Dr Tatjana Papić Brankov

HRANA BUDUĆNOSTI ILI BIOTERORIZAM
Primena genetičkog inženjeringa u poljoprivredi

Ovaj primerak knjige nije za komercijalno korišćenje, postavljen je po odobrenju autora i isključivo za potrebe portala prviprvinaskali.com

1
Recenzenti
Dr Koviljko Lovre, redovni profesor Univerziteta u Novom Sadu
Dr Miodrag Dimitrijević, vanredni profesor Univerziteta u Novom Sadu
Dr Dragan Glamočić, redovni profesor Univerziteta u Novom Sadu

IZVODI IZ RECENZIJA

Studija Hrana budućnosti ili bioterorizam – Primena genetičkog inženjeringa u poljoprivredi
je bez sumnje prvi sveobuhvatniji pokušaj da se domaćoj naučnoj, stručnoj i laičkoj javnosti
prezentuje kompleksna problematika genetske modifikacije. Autor se prihvatio sigurno
najkontroverznije teme skraja XX i početka XXI veka, teme koja će još godinama predstavljati
predmet spora naučnika, javnosti, kompanija i država. U studiji je eksplicite iskazana zabrinutost za po
čovečanstvo moguće negativne posledice primene tehnologije genetskog inženjeringa i uloge ove
tehnologije u ponovnom prikrivenom vaskrsavanju eugenike i mlitavosti državnih institucija, širom
sveta, u odbrani autohtonih vrsta biljaka i životinja.
Studija će doprineti i oponentima i proponentima genetski modifikovanog inženjeringa da
sagledaju brojne aspekte tehnologije koja vodi ili stvaranju novog života ili samouništenju postojećeg.

Prof. dr Koviljko Lovre

Autor dr Tatjana Papić Brankov je preuzela na sebe odgovornost da čitaocima ove knjige
približi modernu biotehnologiju, koja je fenomen ovog doba, i pritom je uložila zaista veliki trud,
očigledno s težnjom da se moderna biotehnologija i njen rezultat, genetički modifikovani organizmi,
sveobuhvatno predstave. Već naslov predstavlja dilemu, koja je veoma drastična, ali i aktuelna.
Transgena tehnologija je podelila naučnu i širu javnost na pristalice i protivnike. Prvu grupu
karakteriše moć, drugu brojnost. Ovo nije slučajno i dostiže se nivo borbe – za ili protiv Orvelove
države. Transgena tehnologija je, sada je već sasvim jasno, dobila obeležje jednog od stubova
globalizacije i afirmisanja korporacija kao država.
Moć transgene tehnologije, u promeni sveta koji poznajemo, je izuzetno velika i u javnosti
nedovoljno sagledana. Iskreno se nadam da će ova studija dr Tatjane Papić Brankov obogatiti javnost,
ne samo Srbije već i, kako se to sada kaže, „regiona“, novim podacima koji će pomoći pri shvatanju
moderne biotehnologije kao i pri formiranju ličnog i kolektivnog stava.

Prof. dr Miodrag Dimitrijević

Ovaj primerak knjige nije za komercijalno korišćenje, postavljen je po odobrenju autora i isključivo za potrebe portala prviprvinaskali.com

2
SENIMA MOJE SESTRE DR VALENTINE STANIŠIĆ

Ovaj primerak knjige nije za komercijalno korišćenje, postavljen je po odobrenju autora i isključivo za potrebe portala prviprvinaskali.com

3
SADRŽAJ

UVOD

1. TEHNOLOGIJA GENETIČKOG INŽENJERINGA
1.1. Genetički inženjering kod biljaka
1.2. Genetički inženjering kod životinja
1.3. Primeri apsurdnosti u transgenoj tehnologiji

2. AREAL RASPROSTRANJENOSTI GENETIČKI MODIFIKOVANIH BILJNIH KULTURA
3. KOMPANIJE PROIZVOĐAČI GENETIČKI MODIFIKOVANE HRANE − MEHANIZMI
OSVAJANJA TRŽIŠTA
3.1. Kontroverzna prošlost i odnosi sa javnošću
3.2. Ulaganja u istraživanja i razvoj
3.3. Patentiranje života
3.4. Uloga Svetske trgovinske organizacije u širenju nove hrane

4. NACIONALNE POLITIKE U PROIZVODNJI TRANSGENIH BILJNIH KULTURA
4.1. Politika Sjedinjenih Američkih Država
4.2. Politika Evropske unije
4.3. Politika Kine
4.4. Politika Srbije
4.5. Politika Ruske Federacije
4.6. Tendencije u ostalim delovima sveta

5. (NE)NAMERNI INCIDENTI SA GENETIČKI MODIFIKOVANIM ORGANIZMIMA

6. EKOLOŠKI RULET
6.1. Međunarodni ekološki sporazumi

7. ZDRAVSTVENI ASPEKTI
7.1. Integralni pristup procene bezbednosti hrane
7.2. Potencijalne opasnosti
7.3. Rezultati eksperimentalnih istraživanja – Frankenštajn hrana

8. KO JE PROFITIRAO?
8.1. Dominacija Monsanto kompanije
Ovaj primerak knjige nije za komercijalno korišćenje, postavljen je po odobrenju autora i isključivo za potrebe portala prviprvinaskali.com

4
9. WIKILEAKS O GENETIČKI MODIFIKOVANOJ HRANI

10. ARGUMENTI I OBEĆANJA MULTINACIONALNIH KOMPANIJA I SAD

UVOD

Genetički modifikovane (GM) biljne kulture proizvodile su se, prošle godine, na 148 miliona
hektara. Uzimajući u obzir jedan od sistema definisanja kontinenata (Afrika, Azija, Evropa, Severna
Amerika, Okeanija, Južna Amerika), njihova proizvodnja odvijala se na svim kontinentima, u 29
država. Burkina Faso, Egipat i Južnoafrička Republika (Južna Afrika) proizvode GM kulture na
afričkom kontinentu, a bivša Burma (sada Savezna Republika Mjanmar), Kina, Indija, Pakistan i
Filipini na azijskom kontinentu. Proizvođači sa evropskog kontinenta su: Republika Češka, Nemačka,
Poljska, Portugalija, Rumunija, Slovačka, Španija i Švedska. Na severnoameričkom kontinentu GM
biljne kulture proizvode se u pet država: Kanadi, Kostariki, Hondurasu, Meksiku i Sjedinjenim
Američkim Državama (SAD), dok je Australija jedini predstavnik kontinenta Okeanije. Značajan broj
zemalja južnoameričkog kontinenta proizvodi ove kulture, a to su: Argentina, Bolivija, Brazil, Čile,
Kolumbija, Paragvaj i Urugvaj.
Zagovornici transgene tehnologije: naučnici, političari i predstavnici multinacionalnih
kompanija tvrde da je transgena hrana jednako sigurna za upotrebu kao i tradicionalna, da ne ugrožava
zdravlje i životnu sredinu, da je njena proizvodnja jeftinija i najvažnije, da se rešenje problema gladi
nalazi upravo u primeni ove tehnologije. Ako je to tako, zašto ostatak međunarodno priznatih država
sveta članica Ujedinjenih nacija (UN), njih 164, ne proizvodi GM kulture? Kada se uzme u obzir da
danas obradive površine pokrivaju oko 1,5 milijardi hektara, onda su GM biljne kulture zauzele 10
odsto raspoloživih obradivih površina. Zašto ne 20 ili 30 odsto? GM hrana1, odnosno hrana stvorena
od genetički modifikovanih organizama (GMO) ili hrana sa primesama GMO je uključena u lanac
ishrane, uprkos velikim neslaganjima o ekološkim, zdravstvenim i društvenoekonomskim posledicama
njene upotrebe. Nema naučnih saznanja da je genetički inženjering (GI) i u celini transgena
tehnologija bez rizika. Stoga, mora se postaviti pitanje kako je i zašto nesigurna, nedovršena, tzv.
prljava tehnologija, ušla u naše živote, kako su GM biljke dobile dozvolu za uvođenje u životnu
sredinu i kako su plasirane na tržište.
Kako je sve počelo? Od prve primene GI na prehrambenim usevima američki državni aparat
je, želeći da zadrži poziciju svetskog lidera u poljoprivredi, podržao biotehnološku industriju.
Predsednik SAD, Dž. Buš (G. Bush) je predložio, 23. maja 2003, Inicijativu za suzbijanje gladi u
Africi korišćenjem GM hrane. Istovremeno je optužio Evropu zbog „neosnovanog i naučno
neutemeljenog straha“ od nove hrane koji ometa napore za suzbijanje gladi. Izrazio je snažno uverenje

1
GM hrana je nepravilan, ali odomaćen izraz koji će se koristiti i u ovoj publikaciji.
Ovaj primerak knjige nije za komercijalno korišćenje, postavljen je po odobrenju autora i isključivo za potrebe portala prviprvinaskali.com

5
da će GM stvorene biljke ostvariti veći prinos, da će se izvoz SAD povećati i da će se stvoriti bolji
svet. Njegova retorika nije novost. Naprotiv, ona je prelazila sa predsednika na predsednika, a
američkom narodu je prenošena putem redovnih vesti i reklama. Iako je bilo diskretnih nagoveštaja u
predizbornoj kampanji B. Obame (B. Obama) da treba izmeniti zakone o bezbednosti hrane,
nastavljena je ista politika podrške transgene tehnologije. Paradoksalno, prva dama SAD M. Obama,
takođe slično prethodnicama, sa TV ekrana, nam pokazuje svoju baštu sa organski uzgojenim
biljkama.
Poruke američkih predsednika sastavni su deo opšteg plana multinacionalnih kompanija da
preuzmu kontrolu nad svetskim rezervama hrane. To je jasno izneseno na Konferenciji biotehnološke
industrije u januaru 1999. godine. Tada je predstavnik Anderson konsaltinga (Anderson Consulting)
objasnio kako je njegova kompanija pomogla kompaniji Monsanto (Monsanto) u stvaranju tog plana.
Najpre su od Monsanta zatražili da im otkrije viziju idealne budućnosti za petnaest do dvadeset
godina. Direktori Monsanta su opisali svet u kome je 100 odsto komercijalnog semena GM i
patentirano. Kompanija Anderson konsalting je krenuvši od te vizije, razvila strategiju za njeno
ostvarenje i predočila Monsantu korake i procedure koje je neophodno preduzeti da bi zauzeli
industrijsku dominaciju. Kako bi sprovele svoju strategiju i preuzele kontrolu nad semenom,
biotehnološke kompanije su preuzele 23 odsto semenskih kompanija. Monsanto je ostvario
dominantan položaj zauzevši 91 odsto tržišta GM hrane. Iako je GM hrana ušla u naše živote i u lanac
ishrane, ipak, industrija nije ostvarila cilj preuzimanja svih zaliha prirodnog semena, zahvaljujući
otporu javnosti širom sveta. Američki izvoz GM soje i kukuruza je opao, a gladni afrički narodi nisu
prihvatili američku pomoć u hrani. Verujući da je otpor Evropske unije (EU) osnovna prepreka
otvaranju novih tržišta, SAD su 13. maja 2003. podnele tužbu protiv EU, Svetskoj trgovinskoj
organizaciji, optužujući je da restriktivnom politikom o GM hrani narušava međunarodne ugovore. Na
dan slanja tužbe, ministar za trgovinu SAD, R. Zelik (R. Zoellick) je izjavio: „Sveobuhvatna naučna
istraživanja dokazala su da je biotehnološki proizvedena hrana zdrava i bezbedna“ [154]. Predstavnici
industrije od početka ponavljaju ovu rečenicu, i to je njihova ključna pretpostavka. Međutim, ta
pretpostavka nije istinita. Mogući razorni efekti novih GM organizama na životnu sredinu i zdravlje
ostaju, petnaest godina nakon komercijalizacije prve transgene biljke i dalje otvorena pitanja, predmet
debate Vlada, naučnika i šire javnosti. Vodećih jedanaest molekularnih biologa je objavilo 1974.
godine otvoreno pismo u kojem mole svoje kolege da uvedu dobrovoljni moratorijum na sprovođenje
visokorizičnih eksperimenata sa rekombinantnom dezoksiribonukleinskom kiselinom (DNK). Sledeće
godine, sto četrdeset biologa iz sedamnaest zemalja sveta sastalo se u Asilomaru (Kalifornija) kako bi
razmotrili opasnosti ovih eksperimenata na okolinu i zdravlje. Pobedio je finansijski interes. Okupljeni
naučnici su razvili novi koncept „biološke zaštite“ prihvatajući upotrebu oslabljene bakterije
Escherichia colli kao supstrata nove rekombinantne DNK. Nadali su se da će upotreba ovog biološki
oslabljenog supstrata sprečiti opstanak novih tvorevina u prirodnom okruženju.
Na dugoj listi pretpostavki, zasnovan je GI. Prema jednoj od glavnih pretpostavki, strani geni
će uvek delovati na isti način u organizmu novog domaćina. Međutim, najveći broj gena koji se koriste
u GM biljkama je sintetički, odnosno nije prirodan. Sintetički i prirodni geni nisu isto. Dalje, umetanje
istog gena u različite sorte iste vrste biljaka može dati različite rezultate, a mogu se ispoljiti i opasne
nuspojave nakon umetanja novog gena. Kada se ubaci novi gen, menja se ceo metabolički proces,
jedan gen može uticati na drugi, jedan protein na drugi protein, a izmenjeni proteini mogu aktivirati ili
deaktivirati gene. Sa svakom promenom može nastati nova interakcija koja pokreće dalje promene.
Mogućnost nepredvidljivih interakcija višestruko je uvećana kad se GM kulture modifikuju ne samo sa
jednim stranim genom, već sa višestrukim genima. Ovaj tip nepredvidljivih lančanih reakcija možda
stvara otrov odgovoran za teške bolesti opisane u narednim poglavljima.
Nekoliko biologa i ekologa su, godinama, izražavali svoju zabrinutost u vezi sa novom
tehnologijom. Takvo stanovište, neretko ih je koštalo karijere. Priča o A. Puctaiu (A. Pusztai)
mesecima je punila naslovne strane evropskih novina. Otkrivši nestabilnost GM hrane i mogućnost
oštećenja imunog sistema, mozga, jetre, testisa, želuca i creva i potencijalnu kancerogenost preporučio
je temeljnije ispitivanje GM hrane pre tržišnog plasmana. Nakon 35 godina rada u Institutu Rovet
Ovaj primerak knjige nije za komercijalno korišćenje, postavljen je po odobrenju autora i isključivo za potrebe portala prviprvinaskali.com

6
(Rowett) (Aberdin, Škotska), iznenada je suspendovan uz višemesečnu zabranu javnog govora. Prema
nekim navodima B. Klinton (B.Clinton) je u telefonskom razgovoru sa T. Blerom (T. Bleir) zatražio
suspenziju ovog naučnika i zatvaranje daljih istraživanja [154].
Za razliku od Amerike, u kojoj je vladala potpuna medijska blokada po svim kontroverznim
pitanjima u vezi sa GMO i čiji su građani tek 1999. godine, kada je slučaj Star Link kukuruza izazvao
prekid izvoza i masovni povraćaj izvezene hrane, saznali da svakodnevno jedu GM hranu, priča o A.
Puctaiu pala je na plodno tle u Velikoj Britaniji. Britanska javnost je već bila uzdrmana zbog bolesti
ludih krava koja je prouzrokovala smrt nekoliko ljudi, uprkos ranijim uveravanjima vlade da opasnost
ne postoji. Mediji su podivljali. U trećoj sedmici februara 1999. godine napisano je više od 19.000
novinskih članaka o GMO. U aprilu iste godine britanska prehrambena industrija je popustila pod
pritiskom potrošača. Unilever, najveći proizvođač hrane u Engleskoj je najavio kako će ukloniti GM
sastojke iz svojih proizvoda koji se prodaju širom Evrope, Nestle je istu stvar objavio sledeće sedmice,
kao i veliki lanci supermarketa Tesko (Tesco), Sejnsberi (Sainsbury), Sejfvej (Safeway), Asda i
Samerfild (Somerfield). I Mekdonald (McDonald's) i Burgerking (Burger King) su najavili povlačenje
GM soje i kukuruza iz svojih namirnica u evropskim trgovinama. Na kraju u GMO taboru nije ostala
nijedna velika maloprodajna kompanija i sve one koje su prešle u drugi tabor su potrošile milione
dolara na popunjavanje zaliha sa genetički nemodifikovanim kukuruzom, sojom i njihovim derivatima.
EU usvojila je zakon kojim se zahteva da se sva hrana koja sadrži više od 1 odsto GM sastojaka
obeležava. Većina evropskih proizvođača eliminisala je GM sastojke kako bi izbegla označavanje
proizvoda. Od 2003. dozvoljeni procenat GM sastojaka, odobrenih za upotrebu u EU smanjen je na 0.9
odsto.
Kakva bi trebalo da budu istraživanja procene sigurnosti transgene hrane? Sveobuhvatna.
Istraživači bi trebalo da identifikuju tip i količinu svih belančevina pre i nakon modifikacije; trebalo bi
da analiziraju prisustvo dodatih molekula na novoj belančevini na svim delovima biljke i u svim
fazama rasta; da uporede oblik dodate belančevine u GM biljci sa prirodnim oblikom; trebalo bi da
provere celu strukturu DNK kako bi utvrdili da li je proces umetanja gena promenio neki niz; trebalo
bi da ustanove eventualno prisustvo novih virusa, analiziraju alergenost, toksičnost, otpornost na
antibiotike, sprovedu nutricionistička istraživanja itd. Identifikacija mogućih opasnosti od namerno
dodatog stranog gena, a posebno ne od fragmenata gena ili preraspoređene DNK, nije temeljno
sprovedena ni u jednom istraživanju. S obzirom na to da analize opasnosti nisu valjano sprovedene,
možda se u donošenju zaključaka treba osloniti na mudrost krava, veverica, jelena i miševa. H. Vlidžer
(H. Vlieger), farmer iz Ajove (Iowa), je nakon žetve kukuruza jednu stranu jasli dugu devet metara
napunio GM-om, a drugu konvencionalnim kukuruzom. Kada je dvadeset pet krava pustio u obor, sve
su se skupile na stranu jasli u kojoj se nalazio prirodni kukuruz. Kada ga više nije bilo, malo su
gricnule GM kukuruz, ali su se brzo predomislile i otišle. Sličan eksperiment, sa sličnim rezultatima
sproveden je i na vevericama. Pisac S. Sprinkel je opisao krdo od četrdesetak jelena koji su se hranili
na polju ekološke soje, ali nisu ni okusili GM soju koja im je, takođe, bila dostupna. Poznata je
njegova izjava: „Čak će i miševi krenuti dalje ako nađu alternativu ovim usevima“. Neki norveški
farmer je potvrdio istinitost ove izjave, jer je u ambaru prepunom miševa ostavio dve hrpe kukuruza,
jednu sa prirodnim, drugu sa GM kukuruzom. Kao i u prethodnim pričama, GM hrana ostala je
netaknuta.
Na sastanku Biotehnološkog udruženja Minesota, čovek podiže jarkocrveni paradajz prečnika
oko 6 centimetara, pokazuje ga publici i kaže: „Ovaj paradajz je ubran pre sedam dana“. Pažnju pet
stotina učesnika privukao je pokazujući identičan paradajz uz reči: „Ovaj paradajz je ubran pre 30
dana“. Čovek je nastavio. „Ovaj paradajz je ubran pre 90 dana“; „Ovaj paradajz je ubran pre 150
dana“. Položio je na sto plodove paradajza. Svi su bili sveži, crveni i zreli. Svi su imali nove gene u
svojoj DNK kako bi izgledali sveže. Govornik je zastao dopustivši prisutnima da se dive besmrtnom
paradajzu. Nakon određenog vremena ustao je čovek šezdesetih godina koji je prekinuo dugi muk:
„Kao biohemičar, imam problem. Ako paradajz nije istruleo, niti propao za 150 dana, šta ste učinili sa
hranljivom vrednošću?“ Bio je to B. Lašmet (B. Lashmett), koji se bavio izučavanjem unapređenja
produktivnosti poljoprivredne proizvodnje, nutricionizmom i ekologijom zemljišta. Paradajz od 150
Ovaj primerak knjige nije za komercijalno korišćenje, postavljen je po odobrenju autora i isključivo za potrebe portala prviprvinaskali.com

7
dana nije odgovarao njegovoj definiciji unapređivanja. Govornik nije odgovorio. Dvojica mladića iz
prvog reda su ustala, prišla mu i tihim glasom ga zamolila da im se pridruži van sale. Njih trojica su
izašla van, zatvorila vrata za sobom i onda je jedan od mladića rekao: „Nas ne zanima hranljiva
vrednost. Zanima nas samo hoće li domaćica kupiti paradajz 180 dana nakon berbe“. B. Lašmet se
naljutio, i to im je rekao. Objasnio im je da su, ukoliko paradajz ne trune, morali učiniti nešto sa
šećerom i enzimima. Mladići su bili ljubazni i dopustili su mu da govori neko vreme, verovatno
zadovoljni što bes iskaljuje na njima, a ne u konferencijskoj sali. Na večeri B. Lašmet i njegova
supruga večerali su potpuno sami. „Pomislili biste da sam gubav“, rekao je, „ljudi bi nam prišli,
pogledali nas i udaljili se“. Svestan da je u manjini, napustio je Biotehnološko udruženje i s tugom i
besom posmatrao kako se GM usevi šire [154].
Manipulacija globalnim posedima počela je u XVI veku u Engleskoj, u vreme dinastije
Tjudora (Tudor) donošenjem zakona kojim opštinsko zemljište postaje privatno vlasništvo (u istoriji
poznato kao „ovce su pojele ljude“). Usvojeni su zakoni o privatizaciji feudalnih poseda i tako je
zemlja u zajedničkom vlasništvu postala privatni posed, koji je mogao da se kupuje i prodaje na
komercijalnom tržištu. Ta promena u odnosu ljudi prema zemljištu, podstakla je niz privrednih i
društvenih reformi koje su iz korena promenile društvo i odnos ljudi prema okolini. Danas je skoro
svaka stopa naše planete, osim Antarktika, koji je delimično sačuvan kao neiskoristiva zajednička
svojina u privatnom komercijalnom vlasništvu, ili pod kontrolom vlada. Privatizacija i patentiranje
genetičkih resursa, odnosno javnih dobara predstavlja završetak poluvekovne istorije komercijalizacije
i nestajanje poslednje granice prirodnog sveta. Velike sile i međunarodne organizacije odobrile su
patentiranje veštački konstruisanih gena, organizama i procesa. U suštini patentiranja leži pitanje da li
su stvoreni geni, ćelije, tkiva i organi zaista ljudski izumi ili samo otkrića prirode koja su ljudi
modifikovali? Da bi se kvalifikovao patentirani izum, pronalazač mora dokazati da je otkriće novo, do
tada neviđeno i da je korisno, odnosno da služi određenoj svrsi. Čak iako je nešto novo, neviđeno i
korisno, ne može se proglasiti izumom i zaštiti patentom ako je otkriće prirode. Zbog toga ni hemijski
elementi, kada su otkriveni, nisu mogli biti patentirani. Nijedan molekularni biolog nikada nije stvorio
gen, ćeliju, tkivo, organ ili organizam de novo. Ipak, patentni zavodi priznali su veliki broj patenata
dobijenih novom tehnologijom, a prvi priznati patent odnosio se na sisara, GM miša, koji u sebi sadrži
ljudske gene sa predispozicijom za rak, te se taj „onkomiš“ prodaje kao istraživački model za
proučavanje raka. Patenti su obično širokog spektra, te daju kompanijama vlast i kontrolu nad svim što
se uzgaja na farmama i u baštama. Patentiranje je stvorilo atmosferu snažne konkurencije između
hemijskih, farmaceutskih, poljoprivrednih i biotehnoloških kompanija. Kazne za povrede patenata i
krađa poslovnih tajni najčešći su razlozi međusobnih sukoba kompanija, a razrešenje sukoba se obično
odigrava na sudu. Besmisleni sudski sporovi multinacionalnih kompanija i farmera još su jedan aspekt
ovog problema. S obzirom na to da su farmeri, proizvođači GM biljaka, ugovorom u vezi sa
godišnjom kupovinom semena, svako slučajno nanošenje GM semena (vetrom, mehanizacijom) na
nepredviđene parcele, je povod kompanijama da pokrenu parnice. Najvažnija poljoprivredna
biotehnološka kompanija, Monsanto, godišnje izdvaja 10 miliona USD iz svog budžeta za nadzor
farmera i suđenja sa njima. Najpoznatija parnica Monsanto protiv Šmajsera (Monsanto vs. Schmeiser)
okončana je 2008. godine nakon osmogodišnjeg suđenja. Prema Monsantu P. Šmajser proizvođač
uljane repice iz Bruna, Sasketčevan (Bruno, Saskatchewan) (Kanada) je 1997. godine na svojim
parcelama otkrio GM uljanu repicu, namerno sačuvao seme i zasejao naredne godine na površini od
oko 400 hektara, te je time povredio patentno pravo. Kasnije je kompanija priznala da je nenamerno
kretanje gena mogući izvor inicijalne pojave GM semena na njegovim parcelama, a sud je je u finalnoj
presudi, donetoj 19. marta 2008, presudio u korist farmera, naloživši Monsantu da plati troškove
čišćenja parcela kontaminiranih GM semenom.
Nemali broj vojnih analitičara veruje u to da se genetička revolucija ne može zadržati van
dohvata vojnih planera. Kao oružje masovnog razaranja, genetičko oružje je poput nuklearnog, a može
se proizvesti uz znatno niže troškove, što ga čini idealnim oružjem budućnosti. Novom tehnologijom
mogu se programirati geni zaraznih mikroorganizama tako da se poveća njihova rezistentnost na
antibiotike, virulentnost ili stabilnost u okolini; mogu se umetnuti geni ubice u bezopasne
Ovaj primerak knjige nije za komercijalno korišćenje, postavljen je po odobrenju autora i isključivo za potrebe portala prviprvinaskali.com

8
mikroorganizme, čime bi se dobili biološki agensi koje telo prepoznaje kao bezopasne te im ne pruža
otpor; moguće je umetnuti gene koji utiču na raspoloženje, ponašanje, telesnu temperaturu itd. Drugim
rečima, može se dobiti oružje za različite vojne svrhe, od terorizma i protivodbrambenih operacija do
širokih ratnih dejstava usmerenih na čitave narode. Istraživanja ljudskih gena i genske terapije
oživljavaju vrlo realnu mogućnost da se, po prvi put u istoriji, nanovo stvore genetičke šifre ljudske
vrste i da se počne preusmeravati tok buduće biološke evolucije na Zemlji. Mogućnost stvaranja novog
eugeničkog čoveka više nije san ludih političkih demagoga nego potrošačka opcija u bliskoj
budućnosti i veoma unosno komercijalno tržište.
Eugeničari veruju da su krvne veze i nasleđe daleko važniji u oblikovanju ljudskog ponašanja i
u određivanju statusa različitih etničkih i rasnih grupacija od ekonomskih, društvenih ili kulturnih
odrednica. Nacistički nastrojeni Nemci su korene ideologije pronašli u eugenički nastrojenoj Americi.
Još je T. Ruzvelt (T. Roosevelt), 26. predsednik SAD govorio o sterilizaciji kriminalaca i mentalno
oštećenih ljudi i o njegovoj želji da onemogući odrastanja krivih ljudi itd. Od početka prošlog veka do
velike depresije, eugeniku je prihvatila većina američke intelektualne elite, kao lek za sve privredne
nejednakosti i društvena zla. Iako je, formalno, eugenički pokret u SAD doživeo krah, do kraja
tridesetih godina prošlog veka Genetičko društvo Amerike je na svojim sastancima raspravljalo o tome
da li formalno osuditi eugeničku politiku Trećeg Rajha. Za takvu odluku nikada nije bilo dovoljno
glasova. Nova tehnologija GI sadrži eugeničke elemente, a može imati i upotrebno-eugeničku
vrednost. Stvaranje poboljšanih vrsta, himernih stvorenja koje se normalnom evolucijom nikada ne bi
stvorile, npr. svinja sa genom čoveka, „kovce“ (polukoze-poluovce), paradajza sa genom ribe,
divovskog supermiša ili lososa koji sadrži gene ljudskog hormona rasta, ovce Doli (Dolly) kao prvog
sisara u istoriji rođenog procesom replikacije, a ne začećem, neki su od primera da je nova tehnologija
eugeničkog karaktera. Još jasniji primer je preimplantacijska genetika. Donedavno jedini izbor koji su
imali roditelji suočeni sa nerođenim detetom sa genetskim poremećajem bio je pobačaj ili iznošenje
trudnoće do kraja. Sada, postoji i alternativa za određene bolesti − preimplantacijska genetika. Kao
rezultat primene ove metode 1992. godine u Londonu je došlo na svet prvo živo rođeno dete po imenu
Klo (Cloe). Pre implantacije u majčinu utrobu genetički je kontrolisano u embrionalnom stadijumu
zbog cistične fibroze. Jedan od embriona se razvio i Klo se rodila bez cistične fibroze.
Opravdavajući milijarde utrošenih dolara, veliku količinu energije i vremena na borbu sa
protivnicima, multinacionalne kompanije nam licemerno serviraju mit prema kojem problem gladi u
svetu može rešiti samo njihova nova, transgena hrana. Time svesno uvode u zabludu hiljade i hiljade
građana sveta, koji možda ne znaju da se: U SVETU PROIZVODI SUVIŠAK HRANE, ALI NE
POSTOJI POLITIČKA VOLJA DA SE REŠE PROBLEMI NJENE DISTRIBUCIJE I
DOSTUPNOSTI. Na Svetskoj konferenciji UN o hrani, održanoj u Rimu 1974. godine, usvojena je
Deklaracija koja proklamuje da „svaki čovek, žena ili dete imaju neotuđivo pravo da se kvalitetno
hrane kako bi razvili sve svoje fizičke i mentalne kapacitete“.2 Cilj Deklaracije je bio iskorenjivanje
gladi, zdravstveno nebezbedne hrane i hrane lošeg kvaliteta u narednoj deceniji, a osnovno sredstvo za
njegovo ostvarenje u sklopu „Zelene revolucije“ bilo je povećanje proizvodnje hrane. Svetska
zajednica nije uspela da ostvari ovaj cilj, te je 1996. godine u Rimu, na Svetskom samitu o hrani
postavljen novi cilj da se broj gladnih u svetu prepolovi do 2015. godine. Za ostvarenje ovog
milenijumskog cilja potrebne su javne investicije od 24 milijarde USD godišnje (ne računajući
dodatna privatna ulaganja), koje bi povećale bruto domaći proizvod (BDP) na 120 milijardi USD, ali
je problem što razvijene države ne izmiruju svoje obaveze. U govoru povodom proslave
šezdestgodišnjice Organizacije za hranu i poljoprivredu UN, F. Roke, ministar spoljnih poslova
Republike Kube je istakao da su u 2004. godini zemlje Severa izdvojile samo 0,23 odsto BDP-a, a
najmoćnija od svih 0,11 odsto, u ime zvanične pomoći razvoju, kao i da bi godišnja ulaganja u
naoružanje mogla prehraniti sve gladne sveta. Sa tom izjavom se delimično slaže i Ž. Djuf (J. Diouf),

2
Universal Declaration on the Eradication of Hunger and Malnutrition, adopted by the World Food Conference,
Rome, UN Doc. E/CONF.65/20, at 1(1974).
http://www1.umn.edu/humanrts/instree/q1udehm.htm
Ovaj primerak knjige nije za komercijalno korišćenje, postavljen je po odobrenju autora i isključivo za potrebe portala prviprvinaskali.com

9
generalni direktor Organizacije za hranu i poljoprivredu, koji je na sastanku sa resornim ministrima
afričkih zemalja u Kairu 2002. godine, rekao da se nakon terorističkog napada na Ameriku, 11.
septembra 2001, sve više sredstava prvobitno namenjenih za ekonomski razvoj, ulaže u naoružanje.
Predstavnik ove organizacije za Afriku, B. Dada, je mišljenja da će situacija ostati nepromenjena do
2015. godine, zbog sve manjih investicija u privrede već osiromašenih afričkih zemalja (bivših
zapadnih kolonija) i zbog velike stope nataliteta.
Maštanja o izolovanim, mračnim laboratorijama u kojima sede razbarušeni naučnici dok
stvaraju polučoveka-polumajmuna, zamenjena su stvarnošću svetlih kabineta moćnih vlada,
firmiranim odelima brokera i službenika industrije Odnosa sa javnošću, naučnicima koji nam nude
nove organizme i hranu i obećavaju da ćemo biti zdravi, siti i bogati. Iznajmljivanje ili pozajmljivanje
jajnih ćelija ili materice žene ili ženke i umetanje u srodni ili nesrodni organizam, kontracepcijski
kukuruz, prebacivanje gena iz životinje u biljku, čoveka ili mikroorganizama i obrnuto, proizvodnja
ljudskih organa, kloniranje embriona mrtvih ljudi, samoubilačko seme i hirurgija gena su neka od
dostignuća današnjice.
Kao građani, često smo marginalizovani u donošenju važnih političkih i privrednih odluka.
Jedno od retkih pitanja u kojima je vaš stav važan jeste upravo pitanje proizvodnje i plasmana GM
hrane. Mnogi kažu da se nalazimo usred najvećeg prehrambenog eksperimenta u istoriji. Da li želite da
dobrovoljno učestvujete u tom eksperimentu? Proizvodnju GM hrane u Srbiji morate odobriti vi. Stav
Vlade Srbije i domaćih naučnika jeste važan, ali je mnogo važnije VAŠE OPREDELJENJE. Ukoliko
ne želite GM hranu u vašim domovima, šta možete da učinite:
1) Javno izrazite otpor prema GMO, u razgovoru sa komšijama, prijateljima, prodavcima,
trgovcima... Podržite organizacije koje se u Srbiji bore protiv GMO... Podržite inicijativu da se Srbija
proglasi zonom bez GMO;
2) Kupujte proizvode kompanija koje imaju dobar sistem kontrole, ili proizvode sa oznakom
„BIO“, „EKO“, „ECO“, „ORGANSKI“, „BEZ-GMO“, „NON-GMO“, „ORGANSKI PROIZVOD“
jer ekološki standardi ne dozvoljavaju prisustvo GM sastojaka;
i poslednje, ali ne i najmanje važno
3) KUPUJTE DOMAĆE PROIZVODE! KUPUJTE PROIZVODE MALIH, DOMAĆIH
PROIZVOĐAČA KOJI KORISTE TRADICIONALNA SEMENA.

