije bilo vidljivih tragova
v v v v
ulja. Receno je da su radnici koji su preduzeli operaciju cisc’enja bili opremljeni zastit-
v v
nom odec’om. Pesak kojim se pokupilo izliveno ulje je uskladisteno u cetiri buradi od
po 200 kg u delu koji je odreen za opasni otpad.
v v v
Eksperti RGB su obavesteni da u skladistima fabrike ima jos 5-6 tona otpradnog
v
ulja koje sadrzi PHB, kao i 300 tona otpada farbe. Ovaj opasni otpad, koji je saku-
pljen pre sukoba, takodje treba da se preradi, ali u Saveznoj Republici Jugoslaviji za to
v v v-
ne postoje odgovarajac’u postrojenja. Cisc’enje i proces reokstrukcije c’e povec’ati kolic
v v
inu opasnih otpadaka. Farbarska radionica je veoma tesko ostec’ena za vreme vaz-
v
dusnih napada. Od nje su ostali samo spoljni zidovi i krovne grede. Sam krov i
Sukob na Kosovu Ð Posledice na Zivotnu sredinu i civilna naselja

v v
unutrasnji deo farbarske radionice su unisteni a na nekim delovima ima znakova
v v v v v v
pozara. U vreme posete RGB, zaposleni u fabrici su vec’ poceli da rascisc’avaju rusevine
v
da bi mogli da zapocnu rekonstrukciju. Dva transformatora u farbarskoj radionici su
v v v v
ispustila ulje i taj deo jos nije u potpunosti ocisc’en. Iako su za vreme vazdusnih napa-
v v
da goreli farba i rastvaraci pozar nije navodno zahvatio transformatore. Eksperti RGB
su uzeli uzorke sa betonskog poda oko transformatora, ali nisu mogli da dodju samih
v
transformatora zbog opasnosti od rusevina.
Ispod farbarske radionice postoje pet betonskih rezervoara za vodu (sa kapacite-
tom od oko 7,000 m3) od kojih su neki bili napunjeni vodom u vreme vazdusnih v

v v
napada, dok su oni koji su bili prazni korisc’eni kao skladista. Jedan od rezervoara se
nalazi blizu mesta na kome se izlilo ulje iz transformatora. Prema tvrdnjama
v
zaposlenih, u rezervoare su se izlili rastvaraci, farba, i PHB-ovi. Ovi vodeni rezervoari
su zatvoreni sistem bez ikakve komunikacije sa spoljnom sredinom. Radi utvrivanja
v

v
prisustva zagadjivaca u vodi i posebno PHB-ova iz ulja transformatora, eksperti RGB-
a su uzeli dva uzorka za analizu. Ranije analize jugoslovenskih eksperata pokazale su
da je nivo prisustva ulja transformatora bio 0,7 mg/l.
v
Prema tvrdnjama zaposlenih u „Zastavi”, za vreme vazdusnih napada izgubiljeno
v v v
je cak do 2500 kg transformatorskog ulja tako sto je ili isparilo, ili se izlilo na zemljiste
v v
ili u sistem otpadnih voda. Receno je da su se PHB-ovi i drugi zagadjivaci ili u cevi za
v
otpadne vode i odatle u reku Lepenicu usled ostec’enja centrale za preradu vode.
v v
Prema tvrdnjama lokalnih vlasti obe kragujevacke reke su bile relativno ciste pre vaz-
v
dusnih napada. Pretpostavljaj se da su se PHB-ovi iz fabrike „Zastava” izlili u reke, a
v
najvise u Lepenicu iako se u analizama pijac’e vode nisu nadjeni tragovi PHB-ova.

■ Uzorci i rezultati RGB
v
Uzorci uzeti u elektricnoj centrali sa betonskog zida oko transformatora i kod sliva za
otpadne vode u blizini su pokazali velike koncentracije PHB-ova (>1 g/kg), tj. u anal-
v
iziranom materijalu je bilo 50% PHB ulja. Moze se pretpostaviti da su se PHB-ovi izlili
v
u sistem za otpadne vode. Ovaj deo fabrike bi dakle trebalo smatrati ekoloskim
v v v v
„zaristem” sa moguc’im stetnim posledicama na ljudsko zdravlje kao i na siru okolinu.
v
U uzorku ulja zadrzanom u pesku koji je stavljen u buradi nadjeni su tragovi PHB-ova.
v
Testiranjem se pokazalo da je samo jedan od dva transformatora sadrzao PHB ulje.
U uzorcima koji su uzeti u farbarskoj radionici (dva uzorka sa poda oko oba
transformatora; jedan na rastojanju od 10 cm) pronadjene su visoke koncentracije
v v
PHB-ova i dioksina. Nemacka mera za akciju u industrijskim zonama je premasena za
v
deset puta kada je u pitanju dioksin/furan, dok je dozvoljeni nivo PHB-ova nadmasen
v
1,000 puta. Ovi rezultati su potvrdili da je ovaj deo fabrike takodje ozbiljno ekolosko
„zariste”. Procena eksperata RGB je da je kontaminirano oko 400-500 m2 betonskog
v v

poda u farbarskoj radionici. Usled isparavanja isparljivih elemenata, toksic̆ni talog je

40 41
5

Osnovni nalazi Tehni~kih misija i Studijske grupe RGB-a
Unis̆tena fabric̆ka hala, Kragujevac Fotografija: RGB

v v
postao veoma gust, sto znaci da treba ukloniti pod za koji je zalepljen. Uzimanje
v
„hemijskih otisaka” pokazalo je da dioksini poticu iz izlivenog ulja transformatora.
U uzorcima uzetih u gornjem delu vodenih rezervoara koji se nalaze ispod far-
barske radionice nisu nadjeni tragovi PHB-va. U uzorcima vazduha, meutim, uzetim
v v
tacno iznad vode nadjeno je prisustvo farbe i rastvaca. Moguc’e je da su delovi poje-
v
dinih rezervoara kontaminirani sa PHB-ovima iz toksicne farbe i fiksera punjenje koji
su se koristili ranije, ili usled ranijih izliva ulja iz transformatora. Bilo kako bilo,
v
eksperti RGB-a su zakljucili da su rezervoari najverovatnije vec’ bili zagadjeni u vreme
v
vazdusnih napada.
v v
Da bi se utvrdilo da li je doslo da PHB kontaminacije recnih tokova Lepenice i
Velike Morave, RHB Misija za industrijske zone uzela je uzorke sedimenta iz Lepenice
v
4 km nizvodno od fabrike „Zastava”. Na ovoj lokaciji ustanovljena je prilicno visoka
v
koncetracija PHB-a (2,4 mg/kg sto treba uporediti sa dozvoljenom granicom za
v
kvalitet vode reka u Nemackoj koja iznosi 0,06 mg/kg), ali uzimanje “hemijskih oti-
v
saka” je pokazalo sasvim drugi sastav od PHB-ovih sadrzanih u uljima transformato-
v
ra u fabrickom kompleksu „Zastava”. Takoe su nadjene koncentracije nikla i hroma
v
koje su iznad nemacke dozvoljene granice za kvalitet vode reka. Eksperti RGB veruju
v
da su ovi metali i PHB-ovi najverovatnije dosli iz fabrike automobila.
Sukob na Kosovu Ð Posledice na Zivotnu sredinu i civilna naselja

RGB Misija za Dunav je, nakon ovoga, tj. 27. avgusta, uzela uzorke vode, sedi-
v
menta i zivog sveta sa nekoliko lokacija. Jugoslovenski eksperti su prijavili veliku
v v
poplavu u junu kada je nivo vode oko usc’a Lepenice u Veliku Moravu bio 2 metra visi
od normalnog.
v
RGB Misija za Dunav je odabrala tri lokacije za uzimanje uzoraka: (a) usc’e
v v
Lepenice; (b) uzvodno od usc’a Lepenice u Veliku Moravu; (c) nizvodno od usc’a
Lepenice u Veliku Moravu.
v v v
Preliminarna analiza makro-bezkicmenjacke faune govori da je Lepenica ugroze-
v
na zagadjenjem iz Kragujevca, posto je broj taksonomiskih jedinice daleko manji nego
v
u Velikoj Moravi. Broj taksona koji je pronadjen u Velikoj Moravi je visi uzvodno od
v
usc’a Lepenice, nego nizvodno.
v
Rezultati analize uzoraka vode i sedimenta ukazuju na PHB zagadjenje na usc’u
Lepenice i u Veliku Moravu nizvodno od ulivanja Lepenice. U Lepenici PCB su
v

dostigli nivo od 18,7 ng/l, oko 10 ng/l iznad onog u Moravi. PHB (zbir sedam kon-
v
gena, srodnih supstance) nisu otkriveni u sedimentu Morave uzvodno od usc’a
Lepenice, ali je izmeren nivo od 22 µg/kg nizvodno i 52 µg/kg na izvoru Lepenice.
v v
Uzorci lepenickog obalskog sedimenta pokazali su visoku koncentraciju zive koja
v
moze da se uporedi sa rezultatima u Moravi uzvodno od ulivanja Lepenice.
v
Koncentracija PHB u obalskom i sedimentu kod usc’a Lepenice pokazali su da je PHB
u Lepenici prisutan od skora. Ova detaljna analiza se podudara sa analizama Misije za
industrijske zone koje govore da se sastav PHBs iz Lepenice razlikuje od onog iz ulja
v
transformator, ali isto tako da je fabricki kompleks „Zastava” najverovatniji izvor kon-
taminacije.

Novi Sad (vidi mapu br. 10)
Glavni problemi: Rizik da podzemna voda zagadjena sa petrohemikalijama iz
v
rafinerije nafte prodre u bunare za pijac’u vodu; opsti problem o
lokaciji bunara u blizini rafinerije.

■ Osnovni podaci

Sa 180,000 stanovnika, Novi Sad je drugi najvec’i grad u Saveznoj Republici
Jugoslaviji. Nalazi se na reci Dunav, oko 70 km severo-zapadno od Beogradu, u
provinciji Vojvodina. Novi Sad je intenzivno bombardovan za vreme sukoba, pri
v v v v v
cemu su zeljeznicki i putnicki mostovi preko Dunava unisteni (zajedno sa vodovod-
v v v
nim cevima u mostovima), i ostec’eni ili unisteni fabricke i vojne instalacije.
Novosadska rafinerija nafte bila je jedan od glavnih ciljeva.

42 43
MAP (10) Poloz̆aj Novog Sada u SRJ
Rafinerija se nalazi na levoj obali
reke, 3 km severno od centra grada i samo Hungary

2 km uzvodno od filtracionih bunara u
obali reke koji snabdevaju grad vodom.
v v
Duz juzne obale rafinerije proteze se brod-
ski kanal, koji se uliva direktno u Dunav,
na kome se nalaze instalacije za utovar i
v
istovar slepera. U okviru rafinerije postoji
v

Sarajevo
Vojvodina

Novi Sad
Novi Sad

Beograd
Croatia

Tuzla

Bosnia and
Herzegovina
Fruska Gora
National park

Sabac

Loznica
Stremska-
Mitrovica

Poljane

Obrenovac

Zlatibor
Mountains
Priboj
Baric Smederevo

Kragujevac
Zastava car factory

Cacak
Kraljevo
Fuel depot
Pozarevac

Bor
Oil depot
Romania

Prahavo
Iron Gate

Fuel depot

Zajecar
Negotim
Dam

5

Osnovni nalazi Tehni~kih misija i Studijske grupe RGB-a
v v
sistem vestackih sabirnih kanala za sakupl- SERBIA Pljevlja
Kopaonik
National Park
Krusevac

Prokuplje
Nis
Transformer factory

Novi Pazar Pirot
v v-
janje povrsinskog oticaja vode koja se, pos MONTENEGRO Kolasin Mitrovica
Leskovac

v v Pristina
to prodje kroz centralu za precisc’avanje Podgorica
Kosovo
Cetinje
Dakovica
Vranje Bulgaria

otpadne vode opremljenoj sa ureajima za Lake
Skadar
Prizren

Albania
izdvajanje plivajuc’a ulja, izliva u Dunav.
Izmedju nivoa podzemne vode, koji se Tirana Macedonia

v
nalazi na 1-2 m ispod zemljine povrsine, i fil-
v v
tracionih bunara u obali reke, ne postoji nikakva zastitna prepreka koja bi sprecila da se u
v
njih izlije kontaminirana podzemna voda u slucaju da dodje do izliva nafte ili drugog
v
zagadjenja. Receno je da je izgradnja takve prepreke planirana ali se to nikada nije i sprov-
v v
elo. Strucnjaci RGB, koji su obisli Novi Sad 23./24. jula (Misija za industrijske zone) i 24.
v
avgusta (Misija za Dunav), izrazile su zabrinutost vec’ zbog same cinjenice da su bunari za
pijac’u vodu locirani tako blizu
v
rafinerije i sto nikakve posebne mere
v
zastite nisu bile primenjene.
U kompleksu rafinerije nalaze se
proizvodna postrojenja i rezervoari
v
za skladistenje sirove nafte i naftnih
proizvoda (uglavnom benzina dizel
goriva). Vis̆e od dve-trec’ine od
ukupno 150 rezervoara je bilo ili
direktno pogodjeno ili ozbiljno
v
ostec’eno sa eksplodiranim materi-
jalom za vreme najmanje dvanaest
v
vazdusnih napada NATO-a (u peri-
v
odu od 5. aprila do 9. juna) sto je
v
dovelo do pozara i procurivanja
v
nafte i naftnih proizvoda. Receno je
v
da je tehnicko osoblje ipak uspelo
da prebaci jedan deo supstanci koje
v
su procurele u neostec’ene rezer-
voare i time smanjili procurivanje u
v
zemljiste i podzemnu vodu. Pre

Unis̆teni rezervoar za naftu, Novi Sad Fotografija: RGB
Sukob na Kosovu Ð Posledice na Zivotnu sredinu i civilna naselja

MAPA (11) Detaljna mapa Novog Sada sa RGB mestima uzetih uzoraka

Samples BTF industrial mission
Samples BTF Danube mission
Green line Drinking water
Yellow line Raw water

Refinery

Source
Ratno
v

Ostrvo

Source
Petrovaradinska Ada

Source
Strand

Izvor: Ops̆tina Novi Sad, i RGB

44 45
v
vazdusnih napada, zaposleni u rafineriji su sklonili neke od naftnih proizvoda koji bi
v v
mogli biti stetni za ljudsko zdravlje ukoliko bi se izlili ili zapalili, kao sto je ulje iz trans-

5
v v v
formatora koje sadrzi PHB. Takodje je povec’ana proizvodnja kako bi se iskoristilo sto vise
v v
sirove nafte, meu-proizvodi i aditivi, a konacni proizvodi su prebaceni na druge lokacije.
v v
Preostala nafta je pomesana sa benzinom kako bi se rezervoari zapalili, u slucaju da budu
v
pogodjeni, umesto da se izlije u zemljiste i podzemnu vodu. (Vidi mape br. 12 i 13).

MAPA (12-13) Daljinsko snimanje i procenjivanje posledica od glavnih pogodjenih lokacija u Novom Sadu

Osnovni nalazi Tehni~kih misija i Studijske grupe RGB-a

É
Daljinsko snimanje i procenjivanje posledica na rafineriji nafte u Novom Sadu (zum)

Legenda:
vidljive posledice sa rizikom od zagadjenja
Izvor:
Narandz̆asti prravougaonik: vidljive posledice sa Pred-ratni snimak (pozadina) od 31. jula 1998.g.
rizikom za stanis̆ta, ali ne i rizik od zagadjenja izradila: Landsat Thematic Mapper (TM) senzor sa
rezolucijom od 30m u tehnici “true-colour composite”
1. Rafinerija je bombardovana vis̆e puta izmedju 5. aprila
Post-ratni snimak od 19. avgusta 1999.g. izradila: Landsat
i 9. juna 1999.g. Unis̆teni su rezervoari za naftu Thematic Mapper (TM) senzor sa rezolucijom od 30m u
2. Sva tri mosta preko Dunava u Novom Sadu su unis̆tena tehnici “true-colour composite”
Sukob na Kosovu Ð Posledice na Zivotnu sredinu i civilna naselja

v v
Novosadski Institut za zdravstvenu zastitu rutinski prati zagadjenje vazduha sto
v v
je nastavljeno tokom trajanja sukoba. Neki od ovih podataka podneseni su strucn-
v v
jacima RGB. Nakon pozara izazvanim vazdusnim napadima, u nekim delovima i
v
okolini Novog Sada koncentracija i sumpor dioksida i cestica koje odlec’u u vazduh
isla je do nekoliko stotina µg/m3 za vreme pozara. Te visoke koncentracije verovatno
v v

v v v v v-
nisu trajale duze od nekoliko casova posto su pozari bili relativno kratkotrajni i pos
to je vetar menjao pravac. Visoke koncentracije su u nekim momentima verovatno
v v
nadmasile preporucene standarde za kvalitet vazduha. Za vreme sukoba, zdravstvene
v
sluzbe su savetovale graanima Novog Sada da dobro isperu hranu i da ne uzimaju
v
hranu sa talogom cai.
Tvrdi se da je oko 73,000 tona sirove nafte i naftnih proizvoda ili izgorelo ili pro-
curelo. Prema proceni lokalnih eksperata 90% je izgorelo a ostatak iscurelo u sabirni
kanal za otpadnu vodu ili u zemlju.
v

v v
Dunav je, prema izvestajima, bio ozbiljno zagadjen odmah nakon vazdusnih
napada usled isticanja sirove nafte i naftnih proizvoda kroz rafinerijski sabirni kanal
v v
za otpadnu vodu. Glavni inzinjer rafinerije je izjavio strucnjacima RGB da je veoma
v v v
tesko proceniti stvarnu kolicinu sirove nafte i naftnih proizvoda koja je ispustena u
Dunav i da je oko 130 tona nafte sakupljeno u centrali za hladjenje ispumpane vode
koja se nalazi na kraju kanala za isticanje otpadne vode. Za vreme sukoba je bio
zabranjen ribolov u celoj Vojvodini.
Inspekcija na terenu RGB tokom jula meseca pokazala je da su rafinerijski kanali
v
za otpadne vode puni sirove nafte i naftnih proizvoda. U delu za skladistenje mogla se
v
videti sirova nafta na zemlji usled procurivanje iz ostec’enih rezervoara, dok su neki od
v v
betonskih ploca ispod rezervoara bili ili popucali ili prepolovljeni. U sredisnjem delu
v
fabrickog kruga videla se nafta u nekim od kratera od bombi u kojima je bilo

Sastanak sa direktorima rafinerije nafte u Novom Sadu Fotografija: RGB

46 47
podzemne vode. Napravljena je i
vizuelna inspekcija manje i plic’e bare

5
v
u jednom nizem delu koji se nalazi na
30 m van kruga rafinerije u pravcu
filtracionih bunara u obali reke
v
Dunava. Na povrsini bare se nije
video tanak sloj nafte i vodjena flora i
fauna su delovale netaknute. Isto

Osnovni nalazi Tehni~kih misija i Studijske grupe RGB-a
tako, nije bilo vidljivog zagaenja
naftom na obalama reke niti na
v
povrsini vode filtracionih bunara u
obali reke.
Predstavnik gradskog vodovoda
v
izjavio je strucnjacima RGB da su, od
v
pocetka sukoba, osam filtracionih Uzimanje uzoraka zemljis̆ta u Novom Sadu Fotografija: RGB
bunara u obali reke u blizini rafineri-
je snabdelo Novi Sad sa 60% pijac’e vode. Presecanje vodovodnih cevi preko Dunava
v v v v
znacilo je da je desna obala bila odsecena od centrala za precisc’avanje vode; voda iz
v v v
bunara na ovoj strani reke nije mogla da bude precisc’enja, a 50,000 gradjana vise nije
v
bilo snabedeveno vodom iz gradskog vodovoda. Dva obliznja bunara bila su zatvorena
iz preventivnih mera odmah nakon bombardovanja rafinerije. Takodje su preduzete
mere cisc’enja 13,000 m2 zemlje oko bunara, posle cega je ponovo otvoren jedan od
v v v

v
prethodno zatvorenih bunara. Gradski Institut za zdravstvenu zastitu je informisalo je
RGB Misiju koja je bila u obilasku u avgustu, da je jedan od bunara i dalje zatvoren
v
usled „nesto povec’ane” koncentracije mineralnih ulja.
v
BBC World Service je 23. avgusta preneo izvestaj jugoslovenske novinske agen-
v v v
cije, u kome se kaze da je novosadska rafinerija otpocela sa ogranicenom proizvod-
v
njom kerozina i dizela za skole, bolnice i poljoprivredu.

■ Uzorci i rezultati RGB (vidi mapu br. 11)
v
Za vreme RGB Misije za industrijsku zonu, uzeti su uzorci zemljisnog gasa i/ili
v
podzemne vode u osam razlicitih lokacija, unutar i van kruga rafinerije za naftu.
v
Analize su pokazale da dva uzorka podzemne vode, i jedan uzorak zemljisnog gasa
v v
unutar kruga rafinerije, sadrze visoke koncetracije isparljivih ugljeno hidrata, sto je
indikacija prisustva nafte u nevezanoj formi (najverovatnije benzin) na vrhu
podzemne vode. Ostali uzorci koji su uzeti unutar i van kruga rafinerija pokazala su
prisustvo niskih koncentracija isparljivih ugljenih hidrata.
Uzorci podzemne vode su takoe uzeti na ulazu u galeriju za infiltraciju koja je
v v v
najbliza rafinerijskoj centrali za precisc’acanje otpadne vode, i kod odvodne cevi koja
Sukob na Kosovu Ð Posledice na Zivotnu sredinu i civilna naselja

v v
nosi vodu iz galerija za infiltraciju do gradskog vodovoda na precisc’acanje. Analiza
ovih uzoraka je pokazala nisku ili veoma nisku koncentraciju isparljivih ugljenih
hidratau podzemnoj vodi.
RGB Misija koja je bila u obilasku u avgustu, uzela je uzorke sa pet lokacija: (a)
sa leve obale Dunava uzvodno od Novog Sada (koja je planirana kao kontrolna lokaci-
v
ja za druge uzorke, posto se smatra da sukob nije doveo do bilo kakvog zagadjenja na
potezu izmedju madjarske granice i Novog Sada); (b) sa leve obale Dunava malo
uzvodno od kanala; (c) sa leve obale Dunava nizvodno od Novog Sada; (d) u kanalu
v
blizu usc’a u Dunav; (e) u krugu rafinerije. Rezultati su rezimirani u Tabeli br. 2 koja
sledi.
v v
Jedna zanimljiva cinjenica je bila ta sto su u sedimentu dna uzvodno od Novog
v
Sada pronaene jake koncentracije PHB-a i PAUH-a. Ovo je bilo neocekivano jer je za
v
ovaj deo Dunava receno da je relativno nezagadjen i da nije bilo posledica od vaz-
v

v v
dusnih napada na rafineriju. Najverovatnije je da rezultati ukazuju na starije, hronicno
v
zagadjenje reke. Nije bilo bitne razlike u koncentracijama zive u sedimentu Dunava
v
uzvodno i nizvodno od Novog Sada (u oba slucaja nizak nivo), ali je meutim reg-
v
istrovana znatno visa vrednost u sedimentu kanala. Uzorci vode iz Dunava nizvodno
v v
od Novog Sada i od canala pokazali su prisustvo neznacajne koncentracije zive, i
sveukupnih naftnih ugljenih hidrata.

LOKACIJA VRSTA UZORKA NALAZI
Dunav uzvodno od Vrsta uzorka Uzeta za kontrolnu lokaciju; relativno visoka
Novog Sada voda, sedimenti dna, koncentracija PAUH-a i PHB-a u sedimentu s̆to ukazuje
z̆ivi svet na hronic̆no zagadjenje; relativno niska koncentracija
z̆ive u sedimentu

Dunav uzvodno od voda Nesignifikantne vrednosti za bilo koje parametre
kanala

Dunav nizvodno od voda, sedimenti dna, Nes̆to povec̆ana koncentracija z̆ive u sedimentu u
Novog Sada z̆ivi svet poredjenju sa vrednostima uzvodno; relativno visoka
koncentracija PAUH-a

Kanal voda, sedimenti dna, Visoka koncentracija z̆ive u sedimentu

Table 2: Pregled nalaza uzoraka RGB – Novi Sad (Misija za Dunav)
v
Prema preliminarnim analizama strucnjaka RGB, analizirani uzorci makro-bez-
v v v
kicmenjcke faune uzvodno od Novog Sada su podjednako karakteristicni za srednji i
v
nizi tok Dunava. Identifikovano je 13 taksonmskih jedinica. Nizvodno od rafinerije,
v v
identifikovano je 17 takasonomskih jedinica sto govori da nije bilo znacajnih nega-
v v
tivnih bioloskih posledica (barem ne kratkorocnih) od zagadjenja vazduha nakon vaz-

48 49
v v
dusnih napada. Strucnjaci RGB pretopostavljaju da je prisilno zatvaranje rafinerije
v v
mozda i dovelo da poboljsanja u lokalnoj vodenoj sredini, usled moguc’eg smanjenja

5
v
hronicnog zagadjenja.
Na osnovu opservacija na terenu i rezultata dobijenih analizom uzoraka, RGB je
v v
zakljucila da nema dokaza o znacajnim negativnim posledicama na vodenu sredinu u
v
Dunavu kao posledica vazdusnih napada na novosadsku rafineriju. Pretpostavlja se da
je najvec’i deo iscurele nafte i naftnih proizvoda izgorelo i da do reke nisu stigle
v v
znacajne kolicine.