1. TEHNOLOGIJA GENETIČKOG INŽENJERINGA

Osnovna gradivna jedinica organizama je ćelija. Svaka ćelija organizma sadrži nukleinske
kiseline. Najzastupljenija nukleinska kiselina je DNK, koja svojim delićima čini male nasledne
jedinice gene, koji proizvode proteine. Ukupna DNK organizma, uključujući i sve gene, čini genom.
Nukleinske kiseline sa molekulima proteina, u obliku uvijene biserne ogrlice, izgrađuju hromozome u
koji se uglavnom nalaze u jedru ćelije i njihov stalan broj je karakteristika vrste. Geni su odgovorni za
sve osobine organizma i one koje vidimo, kao i one koje ne vidimo. Reč je o složenom mehanizmu
pamćenja predačkih informacija, njihovoj realizaciji u izgledu organizma i prenošenju na potomstvo.
Rad ovih nosilaca nasleđa se modelirao hiljadama godina u saglasju sa promenama uslova sredine, što
čini osnov teorije evolucije. Ovo je pitanje tananog balansa, jer genetička osnova mora da bude
dovoljno nepromenljiva da od čoveka uvek nastane čovek, od ruže ruža, od zeca zec, ali i da je
dovoljno promenljiva da se vrsta što uspešnije prilagođava promenama uslovima sredine i tako
preživljava [35].
Tokom geoloških perioda na Zemlji su se dešavale velike promene u spoljnoj sredini i u
organizmima. Za evoluciju organizama značajne su samo one promene svojstava ili procesa koje se
prenose na potomstvo. Takve nasledne promene su nazvane mutacijama za razliku od nenaslednih
promena ili modifikacija. Već odavno su oplemenjivači bilja i domaćih životinja zapazili povremene
Ovaj primerak knjige nije za komercijalno korišćenje, postavljen je po odobrenju autora i isključivo za potrebe portala prviprvinaskali.com

10
promene nekih svojstava koje su se očitovale na fenotipu i prenele na potomstvo. Č. Darvin (C.
Darwin) je proučio mnoge primere iznenadnih naslednih promena koje je nazvao „sports“ (igra
prirode). U literaturi se navodi primer kratkonoge ovce koja se pojavila u XVIII veku u Engleskoj i od
koje je dobijena ankonska rasa ovaca. Sličnih primera zapaženo je mnogo, ali je tek holandski naučnik
H. de Vris (H. de Vries) oko 1880. godine započeo istraživanja prirodnih ili spontanih mutacija. On je
zapazio kod biljke Oenothera lamarckiana razne promene (u visini stabljike, obliku listova, boji cveta
i drugim svojstvima) koje su se prenosile na potomstvo. Kasnije su zapažene i proučene prirodne
mutacije kod drugih biljaka, kao što su mutacije boje cveta kod lana, oblika lista kod pasulja, forme
klasa kod pšenice i kod mnogih životinja, npr. govedo bez rogova i svinja bez repa.
Čovek ne predstavlja izuzetak, pa se i kod njega pojavljuju iste mutacije, kao i kod životinja.
Primera radi, to su albino boja kože, deformacije kostiju, hemofilija. Pošto mutacije nastaju, kao
posledica specifičnih izmena u strukturi genetskog materijala izvor su nove genetičke varijabilnosti.
Novu eru u genetici otvorio je američki genetičar H. Dž. Miler (H. J. Muller) koji je 1927. godine
uspeo pomoću x-zraka da izazove mutacije kod Drosophila melanogaster u znatno većoj frekvenciji
nego što se to dešava u prirodi. Mutacije mogu da se izazovu na više načina. Indukovanje mutacija se
postiže sredstvima koja se zajedničkim imenom nazivaju mutageni, kao što su: radioaktivno zračenje,
jonizujuće elektromagnetno zračenje (iks i gama zraci), nejonizujuće elektromagnetno zračenje
(ultraljubičasti zraci) i korpuskilarno zračenje (alfa i beta zraci, neutron, protoni), hemijski mutagensi
(bazni analozi, akridini) i fizički agensi (visoka temperatura) [16]. Od početka sedamdesetih godina
prošlog veka Organizacija za hranu i poljoprivredu UN i Međunarodna agencija za atomsku energiju,
sponzorišu istraživanja indukovanih mutacija namenjenih za genetičko unapređenje prehrambenih i
industrijskih biljnih kultura. Indukovane mutacije rezultirale su introdukcijom novih varijeteta brojnih
kultura (pirinča, pšenice, ječma, jabuke, citrusa, šećerne repe i banane). Problem u masovnijem
korišćenju mutacija za dobijanje korisne genetičke varijabilnosti u poljoprivredi je u tome što je po
indukovanju, frekvencija poželjnih mutacija veoma mala ili se ne pojavljuju, zatim ceo postupak je u
velikoj meri zasnovan na slučaju, tako da su potrebna značajna ulaganja sredstava, a dobijanje
očekivanog rezultata nije izvesno.
Manipulacija genetičkim materijalom može se odvijati i putem transformacije, pomoću
tehnologije rekombinantne DNK. GI je postupak kojim se realizuju genetičke transformacije. Znači,
tehnologijom rekombinantne DNK omogućena je manipulacija genetičkog materijala, odnosno prenos
osobine (svojstva) od interesa iz jedne biološke vrste u drugu i njena ekspresija u drugoj vrsti to jest
domaćinu. Tako nastali organizmi nazivaju se GMO.
O.T. Ejvri (O. T. Avery), C.M. MekLod (C. M. MacLeod) i M. MekKarti (M. McCarty),
1944. godine pokazali su da je prenošenje DNK odgovorno za promenu nasledne informacije bakterije
Streptococus pneumoniae. Barbara MekKlintok (McClintock) je, 1950. godine, radeći na kukuruzu
dokazala postojanje pokretnih naslednih elemenata. Dve godine kasnije J. Lederberg i N. Zinder su
otkrili transdukciju, prenos genetskog materijala putem virusa. Prelomni trenutak u razvoju genetike i
kamen temeljac razvoja molekularne genetike, koja će posle nekoliko decenija dovesti do stvaranja
GMO, bio je otkriće strukture DNK. F. Krik (F. Crick), Dž. Votson (J. Watson) i M. Vilkins (M.
Wilkins), 1953. godine su otkrili da se molekul DNK sastoji iz dva polinukleotidna lanca koji su
spiralno uvijeni jedan oko drugog, kao bršljan (helix), a suprotnog su pravca. U 1957. godini otkrivena
je kružna DNK struktura kod Escherihia coli, kao i enzim DNK polimeraza, a 1958. godine
eksperimentalno je pokazano da se DNK udvaja u dve identične kopije. O. Savada (O. Sawada) je
1959. pokazao da geni za otpornost prema antibioticima mogu da se prenesu iz rase Shigella u rasu
Escherichia coli pomoću plazmida (autonomne vanhromozomske DNK kružne jedinice). Ovaj prenos
je veoma važan za kasnije razvijanje tehnika GMO. Šezdesete su donele otkrića vezana za regulaciju
rada gena i sintezu proteina. J. R. Bekvit (J. R. Beckwith) i E. R. Signer su 1966. premestili segment
DNK (lac region) iz Escherihia coli u drugi mikroorganizam čime su pokazali da je moguće prenositi
gene i redizajnirati hromozome. Tokom sedamdesetih godina prošlog veka učinjen je krupan
eksperimentalni korak u putevima i enzimskim sistemima za prenos gena iz organizma u organizam.
Pokazano je da DNK može da se iseče u delove pomoću restrikcionih enzima, da se deo (segment)
Ovaj primerak knjige nije za komercijalno korišćenje, postavljen je po odobrenju autora i isključivo za potrebe portala prviprvinaskali.com

11
DNK može preneti u, takođe, isečeni plazmid i da tako stvorena rekombinantna DNK može da bude
biološki aktivna i da se umnožava u ćeliji bakterije domaćina. Navedeno otkriće je predstavljalo
prelomni korak u razvoju tehnologije rekombinantne DNK i GI. Osamdesetih se počelo sa primenom
tehnike kultura tkiva u masovnoj propagaciji biljaka. U ovoj tehnici, sadni materijal se reprodukuje
kroz in vitro manipulaciju meristema u specijalnom supstratu. Tkivo biljke poseduje sve karakteristike
matičnih biljaka i u potpunosti je slobodno od bolesti i virusa. Nakon laboratorijske faze biljke se
uzgajaju do forme sadnice, potom presađuju i uzgajaju do gotovog proizvoda. Mikropropagacija je
posebno korisna u uzgoju drvenastih kultura, za ubrzanje selekcije i dobijanje biljnog materijala za
istraživačke potrebe. Predstavlja bazu komercijalne industrije u koju su uključene hiljade svetskih
laboratorija. Osamdesete su donele i početak komercijalizacije dotadašnjih istraživanja i početak
procvata industrijske biotehnologije, a 1981. godine državni organi SAD (Uprava za hranu i lekove),
odobrili su plasman na tržište prvog rekombinantnog proteina, humanog insulina za dijabetičare,
dobijenog rekombinacijom gena u kulturama mikroorganizama. Poslednja decenija prošlog veka
donela je ubrzanu komercijalizaciju transgenih organizama, posebno u poljoprivredi, ali i dalja
istraživanja na polju molekularne genetike. Petnaestogodišnji projekat otkrivanja svih gena na svim
ljudskim hromozomima i utvrđivanja njihove biohemijske prirode Hjuman džinome prodžekt (Human
Genome Project), zvanično je započeo 1990. godine. Na prelazu osamdesetih ka devedesetim
godinama, izvedena je prva potvrđena genska terapija u medicini, sa delimičnim uspehom. Geni za
imunoglobulin su insertovani u izolovane ćelije belih krvnih zrnaca koje su, vraćene u krv pacijenta,
dale izvesno poboljšanje imuniteta. Uprava za hranu i lekove SAD je 1994. godine, odobrila upotrebu
u ishrani prve transgene biljke, modifikovanog paradajza sa produženom trajnošću, „Flavr Savr“
kompanije Kaldžin (Calgene Inc). Istorijske, 1997. godine, u Roslin institutu u Edinburgu (Škotska),
svet je ugledalo jagnje Doli, prvog sisara dobijenog tehnikom transgenog kloniranja. Prvi kompletan
hromozom čoveka (hromozom 22), je ispitan (sekvencionisan) 1999. godine, a 2000. godine je
završeno grubo sekvencionisanje ukupne humane DNK [35].
Bez obzira na to da li se GI primenjuje na mikroorganizmima, biljkama, ili životinjama
osnovne tehnike su veoma slične, i skoro uvek uključuju ugradnju željenih fragmenata DNK u
bakterijski plazmid pomoću restrikcionih endonukleaza i DNK-ligaza. Fragment (gen) koji se želi
ugraditi u genom ciljnog organizma priprema se, analizira i umnožava pomoću plazmida u bakteriji
Escherichia coli. Zavisno od organizma (bakterija, biljka ili životinja) postupci unošenja željenog gena
u genom se razlikuju.
Kod biljaka se u tu svrhu najčešće primenjuje zemljišna bakterija Agrobacterium tumefaciens.
Genetički materijal ove bakterije sastoji se od jednog velikog kružnog dvolančanog molekula DNK
(bakterijski hromozom) i jednog relativno velikog Ti (tumor inducing) plazmida. Tokom evolucije
bakterija je razvila pomalo neobičan oblik ponašanja: kada postoji povreda na biljci u blizini zemljišta,
bakterija se hemotaksijom kreće prema mestu povrede, ulazi u međućelijske prostore, vezuje se za
zdrave biljne ćelije pri tome prenoseći i ugrađujući u biljni genom određeni deo svog plazmida, zvani
T-DNK (transferred DNA). Na T-DNK nalaze se dve grupe gena: geni regulatori rasta (biljni hormoni)
i geni za proizvodnju opina, derivata amino-kiselina. Regulatori rasta podstiču transformisanu biljnu
ćeliju na nekontrolisanu deobu, pa se iz takve ćelije relativno brzo razvije skup identičnih ćelija
(tumor, crown gall). Zbog druge grupe gena na T-DNK, sve ćelije tumora proizvode i izlučuju u
međućelijski prostor opine, supstance koje bakterija koristi kao hranu. Ćelija u čiji genom je bakterija
ugradila T-DNK se transformiše. Iz tako transformisanih ćelija regenerišu se na odgovarajućoj
hranljivoj podlozi biljke, koje se nakon ukorenjivanja sade u zemlju (sl. 1). Razvijen je i jednostavniji
metod za proizvodnju transgenih biljaka primenom bakterije Agrobacterium tumefaciens, pod nazivom
transformacija in planta. Ovde se zaobilazi regeneracija biljaka u kulturi tkiva i ćelija, tako što se
biljke u koje se želi uneti određeni gen gaje u zemlji u standardnoj posudi, a njihovi cvetni pupoljci se
potope u bakterijsku suspenziju nekoliko desetina minuta. Određeni procenat semena ovih biljaka
sadrži zametak u čijim ćelijama se nalazi ugrađen željeni gen, pa se direktno iz njih razvijaju transgene
biljke.

Ovaj primerak knjige nije za komercijalno korišćenje, postavljen je po odobrenju autora i isključivo za potrebe portala prviprvinaskali.com

12
Druga po važnosti tehnika, tzv. biolistički metod, za unošenje željenih gena u biljni genom
zasniva se na primeni uređaja koji se naziva “genski pištolj“ (sl. 2). Kao i pri primeni bakterije
Agrobacterium tumefaciens, potrebno je prvo stvoriti veliki broj kopija željenog gena, najčešće
pomoću plazmida bakterije Escherichia coli. Kopije željenog gena vezuju se reverzibilno, relativno
jednostavnim postupkom, za sitne zlatne ili volframove čestice, koje se stave u cev uređaja i izbace
pod visokim pritiskom na pripremljeno biljno tkivo (ćelije). Tokom prolaska čestica kroz tkivo, željeni
geni prodiru u jedro nekih ćelija i ugrađuju se u genom. Nakon toga se iz tih ćelija regenerišu biljke
istim postupkom kao i u prethodnoj metodi.

Slika 1. Proces transformacije biljnih ćelija pomoću Agrobacterium tumefaciens

Izvor: gmo.hr

Slika 2. Genski pištolj

Ovaj primerak knjige nije za komercijalno korišćenje, postavljen je po odobrenju autora i isključivo za potrebe portala prviprvinaskali.com

13
Izvor: www.nwcreation.net

1.1. Genetički inženjering kod biljaka

Prethodno opisanim tehnikama stvoren je najveći broj GM biljnih kultura, odobrenih za
upotrebu u različitim zemljama sveta. Manji broj GM biljaka stvoren je hemijskom mutagenezom
(semena, polena) i somaklonalnom varijacijom. GMO sa ugrađenim većim brojem stranih gena,
odnosno sa većim brojem željenih osobina (npr. otpornost na insekte i tolerantnost na herbicide),
kreirani su kombinovanjem navedenih tehnika i konvencionalnih tehnika ukrštanja i selekcije
(prethodno GI stvorene biljke sa dve različite modifikacije se ukrštaju konvencionalnim putem).
Najzastupljenije transgene biljne vrste u proizvodnji su one kojima je genom izmenjen insertovanjem
genetičkih konstrukcija za otpornost prema neselektivnim herbicidima širokog spektra i za otpornost
na insekte. U manjoj meri zastupljene su biljke otporne na viruse, one kod kojih je odloženo
sazrevanje plodova, izmenjen sastav ulja ili izvršena kontrola oplodnje (tab. 1) [122].

Tabela 1. Najvažnije GM osobine

Osobina Modifikovana biljka Najvažniji izvor gena
Kukuruz, soja, pamuk, uljana
repica, šećerna repa, pirinač,
Tolerantnost na herbicide lan, bela rosulja, poljska Različite bakterije
repica, cikorija, karanfil,
lucerka, duvan, pšenica
Kukuruz, pamuk, krompir,
Otpornost na insekte (Bt) Zemljišne bakterije
paradajz
Bundeva/tikvice, papaja,
Otpornost na viruse Biljni virusi
krompir
Odloženo sazrevanje
Paradajz, dinja Paradajz, zemljišne bakterije
plodova
Izmenjen sastav ulja Uljana repica, soja Zalivski lovor , soja
Kukuruz, cikorija, uljana
Kontrola polena Zemljišne bakterije
repica
Ovaj primerak knjige nije za komercijalno korišćenje, postavljen je po odobrenju autora i isključivo za potrebe portala prviprvinaskali.com

14
Izvor: [122]

Tolerantnost na herbicide. - U proizvodnji GM kultura tolerantnih na herbicide primenjuje se
samo jedan herbicid koji ne ugrožava gajene biljke. Postoji nekoliko tipova rezistentnosti na herbicide,
ali svi uključuju jedan od sledećih mehanizama (ili kombinaciju): GM biljka proizvodi novi protein
koji detoksikuje herbicid ili se biljni protein koji je ciljno mesto delovanja herbicida zamenjuje novim
proteinom neosetljivim na herbicid. Totalni herbicidi3, prema kojima GM biljke ispoljavaju
tolerantnost, najčešće su iz reda glufosinata ili glifosata. Geni otporni na glifosate degradiraju ih do
kiselina i oksalata, čime deaktiviraju njihovo delovanje, a otporni na glufosinate pretvaraju njihovu
aktivnu komponentu u neaktivnu. Na ovaj način se ne blokira proizvodnja esencijalnih amino-kiselina,
biljke preživljavaju i nastavljaju da se normalno razvijaju, za razliku od okolnih biljaka. Tehnologijom
GI stvoreni su kukuruz, soja, pamuk, uljana repica, šećerna repa, pirinač, lan, bela rosulja, poljska
repica, cikorija, karanfil, lucerka, duvan i pšenica tolerantni na glifosat i/ili glofosinat herbicide.
Otpornost na insekte.- Otpornost na insekte postiže se insercijom gena koji proizvode Bt-
toksine. „Bt“ je skraćenica za zemljišnu bakteriju Bacillus thuringiensis, čiji različiti sojevi proizvode
prirodni pesticid (insekticidni protein). Ovi insekticidni proteini (delta-entoksini) deluju na pojedine
vrste iz reda Lepidoptera i Coleoptera, vezujući se za stomačni epitel insekta i ometajući protok jona,
izazivaju paralizu, bakterijske infekcije i uginuće [35]. Postoje mnogi oblici Bt toksina u prirodi.
Selektivni su, odnosno različiti toksini deluju na različite vrste insekata. Kreirani su brojni varijeteti
otporni na neke od ekonomski najznačajnijih štetočina: kukuruz otporan na Ostrinia nubialis Hbn.
(Lepidoptera, Pyralidae) (kukuruzni plamenac) i/ili Diabrotica virgifera virgifera LaC. (Coleoptera,
Chrysomelidae) (kukuruzna zlatica); pamuk i paradajz otporni na: Heliothis zea Bod. (Lepidoptera,
Noctuidae) i Heliothis virescens Fab. (Lepidoptera, Noctuidae) (sovice), Pectinophora gossypiella
Sau. (Lepidoptera, Gelechiidae) (pamukov moljac); krompir otporan na Leptinotarsa decemlineata
Say (Coleoptera, Chrysomelidae) (krompirova zlatica).
Virusne infekcije.- Širenje virusnih infekcija je veoma teško kontrolisati. U konvencionalnoj
poljoprivredi katkad se koriste insekticidi za suzbijanje vektora (najčešće vaši) virusa, ali ova mera
daje slabe rezultate, te se najčešće inficirane biljke uništavaju. Virusna čestica sastavljena je od
unutrašnjeg jezgra koji sadrži jednu nukleinsku kiselinu i spoljašnjeg zaštitnog omotača, tzv.
proteinskog kapsida. Virus ubacuje svoju DNK ili ribonukleinsku kiselinu (RNK) u ćeliju domaćina,
proteinski omotač se razgrađuje, a virusna nukleinska kiselina „upisuje“ u nasledni materijal
domaćina. Na taj način dolazi do umnožavanja virusa, a ne ćelija domaćina, nove virusne čestice se
skupljaju u ćeliji, razaraju ćelijsku membranu domaćina, napuštaju uništenu ćeliju i napadaju novu
šireći zarazu. Simptomi bolesti (nekroze, hloroze, mozaici) su rezultat oštećenja ćelija. Naučnici su
otkrili da GI stvorene biljne ćelije mogu hiperproizvoditi jedan od gena važnih za viruse (obično gen
proteinskog kapsida) i da se u tim uslovima virusi ne mogu razmnožavati. Ovo je proces kosupresije, u
kome biljka blokira i insertovani gen i virusnu kopiju gena. Ovom metodom stvorena je bundeva
otporna na tri važna virusa: virus žutog mozaika cukinija (ZYMV), virus mozaika lubenice 2 (WMV-
2), virus mozaika krastavca (CMV); papaja otporna na virus prstenaste pegavosti papaje (PRSV); i
krompir otporan na virus uvijenosti lišća krompira (PLRV); i y virus krompira (PVY).
Sazrevanje plodova.- Razvoj ploda je kod većine biljaka dvostepeni proces. Prvo, nakon
oprašivanja, delovi cveta se šire i razvijaju u plod. Drugo, plod razvijen do krajnje veličine, ulazi u
proces sazrevanja, koji odlikuju kompleksne molekularne i fiziološke promene, ćelijski zid omekšava,
proizvode se komponente boje, menja se sadržaj šećera, ukus i miris. Kod paradajza i drugih plodova,
sazrevanje počinje kada plod proizvede etilen (pošto je etilen gas koji se oslobađa u vazduhu, jedan
zreo paradajz ubrzava sazrevanje drugog kada su uskladišteni jedan pored drugog). Za produžetak
trajnosti paradajza i prevenciju povreda pri transportu uobičajena praksa je berba zelenog paradajza i
3
Suzbijanje korova totalnim herbicidima (uništavaju sve ili većinu biljaka), se vrši samo pre setve gajenih
biljaka, dok se korovi u usevu najčešće uništavaju mehaničkim putem ili kombinacijom herbicidida suženog
spektra delovanja (npr. herbicidi koji deluju samo na širokolisne biljke primenjuju se u proizvodnji žitarica).

Ovaj primerak knjige nije za komercijalno korišćenje, postavljen je po odobrenju autora i isključivo za potrebe portala prviprvinaskali.com

15
prskanje etilenom pre prodaje. Veruje se da ovo smanjuje prepoznatljiv ukus paradajza, naročito
zimskog (jer se prenosi na veće udaljenosti iz toplih zona u hladnije, a zamrzavanje pri transportu
takođe ublažava ukus). Plodovi, GM da imaju odloženo sazrevanje mogu se ostaviti duže na biljkama,
sigurnije se transportuju i duže su upotrebljivi. Pošto je etilen glavni okidač sazrevanja, nekoliko
strategija GI je bazirano na smanjenju, ili prevenciji proizvodnje etilena. GM plodovi koji ne
proizvode etilen razviju se do kraja na biljci, a nakon faze „pauze“ (prestaju sa rastom), sazrevaju i
dobijaju crvenu boju. Prednost je u tome što se tokom pauze može obaviti istovremena berba svih
plodova (i GM plodovi mogu se prskati etilenom da bi se izazvalo sazrevanje). Osim paradajza i dinje
sa odloženim sazrevanjem, razvijeni su varijeteti paradajza koji imaju izmenjen samo jedan aspekt
sazrevanja − omekšavanje.
Biljna ulja. - Biljna ulja imaju veliki značaj u ishrani (direktna, hranidbena korist u
svakodnevnoj ishrani i prehrambeni aditivi: salatna ulja i ulja za kuvanje, margarin i brojna prerađena
hrana) i industriji proizvodnje sapuna, deterdženata, kozmetike, boja i lubrikanata. Obično se
ekstrahuju iz semena biljaka, a fizičke osobine im određuju vrste masnih kiselina koje stvara biljka.
Zbog toga se različita ulja upotrebljavaju u različite svrhe (npr. ulje kikirikija je dobro za kuvanje, dok
je ulje jojobe bolje za kozmetička sredstva i industrijske lubrikante). Izmenom kompozicije masnih
kiselina u biljkama, GI, biljna ulja se prilagođavaju specifičnoj nameni. Uljana repica sa visokim
sadržajem laurinske kiseline, stvorena je dodavanjem gena iz zalivskog lovora, Umbellularia
californica koji kodira enzim tioesterazu, odgovoran za povećavanje sadržaja određenih zasićenih
masnih kiselina, posebno laurinske. Glavni izvor laurinske kiseline, koja je važna u proizvodnji sapuna
i deterdženata je ulje kokosa i palme, te se GM uljane repice obezbeđuje novi izvor ovog ekonomski
važnog ulja. Soja sa povećanim sadržajem oleinske kiseline stvorena je da bi se povećala stabilnost
njenog ulja, koje je bogato višestruko nezasićenim masnim kiselinama što ga čini osetljivim na
užeglost. U praksi, ulje soje se delimično hidrogeniše s ciljem povećanja stabilnosti, ali
hidrogenizacija povećava sadržaj štetnih transmasnih kiselina koje izazivaju arteriosklerozu i druge
hronične bolesti. Kao i druga hidrogenisana ulja, soja sa visokim sadržajem oleinske kiseline ima niži
sadržaj višestruko nezasićenih masnih kiselina, ulje je mnogo stabilnije, ne zahteva hemijsku
hidrogenizaciju i ne proizvodi transmasne kiseline.
Kontrola oplodnje. - Postoji nekoliko tehnika kontrole polena4, u jednoj od njih, procesu
emaskulacije (kastracije) muški delovi cveta se uklanjaju ručno, pre ispuštanja polena. Metoda zahteva
dosta rada i teško je primenljiva u proizvodnji hibrida u velikim razmerama. Postoje i neki prirodni
genetički mehanizmi koje selekcionari koriste u stvaranju muških sterilnih biljaka, ali nisu primenljivi
na sve useve, i zahtevaju dodatne korake za restauraciju fertilnosti hibrida. Naučnici su razvili GI, brz
metod za stvaranje muških sterilnih biljaka, uz upotrebu dva genska sistema zemljišne bakterije
Bacillus amyloliquefaciens. U prirodi, bakterija izlučuje zaštitni protein zvani barnaze, koji degradira
RNK potencijalnih neprijatelja, a samu sebe štiti od barnaze enzima proizvodnjom drugog proteina,
barstara, koji vezuje barnaze i čini ga neaktivnim. Muški sterilni varijeteti stvoreni su tako da
proizvode barnaze u tkivima koja stvaraju polen, te tako blokiraju njegovu produkciju. Drugi GM
varijeteti, ekspresuju barstar, te kada polen sa barstar biljke oplodi mušku sterilnu barnaze biljku (jer
ne može sama da se oplodi), nastali hibrid je potpuno fertilan, jer sadrži oba gena (barstar i barnaze).
Barstar-barnaze sistem kontrole polena primenjen je na kukuruzu, cikoriji i uljanoj repici [64].
Iako su voćne vrste i vinova loza bili predmet brojnih transformacija, papaja je jedina GM
drvenasta kultura koja se komercijalno gaji i to samo na Havajima.

1.2. Genetički inženjering kod životinja

4
Cilj je proizvodnja takvih hibrida, u kojoj prva biljka može da oplodi drugu, ali druga ne može da se
samooplodi, što se postiže sprečavanjem druge biljke da proizvede polen.

Ovaj primerak knjige nije za komercijalno korišćenje, postavljen je po odobrenju autora i isključivo za potrebe portala prviprvinaskali.com

16
Primena GI kod životinja podrazumeva kloniranje, ili GM. Osnovne tehnike za kloniranje
životinja su: 1) rekombinantna DNK tehnologija, ili DNK kloniranje; 2) reproduktivno kloniranje; i 3)
terapeutsko kloniranje. DNK kloniranje je transfer DNK regiona od interesa iz jednog organizma u
elemenat koji ima sposobnost samostalne replikacije, kao što je bakterijski plazmid. Tako dobijena
DNK od interesa može da se umnožava u stranoj ćeliji domaćinu. Tehnika, prvi put primenjena
sedamdesetih godina prošlog veka, sada se rutinski koristi u molekularnim laboratorijama širom sveta.
Da bi se gen klonirao, DNK fragment koji sadrži gene od interesa se izoluje uz pomoć restrikcionih
enzima i spoji sa plazmidom isečenim pomoću istog restrikcionog enzima. Kada se fragment
hromozonalne DNK poveže sa svojim vektorom, u laboratoriji se dobija tzv. rekombinantna DNK
molekula, koja uneta u ćeliju domaćina može da se replicira paralelno sa DNK domaćina.
Reproduktivno kloniranje koristi se za dobijanje životinja koje imaju identičnu DNK kao originalna
životinja donor. U procesu zvanom transfer nukleusa somatskih ćelija prenosi se genetički materijal iz
nukleusa odrasle ćelije donora u jajnu ćeliju primaoca iz koje je prethodno uklonjen nukleus, a time i
njen genetički materijal. Kako bi se stimulisala ćelijska deoba, jajna ćelija koja sadrži DNK donora se
tretira hemijskim sredstvima, a klonirani embrion nakon ulaska u stabilnu fazu se prenosi u matericu
ženke domaćina gde se razvija do rođenja. Terapeutsko kloniranje, zvano kloniranje embriona,
podrazumeva veštačku deobu embriona i stvaranje klonova sa željenom genetskom kompozicijom.
Ova tehnika kloniranja se koristi na humanim embrionima u istraživačke svrhe, sa ciljem skupljanja
stem ćelija važnih za borbu protiv bolesti5. Kada se u medijima govori o kloniranju obično se misli na
reproduktivno kloniranje. Ovom tehnikom klonirana je ovca Doli. Doli je ugledala svet 5. jula 1996.
kao jedini preživeli klon iz velikog eksperimenta Roslin instituta u Škotskoj koji je uključivao više
stotina pokušaja kloniranja ovce iz ćelije odrasle jedinke (sl. 3)[182]. Za njeno kloniranje naučnici su
uzeli ćeliju mlečne žlezde odrasle šestogodišnje ovce i u njeno jedro uneli jajnu ćeliju kojoj su
prethodno odstranili jedro. Pri njenom kloniranju korišćene su smrznute ćelije, što je potvrdilo
pretpostavku da se sisari mogu klonirati i posle njihove smrti. Iako ovce obično žive do 11 ili 12
godina, već nakon dve godine uočeno je da Doli ispoljava znake starosti, 2002. godine je objavljeno da
boluje od artritisa, a 2003. da je eutanizirana. Ista metoda kloniranja primenjena je kod koza, krava i
svinja.

Slika 3. Ovca Doli

Izvor: www.lukevi.com

5
www.ornl.gov/sci/techresources/Human_Genome/elsi/cloning.shtml#risks
Ovaj primerak knjige nije za komercijalno korišćenje, postavljen je po odobrenju autora i isključivo za potrebe portala prviprvinaskali.com

17
Za dobijanje GM životinja koriste se sledeće tehnike: 1) DNK mikroinjektiranje; 2) transfer
gena posredstvom retrovirusa6; i 3) transfer gena posredstvom embrionalnih stem ćelija. U tehnici
transfera gena mikroinjektiranjem DNK, koji je dominantan metod stvaranja GM stoke, vrši se transfer
željene konstrukcije gena (pojedinačan gen ili kombinacija gena, rekombinovana i klonirana) sa druge
individue iste ili različite vrste u pronukleus reproduktivne ćelije [106]. Manipulisana ćelija se prvo
razvija in vitro (u laboratoriji) do razvoja specifične embrionalne faze, a potom prenosi u ženku
primaoca. Ova tehnika je, prvi put, uspešno primenjena na mišu pre više od dve decenije, ali je
procenat uspešnosti bio veoma nizak, svega 0,02 odsto (od 2 od 78 miševa) [69]. Loš rezultat (0,6
odsto) postignut je i na svinjama, iako je u 7.000 jajnih ćelija injektiran specifičan transgen [21].
Metoda transfera gena posredstvom retrovirusa, koja je uspešno primenjena 1974. godine na mišu,
podrazumeva upotrebu retrovirusa kao vektora genetičkog materijala u ćeliju domaćina, čime se stvara
genski konstrukt, himera [86]. Metod transfera gena posredstvom embrionalnih stem ćelija uključuje:
izolaciju totipotentne stem ćelije (koja se može razviti u bilo kom tipu ćelije) iz embrija; insertovanje
željenog gena u ove ćelije; inkorporiranje ćelija sa željenom DNK u embrio domaćina, odnosno
stvaranje himera [70]. Za razliku od prethodnih metoda, ovaj metod ne zahteva žive potomke za
testiranje prisustva željenog transgena, već se testiranje može izvršiti na ćelijskom nivou.
GM u stočarstvu se vrše sa ciljem izmene: reproduktivnih karakteristika, varenja i
metabolizma, tovnih i klaničkih osobina, sastava mleka, porasta vune i povećanja otpornosti na bolesti.
Povećanje brzine rasta stoke postiže se pomoću hormona rasta i insulinskih faktora rasta. Otkriće
izmene rasta miša putem GI, dovelo je do serije sličnih ekperimenata u stočarstvu. Inicijalno stvorene
GM svinje i ovce sa izmenjenim hormonom rasta pokazale su neprihvatljive patološke i hormonalne
disfunkcije, poremećaj rasta (acromegaly), hromost i neplodnost, ali je kasnije razvijen mehanizam
bolje kontrole ekspresije gena, kojim se stvaraju GMO bez tako uočljivih abnormalnosti [142, 143].
Iako se mnogo piše o: kreiranju GM svinja koje brže rastu, bolje iskorišćavaju raspoloživu
hranu ili imaju više mišićnog tkiva; o GM kravama koje daju kvalitetnije mleko (bez alergena) ili sir;
mogućnostima kontrole bolesti (mastitisa i virusa bovino spingoformne encefalopatije-BSE kod krava,
Marekove bolesti živine, Maedi-Visna virusa kod ovaca); poboljšanju sastava vune kod ovaca i
proizvodnji svile iz kozjeg mleka; Enviropig svinjama (tzv. prijatelji životne sredine, sa nižim
sadržajem fosfata u ekskretornim tvarima koje manje zagađuju vodu i zemljište i daju „zdravije meso“,
sa omega-3 masnim kiselinama), većina ovih istraživanja je u ranoj fazi [15, 17, 19, 27, 32, 61, 67,
103, 118, 137, 147, 184] (sl. 4).

Slika 4. Enviropig, GM svinja

6
Retrovirusi pripadaju velikoj grupi RNK virusa, familiji Retroviridae. Termin retro odnosi se na proces
reverzne transkripcije, koja predstavlja obrnutu dogmu molekularne biologije. Jedinstveni su u prirodi, jer
informacije u ćeliji ne teku u smeru DNK – RNK, već dolazi do prepisivanja baza sa lanca RNK na lanac DNK,
za šta je zaslužan enzim reverzna transkriptaza. Najpoznatiji virus iz ove grupe je HIV (virus humane imuno
deficijencije)

Ovaj primerak knjige nije za komercijalno korišćenje, postavljen je po odobrenju autora i isključivo za potrebe portala prviprvinaskali.com

18
Izvor: www.gmo-safety.eu

Kloniranje stoke je veoma skupo. Primera radi, kloniranje jednog bika ako je namenjeno za
ishranu ljudi košta oko 20.000 USD, a kloniranje u selekcijske svrhe košta i mnogo više, pri čemu je
procenat uspešnosti svega 1–3 odsto7. Stepen neuspeha povećava se kombinovanjem kloniranja i GM,
što je relativno česta metoda. Uginuće se javlja u embrionalnom stadijumu, neposredno pre i nakon
rođenja. A i ako prežive, GM i klonirane životinje su često prevelike, slabe i osetljive na bolesti. U
jednom eksperimentu 50 odsto teladi, modifikovanih, da proizvode mleko sa većim sadržajem
proteina, je uginulo u fazi sisanja. Eksperimenti na GM i kloniranim miševima, pokazuju veliki stepen
pojave bolesti u kasnijim fazama života i abnormalnosti u nekoliko generacija [62]. Osim toga,
nedovoljno se poznaju animalni genomi, a većina željenih osobina, kao što je otpornost na određenu
bolesti je poligena, odnosno zahteva izmenu i koordinaciju velikog broja gena, od kojih mnogi nisu
definisani.
Komercijalni uzgoj i upotreba GM životinja u ishrani nije odobrena nigde u svetu. Najbliže
komercijalizaciji je bio modifikovani losos, kojeg je stvorila kompanija Akva Baunti (Aqua Bounty)
umetanjem gena pacifičkog lososa i jedne vrste jegulje u atlantski losos. GM losos raste dvostruko
brže od svog rođaka iz Atlantskog okeana (sl. 5). Dok atlantski losos za 18 meseci naraste oko 32
centimetra i dostigne težinu od 1,3 kilograma, GM losos istog uzrasta, dug je 60 centimetara i težak 3
kilograma.

Slika 5. Razlika u veličini između prirodnog i GM lososa (gore: GM losos; dole: prirodni losos)

7
www.genetics-and-society.org/analysis/promodeveloping/pet.html#modificatio

Ovaj primerak knjige nije za komercijalno korišćenje, postavljen je po odobrenju autora i isključivo za potrebe portala prviprvinaskali.com

19
Izvor: www.gmo-safety.eu

Iako je po mišljenju Uprave za hranu i lekove SAD, losos bezbedan za upotrebu u ishrani,
Kongres je, juna prošle godine, zabranio njegovu prodaju. Možda je ovo jasan signal da se svest
američkih građana menja, odnosno da zabrinutost u vezi sa novom hranom raste i u tom delu sveta. U
potrazi za objašnjenjem zašto su uložena sredstva u razvoj GM lososa i zašto se dugo insistiralo na
njegovoj komercijalizaciji, dolazi se do ekonomske računice. Od velikog izvoznika, SAD su postale
veliki uvoznik lososa. U 1995. godini zabeležen je trgovački suficit od 500 miliona USD, a samo dve
godine kasnije deficit od 14 miliona USD. Deficit u razmeni lososa je dostigao vrednost od 494
miliona USD u 2005. godini8. U ovoj, 2011. godini, administracija B. Obame je intenzivno posvećena
promociji održivog ribarstva. Trgovački deficit u ribarstvu iznosi oko devet milijardi USD.
Želeći da privuku razmažene kupce, multinacionalne kompanije velika novčana sredstva ulažu
i u GM i kloniranja kućnih ljubimaca. Glofiš (Glofish), fluorescentna crveno-zebrasta riba (Danio
rerio) koja ekspresuje crveni fluorescentni protein iz morske šaše je prva GM životinja plasirana na
američko tržište (sl. 6) [68]. Svaka glofiš riba se rađa sa jedinstvenom bojom koju prenosi na potomke.
Ovu ribu je proizveo i patentirao Nacionalni institut iz Singapura, a ekskluzivno pravo za
međunarodnu trgovinu otkupila je kompanija Jorktaun Tehnolodžis (Yorktown Technologies), koja je
počela sa prodajom u decembru 2003. Maloprodajna cena ribe je oko 5 USD/ kom. Držanje ovog
kućnog ljubimca je dozvoljeno samo na teritoriji SAD (izuzimajući Kaliforniju).

Slika 6. Glofiš, GM fluorescenta riba

8
www.iser.uaa.alaska.edu
Ovaj primerak knjige nije za komercijalno korišćenje, postavljen je po odobrenju autora i isključivo za potrebe portala prviprvinaskali.com

20
Izvor: www.glofish.com

Danas je moguće naručiti kloniranje kućnog ljubimca. Prva uspešna porudžbina, po ceni od 50.000
USD, obavljena je 2004. godine kada je kompanija Džinetiks Sejving & Klon (Genetic Saving &
Clone) klonirala mačku Malu Niki (Little Nicky), po želji izvesne gospođe iz Teksasa (sl. 7). Po istoj
ceni Nacionalni univerzitet Seul je 2008. godine uspešno klonirao psa.

Slika 7. Mala Nicky

Izvor: http://www.msnbc.msn.com/

Jedini proizvod GI koji se koristi u stočarskoj proizvodnji je rekombinantni bovin
somatotropin, pod komercijalnim imenom Posilak. Ovaj protein se daje kravama u laktaciji sa ciljem
povećanja proizvodnje mleka. Uprava za hranu i lekove SAD je odobrila upotrebu Posilaka 1993.
godine. Masovno se koristi u SAD, ali je zabranjen u EU, Kanadi i dr. zemljama. Bovin somatotropin
je hormon rasta kod krava (proteinski hormon koji proizvodi hipofiza) i važan je za rast i razvoj krava
(sve životinje proizvode sličan hormon). Još 1930. godine naučnici su otkrili da ubrizgavanje ovog
hormona kravama dovodi do veće proizvodnje mleka, ali je hormon koji je korišćen tada bio prirodan i
uzimao se iz životinja određenih za klanje. Napredak u biotehnologiji omogućio je naučnicima da
izoluju gen koji kontroliše proizvodnju hormona i da ga ubrizgaju u bakteriju Escherichia coli (koja se
nalazi u intestinalnom traktu kod ljudi i životinja). Hormon koji bakterija, u kontrolisanim
laboratorijskim uslovima, proizvode u velikim količinama, prečišćava se i ubrizgava kravama.
Evropska komisija je odobrila, 2006. godine, upotrebu prvog humanog terapeutskog proteina,
Antitrombina III, poreklom iz mleka GM koze, za lečenje pacijenata obolelih od urođenog nedostatka
antitrombina (poremećaja hemostaze koji doprinosi nastanku rekurentnih tromboza, trombofilija)
[6,7]. Transgene životinje se koriste i za proizvodnju antitela za lečenje infekcija, karcinoma,
Ovaj primerak knjige nije za komercijalno korišćenje, postavljen je po odobrenju autora i isključivo za potrebe portala prviprvinaskali.com

21
odbacivanja transplantiranih organa i autoimunih bolesti kao što je reumatoidni artritis [95, 186].
Najpoznatiji lek stvoren GI je insulin, poreklom iz GM bakterije, koji se koristi u lečenju dijabetesa.

1.3. Primeri apsurdnosti u transgenoj tehnologiji

Osim ovih, široko primenjenih modifikacija, postoje i brojne modifikacije koje nisu
komercijalizovane, ali predstavljaju primere apsurdnosti koji govore o apsolutnom poništavanju
barijera u transgenoj tehnologiji, ili drugim rečima šta sve kreatorima GMO može da padne na pamet.
Neke od njih su: GM paradajz sa antifriz genom ribe, soja sa genom brazilskog oraha, krompir sa
toksinom visibabe, pirinač sa ekstra vitaminom A, „terminator tehnologija“.
Naučnici su 1991. godine, pokušali da stvore GM varijetet paradajza otporan na mraz u polju i
hladnoću u skladištu, koji ekspresuje gen identifikovan u polarnoj ribi, atlantskom iverku [80]. Antifriz
proteini su poznati od šezdesetih godina minulog veka i identifikovani su u mnogim organizmima
otpornim na niske temperature (u bakterijama, gljivicama, ribama, insektima i biljkama). Ovi proteini
(termalni histerezis proteini) sprečavaju posledice izmrzavanja ćelijske strukture, usporavanjem ili
stopiranjem formiranja kristala leda u ćeliji. Od 1991. godine istraživači su intenzivirali rad na
različitim antifriz genima, ali sa veoma malo uspeha [33]. Tek poslednjih godina eksperiment na
šargarepi je dao nešto bolji rezultat [47]. Pionir Haj-Bred (Pioneer Hi-Bred) je stvorio liniju GM soje
koja proizvodi protein, poreklom iz brazilskog oraha, bogat metioninom, esencijalnom amino-
kiselinom koja je zastupljena u malim koncentracijama u soji [117]. Istraživanja su pokazala da osobe
alergične na brazilski orah, poznati alergen, ispoljavaju istu reakciju i na GM soju sa genom oraha,
tako da ova soja nije komercijalizovana. Sporni eksperiment sproveden je i na krompiru, u koji je unet
gen iz visibabe koji transgenoj biljci daje sposobnost proizvodnje supstance, insekticidnog delovanja,
zvane GNA-lektin. Dotadašnja saznanja o lektinu visibabe nisu ukazivala na njegovu toksičnost na
sisare. Međutim, GM krompir sa sopstvenim lektinom izazvao je kod mladih pacova značajna
oštećenja vitalnih organa i imunog sistema. Ovaj nalaz je posebno značajan jer ukazuje da štetno
delovanje nije posledica prisustva lektina, već modifikacije koja se dogodila pri prenosu gena u
krompir.
Jedno od velikih obećanja multinacionalnih kompanija bilo je da će stvoriti GM pirinač koji će
obezbediti Trećem svetu vitamin A, značajan jer pomaže rast kostiju, poboljšava vid, održava zdravu
kožu i sluzokožu, i time telo čini otpornijim na infekcije. Više stotina miliona ljudi u celom svetu pati
od nedostatka vitamin A, mnogi od njih oslepe, a oko dva miliona njih zbog ovog nedostatka svake
godine i umire. Transgenom tehnologijom se pokušao stvoriti „zlatni pirinač“9 (Golden Rice), pirinač
sa ekstravitaminom A, koji proizvodi beta-karoten u endospermu10, delu biljke koji se konzumira. U
prirodi biljka pirinča proizvodi beta-karoten, karotenoidni pigment koji je uključen u proces
fotosinteze samo u listu, ne i u endospermu jer se u njemu ne odvija fotosinteza. Ovaj GM pirinač je
nastao transformacijom pirinča sa tri gena, psy (fitoen sinteza) i lcy (likopen ciklaza) iz narcisa
(Narcissus pseudonarcissus) i crt 1 (fitoen-desaturaza) iz zemljišne bakterije Erwinia uredovora koji
kodiraju enzime uključene u biosintetski put vitamina A. Glavna zamerka opozicije, koja naziva
„zlatni pirinač“ Trojanskim konjem biotehnološke industrije, je da ne obezbeđuje dovoljne količine
vitamina A. Grinpiz (Greenpeace) je proračunao da odrasla osoba treba da konzumira 3,7 kg (suve
težine) pirinča, odnosno oko 9 kg kuvanog, a žene koje doje oko 18 kg, da bi zadovoljili dnevne
potrebe za vitaminom A. Zaključili su da normalan dnevni unos (od oko 300 g) zlatnog pirinča može
obezbediti maksimalno 8 odsto dnevnih potreba.11 Budućnost ovog poduhvata nije jasna, ali

9
Improving the Nutritional Value of Golden Rice Through Increased Pro-vitamin A Content. Nature
Biotechnology, March 27, 2005. www.botanischergarten.ch/Rice/Paine-et-al-2005-NB-Golden-Rice.pdf
10
Endosperm je tkivo koje proizvodi seme većine cvetajućih biljaka oko perioda fertilizacije. Okružuje embrion
i obezbeđuje hraniva u obliku skroba, a može sadržati i ulja i proteine.
11
www.biotech-info.net/fools_gold.html
Ovaj primerak knjige nije za komercijalno korišćenje, postavljen je po odobrenju autora i isključivo za potrebe portala prviprvinaskali.com

22
istraživanja se nastavljaju. Prošle godine fondacija B. i M. Gejts (BM Gates Foundation) uložila je 20
miliona USD u nastavak razvoja „zlatnog pirinča“.
Ministarstvo poljoprivrede SAD je 3. marta 1998, odobrilo patent za „Tehnolodži Protekšn
Sistem“ („Technology Protection System“). Patentni zahtev je podnela Delta & Pajn lend (Delta
&Pine Land) kompanija. U aprilu 1998. godine, Međunarodna fondacija za ruralno unapređenje
nazvala je ovaj patent „terminator tehnologijom“. Reč je o novom sistemu kontrole vremena
„ekspresije“ gena, odnosno programiranja uključivanja i isključivanja inkorporiranih gena. Postoje dva
tipa „terminator tehnologije“: V-GURT i T-GURT. U V-GURT tehnologiji dobijaju se sterilne biljke,
te farmeri ne mogu da sačuvaju seme za narednu sezonu. U T-GURT tehnologiji, biljke su fertilne ali
se željena osobina/e ispoljava tek nakon tretiranja hemikalijom koju prodaju isključivo
multinacionalne kompanije. Farmeri mogu da sačuvaju seme, ali bez aktivator komponente nema
ispoljavanja željene GM osobine. Ova tehnologija širi sterilnost biljaka i uništava male farmere,
zavisne od sačuvanog semena. U zemljama trećeg sveta, poljoprivrednici često seju sačuvano seme
sledeće godine, a nekad ga mešaju sa semenima autohtonih sorti da bi izdvojili korisne genetičke
osobine prilagođene lokalnom tržištu. Siromašni farmeri, koji koriste vlastito seme, proizvode 15–20
odsto hrane u svetu i odgovaraju za 80 odsto poljoprivredne proizvodnje u zemljama u razvoju.
Svojom proizvodnjom prehranjuju oko 1,4 milijarde stanovnika. Upravo ti siromašni farmeri su glavna
meta „terminator tehnologije“. Vrednost patenta je procenjena na preko milijardu USD, stoga ne čudi
što je Monsanto kupio Delta&Pajn lend kompaniju. Samoubilačko seme nije komercijalizovano nigde
u svetu zbog velikog otpora farmera, nevladinih organizacija i nekih država. UN Konvencija o
biološkom diverzitetu iz 2000. godine nalaže de facto moratorijum na poljska testiranja i komercijalnu
prodaju „terminator“ semena. Moratorijum je obnovljen 2006. godine. U Indiji i Brazilu su usvojeni
nacionalni zakoni kojima se zabranjuje upotreba ove tehnologije. „Terminator tehnologija“ ne donosi
apsolutno nikakvo agronomsko poboljšanje i možda je najočitiji primer pogrešno usmerene nauke u
poljoprivredi. Iz nje je jasno vidljiva motivacija multinacionalnih kompanija − želja za kontrolom i
posedovanjem života. Tehnologija ugrožava sigurnost siromašnih, a donosi direktnu korist
multinacionalnim kompanijama koje bi osigurale prodaju svojih „haj teh“ („high tech“) sorti u
zemljama Azije, Afrike i Latinske Amerike.
Dobri primeri realizovanih bizarnih modifikacija jesu: GM fluorescentni majmuni; stvorenje
zvano lemurat nastalo ukrštanjem lemura i mačke, veoma popularno među kineskim gospođama kao
statusni simbol; stvorenje dolion nastalo ukrštanjem lava i psa; GM pauk nastao ukrštanjem pauka i
paprati; „grojabuka“ novi plod nastao genetskim ukrštanjem jabuke i grožđa, u kojem je kombinovana
veličina jabuke sa teksturom grožđa i ukusom oba roditelja (sl. 8, sl. 9, sl. 10, sl. 11, sl. 12).