Osnovni nalazi Tehni~kih misija i Studijske grupe RGB-a
Bor (vidi mapu br. 14)
v
Glavni problemi: Izrazeno zagadjenje vazduha sa sumpor dioksidom; dokazi o
v v v
hronicnoj ekoloskoj steti izazvanoj rudnikom bakra; lokalna
PHB kontaminacija kod transformatorske centrale.

■ Osnovni podaci
v
RGB Misija za industrijske zone obisla je dve lokacije 24. jula, naime rudnik bakra i
v
topionicu van Bora (grad sa 40,000 stanovnika u istocnoj Srbiji), i depo za naftu
v
„Jugoperol-a” u blizini. Ove instalacije su pogodjene u vazdusnim napadima NATO-
a 15. i 17. maja.
v v
Industriju bakra u Boru cine jedan ogroman povrsinski kop i uz njega vezana
v
topionica. Za vreme vazdusnih napada bila
v
je ostec’ena transformatorska centrala koja je MAPA (14) Poloz̆aj Bora u SRJ
v
snabdevala instalacije elektricnom energi-
v
jom. U ovoj centrali su bila smestena 3 veli- Hungary

ka transformatora i 160 kondenzatora, ali je
Vojvodina Romania
v
pre vazdusnih napada jedan od transforma- Novi Sad
Croatia

v
tora bio ispraznjen i otklonjen. Svaki od pre- Fruska Gora
National park
Stremska-
Mitrovica

v Beograd
ostala dva transformatora je sadrzao po 25 Sabac Poljane Iron Gate
Dam
Tuzla Obrenovac Smederevo Pozarevac
Loznica Baric

Bosnia and
v
tona ulja. Unisteno je izmeu 80 i 100 kon- Bor
Herzegovina
Kragujevac
Prahavo
Fuel depot
Negotim
Zastava car factory Bor
Sarajevo Oil depot

denzatora od kojih je svaki imao oko jedne Zlatibor
Mountains
Cacak
Kraljevo
Fuel depot
Zajecar

Priboj

litre ulja. Prema informacijama kombinata, SERBIA Pljevlja
Kopaonik
National Park
Krusevac
Nis
Transformer factory

Prokuplje

u transformatorskom ulju nije bilo PHB-a Kolasin
Novi Pazar

Mitrovica
Leskovac
Pirot

MONTENEGRO
ali ga je bilo u ulju kondenzatora. Ovo je i Podgorica
Pristina
Kosovo
Cetinje
Vranje Bulgaria
Dakovica

potvrdila RGB analiza. U vreme obilaska Lake
Skadar
Prizren

v
RGB, jedan broj kondenzatora je jos uvek Albania

v
lezalo oko transformatorske centrale dok je Tirana Macedonia

v
vec’ina bila otklonjena i bacena.
Sukob na Kosovu Ð Posledice na Zivotnu sredinu i civilna naselja

v v v
Za druge delove kombinata je receno da nisu bili ozbiljno ostec’eni ali su vazdusni
v v v
napadi na elektricnu centralu, sto je smanjilo snabdevanje elektricnom energijom,
dovelo do prekida u proizvodnji sumporne kiseline – uzgredni proizvod industrije
v v
bakra. Ovo je dovelo do hronicnog ispustanja sumpor dioksida koji se normalno
dobija <recovered> pri proizvodnji sumporne kiseline. RGB tim je osetio miris
sumpor dioksida vec’ na nekoliko kilometara od fabrike, dok je nakon 15 minuta na
v v v
samoj lokaciji cela grupa pocela da kaslje. Na osnovu ogranicenih informacija, tim je
v
procenio da bi ispustanje gasa moglo da bude u vrednosti od 100,000 tona sumpor
v
dioksida godisnje. Potrebno je ipak
imati detaljnije informacije da bi se
v
mogao dati pouzdaniji proracun.
Predstavnici Beogradskog Univer-
ziteta potvrdili su da je zagadjenje
v

v
sumpor dioksidom i teskim metali-
v
ma zabelezeno i ranije na ovoj lokaci-
ji. Tvrdi se da je sediment reke Bor
v
„betoniran” talozenjem fero-piritom
v v
(FeS2), a da su zemljiste i povrsinska
voda tokom decenija kontaminirani
v
teskim metalima usled rudarske
aktivnosti.
Iako nema detaljnih informacija,
RGB eksperti smatraju da je hron-
v v
icno ispustanje sumpor dioksida iz
v
rudnika bakra ozbiljan ekoloski
problem. Kako je Bor blizu granice
v
sa Bugarskom, ova ispustanja mogu
imati i efekte preko granice u zavis-
nosti od pravca duvanja vetra. Treba
preduzeti hitne mere kako bi se ova
v v
ispustanja smanjila. Izvestaji koji su
dobiveni preko vebsajta Bugarske
Inspekcija os̆tec̆enih rezervoara nafte Fotografija: RGB novinske agencije ukazuju na cin- v

v
jenicu da reka Timok, koja se proteze
v
preko ovih granica, ima dugu istoriju hronicnog i akutnog zagadjenja iz rudnika
v
bakra. Krajem juna 1999. godine doslo je do jednog od najvec’ih zagadjenja za koje se
v
veruje da je uslovljeno praznjenjem otpadne vode iz rudnika.
v v
Skladiste za naftu „Jugopetrol-a”, koji je uglavnom opsluzivalo industriju Bakra u
v v
Boru, bilo je kompletno unisteno za vreme vazdusnih napada. Tvrdi se, medjutim, da
v v v v
je osam rezervoara ispraznjeno nesto malo pre nego sto su bili pogoeni. Posto su depoi
v v
za naftu bili prazni, doslo je samo do manjih pozara i nije bilo izlivanja nafte. Uprkos
v v v
tome, neki od transformatora u elektricnoj centrali depoa bili su ili ostec’eni ili unisteni.

50 51
5

Osnovni nalazi Tehni~kih misija i Studijske grupe RGB-a
Livnica bakra i rafinerija u Boru Fotografija: NATO

■ Uzorci i rezultati RGB
v v
Da bi testirali prisustvo PHB-a u elektricnoj centrali rudnika bakra, strucnjaci RGB
v
su uzeli uzorak sa jednog od ostec’enih transformatora, ali nisu nadjeni tragovi PHB-
v
a. Drugi uzorak koji je uzet sa zemljista ispod jednog od kondenzatora koji je pro-
cureo pokazao je prisustvo PHB-a koji su kontaminirani sa dioksinima i furanima.
v v v
Uzeti su uzorci zemljista (sa razlicitih dubina) iz polja do samog skladista nafte i
v v v v
uzorak sedimenta iz recice nize od lokacije. Jos jedan uzorak je uzet iz zemljista ispod
v v
transformatora u elektricnoj centrali koji je bio ostec’en i koji je procureo.
v v
Uzorak uzet iz recice radi odredjivanja praga merenja, pokazao je neuobicajeno
v
visoku koncentraciju teskih metala, prvenstveno bakra ali i kadmijuma, arsena, olova
v v
i cinka. Strucnjaci RGB zakljucili su da ove koncentracije nisu vezane za sukob vec’ da
v
su najverovatnije posledica dugogodisnjeg industrijskog zagadjenja.
v v
U uzorku zemljista uzetog u blizini ostec’enog transformatora pokazao je visoku
v
koncentraciju PHB-a (300 mg/kg) i nisku koncentraciju teskih metala.

v v
Druge specificne lokacije koje su obisle Misije
za industrijske zone i za Dunav
v
Ovaj deo daje pregled osnovnih nalaza na drugim specificnim lokacijama koje su
v
obisle Misije za industrijske zone i za Dunav.

Baric‘ (vidi mape br. 15 & 16)
v v
Clanovi Misije za Dunav obisli su 27. avgusta ovaj industrijski kompleks koji se
nalazi na obalama Save, zapadno od Beograda.
Grupa se sastala sa Generlanim direktorom „Prve Iskre” Holding Kompanije, u
v
okviru koje postoje deset hemijskih i inzinjerskih operacija pogona. Ova lokacija, na
v
kojoj je zaposleno 2,500 radnika, bila je pogoena cetiri puta (17. i 19. aprila, 10. i 20.
Sukob na Kosovu Ð Posledice na Zivotnu sredinu i civilna naselja

MAPA (15) Poloz̆aj Bari}a u SRJ
v
maja). U izvestajima u sredstivma javnog
v
informisanja u vreme vazdusnih napada se
v v v
govorilo o znacajnoj ekoloskoj steti. Grupi
v
RGB je receno da je najvec’i problem socio-
ekonomske prirode.
v v v
Strucnjaci RGB su obisli ozbiljno ostec’ene
v
delove kompleksa, ukljucujuc’i i administra-
tivne zgrade, proizvodne linije PVH filma i
v-
poliuretansko sunerastog materijala, elektric
na centrala, i fabrika ventila i spojnica. Tvrdi
v
se da u sukobu nisu ostec’eni drugi delovi
industrijske oblasti u Baric’u. Proizvodne
v
instalacije koje je grupa obisla su bila potpuno
v

v v
unistene. Grupi je cesto napominjano da su
v
ove instalacije proizvodile iskljucivo u civilne

MAPA (16) Daljinsko snimanje i procenjivanje posledica na Baric‘

0 250 500m
N

Sa
va
Rive
r

Legenda:
predmeti koji su svetliji u post-
ratnom snimku, npr. posledice
bombi Narandz̆asti
predmeti koji su tamniji na
post-ratnom snimku:
1. nove zgrade
52 53 2. moguc’a izlivanja
5

Osnovni nalazi Tehni~kih misija i Studijske grupe RGB-a
S̆teta u industrijskom kompleksu u Baric‘ Fotografija: RGB

v v
svrhe. Receno je da je proizvodnja visoko toksicne hemijske supstance TDI (koja se
v
koristi u proizvodnji PVH-a) obustavljena 1992. godine. Takodje je receno da su 12
v v
velikih i nedavno renoviranih skladist TDI-a van upotrebe vec’ vise godina.
Grupa nije imala pristup na reku Savu niti na ispust cevi <channels> koji vode iz
kompleksa <complez> u Savu. Uzeti su jedan uzorak vode iz cevi <channel> u samom
v
industrijskom krugu <complex> i nekoliko uzoraka zemljista <soil>. Iz ovog kratkog
v v
obilaska, eksperti RGB nisu nasli dokaza o ozbiljnoj ekoloskoj kontaminaciju u Baric’u.

v v
Brana i vestacko jezero ãGvozdena kapijaÓ
(Djerdap) (vidi mapu br. 17)
v
Dve znacajne brane na Dunavu (Djerdap I i Djerdap II, poznati takodje po nazivu
v
„Gvozdena kapija” I i II), opkoracuju granicu SRJ i Rumunije. Kako je Djerdap I prva
v v v
brana koja dolazi nizvodno od Gabcikova u Republici Slovackoj, u njoj se zadrzavaju
v
zagadjivaci velikog dela srednjeg toka Dunava.
v
Pretpostavlja se da su se neki od hemijskih zagadjivaca koji su iscureli za vreme
v
vazdusnih napada na SRJ slili u Dunav bilo direktno bilo preko njegovih pritoka.
v v v
Strucnjaci RGB su zakljucili da su rastvoriljivi zagadjivaci vec’ stigli do Crnog Mora u
v
vreme poseta RGB Misija za industrijske zone i za Dunav, cak iako se uzme u obzir
v
dvonedeljno zadrzavanje u rezervoaru „Gvozdena kapija”. Visoki nivo vode u toku
junskih poplava je takoe najverovatnije potisnuo nerastvorljiva zagadjenja nizvodno
v
prema brani „Gvozdena kapija I”, gde se tok reke usporava i voda zadrzava. Na ovom
v v v
mestu se sedimentacija naglo povec’ava te rezervoar lici na skladiste zagaivaca koji su
MAPA (17) Poloz̆aj “Gvozdene kapije” u SRJ
Sukob na Kosovu Ð Posledice na Zivotnu sredinu i civilna naselja

Hungary

v
se natalozili u sedimentu (npr. organski Vojvodina Romania
v v Croatia
mikrozagaivaci, teski metali). Novi Sad
Fruska Gora
National park

RGB Misija za Dunav je 26. avgusta
Stremska-
Mitrovica

Beograd
Iron Gate Sabac Poljane Iron Gate
Dam
v
obisla dve lokacije u blizini Rama (u gorn- Tuzla

Bosnia and
Loznica
Obrenovac
Baric Smederevo Pozarevac

Herzegovina Prahavo

jem delu rezervoara „Gvozdena kapija” blizu
Fuel depot

SERBIA Kragujevac
Zastava car factory Bor
Negotim

Sarajevo Oil depot
Cacak Zajecar

granice SRJ i Rumunije). Uzeti su uzorci
Kraljevo
Fuel depot
Zlatibor
Mountains
Priboj
Krusevac
v v Kopaonik

sedimenta, vode, i zivog sveta (skoljki). U
Nis
National Park Transformer factory
Pljevlja
Prokuplje
Novi Pazar Pirot
v
uzorcima sedimenta i skoljki nadjena je kon- MONTENEGRO Kolasin Mitrovica
Leskovac

v Pristina
v
Kosovo Bulgaria
centracija zive od 0,15-0,19 µg/kg, slicno Podgorica Cetinje
Dakovica
Vranje

Prizren
v
kao u lokacijama nesto dalje uzvodno, i
Lake
Skadar

Albania

utvrdjena akumulacija organskih mikro-
Tirana Macedonia
v
zagadjivaca (PAUH-a i PHB-a) kao posledi-
v
ca hronicnog zagaenja.
v

v
Dosadasnja merenja cezijuma 137 (Cs-
137) u slojevima sedimentnog stuba u odnosu na nesrec’u u ernobilu 1986. g. pokaza-
v
la su da godisnja sedimentacija na levoj obali iznosi od 3,0 do 3,5 cm a na desnoj obali
2,0 do 2,5 cm. Analiza PAUH-a je pokazala da kod jedne komponente (US EPA 16
PAUH) skala variranja ide od 400 do 1,400 µg/kg, a da je kod PHB-a (sedam pri-
v
padnika istog roda) skala isla od 1 do 7 µg/kg na obema stranama reke. Kako su ovi
v
zagadjivaci prisutni u slojevima koji datiraju od pre-1986. godine, to pokazuje da pos-
v v
toji znac̆ajno hronicno zagadjenje. Uzorci skoljki su pokazali koncetraciju PAUH-a od
v v
oko 350 µg/kg suve tezine na obema recnim obalama, dok je koncetracija PHB-a za
levu obalu bila 58 µg/kg, a za desnu 31 µg/kg.
v v
Jugoslovenska strana vestackog jezera „Gvozdene kapije” ulazi u djerdapski park
v
prirode. Jedan naucnik sa Beogradskog Univerziteta je potvrdio da, koliko je njemu
v
poznato, vazdusni napadi nismu imali direktne negativne posledice po ovoj park.

Ves̆tac̆ko jezero “Gvozdena Kapija”se protez̆e preko dve granice SRJ i Rumunije Fotografija: RGB

54 55
Kraljevo (vidi mapu br. 18)

5
v
„Beopetrolovo” skladiste za naftu u Kraljevu (60,000 stanovnika) je, kako se tvrdi,
pogodjeno sa 80 raketa i bombi za vreme sukoba. Podzemni rezervoari nafte nalaze
v v
se u brdu a pumpna stanica je blizu puta i zeljeznicke purge. Vec’ina rezervoara je
bila prazna kada su pogodjeni; prijavljeno je da je ukupno 565 m3 dizel goriva
iscurilo.
v
Tim RGB je utvrdio da je zemljiste blizu

Osnovni nalazi Tehni~kih misija i Studijske grupe RGB-a
rezervoara natopljeno dizelom. Kako je
MAPA (18) in the FRY Poloz̆aj Kraljeva u SRJ v
zemljiste na lokaciji veoma porozno, postoji
velika verovatnoc’a da c’e iscurela nafta da
Hungary
stigne do pozemne vode. Uzorci su pokazeli
Croatia
Vojvodina visoke koncentracije ugljenih hidrata kod Romania

Novi Sad
Fruska Gora
National park
jednog od rezervoara nafte. Nizbrdno od
Stremska-
Mitrovica

Beograd Sabac depoa nalaze se par stambenih kuc’a, a u
Poljane Iron Gate
Dam
Tuzla Obrenovac Smederevo Pozarevac
Baric

blizini je i reka Ibar. Postoji moguc’nost da
Loznica

Bosnia and
Herzegovina Prahavo
Fuel depot
Negotim

dizel prodre i u bunare kod Ibra i u samu
Kragujevac
Zastava car factory Bor
Sarajevo
Kraljevo Cacak
Kraljevo
Fuel depot
Oil depot

Zajecar

reku. Mala je verovatnoc’a meutim da nafta
Zlatibor
Mountains
Priboj
Krusevac
Kopaonik Nis
SERBIA National Park Transformer factory

dodje do mesta na kojima se zahvata voda,
Pljevlja
Prokuplje
Novi Pazar Pirot

Leskovac
v
MONTENEGRO Kolasin

Pristina
10 km nizvodno duz reke. Mitrovica

Kosovo Vranje Bulgaria
Podgorica
Cetinje
Dakovica

Lake Prizren
Skadar

Albania
v
Tirana Macedonia
Nis (vidi mapu 19)
v v
Nis je trec’i grad po velicini u SRJ (170,000)
stanovnika) i veoma je industrijski razvijen.
Za vreme sukoba je intenzivno bombardovan.
v
Tim RGB je obisao transformatorsku stanicu MAPA(19) Poloz̆aj Nis̆a u SRJ
koja se nalazi van grada.
v v
U vazdusnim napadima ostec’ena su dva Hungary

transformatora; jedan je potpuno izgoreo. Vojvodina Romania

Predstavnici SRJ su izrazili bojazan da je usled Novi Sad
Croatia

Fruska Gora
National park
v v v
pozara doslo do ispustanja dioksina jer se pret-
Stremska-
Mitrovica

Beograd Sabac Poljane Iron Gate
Dam

potavlja da je u tranfromatorskom ulju bilo Tuzla

Bosnia and
Loznica
Obrenovac
Baric Smederevo Pozarevac

Herzegovina Prahavo
v v
PHB-a. Uz to, ostec’eni su neki od izolatora cije
Fuel depot

SERBIA Kragujevac
Zastava car factory Bor
Negotim

Sarajevo Oil depot
Cacak Zajecar
v
je ulje iscurelo u zemljiste.
Kraljevo
Fuel depot
Zlatibor
Mountains
Priboj
Kopaonik
National Park
Krusevac Nis Nis
Transformer factory
Pljevlja
Prokuplje
Novi Pazar Pirot

Leskovac
Kolasin Mitrovica
MONTENEGRO
Pristina
Kosovo Vranje Bulgaria
Podgorica
Cetinje
Dakovica

Lake Prizren
Skadar

Albania

Tirana Macedonia
Sukob na Kosovu Ð Posledice na Zivotnu sredinu i civilna naselja

v
Analiza uzoraka koje je uzeo tim RGB pokazala je da ulja korisc’ena u transfor-
v v
matorima i izolatori nisu sadrzali PHB. Kontrolni uzorci podzemne vode i zemljista
nisu pokazali prisusvto bilo kakvog zagadjenja od posledica bombardovanja transfor-
matorske stanice. Isparljive organske supstance (IOS) koji su pronaeni u uzorcima
v v
podzsemne vode su najverovatnije polsedica hronicnog zagadjenja koje dolazi iz nisk-
ih fabrika.

Novi Beograd (vidi mapu br. 20)
Glavna toplana i elktro-centrala na Novom Beogradu snabdeva oko 1 milion ljudi u
v
podrucju grada Beograda sa grejanjem i strujom. Centrala se nalazi na samoj obali
v v v
reke Save, blizu usc’a Save u Dunav. Za vreme vazdusnih napada NATO-a, unisteno je
v

v
osam rezervoara za tesko ulje i jedan sa benzinom. Rezervoar sa benzinom i sedam rez-
ervoara sa naftom direktno su pogodjeni tako da je najvec’i deo izgoreo u kratkom vre-
v v
menskom periodu. Receno je da se 2 do 3 tone teske nafte izlilo u Savu. Prema infor-
macijama koje je RGB dobila za vreme posete 26. jula, u neposrednoj blizini centrale
v v
nema ni mesta za crpljene vode niti bunara. Kako je do vazdusnog napada doslo pred
kraj grejne sezone, vec’ina rezervoara je bila skoro prazna u trenutku bombardovanja.
v
Svi rezervoari su bili ugradjeni u betonski oblozenim bazenima, tako da najvec’i
v v
deo sirove nafte i benzina nije mogao da prodre u zemljiste. Neke od betonskih kosul-
ja su ili direktno probijeno raketom ili su popucale usled visoke temperature nastalih
v v
od pozara. Na ovim mestima je moglo da dodje do curenje nafte i benzina u zemljiste
v
ispod betonske kosulje. Unutar i oko betonskih bazena moglo je da se vidi veoma
v v
malo sirove nafte sto je takoe bio slucaj sa
zemljom unutar i oko prostora za skladis-
v
tenje. Znakova nafte nije bilo niti u vodi MAPA (20) Poloz̆aj Novog Beograda i Obrenovca
reke ni na obali.
Hungary
Sa jedne od lokacija izmedju
pogoenog rezervoara sa bezinom i reke Croatia
Vojvodina Romania

v
Save uzeti su uzorci zemljisnog gasa sa Novi Sad
Novi Beograd Fruska Gora
National park
Stremska-
Mitrovica

dubine od 2,0 m i 3,8 m. Do nivoa vode Beograd Sabac Poljane Iron Gate
Dam
Tuzla Obrenovac Smederevo Pozarevac

se nije moglo doc’i, te prema tome nisu
Loznica Baric

Obrenovac
Bosnia and
Herzegovina Prahavo
Fuel depot

uzeti uzorci podzemne vode. Rezultat Kragujevac Negotim
Zastava car factory Bor
Sarajevo Oil depot
Cacak Zajecar
Kraljevo
Fuel depot
v
analize zemljisnog gasa pokazao je
Zlatibor
Mountains
Priboj
Krusevac
Kopaonik Nis
SERBIA National Park Transformer factory

izuzetno veliku koncentraciju pare benz- Pljevlja

Novi Pazar
Prokuplje
Pirot

Leskovac
v
ina u zemljistu (vec’u od 240,000 mg/l), MONTENEGRO Kolasin

Pristina
Mitrovica

Kosovo Vranje Bulgaria
v v Podgorica
sto govori da su zemljiste i podzemna Cetinje

Lake
Dakovica

Prizren
Skadar

voda najverovatnije zagadjeni sa benzi- Albania

nom. Ova kontaminacija bi sigurno Tirana Macedonia

56 57
v v
mogla da bude posledica vazdusnog napada NATO-a. Jedan deo zagadjenja moze da
bude posledica dogaaja koji su prehodili sukobu na Kosovu. Kontaminirana voda (i

5
v
benzin u slobodnom stanju) c’e konacno da stignu do reke Save. Na osnovu dostup-
nih informacija izgleda da ova kontaminacija ne predstavlja direktni rizik za ljudsko
v
zdravlje ali c’e najverovatnije imati negativnih ekoloskih posledica na Savu.

v
Obrenovacki region

Osnovni nalazi Tehni~kih misija i Studijske grupe RGB-a
(vidi mapu br. 20)

Neposredno nakon sukoba, u SRJ je
v
bilo teskih padavina i poplava. Tri
v
sela na opstini Obrenovac (Poljane,
v
Konatice i Drazevac) bila su delim-
v
icno poplavljena, i tom prilikom su
v
mestani prijavili tanak sloj nafte na
vodi. Kako su termoelektrane i
transformatorske centrale u
Urovcima u blizini Obrenovca i u
Velikoj Crljeni blizu Lazarevca bile
v v
ostec’ene za vreme vazdusnih napada,
postojala je opasnost da se iscurelo
v
transformatorsko ulje, koje je mozda
v
sadrzalo PHB, raznelo vodom od
plavljenja.
U vreme kada je tim RGB
v
obisao Poljane voda se vec’ bila
povukla ali na osnovu stanja kuc’a i
njiva bilo jasno da je region bio
poplavljen. Tim RGB je uzeo uzorke
v
zemljista, vode i sedimenta iz reke
v
Pestan. Rezultati su pokazali da
PHB ulja jesu iscurela ali da nivo
v v
zagadzivaca nije zabrinjavajuc’a. BTF missions visited agricultural areas near targeted sites
Photo: BTF
Sukob na Kosovu Ð Posledice na Zivotnu sredinu i civilna naselja

Prahovo (see map 21)
v v
Tim RGB je obisao skladiste nafte
„Jugopetrol-a” koji se nalazi do samog MAPA (21) Poloz̆aj Prahova u SRJ
Dunava, na granici izmeu SRJ i Rumunije.
v
Potpuno su unisteni rezervoari nafte i Hungary

transformatorska stanice koji se nalaze na Vojvodina Romania

samom ulazu u ovu lokaciju. U vreme vaz- Croatia

Fruska Gora
Novi Sad
National park
v
dusnih napada, vec’ina od devet rezervoara za Stremska-
Mitrovica

Sabac Beograd
Poljane Iron Gate
v
skladistenje nafte je bila prazna, dok su u
Dam
Tuzla Obrenovac Pozarevac

Prahovo
Loznica Baric Smederevo

Bosnia and
v Herzegovina Prahavo

nekim bilo samo male kolicine nafte. Sarajevo
Kragujevac
Zastava car factory Bor
Oil depot
Fuel depot
Negotim