Slika 8. GM majmuni

Ovaj primerak knjige nije za komercijalno korišćenje, postavljen je po odobrenju autora i isključivo za potrebe portala prviprvinaskali.com

23
Izvor:www.telegraph.co.uk

Slika 9. Lemurat

Izvor: www.disclose.tv

Slika 10. Dolion

Ovaj primerak knjige nije za komercijalno korišćenje, postavljen je po odobrenju autora i isključivo za potrebe portala prviprvinaskali.com

24
Izvor: www.flickr.com

Slika 11. GM pauk

Ovaj primerak knjige nije za komercijalno korišćenje, postavljen je po odobrenju autora i isključivo za potrebe portala prviprvinaskali.com

25
Izvor: www.listverse.com

Slika 12. Grojabuka

Izvor: www.listverse.com

Na listi bizarnosti posebnu pažnju zaslužuje rad P. Zavosa (P. Zavos), američkog lekara
grčkog porekla. On je u tajnoj laboratoriji, verovatno na Bliskom istoku gde ne postoje zabrane
kloniranja, prebacio klonirane embrione u matericu žene. Njegovi pacijenti u ovom pokušaju
kloniranja ljudskog bića bila su tri bračna para i jedna žena iz Velike Britanije, SAD i sa Bliskog
istoka. Nijedna trudnoća se nije održala, ali doktor Zavos tvrdi da je to samo pitanje vremena, te da će
nastaviti sa naporima da proizvede bebu kloniranu od ćelija uzetih sa kože oca. Doktor Zavos je
časopisu Independent otkrio i da je klonirao embrione troje mrtvih ljudi. Jedna od njih je bila
desetogodišnja devojčica po imenu Kedi (Cady) koja je poginula u saobraćajnoj nesreći (sl. 13).

Ovaj primerak knjige nije za komercijalno korišćenje, postavljen je po odobrenju autora i isključivo za potrebe portala prviprvinaskali.com

26
Slika 13. Preminula devojčica Kedi

Izvor: /www.independent.co.uk

Smrznute ćelije krvi preminule devojčice poslate su dr Zavosu kako bi ih spojio sa jajnim
ćelijama krave i dobio hibridni embrion. Zvanična izjava majke devojčice je da nikada neće dozvoliti
da se rodi klon njene ćerke. Slično tvrdi i dr Zavos. U svakom slučaju, ćelije ove devojčice u
budućnosti mogu biti ekstrahovane iz smrznutog hibridnog embriona i spojene sa jajnom ćelijom žene
iz koje je uklonjeno jedro. Ovakav dvostruki proces kloniranja može da rezultira stvaranjem humanog
embriona iz kojeg bi se nakon devet meseci rodio Kedi klon.
O dobrobiti životinja, njihovoj pravilnoj ishrani, uslovima u kojima se gaje, metrima
kvadratnim koji im moraju biti na raspolaganju da bi imali željeni komfor, veterinarskoj nezi i sličnom
se mnogo govori. Sledeće slike nameću pitanje, da li su himerna stvorena rođena pomoću nove
tehnologije zaslužuju patnju (sl. 14, sl. 15, sl. 16)? Da li je ovo prirodan izgled i ko je u ovakvim
slučajevima odgovoran za dobrobit životinja?

Slika 14. GM kalifornijska pastrmka

Izvor: www.lowcarbhighfatusa.blogspot.com

Slika 14. GM kokoške

Ovaj primerak knjige nije za komercijalno korišćenje, postavljen je po odobrenju autora i isključivo za potrebe portala prviprvinaskali.com

27
Izvor: www.bioethicsbytes.wordpress.com

Slika 15. GM belgijsko plavo govedo

Izvor: www.lowcarbhighfatusa.blogspot.com

Ovaj primerak knjige nije za komercijalno korišćenje, postavljen je po odobrenju autora i isključivo za potrebe portala prviprvinaskali.com

28
2. AREAL RASPROSTRANJENOSTI GENETIČKI MODIFIKOVANIH BILJNIH
KULTURA

Prva GM biljka je odobrena za komercijalni uzgoj 1994. godine. Bio je to paradajz „Flavr
Savr“ sa smanjenom, za 99 odsto, aktivnošću gena za enzim poligalakturonazu koji se proizvodi u
plodu paradajza nakon sazrevanja i uzrokuje brzo omekšavanje (sl. 16). Iako je od strane proizvođača,
Kaldžina, povučen sa tržišta 1997. godine ostao je jedan od glavnih simbola GI.

Slika 16. „Flavr Savr“ paradajz (levo: plodovi izvorne sorte, desno: GM paradajz)

Izvor: gmo.hr

Genska revolucija je nesumnjivo najbrže usvojena biljna tehnologija u modernoj istoriji
ljudskog roda [123]. Ukupne površine pod GM kulturama u svetu, u proteklih petnaest godina uvećane
su za oko 87 puta (tab. 2). Impresivnom difuzijom GM biljke (148 miliona hektara, 2010) su okupirale
značajnih 10 odsto ukupnih obradivih površina na planeti Zemlji. Komercijalna proizvodnja ovih
biljaka je zastupljena na svim kontinentima, ali je areal njihove rasprostranjenosti različit po različitim
državama sveta.
Ovaj primerak knjige nije za komercijalno korišćenje, postavljen je po odobrenju autora i isključivo za potrebe portala prviprvinaskali.com

29
Trenutno se u SAD proizvodi: GM kukuruz, soja, pamuk, uljana repica, šećerna repa, lucerka,
papaja i bundeva; u Brazilu: soja, kukuruz i pamuk; u Indiji pamuk; u Argentini: soja, kukuruz i

Tabela 2. Najveći proizvođači GM kultura, od 1996. do 2010. godine, po državama (milion ha)

Država 1996 1997 1998 1999 2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010
SAD 1,5 8,1 20,5 28,7 30,3 35,7 39,0 42,8 47,6 49,8 54,6 57,7 62,5 64,0 66.8
Argentina 0,1 1,4 4,3 6,7 10,0 11,8 13,5 13,9 16,2 17,1 18,0 19,1 21,0 21,3 22.9
Brazil -- -- -- -- -- -- -- 3,0 5,0 9,4 11,5 15,0 15,8 21,4 25.4
Kanada 0,1 1,3 2,8 4,0 3,0 3,2 3,5 4,4 5,4 5,8 6,1 7,0 7,6 8,2 8.8
Kina -- 0,0 <0,1 0,3 0,5 1,5 2,1 2,8 3,7 3,3 3,5 3,8 3,8 3,7 3,5
Paragvaj -- -- -- -- -- -- -- -- 1,2 1,8 2,0 2,6 2,7 2,2 2,6
Indija -- -- -- -- -- -- <0,1 0,1 0,5 1,3 3,8 6,2 7,6 8,4 9,4
Južna Afrika -- -- <0,1 0,1 0,2 0,2 0,3 0,4 0,5 0,5 1,4 1,8 1,8 2,1 2,2
Urugvaj -- -- -- -- <0,1 <0,1 <0,1 0,1 0,3 0,3 0,4 0,5 0,7 0,8 1,1
Bolivija -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- 0,6 0,8 0,9
Australija <0,1 0,1 0,1 0,1 0,2 0,2 0,1 0,1 0,2 0,3 0,2 0,1 0,2 0,2 0,7
UKUPNO 1,7 11,0 27,8 39,9 44,2 52,6 58,7 67,7 81,0 90,0 102,0 114,3 125,0 134,0 148,0
Izvor: [87, 88, 89, 90, 91, 130].
pamuk; u Južnoj Africi: soja, kukuruz i pamuk; u Kanadi: uljana repica, kukuruz, soja i šećerna repa; u
Kini: pamuk, papaja, topola, paradajz i paprika babura; u Paragvaju soja; u Pakistanu pamuk; u
Urugvaju: soja i kukuruz; u Boliviji soja; u Australiji pamuk i uljana repica; na Filipinima kukuruz; u
Mjanmaru pamuk; u Burkina Faso pamuk; u Španiji kukuruz; u Meksiku pamuk i soja; u Kolumbiji
pamuk; u Čileu: kukuruz, soja i uljana repica; u Hondurasu kukuruz; u Portugalu kukuruz; u Češkoj
kukuruz i krompir; u Poljskoj kukuruz; u Egiptu kukuruz; u Slovačkoj kukuruz; u Kostariki pamuk i
soja; u Rumuniji kukuruz; u Švedskoj krompir, a u Nemačkoj krompir.
Već u drugoj godini uzgoja površine pod GM kulturama uvećane su skoro 5,5 puta u odnosu
na prvu. U trećoj godini, u odnosu na drugu, porast je iznosio 150 odsto, četvrtoj u odnosu na treću
oko 40 odsto. U petoj, prelomnoj godini gajenja (2000. godina) zabeležen je porast od svega 10 odsto,
uzrokovan uvođenjem moratorijuma EU na uvoz transgenih biljaka, koji se odrazio na setvene planove
američkih farmera. Nakon toga, u sledećim godinama zabeležen je trend rasta od 19 odsto, 11 odsto,
15 odsto, 20 odsto, 11 odsto, 13 odsto i 12 odsto u 2007. godini u odnosu na 2006. godinu. Najniža
stopa rasta zabeležena je u 2008 (9,3 odsto), 2009. godini (7,2 odsto) i 2010 (10,4 odsto)
najverovatnije zbog rekordno visoke cene GM semena i tehnoloških taksi.

Učešće SAD, Argentine i Kanade, pionira i lidera u proizvodnji GM biljnih kultura u ukupnim
površinama postepeno se smanjivalo u proteklih četrnaest godina uzgoja, paralelno sa povećanjem
učešća drugih država (tab. 2). Brazil je nakon 13 godina zamenio Argentinu na drugoj proizvođačkoj
poziciji. Sada se u ovoj državi proizvodi 17 odsto ukupnih biotehnoloških useva. Indija je postala
najveći izvoznik pamuka i drugi po veličini proizvođač pamuka u svetu. Uključivanjem u proizvodnju
Burkine Faso i Egipta, 2008. godine, učinjen je pomak u difuziji ove tehnologije na afričkom
kontinentu. Pet najvećih GM zemalja u razvoju: Brazil, Argentina, Indija, Kina i Južna Afrika uživaju
jaku političku podršku svojih vlada, koja im osim povoljnog zakonodavstva obezbeđuje i finansijsku
potporu. Takva politika rezultirala je sa 43 odsto učešća zemalja u razvoju u globalnim GM
površinama. Prošle godine tri države po prvi put su počele sa proizvodnjom GM biljaka: Pakistan
(pamuk), Mjanmar (pamuk), i Švedska (krompir).

Ovaj primerak knjige nije za komercijalno korišćenje, postavljen je po odobrenju autora i isključivo za potrebe portala prviprvinaskali.com

30
Posmatrano prema raspoloživim površinama, najrasprostranjeniji komercijalni GM biljni usevi
u svetu su: soja, kukuruz, pamuk i uljana repica (tab. 3), a najvažnije GM osobine su tolerantnost na
herbicide i otpornost na insekte, odnosno kombinacija ove dve osobine (tab. 4).

Tabela 3. Globalne površine pod GM biljnim kulturama, od 1996. do 2010. godine, po usevima
(milion hektara)
Biljna kultura 1996 1997 1998 1999 2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010
Soja 0,5 5,1 14,5 21,6 25,8 33,3 36,5 41,4 48,4 54,4 58,6 58,6 65,8 69,0 73,3
Kukuruz 0,3 3,2 8,3 11,1 10,3 9,8 12,4 15,5 19,3 21,2 25,2 35,2 37,3 42,0 46,8
Pamuk 0,8 1,4 2,5 3,7 5,3 6,8 6,8 7,2 9,0 9,8 13,4 15,0 15,5 16,0 21,0
Uljana repica 0,1 1,2 2,4 3,4 2,8 2,7 3,0 3,6 4,3 4,6 4,8 5,5 5,9 6,4 7,0
Bundeva -- -- 0,0 <0,1 <0,1 <0,1 <0,1 <0,1 <0,1 <0,1 <0,1 <0,1 <0,1 <0,1 <0,1
Papaja -- -- 0,0 <0,1 <0,1 <0,1 <0,1 <0,1 <0,1 <0,1 <0,1 <0,1 <0,1 <0,1 <0,1
Krompir <0,1 <0,1 <0,1 <0,1 <0,1 <0,1 -- -- -- -- -- -- -- -- --
Šećerna repa -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- -- 0,3 0,5 --
UKUPNO 1,7 11,0 27,8 39,9 44,2 52,6 58,7 67,7 81,0 90,0 102,0 114,3 125,0 134,0 148,0
Izvor: [87, 88, 89, 90, 91, 130].

Tabela 4. Globalne površine pod GM biljnim kulturama, od 1996. do 2010. godine, po osobinama
(milion hektara)
Osobina 1996 1997 1998 1999 2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010
Tolerantnost na herbicide 0,6 6,9 19,8 28,1 32,7 40,6 44,2 49,7 58,6 63,7 69,9 72,2 79,0 83,6 89,3
Otpornost na insekte 26,3
1,1 4,0 7,7 8,9 8,3 7,8 10,1 12,2 15,6 16,2 19,0 20,3 19,1 21,7

Kombinacija više osobina 32,3
-- <0,1 0,3 2,9 3,2 4,2 4,4 5,8 6,8 10,1 13,1 21,8 26,9 28,7

Otpornost na viruse/ Ostalo <0,1 <0,1 <0,1 <0,1 <0,1 <0,1 <0,1 <0,1 <0,1 <0,1 <0,1 <0,1 <0,1 <0,1 <0,1
UKUPNO 148,0
1,7 11,0 27,8 39,9 44,2 52,6 58,7 67,7 81,0 90,0 102,0 114,3 125,0 134,0

Izvor: [87, 88, 89, 90, 91, 130].

Soja, sa učešćem od 50 odsto u ukupnim površinama u 2010. godini, od prve komercijalizacije
je najvažnija GM kultura. Raundap redi (Roundup Ready) soju (tolerantnu na herbicide) odlikuje
najbrža, ikada zabeležena, difuzija nove poljoprivredne tehnologije. Američki farmeri su je masovno
prihvatili, tako da je samo dve godine kasnije učestvovala sa 57 odsto u ukupnim površinama pod
sojom. Ukupne površine pod sojom uvećane su 138 puta u četrnaestogodišnjem periodu. Globalna
stopa usvajanja u odnosu na ukupne proizvodne svetske površine (konvencionalna + transgena soja)
iznosila je 2000. godine 36 odsto, pet godina kasnije 60 odsto, 2007. godine 67 odsto, a 2009. godine
77 odsto, a 2010 čak 81 odsto (gr. 1). Aktuelni proizvođači GM soje su: SAD, Brazil, Argentina,
Kanada, Južna Afrika, Meksiko, Paragvaj, Urugvaj, Bolivija, Čile i Kostarika.

Grafikon 1: Globalna stopa usvajanja transgenih useva u 2010. godini (milion hektara)

Ovaj primerak knjige nije za komercijalno korišćenje, postavljen je po odobrenju autora i isključivo za potrebe portala prviprvinaskali.com

31
160
140
120
100
80
60
40
20
0
soja 81% pamuk 64% ulj.repica 23% kukuruz 29%

gm ukupno
Izvor: [91]

Na drugom mestu, po značaju su GM kulture kukuruza. Za razliku od GM kultura soje koje
imaju ugrađenu samo jednu GM osobinu – tolerantnost na herbicide, varijeteti GM kukuruza su
tolerantni na herbicide i/ili otporni na insekte, odnosno nosioci su jedne ili obe GM osobine. U 2010.
godini transgeni kukuruz proizvodio se u: SAD, Brazilu, Argentini, Kanadi, Južnoj Africi, Urugvaju,
Filipinima, Španiji, Čileu, Hondurasu, Češkoj Republici, Portugalu, Rumuniji, Poljskoj, Egiptu i
Slovačkoj, dakle u većem broju zemalja nego GM soja, ali sa manjim učešćem u ukupnim površinama
(31,6 odsto). Globalna stopa usvajanja ove GM kulture koja je iznosila 7 odsto 2000. godine,
udvostručena pet godina kasnije, dostigla je 29 odsto prošle godine.
GM pamuk tolerantan na herbicide i/ili otporan na insekte proizvodi se u: SAD, Brazilu,
Argentini, Indiji, Kini, Pakistanu, Južnoj Africi, Australiji, Mjanmaru, Burkini Faso, Meksiku,
Kolumbiji i Kostariki na 21 miliona hektara, čime ostvaruje učešće od 14,2 odsto u ukupnim
površinama pod biotehnološkim kulturama (tab. 3). Globalna stopa usvajanja transgenog pamuka
iznosila je 16 odsto 2000. godine, 20 odsto 2005, 49 odsto 2009, a 64 odsto 2010. godine.
Transgena uljana repica, tolerantna na herbicide (sa ili bez emaskuliranih muških delova
cveta) se proizvodi u SAD, Kanadi, Australiji i Čileu na 7,0 miliona hektara (4,7 odsto ukupnih
površina). Globalna stopa usvajanja za ovu kulturu iznosila je 11 odsto 2000, 18 odsto 2005, 21 odsto
2009, a 23 odsto 2010. godine. Osim GM bundeve, papaje, lucerke koje se proizvode u SAD i GM
paradajza, paprika babure, papaje i topole koji se proizvode u Kini na malim površinama, vredna
pažnje je proizvodnja šećerne repe tolerantne na herbicide. GM šećerna repa je uvedena u proizvodnju,
prvi put 2008. godine, u SAD i Kanadi. Prve godine transgena šećerna repa je proizvedena na 257.975
hektara ili 59 odsto ukupnih površina pod ovom kulturom u SAD, a već naredne godine (2009) na
485.000 hektara, odnosno na 95 odsto nacionalnih površina, te je globalna stopa usvajanja ove kulture
iznosila 9 odsto. U avgustu 2010. godine Federalni sud SAD je zabranio uzgoj GM šećerne repe uz
obrazloženje da američko Ministarstvo poljoprivrede nije adekvatno procenilo moguće posledice
kultivacije na životnu sredinu. Međutim, Ministarstvo je 4. februara 2011. godine objavilo da će
dozvoliti setvu GM šećerne repe, bez obzira na to što će kompletna studija uticaja na životnu sredinu
biti završena tek 2012. godine, jer će time sprečiti nestašicu šećera na američkom tržištu. U Americi se
54 odsto šećera proizvodi iz šećerne repe, a 85 odsto proizvodnje je domaća proizvodnja, zahvaljujući
striktnim uvoznim tarifama na šećer.

Ovaj primerak knjige nije za komercijalno korišćenje, postavljen je po odobrenju autora i isključivo za potrebe portala prviprvinaskali.com

32
Od prve komercijalizacije 1996. godine do danas tolerantnost na herbicide je najvažnija GM
osobina. U 2010. godini soja, kukuruz, uljana repica, pamuk, šećerna repa i lucerka otporni na
herbicide zasejani su na 61 odsto GM ukupnih površina. Usevi tolerantni na insekte (kukuruz, pamuk,
krompir) zabeležili su učešće od skoro 18 odsto u ukupnim površinama.
Usevi sa unete dve ili tri GM osobine proizvodili su se u 2010. godini u 11 država sveta: SAD,
Argentina, Kanada, Filipini, Južna Afrika, Australija, Meksiko, Čile, Brazil, Kolumbija i Honduras na
21,8 odsto globalnih površina ili 32,3 miliona hektara (tab. 4). SAD su lider i po učešću ovih useva u
ukupnim površinama (41 odsto od 66,8 miliona hektara pod usevima sa više GM osobina, 78 odsto
kukuruz i 67 odsto pamuk). Ove godine je u SAD i Kanadi uveden u proizvodnju SmartStax™
kukuruz sa osam različitih gena koji kodiraju čak tri osobine (dve za otpornost na insekte i jednu
tolerantnost na herbicide).
Areal rasprostranjenosti GM kultura je dobra ilustracija kako se, od „velikih obećanja“
raznovrsne primene GM u poljoprivredi, sve svelo na par modifikacija u nekoliko poljoprivrednih
kultura. Najviše se proizvode GM kulture otporne na herbicide jer su kompanije, najznačajniji
proizvođači GM kultura ujedno i proizvođači herbicida. Time na najlukaviji mogući način prodaju
patentirani gen i patentiranu hemikaliju. Ne proizvode se GM pirinač i pšenica, biljne kulture koje su
posebno značajne za siromašne zemlje, niti kulture otporne na sušu, salinitet i druge agronomske
osobine, takođe značajne za nerazvijene zemlje.

3. KOMPANIJE PROIZVOĐAČI GENETIČKI MODIFIKOVANE HRANE −
MEHANIZMI OSVAJANJA TRŽIŠTA

Uspešno osvajanje tržišta multinacionalne kompanije proizvođači GM hrane duguju industriji
Odnosa sa javnošću, bliskim odnosima sa državnim aparatom SAD, velikim ulaganjima u istraživanja
i razvoj, međunarodnoj zajednici koja je odobrila patentiranje veštački konstruisanih gena i GM
biljaka, međunarodnim organizacijama, pre svega Svetskoj trgovinskoj organizaciji, fondacijama,
nekim naučnicima i naučnim ustanovama, kao i sistemu podrške u vidu organizacija direktnih
promotera biotehnologije.

3.1. Kontroverzna prošlost i odnosi sa javnošću

Fundament razvoja multinacionalnih kompanija je poverenje investitora, jer njihovu tržišnu
vrednost, osim imovine koju poseduju, determiniše i vrednost akcija na berzi, koja se često menja
zavisno od subjektivnih procena i emocija. Primera radi, nakon obelodanjivanja afere lažnog
Ovaj primerak knjige nije za komercijalno korišćenje, postavljen je po odobrenju autora i isključivo za potrebe portala prviprvinaskali.com

33
prikazivanja efikasnosti lekova (u eksperimentalnoj fazi): marimastata (Marimastat), protiv raka i
zakuteksa (Zacutex) protiv pankreatitisa vrednost britanske biotehnološke korporacije Bajotek
(Biotech) opala je sa dve milijarde funti na svega 330 miliona funti. Ulaganja investitora zavise od
očekivanja i potencijalne zarade na budućem tržištu. Tako je od 1970. do 1997. godine ukupno
uloženo u biotehnološka istraživanja (ne samo GI) oko 60 milijardi USD, dok su 2000. godine
ulaganja u biotehnologiju dostigla vrhunskih 38 milijardi USD, stimulisano obećanjem mapiranja
ljudskog genoma. Samo godinu dana kasnije, kada je postalo jasno da će proteći godine dok otkrića ne
doprinesu lečenju ljudi, interesovanje za biotehnologiju počelo je postepeno da opada, a ulaganja su se
smanjila više od tri puta, odnosno na 11 milijardi USD. Zbog toga kompanije veoma mnogo ulažu u
Odnose sa javnošću. Odnosi sa javnošću označavaju nevidljive mere kojima država, ili kompanija
pridobija javno mnjenje za preuzimanje određenih koraka (bilo da je u pitanju vođenje rata ili
uvođenje nove tehnologije), čime se stvara sprega između psihologije mase i korporativnih, odnosno
političkih ciljeva. Svake godine korporacije ulažu milijarde USD u industriju Odnosa sa javnošću, koja
ih prezentuje u povoljnijem svetlu i diktira njihovu strategiju u odnosu na državu, javne institucije i
javnost u celini. Kako Odnosi sa javnošću nalažu, brošure, sajtovi i javne objave korporacija odaju
utisak iskrene zainteresovanosti za planetu i opšte blagostanje. Dau agro sajens (Dow AgroSciences)
ističe da unapređenje života ljudi12 predstavlja njihovu najvažniju misiju, Dipon (DuPont) kreira
održive solucije potrebne za bolji, bezbedniji i zdraviji život ljudi,13 a Monsanto primenjuje inovacije i
tehnologiju kako bi pomogao farmerima da proizvedu zdraviju hranu i kvalitetnija krmiva. 14 Industrija
Odnosa sa javnošću, u skladu sa često upotrebljavanim terminima sa javnih nastupa „transparentnost“,
„demokratija“, „podela dobiti“, „dijalog“ i „poštovanje“, poziva opoziciju (društvene organizacije i
nevladine organizacije) na dijalog. Ovi dijalozi doprinose boljem razumevanju problema, izolaciji
„radikalnih“ protivnika, koji se karakterišu kao nezainteresovani i teški za saradnju, kao i upoznavanju
sa argumentima protivnika i lakšem pripremanju adekvatnih reakcija [132]. Postoje brojne strategije
industrije Odnosa sa javnošću, koje se koriste u različite svrhe, u različitim okolnostima a
najznačajnije su: promena naziva kompanije, udruživanje, angažovanje nezavisnih pojedinaca i
institucija, izvinjenja i obećanja.
Promena naziva kompanija, ili udruživanje koristi se i da bi se prikrila kontroverzna prošlost
današnjih najvažnijih kompanija proizvođača GM hrane. Ove kompanije su bile uključene u delovanje
protiv ljudskog života i ozbiljne ekološke katastrofe. Tako su Monsanto, Ciba-Gajgi (Ciba-Geigy) i
Dau proizvodili dihlor-difenil-trihloretan (DDT) i druge ekstremno štetne pesticide, defolijante i
hemikalije kao što su želatinozni gazolin, polihlorovani bifenil, agent orandž (Agent Orange). Farben-
Hehst (IG Farben-Hoechst), BASF, Bajer (Bayer), Agfa su proizvodili gasne otrove i prisiljavali
logoraše Aušvica (83.000 logoraša) na rad. Preživeli logoraši se još uvek parniče sa kompanijom IG
Farben [10, 152, 156]. Junion karbid korporejšn (Union Carbide Corporation) (koja se višegodišnjim
prodajama i spajanjima transformisala u Dau i Aventis, odnosno Bajer) je odgovorna za smrt nekoliko
stotina i patnje 140.000 ljudi. Tragedija se dogodila nakon izlaganja metil-izocianatu 1986. godine.
Vitaminski kartel Ron-pulen (Rhone-Poulenc) (sada Aventis), Roš (Roche) i BASF su finansijskim
špekulacijama oštetili američko tržište za 5–6, a svetsko za preko 20 milijardi US$. U ime odštete EU
je u septembru 2001. godine, Roš isplatio 462, BASF 296, a Ron-pulen 5 miliona evra. Jedan od
istorijski najgorih slučajeva korporativnog nehata, SMON tragediju izazvala je Ciba-Gajgi [92]. Naziv
SMON opisuje sindrom (poremećaj vida i paraliza stopala i nogu) koji izaziva upotreba kliokvinola
korišćenog u Japanu od 1953. godine u lečenju abdominalnog bola i dizenterije. Tek 1970. godine
kada je obolelo 10.000 Japanaca, naučnici su povezali bolest sa upotrebom ovog leka. Iako je Ciba
negirala povezanost dokazano je da je sa problemom bila upoznata još 1953. godine, a da je dokaze o
štetnosti leka imala 1962. godine. Preko 5.000 pravnika je bilo angažovano u parnici protiv ove

12
www.dowagro.com/about/who/mission.htm
13
www2.dupont.com/Our_Company/en_US/glance/vision/index.html
14
www.monsanto.com/monsanto/layout/

Ovaj primerak knjige nije za komercijalno korišćenje, postavljen je po odobrenju autora i isključivo za potrebe portala prviprvinaskali.com

34
kompanije. Na kraju suđenja Ciba je isplatila žrtvama 490 miliona USD u ime odštete. Tek 1985.
godine kompanija je potpuno povukla ovaj lek sa tržišta izvinjavajući se žrtvama i njihovim
porodicama. Partner Ciba kompanije, Sandoz, odgovoran je za tešku ekološku katastrofu iz 1986.
godine, odnosno izlivanje 8 tona žive i 30 tona ekstremno štetnih organofosfata u reku Rajnu. Prvi
čuveni incident sa GMO desio se 1989. godine, kada je japanska korporacija Šova denko (Showa
Denko) izbacila na tržište GM triptofan kao dodatak ishrani. Oko 1.500 ljudi je hronično obolelo, a 37
umrlo. Kompanija nije dozvolila kontrolu od strane nezavisne komisije, a GM bakterijske kulture su
uništene15.
Ko su proponenti GI? Njihov odabir je jedna od najvažnijih strategija industrije Odnosa sa
javnošću. Dobar kandidat treba da bude poznat u svojoj oblasti (bar u svojoj zemlji), ukoliko je
partijski neangažovan, poželjno je da bude u vezi sa industrijom ili državnim aparatom. Najistaknutiji
naučnici zagovornici biotehnologije su: C.S. Prakaš (C. S. Prakash), direktor Centra za biljna
biotehnološka istraživanja i jedan od osnivač Egbajovorld (AgBioworld) fondacije i član
Savetodavnog komiteta za biotehnologiju američkog Ministarstva poljoprivrede; N. Burlag (N.
Bourlag), otac Zelene revolucije, bio je jedan od najvećih zagovornika biotehnologije u siromašnim
zemljama; P. Stot (P. Stott), sa Stanford univerziteta, recenzent prvog GM leka, bivši direktor Sektora
za biotehnologiju Uprave za hranu i lekove SAD; D. T. Ejvri (D. T. Avery), direktor Globalnog centra
za pitanja ishrane sa Hadson instituta (Hudson Institute) itd. U člancima i izlaganjima često iznose
stavove protiv Kjoto sporazuma (osnovni cilj Sporazuma je smanjenje emisije štetnih gasova u
atmosferu) i proizvodnje organske hrane (hrane u kojoj nema veštački sintetizovanih materija).
Proponenti GI smatraju da su konzumenti organske hrane izloženi osam puta većem riziku od
inficiranja smrtno opasnim sojem bakterije Escerichie coli (0157:H7) [5]. Taj podatak prvi put je
objavljen u radu D. T. Ejvrija, u časopisu American Outlook. Ovaj časopis izdaje Hadson institut,
odnosno institut kojim D. T. Ejvri rukovodi. Autor se u radu poziva na podatke američkog Centra za
kontrolu bolesti. Kao uzrok opasnosti navodi đubriva životinjskog porekla, koja su rezervoar opasnih
bakterija, a masovno se koriste u organskoj proizvodnji. Prema rečima M. Kohena (M. Cohen),
istraživača iz američkog Centra za kontrolu bolesti, Centar nikada nije sproveo takvo istraživanje. Od
1982. godine ovaj soj bakterije uglavnom je otkrivan u goveđem mesu. Osim toga, prema pravilima
organske poljoprivrede đubriva životinjskog porekla moraju da budu dobro kompostirana i moraju da
se upotrebe najmanje 120 dana pre berbe plodova, čime se mogućnost pojave bakterije Escerichie coli
maksimalno redukuje16.
Kompanije nekada pribegavaju izvinjenjima i obećanjima. Nakon izjave R. Šapira (R.
Shapiro) izvršnog šefa Monsanto kompanije, 1999. godine da su verovatni uzroci otpora javnosti
prema GMO agresivne kampanje koje iritiraju mase, Monsanto je obećao da neće komercijalizovati
Terminator semena, da će poštovati tuđe stavove, da će svoja istraživanja deliti sa univerzitetima, da
će poštovati zakone SAD i da će plasirati samo proizvode odobrene od nadležnih institucija SAD,
Evrope i Japana. Slično je obećao i Dipon [161]. Biotehnološke korporacije u kriznim situacijama
koriste usluge kompanija iz sektora Odnosa sa javnošću, specijalizovanih za krizni menadžment,
između ostalih Basn-masteler (Burson-Marsteller) kompanije, koja je u vlasništvu Vajr & Plestik
prodakts (Wire and Plastic Products) (najmoćnije kompanije iz oblasti Odnosa sa javnošću). Dajrekt
impakt (Direct Impact) kompanija, poslovnica Basn-masteler kompanije, predstavlja netradicionalnu
„treću nogu stola za lobiranje“ (druge dve su: tradicionalni Odnosi sa javnošću i tradicionalno
lobiranje), znači ne lobira Kongres direktno, te javnost nema uvid u njihove aktivnosti i troškove a
specijalizovana je za „narodne Odnose sa javnošću“ [110]. „Narodni Odnosi sa javnošću“ fokusirani
su na određene grupe stanovništva, članove crkve, sindikata ili penzionere. Koristio ih je Monsanto
devedesetih godina minulog veka za pronalažanje Njujorčana raspoloženih da govore pozitivno o GM
hormonu rasta krava.17

15
www.psrast.org/demsd.htm
16
ngin.tripod.com/averylies.htm#E%20coli%20risks%20of%20organic%20food%20-%20pure%20propaganda
17
/www.ewg.org/pub/home/clear/players/global.html
Ovaj primerak knjige nije za komercijalno korišćenje, postavljen je po odobrenju autora i isključivo za potrebe portala prviprvinaskali.com

35
Kampanje se koriste i u edukativne svrhe. U septembru 1999. godine, Novartis je promovisao
kampanju namenjenu studentima i profesorima, u sklopu koje je obezbedio donaciju u iznosu od
150.000 USD za osnivanje studentskog časopisa Your World: Biotechnology & You, koji govori o
potencijalima biotehnologije u očuvanju zdravlja ljudi i životne sredine. Ostali sponzori ovog časopisa
su bili: Organizacija biotehnološke industrije, Amgen, Aventis, Biogen, Savet za biotehnološku
informisanost, Džinzim (Genzyme), Merk (Merck), Monsanto, Novartis, Biotehnološka organizacija
Pensilvanije, Fajzer (Pfizer), Skotiš enterprajz (Scotish Enterprise) i američki Centar za trgovinu i
energiju18. Novartis je takođe, obezbedio 300.000 USD za izložbu pod nazivom „Od farme do tanjira“
u Muzeju nauke i industrije u Čikagu, kojeg godišnje poseti oko dva miliona ljudi, uključujući
400.000 dece školskog uzrasta, kao i 25.000 USD za osnivanje Biotehnološkog edukativnog centra pri
Univerzitetu u Ajovi. Od ostalih primera, korišćenja propagandnih kampanja, značajno je pomenuti
Monsanto donaciju, 1999. godine, za izložbu „Lepa nauka“ Volt Dizni (Walt Disney) [132].

3.2. Ulaganja u istraživanja i razvoj

Nosioci današnjih biotehnoloških istraživanja i razvoja, javne i privatne organizacije, sa
nacionalnim, ili međunarodnim mandatom, mogu se grubo podeliti na: 1) multinacionalne kompanije
(privatni sektor); 2) istraživačke organizacije u sastavu Nacionalnog poljoprivrednog istraživačkog
sistema (javni sektor); 3) istraživačke organizacije visoko razvijenih industrijskih zemalja, uključujući
univerzitete (javni sektor); 4) Međunarodni poljoprivredni istraživački centri i Konsultativna grupa za
međunarodna istraživanja u poljoprivredi (javni sektor); i 5) druge različite međunarodne inicijative
finansirane od donatora, industrijskih zemalja, međunarodnih razvojnih banaka i neprofitnih fondacija.
Danas se može sa velikom sigurnošću tvrditi da je privatan sektor, na globalnom nivou,
najvažniji faktor biotehnoloških istraživanja, zahvaljujući pre svega ustupanju istraživanja od strane
javnog sektora (preko licenci) i velikim novčanim sredstvima koja izdvajaju za istraživanja i razvoj
(tab. 5). Da bi se razumela važnost ulaganja privatnog sektora u poljoprivrednu biotehnologiju,
dovoljno je samo uporediti njihov godišnji budžet za istraživanja i razvoj sa budžetom za istraživanja
kojim raspolažu zemlje u razvoju.