Cacak Zajecar

Zahvaljujuc’i visokom kvalitetu koncpecije i Zlatibor
Mountains
Priboj
Kraljevo
Fuel depot

Krusevac
v
izgradnje, ispusti u siru okolinu su minimal- Pljevlja
SERBIA
Kopaonik
National Park
Nis
Transformer factory
v

Prokuplje
Novi Pazar Pirot

izovani. Od ukupno 2,500 m3 nafte koja je MONTENEGRO Kolasin Mitrovica
Leskovac

Pristina
iscurela, jedan deo je izgoreo, drugi se Podgorica
Cetinje
Dakovica
Kosovo Vranje Bulgaria

v
zadrzao na samoj lokaciji, a za jedan deo se Lake Prizren
Skadar

Albania
tvrdi da je iscureo u Dunav.
Macedonia
Rezultati uzoraka koje je obradila RGB
Tirana

v
pokazuju da ni jedno ulje nije sadrzalo PHB,
v v
te da tokom gorenja nije doslo do ispustanja
dioksina. Bilo kakvo zagadjenje vazduha i
v v
zemljista bi se zadrzalo u okolini.

v
Pristina (vidi mapu 22)
U glavnom gradu pokrajine obidjene su dve MAP (22) Poloz̆aj Pris̆tine u SRJ
lokacije: fabrika plastike, koja je sada baza
KFOR-a, i depo za naftu „Jugopetrola”. Hungary

Na fabriku plastike je pala jedna bomba Vojvodina Romania
v Croatia
koja je probila krov i eksplodirala u fabrickoj Fruska Gora
Novi Sad
National park
Stremska-
v
hali. Nesto plastike je izgorelo, medjutim Sabac
Mitrovica

Beograd
Poljane Iron Gate
Dam
v v
pozar je bio relaivno mali sto se vidi po tome Tuzla

Bosnia and
Loznica
Obrenovac
Baric Smederevo Pozarevac

Herzegovina Prahavo
Fuel depot
v v
sto se vec’ina plasticnih proizvoda u hali nije Sarajevo
SERBIAKragujevac
Zastava car factory

Cacak
Bor
Oil depot
Negotim

Kraljevo Zajecar

istopilo. Zlatibor
Mountains
Priboj
Fuel depot

Krusevac
Kopaonik Nis

U uzorcima koje je uzela RGB nisu Pljevlja

Novi Pazar
National Park

Prokuplje
Transformer factory

Pirot

detektovani bilo koji dioksini i, kako je Kolasin
MONTENEGRO Pristina Mitrovica
Leskovac

v v
Pristina Bulgaria
KFOR detaljno ocistio fabriku, strucnjacii
Vranje
Podgorica
Cetinje
Dakovica
Kosovo
Prizren
Lake

RGB nemaju nikakvih posebnih preporuka. Skadar

Albania
v
RGB nije mogao da pristupi skladistu
Tirana Macedonia
v v
nafte „Jugopetrola” posto jos uvek nisu bile
uklonjene mine, te nije bilo moguc’e izraditi

58 59
v v
detaljnu studiju, mada se pretpostavlja da nije doslo do procurivanja velikih kolicina
v v
nafte. Na osnovu vizuelne inspekcije spoljasnosti skladista i razgovora sa zaposlenima,

5
v v v
cini se da su potpuno unisteni skladiste za naftu nad i pod zemljom. Kako nema znako-
v v v
va da je nafte iscurela i posto je pozar bio mali, da se zakljuciti da su rezervoari nad
v
zemljom verovatno bili potpuno ili skoro prazni. Uzorak zemljista koji je uzet pored
puta nije pokazao da postoje bilo kakve velike koncentracije opasnim supstancama.

v
Negativne ekoloske posledice sukoba na

Osnovni nalazi Tehni~kih misija i Studijske grupe RGB-a
reku Dunav
Za vreme i neposredno nakon sukoba na Kosovu, sredstva informisanja i nevladine
v
organizacije su istakli zagadjenje Dunava kao jednu od glavnih razloga za ekolosku
zabrinutosti.
v
Kako je vec’ina kljucnih industrijskih instalacija kojei su pogodjene za vreme vaz-
v v v
dusnih napada locirano ili uz Dunav (npr. Novi Sad, Pancevo), duz vec’ih pritoka kao
v v
sto je Sava (npr. Baric’), i manjih pritoka kao sto su Lepenica i Morava (npr.
v
Kragujevac), strahovalo se da su se velike kolicine opasnih supstanci mogle izliti u tok
v
Dunava, sto bi predstavljalo rizik za ljude u Jugoslaviji i, nizvodno, u Bugarskoj i
v
Rumuniji, usled unosenja kontaminirane pijac’e vode i ribe. Dunav je takodje jedan
v v
od najznacajnijih koridora bioloske raznovrstnosti u Evropi, te bi bilo kakve negativne
posledice na ljudsko zdravlje bilo sigurno prac’eno isto tako ozbiljnim posledicama na
v v
biljke i zivotinje i stanista od koge zavise.

Kanal za otpadnu vodu u Panc̆evu koji se izliva u Dunav Fotografija: RGB
Sukob na Kosovu Ð Posledice na Zivotnu sredinu i civilna naselja

v
Povrsina dunavskog basena, koji
se prostire kroz 17 centralno-evrop-
skih zemalja, iznosi 817,000 km2
v v
(vidi mapu br. 1) sto znaci da se u
reke stalno ili povremeno izlivaju
v
hranljive materije i zagadjivaci iz
ogromnog broja industrijskih,
poljoprivrednih i gradskih izvora.
v
Konvencija o saradnji za zastitu i
v v
odrzivo koristenje Dunava (takoe
poznata pod nazivom: Konvencija za
v
zastitu reke Dunav, u daljem tekstu:
DRPC) ustanovljena je upravo zbog
v

v
opste zabrinutosti o nepovoljnom
v
ekoloskom statusu Dunava. DRPC
je stupila na snagu oktobra 1998.
godine kada su je potpisale 11 ugov-
ornih strana. Ona je pravna osnova
v
za meunarodnu saradnju za ekolosko
upravljanje dunavskim basenom.
Uzimanje uzoraka vode iz panc̆evac̆kog kanala Primena DRPC osigurava
Fotografija: RGB v
Meunarodna komisija za zastitu
Dunava (u daljem tekstu: ICPDR) koju
v v v v
podrzava Program za ekolosku zastitu dunavskog recnog basena (u daljem tekstu:
EPDRB). Ovaj program su 1991. godine pokrenule podunavske zemlje, medjunaro-
dne organizacije, finansijske institucije i nevladine organizacije. Jedna od inicijativa
koju je pokrenuo EPDRB a koju je koordinirala ICPDR jeste Transnacionalna
v v
mreza za kontrolu (u daljem tekstu: TNMN) koja utvrdjuje opste standarde u kon-
v v
troli kljucnih parametara kvaliteta i kvantiteta vode u dunavskom basenu. Nazalost,
v
Savezna Republika Jugoslavija nije clanica DRPC-a i, iako je bilo kontakata na
v v v
tehnickom nivou izmedju ICPDR, SRJ ne ucestvuje zvanicno u radu ni ICPDR-a niti
TNMN-a (vidi stranu br. 81).
Vec’ina nalaza komplementarne RGB Misije za Dunav, radjene u uskoj saradnji
sa ICPDR-om, date su na prethodnim stranicama ovog poglavlja (vidi nalaze za speci-
v v
ficne lokacije: Pancevo, Kragujevac, Novi Sad, Baric’ i rezervoar „Gvozdena kapija”).
v v
Neohodno je, medjutim, ovde podvuc’i opste zakljucke Misije:
v v
■ Nema dokaza o ekoloskoj katastrofi na reci Dunavu kao posledici vazdusnih napa-
da za vreme sukoba na Kosovu.
v v
■ Postoje, medjutim, ozbiljna zarista u kojima kontaminacija opasnim supstanca-
v
ma koje su iscurele za vreme vazdusnih napada predstavljaju rizik za ljudsko
v v
zdravlje i vodenu sredinu. Preporuke RGB u vezi sa ovim zaristima treba urgent-
no primeniti.

60 61
■ Ima dokaza o dugogodisvnjem hronicv nom zagadjenju Dunava u Saveznoj Republici
Jugoslaviji. Deo ovog zagadjenja dolazi iz drugih podunavskih zemalja, ali su nead-

5
v v v v
ekvatno precisc’avanje i skladistenje opasnih materija u SRJ takoe znacajan izvor
kontaminacije.
v
■ Neophodno je potrebno da SRJ bude ukljucena u meunarodna tela za kontrolu
kvaliteta vode, za smanjenje zagadjenja i za hitni odaziv na nesrec’e.

v
Osiromaseni uranijum: nalazi preliminarne

Osnovni nalazi Tehni~kih misija i Studijske grupe RGB-a
v
misije za utvrivanje cinjenica i Studijske grupe
■ Uvod
v
Osiromaseni uranijum (OU) je otpadni proizvod procesa u kome se prirodni urani-
v
jum obogac’uje za radi upotrebe u nuklearnim reaktorima i nuklearnom naoruzanju.
v
U poredjenju sa prirodnim uranijumom koji sadrzi 0,7% izotopa U-235, OU je za
v
trec’inu osiromasen u U-235 komponenti (do vrednosti od 0,2%).
v v
OU je veoma cvrst te se koristi u mecima za probijanje metalnih oklopo. Moze
v v
se takodje koristiti u konicnim glavama krstarec’ih raketa i korisc’en je za tenkovske
v v
oklope. Pored svoje cvrstoc’e, OU se koristi u vojne svrhe i zato sto je relativno jeftin
v
(npr. u poredjenju sa tungstenom) i sto ga ima u izobilju. Usled zapaljivosti metala
v
uranijuma i visokih temperatura koja se oslobadja pri udaru, stvaraju se cestice urani-
v v v
jumskih oksida. Izucavanja su pokazala da visoki postotak ovih cestica moze da bude
v v v v
„udisajne” velicine, tj. takve velicine da mogu biti unesene duboko u pluc’a. Ono sto
v
zabrinjava kada je u pitanju posledica na ljudsko zdravlje usled izlozenosti OU jesu
v
podjednako njegova radioloska i hemijska svojstva.
v-
Za vreme i nakon sukoba na Kosovu, u sredstvima informisanja se redovno izves
v
tavalo da je OU korisc’en u vojnim operacijama NATO-a. Ovo je izazvalo zabrinutost
ljudi u Srbiji i na Kosovu u pogledu post-konfliktnog rizika za ljudsko zdravlje i sred-
v
inu. Vazno je da se na ovo pitanje nadje odgovor i u kontekstu bezbednosti terenskog
osoblja UN-a i drugih medjunarodnih agencija.
v
Moglo bi se rec’i da je na konferenciji za stampu Ministarstva odbrane SAD, 3.
maja 1999. godine (vidi u bibliografiji br. 15), bilo potvrdjedno da su SAD vojne
v v
snage na Balkanu upotrebile oruzje sa osiromasenim uranijumom. Tvrdi se da su
bombe sa OU ispaljivane iz aviona tipa A-10. Nije poznato, medjutim da li su SAD
snage ispalile krstarec’e rakete sa OU. Takoe se ne zna da li su druge NATO snage
v v v v
koristile na Balkanu oruzje sa OU. sto se tice dosadasnjeg saznanja u vezi sa upotre-
v v
bom OU na Kosovu i eventualno u Srbiji, ne zna se niti koja kolicina OU oruzja je
v
upotrebljena, niti lokacije koje su pogodjene sa OU oruzjem. Tokom izrade ovog
v v
izvestaja, RGB nije primila ni jedan zvanicni dokument kojim bi se ili potvrdilo ili
v
negiralo korisc’enje OU za vreme sukoba.
Sukob na Kosovu Ð Posledice na Zivotnu sredinu i civilna naselja

■ Studijska grupa
v
Kao deo rada RGB, naimenovana je specijalna grupa meunarodnih strucnjaka –
v
„Studijska grupa za osiromaseni uranijum” – kako bi se razmotrila navedena pitanja.
v v
sto se ljudskog zdravlja tice, smatra se da bi to pitanje Svetska zdravstvena organizaci-
v
ja daleko sveobuhvatnije istrazila.
v v v
Grupa je takodje dosla do zakljucka da su naucni dokazi u vezi sa debatom oko
v
OU relativno slabi, ali je istakla da postoji spremnost medjunarodne naucne zajednice
v v
da vrsi dalja istrazivanja po ovom pitanju.
v
Kako o stvarnoj upotrebi osiromasenog uranijuma u sukobu na Kosovu nije bilo
v
ili je bilo veoma malo dostupnih informacija, grupa strucnjaka je bila prinudjena da
se osloni na dostupne publikacije. RGB je organizovala jednu terensku misiju kada su
v v v
uzeta kontrolna radijaciona merenja sa unistenih vojnih vozila i oko tesko ostec’ene
v

v v v
policijske stanice i poste u Pristini. Iako nije ustanovljena kontaminacija osiromasen-
v
im uranijumom, ovo ne iskljucuje moguc’nost da na Kosovu ima oblasti koje su kon-
taminirane sa OU.
v
Obradom dostupnih informacija izradjen je hipoteticni scenario na osnovu bro-
jnih uslova i pretpostavki. Na osnovu ovoga, raspravljano je o svim moguc’im oblicima
v v v
izlozenosti osiromasenom uranijumu i o zakljuccima koji su na osnovu ovoga doneti.
v v
Rezultati se ne mogu smatrati konacnim posto pretpostavke nisu bile verifikovane.
v
Zakljucci i preporuke su prema tome date u jednoj konzervativnoj formi.

■ Zakljucùci
v
Na osnovu poznatih cinjenica i rezultata studija, Studijska grupa je donela sledec’e
v
zakljucke:
v
Nedostatak zvanicnih informacija NATO-a kojima bi se ili potvrdilo ili negiralo
v v
korisc’enje OU za vreme sukoba na Kosovu znacilo je da su osnovne pretpostavke za
v
rad grupe bile izopacene.
v
U okviru datih uslova i pretpostavki, vec’i rizici su ograniceni na uske oblasti oko
v v v
cilja. Ukoliko se osiromaseni uranijum rasprsi na veliku povrsinu ovi rizici se smanju-
ju.
Ukoliko se kontaminirana vozila i vidljive akumulacije delic’a uranijuma i nje-
v v
gove prasine uklone iz pogodjene oblasti, rizik od velike izlozenosti se odnosi na neko-
v
liko specificnih situacija koje bi se mogle izbec’i ukoliko bi se obezbedile adekvatne
informacije i uputstva.

62 63
v
Moguc’a kontaminacija zemlje osiromasenim uranijumom ne predstavlja smetnju
v v
za vrac’anje u sela i regione koji su mozda pogodjeni sa OU oruzjem, pod uslovom da

5
v
se uzmu u obzir neke od preporuka (vidi poglavlje 6. ovog Izvestaja).
v v
Za vreme i odmah nakon napad a u kojima je korisc’en osiromaseni uranijum,
v v
verovatno je da su ljudi koji su se nalazili u blizini bili ozbiljno izlozeni osiromasen-
v
om uranijumu putem inhalacije. Kojih je razmera ovaj problem moze da se utvrdi
specijalnom zdravstvenom kontrolom. Ovo se odnosi i na pojedince koji su bili
v v v
izlozeni a koji vise ne zive u datom regionu.

Osnovni nalazi Tehni~kih misija i Studijske grupe RGB-a
Rezultati ovih analiza su po svojoj prirodi generalni i shodno tome primenljivi ne
samo na Kosovo vec’ in na ostale oblasti koje su pogodjene za vreme sukoba.
Potrebno je uraditi daleko detaljniju sutdiju o efektima na zdravlje koje ima
v v
izlozenost OU tokom srednjeg i duzeg vremenskog perioda.

v
Posledice sukoba na biolosku raznovrsnost
■ Uvod

U evropskom kontekstu, region Balkana je odavno priznat kao region od izuzetnog
v v v
znacaja u pogledu ocuvanja bioloske raznovrsnosti. Bogatsvo flore i faune nastalo je
v v v v
usled vise faktora, ukljucujuc’i i samu lokaciju regiona u kome se ukrstaju vise bio-
v v
geografskih oblasti, zatim raznolikost klime, geologije, topografije, i jos uvek rasirenog
v
tradicionalnog neintenzivnog nacina obrade zemlje. Terirtorija Savezne Republike
v v
Jugoslavije je svakako znacajna komponenta svekupunog bogatstva bioloske
v
raznovrsnosti na Balkanu. Vise od jedne trec’ine cvetnica, oko jedna polovina vrsta
v
riba, i dve-trec’ine ptica i sisara su zabelezeni u SRJ. Oko 5% Srbije i 8% Crne Gore
v v v
su zvanicno registrovani kao oblasti po zastitom, kao sto su nacionalni parkovi,
parkovi prirode i rezervati prirode (vidi mapu 3).
Za vreme i odmah nakon sukoba, sredstva javnog informisanja, vebsajtovi NVO-
v v v
a i zvanicne izjave jugoslovenskih vlasti redovno su izvestavali o ozbiljnim stetama u
v v
zastic’enim oblastima usled vazdusnih napada. Na primer, prema informaciji
v
jugoslovenske novinske agencije koju je prenela BBC 17. aprila, Ministarstvo za ziv-
v v v
otnu sredinu Srbije izjavio je da je: „steta pricinjena ekosistemima i stanistima
v v
ugrozenih vrsta (u Nacionalnom parku „Kopaonik”) nepovratna”. Brosura pod
naslovom „Prirodno nasledje pod bombama”, koju je u avgustu 1999. godine izdao
v v
Institut za zastitu prirode Srbije (vidi bibliografiju br. 114), sadrzi tekst i fotografije u
v v
kome se daje spisak stete uzrokovane bombardovanjem u zastic’enim oblastima. Dok
v v
su jugoslovenski izvori obicno navodili ovo kao smisljeno ciljanje prirodnog nasledja,
v
NATO je izjavio da su u okviru zastic’enih oblasti ciljani samo vojna i strates̆ka mesta
(posebno telekomunikacioni tornjevi na isturenim kotama).
Sukob na Kosovu Ð Posledice na Zivotnu sredinu i civilna naselja

v
Sobzirom na medjunarodni konzervacijski znacaj regiona i o njima alarmantnim
v v v
izvestajima, odluceno je da jedna od tehnickih misija RGB-a treba da se posveti
v v
proceni posledica sukoba na biolosku raznovrsnost u zastic’enim oblastima. RGB je
odredio koje lokacije c’e se obic’i na osnovu informacija dobijenih od medjunarodnih
tela za konzervaciju (npr. IUCN), iz razgovora sa jugoslovenskim vlastima (npr.
v v
Institut za zastitu prirode Srbije), izvestaja sredstava za informisanje i na osnovu
v
procene bezbednosne situacije na Kosovu. KFOR je savetovao da se ne ide u zastic’ene
v v
oblasti na Kosovu zbog neocisc’enih minskih polja i neeksplodiranih granata. Misija
v v v
RGB-a u ciji rad je bio ukljucen tim meunarodnih strucnjaka za bioraznovrsnost
v
obisla je lokacije u Srbiji i Crnoj Gori izmeu 7. i 13. septembra.

v
Nacionalni park ãFruska GoraÓ (Srbija
v

v v
Nacionalni park „Fruska Gora”, ustanovljen kao takav 1960. godine, pokriva povrsinu
v v
od 25,393 ha., od cega je 90% pod sumama. Park je deo niskog planinskog venca
v v
(100-539 m nadmorske visine) koji je okruzen platoom koji se spusta prema Dunavu.
v v v v v
Najvazniji tipovi ekosistema su mesane sirokolisne sume, plavne sume vrba i topole,
v v v
prostorno ogranicene hrastove sume, pasnjaci i livadsko-stepske oblasti. Flora je
v v
izuzetno bogata i sadrzi oko 900 vrsta vaskularnih biljaka. Fruska Gora je izuzteno
v
znacajna po svojim orhidejama kojih ima 20 vrsta. U parku se takodje nalaze retki i
v v
ugrozeni sisari (npr. glodarsko slepo kuce – Nanospalax leucoidon), i retke ptice sta-
v
narice (npr. stepski soko – Falco cherrug, orao krsts – Aquila heliaca, i belorepi orao,
Haliaeetus albicilla).
v
Izgradnja vikendica, turizam, eksploatacija sume, i pretvaranje prirodnih livada u
v
poljporivredne njive, su svi prijavljeni kao problemi za zastitu pre samog sukoba.
Period od 1997. do 2006. godine je pokriven planom o upravljanju zonom na kome
v v
je zaposleno 300 ljudi. Park obicno prima oko 100,000 posetioca godisnje, uglavnom,
iz Beograda i Novog Sada.
v
Kao posledica NATO vazdusnih napada, u ovom Nacionalnom parku se mogu
v v v v
videti vise od jedne stotine kratera od bombi, pri cemu su ostec’ene i dva stanista vrste
v
orhideja koje su klasifikovane kao „ugrozene” u Crvenoj knjizi podataka Srbije.
v
Receno je da je bilo negativnih posledica na veliki broj vrsta ptica, dok jedan
v v
endemicni leptir (tj. ima ga samo u Srbiji), Leptidea morsei, nije zabelezen u 1999.
godini.
v v
Tim RGB je obisao cetiri lokacije u ovom Nacionalnom parku:
v v v v
■ deo oko sedista parka: 0,45 ha sume ostec’eno je usled vazdusnih eksplozija.
v v v v v
Istrazivaci su se zalili na nadrazljivost koze nakon rada u ovoj zoni.
v v v
■ deo oko telekomunikacionog tornja „Iriski Venac”: na oko 30 ha stanista ce-
tiri vrste orhideja (Orchis purpurea, Limmodorum abortivum, Epipactis
helleborine i Platanthera bifolia) kalsifikovanih u Crvenoj knjizi podataka

64 65
v
Srbije je ostec’eno, na kome je ostalo 64 kratera. U toku je izrada plan za
rehabilitaciju; vec’ina kratera c’e biti zatrpana i zasadic’e se lokalne vrste. 6
kratera nec’e biti zatrpana kako bi se mogla pratiti prirodna sukcesija.
v v
■ recice Vrdnik i Duboca: oblast mesovite sume; 3,4 ha je ostec’eno, ostalo je
oko 30 do 40 kratera.
v
■ Telekomunikacioni toranj „Crveni Cot”: 1-2 ha mesovite sume je ostec’eno.

Nacionalni park ãKopaonikÓ (Srbija)
v v

v v
v

v

5

Osnovni nalazi Tehni~kih misija i Studijske grupe RGB-a
v
Nacionalni park „Kopaonik”, ustanovljen 1981. godine, pokriva povrsinu od 11,800
ha, nalazi se u severnom delu najvec’eg planinskog masiva u Srbiji. Registrovano je
1,000 vrsta vaskularnih biljaka. Glavni tipovi ovog ekosistema variraju sa nad-
v v v v v
morskom visinom, i u njih ulaze sirokolisne sume, cetinarske sume, pasnjaci, planin-
v v
sko zbunje, tresetiste i visoke planinske livade. Pet oblasti je klasifikovano kao „strogi
v v v v
rezervat prirode”, ukljucujuc’i i „Suvo rudiste” i „Pancic’ev vrh”, koji podrzavaju tri
v
endemske vrste biljaka (tj. biljaka kojih nema nigde drugde na svetu). Problemi zastite
koji su prijavljeni pre sukoba su: razvoj turizma u visokoj planinskoj zoni (skijanje), i
v
za to vezano osiromasenje prirodnog bogatstva.
v
RGB je obisla tri lokacije:
v v v v v
■ Hotel „Baciste”: cetinarske sume sa ostec’enjima od kratera i veliki broj neod-
stranjenih neeksplodiranih kasetnih bombi. Krateri c’e biti zatrpani i cela
oblast rehabilitovana lokalnim drvec’em.
v v
■ Velika Gobelja: podplaninski pasnjak; 1 ha ostec’en sa 11 kratera. Neki od
v
kratera koji su na strmim padinama bi trebalo zatrpati da ne bi doslo do
erozije.
v v
■ Djuricka ravan: 150 stabla, koja i pokrivaju povrsinu od otprilike 0,5 ha, je
v
bilo ostec’eno. Planira se izrada programa za rehabilitaciju i kontrolu.
v v
C etvrta lokacija, „Pancic’ev vrh” (2,017 m), nije obidjena ali je prijavljeno da je
v v v v-
5 ha ostec’eno, i taj deo nije ocisc’en od neeksplodiranih kasetnih bombi. Ovo je kljuc
na oblast za tri endemske biljke Kopaonika: Sempervivum kapaonicense, Viola
v v v
kapaonicensis i Cardamine pancicii, sto je cini najosetljivijom oblasc’u ovog
v
Nacionalnog parka. Ove ugrozene vrste rastu i malim populacijama i zauzimaju
v v
ekstremnaa stanista gde je regeneracija otezena. Preostali krateri c’e biti zatrpani i uc’i
c’e u programe za rehabilitaciju i kontrolu.