Tabela 5. Procenjena ulaganja u poljoprivredna biotehnološka istraživanja

Ukupna ulaganja u biotehnološka Učešće biotehnologije u sektoru
istraživanja i razvoj (milion USD/god.) istraživanja i razvoja (%)
INDUSTRIJSKE 1.900−2.500
ZEMLJE
Privatni sektor 1.000−1.500 40
Javni sektor 900–1.000 16
ZEMLJE U 165−250
RAZVOJU
Javni (vlastiti resursi) 100–150 5–10
Javni (strana pomoć) 40−50 …
CGIAR* centri 25–50 8
Privatni sektor … …
UKUPNO 2 065−2 730
* Konsultativna grupa za međunarodna istraživanja u poljoprivredi. Izvor: [48]

18
www.biotechinstitute.org/funding.html
Ovaj primerak knjige nije za komercijalno korišćenje, postavljen je po odobrenju autora i isključivo za potrebe portala prviprvinaskali.com

36
Privatni sektor, uključujući i male biotehnološke kompanije uložio je u poljoprivrednu
biotehnologiju 1996. godine 1,5 milijardi USD, a samo dve godine kasnije, glavne „life science“19
kompanije su investirale u istu namenu 2,6 milijardi USD [26]. Deset najvećih multinacionalnih
kompanija 2001. godine je uložilo u istraživanja i razvoj skoro 3 milijarde USD, a Konsultativna grupa
za međunarodna istraživanja u poljoprivredi, najveći međunarodni predstavnik javnog sektora deset
puta manje. Najveći poljoprivredni istraživački programi javnog sektora u Brazilu, Kini, Indiji,
pojedinačno raspolažu budžetom, za ovu namenu, manjim od pola milijarde dolara [22]. Privatni
sektor je fokusirao investicije na industrijske zemlje i na svega nekoliko zemalja u razvoju. Smatra se
da su godišnja ulaganja ovog sektora u industrijske zemlje između 1 i 1,5 milijarde USD. Ukupna
ulaganja privatnih kompanija u zemlje u razvoju nisu poznata, ali su bez sumnje manja od ulaganja
javnog sektora u ovim zemljama. Samo mali deo sredstava za istraživanje i razvoj, privatni sektor
direktno ulaže u zemlje u razvoju. Uglavnom to čini preko globalnih „life science“ kompanija koje se
spajaju ili udružuju sa lokalnim semenskim kompanijama.
Javni sektor finansira oko 90 odsto ukupnih poljoprivrednih istraživanja zemalja u razvoju i
oko 50 odsto istraživanja industrijskih zemalja [1]. Godišnje ulaže između 900 miliona i 1 milijarde
USD, ili 16 odsto budžeta za istraživanja i razvoj industrijskih zemalja. Javne organizacije i
univerziteti industrijskih zemalja sprovode značajan deo biotehnoloških istraživanja koja su samo
malim delom okrenuta rešavanju problema zemalja u razvoju. Većina njihovih instrumenata i
proizvoda može biti korisna i za zemlje u razvoju, ali one imaju ograničeni pristup zbog jake težnje
ovih organizacija da zaštite i prodaju intelektualnu svojinu, kao i zbog povećanog broja saveza između
ovih organizacija i privatnog sektora, čime se gube tradicionalne razlike između privatnog i javnog
sektora.
Ukupna ulaganja javnog sektora u istraživanja zemalja u razvoju iznose 18−25 odsto ulaganja
u industrijske zemlje i kreću se od 165 do 250 miliona USD. S obzirom na to da postoje velike razlike
u razvijenosti kapaciteta za biotehnološka istraživanja i razvoj, ove zemlje se prema razvijenosti
Nacionalnog poljoprivrednog istraživačkog sistema dele na tri grupe: a) tip 1 (Indija, Kina, Meksiko,
Brazil i Južna Afrika), imaju velike kapacitete za istraživanja u oblasti molekularne biologije,
uključujući i izučavanje strukture i organizacije genoma, koji su najčešće locirani na univerzitetima.
Ove zemlje su sposobne da razviju nove molekularne instrumente za vlastite potrebe; b) tip 2 (Tajland,
Filipini, Pakistan, Kolumbija, Urugvaj i Kenija) imaju značajne kapacitete za primenjena istraživanja
na polju biljne selekcije, kao i kapacitet za „pozajmljivanje“ i primenu molekularnih instrumenata
razvijenih u drugim državama; i c) tip 3 (većina Afrike) imaju veoma slabe kapacitete za biljnu
selekciju i praktično nemaju kapacitete za istraživanja u oblasti molekularne biologije. Najveći deo
ulaganja odlazi na tip 1 zemlje i u nekoliko zemalja tipa 2 [131].
Jedan od parametara ulaganja, odnosno istraživanja je broj i geografska distribucija poljskih
ogleda. Poljski ogledi su važan indikator difuzije poljoprivrednih biotehnoloških istraživanja, jer
predstavljaju prvi korak u procesu plasiranja proizvoda istraživanja na tržište. Nakon ogleda u
staklenicima, privatne kompanije ili javne institucije testiraju novu biljnu kulturu u poljskim uslovima
sa ciljem utvrđivanja posledica na poljoprivrednu proizvodnju, okolinu i zdravlje ljudi i životinja.
Kompleksnost procedure dobijanja odobrenja za postavljanje ovih ogleda, od strane nadležnih organa
ukazuje na važnost parametra. Dominacija privatnog sektora uočava se i na osnovu njihovog učešća u
realizaciji poljskih ogleda u zemljama u razvoju i razvijenim zemljama. Manje od 23 odsto ogleda na
globalnom nivou, sproveli su univerziteti, državni, ili međunarodni istraživački centri, i to uglavnom u
saradnji sa privatnim sektorom. Tranzicione ekonomije učestvovale su sa svega 7 odsto u ukupnim
poljskim ogledima javnog sektora. Pedesetak multinacionalnih kompanija, aktivnih u većem broju
zemalja, realizovale su 70 odsto ogleda u razvijenim zemljama, a 205 nacionalnih privatnih firmi 10
19
„Life science“ je oblast nauke koja se bavi izučavanjem živih organizama, kao što su biljke, životinje i ljudska
bića. Iako biologija i dalje ostaje centralni deo nauke o životu, tehnološki napredak u molekularnoj biologiji i
biotehnologiji doveo je do uskih specijalizacija i interdisciplinarnog pristupa. Primera radi, pod „life science“
granama koje se mogu međusobno preklapati spadaju: nauka o hrani, ekologija, ćelijska biologija, evolutivna
biologija, genetika, evolutivna genetika, nauke o zdravlju...
Ovaj primerak knjige nije za komercijalno korišćenje, postavljen je po odobrenju autora i isključivo za potrebe portala prviprvinaskali.com

37
odsto. Univerziteti su učestvovali sa 12 odsto, a nacionalni i međunarodni istraživački centri sa 8 odsto
u ukupnom broju ogleda u razvijenim zemljama. Jedina značajna razlika u zemljama u razvoju je u
tome što su nacionalni i međunarodni centri bili angažovani u 16 odsto, a univerziteti u samo 4 odsto
ogleda, što pokazuje da većinu istraživanja u ovim zemljama sprovode istraživački centri. Pouzdano se
zna da je 69 odsto ogleda bilo u nadležnosti privatnog sektora, a isto se pretpostavlja i za
neidentifikovanih 11 odsto [139, 140]. Privatni sektor je razvio sve GM useve (bela rosulja, šećerna
repa, uljana repica, poljska repica, papaja, cikorija, dinja, bundeva, karanfil, soja, pamuk, suncokret,
sočivo, lan, paradajz, lucerka, duvan, pirinač, krompir, pšenica i kukuruz), do sada komercijalizovane
u 24 države sveta, izuzimajući biljne kulture stvorene u Kini. Kineski nacionalni istraživački centri
razvili su GM pamuk, papriku baburu, paradajz, topolu i papaju.

3.3. Patentiranje života

Privatni sektor je retko i skromno investirao u biljna istraživanja šezdesetih, sedamdesetih i
osamdesetih godina prošlog veka, posebno u zemljama u razvoju kojima je nedostajao efikasan
mehanizam zaštite intelektualne svojine. Tadašnji produkti istraživanja su bili javna dobra sa
netakmičarskim i neisključivim karakterom, odnosno dobra koja donose korist društvu nezavisno od
prihoda stvaraoca. Semenska industrija se sredinom osamdesetih godina, zahvaljujući ekonomskoj
isplativosti hibrida stranooplodnih vrsta (npr. kukuruza), aktivirala u zemljama u razvoju, prvo preko
multinacionalnih kompanija iz razvijenih zemalja, a potom i preko nacionalnih kompanija kada su
formirane. Dalji stimulans za ulaganja privatnog sektora u poljoprivredna istraživanja dale su SAD i
druge industrijske zemlje odobravanjem patentiranja veštački konstruisanih gena i GM biljaka.
Prema podacima američkog Ministarstva za poljoprivredu iz 2004. godine, u vlasništvu
kompanija u različitim državama sveta nalazi se 7.368 biotehnoloških patenata, u vlasništvu
univerziteta i neprofitnih organizacija 2.765, a u državnom svega 789. SAD su lider u sve tri pomenute
kategorije, imaju 62 odsto patenata u vlasništvu kompanija, 85 odsto u vlasništvu univerziteta i
neprofitnih organizacija i 53 odsto u državnom vlasništvu, dok Velika Britanija, baza biotehnologije u
EU, ima 4 odsto patenata u vlasništvu kompanija, 1,4 odsto u vlasništvu univerziteta i neprofitnih
organizacija, a 6,3 odsto u državnom vlasništvu u odnosu na ukupan broj patenata [123].
Deset kompanija kontroliše 44 odsto od ukupnog broja biotehnoloških patenata u vlasništvu
kompanija, a lider po broju patenata, Monsanto 9,1 odsto (tab. 6).

Ovaj primerak knjige nije za komercijalno korišćenje, postavljen je po odobrenju autora i isključivo za potrebe portala prviprvinaskali.com

38
Tabela 6. 30 vodećih kompanija po broju patenata u vlasništvu

Rang Kompanija Broj patenata
1 MONSANTO CO., INC. 674
2 DU PONT, E. I. DE NEMOURS AND CO. 565
3 PIONEER HI-BRED INTERNATIONAL, INC. 449
4 SYNGENTA 284
5 NOVARTIS AG 230
6 BASF AG 217
7 DOW CHEMICAL CO. 214
8 HOECHST JAPAN LTD. 207
9 MYCOGEN PLANT SCIENCE, INC. 196
10 BAYER AG 184
11 ROCHE HOLDINGS 141
12 ADVANTA TECHNOLOGY LTD. 137
13 AJINOMOTO CO. INC. 128
14 AVENTIS CROPSCIENCE 126
15 AMERICAN CYANAMID CO. 124
16 ZENECA LTD. 113
17 DEKALB GENETICS CORP. 112
18 ELI LILLY AND CO. 110
19 NOVO-NORDISK A/S 96
20 ASGROW SEED CO. 91
21 CALGENE L. L. C. 91
22 AKZO NOBEL BV 86
23 CIBA-GEIGY AG 85
24 KYOWA HAKKO KOGYO CO., LTD 84
25 IMPERIAL CHEMICAL INDUSTRIES PLC 76
26 CHIRON CORP. 75
27 NEW ENGLAND BIOLABS, INC. 75
28 SAVIA 67
29 APPLERA CORPORATION 64
30 NESTEC, S. A. 64

Izvor: www.ers.usda.gov/data/AgBiotechIP/

Uzimajući u obzir samo poljoprivredne biotehnološke patente, pet multinacionalnih
kompanija: Dipon, Sindženta (Syngenta), Aventis (sada Bajer krop sajens (Bayer CropScience)),
Monsanto i Dau (Dow), kontrolišu 71 odsto patenata [44]. Poljoprivredni patenti su obično širokog
spektra te onemogućavaju skoro sva istraživanja u određenoj oblasti. Monsanto je kupovinom
kompanije Agracetus, kojoj je 1994. godine odobren patent (evropski EP 301749, američki US
015580) za soju, GM, metodom transfera gena, postao vlasnik skoro celokupne transgene soje. Osim
toga, Monsanto poseduje i u Evropi i u SAD patente nad celim GM pamukom (EP270355 i US 5, 159,
135), a 1999. godine podneli su u 81 zemlji prijavu za izdavanje patenta za soju sa poboljšanim
prinosom (WO-0018963), koja je već odobrena u Australiji (AU6277599). Ovaj patent pokriva svu
soju koja sadrži određene gene ili segmente DNA iz divlje soje (Glycine sp.), te Monsanto ima
ekskluzivno pravo ne samo nad ovom osobinom soje i nad bilo kojom sojom koja sadrži gene za
prinos, već i nad divljom sojom, posebno PI407305 sojom i njenim potomstvom poreklom iz južne
Kine. Ista kompanija ima i vlasničko pravo nad genom uljane repice koji daje rezistentnost na herbicid
glifosat. PGS kompanija, sada u vlasništvu Bajer krop sajensa, poseduje patent, takođe širokog
Ovaj primerak knjige nije za komercijalno korišćenje, postavljen je po odobrenju autora i isključivo za potrebe portala prviprvinaskali.com

39
spektra, nad svim GM biljkama koje sadrže insekticidni Bt toksin (US 5, 460, 963 i Bt4 i Bt18 ili US
5, 633, 446 za bilo koji Bt toksin modifikovan na specifičan način). Pronalazači zlatnog pirinča
potpisali su ugovor 2000. godine sa Zeneka (Zeneca) kompanijom, kojim su joj dali ekskluzivnu
licencu za komercijalnu upotrebu ove tehnologije. Krajem 2000. godine udruživanjem agrohemijskih
sektora Astra zeneke i Norvartisa stvorena je kompanija Sindženta koja je sada vlasnik ove licence.
Najveće korporacije su vlasnici i Terminator patenata. Sindženta poseduje osam patenata (dva od
Novartisa i pet od Zeneke), Delta & Pajn lend tri, BASF i Monsanto po jedan. Sindženta ima i tri
patenta, a Dipon jedan za varijantu Terminator tehnologije, Traitor tehnologiju. U odnosu na ukupan
broj biotehnoloških patenata (institucije državne i nevladine, kompanije) američko Ministarstvo
poljoprivrede je sa 315 patenata, na visokom četvrtom mestu, odmah nakon kompanija Monsanto,
Dipon i Pionir (Pioneer).
Retke su istraživačke oblasti koje se patentiranjem ne kontrolišu, ako ne preko osobina, onda
patentiranim molekularnim markerima (tehnike koja se rutinski koristi u većini selekcijskih kuća za
identifikaciju gena sa željenom osobinom jer značajno ubrzava proces selekcije). Državne institucije
ulaze u partnerstva sa privatnim kompanijama, a zabeleženi su, sporadično, i slučajevi razvijanja
željenih osobina kod biljaka GI, iako se mogu razviti i tradicionalnim metodama [96]. Patentiranje je
smanjilo saradnju između različitih istraživačkih grupa i prekinulo otvorenu naučnu komunikaciju, kao
što slikovito opisuje prof. King iz SAD: „U normalnim istraživanjima naučnici teže da objave rezultate
svog rada. Međutim, patentni zakon zabranjuje prethodno iznošenje informacija, a to obuhvata usmena
izlaganja, apstrakte, radove... te zbog toga pojedinci ili grupe čiji radovi konkurišu za patente, moraju
kriti svoj rad od javnosti. Zastupnici patentnih zavoda savetuju istraživače da diskusije sa kolegama
svedu na minimum, da ne pokazuju svoje zabeleške itd... Sve ovo vraća srednjovekovnu kulturu“
[132]. Kritičari smatraju da patentiranje ugrožava državne selekcijske kuće i tradicionalnu selekciju
koja je još uvek najvažniji izvor biljnih sorti u svetu, posebno u zemljama u razvoju i nerazvijenim
zemljama.
Velika konkurencija između kompanija za komercijalno patentiranje gena, organizama i
procesa je bez premca. Kazne za povrede patenata, nepoštene smicalice i neodobrena istraživanja
povod su rekordnom broju sudskih sporova [124]. Patentiranje je privilegija razvijenih zemalja, za
funkcionisanje patentnog sistema potrebno je obezbediti uslove za visokotehnološka istraživanja,
aktivne investitore, efikasan patentni ured, trenirane patentne inspektore i efikasan pravni sistem.
Funkcionisanje u patentnom svetu može voditi Treći svet u još dublje siromaštvo. Siromašne zemlje
tvrde da su otkrića kompanija iz visokorazvijenih zemalja, zapravo krađa njihovog autohtonog znanja i
sorti, jer se većina genetičkih izvora potrebnih za funkcionisanje transgene tehnologije nalazi u
siromašnim državama. Najbolji primer biopiratstva, čest predmet žučnih rasprava jeste indijsko drvo
NIM: tamošnji mističan simbol, nazivaju ga „blagoslovenim drvetom“, koriste u ritualnim dočecima
Nove godine, za lečenje raznih bolesti, kao izvor goriva, i kao pesticid stotinama godina. W. R. Grejs
(W. R. Grace) kompanija, koja je izolovala najjači sastojak semena nima postala je vlasnik niza
patenata. Kompanije smatraju da je patentna zaštita neophodna, jer ulažu velika sredstva u dobijanje
novog proizvoda. Sa druge strane pitanje je, kako je moguće odrediti tržišnu vrednost autohtonog
znanja?
Privatni sektor je vremenom ne samo preuzeo primat u poljoprivrednim biotehnološkim
istraživanjima, nego je ciljno uništio ugled javnih institucija koja su ta istraživanja ranije radila.
Klasičan primer je sudbina Plant briding instituta iz Kembridža (Plant Breeding Institute, Cambridge).
Ovaj institut je bio stub britanske poljoprivredne nauke i imperijalne poljoprivredne politike. M. Tačer
(M. Tacher), bivši premijer Ujedinjenog Kraljevstva je, 1987. godine, prodala Institut Unilever
kompaniji. Iza ove kupovine je stajala naftna kompanija Šel oil (Shell oil). U časopisu New science od
27. novembra 1986, tadašnji direktor Šel nikersons sidsa (Shell Nickersons Seeds), D. Ganeri (D.
Gunary) ovako objašnjava vezu između nafte i semena: „Nafta je hemikalija, i pesticidi su hemikalije,
a kapaciteti potrebni za stvaranje pesticida ne razlikuju se bitno od kapaciteta potrebnih za razvoj
semena“. Kao rezultat ove prodaje, naučni deo instituta je (znatno smanjen, preseljen u Norvič
(Norwich)) nastavio da se finansira iz državnog budžeta, a semenarski deo je pripao kompaniji.
Ovaj primerak knjige nije za komercijalno korišćenje, postavljen je po odobrenju autora i isključivo za potrebe portala prviprvinaskali.com

40
3.4. Uloga Svetske trgovinske organizacije u širenju nove hrane

Svetska trgovinska organizacija je često instrument pretnje u konstantnoj tenziji između SAD i
EU, koja je kulminirala juna 1999. godine, uvođenjem moratorijuma na transgene biljke, odnosno
zabranom uvoza svih američkih GM proizvoda (seme, namirnice, hrana za stoku) u EU. U maju 2003.
SAD su uz podršku Argentine, Kanade, Egipta, Australije, Novog Zelanda, Meksika, Čilea,
Kolumbije, El Salvadora, Hondurasa, Perua i Urugvaja, tužile Evropu ovoj trgovinskoj organizaciji.
Svetska trgovinska organizacija је nakon više odlaganja, februara 2006. godine donela preliminarnu
odluku, da je EU narušila međunarodna trgovinska pravila, da je moratorijum naneo štetu izvozu iz
SAD, Kanade i Argentine i da je zabrana nelegalna i nezasnovana na naučnim dokazima. Takođe je
utvrđeno da su šest članica Unije: Francuska, Nemačka, Austrija, Italija, Luksemburg i Grčka prekršile
propise uvođenjem zabrana. Presuda se odnosi samo na period od juna 1999. godine do avgusta 2003.
godine, jer je Brisel ponovo odobrio uvoz GMO u maju 2004. godine [122].
Pokušaj zabrane uvoza GM hrane od strane Šri Lanke, 2001. godine, je propao, nakon zahteva
Svetske trgovinske organizacije o odlaganju primene zabrane na 60 dana (uz obrazloženje da je
potreban određeni period za usklađivanje) i pretnji SAD da će upotrebiti mehanizme ove organizacije.
Sličan pokušaj Hrvatske 2001. godine izazvao je identičnu reakciju SAD. Bolivija, koja je usvojila
rezoluciju o zabrani GMO, u januaru 2001. godine je bila prisiljena da opozove zakone zbog pritiska
Argentine i biotehnoloških kompanija. Kao jedna od važnih promena o kojoj se govorilo 2001. godine,
kada se Kina uključila u Svetsku trgovinsku organizaciju, bila je da će tržište ove države postati
mnogo otvorenije i konkurentnije, te da će se povećati uvoz transgene tehnologije i njenih proizvoda.
Usvajanje Opšteg sporazuma o trgovini uslugama, 1995. godine, je olakšalo saradnju
industrije i univerziteta. Industrija finansira određena istraživanja univerziteta i naučnih institucija, a
zauzvrat koristi već postojeću infrastrukturu univerziteta i dobija intelektualni kapital i reputaciju.
Jedan od ključnih razloga najbržeg rasta (20 odsto) „life science“ univerzitetskog sektora od 1995. do
2000. godine je upravo saradnja univerziteta i multinacionalnih kompanija koje su od 1970. godine
sedmostruko uvećale finansiranja univerziteta [104]. Tako je biotehnološka istraživanja na
Univerzitetu u Vašingtonu donirao Monsanto (23,5 miliona USD); Bajer je sponzorisao istraživanja
Maks Plank Instituta (Max Plank Institut); Hehst Opštu bolnicu u Masačusetsu (70 miliona USD) [71].
Većinom ugovora se definiše pravo kompanija da prve vide rezultate istraživanja i eventualno spreče
njihovo objavljivanje ukoliko postoje uslovi za patentiranje U fiskalnoj 1999. godini oko 120
američkih univerziteta je zatražilo 7.612 patenata, a bruto prihod od 641 miliona USD su ostvarili
preko licenci datih industriji [31].
Sociolog V. Povel (W. Powell) smatra da su bliske veze univerziteta i industrije glavni razlog
zbog kojeg američke kompanije sada dominiraju biotehnološkim tržištem. Budući da u državnom
budžetu ima sve manje novca za istraživanja, sve više naučnika u SAD i Evropi zavisi od
korporacijskih sponzora, a time i od korporacijskog prihvatanja njihovih istraživanja i rezultata.
Primera radi, vrhunski britanski istraživački centri finansiraju se 80–90 odsto iz privatnih fondova. Na
uzorku od 500 naučnika koji rade u istraživačkim institutima u Velikoj Britaniji otkriveno je da je od
njih 30 odsto sponzor tražio da promene zaključke istraživanja, 17 odsto da bi odgovarali željenom
ishodu stranke, 10 odsto da bi dobili dalje ugovore i 3 odsto da bi sprečili objavljivanje rezultata [154].
Drugi veoma značajan sporazum Svetske trgovinske organizacije, Sporazum o trgovinskim
aspektima prava intelektualne svojine, usvojen je na Urugvajskoj rundi pregovora 1994. godine.
Sporazum obavezuje članice Svetske trgovinske organizacije, na patentnu zaštitu biotehnoloških
pronalazaka (proizvoda ili procesa) i zaštitu biljnih varijeteta patentiranjem ili sui generis sistemom,
čime je pojačana nacionalna zaštita SAD i drugih industrijskih zemalja.
Uklanjanju barijera slobodnoj trgovini i ulaganjima, doprinosi i Transatlantski biznis dijalog.
Transatlantski biznis dijalog promoviše partnerstvo između društvenih i privatnih firmi i pokušava da
Ovaj primerak knjige nije za komercijalno korišćenje, postavljen je po odobrenju autora i isključivo za potrebe portala prviprvinaskali.com

41
harmonizuje regulative EU i SAD (uzajamno priznavanje standarda, kvalifikacija, zahteva za dozvole
ili metode testiranja i rezultate testiranja). Na Samitu SAD-EU, u junu 1999. usvojen je niz principa
koji čine Rani mehanizam upozorenja, u slučaju potencijalnih trgovinskih sporova. Transatlantski
biznis dijalog se protivi delovanju nauke kao trgovinske barijere, inicijativama o zaštiti životne sredine
koje su prepreka slobodnoj trgovini i obeležavanju koje utiče na slobodno kretanje roba i usluga.
Ukoliko bi Transatlantski biznis dijalog uspeo u svojim namerama EU više ne bi mogla da pruža otpor
prihvatanju GM proizvoda.
Najvažnije međunarodne organizacije direktni promoteri transgene tehnologije su
Međunarodna agrobiotehnička agencija i Građanska mreža za poslove sa inostranstvom. Međunarodna
agrobiotehnička agencija podržava izgradnju kapaciteta, obezbeđuje stipendije i organizuje radionice i
obuke nacionalnih političara i naučnika. Između ostalog, posredovala je u saradnji Monsanto
kompanije i naučnih institucija Meksika i Kenije. Agencija je važna biotehnološkoj industriji jer joj sa
jedne strane pomaže u Odnosima sa javnošću, a sa druge stvara neophodne uslove za poslovanje u
zemljama u razvoju. Građanska mreža za poslove sa inostranstvom doprinosi saradnji privatnog i
društvenog sektora u različitim ekonomskim granama u zemljama bivšeg SSSR-a (Ukrajina, Rusija,
Moldavija i Belorusija), južnoj Africi (Zimbabve, Mozambik i Zambia) i drugim oblastima u razvoju.
Preko američkih firmi i Agencije za međunarodni razvoj, obezbedila je 1993. godine sredstva (146
miliona USD) za implementaciju Programa rekonstrukcije sistema hrane u bivšem SSSR-u. Cilj
Programa u kome su učestvovali i ruski i ukrajinski partneri bio je transformacija starih društvenih
firmi u privatne, operativne kompanije. Projekat je okončan 1996. godine u Rusiji, a sa dodatnih 100
miliona USD koje je obezbedio privatni sektor uspešno je implementiran u Ukrajini, Belorusiji i
Moldaviji. Sa 19 partnerstava ove vrste u Ukrajini i Moldaviji su pokrili celokupan sistem hrane, od
poljoprivrednih inputa (semena, đubriva i pesticida) do proizvodnje hrane i krmiva i njene
komercijalizacije. Kompanije koje su posredstvom Građanske mreža za poslove sa inostranstvom
učestvovale u ovom projektu, su Monsanto, Global agrikalčural menadžment enterprajzis (Global
Agricultural Management Enterprasis), Kardžil (semena i đubriva), Sinamid (Cyanamid), Progresiv
džinetiks (Progressive Genetics), Pjur sanšajn (Pure Sanshine), Divelopt tehnolodži risos (Developed
Technology Resource Ink.), Kaiv-atlantik (Kyiv-Atlantic) i Fud pro (Food Pro). Program širenja
poljoprivrednih inputa koji je sproveden u Zimbabveu direktno stimuliše veleprodaju i maloprodaju
inputa malim farmerima. U junu 2002. godine, Građanska mreža za poslove sa inostranstvom je dva
miliona USD od Rokfeler fondacije (Rockefeller Foundation), upotrebila za implementaciju projekta
na Malavima. Prošlogodišnji fokus je bio na Avganistanu i Somaliji, gde su otpočeti projekti u vezi sa
biljnom, odnosno stočarskom proizvodnjom.

Ovaj primerak knjige nije za komercijalno korišćenje, postavljen je po odobrenju autora i isključivo za potrebe portala prviprvinaskali.com

42
4. NACIONALNE POLITIKE U PROIZVODNJI TRANSGENIH BILJNIH
KULTURA

4.1. Politika Sjedinjenih Američkih Država

Shvativši ogromni potencijal transgene tehnologije, a želeći da zadrži poziciju svetskog
predvodnika u poljoprivredi, sa prvom primenom GI na biljnim kulturama, američki državni aparat je
podržao poljoprivredne multinacionalne kompanije [129]. GM hrana se plasira na tržište SAD bez
obeležavanja i odvajanja od ne-GM hrane sa minimalnim zakonodavnim ograničenjima. Osim toga,
SAD u skladu sa svojom unutrašnjom politikom proizvode mnogo hrane koju prodaju na stranim
tržištima po nižim cenama ili je isporučuju u vidu donacija. Administracija R. Regana (R. Reagana) u
dokumentu pod nazivom „Koordinacioni okvir za regulisanje biotehnologije“20 je odlučila, da nije
potrebno donositi posebne propise za nove tehnologije (kao što je GI) jer doprinose širenju
tradicionalne selekcije bez pojave novih rizika, te je u sklopu postojećih federalnih zakona: Zakona o
biljnim bolestima i štetočinama, Zakona o hrani, lekovima i kozmetici i Zakona o insekticidima,
fungicidima i rodenticidima, definisala podelu nadležnosti između tri agencije: Ministarstva za
poljoprivredu, Uprave za hranu i lekove i Agencije za zaštitu životne sredine. Ministarstvu
poljoprivrede su pripale dve nadležnosti kojima upravlja Služba za inspekciju zdravlja životinja i
biljaka. Pošto je tradicionalna odgovornost Službe za inspekciju zdravlja životinja i biljaka, praćenje i
širenje introdukovanih egzotičnih biljaka, životinja i njihovih bolesti, novi GMO su regulisani slično.
U suštini, Služba za inspekciju zdravlja životinja i biljaka je, prva agencija koja razmatra bezbednost
nove GM kulture. Ukoliko je nova GM kultura namenjena za ishranu ljudi ili životinja, Uprava za
hranu i lekove je odgovorna za evaluaciju zdravstvene bezbednosti hrane. Agencija za zaštitu životne
sredine čija je odgovornost propisivanje dozvoljenog nivoa pesticida, zadužena je i za regulisanje Bt-
toksina-prirodnih pesticida koje proizvode zahvaljujući unetom genu, GM biljke otporne na insekte.
Istu politiku podrške, ne želeći da zakonima uspore razvoj biotehnologije ili pošalju Volt stritu
(Wall Street) pogrešnu poruku nastavili su kabineti Dž. Buša (seniora), Dž. Buša (juniora), i B.
Obame. Bliski odnosi biotehnološke industrije i državnog aparata SAD održavaju se na zvaničnom
nivou, preko predstavnika kompanija i američke administracije [180]. Tako je A. Veneman, koja je

20
Office of Science and Technology Policy, 1986. Coordinated framework for regulation of biotechnology, Federal Register, 51: 23302–93.
Ovaj primerak knjige nije za komercijalno korišćenje, postavljen je po odobrenju autora i isključivo za potrebe portala prviprvinaskali.com

43
bila član Upravnog odbora najvažnije poljoprivredne biotehnološke kompanije Monsanto filijale
Kaldžin Ink, poznata kao veliki promoter biotehnologije, postavljena za sekretara poljoprivrede u
kabinetu G. Buša (juniora). V. D. Rakelšaus (W. D. Ruckelshaus) nakon obavljanja funkcije glavnog
administratora Agencije za zaštitu životne sredine, je postao član Upravnog odbora Monsanto
kompanije; L. Fišer (L. Fischer), bivši asistent administrator Agencije za zaštitu životne sredine, je
bila jedan od potpredsednika kompanije Monsanto; M. Miler (M. Miller) je sa mesta supervizora
Monsanto hemijske laboratorije, postavljena za zamenika direktora ogranka Uprave za hranu i lekove.
Sličnih primera ima i u najnovijoj istoriji. Iako je bilo diskretnih nagoveštaja u predizbornoj kampanji
B. Obame da će izmeniti zakone o bezbednosti hrane i eventualno obeležiti GM hranu, sve nade su
okončane izborom M. Tejlora (M. Taylor), lobiste Monsanta na funkciju višeg savetnika za
bezbednost hrane u Upravi za hranu i lekove i T. Vilsaka (T. Vilsack), direktora Monsanta za prvog
čoveka Ministarstva poljoprivrede.
Državni aparat SAD promoviše u svojoj državi i u inostranstvu GM hranu sa jednakim
entuzijazmom. Argumenti koje koriste u međunarodnim pregovorima kako bi druge države stekle
poverenje u GM useve i hranu, time i u američko zakonodavstvo, jesu:
1) GM usevi i hrana su dozvoljeni u SAD jer je rigoroznim testovima utvrđeno da ne
ugrožavaju zdravlje ljudi i životnu sredinu;
2) Javnost SAD veruje u svoj zakonodavni sistem i zadovoljna je zbog konzumacije GM
hrane; i
3) Amerikanci godinama jedu GM hranu i niko se nije razboleo ili umro od nje.
Ukoliko selekcioneri (i/ili firme) donesu odluku o plasiranju nove sorte na tržište, posle
poljskih testiranja u kojima se ocenjuju agronomske i kvalitativne osobine, podnose molbu Službi za
inspekciju zdravlja životinja i biljaka za tzv. deregulaciju. Deregulacija znači, da što se tiče
nadležnosti Službe, GM varijetet će se tretirati jednako kao i konvencionalni, odnosno budući uzgoj,
izvoz ili međudržavno kretanje neće zahtevati notifikaciju ili dozvolu za uvođenje. Deregulacija je
prvi važan korak u procesu eventualnog plasmana na tržište novih GMO u SAD, jer komercijalizaciju
mora da odobri i Uprava za hranu i lekove (ukoliko je namenjen za ishranu ljudi ili životinja) i
Agencija za zaštitu životne sredine (ukoliko proizvod sadrži pesticide). U molbi za deregulaciju
moraju da se navedu svi neophodni podaci za procenu potencijalnih posledica na okolinu i rizika od
biljnih bolesti i štetočina. Na osnovu dostavljenih podataka, Ministarstvo poljoprivrede razmatra
biologiju i genetiku biljke, prirodu i poreklo korišćenog genetskog materijala, moguće efekte na druge
poljoprivredne proizvode i organizme u životnoj sredini, kao i izveštaj o izvršenom poljskom ogledu.
Zavisno od specifičnosti biljke procenjuju se potencijalne posledice kao što su: potencijal za pojavu
biljnih bolesti i štetočina, osetljivost na bolesti i štetočine, ekspresija proizvoda gena, novih enzima,
promena metabolizma biljke, zakorovljenost, mogućnost ukrštanja sa kompatibilnim biljkama, mere
kultivacije, posledice na neciljne organizme (uključujući ljude), posledice na druge poljoprivredne
proizvode i potencijal za transfer gena na druge vrste organizama. Molbu i svoju procenu Ministarstvo
objavljuje u Federalnom registru za komentare javnosti. Nakon razmatranja tih komentara donosi se
konačna odluka. Ukoliko je molba pozitivno ocenjena znači da, Ministarstvo poljoprivrede garantuje
da: nova transgena biljka ne ispoljava patogene osobine, neće postati korov ili ne-GM biljka, neće
povećati zakorovljenost bilo koje druge biljke sa kojom je seksualno kompatibilna i da neće naneti
štetu poljoprivrednim proizvodima i korisnim organizmima.
Po Zakonu o hrani, lekovima i kozmetici legalnu odgovornost za zdravstvenu bezbednost
prehrambenih proizvoda ili aditiva snosi u potpunosti stvaralac hrane, a Uprava za hranu i lekove je
ovlašćena, uglavnom, za nadzor zdravstvene bezbednosti hrane već plasirane na tržište i obeležavanje
prehrambenih proizvoda (u određenim slučajevima). Uprava za hranu i lekove se u proceni
bezbednosti hrane primarno oslanja na dva dela ovog zakona: Pravilo o kvarenju i Pravilo o aditivima
u hrani. U sklopu Pravila o kvarenju, Uprava ima posttržišno ovlašćenje da hranu rizičnu po zdravlje
ukloni sa tržišta ili da sankcioniše subjekta koji je plasirao. Pravilo o aditivima u hrani definiše da su
sve supstance namerno dodate hrani aditivi, osim ako nisu izuzete jer su „generalno prepoznate kao
bezbedne“ ili su pesticidi (nadležnost Agencije za zaštitu životne sredine). „Generalno prepoznate kao
Ovaj primerak knjige nije za komercijalno korišćenje, postavljen je po odobrenju autora i isključivo za potrebe portala prviprvinaskali.com

44
bezbedne“ supstance su najčešće: voće, povrće i žitarica koje se već dugo koriste u ishrani, dok se kao
aditivi tretiraju supstance koje imaju retke, neuobičajene hemijske funkcije, nepoznatu toksičnost ili
predstavljaju novu glavnu prehrambenu komponentu hrane, što do sada nije zabeleženo u SAD jer su
supstance koje se GI dodaju u hranu prema njihovom mišljenju, dobro poznati proteini, masti i ugljeni
hidrati, funkcionalno veoma slični proteinima, mastima i ugljenim hidratima koji se često i na
bezbedan način konzumiraju u ishrani i zbog toga se smatraju bezbednim supstancama [109].
U praksi, nadzorna paradigma Uprave za hranu i lekove je „suštinska ekvivalentnost“, što
znači da sadržaj alergena, hraniva ili toksina nove GM hrane mora biti u normalnom opsegu
ekvivalenta, konvencionalne hrane. Ukoliko je tako, Uprava ne reguliše GM hranu drugačije od bilo
koje druge. U suprotnom, ukoliko odredi da GM hrana nije ekvivalentna sa konvencionalnim
proizvodom, obeležava se ili joj se zabranjuje plasman. Trenutno u SAD, po nalogu Uprave, obeležena
su samo 2 GMO: ulje od uljane repice sa visokim sadržajem laurinske kiseline i ulje od soje sa
visokim sadržajem oleinske kiseline [51].
Teoretski, sva hrana koja sadrži sastojke iz bilo koje od 12 GM biljnih kultura (soja, kukuruz,
pamuk, repica, krompir, bundeva, papaja, paradajz, šećerna repa, pirinač, lan, cikorija) odobrenih za
komercijalnu proizvodnju u SAD, može biti GM jer nema odvajanja GM od ne-GM hrane. Primera
radi, pošto je odobreno nekoliko sorti GM kukuruza, svaki proizvod koji sadrži kukuruz: konzervirani
kukuruz, kukuruzni sirup, kukuruzni skrob ili kokice mogu sadržati GM. U praksi nije tako jer mnogi
odobreni varijeteti nikada nisu plasirani na tržište, ili su bili dostupni samo u kratkom vremenskom
periodu, samo na određenim tržištima.
Smatra se da GM kukuruz, soja, uljana repica i pamuk učestvuju skoro sa 100 odsto u GM u
američkoj hrani. Sojini sastojci (ulje, brašno, lecitin i proteinski ekstrakti), kao i kukuruzni sastojci, su
čest dodatak prerađenoj hrani. Najmanje je zastupljen slatki kukuruz (3−5 odsto) pa je verovatno da
smrznuti slatki kukuruz i kukuruz kokičar nisu GM. Detaljni pregled sastojaka koji se ekstrahuju
direktno iz soje i kukuruza (brašno, ulje, itd.) ili se stvaraju iz njihovih derivata (vitamini iz
kukuruznog šećera, i sl.) dat je u tab. 7. Većina ovih sastojaka je visoko prerađena ili rafinisana, te nije
moguće odrediti da li su poreklom iz GM ili konvencionalnih varijeteta kukuruza i soje.

Tabela 7. Česti sastojci hrane poreklom iz kukuruza i soje

Vitamin C
Aspartam Lizin
Beta-karotin (provitamin A) Maltoza
Karamel Metionin
Karotenoidi Metilceluloza
Celuloza Prerađeni skrob
Vitamin B12 Mono- i digliceridi
Kukuruzno brašno Monosodium glutamat
Ulje kukuruznih klica Niacin
Kukuruzni skrob Fenilalanin
Skrobni sirup Riboflavin (Vitamin B2)
Cistein Sorbitol
Dekstrin Sojino brašno
Dekstroza Sojini izoflavoni
Fruktoze Sojin lecitin
Glukoza Sojin protein
Glutamat Sojino ulje
Gluten Strukturni biljni proteini
Hemiceluloza Treonin
Visoko prerađeni fruktozni sirup Tokoferol (Vitamin E)
Inozit Triptofan
Invertni šećer Ekstrakt vanile (sadrži skrobni sirup)
Laktoza Biljna mast
Laktoflavin Biljno ulje
Lecitin Ksantantni lepak
Ovaj primerak knjige nije za komercijalno korišćenje, postavljen je po odobrenju autora i isključivo za potrebe portala prviprvinaskali.com

45
Leucin Zein
Izvor: [64].

Zbog značajnog uvoza ulja uljane repice iz Kanade (u kojoj je 60 odsto proizvedene uljane
repice GM) u SAD, neosporno je prisustvo GM u uljima za kuvanje, prelivima za salate, margarinima,
sirevima, nemlečnoj hrani, čipsu, pečenoj hrani, suvim kolačima, tortama, čokoladama i dr. slatkišima,
kao i u kozmetičkim preparatima (sapunima, deterdžentima). Iako se pamuk više koristi u tekstilnoj
nego u prehrambenoj industriji, ulje pamuka je prisutno i u uljima za kuvanje, salatnim prelivima,
puteru od kikirikija, čipsu, krekerima, suvim kolačima i pecivima na tržištu ove zemlje. GM krompir,
verovatno, danas nije zastupljen u ishrani Amerikanaca, pošto je zbog veoma loše prodaje povučen sa
tržišta u martu 2001. godine (na svom vrhuncu učestvovao je na tržištu krompira u SAD samo sa 2–3
odsto) od kada se prestalo i sa prodajom semena farmerima. GM transgena bundeva se proizvodi na
malim površinama, pa je zastupljena u hrani u veoma malom procentu. GM papaja se može naći,
najverovatnije, samo na tržištu hrane na Havajima (gde je 50 odsto papaje GM). Papaja koja se uvozi u
SAD iz Brazila, Meksika i Kariba, nije GM. Mada je nekoliko varijeteta GM paradajza odobreno za
upotrebu, samo je Kaldžin „Flavr Savr“ komercijalizovan u periodu od 1995. do 1997. godine, te se
smatra da se u ovom trenutku ne nalazi na tržištu. Isto se pretpostavlja za GM pirinač, lan i cikoriju.
Preciznih podataka o prisustvu transgene šećerne repe u prehrambenim proizvodima nema jer se
proizvodila samo poslednje tri godine. Proizvodnju pirinča tolerantnog na herbicide FDA je odobrila
2000. godine, ali proizvođač Aventis krop sajens (Aventis CropScience) još uvek nije počeo sa
prodajom semena. Strahujući za gubitak važnog izvoznog evropskog tržišta, Kanada je zabranila
komercijalnu proizvodnju GM lana. Transgena cikorija nikada nije plasirana na tržište, a sterilan
varijetet cikorije odobren u selekcijske svrhe 1997. godine je proizvođač Bejo Zaden dobrovoljno
povukao dve godine kasnije.