Zlatibor (Srbija)
v
Zlatibor je visoravna oblast (nadmorska visina oko 1,000 m) za koju je predlozeno da
v
bude uvrstana u Nacionali parki ili Park prirode. Dominiraju otvoreni pasnjac i za
Sukob na Kosovu Ð Posledice na Zivotnu sredinu i civilna naselja

v
ispasu ovci i stoke. Ovde se nalazi jedna od dve kolonija beloglavog supa (Gyps ful-
vus).
v v v
Strucnjaci RGB su obisli cetiri lokacije:
v
■ Tornik: 15 kratera na povrsini od 1,5 ha; kod nekih ima tragova manjih
v
pozara.
v v v
■ Turisticki centar Ribnica: unistena skijaska infrastruktura, troje ljudi pogin-
v v v v v
ulo; nesto ostec’enih stabala u obliznjoj cetinarskoj sumi.
v v v v v
■ Gradina: cetiinare i pasnjaci. Ostec’eno 0,25 ha pasnjaka i 0,9 ha sume.
Vidljiva 5 kratera.
v v v v
■ C igota (vidljiva na daljini od 1-og km): otvorene krecnjacke livade i suma
v
bukve (Fagus). Ostec’eno 2 ha; nekoliko kratera.
v

Skadarsko jezero (Crna Gora)
v
Eksperti RGB obisli su deo ovog jezera koji se prostire preko granica (sa Albanijom),
v v
ali nisu nasli direktnih dokaza o steti. Dodatne informacije koje slede dobijene su
v v
usmenim putem i odnose se na moguc’u stetu u ovom i drugim zastic’enim oblastima
u Crnoj Gori:
v
■ Telekomunikacioni toranj u zastic’enoj oblasti na Lovc’enu pogodjen je kaset-
v
nim bombama; nije prijavljena ozbiljna steta;
■ Most u Nacionalnom parku „Skadar” gaan krstarec’om raketom koja je pro-
v v
masila cilj i udarila van zastic’ene oblasti;
v v
■ Nije prijavljeno da je bilo vazdusnih napada u zoni Svetsko prirodna bastina
Durmitor;
v
■ Receno je da je Beograd postavio pitanje Skadarskog jezera kod „Ramsar”
Konvencije o tresetima (Skadar je u okviru ove Konvencije klasifikovan kao
v
„Treset od meunarodnog znacaja”);
v v
■ Ispraznjeni NATO-vi rezervoari za gorivo odbaceni nad Skadarskim jezerom
i Podgoricom.

v v
Opsti zakljucci
■ Direktne posledice vazdusùnih napada
v v v v v
Fizicka steta od vazdusnih napada je znacajna u ogranicenim delovima, ali od relativno
v v v
malog znacaja kada se uzme u obsir celokupna povrsina zastic’enih oblasti i ekosistema
v v
oko pogodjenih lokacija. Pozari koji su nastali usled vazdusnih napada bili su lokali-
v v v v v v
zovani, i nije uoceno nista sto bi govorilo da je bilo znacajnih sumskih pozara. Merenje
v
moguc’eg hemijskog taloga u i oko kratera nije ulazilo u ovlasc’enje timova. Osetljivim

66 67
v v
ekosistemima, kao sto su planinsko zbunje na Kopaoniku, c’e sigurno biti potrebno
v v
vise vremena da se rehabilituju nego li robustnijim sumskim ekosistemima.
Neeksplodirane granate predstavljaju i neposrednu opasnost po bezbednost
v v
(u odnosu na radnike zastic’enih oblasti) i moguc’e dugorocnije poteskoc’e u pogledu
turizma.

■ Indirektne posledice
v

5

Osnovni nalazi Tehni~kih misija i Studijske grupe RGB-a
Prekidi u socijalnim, ekonomskim i administrativnim aktivnostima najverovatnije c’e
v v
dovesti do pojacanog pritiska na prirodne resurse, kako unutar tako i van zastic’enih
v v
oblasti (npr. povec’ano korisc’enje drva za kuvanje i grejanje, usled prekida elektricne
energije). Dohodak od turizma c’e isto tako da opadne, ali treba imati na umu da je
v v
razvoj skijaske infrastrukture na Kopaoniku prijavljeno kao problem zastite prirode.
Na osnovu iskustva u drugim balkanskim zemljama zna se da c’e buduc’a rekonstruk-
v v
cija u Jugoslaviji znaciti veliki pritisak na sirovine (npr. sljunak, stene, drvne
v v
proizvode, vodu). Savezne vlasti koje su imali pod svojom nadleznosc’u telekomu-
v
nikacione instalacije unutar zastic’enih oblasti su ranije plac’ale ovim parkovima dopri-
nos za lokaciju (iako, kako se tvrdi, to nije sprovedeno i za instalacije u Crnoj Gori).
Nejasno je da li c’e se ovi doprinosi plac’ati i u buduc’e.

■ Opsùti zakljucùci o posledicama vazdusùnih
napada na biolosùku raznovrsnost
v
Genetske posledice: u ovom trenutku, nema dokaza o tome da je bioloska
v v
razanovrsnost u zastic’enim oblasitima koje su obidjene znacajno pogoena na genet-
skom nivou. Ovo pitanje misija RGB nije medjutim posebno dotakla.

v
Posledice na vrste: u ovom trenutku, nema dokaza o tome da je bioloska
v v
raznovrsnost u zastic’enim oblasitima koje su obidjene znacajno pogodjena na nivou
v
vrsta. Kada je u pitanju status ugrozenih vrsta biljaka u lokacijama na planinskim vrhovi-
v v v v
ma ostec’enim tokom vazdusnih napada, morac’e da se saceka visesezonska studija.

v
Posledice na ekosisteme: u ovom trenutku, nema dokaza o tome da je bioloska
v v
raznolikost u zastic’enim oblasitima koje su obidjene znacajno pogodjena na nivou eko-
v v v v
sistema. Ovaj tim nije obisao recne zastic’ene oblasti, ali su posledice na recne ekosisteme
od zagadjenja vezanih za sukob obradjene od strane misija RGB za industrijske zone i za
Dunav.

v v
Posledice na institucije: opsti zakljucak RGB tima jeste da je konzervacija
v
bioloske raznovrsnosti u SRJ trpela od posledica sukoba i ekonomskih sankcija.
Sukob na Kosovu Ð Posledice na Zivotnu sredinu i civilna naselja

Institucionalni okvir je slab i nedovoljno finansiran, dok je sve vec’a izolovanost od
v
medjunarodnih programa i mehanizama ozbiljno ogranicilo saradnju van granica.

Posebna pitanja vezana za Kosov i civilna
naselja
■ Uvod
Sukob je imao veoma ozbiljne posledice na uslove u civilnim naseljima kako u
v
Republici Srbiji tako i u Pokrajini Kosovo. U nesto manjoj meri bilo je posledica na
v
naselja u susednoj Albaniji i Bivsoj Jugoslovenskoj Republici Makedoniji, uglavnom
v
kao rezultat ogromnog pritiska na i pogorsanje u infrastrukturi i uslugama usled
v

v
velikog priliva izbeglica sa Kosova. Dok su najociglednije posledice sukoba bile
v
unistene stambene i javne zgrade, i objekti infrastrukture, bilo je podjednako dra-
v v
maticnih i mozda dugotrajnijih posledica na institucionalne sisteme odgovorne za
uprvaljanje ljudskim naseljima i sredinom, posebno u Pokrajini Kosovo.
v v v
Rusenje stambenih zgrada i potpuni prekid u javnim sluzbama kao sto su snab-
v
devanje vodom i sistema za odovod otpadne vode doprineli su naglom pogorsanju
v
uslova zivota na prostoru obuhvac’enim sukobom. Ukoliko se ova situacija ne pobo
v v v
ljsa do zime, doc’i c’e do daljeg pogorsanja zdravstvenih i ekoloskih uslova. Uz to, usled
v
egzodusa Srba iz Pokrajine, Kosovo je prakticno izgubilo svo osoblje sa iskustvom koje
v v
je radilo u lokalnoj vlasti i javnim sluzbama. Trenutno je Pokrajina suocena sa prob-
lemom uspostavljanja najosnovnijeg sistema lokalne uprave kojac’e moc’i da preduzme
v v
urgentne poslove i da krene ka ekoloski odrzivom razvoju.

■ Oformljivanje tima UNCHS (Habitat) na Kosovu

Misija Ujedinjenih nacija na Kosovu (UNMIK) je telo koje je ustanovio Generalni
sekretar sa mandatom da upravlja Pokrajinom Kosovo u prelaznom periodu. UNMIK
v v
ima cetiri glavne sluzbe, i to su: Humanitarnu aktivnost (UNHCR), Civilna uprava
(UN), Rad na institucijama (OEBS) i Rekonstrukcija (EU). Aktivnosti UNCHS
v
(Habitat) se najvec’im delom odvijaju u okviru sluzbe za Civilnu upravu.
U periodu od juna do jula 1999. godine, UNCHS (Habitat) je izradio inicijalnu
v v
hitnu studiju. Na osnovu ove analize, misija se fokusirala na: stetu pricinjenu stam-
benim zgradama i infrastrukturi naselja; gradsku upravu; imovinska prava i reg-
ulisanje tih prava; i registraciju imovine (katastar).

68 69
v
RGB je sprovela detaljnu studiju o ekoloskoj politici, pravnom i institucional-
nom okviru na Kosovu.
U vreme misije RGB, EU, US-AID (OFDA), UNHCR I UNDP su vec’ zapoceli
v v
rad na proceni stete pricinjenim stambenim zgradama i infrastrukturi. Ove organi-
v
zacije takodje imaju u planu da zapocnu sa urgentnom rekonstrukcijom. Odlucilo se,
dakle, da misija UNCHS (Habitat) ne bi trebalo da radi na proceni steta na stam-
benim zgradama jer bi to bilo dupliranje rada ovih organizacija. Evropskoj uniji je
v v
podnesen na razmatranje kratak radni izvestaj o rekonstrukciji urbanih stambenih
v
v
v

5

Osnovni nalazi Tehni~kih misija i Studijske grupe RGB-a
v v
zgrada. O buduc’oj aktivnost UNCHS-a (Habitat) odlucuje koordinirajuc’a sluzba, tj.
v v
sluzba UNMIK-a za Rekonstrukciju, koja moze da pozove na saradnju i UNHCS.
Nakon inicijalne studije, sa UNMIK-om je dogovoreno da c’e UNCHS (Habitat)
v v
poslati na teren grupu strucnjaka za preostale tri kljucne oblasti: gradska uprava, reg-
ulisanje imovinskih prava, i registracija imovine (katastar). Uloga UNCHS-a
v v
(Habitat) bila bi da izradi detaljne studije o potrebama, obezbedi pocetnu tehnicku
v
pomoc’ UNMIK-u, i da razradi predloge za dugorocnu pomoc’.
U julu i avgustu, UNCHS (Habitat) je uputio na teren pet medjunarodnih
v
strucnjaka (jednog za gradsku upravu, tri za katastar/GIS i jednog za imovinska prava)
v
i jos dva svoja saradnika da rade na ovim pitanjima
v v
Radec’i pod UNMIK-ovom sluzbom za Civilnu upravu, tim je uspesno ispunio
v v
svoje ciljeve. Pruzanjem direktne tehnicke pomoc’i UNMIK-u i gradskoj upravi,
v
UNHCS (Habitat) je postao glavni izvor tehnicke ekspertize o gore navedenim pitan-
v v
jima. Habitat takoe pruza radnu podrsku i omoguc’ava koordinaciju programa za
v
razvoj u drugim UNMIK-ovim sluzbama.
Izradjen je program za sprovoenje aktivnosti u dve faze. U Fazi I se predvia rad na
v v
najhitnijim potrebama Interne civilne uprave u pogledu tehnicke opreme i tehnickih
v v v
podataka. Faza I pocela je sa radom pocetkom septembra i predvieno je da okonca svoj
rad u novembru 1999. godine.
Faza I predvidja izradu sledec’eg:
■ Gradska uprava – izradu osnovnih linija delovanja i pravila procedure
■ Regulisanje stambenih i imovinskih prava – izradu pravila procedure i delo-
vanja
■ Razvoj katastarskog informativnog sistema na Kosovu – razvoj i primena
v
savremenog katastarskog sistema koji c’e biti podrzan geografskim informa-
cionim sistemom (GIS).

v
Faza II podrazumeva aktivnosti koje zahtevaju duze rokove za primenu.
Aktvinosti u okviru Faze II treba da budu sprovedene pod okriljem UNMIK-a. Za
v
sada za Fazu II ne postoji fond. UNMIK je podrzao predloge Faze II i predvidjeno
v
je da c’e zajednici donatorima podneti zahtev za finansiranje. Pocetak rada Faze II se
v
predvidja za decembar 1999. godine i ocekuje se da c’e trajati ukupno 12 meseci.
Sukob na Kosovu Ð Posledice na Zivotnu sredinu i civilna naselja

■ Nalazi UNCHS (Habitat) tima na Kosovu

Prema studiji koja je napravljena za Kosovo (vidi bibliografiju br. 2), 120,000 kuc’a u
v v v
29 opstina ove Pokrajine je ostec’eno. U Srbiji je prema procenama broj ostec’enih
v
stamebenih jedinica u rasponu do 50,000. Najvec’i deo stete na kuc’ama i zgradama u
v v v
Kosovu je pricinjeno pozarima ali i vetrenim oruzjem i artiljerijskom paljbom. Stepen
v
ostec’enja bitno varira od oblasti do oblasti. Procenjeno je da se preko 40,000 jedini-
v
ca ne moze popraviti i da ih treba ponovo izgraditi.
v
Uz to, zgrade javnih usluga kao sto su na primer obrazovanje, zdravstvena nega,
v
snabdevanje vodom, odlaganje otpadnih voda i struja, takoe su ostec’ene iako u man-
v
joj meri. Javni putevi uglavnom nisu bili direktno ostec’eni ali su propali usled ne odrz-
v v
avanja poslednjih nekoliko godina i za vreme sukoba. Procena IMG-a je da steta
v v
stambenih zgrada iznosi 1,1 milijardi EUR-a. Procenjeno je da visina stete pricinjena
v

v
osnovnoj infrastrukturi (obrazovanje, zdravstvo, energija i voda) dostize 40 milijona
EUR-a. U pogledu izgradnje, trenutno je akcenat dat na hitne popravke kako bi se
v
obezbedio minimum sklonista preko zime. Misija Ujedinjenih nacija na Kosovu
(UNMIK), u saradnji sa drugim nacionalnim i medjunarodnim organizacijama,
trenutno priprema sveobuhvatnije post-urgentne strategije za stambenu izgradnju i
rehabilitaciju infrastrukture.
v
Pitanja vezana za zivotnu sredinu i civilna naselja su usko povezana s obzirom da
v v v
upravljanje zivotnom sredinom (npr. precisc’avanje otpada, sanitarne usluge) u velikoj
meri zavise od efikasnosti gradske uprave i operativnog sistema registracije imovine.
v v v v v v v v
Sa ove tacke gledista, moze se resi da je pricinjena steta velika posto je doslo do raspa-
v v
da administrativnog sistema koji omoguc’uje funkcionisanje sluzbi za zastitu sredine.
v
Studija o uslovima na Kosovu pokazuje da su pitanja kao sto su upravljanje stamben-
v
im sektorom i imovinskim transakcijama i vlasnistvom, registracija imovine i katastar,
v v
prostorno planiranje i gradska uprava sustina kontinuiranog pogorsavanja uslova na
Kosovu. Izmedju 1995. i juna 1999. godine, javna administracija u Pokrajini je bila
v v v
pod kontrolom srpskog osoblja i nije ukljucivala puno ucesc’e Albanaca. Ovo je
v v
doprinelo sveukupnom pogorsanju kako administrativnih tako i fizickih uslova.
v
Prema bivsem Koordinatoru Katastra u Kosovu, 80% katastarskih informacija je
v v
odneseno iz Pokrajine uoci ili za vreme sukoba. Medjutim, inicijalna studija
v
UNCHS-a (Habitat) koja je obuhvatila podatke iz vise od polovine od ukupno 29
v
opstina u Pokrajini, pokazala je da veliki deo podataka o registrovanoj imovini i odgo-
v v
varajuc’i dokumenti jos uvek postoje. Studija je pokazala da samo nekoliko opstina
v
raspolaze operativnim digitalnim katastarskim sistemom. Digitalne mape ne postoje i
v
mogu se nac’i samo nekoliko primeraka odstampanih katastarskih mapa. Postoje i
drugi dokumenti/zapisi vezani za katastar koji mogu da se verifikuju i uoprede kako
v v
bi se odredilo vlasnistvo i medje. Ovi dokumenti su, meutim, rastrkani po raznim
mestima te ih treba klasifikovati i inventarisati.

70 71
Vec’ina gradskih katastara sada ne radi usled nedostatka dokumenata sa podaci-
ma, manjka osoblja i opreme. Bez ovih informacija nije moguc’e obavljati poslove

5
v v v
kupo-prodaje nepokretnine niti, sto je jos vaznije, da se odredi pomoc’ za rekonstruk-
ciju stambenih kuc’a. Potrebno je preduzeti hitne mere za uspostavljanje sveobuh-
v
vatnog i savremenog katastra koji bi bio od vitalnog znacaja za UNMIK u njegovim
v v v
naporima da se rese imovinska pitanja, pokrene trziste nepokretninama, i stvori zdra-
v
va osnova za upravljanje zivotnom sredinom.
Po pitanju imovine i transakcija vezanih za nju, studija je ustanovila da u

Osnovni nalazi Tehni~kih misija i Studijske grupe RGB-a
v
Pokrajini nedostaje zakonodavni i politicki okvir o stambenim pitanjima i imovini
koji bi bio u skladu sa prihvac’enim medjunarodnim standardima. Primena diskrimi-
natornog zakonodavstva ogleda se u velikom broju nepravilnosti u stambenim i
imovinskim poslovima. Uz ovo dolazi i naglo rastuc’i broj nezakonitog useljavanja i
prodaja imovine pod prisilom.
Koliko god da su ovo ozbiljni problemi, stanovnici Kosova nemaju formalnog
pravnog leka koji bi dozvolio regulisanje stambenih i imovinskih transakcija i odnosa.
v v
Ako se zeli da u Pokrajini prevlada demokratija i pravni sistem, onda se moraju izvrsi-
v
ti promene u stambenom i imovinskom sektoru koji su trenutno prakticno bez ikakve
v
regulative. Iako bi lokalno sudstvo i gradske vlasti eventualno mogle da pruze neka od
v v
potrebnih resenja, ipak se cini da su njihovi kapaciteti nedovoljni, te se smatra
neophodnim da se ustanovi ad hoc mehanizam koji bi se bavio ovim pitanjima.
v v
Cto se tice gradske administracije, studija je ustanovila da je hitno potrebno da
v
se uradi revizija struktura uprave u pokrajini. Prilicno je nejasno koje su odgovornos-
v
ti opstina i mnoge od njihovih delatnosti se preklapaju. Njihov kapacitet da sprovode
efikasnu koordinaciju rada i da odredjuju prioritete je slab, dok im je odgovornost
v v v
suvise difuzna. Trenutno se za celo Kosovo, bez obzira na velicinu opstine i stvarnih
potreba u ljudstvu, nudi isti vertikalni model struktura. Ne postoje mehanizmi koji
v v v v
bi obzbedili prihod opstinama. Sto duze bude potrajalo neplac’anje rezija, time je sve
vec’a moguc’nost da se i razvije kultura neplac’anja. Nepostojanje operativnog sistema
v v
izdavanja dozvola znaci da opstine nemaju nikakvu dohodovnu bazu niti kontrolu
v
nad nelegalnim ponasanjem.
v v
Ne postojanje operativne lokalne administracije utice i na upravljanje zivotnom
v
sredinom. Pored toga sto nema lokalne ekspertize po ovom pitanju, UNMIK tek treba
da razvije odgovarajuc’e kapacitete koji c’e biti vezani za ostale nivoe i sektore iz oblasti
civilne uprave.
Sukob na Kosovu Ð Posledice na Zivotnu sredinu i civilna naselja

6
Preporuke
v
reporuke koje slede imaju za cilj da ukazu na aktivnosti koje je neophod-

P no potrebno preduzeti kako bi se zaustavilo ili smanjilo dalje pogorsan-
v
je stanja u zivotnoj sredini u SRJ, i umanjili rizici za ljudsko zdravlje.

v v
Najvec’i deo odgovornosti za cisc’enje je na vlastima SRJ. Medjunarodna zajedni-
ca, medjutim, mora da bude spremna da preduzme akciju kada su u pitanju urgentne
v

humanitarne potrebe, ili kada i gde je moguc’e da se unparedi demokratski razvoj
celog regiona.
v

v
Nezdrava i ozbiljno zagadjena zivotna sredina ne predstavlja solidnu osnovu za
v
dobrobit ljudskog stanovnistva niti za poslovanje i trgovinu. Primena preporuka nec’e,
v
medjutim, zavisiti od raspolozivih fondova; bic’e potrebno da se uzmu u obzir i
v
politicki momenti koji se odnose na medjunarodne sankcije uvedene za Srbiju. U
v v
sadasnjem kontekstu, pruzic’e se medjunarodna pomoc’ za rekonstrukciju samo
v v v
Republici Crnoj Gori i Pokrajini Kosovo. Medjutim zarista od posebnog ekoloskog
v v
znacaja koji su identifikovani u Srbiji zahtevaju hitnu akciju sa humanitarne tacke
v
gledista.
v
Preporuke koje je izradila RGB zasnivaju se na nalazima tehnickih terenskih mis-
v
ija, Studijske grupe, i obimnih diskusija medju meunarodnim strucnjacima i organi-
v
zacijama. One su takodje uzele u obzir inicijative koje su u toku, kao sto je program
koji sprovodi FOCUS.
v
Preporuke se dele na one koje predviaju kratkorocne akcije koje imaju za cilj
v v v v
hitno cisc’enje, i dugorocne akcije, koje podrazumevaju i jacanje institutcija, rekon-
strukciju i uspostavljanje industrijske aktivnosti. Redovna ekonomska aktivnost,
v
ukljucujuc’i i proizvodnju u nekim od kontaminiranih lokacija, je ponovo pokrenuta.
v v
Ovo bi moglo da dovede do pogorsanja situacije, te RGB zeli da naglasi da je potreb-
v
no ove lokacije odrediti kao prioritetne kada je u pitanju dekontaminacija i pazljivo
rukovanje zagaenim materijalom.

Industrijske zone
■ Hitna akcija
v
Prva cetiri paragrafa se odnose na sve ozbiljno-kontaminirane industrijske lokacije;
v v v
slede specificne preporuke za najopasnija zarista.

72 73
1 v
Potrebno je sprovesti detaljna istrazivanja podzemne vode i kontrolu pijac’e vode
da bi se ustanovilo da li je zagadjenje kontaminiralo izvore pijac’e vode (ovu pre-
v v v
poruku treba sprovesti u svim zaristima – Pancevo, Kragujevac, Novi Sad i Bor
– i na drugim lokacijama koje predstavljaju potencijalnu opasnost).

2 v v
Povrsinsko zemljiste koje je kontaminirano sa teskim uljem, PHB-om, teskim v v

v v
metalima i drugim opasnim supstancama treba da bude precisc’eno i, ukoliko je
v
to potrebno, otklonjeno sa industrijske lokacije (npr. Pancevo, Kragujevac, Bor,

Preporuke
v v
Novi Sad, Baric’, Kraljevo, Nis, Novi Beograd, obrenovacki region, Prahovo i
v v
Pristina), i uskladisteno na sigurno mesto (vidi dole).

3 Za svaku lokaciju, i za SRJ u celini, potrebno je da se izradi i primeni detaljan
plan za odlaganje smec’a. Potrebno je da se preduzme hitna akcija u pogledu
v v
obezbeenja sigurnog skladista za opasno smec’e (ukljucujuc’i i medicinsko
v v v v
smec’e), cak i ako nisu jos uvek obezbeene instalacije za njegovo finalno precisc’a-
vanje ili odlaganje (vidi takoe str. 80.).

4 Poterbno je da se nastavi i, ukoliko to bude neophodno, da se pojaca kontrola v

v
vazduha, vode, zemljista, poljoprivrednih proizvoda i zdravstvenog stanja ljudi,
kao i da se o rezultatima takvih
v
kontrola obavesti stanovnistvo
v v
oko svih industrijskih „zarista”.

5 Pancùevo: potrebno je da se
preduzme hitna akcija u kanalu za
otpadnu vodu u kome postoji
ozbiljna kontaminacija sa EDC-
v
om i zivom. Potrebno je takodje
v v
da se odmah preduzme cisc’enje
v
izliva zive u fabrici petrohemije.
v
Specificne preporuke su:

a) da se kanal za otpadnu vodu
v v v
svrsta u ekolosko zariste, koje
predstavlja poseban rizik za
v
vodeni zivot na Dunavu, i da
v
se sto je pre moguc’e primene
sledec’e mere:

Os̆tec̆eni rezervoar u fabrici petrohemije u Panc̆evu
Fotografija: RGB
Sukob na Kosovu Ð Posledice na Zivotnu sredinu i civilna naselja

v
• totalna izolacija vode kanala i sedimenata iz Dunava tako sto c’e se izgradi-
v
ti fizicka barijera (u isto vreme primeniti alternativne instalacije za otpad-
nu vodu);
v
• odstranjivanje nafte na obalama i sa vegetacije duz kanala i oko njegovog
v
usc’a u Dunav (uraditi pre sledec’eg dunavskog plavnog perioda);
v v
• detaljno obelezavanje distribucije EDC-a, nafte i zive u kanalu;
• uredjajem za usisavanje otkloniti sedimente sa dna koji su kontaminirani
v
sa EDC-om (na osnovu rezultata obelezavanja EDC-a);
• obezbeenje odlaganja kontaminiranih sedimenata.

v v
b) da se otkloni i bezbedno uskladisti metalna ziva sa poda petrohemijske fab-
rike; da se usisavanjem otkloni najvec’i izliv, i da se hemijskim vezivanjem
v
pomogne otklanjanje rezidualnih kolicina.
v

v
c) da se na licu mesta primene akcije precic’avanja podzemne vode koja je
v v
izrazeno kontaminirana sa hlorisanim rastvaracima.

v v
d) da se ociste sabirni kanali u rafineriji nafte kako bi se sprecila dalja potenci-
jalna kontaminacija Dunava sa naftom i naftnim proizvodima.

6 Kragujevac: u fabrici automobila „Zastava” potrebno je da se preduzeme
v v v v
akcija za poboljsanje uslova skladistenja znacajnih kolicina opasnog otpada koji
se dobija tokom proizvodnje u samoj fabrici, kao i onog nastalog usled vaz-
v
dusnih napada. Potrebno je da se preduzmu hitni koraci za uklanjanje kontam-
v
inacija od PHB-a i dioksina. Specificne preopruke su:

a) da se upravnici lokacije obaveste o kontanimiranim oblastima i rizicima
v
takvog zagaenja, posebno u vezi sa bezbednosc’u radnika koji rade na
v v
poslovima cisc’enja;

v v
b) da se sa velikom paznjom odstrani betonski pod farbarske radionice i to sto
je potpunije moguc’e do dubine od najmanje 5 cm;

c) da se talozi PHB-a i dioksina i lomljeni beton deponuju u sigurna, suva
v
skladista. Idealno bi bilo da se ovaj materijal prebaci u fabriku za preradu
opasnog otpada;

v v v
d) da se isprazne rezervoari za vodu pre pocetka glavne operacije cisc’enja i pre
rekonstrukcije farbarske radionice. Da se izradi detaljnija studija kako bi se
v
dobile dodatne informacije o prisutnim zagadjivacima u raznim rezervoari-
v
ma. Da se ne ispusta voda iz rezervoara u reku niti u sistem za optadnu vodu.

74 75
v
Da se preduzmu hitne mere kako bi se sprecilo da atmosferska voda prodre
v
i povec’a zapreminu u rezervoarima sto bi mogla da izazove izlivanje;

7
e) da se primene postojec’e tehnike za preradu zagadjene vode u rezervoarima,
na primer neke od metode filtriranja ili apsorbiranja supstancama kao sto su
aktivni ugalj ili tresetiste. v

Novi Sad: potrebno je da se preduzmu detaljne studije kako bi se odredilo
v

6

Preporuke
da li je zagadjenje naftom ili naftnim proizvodima doprlo do podzemne vode.
v
Specificne preporuke su:

v v
a) da se sprovede dalje istrazivanje u krugu rafinerije. Zemljiste koje je konta-
v v
minirano teskim uljima treba da se odstrani i uskladisti pod kontrolisani
uslovima primenom tehnologija za crpljenje gde god je to moguc’e. Kada je
v v
u pitanju zemljiste i podzemna vode koji su zagadjeni laksim, isparljivijim
naftnim proizvodima treba da se primene metode na licu mesta;

v
b) da se izbuse kontrolni bunari kako bi se moglo odrediti da li benzin u slo-
v
bodnom stanju pluta po povrsini podzemne vode. Treba da se odstrani svaki
plutajuc’i benzin metodama na licu mesta; zagadjenu podzemnu vodu takod-
v v
je treba ocistiti preradom na licu mesta;

c) da se nastavi sa crpljenjem iz bunara koji je bio zatvoren (treba takoe da se
sprovodi povremeno testiranje bunara i kvaliteta uzoraka vode), kako bi se
v v
odstranili zagadjivaci (nafta, itd.) cime bi se smanjio rizik zagadjivanja ostal-
v
ih bunara u blizini (hidroloska barijera);

v
d) da se izvrse odgovarajuc’a testiranja radi utvrivanja rizika snabdevanja
novosadskog vodovoda iz bunara koji su u blizini rafinerije nafte.

8 Bor: potrebno je da se preduzme hitna akcija kako bi se sprecilo dalje ispus v v-

v
tanje velikih kolicina gasa sumpor dioksida u atmosferu; potrebno je da se
v v
odstrani i osigura bezbedno skladistenje ostec’enih transformatora i kondenzato-
v v
ra koji sadrce PHB ulja. Specificne preporuke su:

a) da se ponovo krene sa proizvodnjom sumporne kiseline kako bi se vezao
v
sumpor dioksid koji je ispusten u atmosferu;

v
b) da se ostec’eni kondenzatori i transformatori koji cure, te i zagadjeno
v
zemljiste, svrstaju pod opasni otpad i da se obrade u skladu sa tim.
Sukob na Kosovu Ð Posledice na Zivotnu sredinu i civilna naselja

v
Posledice na zivotnu sredinu na Dunavu
v
Rezultati laboratorijskih analiza uzoraka uzetih iz sedimenta i zivog sveta Dunava
v v
pokazali su izrazeno hronicno zagadjenje, kako uzvodno tako i nizvodno od lokacija
v v
koje su trpele direktne posledice sukoba. Shodno tome, najsnaznije se preporucuje:

9 v v
Da se izvrc’i sira kontrola koja c’e da obuhvati uzorke na usc’ima glavnih pritoka,
npr. Drave, Save, Tise i Morave, kao i uzvodni (Maarska) i nizvodni (Rumunija
– Bugarska) tok Dunava.

10 Da se razvije i primeni odgovarajui program za kontrolu. Ovaj program treba da
se oslanja na postojec’e programe ali i da bude u potpunosti kompatibilan sa
v v
ICPFR-ovom TransNacionalnom mrezom za kontrolu dunavskog recnog base-
v

na (vidi takoe str. br. 81).

11 Da se ucine znacajni dugorocni napori kako bi se smanjilo i akutno zagadjenje
v v v

v v
na samom izvoru i hronicno zagaenje od industrijskih i urbanih otpada tako sto
c’e se investirati u odgovarajuc’e procese za proizvodnju i upravljanje otpadom.

v
Osiromaseni uranijum

■ Hitna akcija
12 Ukoliko to jeste slucaj, potrebno je da se od NATO-a obezbedi informacija o
v

tome kako i gde je upotrebljen OU za vreme sukoba na Kosovu. Ovo je osnov-
na pretpostavka za izradu inicijalne studije o riziku koja bi podrazumevala
sprovoenje neophodnih merenja i preduzimanje preventivnih mera.

13 Potrebno je cim pre sprovesti dalja merenja kako bi se utvrdilo moguc’e zagad-
v

jenje i verifikovale pretpostavke. Od najvec’eg prioriteta treba da bude
v v v v v
pronalazenje parcadi osiromasenog uranijuma, izrazeno zagadjenih povrsina i
v v v
drugih „zarista”. Treba da se preduzmu mere za bezbedno skladistenje bilo kog
zagaenog materijala koji bi bio identifikovan.

14 Potrebno je da se preduzme detaljan pregled posledica na zdravlje usled sred-
v v v v
njorocne i dugorocne izlozenosti osiromasenom uranijumu koji bi se obavio pod
okriljem Svetske zdravstvene organizacije.

76 77
15 Na mestima u kojima jeste bilo potvreno zagadjenje, potrebno je da se preduz-
v
mu mere kojima bi im se onemoguc’io pristup. Potrebno je da se informisu

6
v
lokalne vlasti i stanovnistvo u tim mestima o moguc’im rizicima i odgovarajuc’im
preventivnim merama koje bi trebalo preduzeti.

■ Kontrola

16 U oblastima u kojima se potvrdi prisustvo OU potrebno je da se ustanove odgo-

Preporuke
varajuc’i programi za kontrolu zdravlja.

v
Bioloska raznovrsnost
■ Hitna akcija

17 Potrebno je da se preduzme cisc’enje v v

preostalih neeksplodiranih granata u
v
zastic’enim oblastima (prvenstveno
malih kasetnih bombi), da se primene
mere za objavljivanje upozorenja i mere
v
kojima c’e se ograniciti pristup odred-
jenim oblastima.

18 Postoji hitna potreba da se u Kosovu
v
izgradi infrastruktura za zastitu prirode
i odgovarajuc’eg sistema upravljanja
v
ovom zastitom; prvi korak bi bio da se
v
ucini napor da se sakupe sve relevantne
v
informacije o bioloskoj raznovrsnosti. Krateri bombi u Nacionalnom parku “Frus̆ka Gora”
Fotografija: RGB

■ Upravljanje i kontrola

19 Za svaku od ostec’enih lokacija potrebno je da se pripreme i sprovedu planovi za
v

upravljanje. Tokom procesa planiranja potrebno je da se uzmu u obzir moguc’i
v
rizici za zivotnu sredinu usled rekonstrukcije. Potrebno je da se uradi procena
moguc’ih opasnosti za nacionalne parkove od turizma, promena u tradicional-
v
nom nacinu obrade zemlje i drugim legalnim i nelegalnim ekonomskim
aktivnostima.
Sukob na Kosovu Ð Posledice na Zivotnu sredinu i civilna naselja

20 Potrebno je da se odredi kao prioritetnim predlog o proglasavanju Prokletija za
v

v v
Nacionalni park, kao sto je predlozeno, i to iz dva razloga, prvo zbog svoje
v
izuzetno visoke bioloske raznovrsnosti, i drugo zbog svoje bitne potencijalne
v
uloge prekogranicnog „parka mira” (Kosovo – Crna Gora – Albanija). Pripreme
v
i istrazivanja u oblastima u Kosovu i Crnoj Gori su bili poodmakli u periodu pre
sukoba.

21 Potrebno je da se sprovodi dugorocna kontrola negativnih posledica sukoba na
v

v v
zastic’ene oblasti, ukljucujuc’i i uticaj radova za rekonstrukciju.

Akcioni prioriteti u vezi sa civilnim naseljima
u Kosovu
v

22 Potrebno je da se razviju, u saradnji sa lokalnim zainteresovanim licima, sred-
v
njorocne strategije za rehabilitaciju stambenih zgrada. Uzimajuc’i u obzir speci-
v v
ficne uslove u Kosovu, ove strategije bi trebalo da ozive lokalne kapacitete u
industriji za izgradnju, za proizvodnju materijala za izgradnju i za finansijske
delatnosti.

23 Potrebno je da se izradi studija o postojec’im resursima na Kosovu, ukljucujuc’i o
v

prihodu od zarade i trgovine, koji mogu da budu stavljeni na raspolaganje
aktivnostima za rehabilitaciju. Takve studije su neophodno potrebne pre nego
v
sto se ustanovi adekvatna strategija za rehabilitaciju kako bi se omoguc’ilo i mak-
v v
simalno korisc’enje lokalnih kapaciteta i izradili programi za najugrozenije sek-
v
tore stanovnistva.

24 Kao deo tekuc’e radne pomoc’i RGB/UNCHS-a (Habitat) UNMIK-u, potrebno
v v v
je da se izrade srednjorocni tehnicki programi podrske iz sledec’ih oblasti:

• izrada uputstava i procedura za rad gradske administracije;
• regulisanje stambenih i imovinskih prava i formiranje nezavisnih mehanizama
koji c’e se baviti ovim pitanjima;
• razvoj katastarskog informativnog sistema i aktuelizacija zemljic’nih knjiga i
dokumentacije.

78 79
v
Dugorocni plan za instituciono izgradjivanje
25 Potrebno je da se ojacaju kapaciteti administracije za zastitu zivotne sredine u

6
v v v

v
SRJ, Republici Srbiji, Republici Crnoj Gori i Pokrajini Kosovo, tako sto c’e se
obezbediti zdravi ekonomski okvir i programi za namesku obuku.

26 Potrebno je da se ponovo izradi Sistem za kontrolu zivotne sredine u SRJ i da se v

v
isti ojaca kako na saveznom i tako i na lokalnom nivou, gde bi fokus bio na vodi,

Preporuke
v v
vazduhu, bioloskoj raznovrsnosti i ljudskom zdravlju, i posebno na ekoloskim
v v v v v v
„zaristima”. Potrebno je ojacati informacionu mrezu o zastiti zivotne sredine
v
tako sto c’e se uspostaviti medjunarodno (tj. EEA, UNEP, medjunarodne kon-
v v
vencije za zastitu zivotne sredine) kompatibilni sistem.

27 Potrebno je da se priznaju potencijalno pozitivne strane ucesc’a i pune integraci- v v

v
je SRJ, kada to budu dozvoljavali politicki uslovi, u rad medjunarodnih organi-
v v v
zacija i regionalnih ekoloskih procesa (Zastic’ena zivotna sredina za Evropu,
v
Konvencija o Dunavu, Bioloskoj raznovrsnosti, itd.) (vidi str. br. 80 i 81).

28 Potrebno je da privatni sektor (poslovanje, industrija) bude vise prisutan u plani- v

v v
ranju zastite zivotne sredine i u njenom sprovoenju tokom rekonstrukcija i pri
preduzimanju industrijskih aktivnosti.

29 Potrebno je da se ojaca nevladin sketor: na primer, razvijanje svesti o zastiti ziv-
v v v

v v
otne sredine, omoguc’ivanje boljeg pristupa informacijama o zastiti zivotne sre-
v v
dine i promovisanje vec’eg ucesc’a u lokalnom, nacionalnom i medjunarodnom
v v v v
politickom odlucivanju po pitanjima zastite zivotne sredine. Ovo c’e ujedno biti
v v
i podrska civilnom drustvu i vec’oj stabilnosti u celom regionu.

30 Potrebno je da Misija Ujedinjenih nacija na Kosovu (UNMIK) razvije delatnost
v v v
u vezi pitanja zastite zivotne sredine i da integrise ova pitanja u druge kompo-
nente svojih aktivnosti.
Sukob na Kosovu Ð Posledice na Zivotnu sredinu i civilna naselja

Bazelska Konvencija o kontroli prekogranicùnog kre-
tanja opasnih otpada i njihovo odlaganje

Bazelska Konvencija, koja je usvojena 1989. godine i koja je stupila na snagu
1992. godine, je globalni pravni instrument koji je pripremio UNEP u saradnji sa
medjunarodnom zajednicom kako bi se obezbedila zas̆tita ljudskog zdravlja i
z̆ivotne sredine od negativnih posledica koje moz̆e da izazove izlaganje opasnim
otpadima. Konvencija nije samo instrumenti za kontrolisanje prekogranic̆nog
kretanja opasnih otpada, vec’ isto tako predvidja ekolos̆ki pravilnu obradu takvih
otpada. U vreme pisanja, Konvenciji su pristupile 130 strane.
Radi odlaganja ovih otpada u skladu sa odredbama usvojenim u okviru
Konvencije, ugovor ima za cilj da obezbedi da se odlaganje vrs̆i s̆to je bliz̆e
moguc’e izvoru u kojem se otpad stvara, kako bi se minimalizovalo njegovo
v

prekogranic̆no kretanje. U odnosu na otpade koje je RGB identifikovala, oc̆igled-
no je da su se neki vec’ nalazili na teritoriji pre poc̆etka sukoba, a da su ljudi i z̆ivot-
na sredina moz̆da bili njima izloz̆eni kao posledica sukoba. Otpadi od vojnih
aktivnosti mogli su nastati ili unutar ili van regiona.
S obzirom na gore navedene obaveze i odredbe Bazelske Konvencije, prva
obaveza u vezi sa obradom i odlaganjem ovih otpada jeste da se donese odluka
o tome da li bi bilo ikakvih moguc’ nosti da se to uradi unutar Jugoslavije na eko-
los̆ko zdravi nac̆in.
Ukoliko ovo nije moguc’ e, bic’ e potrebno da se opasni optadi transportuju u
drugu zemlju koja ima odgovarajuc’ e instalacije za ekolos̆ki zdravo odlaganje. Na
primer, najverovatnije je da c’e ovo biti sluc̆aj sa PHB-om i z̆ivom. Ukoliko bude
potrebno prekogranic̆no kretanje, treba da se ide na minimalnu razdadjinu.
Instalacije za obradu nekih od ovih otpada moz̆da postoje u zemljama kao s̆to su
Finska, Francuska, Holandija, Nemac̆ka, C̆vajcarska i Ujedinjeno Kraljevstvo.
Potrebno je naglasiti, meutim, da za svaki prekogranic̆ni transport opasnih otpa-
da treba traz̆iti dozvolu od zemlje uvoznika i tranzitnih zemalja putem procedure
za notifikaciju u skladu sa odredbama Bazelske Konvencije. U vezi sa ovim, mora
da se naglasi da Jugoslavija nije potpisnica ove Konvencije. Shodno tome, da bi
se izvezao otpad u zemlju koja jeste potpisnica Konvencije (npr. u bilo koju od
gore navedenih zemalja), morao bi se sklopiti bilateralni ugovor sa zemljom pri-
jema, u skladu sa odredbama C̆lana 11 Konvencije.

80 81
Konvencija o zasùtiti reke Dunav (DRPC)

U junu 1994. godine, u Sofiji, Bugarska, jedanaest dunavskih pribrez̆nih zemalja i
Evropska unija potpisali su Konvenciju o saradnji na zas̆titu i odrz̆ivo koris̆c’enje
reke Dunava (poznata pod krac’im nazivom: Konvencija o zas̆titi reke Dunav -
DRPC). Cilj Konvencije je da se postigne odrz̆ivo i ujednac̆eno upravljanje vodom
u dunavskom basenu. Zemlje potpisnice su se dogovorile:
■ o „konzervaciji, unapredjenju i racionalnom koris̆c’enju povrs̆inskih i
6

Preporuke
podzemnih voda u hidrografskim basenima”;
■ da se “sprovodi kontrola rizika nastalih usled nesrec’a vezanih za sup-
stance koje su opasne za vodu, poplave i led”; i
■ da “doprinose smanjenju kolic̆ine zagadjenja Crnog Mora iz hidrograf-
skih basena” (C̆lan 2.1.).

Zemlje c̆lanice su se takodje dogovorile da saradjuju po osnovnim pitanjima
vezanih za upravljanje vodom time s̆to c’e preduzeti:
■ „sve odgovarajuc’e pravne, administrativne i tehnic̆ke mere kako bi se
barem odrz̆alo i poboljs̆alo sadas̆nje stanje ekolos̆kog i vodenog
kvaliteta reke Dunav i voda u hidrografskim basenima i kako bi se
smanjile s̆to je vis̆e moguc’e negativne posledice i promene koje su u
toku ili do kojih je najverovatnije da mogu da nastanu.” (C̆lan 2.2.)

U ove svrhe, Konvencija poziva na regionalnu saradnju po pitanjima: pre-
vencije, kontrole i smanjenja prekogranic̆nih posledica; rada na merama zas̆tite
specific̆nih vodenih izvora; ogranic̆avanja otpus̆tanja materijala; odredjivanja cil-
jeva i kriterijuma kvaliteta vode; inventaru otpus̆tenog materijala; akcionih pro-
grama; izrada izves̆taja o radu; i kontrole (C̆lanovi 5-9).
Glavna tela koje je DRPC ustanovila: Konferencija zemalja potpisnica;
Medjunarodna komisija za zas̆titu reke Dunav (ICPDR); Stalni sekretarijat
Komisije; Eksepertska grupa; ad-hoc Grupa, i posebna tela – Radna grupa za rad
na programima (PMTF). Konferencija zemalja potpisnica, koja c’e se sastajati svak-
ih nekoliko godina, je najvis̆e telo koje je oformila DRPC, i ona odredjuje
sveukupni politic̆ki okvir za aktivnosti pod Konvencijom.
U maju 1998. godine, sa poslednjom od devet potrebnih ratifikacija pod
C̆lanom 27, DRPC je mogla da stupi na snagu sa 22-im oktobrom 1998. godine. Sa
5-im oktobrom 1999. godine, deset podunavskih zemalja (Austrija, Bugarska,
C̆es̆ka Republika, Hrvatska, Madjarska, Moldavija, Nemac̆ka, Republika Slovac̆ka,
Rumunija, i Slovenija), i Evropska zajednica, postale su Ugovorne strane pri
Konvenciji. ICPDR je glavno telo koje donosi odluke pod Konvencijom. Sastaje se
ili u Plenarnoj sednici (koja donosi godis̆nji radni program i budz̆et) ili kao
Rukovodec’a grupa (za tehnic̆ka pitanja). Prvi sastanak ICPDR-a odrz̆an je u Bec̆u
od 27. do 29. oktobra 1998. godine.
Sukob na Kosovu Ð Posledice na Zivotnu sredinu i civilna naselja

7
Aneks I
Bibliografija
v
Ova bilbiografija sadrzi spisak dokumenata koje je RGB primila i koristila tokom svog rada. Vec’ina tek-
v
stova nije posebno navedena u samom izves̆taju, ali mogu biti korisni c̆itaocu koji bi zeleo da se podrob-
nije informis̆e.

Dokumenta o posledicama sukoba na Kosovu na
zù ivotnu okolinu
v

1. Environmental Engineering Department, Demokritos University of Thrace (June 1999), A
Pollution Episode of Organic Semi-Volatile Compounds from the war-zone of Kosovo, detected in
Xanthi Greece. Xanthi, Greece.
2. European Commission and IMG (July 1999). Emergency Assessment of Damaged Housing and
Local/Village Infrastructure in Kosovo. Brussels, Belgium.
3. Federal Republic of Yugoslavia, Ministry for the Environment (4 June 1993). Environmental Policy.
Pages 1-25. Belgrade, FRY.
4. Federal Republic of Yugoslavia, Ministry of Foreign Affairs (May 1999). NATO Crimes in
Yugoslavia, Documentary Evidence I, 24 March-24 April 1999. Belgrade, FRY.
5. Federal Republic of Yugoslavia, Ministry of Foreign Affairs (July 1999). NATO Crimes in
Yugoslavia, Documentary Evidence II, 25 April-10 June 1999. Belgrade, FRY.
6. FOCUS (1999). Assessment Mission 1 to the Federal Republic of Yugoslavia, 16 - 25 June 1999:
Executive Summary. Bern, Switzerland.
7. FOCUS (1999). Assessment Mission 1 to the Federal Republic of Yugoslavia, 16 - 25 June 1999: Final
Report. Bern, Switzerland.
8. FOCUS (1999). Assessment Mission 2 to the Federal Republic of Yugoslavia Heating 6. – 15.
August 1999 Executive Summary & Final Report. Bern, Switzerland.
9. FOCUS (1999). Assessment Mission 2 to the Federal Republic of Yugoslavia Pharma 18 - 28
August 1999: Report. Bern, Switzerland.
10. FOCUS (1999). Assessment Mission 2 to the Federal Republic of Yugoslavia Ecology 18 July - 13
August 1999 Report. Bern, Switzerland.
11. Hedges C. (14 July 1999). Serbian Town Bombed by NATO Fears Effects of Toxic Chemicals.
New York Times. New York, USA.
12. HIP PetroHemija (1999). Photos from Petrochemical complex, Panc̆evo, Yugoslavia, after NATO
Strikes. Panc̆evo, FRY.
13. Lausevic (20 May 1999). Overview of Ecological Consequences of NATO bombing of Yugoslavia.
Belgrade, FRY.
14. Mayer J. (1999). Environmental Damages in Bulgaria related to Military Activities during the Kosovo
Conflict - Preliminary Conclusions - exploratory mission by the (led by UNEP/INFOTERRA NFP
representant with the support of Wladislaw Tietze-Diwlianski and Lilia Kirova) in Sofia from July
12-20, Austrian Federal Environment Agency. Vienna, Austria.
15. Office of the Assistant of the Secretary of Defense. DoD News Briefing, Monday, 3 May 1999 -
2:00 p.m. Presenter: Mr. Kenneth H. Bacon, ASD PA. (http://www.fas.org/man/dod-
101/ops/docs99/t05031999_t0503asd.htm)
16. Rafinerija nafte Panc̆evo (1999). Izvestaj, o posledicama NATO bombardovanja NIS-Rafinerija nafte
Panc̆evo u periodu 04.04.99 o 07.06.99. Panc̆evo, FRY.

82 83
17. REC (June 1999). Assessment of the Environmental Impacts of Military Activities during Yugoslavia
Conflict, Preliminary Finding, June 1999 (prepared for: European Commission, DG-XI-
Environment, Nuclear Safety and Civil Protection). Szentendre, Hungary.

7
18. REC (July 1999). Rebuilding Post-War Balkans - The Need for Institutional Development and the
Role of Environment. Szentendre, Hungary.
19. REC (1999). War in Yugoslavia, The Bulletin - The Quarterly Magazine of the Regional
Environmental Center for Central and Eastern Europe, Vol. 8, N. 4. Szentendre, Hungary.
20. Rosgidromet, Hydrometeorological and Environmental Monitoring Service of the Russian
Federation (1999). Assessment of Environmental Pollution in the Balkans and Adjacent Territories
Caused by NATO Rocket and Bomb Strikes Against Yugoslav Territory. Moscow, Russia.
21. Zastava Automobili (1999). Information on Environment from the Industrial Damages caused by DD

Bibliografija
“Zaszava Automobili” p.o. Bombing. Kragujevac, FRY.