4.2. Politika Evropske unije

Sjedinjene Američke Države i EU se veoma razlikuju u procesu autorizacije GMO. Suprotno
Americi koja je regulisala ovo pitanje u okviru postojećih zakona, EU je usvojila posebne zakone
kojima reguliše GMO (glavni elementi su: Direktive 98/81/EC; 18/2001/EC i Regulative
1829/2003/EC i 1946/2003/EC; 1830/2003/EC). Time je zakonodavnim putem ograničila ubrzanu
difuziju ovih organizama i pokušala da zaštiti zdravlje potrošača, životnu sredinu i pravo na
informisanost.
Za sve proizvode koji sadrže GMO, a u fazi su pre pakovanja zahteva se da operater naznači
na etiketi: „Ovaj proizvod sadrži GMO“ ili „Ovaj proizvod sadrži GMO i naziv organizma ili
organizama“. U slučaju da se proizvodi bez pakovanja nude finalnom potrošaču (restorani, bolnice,
kantine i slično) ove rečenice se moraju izložiti uz proizvod. Obeležavanje je obavezno i za potpuno
rafinisane proizvode, kao što je ulje dobijeno iz GM kukuruza. Ista pravila primenjuju se i za stočnu
hranu, uključujući sve komponente stočne hrane koje sadrže transgenu soju i kukuruzno glutensko
hranivo.
Konvencionalni proizvodi, proizvodi kreirani bez GM, mogu biti slučajno „kontaminirani“
GMO tokom žetve/berbe, skladištenja, transporta ili prerade. S obzirom na to da je u proizvodnji
hrane, stočne hrane ili semena skoro nemoguće dobiti 100 odsto čist proizvod, zakonodavstvo EU
uvelo je limite za obeležavanje proizvoda koji sadrže, sastoje se ili su proizvedeni od GMO.
Obeležavanju ne podležu: 1) konvencionalni proizvodi koji sadrže primese odobrenih GMO ispod 0,9
odsto, pod uslovom da su slučajno kontaminirani. Dozvoljeno je prisustvo primesa do 0,5 odsto i GM
materijala koji je dobio povoljnu naučnu ocenu, ali nije još zvanično odobren (primena ovog praga je
ograničena na tri godine, a metod detekcije mora biti dostupan javnosti); 2) meso, jaja i mleko i mlečni
proizvodi životinja hranjenih GM hranom ili tretiranih GM medicinskim proizvodima; 3) aditivi,
začini i vitamini proizvedeni uz pomoć GM mikroorganizama, odnosno aspartam, riboflavin, glutamat

Ovaj primerak knjige nije za komercijalno korišćenje, postavljen je po odobrenju autora i isključivo za potrebe portala prviprvinaskali.com

46
i ksantan; 4) med koji sadrži polen ili nektar GM biljaka; i 5) supstance koje ne moraju izričito da se
navedu kao sastojak proizvoda na etiketi (enzimi, aditivi, vitamini, supstrati za mikroorganizme). Ovi
proizvodi su izuzeti jer se u novoj regulativi pravi razlika između proizvoda proizvedenih od GMO i
proizvoda proizvedenih sa, uz pomoć GMO. Proizvodi proizvedeni od GMO su celi GMO ili sadrže
njegov deo ili su neki od njihovih sastojaka proizvedeni od GMO materijala. Za razliku od njih,
proizvodi proizvedeni sa GMO su proizvedeni uz pomoć GMO, ali u krajnjem proizvodu nema
materijala poreklom od GMO, te se smatraju u „znatnoj meri ekvivalentnim“ sa konvencionalnim
parnjakom u pogledu sastava, hranljive vrednosti, metabolizma predviđene upotrebe i stepena
neželjenih supstanci.
Za razliku od američkog prilaza GMO koji se oslanja na princip suštinske ekvivalentnosti,
prema kome se transgene sorte biljaka i proizvodi iz njih stvoreni ne razlikuju bitno od sorti stvorenih
konvencionalnim metodama oplemenjivanja, te ne zahtevaju posebne mere predostrožnosti pri
uvođenju u proizvodnju i korišćenju, prilaz EU zasniva se na primeni preventivnog principa. Po ovoj
koncepciji primena transgenih biljaka u praksi je uslovljena prethodnim svestranim ispitivanjem
eventualne štetnosti. Istovremeno se uzima u obzir veličina rizika sa jedne i potencijalna korist od
gajenja i upotrebe GM biljaka sa druge strane. U istorijatu tehnologije i tehnike ne postoji nijedan
primer tako obimnih proveravanja koja su vršena na biljkama.
Termin GMO na teritoriji EU koristi se za proizvode koji sadrže GMO i iz njih su proizvedeni.
Svaki GMO mora da ima odobrenje za određenu vrstu rada sa njim pre nego što se pojavi na tržištu,
odnosno mora da prođe proces autorizacije pre upotrebe u hrani ili stočnoj hrani, pre uvođenja u
životnu sredinu, pa čak i ako se za potrebe testiranja nalazi u zatvorenom prostoru. Nedozvoljeni
GMO moraju da budu uništeni, a krivci novčano kažnjeni. Ministarstvo zdravlja održava popis svih
GMO koji su dobili odobrenje za upotrebu u ishrani, Ministarstvo poljoprivrede svih GMO koji se
mogu koristiti kao stočna hrana, a Ministarstvo zaštite životne sredine svih GMO uvedenih u životnu
sredinu, za eksperimentalne potrebe ili komercijalno gajenje.
Pojedinac ili kompanija zainteresovani za eksperimentalno uvođenje GMO u životnu sredinu
prvo podnose prijavu, „notifikaciju“ nadležnom nacionalnom telu države članice (EU) na čijoj
teritoriji je planirano izvođenje ogleda, koja u skladu sa članom treba da sadrži tehnički dosije
podataka potrebnih za procenu rizika za životnu sredinu. Procena rizika po životnu sredinu vrši se
kako bi se identifikovali i procenili potencijalni štetni efekti GMO koji mogu biti direktni ili
indirektni, sa trenutnim ili odloženim efektom uzimajući u obzir akumulirane i dugoročne efekte na
zdravlje ljudi i životnu sredinu koji mogu nastati usled namernog uvođenja GMO u životnu sredinu ili
plasiranja na tržište. Ova ocena zahteva i evaluaciju načina stvaranja GMO, potencijalnih rizika
proizvoda gena (toksični ili alergeni proteini) i mogućnost transfera gena. Ocena uključuje:
identifikaciju bilo koje karakteristike GMO koja može stvoriti negativne efekte; procenu potencijalnih
posledica svakog pojedinačnog negativnog efekta; procenu verovatnoće pojave svakog
identifikovanog potencijalnog efekta; mišljenje o riziku koji nosi svaka identifikovana GMO
karakteristika; menadžment rizikom pri namernom uvođenju ili plasiranju na tržište i određivanje
ukupnog rizika. Odluka o odobrenju ili odbijanju zahteva je ekskluzivno pravo nacionalnog tela koje
je primilo „notifikaciju“, što znači da se procedura izdavanja dozvole vrši isključivo na nacionalnom
nivou, odnosno da je dozvola važeća samo na teritoriji države članice koja je izdala (ostale članice i
Evropska komisija mogu posmatrati sprovođenje ogleda). Nadležno telo mora dostaviti podnosiocu
prijave odluku u pisanom obliku u roku od 90 dana od prijema prijave.
Ako je rezultat eksperimentalnog uvođenja GMO u životnu sredinu pozitivan, kompanija
može da odluči da plasira GMO na tržište, bilo za prodaju, donaciju zemljama trećeg sveta, razmenu
sa partnerima, kultivaciju, izvoz ili transformaciju u različite proizvode. Suprotno eksperimentalnom
uvođenju GMO u životnu sredinu, plasiranje GMO na tržište se ne sprovodi na nacionalnoj bazi, zbog
činjenice da plasiranje na tržištu jedne države članice podrazumeva slobodno kretanje odobrenog
proizvoda na teritoriji EU, te u donošenju ove odluke učestvuju sve države članice. Aplikacija,
odnosno „notifikacija“ se podnosi nadležnom nacionalnom telu države članice u kojoj će se taj GMO
staviti u promet prvi put. Aplikacija mora da sadrži kompletnu procenu rizika po životnu sredinu. U
Ovaj primerak knjige nije za komercijalno korišćenje, postavljen je po odobrenju autora i isključivo za potrebe portala prviprvinaskali.com

47
roku od 90 dana od prijema prijave, nacionalno telo šalje „Izveštaj o proceni“ podnosiocu prijave
(ukoliko je nepovoljan kompanija može podneti zahtev i u nekoj drugoj državi članici) ili Komisiji
(ukoliko je Izveštaj povoljan) koja ga u roku od 30 dana distribuira ostalim EU članicama. Prigovori
na Izveštaj dostavljaju se u roku od 60 dana, a Nadležna tela i Komisija razmatraju sva nerešena
pitanja radi postizanja dogovora u roku od 105 dana, od datuma stavljanja u promet Izvještaja o
proceni. O prigovorima i nerešenim pitanjima prvo razgovaraju države članice, Komisija i podnosilac
zahteva. Ako ovi pregovori ne uspeju, odluka se donosi na nivou EU. Komisija prvo traži mišljenje
Evropske komisije za zdravstvenu bezbednost (u čijem radu učestvuju nezavisni naučnici,
kvalifikovani u oblastima medicine, toksikologije, biologije, hemije i sličnih disciplina), na osnovu
kojeg donosi Nacrt odluke koji prosleđuje na mišljenje Zakonodavnom komitetu (sačinjen od
predstavnika država članica). Ukoliko se Komitet pozitivno izjasni, Komisija usvaja odluku, u
suprotnom, dostavlja Nacrt odluke Savetu ministara koji donosi odluku kvalifikovanom većinom. Ako
se Savet ne sastane u roku od tri meseca, Komisija može da usvoji Odluku. Tokom procesa donošenja
odluke javnost je obaveštena i ima pristup podacima preko internet sajtova gmoinfo.jrc.it i efsa.eu.int
Nadležno telo koje je pripremilo Izvještaj odlučuje da se proizvod može staviti u promet (daje pisanu
saglasnost), ukoliko nema smetnji. Dozvola se izdaje maksimalno na 10 godina, ali može da se obnovi
(npr. na osnovu rezultata posttržišnog monitoringa). GMO plasiran na tržište može biti „proizvod koji
sadrži GMO“ (npr. grupa mešanog semena) ili „proizvod stvoren iz GMO“ (npr. kečap ili sok od
paradajza iz GM paradajza).
Zakonodavstvo EU o semenima, specifikuje da GM sorte pre unošenja u Zajednički EU
katalog sorti poljoprivrednog bilja i plasiranja na tržište, moraju da budu usaglašene sa EU
Direktivama i moraju da zadovolje kriterijume Zajednice o različitosti, uniformnosti, i u slučaju
poljoprivrednih vrsta o vrednosti upotrebe i kultivacije. Ukoliko se planira upotreba semena u ishrani i
ljudi i životinja, odobrenje mora da se dobije za obe stavke.
Ovakav zakonski okvir izazvao je veliko negodovanje SAD, navodno, zbog visoke cene i
narušavanja principa slobodne trgovine [45]. Uzimajući u obzir da kultivacija GM useva ima određene
posledice na organizaciju poljoprivredne proizvodnje, u januaru 2006, Komisija je objavila studiju o
koegzistenciji GM i ne-GM useva u poljoprivredi EU. Koegzistencija se bavi problematikom slučajnih
primesa transgenog porekla u proizvodnji netransgenih biljaka (ili obrnuto) u uslovima slobodne volje
(demokratskog prava) svakog farmera da sâm izabere sistem proizvodnje koji će primenjivati u praksi
bilo da je to: 1) konvencionalna proizvodnja (bazirana na netransgenim biljkama); 2) organska
proizvodnja (gde gajenje transgenih biljaka nije dozvoljeno); i 3) proizvodnja transgenih biljaka [20].
Važno je napomenuti da je isključivo posredi pravo izbora proizvodnje takvih transgenih biljaka
kojima je na osnovu prethodnih razmatranja eventualnog rizika dato odobrenje za uvođenje u
proizvodnju i stavljanje u promet. Drugim rečima, koegzistencija se uopšte ne bavi pitanjima da li su
transgene biljke opasne ili štetne po zdravlje ljudi ili za životnu sredinu. Ova pitanja „ekološke
pouzdanosti“ se rešavaju pre uvođenja u proizvodnju. Slobodan izbor gajenja se odnosi samo na takve
transgene biljke koje su prethodno uspešno prošle sve provere „ekološke pouzdanosti“ i dobile
dozvolu za komercijalnu proizvodnju. Mere za sprečavanje nastanka primesa se preduzimaju kako
primese ne bi postale razlog diskriminacije proizvoda na tržištu i uzrok nastanka ekonomske štete [12].
Jedan od najčešćih problema u koegzistenciji GM i ne-GM useva je prirodan fenomen kretanja polena,
koji može imati ekonomske implikacije po farmere koji proizvode tradicionalne useve namenjene za
ishranu. Marta 2003, Komisija je odlučila da svaka država članica treba da utvrdi i implementira mere
koje se odnose na koegzistenciju, a u julu iste godine je usvojila, na osnovu iskustva već primenjenih
mera odvajanja (npr. proizvodnja sertifikovanog semena), Preporuku 556/2003/EC za donošenje
nacionalne strategije i najboljih mera koegzistencije, koje treba da ustanove transparentno, uz
saradnju svih zainteresovanih subjekata. Mere koegzistencije treba da budu efektivne i jeftine,
specifične za usev (za neke mogućnost mešanja je veća, kao kod uljane repice, kod drugih manja, npr.
krompir), primenljive u lokalnim i regionalnim uslovima, a za njihovu implementaciju su odgovorni
farmeri koji uvode novi tip proizvodnje. Preporuka sugeriše da prioritet treba da budu mere koje se
odnose na saradnju susednih farmi, a ukoliko se pokaže da se ovim ne garantuje koegzistencija, treba
Ovaj primerak knjige nije za komercijalno korišćenje, postavljen je po odobrenju autora i isključivo za potrebe portala prviprvinaskali.com

48
preduzeti regionalne mere, poput ograničenja kultivacije određenog GMO u regionu. Regionalne
mere, prilagođene usevu i tipu (seme i proizvodnja useva odvojeno), primenjuju se samo na
specifičnim usevima čija je kultivacija nekompatibilna sa koegzistencijom u regionu, pa ih je
potrebno geografski ograničiti.
Za razliku od SAD, EU ima preciznije zakone u vezi sa GM stokom. Osnovni propis je
Direktiva 86/609/EEC, doneta 24. novembra 1986, koja definiše korišćenje životinja u istraživačke
svrhe, eksperimente u laboratorijama i selekciju. Savetodavni Komitet za GM licencira i prati sve GM
eksperimente (od bakterije do ovce), te GM eksperiment na životinjama prvo odobrava ovaj komitet, u
skladu sa Direktivom 90/219/EEC (ograničena upotreba), dopunjeno Direktivom 2001/18/EC.
Direktiva 90/220/EEC o namernom uvođenju GMO (i životinje obuhvaćene) u životnu sredinu,
garantuje zaštitu zdravlja ljudi i očuvanje životne sredine. Ukoliko neki naučnik ili kompanija želi da
GM životinju uvede iz ograničene sredine u životnu sredinu, potrebna je dozvola Savetodavnog
komiteta za uvođenje u životnu sredinu. Ukoliko želi da plasira GM životinju na tržište hrane mora da
podnese zahtev Savetodavnom komitetu za novu hranu [148].
U EU je veoma teško naći GMO na tržištu, jer je uglavnom dozvoljen samo uvoz i upotreba u
hrani i stočnoj hrani, trgovina i industrijska prerada. Manje od 0,06 odsto evropskih polja je pod
GMO (GM kukuruz učestvuje sa 0,6 odsto u evropskim površinama pod kukuruzom). Odobrena je
kultivacija samo jedne sorte kukuruza (MON810, 2004. godine) i krompira (Amfora, BASF, 2010.
godine). GM kukuruz se uglavnom koristi u ishrani stoke i kao sirovi materijal u skrobnoj industriji
(skrob je baza u proizvodnji različite hrane i aditiva), a samo mali deo u proizvodnji hrane (kukuruzne
pahuljice, kokice, ulje). GM krompir je zabranjen za ishranu ljudi, koristi se za industrijsku preradu ili
kao stočna hrana. Marta 2011, Evropska komisija je odobrila uvoz tri varijeteta kukuruza: MON88017
(HTxBt, Monsanto), MON89034 (Bt, Monsanto) i 59122XNK603 (HtxBt, Pionir), u hrani i stočnoj
hrani, što znači da američki poljoprivredni proizvodi uvezeni u EU, smeju sadržati primese ovih GMO
i da će se plasirati na tržište bez obeležavanja (ukoliko sadrže manje od 0,9 odsto primesa). Svake
godine EU uveze oko 40 miliona tona sirove soje iz Brazila, SAD i Argentine koju najvećim delom
koristi za ishranu stoke. Manjim delom soja se koristi za proizvodnju ulja ili sastojaka i aditiva hrane
(npr. lecitin se koristi kao emulzifikator u proizvodnji čokolade, sladoleda, margarina i peciva). Na
tržištu EU ne može da se nađe GM pirinač, uljana repica, pamuk, kao ni voće i povrće (osim
krompira).
Godine 2010, šest država članica EU (Španija, Portugal, Češka, Poljska, Slovačka i Rumunija)
proizvodile su GM kukuruz na površinama od 81.973 hektara (tab. 8) [57].

Tabela 8. Površine pod GM kukuruzom u EU (2008–2010) (hektar)

DRŽAVA 2008 2009 2010 Promena (2008 vs.
2010) (%)
smanjenje uvećanje
Španija 79,269 76,057 67,726 14,6
Ovaj primerak knjige nije za komercijalno korišćenje, postavljen je po odobrenju autora i isključivo za potrebe portala prviprvinaskali.com

49
Portugal 4,856 5,202 4,869 0,3
Češka Republika 8,380 6,480 4,680 44,1
Poljska 3,000 3,000 3,000 -
Slovačka 1,931 875 875 54,7
Rumunija 6,130 3,244 823 86,6
Nemačka 3,173 30 – –
UKUPNO 106,739 94,888 81,973
Izvor: [57], modifikovano

Ukupne površine pod GM kukuruzom u EU u 2010. godini, su umanjene za 14,6 odsto u
odnosu na 2008, odnosno 13,6 odsto u odnosu na 2009. godinu, uglavnom zbog nacionalne zabrane
proizvodnje u Nemačkoj koja je stupila na snagu aprila 2009. Time se Nemačka pridružila Francuskoj,
Austriji, Grčkoj, Mađarskoj i Luksemburgu koje su sličnu zabranu usvojile prethodnih godina.
Površine pod ovom kulturom smanjene su i u Španiji, vodećem evropskom proizvođaču transgenih
useva za 14,6 odsto, Češkoj Republici za 44,1 odsto, Slovačkoj za 54,7 odsto i Rumuniji za čak 86,6
odsto.
Proizvodnja Amfora krompira, koja je u svetu dozvoljena samo u EU (Švedska, 103 hektara;
Nemačka, 15 hektara; Češka Republika, 150 hektara) izazvala je veliko nezadovoljstvo članica EU i
javnosti. Njegova kultivacija je već zabranjena u Austriji, Luksemburgu i Mađarskoj.

4.3. Politika Kine

Kina ima najsofistikovaniji biotehnološki program od svih zemalja u razvoju. Državni organi
smatraju razvoj biotehnologije visokim prioritetom. Kina je trenutno najveće tržište američkih
biotehnoloških proizvoda i šesti po veličini proizvođač GM biljaka u odnosu na ukupne svetske
površine pod GM usevima. Proizvodnju semena obavljaju javni instituti i univerziteti koji se
finansiraju iz državnog budžeta. Država je, 2003. godine, uložila oko 44 miliona USD za
biotehnološka istraživanja, što je tri puta više nego u 1998. godini. Prema informacijama iz
Ministarstva nauke i tehnologije trenutno se testira na stotine različitih GMO. Pirinač, pamuk, pšenica,
kukuruz, soja, krompir i uljana repica su glavni predmeti istraživanja, a ciljne osobine uglavnom
otpornost na insekte i unapređeni kvalitet. Najveći progres napravljen je na Bt pamuku, potom GM
pamuku otpornom na bolesti, insekte i bakterije, pšenici rezistentnoj na viruse, kukuruzu poboljšanog
kvaliteta otpornom na insekte, topoli otpornoj na insekte, soji tolerantnoj na herbicide, kao i na
krompiru rezistentnom na bakterije ili insekte. Veliki napredak ostvaren je i u stvaranju
rekombinantnih mikroorganizama (npr. bakterije azotofiksatori). GM svinje i šarani proizvode se od
1997. godine. Još 1996. godine kineski naučnici su više od 190 gena preneli u preko 100 organizama
(103 gena u 47 biljaka, 32 gena u 22 životinje, 56 gena u 31 mikroorganizam), a 2001. godine 121 gen
u oko 60 biljnih vrsta. Najveći uspeh ostvarili su 2002. godine, kada su sekvencionirali genom pirinča,
najčešće gajene podvrste Oryza sativa L. ssp. Indica [28, 29, 111, 115, 988, 82, 133, 185]. Kineski
potrošači generalno se ne protive konzumaciji GM hrane, prema nekim istraživanjima 60 odsto
stanovništva ne pravi razliku između GM i ne-GM hrane, 20 odsto prihvata GM hranu ukoliko je
jeftinija od konvencionalne, a samo 20 odsto ne želi GM hranu [165].
Nakon petnaestogodišnjeg skoro bezuslovnog promovisanja biotehnologije, u maju 2001.
državni Savet je usvojio novi propis, Regulativu o sigurnom upravljanju poljoprivrednim GMO, a
početkom 2002. godine Ministarstvo poljoprivrede detaljna pravila u vezi sa biološkom sigurnošću,
trgovinom i obeležavanjem GM proizvoda. Nova pravila izazvala su kritike i pristalica i oponenata
biotehnologije. Industrija je izrazila nezadovoljstvo zbog previše restriktivne politike koja ometa
biotehnološki razvoj, a period posle 1999. godine proglasila je „zimom biotehnologije", nevladine
organizacije su nastavile sa konstantnim upozoravanjem Kine na opasnosti GI, SAD su optužile Kinu
da ometa uvoz američkih proizvoda i štiti domaće proizvođače soje, a slično nezadovoljstvo su izrazili
Ovaj primerak knjige nije za komercijalno korišćenje, postavljen je po odobrenju autora i isključivo za potrebe portala prviprvinaskali.com

50
i kineski trgovci [83]. Kritike zbog obeležavanja domaćih proizvoda rastu, pojedini mediji izjavljuju
da je Kina odustala od biotehnološkog entuzijazma i uvela restrikcije za domaće i za uvezene GMO.
Ministarstvo poljoprivrede SAD je stanovišta, da Kina iako je slala mešovite signale globalnoj
biotehnološkoj industriji, sredinom osamdesetih godina minulog veka pozitivne, mnogo opreznije
kasnih devedesetih godina prošlog veka, a 2002. godine je zabranila strana ulaganja u lokalnu GM
semensku industriju, ipak, promoviše GI kao ključni instrument politike bezbednosti hrane, kao i da će
biotehnologija biti integralni deo njenog poljoprivrednog razvoja u narednom periodu.
Politički faktori koji utiču na trgovinu GMO u Kini su: 1) težnja da proizvede dovoljne
količine žitarica za sopstvene potrebe (za sada proizvodi 85–90 odsto); 2) birokratska konkurencija
između nadležnih organa (jer su se potpisivanjem Kartagena protokola otvorili problemi o
nadležnosti); 3) zabrinutost za izvozna tržišta kukuruza, pirinča u Koreji i Japanu i soje u Aziji i EU; i
4) unapređenje zdravstvene bezbednosti hrane. Osim glavnog državnog tela, Ministarstva
poljoprivrede, nadležni organi za biotehnološka pitanja su: opšta Uprava za kontrolu kvaliteta,
inspekciju i karantin, državna Uprava za zaštitu životne sredine, Ministarstvo nauke i tehnologije,
Ministarstvo trgovine i Ministarstvo zdravlja. Ministarstvo nauke i tehnologije usmerava državna
sredstva namenjena za biotehnološka istraživanja, Opšta uprava za kontrolu kvaliteta, inspekciju i
karantin odgovorna je za inspekciju i karantin GMO na graničnim prelazima, a Uprava za zaštitu bilja
sprovodi Kartagena protokol koji je ratifikovan 27. aprila 2005. Opšti pregled zakonodavstva o
poljoprivrednoj biotehnologiji dat je u državnom propisu Regulative i standardi za uvoz hrane i
poljoprivrednih proizvoda; upravna Regulativa za sigurnost poljoprivrednih GMO 2001 (CH1056) i
ministarskim dekretima 8, 9 i 10, odnosno, u: Merama za sigurnu administrativnu procenu
poljoprivrednih GMO (domaća dozvola), Merama za sigurnu administrativnu procenu uvoza
poljoprivrednih GMO (uvozna dozvola), Merama za administrativno obeležavanje GMO (CH2002).
CH2002 nalaže obavezno obeležavanje sledećih GMO: 1) seme soje, soja, sojino brašno i sojino ulje;
2) seme kukuruza, kukuruz, kukuruzno ulje i kukuruzno brašno; 3) seme uljane repice i proizvodi od
uljane repice; 4) seme pamuka; i 5) seme paradajza, sok od paradajza i drugi proizvodi, i zabranjuje
uvoz i prodaju svih neobeleženih proizvoda.
Iako Kina prihvata sve više domaćih i uvezenih biotehnoloških proizvoda, značajne barijere
pri uvozu američkih proizvoda još uvek postoje. Ove barijere podrazumevaju: zahtev da pre
podnošenja molbe za plasman na tržište Kine, proizvod prvo bude odobren u zemlji porekla;
dupliranje testiranja, odnosno testiranje proizvoda već odobrenih u SAD; nedostatak regulative za
GMO sa više osobina (tretira svaki GMO pojedinačno); nedovoljna zaštita intelektualne svojine i retko
razmatranje zahteva za uvoz (dva puta godišnje).
Uvoz biotehnoloških proizvoda u Kinu mora da odobri Ministarstvo poljoprivrede. Procedura
odobrenja zavisi od namene proizvoda (istraživanja, da li se prerađuje ili se koristi u sirovom obliku),
nivoa sigurnosti i stepena potencijalne opasnosti po zdravlje ili životnu sredinu. Generalno, za uvoz
sirovina (najveći deo uvoza iz SAD), po članu 12. Dekreta 9, strana kompanija podnosi aplikaciju za
dobijanje GMO sertifikata o bezbednosti Kancelariji za biološku sigurnost. Uz prijavu dostavlja
detaljne podatke o proizvodu i sertifikat zemlje izvoznice za upotrebu i prodaju na domaćem tržištu u
kome se navodi da testiranja nisu pokazala štetne efekte na životinje, biljke i životnu sredinu.
Proizvodi uvezeni za proizvodnju (preradu) moraju takođe da prođu seriju prethodno navedenih
poljskih ogleda. Rok važenja uvoznog sertifikata je tri godine, a obnova se zahteva godinu dana pre
isteka roka. U Kini je dozvoljen uvoz pet GM biljnih kultura: soje, kukuruza, uljane repice, pamuka i
šećerne repe za preradu ili ishranu stoke (tab. 9). Od januara do novembra 2010. godine, SAD su
izvezle na tržište Kine (uglavnom transgenu) soju i pamuk u vrednosti od 8,7 milijardi, odnosno 1,7
milijardi USD.

Ovaj primerak knjige nije za komercijalno korišćenje, postavljen je po odobrenju autora i isključivo za potrebe portala prviprvinaskali.com

51
Tabela 9. GMO odobreni za uvoz u Kinu (za preradu)

Kultura Osobina Broj sorti Kreator
Pamuk Otpornost na 2 Monsanto
insekte
Pamuk Tolerantnost na 1 Monsanto
herbicide
Soja Tolerantnost na 3 Monsanto (2) Bajer
herbicide krop sajens(1)
Kukuruz Tolerantnost na 3 Monsanto(1)Bajer
herbicide krop sajens (1)
Sindženta(1)
Kukuruz Otpornost na 7 Monsanto, Sindženta,
insekte Dipon
Kukuruz Kombinacija 1 Monsanto
vise osobina
Uljana repica Tolerantnost na 6 Bajer krop sajens
herbicide
Šećerna repa Tolerantnost na 1 Monsanto
herbicide
Izvor: [172].

Biotehnološka istraživanja i razvoj privatnog sektora su limitirana i striktno zakonski
regulisana. Razvoj biotehnološkog semena sprovode javni istraživački instituti i univerziteti, a
finansiraju ih različiti delovi države. Jedino marketing, većim delom vode privatne kompanije. Strana
ulaganja u istraživanja i proizvodnju transgenih biljaka, životinja i akvatičnih vrsta su zabranjena.
Dozvoljena su samo u konvencionalnoj/ hibridnoj proizvodnji semena, ali su i ona ograničena, jer je
reč o manjinskim deoničarima u većinskim kineskim kompanijama. Jula 2008, državno Veće je
odobrilo sredstva u iznosu od 3,5 milijarde USD za istraživanja novih transgenih varijeteta u narednih
dvanaest godina, odnosno do 2020. godine. Isto veće je u junu 2009. objavilo političke smernice za
„Petogodišnji plan razvoja biotehnološke industrije“, kojim bi trebalo da se olakšaju strana ulaganja i
podstaknu zajednička ulaganja, da se porez za istraživanja i razvoj novih transgenih proizvoda smanji
za 50 odsto, a za 15 odsto porez na dobit biotehnoloških kompanija koje su označene kao haj-teh
(high-tech). Prema Planu (2006–20) Kina će se fokusirati na istraživanja GM sledećih useva: pirinča,
pšenice, kukuruza i pamuka, kao i GM životinja: svinja, goveda i ovaca, sa ciljem razvoja novih
kultura otpornih na insekte, bolesti i stres koje daju veće prinose.
Proces odobrenja transgenih proizvoda za domaću kultivaciju je petostepeni proces
(istraživanje, pilot-eksperiment, uvođenje u životnu sredinu, eksperimentalna proizvodnja i
sertifikacija): 1) podnosilac zahteva mora obezbediti sve podatke koje nalaže Dekret 8, uključujući
izveštaj o eksperimentalnim istraživanjima; 2) ukoliko Kancelarija za biološku sigurnost
poljoprivrednih GMO oceni zahtev pozitivnim, sprovodi se „srednje testiranje“, odnosno kontrolni test
malog opsega u kontrolisanoj sredini; 3) nakon što Nacionalni komitet za biološku sigurnost oceni
kontrolni test, podnosi se zahtev Ministarstvu poljoprivrede za uvođenje GMO u životnu sredinu (test
srednjeg opsega u prirodnoj životnoj sredini sa specifikovanim merama predostrožnosti); 4) nakon
sprovođenja ovog testa i procene Nacionalnog komiteta, podnosi se molba Ministarstvu poljoprivrede
za finalna testiranja poznata kao „proizvodna testiranja“ (testiranja velikog opsega koja se sprovode
pre izdavanja finalne dozvole); i 5) konačno, nakon ponovne procene Nacionalnog komiteta za
biološku sigurnost, podnosi se Ministarstvu poljoprivrede, Kancelariji za biološku sigurnost molba za
izdavanje sertifikata o zdravstvenoj bezbednosti. Ovaj zahtev Kancelarija analizira zajedno sa
Komitetom. Izdavanje sertifikata znači da podnosilac molbe može da nastavi sa uobičajenim ogledima
i administrativnim formalnostima. Sertifikat nije važeći u celoj Kini, već samo u provinciji koja ga je
izdala. Kina je od 1997. godine komercijalizovala šest GM biljaka: pamuk, paradajz, papriku baburu,

Ovaj primerak knjige nije za komercijalno korišćenje, postavljen je po odobrenju autora i isključivo za potrebe portala prviprvinaskali.com

52
petuniju, topolu i papaju. Kina je šesti, po veličini, proizvođač biotehnoloških useva u svetu. Najveće
površine su zahvaćene pamukom otpornim na insekte, procenjuje se da je oko 68 odsto od 5,4 miliona
hektara pod pamukom GM. Osim pamuka proizvodi se i papaja rezistentna na viruse u Guangdongu
na otprilike 3.500 hektara. Prvi put, 2009. godine, Ministarstvo poljoprivrede je za dve sorte GM
pirinča otpornog na insekte i za fitaza kukuruz21 izdalo sertifikat o biološkoj bezbednosti za upotrebu u
ishrani ljudi i životinja, ali moraju da se uvrste u registar biljnih sorti, te će do njihove
komercijalizacije proći najmanje dve-tri godine, a verovatno i duže jer je reč o GM sortama. Nijedan
uvezeni GMO nema dozvolu za komercijalnu proizvodnju u Kini. Prema Evropskoj komisiji,
neodobreni GM pirinač Bt63 je detektovan u kineskoj pošiljci državama EU, te je 15. aprila 2008.
Komisija preduzela hitne mere kojim zahteva da pirinač i proizvodi od pirinča koji se uvozi u EU iz
Kine mora biti sertifikovan kao slobodan od GMO Bt63.
Sasvim je izvestan dalji progres biotehnologije i poljoprivrede u celini u ovoj zemlji. Vodeći
naučnici procenjuju da će transgena tehnologija učestvovati sa 5 odsto, odnosno sa 250 milijardi USD
u BDP Kine u 2020. godini. Nakon 25 godina primanja konstantne pomoći u hrani (poslednja isporuka
u aprilu 2005) Kina je, po mišljenju Svetskog programa za hranu UN, u stanju da samostalno rešava
probleme ekstremnog siromaštva. Osim toga, potencijalni je izvoznik GMO, jer je samostalno razvila
nekoliko GMO koji za sada nisu odobreni u SAD.

4.4. Politika Srbije

Granica Srbije u više navrata je bila porozna za ulazak krijumčarenog semena GM biljaka.
Izvori relativno česte kontaminacije GMO (prvi put 1997. godine u Sojaproteinu iz Bečeja, potom
1999. godine na maloj parceli u blizini Novog Sada, 2000. godine na poljima u Bačkoj i Sremu, 2001.
godine u okolini Novog Sada na tri parcele ukupne površine 5–7 hektara ...2005. godine u Mačvi na
370 hektara kod 270 proizvođača i na području Surčina na 55 hektara ...2010. 200 hektara na području
Odžaka, selo Ratkovo, 11 parcela u Mačvi) su najverovatnije ilegalno uneseno seme iz Rumunije i
pomoć u hrani. GMO su u Saveznoj Republici Jugoslaviji (SRJ) prvi put dobili publicitet 2001.
godine, kada je nakon velike suše 2000. godine koja je izazvala nedostatak stočne hrane, zbog
drastičnog smanjenja prinosa uvezeno 50.000 tona GM soje u okviru programa američke pomoći.
Tada je jugoslovenskim vlastima rečeno da će kontaminacija biti manja od 5 odsto. SRJ je dva puta
odbila američke donacije (prvi put Savezno ministarstvo za poljoprivredu a drugi put Crna Gora) jer se
pošiljka sastojala od celih zrna soje i kukuruza. Teritorija Kosova i Metohije, koja je u više navrata
primila velike količine američke pomoći u hrani, smatra se ozbiljnim i nekontrolisanim izvorom GMO
[124].
Stupanjem na snagu novog zakona o GMO („Službeni glasnik RS“, broj 41/09 od 2. juna
2009) prestao je da važi Zakon o GMO („Službeni list SRJ“, broj 21/01 i „Službeni glasnik RS“, broj
101/05). Novi zakon propisuje da nijedan modifikovan živi organizam (MŽO), kao ni proizvod od
GMO, ne može da se stavi u promet, odnosno gaji u komercijalne svrhe na teritoriji Republike Srbije.
Time se zabranjuje uvoz sojine sačme koji je bio dozvoljen po starom zakonu. Novim zakonom se
uređuje postupak za izdavanje odobrenja za upotrebu u zatvorenim sistemima i za namerno uvođenje u
životnu sredinu GMO i proizvoda od GMO, uslovi za upotrebu u zatvorenim sistemima i za namerno

21
Seme kukuruza je glavna hrana svinjama i živini na farmama. Fosfor se u semenu kukuruza nalazi uglavnom u
obliku fitata. U tom obliku monogastrične životinje ne mogu da ga usvoje, te je dodavanje fosfora neophodno za
optimalan rast životinja. Nesvareni fitati u stajnjaku se smatraju glavnim izvorom zagađenja u poljoprivrednoj
proizvodnji. Radi smanjenja nivoa mineralnih izvora fosfora, u formulacije obroka dodaje se enzim fitaza koji
svojim hidrolitičkim delovanjem čini dostupnim fitinski izvor fosfora iz biljnih hraniva za monogastrične
životinje i živinu. Dodavanjem enzima smanjuje se nivo fosfora koji se dodaje hranivima, kao i troškovi
proizvodnje. Upotreba fitaze kao dodatka životinjskoj ishrani je obavezna u Evropi, jugoistočnoj Aziji, južnoj
Koreji, Japanu i drugim oblastima jer smanjuje oslobađanje fosfora u životnu sredinu i tako doprinosi očuvanju
okoline. Stvaranje fitaza kukuruza (koji ekspresuje Aspergillus niger phyA2 gen) smatra se velikim uspehom
kineske nauke, jer se smanjuju troškovi proizvodnje enzima fitaze i pripreme formulacije.
Ovaj primerak knjige nije za komercijalno korišćenje, postavljen je po odobrenju autora i isključivo za potrebe portala prviprvinaskali.com

53
uvođenje u životnu sredinu GMO, rukovanje, pakovanje i prevoz GMO i proizvoda od GMO, kao i
druga pitanja koja su značajna za GMO i proizvode od GMO. GMO se ne smatraju poljoprivredni
proizvodi biljnog porekla koji količinski sadrže do 0,9 odsto primesa GMO i primesa poreklom od
GMO, kao i semenski i reproduktivni materijal ukoliko količinski sadrže do 0,1 odsto primesa GMO i
primesa poreklom od GMO. Propisuje se osnivanje Stručnog saveta za biološku sigurnost koji: 1)
procenjuje tačnost podataka iz prijave koja se podnosi za izdavanje odobrenja za upotrebu u
zatvorenim sistemima i za namerno uvođenje u životnu sredinu na osnovu priložene dokumentacije,
pri čemu se koriste podaci iz svetske prakse; 2) vrši procenu rizika pri namernom uvođenju u životnu
sredinu; 3) daje stručno mišljenje ministarstvu nadležnom za poslove poljoprivrede o ispunjenosti
uslova za dobijanje dozvole za upotrebu u zatvorenim sistemima; 4) daje stručno mišljenje
Ministarstvu o ispunjenosti uslova za davanje odobrenja za namerno uvođenje u životnu sredinu; 5)
razmatra rezultate namernog uvođenja u životnu sredinu; 6) razmatra predloge za izmenu propisa o
GMO; i 7) razmatra druga stručna mišljenja koja se odnose na GMO i proizvode od GMO. Stručni
savet radi po principu „slučaj po slučaj“, a u svom radu se rukovodi podacima koji su zasnovani na
naučnim saznanjima i poštuje princip predostrožnosti (kamen temeljac politike EU). Zakonom su
predviđene novčane kazne u iznosu od 500.000 do 3.000.000 RSD za pravno, odnosno od 30.000 do
50.000 RSD za fizičko lice koje upotrebljava GMO u zatvorenim sistemima ili ga namerno stavlja u
promet ili gaji u komercijalne svrhe, a nije dobilo odobrenje Ministarstva.
Slabost Zakona je nepostojanje dodatnih odredbi koje propisuju da dozvoljena kontaminacija
GM materijalom od 0,9 odsto (što je saglasno sa evropskim propisima) mora biti nenamerna, kao i da
je dozvoljena kontaminacija samo sa GMO koji imaju pozitivnu procenu rizika. Bez ovih ograničenja,
ipak ostaju otvorena vrata ulasku netestiranih i potencijalno štetnih GMO u Srbiju.
I stari i novi zakon dozvoljava izvođenje ogleda pod kontrolom države, pa je multinacionalna
kompanija Monsanto u saradnji sa nacionalnim istraživačkim institucijama (Institut za ratarstvo i
povrtarstvo, Novi Sad; Institut za kukuruz, Zemun polje) u Srbiji od 2001. do 2009. godine
eksperimentisala sa GM kukuruzom. Poslednja, jednogodišnja dozvola za sprovođenje eksperimenta
izdata je Monsanto kompaniji 2009. godine. Od 2010. godine nijedna strana kompanija nije uključena
u biotehnološka istraživanja u Srbiji. U Srbiji su akreditovane tri laboratorije za detekciju22 prisustva
GMO: Institut za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad, SP Laboratorija Viktorija grupe (Victoria Group) i
Ebajotek (Abiotech) laboratorija (Univerzitet Educons).
Restriktivan Zakon izazvao je oštru reakciju SAD i Svetske trgovinske organizacije, te ima
nagoveštaja o usvajanju amandmana Zakona kojim će se dozvoliti uvoz i proizvodnja GMO pod
kontrolom države, u skladu sa Direktivama EU [167]. U poslednjih deset godina Srbija je promenila
veći broj ministara poljoprivrede, koji su imali različite stavove o pitanju bezbednosti GM hrane. U
skladu sa njihovim mišljenjem menjala se i nacionalna politika. U domaćim medijima je najčešće
pominjano ime I. Dulić Marković, kao velikog pobornika biotehnologije. Odnos tadašnjeg, srpskog
Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede prema biotehnologiji, Amerikanci su ocenili
pozitivnim, pozdravljajući najavljeno pojednostavljenje procedure uvoza sojine sačme i oslobađanje
uvoznika od administrativnih taksi [164]. Sledeće godine američka Ambasada je izrazila zadovoljstvo

22
Jedna od metoda detekcije GMO je upotreba specifičnih PCR reakcija (prajmera) koji mogu identifikovati
različite delove unesenog genskog konstrukta. Ciljni region može biti promotor, terminacioni signal,
funkcionalni gen ili mesta vezivanja gena za domaćinsku DNK koja daju najveću preciznost u otkrivanju GMO
[81]. Kao i uvek PCR je praćen elektroforetskim razdvajanjem, u ovom slučaju na agaroznom gelu. Identitet
fragmenata se može potvrditi i korišćenjem restrikcionih enzima. Primenom višestrukih PCR reakcija koje se
baziraju na istovremenom umnožavanju različitih sekvenci, štedi se vreme i smanjuje broj reakcija potrebnih za
detekciju prisustva GMO. Na taj način su proizvedeni markeri za otkrivanje GM sorti kukuruza Bt11, MON810,
T25 i GA21 sa preciznošcu od 100 odsto [79]. Razvijena je višestruka DNK mikroerej čip tehnika u kombinaciji
sa kolorimetrijskom detekcijom koja omogućuje identifikovanje GMO [97]. Za kvantitativno određivanje GMO
trenutno je najpogodniji real-time PCR, a može se upotrebiti i QC-PCR.

Ovaj primerak knjige nije za komercijalno korišćenje, postavljen je po odobrenju autora i isključivo za potrebe portala prviprvinaskali.com

54
zbog odluke srpskog Ministarstva da produži dozvolu za sprovođenje poljskih ogleda na RR NK 603
kukuruzu, Monsanto kompaniji [166]. Depeša američke Ambasade iz Beograda, od 6. jula 2009,
dostupna na sledećem linku:
www.cablegatesearch.net/cable.php?id=09BELGRADE637 daje signal da u Srbiji, ipak, postoje
političke stranke i pojedinci koji se zalažu za fleksibilni odnos prema transgenoj tehnologiji. Prema
sadržaju depeše, tadašnji ministar ekonomije, M. Dinkić (G17), je Amerikancima obećao da će izvršiti
pritisak na Ministarstvo poljoprivrede da brzo sačini predloge amandmana, kojim će se nedavno
usvojeni zakon izmeniti. Na kraju se, između ostalog, komentariše da su zvaničnici Ambasade SAD
zabrinuti da S. Dragin, tadašnji ministar poljoprivrede, može da izbegne usvajanje izmena zakona o
GMO u bliskoj budućnosti kako bi pridobio naklonost domaćih proizvođača. Istovremeno su izrazili
uverenje da će uticaj M. Dinkića onemogućiti takvo odugovlačenje. U poslednjoj rečenici se
zaključuje: „Nastavićemo da vršimo pritisak na sve strane sa ciljem brzog razrešenja ovog pitanja“.
Sledeća depeša, u vezi sa transgenom tehnologijom u Srbiji, od 10. januara 2010, dobro ilustruje
mehanizme za osvajanje tržišta opisane u prethodnim poglavljima23. Navodi se da Ambasada želi da
iskoristi pomenute okolnosti da bi dobila podršku javnog mnjenja Srbije, te zahteva sredstva za
kampanju, u iznosu od 19.060 USD. Prema njihovom mišljenju srpska javnost nema čvrsto formiran
stav o transgenoj tehnologiji, te treba sprovesti edukativnu kampanju usmerenu na: medije, vladine
službenike, potrošače, farmere, prehrambenu industriju, istraživače, ekološke organizacije,
poljoprivredne škole i fakultete, uz poseban osvrt na gradove u manje gradove Srbije, koji su
poljoprivredni regioni. Prema planu, Ambasada dovodi dva eksperta koji će na seminarima,
radionicama, radnim grupama, informisati publiku o dostignućima transgene tehnologije. Jedan
ekspert sa akademskim, istraživačkim zvanjem će govoriti o rastućoj tendenciji prihvatanja tehnologije
širom sveta, o pravilima Svetske trgovinske organizacije, kao i o pozitivnom uticaju transgene
tehnologije na zdravlje i životnu sredinu. Drugi ekspert, verovatno predstavnik farmerskih ili
semenarskih udruženja, će govoriti o komercijalnim i praktičnim prednostima tehnologije. Na taj način
pokriće i urbanu i ruralnu ciljnu grupu. Ambasada takođe, predlaže i tri prezentacije u srednjim
školama i fakultetima. U depeši se navodi da je američka ambasada i ranije ulagala sredstva u
popularizaciju transgene tehnologije u Srbiji, ali da su ta sredstva uglavnom bila usmerena na naučnu
zajednicu.
U Srbiji se nemodifikovana soja proizvodi na oko 170.000 hektara (prosečan prinos 3 tone po
hektaru). U sezoni 2010/11. ostvareni su rekordi prinosi soje od 510.000 tona. Proizvedeno je 300.000
tona, a uvezeno 30.000 tona nemodifikovane sojine sačme (shodno Zakonu). Ranijih godina, 92 odsto
uvezene sačme je bilo GMO (71 odsto iz Brazila, 21 odsto iz Argentine). Procenjena potrošnja sojine
sačme u Srbiji je između 400.000–420.000 tona, tako da je očekivani deficit, koji se pokriva uvozom,
između 100.000–120.000 tona24. Prema podacima Privredne komore Srbije vrednost proizvodnje soje
u 2010. godini iznosila je 18.935 miliona RSD. Ako se uzme okvirna cena, od 33 do 35 RSD po
kilogramu sojine sačme, dolazi se i do milionske vrednosti uvoza.

4.5. Politika Ruske Federacije

Zakoni u vezi sa istraživanjem, testiranjem i registracijom GM poljoprivrednih i prehrambenih
proizvoda važeći u Ruskoj Federaciji do 2003. godine, rezultirali su registrovanjem nekoliko GM
useva za uvoz i ishranu, ali su administrativne i zakonodavne reforme posle 2003. zaustavile proces
registracije GMO. Trenutno, u Rusiji nema GM biljnih kultura uvedenih u komercijalnu proizvodnju.
Uvezena hrana koja sadrži GMO mora da bude registrovana u Rospotrebnadzoru (Federalnom centru
za zaštitu ljudskih prava), a uvezena stočna hrana u Federalnom veterinarskom i fitosanitarnom centru.

23
dazzlepod.com/cable/10BELGRADE106/
24
docs.google.com/viewer?a=v&q=cache:DkS2g97PkkoJ:gain.fas.usda.gov/Recent%2520GAIN%2520Publicati
ons/Agricultural%2520Biotechnology%2520Annual_Belgrade_Serbia
Ovaj primerak knjige nije za komercijalno korišćenje, postavljen je po odobrenju autora i isključivo za potrebe portala prviprvinaskali.com

55
Anti-GMO kampanje su intenzivirane tokom 2009. godine, kada su Belgorodska oblast i Krasnodarski
kraj, proglašene zonama slobodnim od GMO. Belgorodska oblast i Krasnodarski kraj su glavni
poljoprivredni proizvodni regioni Rusije, te se na ovaj način štiti konvencionalna domaća semenska
proizvodnja. Ruska akademija nauka – Centar za bioinženjering i Ruska akademija poljoprivrednih
nauka – Institut za poljoprivrednu biotehnologiju, su dva vodeća biotehnološka istraživačka centra, ali
fokus njihovog rada je razvoj preparata za kontrolu bolesti i štetočina, kao i kloniranje biljaka. EU
ostaje primarno tržište za izvoz ruskih proizvoda, te u mnogim segmentima Rusija prati standarde
Evrope, pa i u obaveznom obeležavanju GMO. Formiranje nove carinske unije, 1. jula 2010. između
Rusije, Belorusije i Kazahstana izazvalo je frustraciju i konfuziju kod uvoznika, jer svi registrovani
GMO moraju biti iznova registrovani do januara 2012. godine. Iako ne postoji oficijelna, postoji de
facto zabrana kultivacije i poljskih testiranja GMO-a. Poslednji ogled sa transgenim kulturama izveo
je Monsanto u periodu od 2000. do 2004. godine. Monsanto, Bajer krop sajens i Sindženta su jedine tri
kompanije koje imaju registrovane GM useve za uvoz u Rusiju. Reč je o 17 GMO (devet sorti
kukuruza, 4četiri soje, jedna pirinča, jedna šećerne repe, i četiri sorte soje ) koji mogu da se uvezu u
Rusiju za upotrebu u hrani i stočnoj hrani [170].
Iako je, prema mišljenju Amerikanaca, odnos Ruske federacije prema GMO nedosledan i
promenljiv, jer sa jedne strane V. Putin i ministar poljoprivrede smatraju razvoj biotehnologije jednim
od glavnih ciljeva ruske nauke i podržavaju inovacije i korist koje biotehnologija može doneti
poljoprivredi, a sa druge strane država kontroliše uvoz GM hrane preko obaveznog registrovanja,
sertifikacije i obeležavanja i izdvaja veoma mala sredstva iz budžeta za ove namene, izgleda da ova
država zauzima definitivan stav o GMO i vidi svoju šansu za povećanje konkurentnosti poljoprivrede
preuzimanjem liderstva u proizvodnji organske hrane. Odluka o izjednačavanju limita za obeležavanje
(0,9 odsto) sa evropskim verovatno je doneta, delimično, i zbog želje Rusije da izvozi organsku hranu
u EU. Rusija ima preduslove za proizvodnju organske hrane: velike raspoložive obradive površine,
podršku javnosti (koja je slično evropskoj, uglavnom protiv GM hrane), nevladinih organizacija i
lokalnih uprava, a zaštićena je od ulaska GMO preko pomoći u hrani, jer je ne prima, izuzimajući
povremene isporuke Svetskog programa za hranu UN, Čečeniji (uglavnom pšenica i pšenično brašno).
Na najvećem tržištu Rusije, Moskvi, organska hrana je sve više zastupljena (najveći kupci su
najbogatiji stanovnici), a nekoliko velikih proizvođača reklamira svoje proizvode kao ne-GMO.
Lokalna uprava Moskve koja podstiče antibiotehnološku politiku, u martu 2005. godine je osnovala
Savet za koordinaciju o pitanjima u vezi sa zdravstvenom bezbednošću prehrambenih proizvoda
stvorenih iz GMO-a. Savet je nadležan za praćenje prisustva GMO u prehrambenim proizvodima.
Nacionalno udruženje za genetičku sigurnost poziva na krivičnu odgovornost sve proizvođače koji
slučajno ili namerno upotrebljavaju GMO u prehrambenim proizvodima, a lokalni političari pozivaju
građane na bojkot američke hrane, uključujući i piletinu (zbog ishrane živine GM sojom i kukuruzom).

4.6. Tendencije u ostalim delovima sveta

Vrednost trgovinske razmene poljoprivrednim proizvodima između SAD i Indije dostigla je
1,9 milijardi USD, u odnosu 2 : 1, u korist Indije. Indija izvozi u SAD: mahagonijum, začine, pirinač,
etarska ulja, prerađeno voće i povrće, čajeve, biljna ulja i druge orijentalne proizvode. Glavni
poljoprivredni proizvodi koji se iz SAD uvoze u Indiju su: badem, sojino ulje, mahunarke, pamuk i
sveže voće. Rafinisano sojino ulje poreklom iz GM soje je jedini GM proizvod dozvoljen za uvoz u
Indiju. Tokom 2009. godine u ovu zemlju je uvezeno GM ulje u vrednosti od 120 miliona USD. Bt
pamuk koji učestvuje sa 90 odsto u površinama pod pamukom u ovoj zemlji je jedini biotehnološki
usev odobren za komercijalnu proizvodnju. Zahvaljujući Bt pamuku poljoprivredna biotehnologija je
treća biotehnološka grana ove države po ostvarenim prihodima (318 miliona USD u 2009. godini).
Ministarstvo za životnu sredinu i šumarstvo je, u februaru 2010, proglasilo moratorijum na
proizvodnju GM plavog patlidžana. Državne institucije Indije ne mešaju se kompanijama u
određivanje cene semena, niti tehnološke takse. Indijski farmeri generalno nisu naklonjeni upotrebi
GM semena (osim Bt pamuka), jer se oslanjaju na sopstvenu konvencionalnu proizvodnju. Osim toga,
Ovaj primerak knjige nije za komercijalno korišćenje, postavljen je po odobrenju autora i isključivo za potrebe portala prviprvinaskali.com

56
izvoznici basmati pirinča i soje su zabrinuti za izvozna tržišta, naročito tržište EU. Anti-GMO
kampanje su intenzivirane poslednjih godina. Tradicionalno, Indija je u Komisiji za Kodeks
alimentarijus (Codex Alimentarius)25 zagovornik obaveznog obeležavanja GMO [171].
Argentina je 2009. godine, nakon dvanaest godina provedenih na drugom po veličini
proizvođačkom mestu biotehnoloških useva, zauzela treće mesto, a Brazil je prešao sa trećeg mesta na
drugo. Skoro sva soja koja se proizvede u ovoj zemlji je modifikovana, kao i 97 odsto proizvedenog
pamuka i 83 odsto kukuruza (od toga 31 odsto sa kombinacijom više osobina). Sedamnaest sorti
(jedna soje, trinaest kukuruza i tri pamuka) GMO je odobreno za proizvodnju i komercijalizaciju.
Argentina nastavlja ulogu aktivnog pomagača SAD u širenju transgene tehnologije. Stimulisanje
biotehnoloških istraživanja i inovacija je državni prioritet. Nema obeležavanja i odvajanja ne-GMO od
GMO hrane. Slabost biotehnološke industrije u ovoj državi je neadekvatna zaštita patentnih prava.
Farmeri su obavezni da plate taksu samo prve godine, za originalno GM seme, a kasnije nastavljaju
proizvodnju iz sopstvenog semena. Prema raspoloživim podacima, 20 odsto ukupnih površina pod
sojom je zasejano semenom kupljenim od registrovanih dilera, 30 odsto je sačuvano seme iz prethodne
godine, a 50 odsto semena je selektovano i prodato u nelegalnim kanalima. Nezadovoljstvo
multinacionalnih kompanija postojećim stanjem najbolje ilustruje primer Monsanto kompanije, koja
poslednjih sedam godina preti da će obustaviti ulaganja u istraživanja i prodaju GM soje i koja nije
tražila ni dozvolu za uvođenje u proizvodnju nove generacije RR2 soje, sa čijom proizvodnjom je
počela ove godine u Brazilu i Paragvaju. Semenske kompanije i organizacije farmera pregovaraju o
iznalaženju prihvatljivog rešenja o plaćanju autorskih prava [169].
Ostvarena vrednost poljoprivredne razmene SAD i Brazila iznosila je 3,4 milijarde USD u
2009. godini. Brazil je u SAD izvezao robu u vrednosti od tri milijarde USD, uglavnom: soju, pamuk,
šećer, kakao, kafu, smrznuti sok od pomorandže, govedinu, piletinu, svinjetinu, duvan, kožu, voće i
orahe, ribu i drvne proizvode. Često su SAD i Brazil konkurenti na trećim tržištima. Veliko uvećanje
površina pod GM kulturama u Brazilu u poslednje dve godine (20 odsto) izazvano je izdavanjem
velikog broja odobrenja za uzgoj GM kukuruza, kao i povoljnim subvencionisanim kreditima za
proizvodnju. Od ukupnih površina modifikovano je: pod kukuruzom 55 odsto (8 miliona hektara), pod
sojom 78 odsto (19 miliona hektara), pod pamukom 22 odsto (200.000 hektara). Validno je odobrenje
za upotrebu u preradi, hrani ili stočnoj hrani za 21 GMO (jedanaest sorti kukuruza, šest pamuka i četiri
soje). Multinacionalne kompanije, Monsanto, Sindženta i BASF potpisale su sporazum sa ogrankom
Ministarstva poljoprivrede o saradnji na razvoju biotehnoloških useva, pre svega: soje, kukuruza i
pamuka. Obavezno je obeležavanje hrane i stočne hrane koja sadrži više od 1 odsto GMO.
U širenju GMO, SAD uživaju veliku podršku u oblasti južne Azije od vlasti Pakistana, u
oblasti severne Afrike i Bliskog istoka od Egipta, a u zapadnoj Africi od Burkine Faso. Prvi put
formalno, prošle godine, Pakistan je odobrio kultivaciju osam varijeteta pamuka. Bt pamuk se gaji na
100 odsto površina pod pamukom, iako nije patentiran, a distribuirale su ga lokalne javne i privatne
semenske kompanije. Nema zakona koji ograničava uvoz transgenih proizvoda, niti otpora javnosti i
anti-GMO kampanja. Kineske semenske biotehnološke kompanije su, prošle godine, potpisale
ugovore sa privatnim i javnim kompanijama o uvozu GM semena, i time direktno konkurisali
američkim kompanijama. Pakistan je važno izvozno tržište američkog pamuka, kukuruza i soje. Iako
je odobrena komercijalna proizvodnja samo modifikovanog MON kukuruza, Egipat je veliki potrošač
transgenih proizvoda od soje, kukuruza, sojine sačme i biljnih ulja uvezenih iz SAD i Argentine.
Ministarstvo poljoprivrede je veliki pobornik biotehnologije. Dozvoljen je uvoz onih transgenih
proizvoda koji su odobreni za upotrebu u hrani ili stočnoj hrani u zemlji porekla. Nema propisa o
obeležavanju GMO. Oko 125.000 hektara površina u Burkina Faso je pod Bt pamukom, što čini

25
Komisija za Kodeks alimentarijus je organizacija (međunarodni forum) koju su osnovali Organizacija za hranu
i poljoprivredu i Svetska zdravstvena organizacija (SZO) radi zaštite zdravlja potrošača i obezbeđenja dobre
trgovinske prakse u prehrambenoj industriji. Kodeks alimentarijus, kao rezultat rada Komisije i oko 20 tehničkih
komiteta, predstavlja zbirku međunarodno usvojenih standarda, smernica i kodeksa prakse u vezi sa hranom.
Ovaj primerak knjige nije za komercijalno korišćenje, postavljen je po odobrenju autora i isključivo za potrebe portala prviprvinaskali.com

57
najveće uvođenje GMO u proizvodnju na afričkom kontinentu. Komercijalizacija je ostvarena
saradnjom lokalnih kompanija i Monsanto kompanije.
Značajno je pomenuti da je 2010, Meksiko, kolevka kukuruza26, ukinuo jedanaestogodišnji
moratorijum na poljske oglede sa GM kukuruzom, što može predstavljati značajnu pretnju biološkoj
raznovrsnosti i autohtonim sortama kukuruza.

5. (NE)NAMERNI INCIDENTI SA GENETIČKI MODIFIKOVANIM
ORGANIZMIMA

DžinVoč/Grinpis (GeneWatch UK/Greenpeace) (2006) je objavio studiju o poznatim GM
incidentima (kontaminacije, ilegalno uvođenje i sporedne negativne posledice na poljoprivrednu
proizvodnju) zabeleženim u svetu od 1996. do 2005. godine. Pod kontaminacijom se podrazumeva
nenamerno prisustvo GM materijala iz GM useva ili drugih organizama u hrani, stočnoj hrani ili
srodnim divljim vrstama, utvrđeno adekvatnim laboratorijskim testiranjima. Ilegalno gajenje ili
uvođenje je svako gajenje, uvođenje u životnu sredinu ili u lanac ishrane GMO neodobrenih prema
važećim zakonskim propisima. Negativne sporedne posledice na poljoprivrednu proizvodnju su one
posledice za koje je naučno dokazano da su negativne.
U posmatranom periodu je zabeleženo 113 incidenata: 88 kontaminacija, 17 slučajeva
ilegalnog uvođenja GMO i osam negativnih efekata, u 39 zemalja na pet kontinenta (tab. 10).

Tabela 10. Kategorije incidenata (1996–2005)

GM incident 1996 1997 1998 1999 2000 2001 2002 2003 2004 2005 Total
Kontaminacija 0 1 1 3 19 16 17 9 15 7 88
Ilegalno uvođenje 0 1 1 1 0 2 0 1 3 8 17
Negativni poljoprivredni 0 1 1 2 0 0 0 0 1 3 8
efekti
UKUPNO 0 3 3 6 19 18 17 10 19 18 113

Izvor: [63]

U ukupnom broju incidenata najviše su učestvovale SAD (19) i Velika Britanija (10). U 2005.
godini, u 11 zemalja i Evropi (posebno izdvojeno jer se ne zna mesto ulaska Bt 10 kukuruza) je

26
Pojedina područja sveta su izuzetno bogata određenim biljnim vrstama, kao i oblicima koji se javljaju unutar
tih vrsta. Zaključeno je, da se ta vrsta biljaka prva pojavila u tom području, pa je zbog toga imala vremena da
razvije bogatstvo podvrsta i srodnih tipova. Takvi centri genetičke raznovrsnosti, „gencentri“, su skladišta
ekonomski vrednih tipova te biljne vrste, veoma važnih za opstanak čoveka. U oplemenjivanju bilja takvi
gencentri su dragoceni izvor novih tipova, prvenstveno o pitanju otpornosti prema bolestima i štetočinama.
Danas se smatra da na Zemlji postoji 12 „gencentara“, pa je tako soja poreklom iz kineskog, pirinač iz indijskog,
pšenica iz bliskoistočnog i mediteranskog, suncokret iz severnoameričkog, a kafa iz brazilskog gencentra. Na
osnovu utvrđene biološke različitosti i bogatstva oblika kukuruza u Meksiku, danas je opšteprihvaćeno da je
kukuruz poreklom iz centralnoameričkog ili meksičkog gencentra. U Meksiku postoji naučna institucija
Međunarodni centar za unapređenje kukuruza i pšenice (CIMMYT) koja, između ostalog, održava i dragocenu
kolekciju (genbanku) meksičkih izvornih populacija kukuruza.

Ovaj primerak knjige nije za komercijalno korišćenje, postavljen je po odobrenju autora i isključivo za potrebe portala prviprvinaskali.com

58
zabeleženo 18 incidenata: SAD (2), Australija (4), Brazil (1), Nemačka (1), Novi Zeland (1), Japan
(1), Rumunija (3), Indija (1), Irska (1), Kina (1), Srbija (1) i Evropa (1) (tab. 11).

Tabela 11. GMO incidenti u svetu (1996–2005), po državama

Država 1996 1997 1998 1999 2000 2001 2002 2003 2004 2005 Total Total
(%)
SAD 1 2 2 2 3 2 5 2 19 17
Velika 1 3 1 3 1 1 10 9
Britanija
Australija 1 2 2 4 9 8
Kanada 1 1 1 1 3 1 1 9 8
Francuska 2 3 1 6 5
Nemačka 1 2 1 1 5 4
Novi Zeland 1 1 1 1 1 5 4
Brazil 1 2 1 4 4
Indija 2 1 3 3
Japan 1 1 1 3 3
Rumunija 3 3 3
Argentina 1 1 2 2
Bolivija 1 1 2 2
Hrvatska 1 1 2 2
Danska 1 1 2 2
Irska 1 1 2 2
Holandija 1 1 2 2
Švajcarska 1 1 2 2
Tajland 1 1 1 2
Austrija 1 1 1

Ovaj primerak knjige nije za komercijalno korišćenje, postavljen je po odobrenju autora i isključivo za potrebe portala prviprvinaskali.com

59
Čile 1 1 1
Kina 1 1 1
Kolumbija 1 1 1
Egipat 1 1 1
Ekvador 1 1 1
Grčka 1 1 1
Gvatemala 1 1 1
Italija 1 1 1
Meksiko 1 1 1
Nikaragva 1 1 1
Peru 1 1 1
Filipini 1 1 1
Poljska 1 1 1
Rusija 1 1 1
Srbija 1 1 1
Južna Koreja 1 1 1
Španija 1 1 1
Švedska 1 1 1
Tajvan 1 1 1
Evropa 1 1 1
UKUPNO 0 3 3 6 19 18 17 10 19 18 113 100
Ukupno (%) 0 3 3 5 17 16 15 9 17 16 100

Izvor: [63]

Preko 90 odsto incidenata je vezano za četiri glavna komercijalna GM useva: kukuruz (35
odsto), soju (23 odsto), uljanu repicu (18 odsto), i pamuk (9 odsto). Ostali incidenti (osim papaje koja
se gaji samo na Havajima) uslovljeni su ilegalnim uvođenjem (trava, šljive, krompira, pirinča),
kontaminacijom GM usevima koji se koriste u poljskim ogledima (šećerna repa), nepravilnom
identifikacijom, lošom kontrolom kvaliteta i nepravilnom laboratorijskom analizom (paradajz, tikve,
GM svinje) (tab. 12).

Tabela 12. Incidenti u svetu (1996–2005), po tipu GMO

GMO 1996 1997 1998 1999 2000 2001 2002 2003 2004 2005 Total Total (%)
Kukuruz 1 1 2 8 6 6 5 5 5 39 35
Soja 1 3 1 8 4 5 4 26 23
Uljana 1 1 4 2 4 2 3 3 20 18
repica
Pamuk 1 1 2 1 4 1 2 10 9
Papaja 1 3 4 4
Svinje 1 1 1 1 4 4
Šećerna 4 4 4
repa
Trave 1 1 1
Šljiva 1 1 1
Krompir 1 1 1
Pirinač 1 1 1
Paradajz 1 1 1
Tikve 1 1 1
UKUPNO 0 3 3 6 19 18 17 10 19 18 113

Ovaj primerak knjige nije za komercijalno korišćenje, postavljen je po odobrenju autora i isključivo za potrebe portala prviprvinaskali.com

60
Izvor: [63]

U ukupnom broju kontaminacija, hrana za ljude je učestvovala sa 36 odsto, a stočna hrana sa 7
odsto. Ove kontaminacije je uzrokovala stranooplodnja (u polju) ili mešanje sa ne-GM varijetetima
nakon žetve. Zabeleženo je sedam kontaminacija pomoći u hrani, koja je dostavljena zemljama
Centralne i Južne Amerike, Boliviji (2), Kolumbiji (1), Gvatemali (1), Nikaragvi (1), Peruu (1), i
Ekvadoru (1) (tab. 13). Kontaminaciju semena (51 odsto slučajeva), uglavnom uvezenih iz severne
Amerike, izazvala je stranooplodnja i loša kontrola kvaliteta. Kontaminacija prirodnih populacija u
Meksiku, divljih srodnika u Kanadi (prenet gen za tolerantnost na herbicide sa Brassica napus na
divlju Brassica rapa) i susednih useva u Nemačkoj (Novartis GM kukuruz kontaminirao
konvencionalne useve), nastala je stranooplodnjom. U Meksiku, divlji kukuruz (prirodna populacija)
„teosinte“ je kontaminiran, kada je polen GM kukuruza koji se gaji sa američke strane, pored reke Rio
Grande (deo granice Brazila sa SAD), prešao, nošen vetrom, oko 1.000 kilometara i kontaminirao
divlje populacije u njihovom prirodnom staništu. Ovo je savršen primer dodatne opasnosti od gajenja
GM kultura u njihovim centrima porekla, odnosno ishodnim centrima. Uljana repica u Japanu, gajena
na lokalitetima blizu luka je kontaminirana usled rasipanja GMO. Zabeležen je i slučaj u SAD
kontaminacije soje namenjene za ishranu ljudi sa prodidžin (ProdiGene's) GM kukuruzom (koristi za
proizvodnju vakcina za svinje) koji je prethodno gajen na istom lokalitetu.

Tabela 13. Kontaminirana pomoć u hrani

Proizvod Primalac Rezultati testiranja Zakonodavni status u trenutku Donor
isporuke
Pomoć u hrani Bolivija StarLink < 0,1% Globalno zabranjen USAID
Kukuruz/soja mešavina brašna Bt Extra (DeKalb) Zabranjen u EU
skoro 0,01%
Monsanto RR > 0,1% Zabranjen u EU
Pomoć u hrani Gvatemala Liberty Link > 0,1% Zabranjen u EU SPH UN
Celi klipovi kukuruza Bt Extra < 0,1% Zabranjen u EU
Monsanto RR > 0,1% Zabranjen u EU
„Poklon iz Nemačke“ Nikaragva Total GMO 3,8% Podleže obaveznom Nemačka
Celi klipovi kukuruza obeležavanju u Nemačkoj preko
SPH

„Hrana za trudnice“ Nikaragva Monsanto Raundap redi Raundap redi zabranjen u EU USAID
Kukuruz/soja mešavina brašna GA21) kukuruz 0,3%; Drugi varijeteti odobreni u preko
Total GMO > 1,0% SAD i EU SPH
Ovaj primerak knjige nije za komercijalno korišćenje, postavljen je po odobrenju autora i isključivo za potrebe portala prviprvinaskali.com

61
„Hrana za školarce“ Nikaragva Monsanto Raundap redi Raundap redi zabranjen u EU USAID
Kukuruz/soja mešavina brašna (GA21) kukuruz 2,0% Drugi varijeteti odobreni u preko
SAD i EU SPH

„Hrana za radnike“ Nikaragva Monsanto Roundup Roundup Ready zabranjen u USAID
Kukuruz/soja mešavina brašna Ready (GA21) kukuruz EU preko
0,2%; Drugi varijeteti odobreni u SPH
Total GMO > 1,0% SAD i EU

Izvor: www.gefoodalert.org/library/admin/uploadedfiles/Food_Aid_Press_Release_from_GEFA.htm

Ilegalno uvođenje GMO koje je zabeleženo u 17 slučajeva u Indiji, Brazilu i Rumuniji,
uzrokovano je nepravilnom državnom, ili međunarodnom kontrolom eksperimentalne i komercijalne
proizvodnje GMO. Nedozvoljeni eksperimenti (sedam slučajeva) vršeni su na šljivi i krompiru u
Rumuniji (tri), na travama u SAD, papaji na Tajlandu i Tajvanu i na pirinču u Kini. Ovoj grupi pripada
i poljski ogled na kukuruzu tolerantnom na herbicide koji je AgrEvo (sada Bajer krop sajens)
sprovodio u Hrvatskoj 1997. godine pre usvajanja zakonske regulative. Nekontrolisana trgovina sa
GM semenima uzrokovala je ilegalno gajenje GM useva u najmanje četiri slučaja: 1) GM soja
proizvodila se u Rumuniji na velikim površinama 2005. godine; 2) GM Monsanto pamuk gajio se u
Indiji 2001. godine na 10.000 hektara; 3) GM soja proizvodila se u Brazilu kasnih devedesetih; i 4)
GM soja gajena je na 430 hektara u Srbiji 2005. godine. Katkad razlozi ilegalnog uvođenja nisu jasni,
ali se smatra da dominira ljudski faktor. Tako je uvoz semena tikvica (varijeteta Judgement III
otpornog na viruse) u Nemačku, nastao usled greške u etiketiranju, a četvorogodišnji uzgoj Bt10
kukuruza u SAD i njegov izvoz u Irsku, kontinentalnu Evropu i Japan zbog loše kontrole kvaliteta.
Negativni sporedni efekti na poljoprivrednu proizvodnju ispoljili su se u osam slučajeva,
između ostalog: 1) 1998. godine u Kanadi, tri godine od prvog gajenja GM uljane repice tolerantne na
herbicide, samonikla uljana repica je ispoljila otpornost na tri herbicida (Liberty, Roundup i
Clearfield); 2) 2005. godine u SAD, nakon gajenja Raundap redi soje i povećane upotrebe glifosata,
uočeni su korovi otporni na ovaj herbicid; i 3) 2005. godine u Australiji i Indiji Heliothis zea Bod. je
ispoljio otpornost na Bt Cry1Ac toksin u GM pamuku.
Posebnu pažnju zaslužuju kontaminacije sa Starlink i Bt10 kukuruzom, kao i GM svinjama.
Septembra 2000. godine Tako bel (Taco Bell) (lanac brze hrane), Kraft fuds (Kraft Foods) (snabdevač
kukuruzom), Mišn fuds (Mission Foods) (proizvođač tortilja za meksičku hranu) Kroger Co., Fud lajn
(Food Lion), Šos sjupemakits (Shaw’s Supermarkets), Albertson’s, Ezteka korn (Azteca corn) su
otkrili u hrani primese Starlink kukuruza, odobrenog samo za ishranu stoke (jer izaziva alergijske
reakcije kod ljudi). Ministarstvo poljoprivrede SAD je povuklo više od 300 proizvoda iz prodaje, a
Aventis (creator Starlinka) i ostale kompanije su stopirale prodaju semena. Ova akcija je značajno
redukovala mogućnost kontaminacije, ali nije garantovala potpuno eliminisanje, između ostalog, jer je
žetva uglavnom već bila obavljena, a Starlink pomešan sa ostalim sortama kukuruza, tako da su
američki potrošači verovatno 2000. godine konzumirali kukuruz sa 0,5–0,6 odsto primesa Starlinka.
Problem je uvećan prenošenjem Starlink kukuruza i u druge zemlje: Kanadu, Japan, Koreju, Egipat,
Boliviju i Nikaragvu. U ime odštete Aventis kompanija je platila 500 miliona USD farmerima,
proizvođačima i prerađivačima hrane. Oficijelno Bt10 kukuruz ne postoji (ili informacije nisu
dostupne javnosti jer spadaju u kategoriju „poverljivih poslovnih informacija“), ali je gajen u svetu
četiri godine [101]. Sindženta je u decembru 2004. godine izvestila SAD o „pogrešnoj identifikaciji“,
odnosno detekciji Bt10 kao Bt11 linije kukuruza koja je odobrena za komercijalnu proizvodnju. U
međuvremenu, od 2001. do 2004. godine nekoliko stotina tona Bt10 kukuruza je distribuirano i
uzgajano u SAD, Kanadi i drugim zemljama. Greškom je korišćen u poljskim testiranjima u Španiji,
Čileu, Kanadi i Argentini, kao i u ograničenoj sredini u Francuskoj 2001. godine. Ukupni troškovi za
saniranje kontaminacije i genska konstrukcija ovog kukuruza za sada nisu poznati. Poznato je jedino
Ovaj primerak knjige nije za komercijalno korišćenje, postavljen je po odobrenju autora i isključivo za potrebe portala prviprvinaskali.com

62
da se Sindženta 2006. godine, obavezala da plati odštetu američkoj Agenciji za zaštitu životne sredine
u iznosu od 1,5 milion USD. U februaru 2004. u Kanadi je otkriveno da su primese GM svinja (tri
ženke), koje je kompanija TGN Bajotek (TGN Biotech) modifikovala da proizvode lekove za humanu
i veterinarsku medicinu, nađene u hrani za svinje i živinu. Gotovo identičan incident je otkriven dve
godine ranije, takođe u Kanadi. Jedanaest svinja sa genom koji kodira enzim fitazu iz Escherichia coli,
poznate kao prijatelji okoline su kontaminirale 675 tona hrane za živinu koja je prodata proizvođačima
jaja i ćurki. Uprava za hranu i lekove SAD je obavestila (februara 2003. godine) da je Univerzitet u
Ilinoisu, u periodu od aprila 2001. do januara 2003. godine prosledio 368 svinja trgovcima. Univerzitet
je odgovorio da su svinje potomci svinja modifikovanih za povećanu proizvodnju mleka i produkciju
insulinskog faktora, ali da nisu nasledile izmenjeni gen.

6. EKOLOŠKI RULET

Zvanični stav nauke u vezi s ekološkim posledicama oslobađanja GMO u životnu sredinu jeste
da se uticaj GMO na životnu sredinu ispituje posebno od slučaja do slučaja. Sa ciljem detektovanja
svih neočekivanih posledica sprovodi se monitoring nakon njihovog uvođenja u životnu sredinu.
Usvojen je konsenzusom na zasedanju Međunarodnog saveta za nauku. Pošto su članovi
Međunarodnog saveta za nauku nacionalne akademije nauka (101) i međunarodne naučne unije (27),
smatra se svetskom naučnom zajednicom.
Ovaj primerak knjige nije za komercijalno korišćenje, postavljen je po odobrenju autora i isključivo za potrebe portala prviprvinaskali.com

63
Naučnici se slažu i u sledećem:
1) GM biljne kulture mogu imati pozitivne ili negativne posledice na životnu sredinu zavisno od
načina modifikacije i mesta proizvodnje;
2) GI-u se mogu uvećati štetni efekti koje potencijalno nosi svaka poljoprivredna proizvodnja, ili
se primenom održivih mera proizvodnje mogu očuvati prirodni resursi. Kako će GM biljke
delovati na životnu sredinu značajno zavisi od primenjenih mera zaštite i obrade zemljišta;
3) Uzgoj GM drvenastih kultura nosi veći rizik zbog dugog životnog ciklusa;
4) GM mikroorganizmi nisu štetni za okolinu jer se koriste u strogo kontrolisanim uslovima; i
5) Uzgoj GM životinja može delovati pozitivno ili negativno na životnu sredinu u zavisnosti od
vrste, osobine i proizvodne sredine [1, 48, 120, 134].

Šta može poći naopako?
1) Može se narušiti biodiverzitet;
2) Geni se mogu preneti u druge biljne kulture ili divlje srodnike;
3) Mogu se izmeniti osobine neciljnih biljnih vrsta;
4) Može se narušiti zdravlje zemljišta;
5) Može doći do pojave tzv. super korova i super insekata rezistentnih na pesticide (herbicide i
insekticide);
6) Može doći do parenja GM životinje sa divljim srodnicima; i
7) Može doći do stresa životne sredine usled izmene proizvodnih mera.
Imajući na umu razlike između tradicionalne selekcije i GI-a, postoji bojazan da proizvodnja
GM biljaka, teoretski može narušiti biodiverzitet na tri načina: horizontalnim transferom gena (ukoliko
divlji srodnici na koje je GM biljka prenela novu osobinu, ispolje uvećanu kompetitivnost na
određenom staništu); poljoprivrednim merama (GM biljke tolerantne na herbicide, mogu ugroziti
primenu dotadašnjih mera za suzbijanje korova); masovnom proizvodnjom malog broja biljnih kultura
sa željenim osobinama može se narušiti biodiverzitet kultivara i povećati osetljivost na biljne bolesti i
štetočine (tab. 14).