Opsùta dokumenta o zasùtiti zùivotne sredine
22. Albanian Academy of Science and Academy of Science and Arts of Kosovo (1996). Environmental
Letters (Botim I Vecante). Special Issue. Kosovo’s part of materials of joint Scientific Conference on
Environmental issues organised in Tirana on July 1994. Pris̆tina, FRY.
23. Danish Environmental Protection Agency (August 1998). Environmental Situation in Montenegro,
Draft, Final Report.
24. Federal Ministry (1999). Summary Report on the State of the Environment in FR Yugoslavia for 1998
(Draft in English). FRY. (unpublished)
25. Federal Republic of Yugoslavia, Ministry for Development, Science and Environment (1999).
Preliminary Information on Actual and Potential Environmental Impacts of the NATO Aggression in
the Federal Republic of Yugoslavia, Belgrade, FRY.
26. Federal Republic of Yugoslavia, Ministry of Sciences and Technology. Spatial plan of the republic of
Serbia, Passed by the National Assembly in 1996.
27. Federal Secretariat for Development - Environment Division (1991). National Report to United
Nations Conference on Environment & Development 1992. Belgrade, FRY.
28. Federal Statistical Office (1997). Statistical pocket Book FR Yugoslavia. Belgrade, FRY.
29. Jancar-Webster B. (1992). Environmental Problems in Eastern Europe, Former Yugoslavia (Edited by
F.W. Cartern and D. Turnock). pp. 164-185. London and New York.
30. Official State of the Environment Report 1994 (published 1996 by the Ministry of Environment)
in Serbian.
31. REC (1997). Government and Environment, A Directory of Governmental Organizations with
Environmental Responsabilities in Central and Eastern Europe. Szentendre, Hungary.
32. REC (1998). Doors to Democracy. Legal and Institutional Framework and Practices for Public
Participation. Chapter 15 Yugoslavia. Szentendre, Hungary.
33. REC (April 1999). Sourcebook on Economic Instruments for Environmental Policy in Central and
Eastern Europe. Szentendre, Hungary.
34. REC (August 1999). South Eastern European Development of Environmental Society Initiative
(SEEDES Initiative) - An initiative on the development of civil society and the role of the environment
in South Eastern Europe.
35. Shllaku Luan & Landner Lars. Environment in Kosovo, Environmental Problems Related to Mineral
Exploitation, Swedish Environment Research Group & WHO. Stockholm, Sweden.
36. UNDP Human Development Report. Yugoslavia 1996.
37. UNEP/Habitat BTF (1999). Kosovo Programme Team. Environmental Review. Geneva, Switzerland.
(unpublished)
38. UNICEF (August 1999), Assessment of Primary Education in Central Serbia and Vojvodina.
Belgrade, FRY.
39. Yugoslav National Habitat II Committee (1996). National report - Federal Republic of Yugoslavia.
Belgrade, FRY.
Sukob na Kosovu Ð Posledice na Zivotnu sredinu i civilna naselja

Dokumenta o toku reke Dunav na teritoriji SRJ
40. Briggs Marine Environment Services Ltd (1999). Aerial Assessment of Oil Pollution in the River
Danube from Ram to the Iron Gates Along the Romanian Border, (prepared for WWF). Scotland.
41. Federal Hydrometeorological Institute (1999). Hydrological and Meteorological Data, Technical
Mission, Balkans Task Force, 24-27 August 1999. Belgrade, FRY.
42. ICPDR (1999). Danube Evaluation Mission - Municipal, Industrial and Agricultural Hot Spots in
Yugoslavia (1998) (prepared for the Joint UNEP/UNCHS Balkans Task Force). Vienna, Austria.
43. Water Resources Research Centre (1999). Report on Analysis of Water and Sediment Samples
Collected from the Danube River in Connection with the War in Yugoslavia. Budapest, Hungary.

Druga dokumenta o reci Dunav
44. Convention on Cooperation For The Protection And Sustainable Use Of The Danube River
(1994). Sofia, Bulgaria.
v

45. Danube Delta Research and Design Institue (ICPDD), WWF (1997). Ecological restoration in the
Danube Delta Biosphere Reserve/Romania. Babina and Cernovca Islands.
46. Environmental Programme for the Danube River, Removal of Phosphate from Detergents in the
Danube Basin, Executive Summary, EU/AR/205/91.
47. Environmental Programme for the Danube River (1994). Strategic Action Plan for the Danube
River Basin, 1995-2005. Brussels, Belgium.
48. Environmental Programme for the Danube River Basin (1996). Review of River Basin Management
Practices in the Danube River Basin. Volume 1: Text, Tables and Figures. Draft Final Report. HR
Wallingford. Oxon, UK
49. Environmental Programme for the Danube River Basin (1997). Quality of Sediments and
Biomonitoring, Executive Summary. Water Resources Research Centre Vituki Plc., Hungary and
the Water Research Insitute, VUVH, Slovakia.
50. Environmental Programme for the Danube River Basin (1997). Water Quality Targets and
Objectives for surface Waters in the Danube Basin, Phare Project EU/AR/203/91 Executive Summary,
Draft. Water Resources Research Centre Vituki Plc. Budapest, Hungary.
51. Environmental Programme for the Danube River Basin (1997). Nutrient Balances for Danube
Countries, Final Report, Project EU/AR/102A/91. Institute for Water Quality and Waste
Management, University of Technology, Vienna, Department of Water and Wastewater
Engineering, University of Technology, Budapest,
52. Environmental Programme for the Danube River Basin (1997). Danube Regional Pesticide Study.
Executive Summary.
53. Environmental Programme for the Danube River Basin (April 1997). Danube Regional Pesticide
Study, Final Report.
54. Environmental Programme for the Danube River. Danube Watch, The Magazine of the 1/99.
Vienna, Austria.
55. Fleckseder H., Bundesministerium für Land und Forstwirtschaft, Institut für Wassergüte und
Abfallwirstschaft (May 1995). Estimated for the Sizes and Sources of N and P and the Discharge to
Sea for the Rivers Danube, Elbe, Rhine and Rhone. River Basin Management, Intern. Conf., South
Africa.
56. Humborg Christoph, Berichte Institut für Meereskunden (1995). Untersuchungen zum Verbleid der
Nährstoff-Frachten der Donau. Kiel, Germany.
57. Topping G., L. Mee, H. Sarikaya, Land-based sources of contaminants to the Black Sea.
58. VITUKI Consult Plc., ICIM Environmental Research and Engineering Institute, “Frédéric Joliot-
Curie” National Research Institute, Technical University Wien, VITUKI Innosystem Ltd.
(February 1997). Impact of Radionuclides in Surface Waters and Sediments in the Lower Part of the
Danube Basin, Executive Summary, EU/AR/103/91.

84 85
59. Weller P. (1997). The Danube Challenge: Proctecting and Restoring a Living River, NATO ASI
Series, Vol. G40. pp. 125-132.
60. WWF (1995). Economic Evaluation of Danube Foodplains. Gland, Switzerland.

7
61. WWF (1996). Donau, A Restoration.
62. WWF (1998). Repatriation of endangered Plants and Animals into the Restored Floodplains, Green
Danube.
63. WWF (June 1998). Green Danube, WWF Journal No.3. Switzerland.
64. WWF (1999). The Bulgarian Danube Islands, Germany.

Dokumenta o osiromasùenom uranijumu

Bibliografija
65. AEPI (January 1996). Radioactive Battlefields of the 1990’s, The United States Army’s use of Depleted
Uranium and its Consequences for Human Health and the Environment. Norway.
66. AEPI (June 1995), Health and Environmental Consequences of Depleted Uranium use in the US
Army: Technical Report. US Army Environmental Policy Institute. Norway.
67. Bertell (1993). Internal Bone Seeking Radionuclides and Monocyte Counts, International Perspectives
in Public Health, Vol. 9, pp. 21-26.
68. Bertell R. (May 1999). Gulf War Veterans and Depleted Uranium. Prepared for the Hague Peace
Conference.
69. Department of the Army Headquarters (September 1990). Guidelines for Sage Response to
Handling, Storage, and Transportation Accidents Involving Army Tank Munitions or Armor which
Contain Depleted Uranium.
70. Dietz L. A. (July 1996). Contamination of Persian Gulf War Veterans and Others by Depleted
Uranium.
71. Durakovic (1999). Medical Effects of Internal Contamination with Uranium, Croatian Medical
Journal.
72. Fahey D. (1999). Depleted Uranium Weapons: Lessons from the 1991 Gulf War.
73. Fahey D. (June 1999). DoD Analysis II,The Good, the Bad and the Ugly, Prepared for the
Presidential Special Oversight Board for Department of Defense Investigations of Gulf War
Chemical and Biological Incidents and the U.S. General Accounting Office.
74. Gulf War Expert Scientific Advisory Committee (November 1997). Gulf War Expert Scientific
Advisory Committee, Executive Summary. USA.
75. Hanson W.C., Miera F. R. (July 1976). Long-Term Ecological Effects of Exposure to Uranium. Los
Alamos Scientific Laboratory, University of California. USA.
76. Hanson W.C., Miera F. R. (June 1977). Continued Studies of Long-Term Ecological Effects of
Exposure to Uranium. Los Alamos Scientific Laboratory, University of California. USA.
77. Hanson W.C., Miera F. R. (July 1978). Further Studies of Long-Term Ecological Effects of Exposure to
Uranium. Los Alamos Scientific Laboratory, University of California. USA.
78. Hanson W.C. et al. (July 1976). Particle Size Distribution of Fragments from Depleted Uranium
Penetrators Fired Against Armor Plate Targets. Los Alamos Scientific Laboratory, University of
California. USA.
79. Harley et al., RAND (1999). A Review of the Scientific Literature As It Pertains to Gulf War Illnesses.
80. IAEA (1998). Radiological Conditions at the Semipalatinsk Test Site, Kazakhstan: Preliminary
Assessment and Recommendations for Further Study, Radiological Assessment Reports Series. Vienna,
Austria.
81. IAEA (1998). Radiological Conditions at Bikini Atoll: Prospects for Ressettlement, Radiological
Assessment Reports Series. Vienna, Austria.
82. Jamal G. A. (1998)., Gulf War Syndrome - a model for the complexity of biological and environmental
interaction with human health, Adverse Drug React. Toxicol. Rev., 17 (1), pp.1-17.
83. Kammas M. (July 1999). Environmental and Health Consequences of the Use of Radiological Weapons
(Depleted Uranium) on Iraq in UM-Al-Ma’arek 1991-1999, Committee for Pollution Impact by
Aggressive Bombing (CPIAB).
Sukob na Kosovu Ð Posledice na Zivotnu sredinu i civilna naselja

84. Laka Foundation (May 1999). Depleted Uranium, A post-War Disaster for Environment and Health.
Amsterdam, The Netherlands.
85. McClain David D., Health Effects of Depleted Uranium, Project Briefing, Armed Forces
Radiobiology Research Institute (AFRRI). Maryland, USA.
86. Mesler Bill (26 May 1997). Pentagon Poison: The Great Radioactive Ammo Cover-Up, The Nation,
pp. 17-22.
87. Miller A. C. et al. (1998). Urinary and serum mutagenicity studies with rats implanted with depleted
uranium or tantalum pellets, UK Environmental Mutagen Society, Mutagenesis, Vol.13, No.6,
pp.643-648.
88. Miller A. C. et al. (August 1998). Transformation of Human Osteoblast Cells to the Tumorigenic
Phenotype by Depleted Uranium-Uranyl Chloride, Environmental Health Perspectives, Vol.106,
No.8, pp.465-471.
89. Meyer M. C. et al. (November-December 1997). Decreases in Soil Microbial Function and
Functional Diversity in Response to Depleted Uranium, J. Environmental Qual., Vol 27, pp. 1306-
1311.
90. Meyer M. C. et al. (1998). Evidence of Depleted Uranium-Induced Hormesis and Differential Plant
Response in Three Grasses. Journal of Plant Nutrition, 21 (11), pp. 2475-2484.
v

91. National Materials Advisory Board, Commission on Sociotechnical Systems (August 1980).
Comparaison of Depleted Uranium and Tungsten For use of Kinetic-Energy Penetrators (U), Ecological
Considerations.
92. Pellmar T. C. et al. (1999). Electrophysiological Changes in Hippocampal Slices Isolated from Rats
Embedded with Depleted Uranium Fragments. Neurotoxicology.
93. Pellmar and al. (1999). Distribution of Uranium in Rats Implanted with Depleted Uranium Pellets.
Toxicological Sciences, No.49, pp.29-39.
94. Rao S.S. and Balakrishna Bhat T. (January 1997). Depleted Uranium Penetrators - Hazards & Safety,
Defence Science Journal. Vol.47, No1, pp. 97-105.
95. Rostker Bernard, Special Assistant for Gulf War Illness, Department of Defense (July 1998).
Environmental Exposure Report - Depleted Uranium in the Gulf.
96. Ryle M., Campaign Against Depleted Uranium (CADU) (June 1999). The Use of Ammunition
Containing Depleted Uranium and Human Health.
97. Science Applications International Corportation (July 1990). Kinetic Energy Penetrator,
Environmental and Health Considerations.
98. University of Maryland (1997). Depleted Uranium Health Effects workshop, Memorandum. USA.
99. Woodward A. (June 1991). The Effects of Uranium Mining on Health, Search, Vol.22, No.4, pp-
131-133.
100. STP, NGWRC and MTP (September 1998). Depleted Uranium Case Narrative, Joint Project.
101. US Army Chemical School (October 1995). Recognize a Depleted Uranium/Low-Level Radiological
Hazard. USA.
102. U.S. Army Corps of Engineers (June 1997). Draft Environmental Assessment, Resumption of Use of
Depleted Uranium Rounds at Nellis Air Force Range, Target 63-10, Prepared for United States Air
Force. USA.
103. US Defense Technical Information Center (August 1999). Special Oversight Board for Department
of Defense Investigations of Gulf War Chemical and Biological Incidents, Interim Report. USA.
104. Siegwart-Host Günther. The Gulf War Syndrome, a parallel to Tschernobyl: Documentation of the
aftermaths of the Gulf War 1991.
105. The National Gulf War Resource Center, Inc. (1997). Gulf War Syndrome Self-Help Guide,
Washington.
106. WISE (1999). Uranium Project, Germany.

86 87
Dokmunti o biodivesitetima na teritoji SRY
107. Brunner R. (1998). Transborder Protected Area Co-operation in Yugoslavia, A Technical Assessment,

7
Report on a visit to Serbia, December 17 to December 20, IUCN. Vienna, Austria.
108. Brunner, R. (1998). Parke für das Leben – Unterstützung für grenzüberschreitende Schutzgebiete. In:
Schriftenreihe des Bundesministeriums für Umwelt, Jugend und Familie, Band 23/1998. Vienna,
Austria. English version “Parks for Life” – Transboundary cooperation of Protected Areas.
Ljubljana (in print).
109. Bionet, Federal Ministry for Development (1997). Biological Diversity of FR Yugoslavia, Assessments
Threats and Polices, Science and Environment.
110. Budakiv Liljana et al., Flooded Areas Conservation along the Yugoslav Section of the Danube River.
111. Council of Europe (1980). European Outline Convention on Transfrontier Cooperation between

Bibliografija
Territorial Communities or Authorities. Madrid and additional protocols.
112. Council of Europe (1996). Handbook on Transfrontier Cooperation for Local and Regional Authorities
in Europe. Starsbourg (3rd edition 1998).
113. Ecolibri (1995). Biodverzitet Yugoslavije. Univerziteta u Beogradu, Belgrade.sa pregledom vrsta od
medunarodnog znacaja / priredili i redigovali Vladimir Stevanovic I Voislav Vasic - [l.izd].-:
Ecolibri: Bioloski fakultet (Sabac:”Dragan Srnic”). - VIII, 586 srt.; 24 cm. Beograd, FRY.
114. Federal Ministry for Development, Science and Environment of Serbia (1999), Natural Heritage
Under Bombs, Belgrade, FRY.
115. Federal Ministry of Environment Protection (1994). Republic of Serbia, National Parks in Serbia.
Belgrade, FRY.
116. Glasnik (1992). Bulletin of the Republic Institution for the Protection of Nature and the Mueum of
Natural History in Podgorica. No. 25. Pages 1-147. Podgorica, FRY.
117. Glasnik (1993). Bulletin o f the Republic Institution for the Protection of Nature and the Museum of
Natural History in Podgorica. No. 26. Pages 1-103. Podgorica, FRY.
118. IUCN (1998). 1997 United Nations List of Protected Areas. Prepared by the WCMC and WCPA.
IUCN. Gland, Switzerland, and Cambridge, UK.
119. IUCN (1997). Parks for Peace. International Conference on Transboundary Protected Areas as a
Vehicle for International Cooperation. Conference Report, Draft of 17 October 1997. Gland,
Switzerland. (unpublished).
120. Karaman, Gordan S. and Beeton, Alfred S., editors (1981). The Biota and Limnology of Lake
Skadar. Titograd. Pages 1-468.
121. Milosevic, J. (1997). Report given by at the IUCN/WCPA European Regional Working Session
1997 on the Island of Ruegen. Germany.
122. Ministry of Environmental Protection of Montenegro, Biological Biodiversity of Montenegro.
123. Ministry of Environmental Protection of Montenegro, Programme of Monitoring of Biological
Diversity - Biodiversity in Montenegro, Draft. Podgorica, FRY.
124. Frus̆ka Gora National Park (1999), Elements for monitoring Program of Orchid Habitats
Revitalization in the Forest of Iriski Venac.
125. Natural History Museum of Montenegro (September 1999). Project: Repatriation of Dalmatian
Pelican (Pelecanus crispus) on Skadar Lake. Podgorica, FRY.
126. Raznatovic, V. and Buskovic, V. (199?). Biological Diversity of Montenegro. Ministry of
Environmental Protection of Montenegro. Pages 1-11. Podgorica, FRY.
127. Republic of Montenegro, Ministry of Environmental Protection, Republican Institute for Nature
Protection (1999). Programme of monitoring of biological diversity - biodiversity in Montenegro
(draft). Podgorica, FRY.
128. Vuckovic, Dr. Mihailo, chief editor (1985). Prokletije - Zastita I Unapredivanje Plavskog Dijela
Prokletija. PLAV 27-28. VI. Pages 1-181.Biodiversity fact sheets.
Sukob na Kosovu Ð Posledice na Zivotnu sredinu i civilna naselja

Aneks II
Leksikon
Amonijak (NH3) – Amonijak je hemijsko jedinjenje koji se stvara u prirodi, na
v
primer, iz prirodnog razlaganja ubriva, uginulih biljaka i zivotinja. Nalazi se u vodi,
v v v
zemljistu i vazduhu, i sluzi kao izvor azota za biljke i zivotinje. Amonijak se takodje
v v
dobija industrijskim putem i vec’inom se koristi u proizvodnji vestackog ubriva. U
manjoj meri se koristi u prozivodnji plastike, najlona i eksploziva. Amonijak je nesta-
v

v
bilan u prirodi, ali njegove neuobicajeno visoke koncentracije u sredini, na primer u
v
zonama opasnih otpada, povezane su sa delatnostima coveka. Amonijak je gas koji se
v v
rastvara u vodi i daje amonijum. Izlozenost velikoj koncentraciji amonijacnog gasa je
smrtonosna. Smrt nastupa ili trenutno ili nakon nekoliko nedelja usled sekundarnih
v v v
komplikacija. Izlozenost velikim kolicinama amonijaka moze da izazove opekotine na
v v
kozi, u ocima, grlu i pluc’ima koje, ukoliko su vrlo velike mogu da izazovu perma-
v v
nentno slepilo, pluc’ne bolesti i smrt. Kratkotrajna izlozenost nizim koncentracijama
v v v
amonijaka izaziva nadrazenost u nosnoj supljini i grlu. Kod laboratorijskih zivotinja,
v v v
duza izlozenost niskim koncentracijama amonijaka izaziva zapaljenje i ostec’enje dis-
ajnog trakta.
v v v v v
Angiosarkom jetre – Usled ucestale, obicno visegodisnje, izlozenosti pari
vinilhlorida, profesionalno izloz̆ena lice mogu oboleti od jedne vrste raka jetre zvanog
v
angiosarkom (ASJ). ASJ se retko javlja kod opste populacije.
Arsenik (As) – Arsenik je prirodni hemijski element. Pojavljuje se u raznim neor-
ganskim i organskim oblicima. Arsenik se dobija pri topljenju bakra i olova i koristi
se u hemijskoj industriji, na primer, u proizvodnji pesticida. Po oslobadjanju u priro-
v v
du arsenik se ne razlaze, vec’ moze da promeni oblik. Ukoliko se oslobodi u vodenu
v
sredinu vezuje se za sediment, te neke vrsta riba i ljuskara taloze arsenik u svom tkivu.
v
Od davnina je poznato da je arsenik otvrovan za ljude i da unet u velikim kolicinama
v v
izaziva smrt. Kod radnika koji su izlozeni prasini neorganskog arsenika dolazi do
v v v v
nadrazljivosti sluzokoze nosa i grla. Duza izlozenost radnika neorganskom arseniku
v
moze da povec’a rizik smrtnosti usled kardiovaskularnih oboljenja ili da izazove rak
pluc’a. Arsenik spada u kategoriju karcinogena.
Azot dioksid (NO2) – Azot dioksid je gas koji se stvara pri sagorevanju fosilnih
v v
goriva kao sto su ugalj i nafta. Kiseli gasovi kao sto je azot dioksid uticu na pH
v v
padavina koje postaju kisele. Tokom duzeg vremena, padavine tzv. « kisele kise » mogu
v v v
imati stetno dejstvo na kvalitet zemljista i vode. C̆to se tice ljudskog zdravlja, izlagan-
v v
je vec’im kolicinama azot dioksida moze dovesti do promena u pluc’nim funkcijama

88 89
kod osoba sa predispozicijom za obolenja disajnih puteva, ali bez vec’ih poslednica kod
zdravih osoba. Nije pouzdano da li povec’anje azot dioksda u vazduhu dovodi do

7
v v
povec’anja smrtnosti, s obzirom da je tesko razluciti njegove efekte od ostalih zagadji-
v v
vaca. Medjutim, pretpostavlja se da dugotrajno izlaganje moze imati posledice na
zdravlje disajnih puteva.
Azotni oksidi (NOx) – obuhvataju azot monoksid (NO) i azot dioksid (NO2).
v v
Oba su toksicna ali se azot dioksid smatra opasnijim za asmaticare. Glavni izvor ovih
v
gasova u gradskim sredinama su ispusni gasovi motornih vozila, kuhinjskih stednjaka

Leksikon
v
i kuc’ih grejaca na bazi kerozina. Braon magla koja se ponekad vidi iznad gradova
v v v
najcesc’e sadrzi azotne okside. Ovi gasovi su uglavnom odgovorni za stvaranje ozona
v
koji se stvara pod uticajem sunceve svetlosti u prisustvu drugih supstanci.
v v
Bakar (Cu) – Bakar je teski metal. Male kolicine bakra su neophodne za odrz-
v
anje dobrog zdravlja. Medjutim, ukoliko se odjednom unese velika doza bakra ili ako
v v v v
je covek dugotrajno izlozen manjim kolicinama, moze da dodje do negativnih posled-
ica po ljudsko zdravlje. Uzimanje hrane ili pijac’e vode sa visokom koncentracijom
v v v v
bakra moze da izazove povrac’anje, dijareju, stomacne grceve i mucninu.
Benzol (C6H6) – Benzol se pojavljuje u prirodi kako usled ljudskih aktivnosti
tako i usled prirodnih procesa. Uglavno se dobija iz naftenskih izvora i koristi se u
v
proizvodnji drugih hemijskih supstanci. Kratkotrajna izlozenost visokim koncentraci-
v v v
jama benzola moze da izazove nadrazljivost sluzokoze, nemir, konvulziju i depresiju.
v v v
Smrt moze da nastupi usled otkazivanja disajnih organa. Izlozenost nizoj koncen-
v v v
traciji u duzim vremenskim periodima moze da izazove supresiju kostane srz̆i, koja,
v
mada retko, moze da dovede do leukemije. Zbog toga je benzol registrovan kao
utvreni karcinogen.
v v v
Biota (Zivi svet) – Zajednicki naziv za biljke, mikroorganizme, i zivotinje jedne
v
definisane oblasti ili regiona za koji se smtra da je jedna ekoloska jedinica.
v
Bioloska raznovrstnost – Raznolikost vrsta, genetske varijabilnosti svake vrste, i
v
razlike u ekosistemima koje ove vrste cine.
v v v
« Bioslurpovanje » – Tehnika koja se primenjuje za cisc’enje povrsinskih voda. «
Bio-slurpovanje » podrazumeva simultanu primenu vakumski potpomognute ekstrak-
v v v
cije/precisc’avanja, ekstrakciju pare, i bioventiliranje u cilju otklanjanja lake tecne
v v
nevodene faze kontaminacije (LTNVF). Vakumska ekstrakcija/precisc’avanje se koristi
v v
da bi se otklonila LTNVF zajedno sa nesto povrsinske vode. Ekstrakcija pare se pri-
v
menjuje pri otklonjanju lako isparljive materije u recnoj zoni u kojima se stvaraju
v v
rukavci. Bioventiliranje se primenjuje da bi se pospesila biodegradacija u recnoj zoni
v
gde se lako prave rukavci, kao i u zoni kapilarnih ivicnih voda.
v
BJRM – Bivsa Jugoslovenska Republika Makedonija
v v
Cink (Zn) – Cink je prirodni teski metal. Medjutim, ispustanje cinka pri ljud-
v v
skim aktivnostima daleko prelazi kolicinu ispustenu iz prirodnih izvora. Ljudske
v v
aktivnosti vezane za njegovo ispustanje ukljucuje galvanizaciju, topljenje i preradu
rude, i izlivanje kiselina iz rudnika, i otpatke pri hemijskim procesima (u proizvodnji
Sukob na Kosovu Ð Posledice na Zivotnu sredinu i civilna naselja

v v v
tekstila, boja i farbi, vestackog djubriva i PVH-a). Uprkos cinjenici da se cink ne sma-
v v v
tra narocito toksicnom materijom, njegovo ispustanje u prirodu u ponekad velikim
v v
kolicinama moze u odredjenim koncentracijama imati uticaj na neke vodene vrste. U
v
poglednu ljudskog zdravlja, cink je neophodni mikroelement, mada unosenje u orga-
v v v
nizam u kolicinama vec’im od preporucenih, cal i u kratkom vremenskom razdoblju,
v v v v
moze dovesti do neprijatnih reakcija kao sto su stomacni bolovi, mucnina i povrac’an-
v v
je. Unosenje u organizam vec’ih doza tokom nekoliko meseci moze da izazove anemi-
v
ju i ostec’enje pankreasa.
v v v
Cal – Cestice cai se stvaraju pri sagorevanju organskih materija i sastoje se
v v v
uglavnom iz ugljenika. U slucaju sagorevanja nafte, cestice cai se vezuju za ugljene
v
hidrate velike molekulske tezine, kao sto je PAUH.
v
Dioksini – Izrazi „dioksin” ili „dioksini i furani” se obicno odnose na grupu od
v
210 hlorinskih zagadjivaca, tj. na polihlorske dibenzo-p-dioksine i dibenzofurane.
v

Dioksini su organohlorini (supstanca koja se bazira na ugljeniku i hloru) i smatra se
v
da su najotrovniji organiski zagaivaci. Nastaju kao sekundarni proizvodi industrijskih
procesa vezanih za hlor, i pri svim vrstama spaljivanja. Veoma su postojani (imaju dugi
v v v
vek trajanja) u prirodi i taloze se u telima zivotinja i ljudi gde se zadrzavaju tokom
v v v v v v
mnogo godina. cto se tice opsteg stanovnistva, dioksini se najcesc’e unose kroz hranu
v v
sa masnoc’ama, ukljucujuc’i meso, ribu i mlecne proizvode. Najotrovniji od svih 210
dioksina i furana je 2,3,7,8-tetrahlorodibenzo-p-dioxin (THDD) koji se koristi kao
v v
toksikoloski model za celu grupu i koji je dobro istrazen. Klasifikovan je kao kancero-
v v v v
gen. Pored toga sto izaziva rak, na osnovu proucavanih zivotinja pokazalo se da ostec’u-
je nervni sistem, imuni sistem, reproduktivni sistem i da izaziva malformacije kod
v
fetusa. U preliminarnom pregledu TCDD-a koji je objavila Agencija za zastitu
v v
covekove sredine SAD, zakljucuje se da se pojedine najosetljivije posledice mogu
v v v v
pojaviti pri onim koncentracijama kojima su izlozeni obicni muskarci i zene. Postoji
posebna bojazan da su negativne posledice koje dioksini mogu da imaju tokom razvo-
v
ja fetusa kod ljudi i zivotinja ireverzibilne.
ECHO – Biro za humanitarna pitanja Evropske Zajednice.
EDC (C2H4CI2) – Puni hemijski naziv je 1,2-dihloroetan. Koristi se u proizvod-
v
nji polivinil hlorida (PVH). Pri koncentraciji od oko 1000mg/l toksican je za vodene
organizme : razne vrste riba, algi i vodenih insekata. Neke osetljivije vrste mogu
v v v
uginuti pri izlozenosti koncentraciji nizoj od 1 mg/l. Kisna glista je osetljiva na tok-
v v
sicnost EDC-a. EDC ima razlicita otrovna dejstva kada su u pitanju eksperimentalne
v
zivotinje. EDC je veoma lako isparljiv te udisanje njegovih visokih koncentracija
v v
moze da izazove kod ljudi poremec’aje u nervnom i gastrointestalnom sistemu, sto se
v v v
ispoljava kroz nesvestice, mucninu i povrac’anje. Moze takoe doc’i do ostec’enja jetre,
v v
bubrega i nadbubrezne zlezde.
v v
EEA – Evropska Agencija za zastitu zivotne sredine.
EK Evropska komisija.