Tabela 14. Razlike između tradicionalne biotehnologije i GI

Tradicionalna biotehnologija GI

Međusobno se mogu ukrštati samo organizmi iste ili vrlo DNK iz organizama različitih vrsta može se
srodnih vrsta. Na taj se način razmnožavaju i organizmi kombinovati. Tako, „novi organizam“ može biti stvoren,
u prirodi. budući da poseduje osobine koje se normalno ne mogu
naći unutar te vrste, ili u prirodi.

Raznolikost osobina koje se mogu ukrštati ograničena je Raznolikost osobina koje se mogu ukrštati je gotovo
obimom onih koji prirodno postoje unutar vrste. neograničena.

Proces zahteva mnogo generacija (godina) selektivnog Ova metoda za uvođenje neke osobine u određenu vrstu
ukrštanja da bi se dobio željeni rezultat. dozvoljava da se željeni rezultat dobije mnogo brže.

Hibridizacija se često javlja između različitih sorti iste vrste (intraspecies hibridizacija), a ređe
između biljaka različitih vrsta (interspecies), ili različitih rodova (intergenus). Učestalost interspecies i
intergenus hibridizacije u prirodi zavisi od roda i familije kojima biljka pripada. Iako je hibridizacija
taksonomski udaljenih roditelja važna komponenta biljne evolucije, F1 generacije hibrida su smanjene
fertilnosti, a u velikom broju ukrštanja potpuno sterilne, mali deo populacije preživljava, osim u
slučaju da roditelji ostaju u kontaktu ili se vegetativno razmnožavaju [16]. Plodni hibridi povećavaju
mogućnost pojave introgresije, odnosno inkorporacije alela iz jednog taksona u drugi posredstvom
ponovljenih ukrštanja hibrida sa jednim od roditelja.
Ovaj primerak knjige nije za komercijalno korišćenje, postavljen je po odobrenju autora i isključivo za potrebe portala prviprvinaskali.com

64
Kretanje gena (transfer gena, isticanje gena, out-crossing) se može definisati kao prenošenje
gena, iz jedne ili više populacija, u drugu populaciju [60]. Kretanje gena je određeno biologijom vrste,
varira zavisno od načina razmnožavanja, istorije biljke i metoda polinacije. Smatra se da seksualnu
kompatibilnost biljnih kultura i divljih srodnika, ulazak i dalje širenje transgena u prirodne populacije
određuje delimično opseg širenja polena. Različite biljne vrste imaju različite mehanizme polinacije
(insekti, vetar) i ispoljavaju različitu disperziju semena. Iako i seme može biti vektor transgena,
najčešće je to polen. Kretanje gena meri se na različite načine, direktna metoda je opservacija kretanja
polena i semena, a indirektna pomoću genetičkih markera. Za transgen se smatra da je „pobegao“ iz
useva ukoliko: 1) biljke koje ga sadrže, opstaju na obradivim zemljištima (samonikle) postajući
korovi; 2) biljke koje ga sadrže, opstaju u neodgovarajućoj sredini (neobrađenom zemljištu, pored
puteva itd.); 3) biljke koje ga sadrže, postanu invazivne u poluprirodnim sredinama (slanim,
močvarnim područjima, peščanim nanosima, stepama i šumama); 4) je prenet polinacijom na druge
biljke koje nastanjuju poljoprivredne sredine; 5) biljke na koji je prenet polinacijom nisu poželjne na
tom staništu; 6) je prenet polinacijom na druge biljke, invazivne u poluprirodnim sredinama; 7) je
prenet polinacijom na divlje srodnike koji (verovatno introgresijom) opstaju na poljoprivrednom
staništu; 8) je prenet polinacijom na divlje srodnike koji ometaju stanište; i 9) je prenet polinacijom na
divlje srodnike koji su invazivni u poluprirodnim sredinama [38].
Naučnici se slažu da je transfer gena moguć kada u blizini postoji odgovarajući kompatibilan
hibridizacioni partner, kao i da se polenom transgeni mogu preneti: 1) sa biljne kulture na divljeg
srodnika (npr. sa uljane repice na repu ugarnjaču); i 2) sa useva na usev (npr. sa kukuruza na kukuruz).
Predmet debate je u kojim slučajevima ova pojava izaziva negativne posledice na životnu sredinu.
Prema nekim mišljenjima, hibridizacija sa divljim srodnicima može izazvati probleme na više načina:
genetičkom erozijom (posebno u centrima porekla); genetičkim oštećenjem prirodnih gena; pojavom
korova koji imaju selektivnu prednost (npr. otpornost na štetočine i bolesti) što im daje održivost ili
invanzivnost, ali i da posledice hibridizacije zavise od prirode transgena i fertilnosti hibrida i
potomaka, ukoliko postoje. Potrebna su dalja istraživanja sa ciljem predviđanja dugoročnih posledica
koje izaziva kretanje gena, kao i boljeg razumevanja kretanja gena između glavnih prehrambenih
useva i lokalnih populacija i divljih srodnika u centrima porekla. Iako je činjenica da biljke stvorene
GI, često imaju neke od karakteristika korovskih biljaka poput: povećane vijabilnost i broja semena,
povećane disperzije ili redukovanog perioda mirovanja semena, izmenjenog ponašanja biljke (imaju
izmenjenu sposobnost preživljavanja u hladnim zimskim mesecima, veći broj generacija godišnje, ili
proizvode seme u dužem periodu), postoji naučni konsenzus da je malo verovatno da transgeni usevi
postanu korovi jer ih osobine zbog kojih se gaje često čine manje podobnim za preživljavanje i
reprodukciju u nepovoljnim sredinama. Većina osobina GM biljaka (npr. otpornost na insekte, virusne
infekcije i herbicide) povećava njihovu kompetitivnost, odnosno omogućava im bolju adaptaciju u
stresnim uslovima, ali ih ne čini sličnijim korovima. Primera radi, Bt kukuruz je značajno otporniji na
insekte od ne-Bt kukuruza, ali mu to ne omogućava rast u neodgovarajućim uslovima, u kojima bi
mogao opstati neki korov. Korovska populacija može da usvoji osobinu tolerantnosti na herbicide ili
insekte, ukoliko dođe do ukrštanja sa transgenim kulturama. Time se kompetitivnost biljaka u
poluprirodnim sredinama ne povećava značajno, ali i ta izmena može povećati invazivnost u
određenim sredinama [66]. Osim toga, korovska populacija može postati rezervoar gena (uključujući i
transgene) ili posrednik koji omogućava kretanje gena između useva i divljih vrsta koje se inače ne
ukrštaju.
Do sada nijedna komercijalizovana GM biljka nije postala korov, ali je teže predvideti šta će
se dešavati sa novim GM biljkama stvorenim kompleksnijim transformacijama. U literaturi se često
navodi primer samonikle uljane repice rezistentne na tri različita herbicida, koju su ranih dvehiljaditih
kanadski farmeri uočili na svojim poljima. GM uljana repica, tolerantna na glufosinat (Liberty-
Aventis) i glifosat (Roundup-Monsanto), zasejana je 1997. godine. Uljana repica stvorena
tradicionalnim ukrštanjem, tolerantna na herbicide Persuit i Oddyssey (Cyanamid) zasejana je iste
godine. Biljke nastale iz sačuvanog semena ispoljile su tolerantnost na dva, a već naredne godine na

Ovaj primerak knjige nije za komercijalno korišćenje, postavljen je po odobrenju autora i isključivo za potrebe portala prviprvinaskali.com

65
sva tri herbicida. Trostruko rezistentna uljana repica nije ispoljila druge karakteristike korova i još
uvek je osetljiva na druge herbicide [64].
Biologija oprašivanja može da posluži kao grub vodič za procenu rizika pojave transfera gena.
Polen biljaka koje se oprašuju vetrom ili insektima (kukuruz, uljana repica, bundeva i šećerna repa)
može se preneti i na velike distance, te ove kulture spadaju u kategoriju visokorizičnih. Ovde postoji i
mogućnost fizičke kontaminacije prenošenjem semena putem ptica. Tako visok nivo rizika od kretanja
gena ne postoji kod samooplodnih useva (soje i paradajza). Rizik od horizontalnog transfera gena sa
biljnih kultura koje se ukrštaju sa drugim srodnim vrstama (uglavnom korovima), najčešće je
ograničen na geografsku oblast gajenja u kojoj su biljne vrste inicijalno odomaćene. Analiza rizika za
12 GM biljaka u SAD pokazala je da najvažnije GM kulture, soja i kukuruz, nemaju divlje srodnike u
SAD, te kod njih postoji mala verovatnoća kretanja gena; da divlji srodnici pamuka postoje na
Havajima i Floridi, ali je mogućnost ukrštanja sa njima potvrđena samo u eksperimentu, ne i u prirodi
(gajenje GM pamuka u oblastima gde postoje divlji srodnici u SAD je zabranjeno); da postoje divlji
srodnici bundeve na teritoriji SAD; da je verovatnoća ukrštanja šećerne repe sa divljim srodnicima
(tehnički nema divlje srodnike, ali samonikle biljke ove kulture rastu kao korovi), mala jer divlja i
kultivisana repa cvetaju u različito vreme (tab. 15).

Tabela 15. Mehanizam polinacije GM biljnih kultura odobrenih u SAD

GM biljna kultura Mehanizam polinacije Da li ima divlje srodnike u SAD?
Trenutno se gaje u SAD:
Soja Samooplodna Ne
Kukuruz Vetrom Ne
Pamuk samooplodan, insektima Havaji i Florida
Uljana repica Insektima Da
Papaja Insektima Ne
Bundeva Insektima Da
Šećerna repa Vetrom Kalifornija
Trenutno se ne gaje u SAD
Krompir Insektima Ne
Paradajz Samooplodan Ne
Lan Samooplodan Da
Cikorija Samooplodan Da
Pirinač Samooplodan Ne
Izvor: [64], modifikovano

Evropska agencije za životnu sredinu je analizirala mogućnost transfera gena sa GM biljnih
kultura važnih za evropsku poljoprivredu. Pokazalo se da različite biljne kulture imaju različit stepen
autogamije (samooplodnje) i transfera gena, da se neke hibridizuju sa divljim srodnicima, a neke ne, te
je njihova proizvodnja različitog stepena rizika (tab. 16) [38].

Ovaj primerak knjige nije za komercijalno korišćenje, postavljen je po odobrenju autora i isključivo za potrebe portala prviprvinaskali.com

66
Tabela 16. Rizik od horizontalnog transfera gena

GM biljna kultura Frekvencija kretanja gena
Sa useva na usev Sa useva na divlje srodnike
Uljana repica Visoka visoka
Šećerna repa srednja do visoka srednja do visoka
nema poznatih divljih
Kukuruz srednja do visoka
srodnika
Krompir Niska niska
Pšenica Niska niska
Ječam Niska niska
Voćke: jagoda, jabuka, vinova
loza, šljiva, malina, kupina, srednja do visoka srednja do visoka
ribizle

Izvor: [38]
Uljana repica je visoko rizičan usev za transfer gena, sa useva na usev i sa useva na divlje
srodnike. Na nivou farme transfer gena je niskog nivoa, ali moguć na velike distance, te je teško
postići potpunu genetičku izolaciju posebno varijeteta i linija sa muškom sterilnošću kod kojih se out-
cross sa fertilnom susednom GM uljanom repicom dešava češće i na veće udaljenosti nego kod
konvencionalnih varijeteta. Posebno rizični su usevi sa više rezistentnih gena. Pošto se uljana repica
ukršta sa velikim brojem divljih srodnika verovatnoća transfera gena na ove vrste je velika. Šećerna
repa je srednje do visoko rizična sa aspekta transfera gena, sa useva na usev i sa useva na divlje
srodnike. Polen sa šećerne repe se može naći i na udaljenostima većim od 1 km. Unakrsna polinacija
korenasto-krtolastih biljaka ne predstavlja veliki problem, jer se njihova berba obavlja pre cvetanja.
Dokazano je da dolazi do hibridizacije i introgresije između kultivisane repe i divlje repe. Kukuruz je
srednje do visoko rizičan kada je u pitanju horizontalan transfer gena sa useva na usev. U Evropi nema
divlje srodnike, ali se masovno proizvodi ne-GM kukuruz, pa se preporučuje distanca od 200 metara,
između GM kukuruza i ne-GM kukuruza. Krompir je niskorizična kultura, jer polen obično nema
uticaj na krtole. Ipak, u oblastima semenske proizvodnje rizik je uvećan ukoliko samonikle biljke
prežive. Prirodne pojave hibridizacije i introgresije između krompira i srodnih divljih vrsta u Evropi
nema. Pšenica je niskorizičan usev, jer se unakrsna polinacija u poljskim uslovima javlja na manje od
2 odsto cvetova, te se transfer gena dešava obično na susednoj biljci. Međutim, postoji opasnost
kontaminacije lokalnih populacija žitarica koje mogu da se nađu u izolovanim planinskim predelima.
Kontaminacija ovakvih populacija moguća je, putem ptica koje prenose zrna na velike razdaljine.
Ovim se biodiverzitet ozbiljno ugrožava. Ječam se uglavnom reprodukuje samooplodnjom, a u Evropi
nema prirodno nastalih hibrida sa divljim srodnicima, te se takođe smatra niskorizičnom kulturom.
Proizvodi male količine polena te se kretanje gena javlja između susednih biljaka. Jagoda, jabuka,
šljiva i vinova loza ispoljavaju out-crossing i hibridizaciju, što znači da je verovatnoća transfera gena
na divlje srodnike velika. Moguće implikacije hibridizacije i introgresije maline, kupine i ribizle sa
divljim srodnicima su nejasne, jer je teško predvideti kako će se transgeni ekspresovati u divljim
srodnicima, te su ove voćne vrste svrstane u kategoriju srednje do visoko rizičnih.
Kako bi se smanjile eventualne štetne posledice od transfera gena, postojećim menadžment
strategijama zabranjuje se gajenja GM useva u centrima biodiverziteta, ili na lokalitetima u kojima
postoje divlji srodnici, a koriste se i sigurnosne zone za odvajanje GM od tradicionalnih ili organskih
varijeteta. Ekspertska tela preporučuju da se GM usevi namenjeni za medicinsku ili industrijsku
Ovaj primerak knjige nije za komercijalno korišćenje, postavljen je po odobrenju autora i isključivo za potrebe portala prviprvinaskali.com

67
upotrebu, stvaraju i uzgajaju tako da se onemogući kretanje gena na prehrambene useve. S tim ciljem
razvijene su sledeće biološke metode: 1) dobijanje muških sterilnih biljaka; 2) transformacija
genetičkog materijala u hloroplastima, odnosno dobijanje transplastomičkih biljaka; 3) sprečavanje
klijanja semena. 1) Stvaranjem sterilnih muških biljaka, sprečava se proizvodnja polena, čime se
kontroliše stranooplodnja i onemogućavaju biljke u širenju svog genetičkog materijala. Metod je već
primenjen na kukuruzu, suncokretu i uljanoj repici. Nedostatak ovog metoda je njegova
neprimenljivost na biljne kulture čiju vrednost (stvaranje plodova i semena) određuje uspešna
polinacija, kao što je u slučaju žitarica, uljane repice i kukuruza. 2) U normalnim GM, transgeni se
dodaju genetičkim informacijama nukleusa. Hloroplast je drugi tip ćelijske organele koji sadrži
genetičke informacije, ali polen svih cvetajućih biljaka ne sadrži informacije iz hloroplasta, već samo
iz nukleusa. Tokom polinacije, novi biljni embrion sadrži hloroplaste iz jajne ćelije majke, stoga
širenje polena nije vezano za širenje genetičkih informacija iz hloroplasta, te pri GM hloroplasta polen
transplastomične biljke ne sadrži strane gene. Nekoliko biljaka, koje sadrže genetičke informacije iz
hloroplasta u svom polenu, je izuzeto iz ovog pravila, a pouzdanost metoda se još uvek ispituje. 3)
Sprečavanjem germinacije GM semena (GURT, Terminator tehnologija), ne može doći do transfera
gena na druge vrste, jer iako dođe do slučajne stranooplodnje, onemogućen je rast biljaka. Sve
navedene metode razvijene su poslednjih godina i još uvek se procenjuje njihova funkcionalnost i
pouzdanost. Predstavljaju potencijalno korisne instrumente za sprečavanje širenja transgena u
poljoprivrednim oblastima i prirodnim staništima, iako i u slučajevima njihove primene izolovani
slučajevi outcrossing-a su još uvek mogući. Treba imati na umu da su promene koje nastaju širenjem
transgena bespovratne, tako da i mala šansa da se desi kontaminacija može da bude velika opasnost za
narušavanje prirodne sredine.
Naučnici se slažu da GMO mogu delovati na neciljne vrste, ali se ne slažu o stepenu
verovatnoće. Eksperiment sa Danaus plexippus Lin. (Lepidoptera, Nymphalidae) (američki leptir
monarh) ukazao je na nepodudarnost, ili neprimenljivost eksperimentalnih rezultata u poljskim
uslovima. J. E. Losej (J. E. Losey), entomolog sa Kornel univerziteta (Cornell University), prvi je
zapazio da polen Bt kukuruza uništava leptira monarha [99]. Gusenice leptira hranjene u
laboratorijskim uslovima, listovima Asclepias sp. na koje je prenet polen sa komercijalnih sorti Bt
kukuruza, su uginule. Šest različitih timova je nastavilo sa ovim istraživanjima. Zaključili su, da je
najviše 0,8 odsto ukupne populacije leptira izloženo dejstvu polena sa Bt kukuruza, od toga samo 0,7
odsto akutno toksičnom nivou polena. Druge studije u Nemačkoj i Švajcarskoj, utvrdile su da nema
štetnih efekata na neciljne organizme: pauke, Hemerobioidea, Syrphidae, tvrdokrilce i kišne gliste.
Istraživanja u polju su ukazala na izvesne razlike u sastavu i brojnosti zemljišnih
mikroorganizama, pod Bt i ne-Bt usevima, ali ove razlike su u okviru normalnih varijacija koje se
javljaju između kultivara nekih useva, te ne postoje pouzdani dokazi da Bt usevi dugoročno mogu
narušiti zdravlje zemljišta. Naučnici priznaju da ne postoji dovoljno podataka za predviđanje
dugoročnih posledica proizvodnje GM kultura na populaciju korova i biodiverzitet. Slažu se da
ekstenzivna dugoročna proizvodnja Btuseva i prekomerna upotreba herbicida u vezi sa biljnim
kulturama tolerantnim na herbicide (glifosata i glufosinata), može uticati na povećanje rezistentnosti
štetočina i korova.
U svetu je preko 120 vrsta korova razvilo rezistentnost na herbicide dominantno korišćene u
GM usevima, mada rezistentnost nije neophodno vezana za transgene varijetete. Preporuka naučne
zajednice je razvoj menadžment strategija, ali se vodi debata o tome koliko se efektivno koriste ove
strategije, posebno u zemljama u razvoju. Opseg i moguća ozbiljnost posledica pojave rezistentnih
korova i štetočina na životnu sredinu je takođe predmet debate. Rezistentnost korova na herbicide je
kompleksan problem koji zavisi od brojnih faktora. Datum sadnje/setve, obrada zemljišta, plodored,
đubrenje, program suzbijanja korova, biljna sorta ili hibrid, su direktne ili indirektne komponente koje
utiču na ekološku ravnotežu organizma u određenom ekosistemu (pa i na korovsku zajednicu), ali
najvažniji selekcioni pritisak ima obrada zemljišta i primena herbicida [121]. Korovska zajednica
adaptira se na režim obrade zemljišta kao i na herbicide. Korovi, normalno osetljivi na određeni
herbicid, mogu stranooplodnjom ili prenosom gena sa biljaka tolerantnih na herbicide, iste ili srodne
Ovaj primerak knjige nije za komercijalno korišćenje, postavljen je po odobrenju autora i isključivo za potrebe portala prviprvinaskali.com

68
vrste, usvojiti rezistentnost. Selekcioni pritisak usled primene herbicida podstiče nove mutacije ili
genetički drift (slučajne promene učestalosti alela kroz generacije) i može pomoći GM individuama u
korovskoj populaciji da postanu dominantne i vremenom preuzmu primat. U načelu, rezistentnost se
može javiti u bilo kojoj fazi aktivnosti herbicida (npr. fazi usvajanja, translokacije, vezivanja za ciljno
mesto itd.). Do sada je u svetu zabeleženo 313 biotipova korova rezistentnih na herbicide, 183 vrste
(110 dikotila i 73 monokotile)27, od toga 11 biotipova rezistentnih na glifosate: Convolvulus arvensis
(prvi put 1984. godine u SAD); Lolium rigidum (1998. godine u Australiji); Eleusine indica (2000.
godine u Maleziji); Amaranthus tuberculatus (2000. godine u SAD); Abutilon theophrasti (2001.
godine u SAD); Conyza canadensis (2001. u SAD); Dicliptera chinensis (2002. u istočnoj Aziji);
Lolium multiflorum (2003. godine u Čileu); Commelina communis (2004. u SAD); Ipomoea spp.
(2004. godine u SAD); Chenopodium album (2004. godine u SAD) [149]. Uvođenje GM biljnih
kultura, izgleda da značajno ubrzava stvaranje biotipova korova rezistentnih na dominantne pesticide,
a postoji opasnost i od štetnog delovanja metaboličkih rezidua [105]. Od navedenih biotipova,
Convolvulus arvensis i Lolium rigidum su razvili tolerantnost na glifosate pre uvođenja GM herbicid
tolerantnih useva. Ostali biotipovi mogu se dovesti u vezu sa gajenjem GM useva, odnosno masovnom
upotrebom glifosata. Conyza conadensis sa 8–13 puta uvećanom rezistentnošću na glifosat,
registrovan je u SAD tri godine nakon gajenja GM soje, 2000. godine, na Univerzitetu u Delaveru
[173]. Kasnije je rezistentnost ovog korova uočena na više od stotinu lokaliteta u SAD [37, 93, 113,
121, 136]. S obzirom na to da je Conyza canadensis jedna od deset ekonomski najvažnijih korovskih
vrsta, a da jedna biljka proizvodi čak 200.000 semena godišnje, postoji mogućnost veoma brze
ekspanzije ovog korova [8, 158]. Ima mišljenja da ispoljena rezistentnost na glifosat neće izazvati
katastrofalne posledice jer se rezistentni biotipovi mogu suzbijati drugim herbicidima i pravilnom
obradom zemljišta, kao i da toksičnost metabolita glifosata nije zabrinjavajuća, jer je na niskom nivou
[37, 59, 121, 158].
Konstantno izlaganje Bt toksinu može dovesti do preživljavanja individualnih štetočina,
odnosno do stvaranja rezistentne populacije. Američka Agencija za zaštitu životne sredine zahteva,
radi sprečavanja (ili usporavanja) razvoja rezistentnosti na Bt da se na 20 odsto ukupnih površina pod
Btbiljnim kulturama, proizvode ne-Bt usevi. Da ova strategija nije primenljiva u drugim zemljama, u
kojima je obradivo zemljište isparcelisano potvrđeno je u Australiji, Kini i Indiji. U Australiji, Kini,
Indiji (potkontinent) i Africi, najvažnija štetočina pamuka, pamukova sovica, je već dugo rezistentna
na konvencionalne insekticide. Veliku zabrinutost, posebno u Australiji i Kini, izaziva smanjenje
osetljivosti ove štetočine na Cry1Ac toksin. Istraživanje, 2004. godine u Australiji, pokazalo je da oko
70 odsto larvi Helicoverpa armigera Hüb ima sposobnost preživljavanja u prisustvu Cry1Ac. Indijski
istraživači su preporučili semenskim kompanijama da posebnu pažnju pri proceni hibrida pamuka
obrate na granični nivo ekspresije toksina u delovima ploda i na relativnu efikasnost ekspresije pri
kraju vegetacije [73, 74, 94, 153].

6.1. Međunarodni ekološki sporazumi

Nekoliko međunarodnih sporazuma i institucija je relevantno za ekološke aspekte transgenih
proizvoda, a najvažniji su: Konvencija o biološkom diverzitetu (KBD), Kartagena protokol o biološkoj
sigurnosti, i Međunarodna Konvencija o zaštiti bilja (MKZB) [125].
Većina mera KBD, kojeg je Sekretarijat za Konvenciju biološkog diverziteta usvojio 1992.
godine, fokusira se na očuvanje ekosistema. Dva aspekta očuvanja ekosistema se odnose na biološku
sigurnost: upravljanje rizikom vezanim za biotehnologijom nastale MŽO i upravljanje rizikom
vezanim za invazivne strane vrste. U kontekstu in-situ mera očuvanja Konvencija zahteva: „…
regulisanje, upravljanje ili kontrolu rizika vezanog za upotrebu i uvođenje biotehnoloških MŽO, koji

27
International survey of herbicide resistant weeds.www.weedscience.org/in.asp

Ovaj primerak knjige nije za komercijalno korišćenje, postavljen je po odobrenju autora i isključivo za potrebe portala prviprvinaskali.com

69
verovatno imaju štetan efekat na okolinu koji može uticati na konzervaciju biološkog diverziteta i
njegovo održivo korišćenje...“ Ovaj propis dalje nalaže razmatranje rizika na zdravlje ljudi.
Konvencija je obavezala strane ugovornice na sprečavanje uvođenja invazivnih stranih vrsta i na
kontrolu ili uništavanje onih invazivnih introdukovanih vrsta, koje ugrožavaju ekosistem, stanište ili
druge vrste.28
Kartagena protokol o biološkoj sigurnosti, koji je usvojio Sekretarijat za Konvenciju biološkog
diverziteta 2000. godine (stupio na snagu 2003. godine), štiti biološki diverzitet od potencijalnih rizika
upotrebe, transfera i manipulacije sa biotehnološkim MŽO. Takođe obuhvata i rizik po zdravlje ljudi.
Protokol se može primeniti na sve MŽO, izuzev na humane lekove, koji su u nadležnosti drugih
organizacija ili sporazuma. Sporazumom o prethodnom informisanju (SPI) ovaj protokol obavezuje:
stranu izvoznicu da pošalje notifikaciju, stranu uvoznicu da pošalje potvrdu o prijemu iste i da
obrazloži odluku o uvozu MŽO. SPI ostavlja mogućnost strani uvoznici da u svakom momentu (u
svetlu novih saznanja) revidira odluku o uvozu. Svrha ove procedure je, pružanje mogućnosti strani
uvoznici da proceni svoju sposobnost da se nosi sa rizikom uvoza MŽO. Četiri kategorije MŽO su
izuzete iz SPI: MŽO u tranzitu, MŽO za ograničenu upotrebu, MŽO identifikovani Odlukom
zainteresovanih strana kao MŽO koji verovatno nisu štetni za očuvanje i održivo korišćenje
biodiverziteta, i MŽO namenjeni za direktnu upotrebu (kao hrana, stočna hrana ili za preradu). Članom
11. propisuje se da pri prekograničnom prenosu MŽO namenjenih za ishranu ljudi, životinja ili
preradu, strana koja donosi odluku o upotrebi na svojoj teritoriji, uključujući i plasman na tržište, mora
o tome da obavesti Bazu podataka o biološkoj sigurnosti (osnovanu Protokolom). Strana uvoznica
može da donese odluku o uvozu na osnovu nacionalnog zakonodavstva, ako je to u skladu sa
Protokolom. Ukoliko su strane ugovornice, zemlje u razvoju ili u tranziciji, koje nemaju odgovarajući
zakonski okvir, mogu da obaveste Bazu podataka o biološkoj sigurnosti, da su se po prvi put odlučile
na uvoz MŽO za direktnu upotrebu, kao i da će sprovesti odgovarajuću procenu rizika. Ukoliko nema
naučnih informacija ili saznanja o štetnim efetktima MŽO, bilo usled nedostatka relevantnih naučnih
informacija ili nedostatka znanja, strane ugovornice se ne sprečavaju da uvezu MŽO. Procenu rizika i
upravljanje rizikom zahteva i SPI i član 11. U suštini, procenu rizika obavljaju kompetentna
nacionalna tela, a od izvoznika može da se traži da proceni, ili da plati procenu strani uvoznici.
Protokol određuje opšte mere i kriterijume upravljanja rizikom. Obavezuje na preduzimanje mera koje
minimalizuju verovatnoću slučajnog prekograničnog kretanja MŽO. Pogođene ili potencijalno
pogođene države moraju biti obaveštene o događajima koji mogu dovesti do nenamernog
prekograničnog kretanja. Protokol takođe, sadrži propise o rukovanju, pakovanju i transportu MŽO
(član 18). Svaka strana ugovornica treba da zahteva sledeću dokumentaciju: a) za MŽO namenjene za
direktnu upotrebu, da budu jasno obeleženi kao „mogu sadržati MŽO“ i da „nisu namenjeni za
namerno uvođenje u životnu sredinu“ (kao i kontakt za dalje informacije); b) za MŽO namenjene za
ograničenu upotrebu, da budu jasno identifikovani kao MŽO i da se specifikuju svi zahtevi za sigurnu
upotrebu, skladištenje, transport i upotrebu (i kontakt za dalje informacije i primaoca pošiljke); c) da
MŽO namenjene za namerno uvođenje u životnu sredinu, strana uvoznica, jasno identifikuje kao MŽO
i specifikuje identitet i osobine, ispuni sve zahteve za sigurnu upotrebu, skladištenje, transport i
upotrebu, da kontakt za dalje informacije, ime/adresu uvoznika/izvoznika i izjavu da se kretanje odvija
u skladu sa Protokolom. Razmena informacija je predviđena Protokolom, preko Baze podataka o
biološkoj sigurnosti. Baza podataka treba da olakša razmenu informacija i iskustava u vezi sa MŽO i
da pomaže pri primeni Protokola. Shodno članu 20. treba da obezbedi i pristup drugim informacionim
sistemima o biološkoj sigurnosti. Strane potpisnice su obavezne da Bazi podataka dostave informacije
o važećim zakonima, propisima i uputstvima za implementaciju Protokola; o informacijama koje
zahteva SPI; o svim bilateralnim, regionalnim i multilateralnim sporazumima u kontekstu Protokola; o

28
Invazivne strane vrste su vrste unesene namerno ili slučajno, van njihovog prirodnog staništa, u stanište na
kome mogu da se održe, postanu invazivne, zamene prirodne vrste i preovladaju.

Ovaj primerak knjige nije za komercijalno korišćenje, postavljen je po odobrenju autora i isključivo za potrebe portala prviprvinaskali.com

70
rezimeu procene rizika i o finalnoj odluci. Učešće javnosti definisano je članom 23. Strane ugovornice
treba da: a) promovišu i olakšaju obaveštavanje, obrazovanje i učešće javnosti, u pogledu transfera,
rukovanja i upotrebe MŽO; b) garantuju obaveštavanje javnosti i edukaciju o MŽO dozvoljenim za
uvoz (Protokolom); i c) konsultuju javnost u donošenju odluka u vezi sa MŽO. Strane ugovornice pri
donošenju odluke mogu uzeti u obzir društvene i ekonomske činioce, posebno one koji su važni za
biodiverzitet samoniklih i lokalnih populacija.
Svrha MZKB je pružanje sigurnih, opštih i efektivnih akcija za prevenciju širenja i uvođenja
bolesti i štetočina biljaka i biljnih proizvoda i promovisanje mera njihove kontrole. Iako, prvenstveno
propisuje trgovinu biljkama i biljnim proizvodima nije samo na to ograničen. Polje delovanja MZKB
je i zaštita divlje flore, direktne i indirektne štete od štetočina i bolesti (uključujući korove). Igra važnu
ulogu u očuvanju biodiverziteta biljaka i zaštiti prirodnih resursa, te su standardi MZKB primenljivi na
ključne elemente Kartagena protokola i KBD, uključujući prevenciju i ublaženje posledica od stranih
invazivnih vrsta. Zbog toga, KBD, Organizacija za hranu i poljoprivredu UN i MZKB blisko sarađuju,
posebno nakon uključivanja KBD u razvoj novih međunarodnih standarda za fitosanitarne mere
(MSFM). MSFM pod pokroviteljstvom MZKB obezbeđuje međunarodno usaglašena uputstva o
merama zaštite života ili zdravlja biljaka. Jedan od najvažnijih standarda MZKB jeste ISPM 11, tj.
analiza rizika karantinskih štetočina koji je usvojila Privremena komisija za fitosanitarne mere
(PKFM) na 3. zasedanju 2001. godine. Osim toga, PKFM je na 5. zasedanju 2003. godine, usvojio
dodatak ISPM 11, koji se odnosi na rizik na okolinu, koji mogu posebno izazvati invazivne strane
vrste i poslednji dodatak ISPM 11 koji se odnosi na analizu rizika od MŽO. 29 Ovaj nacrt standarda
nastao je nakon dugotrajnih tehničkih diskusija i konsultacija, u koje su bili uključeni eksperti za
zaštitu bilja i pitanja životne sredine iz razvijenih zemalja, kao i zemalja u razvoju. Cilj sastanka je bio
donošenje uputstava za procenu potencijalnih rizika na zdravlje biljaka MŽO, sa posebnim osvrtom na
potrebe zemalja u razvoju. Radna grupa je zaključila da su potencijalni fitosanitarni rizici od MŽO,
koji moraju da se uzmu u obzir pri analizi rizika: 1) promene adaptivnih karakteristika koje mogu
uvećati potencijalnu invazivnost, npr. otpornost na sušu i tolerantnost na herbicide biljaka, izmena
biologije reprodukcije, povećanje kapaciteta štetočina, rezistentnost štetočina i rezistentnost na
pesticide; 2) kretanje gena, uključujući: transfer herbicid rezistentnih gena na kompatibilne vrste i
potencijal da nadvladaju postojeće reproduktivne i rekombinantne barijere; 3) potencijalni uticaj na
neciljne organizme, uključujući: promenu opsega domaćina agensa važnog za biološku kontrolu,
korisnih organizama i zemljišne mikroflore koja rezultira fitosanitarnim posledicama (indirektan
efekat); i 4) mogućnost ispoljavanja fitopatogenih osobina, npr. fitosanitarni rizik koji nose nove
osobine organizma, a koje normalno nisu rizične; pojačana rekombinacija virusa; transenkapsidacija i
sinergija u vezi sa prisustvom sekvenci virusa i fitosanitarni rizik vezan za aminokiselinske sekvence
(markeri, promoteri, terminatori itd.) prisutne u insertovanom materijalu.
Savet za nauku smatra, da nadležna tela različitih država uglavnom zahtevaju sličan tip
podataka za procenu rizika, ali se razlikuju u načinu interpretacije tih podataka i određivanju šta je
rizik ili šteta za okolinu. Mišljenje naučnika se razlikuje i o pitanju osnove za poređenje, odnosno da li
to treba da bude sadašnji poljoprivredni sistem i/ili ekološki podaci. Zaključak ekspertskih konsultacija
Organizacije za hranu i poljoprivredu UN, 2004. godine, je da su posledice prelaska sa proizvodnje
konvencionalnih na proizvodnju GM kultura na okolinu mnogo veće od izmerljivih, te je baza za
poređenje veoma bitan faktor. Postoji neslaganje i o merodavnosti procena donetih u laboratorijskim
uslovima i poljskim ogledima, kada se primenjuju na velikim površinama, a nejasno je da li će model
koji objedinjuje podatke iz geografskog informacionog sistema biti koristan u predviđanju efekata

29
Kartagena protokol definiše MŽO kao bilo koji živi organizam koji poseduje nove kombinacije genetičkog
materijala stvorenog modernom biotehnologijom.

Ovaj primerak knjige nije za komercijalno korišćenje, postavljen je po odobrenju autora i isključivo za potrebe portala prviprvinaskali.com

71
MŽO u različitim ekosistemima. Naučna zajednica preporučuje dalja istraživanja efekata transgenih
biljnih kultura i mnogo određenije praćenje nakon uvođenja u okolinu.

7. ZDRAVSTVENI ASPEKTI KONZUMACIJE NOVE HRANE

7.1. Integralni pristup procene bezbednosti hrane

Na 26. zasedanju Komisije za Kodeks alimentarijus, 2003. godine usvojeni su sledeći
dokumenti: Princip procene hrane stvorene modernom biotehnologijom, Vodič za procenu zdravstvene
bezbednosti hrane stvorene iz rekombinantne DNK biljaka, i Vodič za procenu zdravstvene
bezbednosti hrane stvorene pomoću rekombinantne DNK mikroorganizama [126].
Ovi dokumenti sugerišu da analizu zdravstvene bezbednosti GM hrane treba vršiti poredivši je
sa tradicionalnim parnjakom, fokusirajući se na sličnosti i razlike. Koncept poređenja sa
konvencionalnim parnjakom je baza za procenu rizika nove hrane i prehrambenih sastojaka u mnogim
zemljama (EU, SAD, Kanada). Ukoliko se proceni da postoje razlozi za zabrinutost, potrebno je
okarakterisati rizik da bi se odredio njegov uticaj na zdravlje ljudi. Proces počinje opisom organizma
domaćina i donora i karakterizacijom GM. Sledeća procena bezbednosti uzima u obzir toksičnost,
potencijal za izazivanje alergijskih reakcija, ishod promene kompozicije ključnih hraniva i metabolita,
stabilnost insertovanog gena i prehrambenu modifikaciju udruženu sa GM (gr. 2).
Ukoliko celokupna procena svih prethodno navedenih segmenata pokaže da je GM hrana
jednako sigurna kao i njen konvencionalni parnjak, ta GM hrana se smatra bezbednom za upotrebu u
ishrani. Naučnici se generalno slažu da GM hranu treba procenjivati od slučaja do slučaja, fokusirajući
se na određeni proizvod više nego na proces njegovog stvaranja, kao i da procenu bezbednosti treba
završiti pre plasmana na tržište, jer je posttržištan monitoring težak, skup i nedovoljno pouzdan zbog
kompleksne kompozicije hrane i genetičke varijabilnosti u populaciji.

Grafikon 2. Integralni pristup procene sigurnosti nove GM hrane

Roditeljski usev Donor, Transgen (i) Karakterizacija Procena sigurnosti
i postavljen je po odobrenju
Ovaj primerak knjige nije za komercijalno korišćenje, genetičkog proizvoda
autora i isključivo za potrebe portala prviprvinaskali.com
novog GM useva/hrane
Proces prenošenja

Identitet, fenotipske i Opis Struktura Identitet, fenotipske i
agronomske donora identitet i agronomske karakteristike
karakteristike karakterizacija
72
Geografska Opis Delovanje Analiza sastava
distribucija vektora DNK

Istorija sigurne upotrebe Transgeni proces Toksičnost Analiza hranljivih materija
Izvor: www.biomatnet.org/secure/FP5/S1618.htm

7.2. Potencijalne opasnosti

Dugoročne posledice konzumiranja GM hrane nisu dovoljno poznate. Posebnu zabrinutost
izaziva moguće povećanje alergena i toksina u GM hrani, kao i razvoj bakterija rezistentnih na
antibiotike (kod prvih generacija GM). Odvojeno se tretira problem konzumacije GM životinja.
Smatra se da mogu izazvati alergijske reakcije, toksične efekte i razna oboljenja ukoliko deluju kao
novi rezervoari humanih bolesti [1, 120, 148].
Alergija je prekomerna reakcija organizma na specifičnu, inače neškodljivu supstancu ili više
njih, poznatih pod zajedničkim imenom alergeni, čak i onda kada su prisutni u maloj koncentraciji.
Uzrokovana je reakcijom imunološkog sistema, koji pri susretu sa alergenom (u ovom slučaju
određenom hranom) stvara antitela najčešće posredstvom imunoglobulina E (IgE). Oko 1–2 odsto
odraslih i 5–8 odsto dece ispoljava alergiju na određenu hranu (kod dece se često povlači spontano
tokom adolescencije). Alergije na hranu se najčešće manifestuju u vidu urtikarije, retko izazivaju
astmu ili stomačne probleme, a samo u izuzetnim slučajevima anafalitički šok. Najčešće alergije
izaziva kikiriki, soja, pšenica i dr. cerealije, kravlje mleko i jaja, nešto ređe jezgraste kulture (badem,
brazilski orah), morska riba, ljuskari (račić, jastog, kraba) i voće (jabuka, papaja, jagode) i povrće
(celer, šargarepa). Iako su istraživanja pokazala da preko 160 vrsta hrane može izazvati sporadične
alergijske reakcije, prethodno nabrojana hrana je odgovorna za preko 90 odsto svih alergija. Alergijsku
reakciju ne izaziva hrana u celini, već njene komponente, proteini, tačnije delovi proteina (peptidi)
zvani alergijski epitopi.
Biljke sadrže, osim mnoštva korisnih supstanci: vitamina, hranljivih materija, antioksidanata,
antikancerogenih materija itd., i štetne materije toksine i antagoniste. Biljni toksini su sve supstance
koje biljka proizvodi, a koje imaju osobine slične bakterijskim toksinima. Antagonisti su biljne
komponente koje nisu toksične per se, ali smanjuju hranljivu vrednost biljne hrane, najčešće
sprečavanjem usvajanja ili varenja hraniva (npr. soli ili estri heksafosforne kiseline koje se često
nalaze u semenima i cerealijama smanjuju usvajanje minerala). Neki biljni toksini, rastvorljivi u
mastima imaju sposobnost akumulacije te ih životinje nakon konzumacije skupljaju u tkivu i prenose
na ljude. Ovi toksini izlučuju se u humanom i životinjskom mleku (npr. solanin iz krompira).
Koncentracija toksina u biljkama ekstremno varira (čak i do 100 puta) u zavisnosti od spoljašnjih
stresova (suša, visoke temperature, niske temperature, nedostatak minerala i sl.) i bolesti. Različite

Ovaj primerak knjige nije za komercijalno korišćenje, postavljen je po odobrenju autora i isključivo za potrebe portala prviprvinaskali.com

73
sorte iste biljne vrste mogu imati različit nivo toksina i hraniva. Najčešći biljni toksini i antihraniva
ispoljavaju kancerogeno dejstvo (tab. 17).

Tabela 17. Najčešći biljni toksini i antagonisti

Toksin Biljka Efekti na ljude i životinje*

Zapaljenje gastrointestinalnog trakta; respiratorni
Ciano glikozidi Sladak krompir, koštičavo voće, pasulj
problem

Uljana repica, slačica, rotkva, kupus, Gušavost; poremećaj metabolizma; redukovano
Glukozinolati
kikiriki, soja, crni luk usvajanje joda; smanjena apsorpcija proteina

Depresija centralnog nervnog sistema; zapaljenje
Glikoalkaloidi Krompir, paradajz bubrega; kanceri; urođene mane; redukovano
usvajanje gvožđa

Redukovano usvajanje gvožđa; spermicidni i
Gosipol Seme pamuka
kancerogeni efekti

Zapaljenje intestinalnog trakta; smanjeno
Lektini Većina cerealija, soja, pasulj, krompir
usvajanje hranljivih materija

Smanjena sposobnost rastvaranja kalcijuma,
Oksalati Spanać, rabarbara, paradajz
gvožđa i cinka

Većina voća i povrća, cerealije, soja, Uništava tiamin; povećava holesterol; oponaša
Fenoli
krompir, čaj, kafa estrogen

Kumarin Celer, peršun, paštrnak, smokva Blago kancerogen, iritant kože

*
U ovim laboratorijskim testiranjima korišćene se značajno veće koncentracije toksina nego što se normalno
nalaze u hrani, te su i efekti preterani.

Izvor: [64]

Nova, GI stvorena hrana, ima potencijal za izazivanje novih alergijskih reakcija ukoliko sadrži
proteine kojih nema u konvencionalnoj hrani, kao i ukoliko sadrži proteine već poznate prouzrokovače
alergenih reakcija u tradicionalnoj hrani. Tako će ljudi alergični na brazilski orah verovatno biti
alergični i na GM soju koja sadrži protein iz ovog oraha. Takođe, ne znači da protein koji nije alergen
u konvencionalnoj hrani neće biti alergen u GM hrani. Biljka može izmeniti insertovani protein, tako
da podstakne njegov alergeni potencijal (dokazano na primeru glikozilacije, najsloženije
posttranslacijske modifikacije). Osim toga, količina proizvedenih proteina može imati uticaj na
alergenost. Nivo toksina u GM biljkama može se izmeniti u procesu zvanom inserciona mutageneza,
„genetički kvar“, pri čemu novi insertovani gen, ošteti drugi već prisutan biljni gen, kao i
transformacijama koje menjaju normalan metabolizam biljaka.
Na osnovu dostupnih naučnih podataka i intenzivnih diskusija, Organizacija za hranu i
poljoprivredu je u saradnji sa Svetskom zdravstvenom organizacijom usvojila 2001. godine Uputstvo
za analizu alergenosti hrane, „stablo odluke“ (gr. 3).

Ovaj primerak knjige nije za komercijalno korišćenje, postavljen je po odobrenju autora i isključivo za potrebe portala prviprvinaskali.com

74
Grafikon 3. Stablo odluke

Izvor alergenog gena

da ne

Homologne Homologne
sekvence sekvence

ne ne
da
Specifična Ciljana
serumska serumska
analiza analiza

da b ne

da Pepsin rezistentnost &
da animalni model

Verovatno c
a +/+ +/- -/-
alergeno
Velika Mala

verovatnoćanaalergenosti
(a). Svaki značajan pozitivan rezultat napravljen osnovu poređenja homologije sekvenci sa sekvencama
poznatih alergena u postojećoj bazi podataka ili na osnovu analize seruma, ukazuje na moguću alergenost; (b).
Nivo pouzdanosti dobijenog negativnog rezultata specifičnom serumskom analizom povećava se povećavanjem
broja analiza individualnih seruma; (c). Kada se dobije pozitivan rezultat i analizom rezistentnosti pepsina i
testiranjem na životinjama, ekspresovani protein ima veliki potencijal da postane alergen. Kada se dobije
negativan rezultat u oba slučaja, protein najverovatnije nije alergen, a kada se u ova dva testa dobiju različiti
rezultati verovatnoća pojave alergenosti je na srednjem nivou.

Izvor: [49]

Prema stablu odluke, kada ekspresovani protein potiče iz poznatog alergenog izvora inicijalno
se analizira homologija sekvenci, sa sekvencama poznatih alergena. Ukoliko homologija postoji,
proizvod se smatra alergenim i ne nastavlja se testiranje, a ukoliko je nema vrši se specifična serumska
analiza, odnosno testira se reakcija pacijenata alergičnih na izvorni materijal (preporučuje se zbog
mogućih lažno negativnih rezultata, odabir samo onih pacijenata koji imaju nivo osetljivosti na alergen
veći od 10 kIU/L specifičnog IgE). Stablo ne pravi razliku između uobičajenih i manje uobičajenih
alergena, odnosno specifična analiza seruma se vrši nezavisno od relativne frekvencije. Stepen
pouzdanosti testa zavisi od broja seruma dostupnih za analizu. Da bi se sa 95 odsto sigurnosti tvrdilo
Ovaj primerak knjige nije za komercijalno korišćenje, postavljen je po odobrenju autora i isključivo za potrebe portala prviprvinaskali.com

75
da glavni alergen (onaj alergen na koji više od 50 odsto individua osetljivih na tu supstancu reaguje) iz
izvornog materijala nije prenet, negativan rezultat mora se dobiti u bar šest relevantnih seruma, za
pouzdanost od 99 odsto, treba dobiti negativan rezultat u najmanje osam relevantnih seruma, a za 99,9
odsto u najmanje 14. Ako je samo jedan rezultat pozitivan, proizvod se tretira kao verovatan alergen, a
ukoliko specifična analiza seruma dâ kompletno negativan rezultat u sledećem koraku se vrši ciljana
analiza seruma (preporučuje se testiranje 25 seruma sa visokim nivoom IgE na određene vazdušne
alergene), testiranje rezistentnosti na pepsine (testira se razlaganje prečišćenog ili izmenjenog proteina
enzimima pepsidima) i testiranje životinja (preporučuje se testiranje bar dve životinje iste ili različite
vrste na ekspresovane proteine). Dodatno se može primeniti in vivo i ex vivo testiranje alergičnih
pacijenata (kožni, histaminski i oralni test). Ove testove treba da odobri Komitet za etiku, jer po
„stablu odluke“ nisu obavezna in vivo testiranja ljudi, već se ona mogu vršiti samo u određenim
slučajevima. Stablo nije primenljivo za ocenjivanje hrane modifikovane tako da ima umanjene ili
eliminisane poznate alergene (tada su in vivo testiranja obavezna).
Kada ekspresovani protein potiče iz izvora za koji nije poznato da je alergen, treba sprovesti
sledeća testiranja: 1) homologiju sekvenci ekspresovanog proteina sa sekvencama poznatih alergena (u
hrani i životnoj sredini); 2) ciljanu serumsku analizu na pacijentima alergičnim na širok spektar
alergena; 3) rezistentnost na pepsine; i 4) imunogeno testiranje na životinjama. U ovom slučaju
homologija sekvenci je dvostepena procedura. Prvi korak je pretraživanje baze podataka poznatih
alergena i poređenje aminokiselinskih sekvenci. Ukoliko se identifikuje homologija veća od 35 odsto
ili šest vezanih amino-kiselina, ekspresovani protein je alergeno rizičan i dalje se ne analizira.
Drugostepena analiza se vrši ukoliko nema homologije sekvenci. Ciljana serumska analiza obuhvata
testiranja na sledećih šest grupa organizama: kvasci/plesni, monokotili, dikotili, beskičmenjaci,
kičmenjaci i „drugi“. Relevantan rezultat dobija se analizom 50 uzoraka seruma sa visokim nivoom
IgE, ako je rezultat pozitivan u jednom serumu, ekspresovani protein je mogući alergen. Ako je gen
poreklom iz bakterije ova testiranja se ne mogu sprovesti jer nema poznate populacije osetljive na
bakterijske proteine (posredstvom IgE). In vivo/ex vivo analize se rade ukoliko se želi potvrditi
pozitivan rezultat prethodnog testa. Negativan rezultat ciljane serumske analize vodi testiranju
rezistentnosti na pepsine i testiranju na životinjama. Predtržišno procenjivanje alergenosti GM hrane
garantuje zadovoljavajuću sigurnost hrane, ali se zbog genetičke varijabilnosti u humanoj populaciji,
preporučuje i postržišna evaluacija.
Svetska zdravstvena organizacija preporučuje da ukoliko je GM hrana različita od
konvencionalnog parnjaka, sadrži jedan ili više novih proteina, potencijalna toksičnost ovih proteina
(ne hrane u celini) može se često analizirati standardnim metodama [181]. Pri proceni potencijalne
toksičnosti novih proteina razmatra se: a) da li je novi protein u dužem periodu bezbedno korišćen u
ishrani ljudi ili je značajno sličan sa proteinima koji su bezbedni; b) da li postoji sličnost između
amino-kiselina novog proteina i proteina poznatih kao toksini i antihraniva; c) da li novi protein
uzrokuje bilo koji štetan efekat (akutni oralni tekst); d) da li je novi protein rezistentan na visoke
temperature i/ili preradu; i e) da li je novi protein rezistentan na degradaciju (in vitro digestivni test).
Akutan oralni test je važan deo procene, posebno koristan u slučaju nepostojanja prethodne istorije
sigurne upotrebe. Najbolje rezultate testiranja daje upotreba prečišćenog proteina, a ako to nije
moguće, onda proteina biohemijski i funkcionalno ekvivalentnog sa proteinom u GM hrani. Ako novi
protein ne pokazuje sličnosti sa poznatim toksinima, nije stabilan pri izlaganju visokim
temperaturama/preradi, lako se vari, ima sigurnu istoriju upotrebe i/ili ne pokazuje bilo koji toksičan
efekat u akutnom toksikološkom testu, smatra se da novi protein nije toksičan na ljude i ne zahtevaju
se dalje toksikološke analize. Ukoliko novi protein ne zadovoljava neki od prethodnih kriterijuma,
analizira se dalje (npr. ako akutan toksikološki test pokaže određene štetne efekte, dodatno se
determiniše dozvoljen nivo, siguran za ljude). Osim navedenog, važno je odrediti da li novi protein
stvara sekundarne efekte, kao što je akumulacija drugih supstanci (npr. metabolita kao rezultat
detoksifikacije herbicida u biljci). U tom slučaju potrebno je odrediti potencijalnu toksičnost tih
supstanci [58].

Ovaj primerak knjige nije za komercijalno korišćenje, postavljen je po odobrenju autora i isključivo za potrebe portala prviprvinaskali.com

76
Za razliku od EU u kojoj je testiranje GM hrane na prisustvo alergena i toksina obavezno,
Uprava za hranu i lekove SAD preporučuje (ali ne zahteva) od proizvođača da uporede nivo toksina,
antagonista i alergena u GM biljkama sa konvencionalnim parnjacima. GM hrana podleže autorizaciji
samo ukoliko nije suštinski ekvivalentna ili „generalno prepoznata kao bezbedna“. Rekombinantna
DNK kao i njeni proizvodi generalno se klasifikuju kao bezbedni, osim ako nisu nove komponente
hrane ili su značajno različiti od komponenti već prisutnih u hrani. Poimanje suštinske ekvivalentnosti
je različito u SAD u odnosu na EU. U SAD se odnosi i na proizvode koji sadrže izmenjene
komponente, npr. na modifikovan sastav masnih kiselina ukoliko su prethodno ove masne kiseline
korišćene u ishrani. Proizvod se ne smatra suštinski ekvivalentnim, ukoliko protein ispoljava alergena
svojstva, ako je detektovan povećan nivo toksina ili je sastav hrane modifikovan u odnosu na hranu
prisutnu na tržištu. Stoga se sva hrana do sada komercijalizovana u SAD smatra suštinski
ekvivalentnom. Osim ovih postoje i razlike u proceduri ocenjivanja alergenosti i toksičnosti hrane u
SAD i EU.
Analiza potencijalne alergenosti GMO je laka kada gen potiče iz biljke poznate kao alergen,
što je demonstrirano na GM soji koja ekspresuje 2 S protein iz brazilskog oraha ili na GM krompiru,
in vitro testovima na serumu individua osetljivih na originalnu biljku [14, 117]. Takođe relativno je
lako proceniti da li GI utiče na endogenu alergenost. Neki radnici na poljoprivrednim imanjima koji su
bili izloženi delovanju Bt pesticida ispoljili su kožnu reakciju, te je sada moguće na njihovim
serumima testirati alergeni potencijal GM biljaka koje ekspresuju Bt toksin, što je veoma važno jer je
Bt toksin Cry 1Ac potencijalni oralni/nazalni antigen [13, 176]. Teškoće se javljaju pri proceni
alergenosti GM prehrambenih biljnih kultura, koje sadrže gen iz izvora koji nije ranije korišćen kao
hrana ili čija je alergenost nepoznata; pri transferu/inserciji gena novih alergena ili kada se ekspresija
minornih alergena uveća. Kritičari smatraju da nema dobrog animalnog modela za testiranje
alergenosti (testovi na životinjama pokazali su da gen brazilskog oraha u soji neće izazvati alergije kod
ljudi), a indirektne metode (određivanje homologije sekvenci i stablo odluke) su nepouzdane, jer se
proteolitička stabilnost procenjuje in vitro, umesto in vivo, kao i da shvatanje da su svi alergeni,
proteini nije tačno, jer Gad C1, glavni alergen iz bakalara nije predominantno protein [145].
GI otvara mogućnost kreiranja biljaka bez alergena, pod uslovom da je gen odgovoran za
alergenost kloniran i sekvencioniran. Istraživači iz Japana su stvorili eksperimentalnu sortu pirinča sa
redukovanim nivoom alergena, ali još nije poznato da li je alergen dovoljno umanjen, odnosno da li ga
osobe alergične na pirinač mogu bezbedno konzumirati [114]. Preovlađujući stav je da većina GM
sorti ima približno isti nivo toksina kao konvencionalne sorte, da su razlike između iste biljne sorte
gajene u različitim lokalitetima veće od razlika između GM i ne-GM sorti, odnosno da nivo toksina u
GM biljkama treba da bude isti kao u ne-GM, ali i da nadležna tela moraju mnogo preciznije
specificirati koji toksini treba da se testiraju, kako se mere i šta znači pojam „prihvatljiva“
koncentracija toksina [119].
Antibiotici su farmakološki agensi koji mogu potpuno uništiti patogene mikroorganizme
(obično bakterije) ili zaustaviti njihov rast ili razmnožavanje bez pričinjavanja značajnije štete
organizmu domaćinu. Antibiotiku rezistentan gen je gen koji kodira enzim za degradaciju specifičnog
antibiotika. Porast broja bakterija rezistentnih na više različitih antibiotika (usled zloupotrebe ili
prekomerne upotrebe) otežava lečenje nekih bolesti. Bakterija postaje rezistentna na specifičan
antibiotik kada usvoji odgovarajući antibiotik rezistentan gen, što se može desiti na dva načina: 1) novi
antibiotik gen se može razviti u bakteriji, mutacijom drugog gena koju izaziva selekcijski pritisak
usled izloženosti antibioticima. Ovako inicijalno nastaju svi antibiotik rezistentni geni, proces je
veoma spor, te iako na planeti postoje milijarde bakterija, relativno je mali broj različitih antibiotik
rezistentnih gena; i 2) bakterija može primiti antibiotik rezistentan gen od druge bakterije procesom
bakterijske konjugacije. Kada je novi rezistentan gen usvojen i prisutan u plazmidu, može se vrlo brzo
preneti i na nesrodne bakterije, posebno kada je selekcijski pritisak usled upotrebe antibiotika visok.
Ovaj proces može se odigrati bilo gde: u crevima čoveka i životinja, zemljištu itd. Za većinu
antibiotika je nekoliko rezistentnih plazmida već rašireno. Bakterijski sojevi koji su višestruko
rezistentni na lekove su oni sojevi koji se skupili više različitih rezistentnih plazmida.
Ovaj primerak knjige nije za komercijalno korišćenje, postavljen je po odobrenju autora i isključivo za potrebe portala prviprvinaskali.com

77
Tehnike transformacije kojima se novi gen unosi u biljku su u suštini neefikasne, u povoljnim
uslovima samo pet ćelija od hiljadu je GM, odnosno sadrži željeni gen. Kako bi se utvrdilo koje su
ćelije uspešno transformisane, koriste se marker geni. Pored željenog gena, na istom delu DNK
postavlja se marker gen (obično antibiotik ili herbicid rezistentan gen). Većina GM ćelija je otporna
na ove otrove, odnosno biljne ćelije koje ekspresuju antibiotik rezistentan marker gen (ARMG) ne
mogu biti oštećene antibioticima. Tretiranje ćelija nakon transformacije antibioticima preživljavaju
samo biljke koje su prihvatile željeni gen. GM biljke se potom regenerišu iz ovih uspešno
transformisanih ćelija. Iako nakon ovog, marker geni ne igraju više nikakvu ulogu, ostaju deo GM
biljke. Kao i za biljne ćelije, marker geni su potrebni i za selekciju bakterija koje sadrže željeni gen
(bakterije se koriste jer je potreban veliki broj kopija željenog gena). U tu svrhu koristi se drugi marker
gen koji omogućava preživljavanje bakterija sa željenim genom u prisustvu antibiotika. Iako ovi
marker geni obično ne ulaze u biljku, mogućnost ipak postoji. Neke GM biljke sadrže bakterijski
marker za rezistentnost na ampicilin.
U transformaciji GM biljaka koje su plasirane na tržište SAD, korišćena su dva ARMG: bla,
rezistentan na ampicilin i NptII (označava se i kao kanr ili APHII), rezistentan na kanamicin. Agencija
za zdravstvenu bezbednost EU je objavila Izveštaj o proceni ARMG [39]. U ovoj proceni uzela je u
obzir: medicinski značaj korišćenih antibiotika; distribuciju mikroorganizama koji već poseduju
rezistentan gen u zemljištu i vodi i njihovo prisustvo u digestivnom traktu čoveka i drugih sisara.
Zaključak Agencije je da je verovatnoća horizontalnog transfera gena sa GM biljaka na
mikroorganizme veoma mala, ali ipak moguća, te preporučuje da se upotreba ARMG odobrava i
procenjuje za svaki slučaj pojedinačno.
Pod uslovom da se ARMG geni, pomoću kojih je kreirana većina GM biljaka prve generacije,
prenesu iz prehrambenih proizvoda u ćelije organizma ili u bakteriju mogu se stvoriti bakterije
rezistentne na antibiotike. Verovatnoća da bakterije u crevima čoveka i životinja prihvate rezistentan
gen iz DNK biljke, pre nego što se DNK potpuno razloži povećava se ako čovek ili životinja
istovremeno koriste odgovarajući antibiotik, jer je tada selekcijski pritisak na bakteriju pojačan. Rizik
je veoma nizak ukoliko: 1) nikada nije utvrđeno prisustvo bakterije sa DNK biljke u crevima, čak ni u
laboratorijskim uslovima; 2) je rezistentan gen iz bakterijskog plazmida zastupljenog u prirodi, a ne
sintetizovanog u laboratoriji; i 3) je proces bakterijske konjugacije veoma brz i već je raširena
rezistentnost na iste antibiotike korišćene u GI. Stoga, Organizacija za hranu i poljoprivredu i Svetska
zdravstvena organizacija preporučuju da se GM biljaka vrše bez ARMG [49]. Sa tim ciljem razvijeni
su alternativni marker geni (njihova bezbednost još nije ispitana): herbicid tolerantni marker geni
(nakon tretiranja herbicidima preživljavaju samo biljke koje sadrže ovaj marker gen i željeni gen);
marker geni koji omogućavaju biljkama korišćenje određene hrane (ako se biljna ćelija hrani samo
ovim izvorom energije, jedino biljke u koje je uspešno prenet novi gen mogu da rastu, npr. manoza
šećer marker gen korišćen je pri stvaranju GM 3272 kukuruza); geni koji omogućavaju biljkama
proizvodnju proteina koji vezuju toksične teške metale (izlaganje teškim metalima, npr. kadmijumu
preživljavaju samo transformisane ćelije); vidljivi (fluorescentni) markeri (geni iz zelenog
fluorescentnog proteina omogućavaju vidljivost transformisanih ćelija pod UV lampama). S obzirom
na to da nakon stvaranja GM biljaka, marker geni gube funkciju, razvijene su i brojne strategije za
njihovo uklanjanje.

7.3. Rezultati eksperimentalnih istraživanja – Frankenštajn hrana

Plasman GM hrane na tržište i upotrebu u ishrani pratile su afirmativne studije u kojima se
između ostalog tvrdilo da: nema ispoljavanja neželjenih efekata na kompoziciju hraniva, telesnu masu,
konverziju hrane, proizvodnju mleka, fermentaciju, rast i karakteristike polutki pri hranjenju muznih
krava, mesnih goveda, svinja i živine sa GM sojom i kukuruzom tolerantnim na herbicide i/ili
otpornim na insekte, u periodu od 35 dana do dve godine; da dolazi do poboljšanje stepena konverzije
hrane kod životinja hranjenih kukuruzom otpornim na insekte, verovatno zbog nižeg sadržaja
Ovaj primerak knjige nije za komercijalno korišćenje, postavljen je po odobrenju autora i isključivo za potrebe portala prviprvinaskali.com

78
aflatoksina [102]. Testiranja hranljive vrednosti i moguće toksičnosti dve linije soje tolerantne na
herbicide, na pacovu, piletu, somu i muznoj kravi, pokazalo je da rast, konverzija hrane, sastav fileta
soma, prsni mišići živine, proizvodnja mleka, želudačna fermentacija i varenje kod krava je suštinski
ekvivalentno sa istim procesima kod konvencionalnih parnjaka, kao i da nema značajnih razlika u
rastu pacova i miševa, težini njihovih organa i proizvodnji IgE i IgG antitela [76, 77, 160]. Objavljeni
su i radovi o bezbednoj ishrani živine sa Bt 176 kukuruzom, pacova sa GM graškom i sa GM
krompirom koji ekspresuje gen soje [18, 78, 144]. Takve studije, bile su jedan od razloga objave
Međunarodnog saveta za nauku, iz 2003. godine, da su trenutno dostupni GM usevi i hrana iz njih
stvorena bezbedni za ishranu ljudi, da ne sadrže poznate alergene i toksine, a da su metode kojima se
testira zdravstvena bezbednost adekvatne.
Nastavak istraživanja u prethodnoj deceniji vodio je istom zaključku. Objavljene su studije o
proceni zdravstvenih rizika životinja hranjenih GM biljkama, uglavnom prve generacije [2, 4, 25, 30,
40, 41, 53, 54, 84, 85]. Životinje hranjene GMO nisu ispoljile biološki značajne razlike u odnosu na
kontrolnu grupu hranjenu konvencionalnom hranom. Transgena DNK i novi ekspresovani proteini
pokazali su osobine slične normalnoj biljnoj DNK i proteinima i razgrađeni su u digestivnom traktu
tokom procesa varenja. Objavljena je i BITL (BEETLE) studija o ishrani mlečnih krava u dve laktacije
koja je pokazala da sadržaj suve materije, količina proizvedenog mleka kao i njegova kompozicija i
fiziološki parametri nisu značajno izmenjeni pod uticajem ishrane sa velikim količinama GM
kukuruza (MON 810) [11, 155]. Fragmenti novih proteina ili tDNK nisu detektovani u uzorcima
animalnih tkiva niti u mleku. Međutim, teško je odrediti ukupnu količinu biljne DNK koja prolazi kroz
jednu životinju, pošto ne postoji numerička osnova za efikasnost ekstrakcije u različitim uzorcima
[65].
U proteklih nekoliko godina dogodila se prava mala revolucija. Potvrdila se tvrdnja prof. J.
Dominga (J. Domingo), objavljena u prestižnom časopisu Science da je iscrpnim pretraživanjem baze
podataka zaključio da je objavljen veoma mali broj recenziranih naučnih radova koji se odnose na
problematiku bezbednosti GM hrane, da je većinu njih objavila kompanija Monsanto i da nisu
sprovedena ozbiljna istraživanja, već da se u formi novinskih članaka objavljuju i citiraju rezultati
američkih konzervativnih istraživačkih centara, koji se deklarišu kao nezavisni („Heritidž fondacija
(„Heritage Foundation“), Amerikan enteprajz institjut (American Enterprise Institute), Kete institjut
(Cato Institute), Bruking institjut (Brookings Institute)) [36]. Sve više se saznaje o štetnim
posledicama konzumacije nove hrane, što je u saglasju sa usamljenim kritičkim studijama iz ranijeg
perioda koje su ukazivale na to da: su mnoge studije bile komercijalne, a ne naučne; Bt toksin
uzrokuje hipertrofiju epitela, degradaciju mitohondrija, uvećanje broja lizozoma; pacovi hranjeni GM
hranom usporeno rastu; GM krompir uzrokuje zadebljanje sluzokože stomaka i uvećanje dužine creva;
i GM hrana povećava mogućnost obolevanja od karcinoma [46, 50, 145].
Naučnik Irina Ermakova30 (Ruska akademija nauka) je 2005. godine, eksperimentalno
analizirala uticaj GM soje, RR soje (linija 40.3.2) sa transgenom CP4 EPSPS, na ženke pacova i
njihove potomke. Ženke pacova su držane u normalnim laboratorijskim uslovima (tri ženke/kavez). Za
potrebe eksperimenta ženke su podeljene na četiri grupe: „GM soja“ grupa, „tradicionalna soja“ grupa,
„izolovani protein“ GM soja i kontrolna grupa. Prva grupa ženki, težine 180–200 grama je hranjena sa
5–7 grama sojinog brašna pripremljenog mlevenjem celih zrna soje. Druga grupa ženki je hranjena sa
istom količinom sojinog brašna, pripremljenog od tradicionalne, Arcon SJ 91–330 soje. Trećoj, –
izolovani protein“ grupi davano je sojino brašno od izolovanih proteina GM soje. Sojino brašno je
pomešano sa vodom i davano ženkama kao dodatak standardnoj laboratorijskoj hrani, dve nedelje pre
parenja, u toku parenja, u toku skotnosti i nakon donošenja mladih, u laktaciji. Kontrolna grupa je
hranjena standardnom hranom, bez ikakvih dodataka. Nakon propisane dvonedeljne ishrane,

30
Ermakova I.V. Genetically modified organisms and biological risks. In Proceedings of International Disaster
Reduction Conference, Davos, Switzerland, August 27–September 1, 2006, pp. 168–171. /www.ask-
force.org/web/Ermakova/Ermakova-Proceedings-Davos-2006.pdf

Ovaj primerak knjige nije za komercijalno korišćenje, postavljen je po odobrenju autora i isključivo za potrebe portala prviprvinaskali.com

79
eksperimentalne ženke su sparene sa zdravim mužjacima iste starosti, koji nikada nisu hranjeni sojom.
Eksperiment, ponovljen u tri serije, je obuhvatio 30 ženki i 221 mladih. Najveći stepen uginuća mladih
pacova zabeležen je u prvoj „GM soja“ grupi (51,6 odsto) i u „izolovani protein“ GM soja grupi (15,1
odsto). U „tradicionalnoj soja“ grupi mortalitet je iznosio 10 odsto, a u kontrolnoj 8,1 odsto (tab. 18).

Tabela 18. Mortalitet mladih pacova u prve tri nedelje života

GRUPE Broj ženki koje su Broj potomaka Broj uginulih Smrtnost mladih
dale mlade mladih pacova pacova (%)
Kontrolna 7/9 74 6 8,.1
GM soja 6/9 64 33 51,.6
Izolovani protein 4/6 33 5 15,.1
GM soja
Tradicionalna soja 5/6 50 5 10

Izvor: www.ask-force.org/web/Ermakova/Ermakova-Proceedings-Davos-2006.pdf

Osim povećane smrtnosti i manje težine mladih pacova, u ovom eksperimentu je zabeležena i
povećana agresivnost ženki i njihovog potomstva. Oni su ispoljavali agresivnost između sebe i prema
osoblju koje se staralo o njima. U drugom eksperimentu31, ženke pacova su podeljene u tri grupe: „GM
soja“ grupu, „tradicionalna soja“ grupu, i kontrolnu. Ženke su hranjene istim količinama hrane i
držane u istim uslovima kao i u prethodnom eksperimentu. Kada mladi pacovi, starosti 12–13 dana,
počnu samostalno da se hrane, količina dodate soje je povećana za 2−3 grama po pacovu. Rezultati
ogleda su pokazali da je od 15 ženki, 11 dalo potomstvo (122 mlada pacova). Stepen mortaliteta
mladih pacova hranjenih GM sojom bio je veći nego u prethodnom ogledu. U roku od tri nedelje
uginulo je 55,6 odsto mladih. Osim toga, 36 odsto iz „GM soja“ grupe imalo je težinu manju od 20
grama, što je značajno veći procenat u odnosu na kontrolnu grupu (6 odsto) ili „tradicionalna soja“
grupu (6,7 odsto) (sl. 17). Merenje težine organa ukazalo je na značajne razlike između kontrolne i
„tradicionalne“ grupe sa jedne strane i „GM grupe“, što može da znači da je dodavanje GM soje hrani,
uzrokovalo promene u razvoju unutrašnjih organa. U ovim eksperimentima nije dobijena druga (F2)
generacija, što sugeriše da je prva generacija mladih, čije su majke hranjene GM sojom, sterilna.

Slika 17. Pacovi (levo kontrola, desno pacov hranjen GM sojom)

31 Ermakova I. V. Influence of genetically modified soya on the birth-weight and survival of rat pups. In
Proceedings of the Conference Epigenetics, Transgenic Plants & Risk Assessment 2006, pp. 41–48
www.oeko.de/oekodoc/277/2006-002-en.pdf
Ovaj primerak knjige nije za komercijalno korišćenje, postavljen je po odobrenju autora i isključivo za potrebe portala prviprvinaskali.com

80
Izvor: www.responsibletechnology.org/

Patološke promene su zabeležene i u testisima mužjaka pacova. Boja testisa se promenila iz normalne
ružičaste u tamnoplavu (sl. 18).

Slika 18. Boja testisa pacova hranjenih ne-GM (levo) i GM sojom (desno)

Izvor: www.seedsofdeception.com

Autor zaključuje, da je mogući uzrok negativnih efekata GM soje na mlade pacove
transformacija stranih gena koji prodiru u polne/stem ćelije i/ili ćelije fetusa. Pošto se GM soja
proizvodi pomoću bakterijskog plazmida (Agrobacter tumefaciensis), moguće je da se plazmid (sa
sposobnošću replikacije) održi u ćelijama GM soje. Time dolazimo do „plazmid efekta“, u kojem
plazmid negativno deluje na polne ćelije i reproduktivne organe pacova. Šire posmatrano, ovo je
izuzetno opasno, jer sličan efekat plazmida može da se očekuje na bakterijama, biljkama, životinjama i

Ovaj primerak knjige nije za komercijalno korišćenje, postavljen je po odobrenju autora i isključivo za potrebe portala prviprvinaskali.com

81
ljudima32. Do sličnog otkrića na testisima miševa došli su i italijanski naučnici, s tim što su uočili i
promene na spermatogramu i funkcionalne promene na DNK embriona. Ispoljene efekte pripisuju
reziduama pesticida [177].
Naučnici Ruske akademije nauka, su otkrili da hrčci hranjeni sa GM hranom, posebno GM
sojom, u trećoj generaciji postaju sterilni, pate od usporenog rasta, a njihova mladunčad ispoljava veći
stepen mortaliteta. Šokantno, učestalost pojave dlaka u ustima hrčaka u trećoj generaciji je izuzetno
visoka (sl. 19).

Slika 19. Usna duplja hrčka

a) kontrola; b) unutrašnjost usta hrčaka hranjenih GM sojom
Izvor: /www.truefoodfoundation.org/ectopia-from-gmo.pdf

32
Ermakova I.V. Genetically modified organisms could be real threat to the life. Reply to ACNFP on the
“Statement on the effect of GM soy on newborn rats“.www.irina-ermakova.by.ru/eng/art/art15.html
Ovaj primerak knjige nije za komercijalno korišćenje, postavljen je po odobrenju autora i isključivo za potrebe portala prviprvinaskali.com

82
U zaključku rada, objavljenog u časopisu Doklady Biological Science33, autori navode da bi
patološke pojave mogle biti uzrokovane sastojcima kojih nema u prirodnoj hrani, GM komponentama
ili otrovima (pesticidima, mikotoksinima, teškim metalima). Prema jednom od autora A. Surovu
(prenosi Institut za odgovornu tehnologiju), najverovatnije je da rezidue Roundup pesticida, prisutne u
visokim koncentracijama uzrokuju ove neželjene posledice.
Studija koju je objavila državna institucija iz Austrije pokazuje da, što su miševi više hranjeni
GM kukuruzom, imali su manji broj potomaka i bili manje razvijeni, što se poklapa sa studijom
medicinskog koledža Bejlor (Baylor) u kojoj je utvrđeno da pacovi hranjeni GMO niti imaju mlade,
niti ispoljavaju reproduktivno ponašanje [107, 178]. Testiranje kukuruza ukazalo je na postojanje dve
komponente koje stopiraju seksualni ciklus ženke, u koncentraciji nižoj dvesta puta od normalnih
fitoestrogena. Jedna od komponenti utiče i na seksualno ponašanje mužjaka, a obe podstiču razvoj
raka dojke i testisa. Kukuruz korišćen za ishranu eksperimentalnih miševa uzet je sa farmi, čiji su
susedi zapazili sterilnost stoke.
Veterinari iz Hariane (Haryana) (Indija) su izvestili o sterilitetu, čestim pobačajima,
prevremenim porođajima i „pomerenim“ matericama, kao i povećanom mortalitetu bivola hranjenih Bt
GM pamukom. U eksperimentu Univerzitetske bolnice Šerbruk (Sherbrooke) (Kanada), čiji rezultati
su objavljeni ove godine u časopisu Reproductive Toxicology otkriveno je prisustvo Bt toksina u krvi
žena (67 odsto od testiranih 39), trudnica (90 odsto od 30) i beba (80 odsto iz krvi pupčanika) [3].
Istraživanje koje je sponzorisala Vlada Italije pokazalo je da miševi hranjeni Bt kukuruzom
MON810, kompanije Monsanto ispoljavaju širok spektar imunoloških odgovora: uvećanje IgE i IgG
antitela što je povezano sa alergijama i infekcijama; uvećanje specifičnih citokina (interleukina) što je
tipično za obolele od raznih bolesti, od artritisa, upale creva do karcinoma [52]. Miševi hranjeni
drugom linijom Bt kukuruza MON 863, iste kompanije, ispoljili su takođe imunološku reakciju,
uvećanjem bazofila, limfocita i belih krvnih zrnaca. Ovo ukazuje na moguću toksičnost na nivou jetre i
bubrega, kao i na moguće ispoljavanje alergija, infekcija i drugih bolesti, uključujući i karcinom [151].
Rad objavljen u International Journal of Biological Science, nepobitno ukazuje na to da tri glavne
linije GM kukuruza (NK 603, MON 810, MON 863) ispoljavaju hepatorenalnu toksičnost na sisarima.
Toksični efekti na bubrezima i jetri, srcu, nadbubrežnoj žlezdi i hematopoetskom sistemu uočeni su
već nakon 90 dana kod pacova hranjenih ovim linijama kukuruza. Osim toga, nepredviđene direktne
ili indirektne posledice po metabolizam nisu isključene. Verovatan uzrok toksičnosti su novi pesticidi,
specifični za proizvodnju ovih sorti kukuruza, odnosno rezidue pesticide koji ranije nisu bili uključeni
u lanac ishrane. NK 603 je tolerantan na širok spektar herbicida Raundap, te sadrži rezidue ove
formulacije. MON 810 i MON 863 sintetišu dva različita Bt toksina koji igraju ulogu insekticida
[179].
Jedina studija, ikada objavljena, u kojoj su kao uzorak poslužili ljudi, sprovedena na GM RR
soji pokazala je, da gen iz GM soje prelazi u DNK bakterija koje naseljavaju floru creva i nastavlja sa
svojim delovanjem [116]. Preživljavanje transgene DNK u gastrointestinalnom traktu analizirano je na
pacijentima kojima je terminalni ileum (kraj tankog creva) uklonjen, i varenje preusmereno putem cevi
u kesu za kolostomiju. Pacijentima je dat obrok koji je sadržao GM soju, a prisustvo ciljne DNK je
analizirano pomoću PCR-a. Transgen je kod svih sedam analiziranih pacijenata preživeo prolazak kroz
tanko crevo. Količina transgena u cevi je varirala zavisno od posmatranog pacijenta (max 3,7 odsto).
Ponovljeni eksperiment na osobama sa intaktnim gastrointestinalnim traktom nije potvrdio ovaj
rezultat. Autori zaključuju da DNK preživljava u gornjem intestinalnom traktu, ali da se kompletno
razgrađuje u debelom crevu. Često se postavlja pitanje opstanka rekombinantne DNK u digestivnom
traktu čoveka. Pobornici GMO tvrde da se segmenti gole DNK brzo raspadaju u digestivnom traktu i
da generalno nema opasnosti od njihovog daljeg delovanja u čovečjem organizmu. Ovo istraživanje
pokazuje da nakon konzumacije GMO, u intestinalnom traktu izvesno vreme opstaju modifikovani
proteini.

33
Baranov A. S., Chernova O. F., Feoktistova, N. Yu, Surov, A.V. A new Example of Ectopia: OralHair in Some
Rodent Species, 2010, Doklady Biological Science, Vol. 431, pp.117–120.
Ovaj primerak knjige nije za komercijalno korišćenje, postavljen je po odobrenju autora i isključivo za potrebe portala prviprvinaskali.com

83
8. KO JE PROFITIRAO?

Transgene biljne kulture, kao bilo koja druga tehnološka inovacija u poljoprivredi, imaju
ekonomski uticaj na farmere, potrošače i društvo u celini. Opšti ekonomski uticaj GM biljnih kultura
zavisi od brojnih faktora, između ostalog, od uticaja tehnologije na poljoprivredne mere i prinose,
spremnosti potrošača da kupe hranu i druge proizvode stvorene iz GM biljaka, zakonodavnih propisa i
cena. Dugoročno posmatrajući i drugi faktori, poput, koncentracije industrije u proizvodnji i plasmanu
ove tehnologije utiču na nivo i distribuciju ekonomske koristi. Farmeri, koji su na početku prihvatili
novu tehnologiju, mogu ostvariti korist zbog niže cene proizvodnje i/ili veće proizvodnosti, dok ostali
mogu biti u konkurentskom zaostatku zavisno od preferencijala potrošača i razvijenosti zakonodavnih
okvira. Pojednostavljeno, ukoliko potrošači masovno prihvate GM biljke i ukoliko zakonodavni
zahtevi nisu preteški, farmeri koji su prihvatili tehnologiju će profitirati