90 91
v v
Endemic̆an – koji se nalazi ili je karakteristican za jednu oblast; npr. endemicna
v
biljka ili zivotinja.
EU – Evropska unija
Fenol (C6H6O) – Fenol se javla u prirodi u otpacima zivotinjskog porekla i

v

v v
v
organskim materijama, dok su njegove vec’e kolicine rezultat industrijske aktivnosti,
narocito pri proizvodnji plastike. Fenol se takoe koristi u medicini za dezinfekciju. U
prirodi nije narocito postojan sem u slucaju jednorocnih odliva velikih kolicina, ili
v v
stalnih izliva tokom duzeg perioda, kada se zadrzava u vazduhu, zemljistu i vodi. Kod
v
v

v

7

Leksikon
v v v v
coveka, cesto izlaganje malim kolicinama fenola u pijac’oj vodi, moze izazvati dijareju
v v
i ostec’enja usne duplje. Udisanje fenola tokom duzeg vremenskog perioda je vazan za
v v
gastrointestinalna zapaljenja, ostetu jetre i misic’a.
v v
« FOCUS » – „Focus” je naziv za mesovitu operaciju pruzanja humanitarne
v
pomoc’i koju su 28. aprila 1999. godine pokrenule Ruska Federacija, Grcka i
v v v v
Svajcarska. Ove zemlje su odlucile da udruze svoje napore kako bi pruzile pomoc’ svim
v v
zrtvama sukoba u Saveznoj Republici Jugoslaviji (Srbiji, ukljuzujuc’i Kosovo, i Crnoj
v
Gori). Austrija se prikljucila operaciji „Focus” 5. juna 1999. godine.
v
Fosgeni (CCI6 O) – Fosgeni su hemikalije koje su u sirokoj upotrebi jer se koriste
u sintezi raznih hemikalija, proizvodnji boja, insekticida, lekova i metalnih proizvoda.
v
U proslosti su upotrebljavani u vojne svrhe. Izlaganje fosgenima je moguc’e u toku
industrijske prerade ili spaljivanja hloriranih ugljenih hidrata, ukljuc’ujuc’i i VHM.
v
Izlaganje fosgenima u toku krac’eg ili duzeg perioda dovodi do ozbiljnih smetnji pri
disanju
Furan – vidi dioksine
v
GIS – Geografski informacioni sistem (GIS) je racunarska alatka za mapiranje i
v v
analizu karakteristika i pojava na zemljinoj povrsini. GIS tehnologija integrise uobic-
v v v
ajene operacije nad bazama podataka kao sto su upitnici i statisticka analiza, obejd-
injujuc’i ih sa moguc’nostima vizuelizacije i geografskih analiza koje su ponudjene na
mapama. Ove odlike izdvajaju GIS od drugih informacionaih sistema i c̆ine ga vred-
nim mnogim korisnicima i privatnim preduzec’ima za opis dogadjaja, predvidjanje
rezultata i planske strategije.
v
GRID – UNEP-ova Svetska informaciona banka podataka je mreza centara
informacionih banaka podataka koja nudi rukovodec’im licima i javnosti informacije
v v
visokog kvaliteta o zivotnoj sredini. Trenutno postoji 16 GRID centara koji operisu
v
za ceo svet. Evropski centri se nalaze u: Arendalu, Budimpesti, Moskvi, Tbilisiju,
v
v
Varsavi, Zenevi, kao i MAP-Blue Plan Office.
v
Hlor (Cl2) – Hlor je gas koji se dobija industrijski propustanjem struje kroz
rastvore soli. Industrija hlora proizvodi ovaj gas uglavnom radi kombinovanja sa
v
petrohemijskim supstancama u cilju dobijanja organohlorskih proizvoda kao sto su
v
rastvaraci, pesticidi, plastika (posebno PVH) i mnoge druge hemikalije. Daleko manja
v
kolicina hlorina se koristi van hemijske industrije, uglavnom kao belilo u proizvodnji
v
papira, a takodje mala kolicina za dezinfekciju pijac’e vode. U Prvom svetskom ratu
v v v
hlor je bio upotrebljen kao hemijsko oruzje. Izlozenost ovom gasu moze da dovede do
Sukob na Kosovu Ð Posledice na Zivotnu sredinu i civilna naselja

v v v v
brze smrti. Bilo je vise slucajeva ispustanja hlora iz industrijskih postrojenja sto je
v v v v
dovelo do ljudskih zrtava. Duza izlozenost nizim koncentracijama hlora izaziva dis-
v v v v
ajne probleme i ostec’enje zuba. Hlor izaziva veliku nadrazljivost ociju, pluc’a i koze.
v
Hlor nije kancerogen za zivotnije i ljude. Medjutim, usled hlorisanja pijac’e vode
dolazi do formiranja drugih hlornih organskih supstanci u vodi za koje se tvrdi da
v
povec’avaju rizik raka besike i rektuma.
v v v
Hlorisani rastvaraci – Hlorisani rastvaraci su organska jedinjenja koja sadrze
v v
hlor. Uglavnom su lako isparljivi. Proizvode se u vise svrha ukljucujuc’i proizvodnju
v v
supstanci kao sto su sredstva za otklanjanje masnoc’e, i za rastvarace ulja, masnoc’a,
lakova, gume, katrana, voska i smola. Neki su dobijeni kao sekundarni proizvodi u
sintezi PVH-a.
v v v
Hlorovodonicna kiselina (HCl) – Hidrovodonicna kiselina ima vise industri-
v
jskih namena. Kratkotrajno udisanje ove kiseline moze da izazove bolove u grudima,
v

v v v v v
kasalj, zapaljenje i ostec’enje sluzokoze u disajnom traktu. Dugotrajna izlozenost moze
v v v
da izazove skupljanje tecnosti u pluc’ima i smrt. Dodir sa kozom moze da dovede do
v v
ozbiljnih opekotina, stvaranja plikova i oziljaka. Kod radnika koji su izlozeni
v v v
hlorovodonicnoj kiselini tokom duzeg vremenskog perioda mogu da se jave hronicni
v v
bronhitis, dermatitis, gastritis i osetljivost na svetlost. Produzena izlozenost niskim
v v
koncentracijama moze da ima kao posledice dekolorizaciju i ostec’enje zuba.
v v
Hrom (Cr) – Hrom je teski metal koji se javlja u razlicitim formama, na primer,
hrom III i hrom VI. Hrom III je osnovna hranljiva materija koja je neophodna za nor-
malan energetski metabolizam, dok je hrom VI nepotreban i otrovan. Veoma je mali
v
broj podataka o posledicama povec’anih kolicina hroma u prirodi na vodene orga-
v v v
nizme, ribu i barske ptice. Dugotrajno unosenje vise od dozvoljenih kolicina (oba
v
oblika III i VI), na primer, kontaminirane ribe, moze da izazove kod ljudi negativne
v v v v
zdravstvene posledice kao sto su gastro-intestinalne poteskoc’e, stomacne cireve, i
v
ostec’enja jetre i bubrega. Hrom VI je stavljen u kategoriju ljudskih kancerogena.
v v v
Duza profesionalna izlozenost visokim koncentracijama hroma VI moze da izazove
v v
drazenje nazalne i disajne sluzokoze, a takodje se pretpostavlja da povec’ava verovat-
noc’u pojave raka pluc’a.
IAEA – Medjunarodna agencija za atomsku energiju.
v
ICPDR – Medjunarodna komisija za zastitu reke Dunav. 29. juna 1994. godine,
u Sofiji, su jedanaest dunavskih obalskih zemalja i Evropska unija potpisali
v v v
Konvenciju o saradnji za zastitu i odrzivo korisc’enje Dunava. Cilj Konvencije je da se
v v
postigne odrzivo i ujednaceno upravljanje vodom u dunavskom basenu. Osnovni cil-
jevi Komisije su efikasna primena i sprovodjenje Konvencije kroz: pravnu prinudu,
v v
politicku podrsku, i ekonomske podsticaje. Operativni cilj Komisije je da se izbegnu
preklapanja projekata usmerenim ka razvoju Dunava kroz primenu principa: jedna
Konvencija, jedna primena, jedan program, jedan red prioriteta, jedna informaciona
uprava.

92 93
v
IMG – Medjunarodna grupa za menedzment.
IOJ – isparljiva organska jedinjenja.
IUH (Isparljivi ugljeni hidrati) – Ugljeni hidrati su organske materije koje se
uglavnom sastoje od ugljenika i vodonika. Pored ovih, ugljeni hidrati mogu sadrzati
kiseonik, azot, fosfor, sumpor i halogene elemente. Isparljivi ugljeni hidrati su sup-
v

JKB – jedinice kasetnih bombi
v
stance koje sadrze jedan ili vise halogena (na primer hlor, brom ili fluor).

v
Kadmijum (Cd) – Kadmijum je teski metal. Male kolicine kadmijuma se ispus-
v

7

Leksikon
v v
taju u covekovu sredinu usled prirodne atmosferske izlozenosti minerala. Medjutim,
v v
najvec’i deo kadmijuma se oslobaa usled ljudskih aktivnosti. Najcesc’e spomenuti izvori
kadmijuma koji ulaze u vodenu sredinu su industrijski otpadi i kanalizacija.
v v
Kadmijum nema nikakvu biolosku funkciju i veoma je otrovan za zivotinje i biljke.
v
Niske koncentracije kadmijuma koje su obicno nalaze u prirodi ne izazivaju akutnu
v
toksicnost. Medjutim, koncentracije koje su vise od normalnih mogu biti pogubne za
v
v v v
zdravlje biljaka i zivotinja. Sto se ljudi tice, unosenje hrane i vode sa visokom kon-
v v v
centracijom kadmijuma moze da dovede do ozbiljnih stomacnih poremec’aja kao sto
v v v
su povrac’anje i dijareja. Unosenje manjih kolicina kadmijuma tokom duzeg vremena
v v v v
moze da dovede do talozenja u bubrezima, sto dovodi do njihovog ostec’enja, kao i do
v v
slabljenja kostiju. Agencija za zastitu covekove sredine SAD je utvrdila da se kadmi-
jum i kadmijumska jedinjenja mogu s pravom smatrati kancerogenim materijama.
v v
Kasetne bombe – ovo je genericki naziv za vec’i broj razlicitih jedinica kasetnih
bombi (JKB). Kasetne bombe se upotrebljavaju kao protivtenkovsko i protivljudsko
v v v
oruzje. Jedna kasetna bomba sadrzi vec’i broj malih bombi koje se rasprse kada kaset-
v
na bomba pukne na unapred odredjenoj visini iznad zemlje. Na ovaj nacin se velika
v
oblast pokrije srapnelskim eksplozivnim materijalom.
Kerosin – poluproizvod dobijen tokom prerade nafte u benzin. Koristi se kao
v
gorivo za mlazne i turbo-mlazne motore, kao i gorovo za grejanje, lampe i pec’i. Sadrzi
v
veliki broj razlicitih supstanci. Tokom ispustnja u prirodu, neke komponente kerozi-
v
na se dugo zadrzavaju u vodi, zemljistu i sedimentima. Uticaj kerozina na ljudsko
v v v
zdravlje je vrlo malo poznat. cesti dodir sa gorivnim uljem moze da izazove rak koze
v
i jetre kod laboratorijskih miseva. Utvreno je da je profesionalno izlaganje gorivnim
uljem tokom prerade nafte verovatno kancerogeno.
KFOR – Medjunarodne vojne snage pod vostvom NATO-a koje imaju za cilj
v
ocuvanje mira i bezbednosti na Kosovu.
v
Kondenzator – Element elektricnog kola koji se sastoji od dve provodne
v v v
povrsine razdvojene dielektricnim ili izolatorskim materijalom, kao sto su staklo,
v
keramika, silikati ili drugi neprovodni materijali, i sluzi za skladistenje elektricne
energije.
Map – UNEP-ov Akcioni plan za Mediteran.
v v
MFG – S̆vedska Grupa za ekoloska istrazivanja.
Sukob na Kosovu Ð Posledice na Zivotnu sredinu i civilna naselja

v v
Naftni ugljeni hidrati – Nafta je slozena mesavina ugljenih hidrata koja se stvara
v v
pri nepotpunom raspadanju bioloskih supstanci u geoloski dugom vremenskom peri-
odu. (Ugljeni hidrati su organske materije koje se uglavnom sastoje od ugljenika i
v
vodonika. Pored ovih mogu sadrzati i kiseonik, azot, fosfor, sumpor i halogene ele-
v
mente.) Naftni ugljeni hidrati dospevaju u zivotnu sredinu putem prirodne porozije i
v v
kao rezulatat ljudskih aktivnosti kao sto su nenamerno ispustanje nafte.
NATO – Severnoatlantski savez.
Nikal (Ni) – Nikal je metalni element koji je tvrd, ali savitljiv i kovan. To je
v v
metal srebrne boje koji je moguc’e izglacati i koji se uglavnom koristi za kaljenje, zasti-
tu od ranja i u dekorativne svrhe ; metalni novac je legura od 25% nikla i 75% bakra.
Nikal se u malim koncentracijama smatra neophodnim mikroelementom.
Nagomilava se (bioakumulira) u tkivima vodenih organizama, i u povec’anim kon-
centracijama moze imati negativno svojstvo u vodenim sredinama. Kod ljudi su
v

v v v v
najcesc’e reakcije na nikal alergije, kao sto je crvenilo koze u dodiru sa niklovanim
v
nakitom. Najozbiljnije posledice nikla su rak pluc’a ili nazalnih sinusa, sto se javlja kod
v v v v
ljudi koji su profesionalno izlozeni udisanju prasine nikla u pogonima za precisc’avan-
v v
je ili preradu ovog metala. Ostale posledice na pluc’ima ukljucuju hronicni bronhitis
v v
i smanjenje pluc’nih funkcija. Neke od supstanci koje sadrze nikal su uvrstene u
kancerogene materije.
NVO – Nevladina organizacija.
OEBS – Organizacija Evropske bezbednosti i sigurnosti
v
Olovo (Pb) – Olovo je teski metal. Nije neophodno za normalan rast i razvoj bil-
v v v v
jaka i zivotinja (ukljucujuc’i i coveka). Nema poznatu hranljivu ili biolosku funkciju i
v v
ukolko je prisutan u vec’im kolicinama zaustavlja rast i razvoj kod zivotinja i biljaka i
v v v v
utice na zdravlje. U vodenim sredinama, olovo je cesto cvrsto vezano za cestice u sus-
v
penziji i sedimentni materijal, a podaci govore da je na raspolaganju zivotinjskim
v
vrstama koje se hrane po dnu. Toksican je za sve vodene organizme, a organizmi iz
v v
visih karika lanca ishrane su izlozene trovanju olovom kao posledica uzimanja olovom
v
zagadjene hrane. Kod ljudi koji udisu ili progutaju olovo u izuzetno malim dozama
v v
moze doc’i do ireverzibilnog ostec’enja centralnog nervnog sistema i smanjenja
v v
inteligencije. Izlaganje vec’im kolicinama moze da dovede do anemije, kao i ozbiljnog
v
ostec’enja bubrega. Deca su izuzetno osetljiva na trovanje olovom koje proporcional-
v v v
no lakse absorbuju i zadrzavaju u telu od odraslih osoba, s obzirom na telesnu tezinu.
Organski peroksidi – Organski peroksid je bilo koja organska materija (jednin-
v
jenje ugljenika) koja sadrzi dva medjusobno vezana atoma kisonika. Ova hemijska
grupa se naziva peroksidna grupa. Organski peroksidi mogu izazvati velike eksplozije
v
i pozare. Glavni korisnici peroksida su industrija plastika i guma. Organski peroksidi,
v v v v
kao i mesavne koje sadrze organske perokside se koriste kao masinski ubrzivaci, akti-
v v
vatori, katalizatori, sredstva za vezivanje, konzerviranje, ucvrsc’ivanje, kao inicijatori i
v
promotori. Glavne opasnosti vezane za organske perokside su pozari i eksplozije.
v v
Organski peroksidi takodje mogu biti toksicni ili korozivni. Njihova stetnost zavisi od

94 95
v v v v
materijala, kolicine i nacina izlaganja peroksidima (udisanje, dodir sa ocima i kozom,
v
gutanje). Korozivni organski peroksidi mogu nagrizati i ostetiti metale. Organski per-
oksidi se uglavnom koriste kao inicijatori i katalizatori pri proizvodnji plastike.
Komercijalno su zanimljivi zbog njihove velike reaktivnosti i nestabilnosti.
Osiromas̆eni uranijum (OU) – Uranijum koga ima manje od prirodnog 0,7%
U-235. On je sekundarni proizvod obogac’ivanja uranijuma, gde je osiromaseni uran-
jium heksafluorid najzastupniji hemijski element. Obicno sadrzi 0,25-0,30% U-235,
dok je ostali deo U-238.
v v
v

7

Leksikon
v
OU – vidi Osiromaseni uranijum.
v
Pakt za stabilnosti za jugo-istocnu Evropu – Ova incijativa, koju je potpisalo
v v
27 zemalja, ima za cilj da stablizuje, transformise, i integrise ovaj region u Evropsku i
v
trans-atlantsku zajednicu unapredjenjem saradnje i multietnicke demokratije. Pakt je
v
zvanicno pokrenut na Samitu u Sarajevu 30. jula 1999. godine na kome je prisustvo-
v v
valo vise od 40 drzavnika iz cele Evrope i Severne Amerike.
v v
PAUH – Policiklicni aromaticni ugljeni hidrati (PAUH) su grupa supstanci koja
se stvara pri nepotpunom sagorevanju uglja, nafte, gasa, drveta, organskih otpadaka i
v v v v
ostalih organskih supstanci. PAUH se najcesc’e javljaju u obliku mesavine razlicitih
v
supstanci, a ne u cistom stanju. Nekoliko vrsta PAUH-a se priozvodi industrijski i
kasnije koristi u procesima organskih sinteza. U prirodnoj vodenoj sredini njihovo
v v
razlaganje pod uticajem mikro-organizama je cesto sporo, sto dovodi do njihovog
nagomilavanja u sedimentima, zemljistu, vodenim i suvozemnim biljkama, ribama i
v v v v v v
beskicmenjacima. sto se tice ljudskog zdravlja, duze izlaganje PAUH-u moze imati ste-
v v
tan efekat. Pokazano je da duze izlaganje mesavini PAUH-u, udisanjem ili u dodiru
v v
sa kozom, moze da izazove rak.
v v
« Phare » – Program Evropske unije « Phare » pruza finansijsku podrsku zemlja-
v
ma partnerima u Centralnoj i Istocnoj Evropi (CEE) do trenutka kada budu spremne
v v
da preuzmu obaveze clanstva u EU. U program su ukljucene sledec’e zemlje: Albanija,
v v
BJRM, Bosna i Hercegovina, Bugarska, Republika ceska, Estonija, Latvija, Litvanija,
v
Madjarska, Poljska, Rumunija, i Slovacka. Pored saradnje sa zemaljama CEE i
v v v v
Evropske Agencije za zastitu zivotne sredine, program „Phare” za zastitu zivotne sre-
v
dine radi na medju-drzavnim projektima koji obuhvataju veliki broj oblasti, kao na
v
primer, Crni trougao, Dunavski basen, Crno i Balticko more.
v
PHB – Polihloricni bifenili (PHB) su hloridi organskog porekla (supstance na
bazi ugljenika i hlora) koje su se proizvodile do sredine osamdesetih godina kada su
v v
zabranjene zbog njihovog toksicnog dejstva i postojanosti. Poznato je 209 razlicitih
PHB-a koji se nazivanju « kongenima » (pripadnicima iste grupe). PHB su se veoma
v
mnogo koristili za elekrticne instalacije. Danas ih jos uvek nalazimo u starim elek-
v
tricnim instalacijama i u povremenim isticanjim iz rezervoara otpadnih materija. U
prirodi su vrlo postojani i njihovo rastvaranje traje godinama. U rekama se vezuju za
v v
sedimente. Rastvaraju se u mastima i taloze se u tkivima zivotinja (bioakumulacija),
gde se dugotrajno ugradjuju u vezivna tkiva. Predatori koji se nalaze na vrhu lance
Sukob na Kosovu Ð Posledice na Zivotnu sredinu i civilna naselja

v v
ishrane, kao sto su ptice koje se hrane ribama, zubati kitovi ukljucujuc’i i delfine, vidre
v v
i ljudi, sadrze najvec’e koncentracije ovih materija u telu. Zbog njihovog dalekoseznog
v v
transporta ka polovima putem vazdusnih struja i voda, PHB su rasireni po celoj
v
zemljinoj kugli. Na primer, njihove koncentracije u telima polarnih vrsta kao sto je
v v v
beli medved su visoke : najcesc’i izvori PHB-a za opstu populaciju je hrana koja sadrzi
v v v
masnose, kao sto su meso, riba i mlecni proizvodi. Kod sisara i ljudi PHB prolaze kroz
v v
posteljicu do mladog organizma u majcinoj utorbi, a kod novorodjencadi se unosi
v v
preko majcinog mleka. PHB su vrlo toksicni. Veliki broj negativnih pojava u divljem
v v v
svetu se vezuje za stetnost PHB-a, kao sto su masovno umiranje foka i delfina, znaca-
jno smanjenje populacija evropskih vidri i druge negativne pojave vezane za razm-
v v
nozavanje i razvic’e mladunaca kod mnogih vrsta. PHB imaju toksican efekat na
v
nervni, imuni i reporduktivni sistem i razvic’e eksperimentalnih zivotinja. PHB je
v v
uvrsen u grupu potencijalnih kancerogena. Smatra se da je zabelezena telesna kon-
v

v v
centracija kod nekih osoba u opstoj populaciji dovoljno visoka za ostec’enje nervnog i
imunog sistema u prenatalnom periodu i male dece.
v v v
Piriti (FeS2) – Piriti su prirodni sulfati nekih metala. Najcesc’i je pirit gvozadja
v v
(fero-pirit), narocito fero-disulfat, sipkav mineral mesingano zute boje sa zelenkasto-
v
crnim prugama, koji se nalazi u rudnicima uglja. Fero-dioksid se oksidise tokom
v
zagrevanja i ispusta gas sumpordioksid.
v
PVH – Polivinil hlorid (PVH) je plasticna materija koja ima razne primene. U
proizvodnji PVH-a, gasni hlor se koristi za sintezu EDC-a, koji se potom pretvara u
VHM. Polimerizovannjem VHM-a se dobija PVH. Razni aditivi, kao sto su pestici-
di, olovo i kadmijum se dodaju PVH-u za dalju upotrebu. Skoro svaka etapa u cik-
v v v
lusu proizvodnje i raspada PVH-a moze imati stetni uticaj na okolinu, kao sto je na
v v v v
primer, zagadjenje zivom, hlorisanim rastvaracima i dioksinom. sto se tice zdravlja,
v v v v
prasina PVH ostec’uje pluc’a kod profesionalno izlozenih lica. Nedavna istrazivanja su
v v v
pokazala da se kod osoba koje su radile sa PVH moze cesc’e javiti rak testisa, mada ove
nalaze treba potvrditi daljim ispitivanjima.
v v v
REC – Regionalni centar za Srednju i Istocnu Evropu za zastitu zivotne sredine
v v v v v
(REC) je organizacija ciji je cilj da pomaze u resavanju problema zastite zivotne
v
sredine u Srednjoj i Istocnoj Evropi. Centar ne radi na bazi profita i otvoreni je forum
v v
za sve stavove. Svoju misiju ostvaruje pruzanjem podrske za saradnju izmedju nevla-
v
dinih organizacija, vlada i privreda, podrzavajuc’i slobodnu razmenu informacija i
v v v v v
unapreujuc’i ucesc’e javnosti u donosenju odluka o zastiti zivotne sredine. REC su
1990. godine osnovale SAD, Evropska komisija i Maarska. Danas je REC pravno
utemeljen na Povelji potpisanoj od strane vlada 25 zemalja i Evropske komisije te na
v
Medjunarodnom ugovoru sklopljenim sa Madjarskom vladom. Sediste REC-a je u
Sent Andreju, u Madjarskoj, a ima lokalne biroe u svakoj od 15 zemalja korisnica iz
v
Centralne i Istocne Evrope, a to su: Albanija, Bosna i Hercegovina, Bugarska,
v v
Republika ceska, Estonija, Hrvatska, Jugoslavija, Latvija, Litvanija, Madjarska, BJR
v
Makedonija, Poljska, Rumunija, Slovacka i Slovenija.

96 97
Red Data Book – Katalog koji navodi retke vrste flore i faune, vrste koje su pod-
v
lozne istrebljenju u datoj zemlji ili regionu. Svetska unija za konzervaciju (IUCN) je
razvila medjunarodno prihvac’ene standarde.
v
RGB – Izvrsni direktor UNEP-a je 5. maja 1999. godine oformio Mesovitu
Radnu grupu za Balkan UNEP/UNCHS-a (Habitat) radi sagledavanja posledica
sukoba na Balkanu (koji je bio u toku) na zivotnu sredinu i na civilna naselja.
SECI – Inicijativa za saradnju u jugo-istocnoj Evropi. SECI, koju je inicirala
vlada SAD, je program samopomoc’i koji tezi regionalnim resenjima za zajednicke,
v

v
v

v
v

v
7

Leksikon
v v
prakticne probleme, kao sto je medjunarodni kriminal, medjunarodno saobrac’ajno
v v v
pravo i njegova primena. Sediste organizacije je u Becu. clanice su: Albanija, Bosna,
v
BJRM, Bugarska, Grcka, Madjarska, Moldavija, Rumunija i Turska. Zemlje koje
v v v v
podrzavaju inicijativu su: Austrija, Italija, Sjedinjene Americke Drzave, svajcarska,
Ujedinjen Kraljevstvo.
v v v
SEEDES – Jugo-istocna Evropska Inicijativa za razvoj ekoloskog drustvu bavi se
v v
razvojem civilnog drustva i ulogom ekologije u jugo-istocnoj Evropi. Ovu petogodis-
v v v v
nju inicijativu pokrenuo je REC kao podrsku ekoloskom civilnom drustvu na
Balkanu.
v
SFRJ – Socijalisticka Federativna Republika Jugoslavija
SRY – Savezna Republika Jugoslavija
SRSG – Specijalni predstavnik Generalnog sekretara UN-a na Kosovu. SRSG,
v v v
Dr Bernar Kusner, stoji na celu UNMIK-a, te je time i najvisi medjunarodni civilni
rukovodilac na Kosovu.
v
Stiren (C8H8) – Male kolicine stirena se prirodno nalaze u raznim oblicima
v
hrane. Stiren se prozvodi u velikim kolicinama u industriji guma, plastike i fibroglasa.
v
U prirodi se lako razgradjuje u dodiru sa vazduhom i vodenim povrsinama, dok nje-
v
govo razlaganje u podzemnim vodama moze trajati nedeljama i mesecima. U zemljis-
v v v
tu i sedimentima se tesko talozi i ne bi trebalo da se ugradjuje uzivotinjske organizme.
v v
Izlaganje velikim kolicinama tokom nekoliko nedelja izaziva ostec’enja jetre i bubrega
v v v
kod laboratorijskih zivotinja. Medjutim, kod coveka, udisanje vec’ih kolicina stirena
v v v
utice na nervni sistem izazivajuc’i depresiju, slabost misica, umor i mucninu.
v v v
Izucavanja sa profesionalno izlozenim osobama je pokazalo da udisanje stirena moze
dovesti do leukemije. Ubraja se u moguc’e kancerogene materije.
v
Studijska grupa (SG) – Medju-agencijska „Studijska grupa”, koju cine UNEP,
v
WHO, IAEA, i svedski institut za radijaciju, i koja je pod pokroviteljstvom RGB-a,
v
bavi se pitanjem moguc’e upotrebe osiromasenog uranijuma i njegovih posledica u
sukobu na Kosovu.
VOC – Sumpor dioksid je gas koji se stvara pri sagorevanju fosilnog goriva, kao
v
sto su ugalj i nafta, pri proizvodnji sumporne kiseline i topljenju sumporne rude.
v v
Kiseli gasovi kao sto je sumpor dioksid uticu na pH padavina koje postaju kisele.
v v v
Tokom duzeg vremena, padavine tzv. « kisele kise » mogu imati stetno dejstvo na
v
kvalitet zemljista i vode. S̆to se tice ljudskog zdravlja, postoje podaci o negativnom
Sukob na Kosovu Ð Posledice na Zivotnu sredinu i civilna naselja

v
uticaju sumpor dioksida na respiratorne funkcije, pogotovu kod asmaticara. Povec’anje
nivoa sumpor dioksida se dovodi u vezu sa povec’anom hospitalizacijom i stopom
v v
smrtnosti. Povec’ana smrtnost je ocigledna narocito kod osoba koje vec’ imaju odred-
jena obolenja, pogotovu disajnih puteva.
Taksonomska jedinica (taxon, taxa) – Klasifikaciona jedinica koja ubraja
v v
jedinku ili grupu jedinki u visu jedinicu kao sto su vrsta, rod, red itd.
TDI – Tolen-diizocianat (2,3,-di-izocianat-1-metil-benzen) je hemijski
poluproizvod poliuretana koji se stvara pri proivodnji sunerastih masa, premaza i
elastomera.
v v v v
Teski metali – Teski metal je zajednicki naziv za metale i metaloide cija je atom-
ska gustina vec’a od 6 g/cm3. Vec’ina ovih metala je otrovna i pri veoma niskim kon-
v
centracijama. Postojani su u prirodi, a u zivom svetu se mogu nagomilavati (bioaku-
v
mulirati) kroz lanac hrane. Kod izlivanja u vodenu sredinu teski metali se vezuju
v

v v
uglavnom sa lebdec’im cesticama da bi se konacno akumulirali u sedimentu.
v
Unosenjem vode i ribe ili druge hrane dobijene iz reka u koje su se izlili ovi metali su
dva najneposrednija izvora kontaminacije ljudi.
v v v
Transformator – Cesto korisc’en u elektricnim sistemima za prenos snage putem
v v
elektromagnetske indukcije izmedju elektricnih kola sa istim frekvencijama, obicno sa
promenjenim vrednostima napona i struje.
v
Transformatorsko ulje – Visoko kvalitetno izolatorsko ulje u koje su umoceni
v v
namotaji velikih transformatora, koje obezbedjuje jaku dielektricnu izdrzljivost,
v v
visoku elektricnu otpornost, odlicnu izolaciju, otpornost na vlagu i oksidaciju. U
v v v v v
proslosti, ulja korisc’ena u transformatorima su cesto sadrzala PHB i elektricna opre-
v
ma sa PHB se jos uvek koristi.
UNCHS – Centar Ujedinjenih nacija za civilna naselja (Habitat) osnovan je
1978. godine, dve godine nakon Konferencije Ujedinjenih nacija o civilnim naselji-
v
ma odrzanoj u Vankuveru, u Kanadi. Centar je vodec’a agencija za razvoj aktivnosti
v
clanica Ujedinjenih nacija po pitanju civilnih naselja, kao i za svestku razmenu infor-
macija o civilnim naseljima, njihovim uslovima i kretanjima.
UNDP – Program Ujedinjenih nacija za razvoj
UN-ECE – Ekonomska komisija za Evropu. UN-ECE je forum na kome zeml-
v v v
je Severne Amerike, Centralne i Istocne Evrope i Centralne Azije odlucuju o nacinu
sprovodjenja meusobne ekonomske saradnje.
v v v
UNEP – Jedan od rezultata Konferencije o zivotnoj sredini odrzane u stokholmu
v v
1972. godine bio je i osnivanje Programa Ujedinjenih nacija za zastitu zivotne sredine.
v
UNEP je mehanizam koji obezbedjuje integrisanje pojedinacnih napora i saradnju
v v
medju vladama, nevladinim, nacionalnim i regionalnim telima u sluzbi zivotne sre-
v v
dine cime se ova aktivnost pospesuje i uzjamno povezuje. UNEP je osnovan kao «
v v
ekoloska savest » sistema Ujedinjenih nacija, i kao takav cini osnovu za sveobuhvatno
v
razmatranja i koordinaciju akcija u okviru UN-a po pitanjima zivotne sredine.

98 99
v
UNHCR – Generalna Skupstina UN-a je 1951. godine ustanovila Visoki kome-
v
sarijat za izbeglice Ujedinjenih nacija kada pocinje i njegov rad.

7
v v
UNMIK – U ovom trenutku najvisa pravna i izvrsna vlast na Kosovu; on je,
v v
dakle, vrsilac duznosti vlade u pokrajini. Savet bezbednosti UN-a je 10. juna 1999.
godine ovlastio Generalnog sekretara da ustanovi na Kosovu privremenu medjunaro-
v v
dnu civilnu upravu. Savet je tu odluku doneo usvojivsi rezoluciju 1244 posto je
v v
NATO prekinuo vazdusne operacije, i nakon povlacenja bezbednosnih snaga SRJ sa
Kosova. Generalni sekretar Kofi Anan je dva dana kasnije podneo Savetu operativni

Leksikon
plan koji je od tada poznat pod imenom Privremena administratrivna misija
v
Ujedninjenih nacija na Kosovu. U sledec’em izvestaju Savetu, 12. jula, Generlani
sekretar je podneo sveobuhvatni okvir medjunarodne civilne uprave UN-a na Kosovu.
v
UNSCEAR – Naucni komitet Ujedinjenih nacija o posledicama atomskog
v
zracenja.
Uranijum (U) – Uranijum je osnovno gorivo nuklearnih reaktora i osnovna
sirovina za nuklearno oruzje. Prirodni uranijum ima tri izotopa : uranijum-238,
unranijum-235 i uranijum-234. Uranijumovi izotopi su radioaktivni. Jezgro radioak-
v v
tivnih elemenata je nestabilno, sto znaci da se pretvaraju iz jednog elementa u drugi,
v v
pri cemu emituju, a ponekad i absorbuju cestice. Ovaj proces, poznat pod nazivom
v
radioaktivni raspad, uglavnom rezultira u emitovanju alfa ili beta cestica iz jezgra.
v v
Sesto je prac’en i emitovanjem gama zraka, radiokativnim zracenjem nalik na
v
Rentgensko. Ova tri tipa radijacije imaju u nekim pogledima vrlo razlicite osobine,
v
mada su sve jonizovajuc’eg tipa, sto c’e rec’i da nose dovoljno energije za razbijanje
v v v
hemijskih veza, koje za posledicu mogu imati ostec’enja ili unistenje zivih c’elija.
USAID (OFDA) – Agencija SAD za medjunarodni razvoj. USAID je agencija
v v
Savezne vlade SAD koja pruza stranim zemljama opstu i humanitarnu pomoc’.
Agencija usko saradjuje sa velikim brojem nevladinih organizacija (NVO) u cilju
v
pruzanja pomoc’i na Kosovu. Kada dodje do katastrofa, delovanje USAID odredjuje
v v v
SAD Biro za pruzanje pomoci u inostranstvu u slucaju katastrofa (OFDA), koji je sas-
tavni deo Biroa za humanitarnu pomoc’ (BHR).
v
Vaskularne biljke – Vise biljke sa tkivom koje provodi vodu, mineralne soli i sin-
v
tetisanu hranu, i obezbedjuje mehanicku potporu.
VHM – Vinil hlorid monomer (VHM) se upotrebljava u proizvodnji PVH-a.
v v v
U prirodi je nepostojan ali je stetan i ima veliki broj toksicnih efekata na ljude i ziv-
v
otinje. Ubraja se u kancerogene materije. Veliki broj istrazivanja na radnicima koji
v v
su tokom duzeg perioda bili izlozeni visokim dozama VHM-a pokazuju da uzroku-
je angiosarkom jetre (rak jetre). Takodje se povezuje sa drugim vrstama raka kod
v v
ovih radnika, kao sto su rak mozga, nervnog sistema i pluc’a. Ostale stetne posledice
v
kod ovih radnika su vezane za imuni sistem, nervni sistem i krvotok. Za ocekivanje
v v
je da se pri sagorevanju VHM-a u sredinu ispustaju razne druge materije ukljucujuc’i
v
hlorovodonicnu kiselinu, ugljen dioksid, ugljen monoksid, PAUH i eventualno
fosgen.
Sukob na Kosovu Ð Posledice na Zivotnu sredinu i civilna naselja

WFP – Svetski program Ujedinjenih nacija za hranu.
WHO – Svetska zdravstvena organizacija.
Zemljic’ ne knjige – knjige sa podacima o nepokretnim imanjima u datoj admin-
v v
istrativnoj oblasti. Zemljisne knjige sadze informacije o imovini i njihovim vlasnici-
v
ma. Koriste se u svrhe gradske administracije, ukljucujuc’i kupo-prodaju imanja,
v
oporezivanje, i urbano/zemljisno planiranje i rukovanje.
v v v
Z aric’ta – zone od posebnog ekoloskog znacaja.
v v
Z iva (Hg) – Ziva je metal i neesencijalni mikroelement bez biohemijske i
v v
hranljive funkcije u telu. Bioloski mehanizmi njenog otklanjanja su slabi, zbog cega
v v
se zadrzava u telu zivotinja i ljudi. To je jedini poznat metal koji se progresivno aku-
v
mulira kroz lanac ishrane (bioakumulacija). cak i u malim koncentracijama je
v v v v
izuzetno toksican za zivotinje i biljke. Usled toga bilo koja kolicina iznad bazicnog
v v v v v
nivoa moze da ima stetan uticaj na zivotinje ili biljke koje su joj izlozene. Metalna ziva
v

v v
koja dospe u sredinu moze biti metilovana mikroorganizmima koji, na primer, zive u
v v v v
vodi i koje je pretvaraju u organski oblik, najcesc’e metilovanu zivu. Najtoksicniji oblik
v v v
zive je upravo metilovana ziva. Ovaj oblik moze lako da prodje kroz c’elijsku mem-
v
branu, zbog cega se lako ugradjuje u vodeni lanac ishrane. Njena koncentracija se tako
povec’ava kroz lanac ishrane, te karnivorne ribe koje se nalaze na vrhu slatkovodnih
v
kao i lanaca ishrane slanih voda, sadrze 10,000 do 100,000 puta vec’u koncentraciju
v v v
zive od okolne vode. Znacajno je istac’i da ova bioakumulacija metilovane zive u
v v v
vodenim lancima ishrane predstavlja najvazniji izvor zive za opstu populaciju. S
v v
obzirom na izuzetnu toksicnost i postojanost ovog zivinog oblika, povec’ane koncen-
v v
tracije u prirodi izazivaju veliku zabrinutost. Dugotrajno izlaganje zivi moze
prouzrokovati velike i akumulativne smetnje u funkionisanju bilo kog organa u kojem
v v
se nagomilava. Organi u kojima moze doc’i do njenog nagomilavanja ukljucuju
bubrege, jetru i nervni sistem, a izlaganje visokim nivoima metalne, neorganske ili
v v v
organske zive moze dovesti do stalnih ostec’enja ovih organa.

Merne jedinice
mg miligram (10-3 g)
mSm milisimens po metru
µg mikrogram (10-6 g)
ng nanogram (10-9 g)

1 0 0 101
Aneks III
Spisak saradnika
Radne grupe ze 7

List of Contributors
Balkan
v
Mesovita Radna grupa za Balkan UNEP/UNCHS-a oformljena je poc’etkom maja
v v
1999. godine sa sedistem u okviru UNEP-ove Regionalne kancelarije u zenevi. Sve
v
Misije RGB-a okupile su grupe medjunarodnih i nezavisnih naucnika prema odgo-
v v v
varajuc’im pitanjima koja su istrazivana. Ove timove su upotpunjavali izvestaci koji
su stalni saradnici UNEP-a (ili UNCHS-a).

v
Me Sovita Radna grupa za Balkan UNEP/UNCHS:
Pekka Haavisto Predsedavajuc’i
Henrik Slotte S̆ef kancelarije Predsedavajuc’eg
Pasi Rinne Senior Savetnik Predsedavajuc’eg
Diana Rizzolio Oficir za vezu
v
Tim Jones Koordinator za Izvestaj/urednik
v
Ljerka Gosovic Izvrsni asistent
Julian Rouche Asistent
v
Claudio Gagliano Vozac/odgovorni za logistiku
v
Gertrud Attar UNEP/Zeneva
Lars Ludvigsen UNCHS (Habitat)
Vladimir Sakharov UNEP/OCHA
Milad Salem UNEP Hemikalije
Otto Simonett GRID Arendal
v
Ron Witt GRID Zeneva

Robert Bisset UNEP/Najrobi
Rob De Jong UNEP/Najrobi
David Dunn UNEP/Najrobi
Sukob na Kosovu Ð Posledice na Zivotnu sredinu i civilna naselja

Bakary Kante UNEP/Najrobi
Takehiro Nakamura UNEP/Najrobi
Marceil Yeater UNEP/Najrobi

Jorge Gavidia UNCHS (Habitat)
John Hogan UNCHS (Habitat)
Sylvie Lacroux UNCHS (Habitat)

Kartografija i daljinsko snimanje:
v
Dominique Del Pietro GRID/Zeneva
v
Pascal Peduzzi GRID/Zeneva
v

Philippe Rekacewicz GRID/Arendal
v
Frederic Vogel GRID/Zeneva
v
Benaz Zand GRID/Zeneva

Misija za industrijske zone:
Michelle Allsopp Greenpeace Research Laboratories,
Ujedinjeno Kraljevstvo
Robert Atkinson Regional Environmental Center, Madjarska
v
Ralf Donau Landesumweltamt Brandenburg, Nemacka
v
Josef Haider Landesumweltamt Nordrhein-Westfalen, Nemacka
Benny R. Hansen Krüger International Consult, Danska

Alexander Juras Regional Environmental Center, Hungary
Kirsten S. Jørgensen Finnish Environment Institute, Finland
v
Frank Lehmann Landesumweltamt Brandenburg, Nemacka
Birgitte Marcussen NIRAS Consulting Engineers and Planners A/S, Danska
v
Volker Mohaupt Umweltbundesamt, Nemacka
Magnus Nyström Finnish Environment Institute, Finska
Elizabeth Salter World Wide Fund for Nature (WWF),
Ujedinjeno Kraljevstvo
v
Arne Semb Norwegian Institut for Air Research, NILU, Norveska
Kenn Skjorringe Krüger International Consult, Danska
v
Bernard Wronski Landesumweltamt Brandenburg, Nemacka
Solveig Würtz Krüger International Consult, Danska

1 0 2 103
Misija za reku Dunav:
Joachim Bendow

Claudia Canevari
Bertrand Charrier
Bela Csanyi
Jonas Fejes
International Commission for the Protection of the
Danube River, Austrija
European Commission DG XI
Green Cross International, S̆vajcarska
VITUKI, Madjarska
Swedish Environmental Research Institute IVL, S̆vedska
7

Events in the FRY March-June 1999
Peter Literathy VITUKI, Madjarska
v
Petr Obrdlik World Wide Fund for Nature (WWF), Nemacka
v
Peter Roncak Slovak Hydrometeorological Institute, Slovacka
Irina Semenova Institute of Experimental Meteorology, Obninsk, Rusija
Aurel Varduka ICIM Research and Engineering Institute for
Environment, Rumunija

Misija za biolosùku raznovrsnost:
Robert Brunner National Park Thayatal, World Conservation Union
(IUCN), Austrija
Kent Cassels World Conservation Monitoring Centre (WCMC),
Ujedinjeno Kraljevstvo
Mira Mileva IUCN Regional Environment Centre, Biodiversity
Secretariat, Madjarska
Berit-Forbord Moen Directorate for Nature Management,
Norway
Johannes Skov National Forest and Nature Agency, Danska
v v
Ivan Voluscuk Tatra National Park, Slovaccka

Studija o civilnim naseljima:
Sue Charteris Gradske uprave
John Haward Gradske uprave
Colin Roberts Gradske uprave

Hans Das Imovinska prava
Scott Leckie Imovinska prava

Claudia de Cesare Registracija imovine/Katastar
Pertti Onkalo Registracija imovine/Katastar
Sukob na Kosovu Ð Posledice na Zivotnu sredinu i civilna naselja

Leea Vikman Registracija imovine/Katastar
Larry Truman Registracija imovine/Katastar
Mark Sorensen Registracija imovine/Katastar

Studijska grupa za osiromasùeni uranijum:
Gustav Akerblom Swedish Radiation Protection Institute (SSI), S̆vedska
Rolaf van Leeuwen World Health Organisation (WHO), ECEH,
Holandija, Holland
Jenny Pronczuk de Garbino World Health Organisation (WHO), S̆vajcarska
Carol Robinson International Atomic Energy Agency (IAEA), Austrija
Peter Stegnar International Atomic Energy Agency (IAEA), Austrija
v

Jan Olof Snihs Swedish Radiation Protection Institute (SSI), S̆vedska

104
Aktivnosti Radne grupe za Balkan omoguc’ene su velikodus̆nim doprinosom sledec’ih vlada:

Savezne Republike Austrije
Danske
Finske
Francuske
Holandije
Nemac̆ke
Norves̆ke
S̆vedske
Ujedinjenog Kraljevstva

Dodatne informacije
Kopije ovog izves̆taja mogu se naruc̆iti kod:

SMI (Distribution Services) Limited
P.O. Box 119
Stevenage
Hertfordshire SG1 4TP, UK
Tel: +44 1438 748111
Faks: +44 1438 748844
E-mail: customerservices@earthprint.demon.co.uk

UNEP-ova knjiz̆ara na web-u: http://www.earthprint.com

Dodatna tehnic̆ka obaves̆tenja mogu se dobiti sa website-a Radne grupe za Balkan
koji odrz̆ava GRID Z̆eneva: http://www.grid.unep.ch/btf/
UNEP

UNCHS
U N E P UNCHS
Mesùovita Radna grupa za Balkan UNEP/UNCHS-a (Habitat)
Sukob

OkTOBAR 1999
oformljena je pocùetkom maja 1999. godine dok je josù trajao
sukob na Kosovu. Pored humanitarne krize koja se odvijala,
rasla je i zabrinutost o posledicama ovog sukoba na zùivotnu
sredinu i civilna naselja.
na Kosovu

Sukob na Kosovu Ð Posledice na zùivotnu sredinu i civilna naselja
Radna grupa za Balkan UNEP/UNCHS-a (Habitat)
Kako bi se ispitala ova pitanja, Radna grupa za Balkan je
mobilisala medÐunarodni i nezavisni naucùni tim za rad na
Kosovu i u pogodÐenim industrijskim zonama u Srbiji. Timovi
slicùnog sastava obisùli su izvore zagadÐenja niz reku Dunav, kao
i pogodÐene ciljeve u nacionalnin parkovima i drugim
Posledice
oblastima pod zasùtitom.

Ovaj izvesùtaj sadrzùi nalaze Radne grupe za Balkan.
Preporucùuje se hitna akcija u ãzùarisùtimaÓ od ekolosùkog znacùaja
koja su identifikovana u cùetiri grada. Svesni potrebe za hitnim
delovanjem, Program Ujedinjenih nacija za zasùtitu zùivotne
sredine (UNEP) i Centar Ujedinjenih nacija za civilna naselja
(Habitat) (UNCHS - Habitat) ucùinili su da ovi podaci budu sùto
pre dostupni. Rezultat je znacùajan doprinos studiji posledica
na zùivotnu sredinu
savremenog nacùina ratovanja na zùivotnu sredinu.

Radna grupa za Balkan UNEP/UNCHS-a (Habitat)

UNEP UNCHS i civilna naselja

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful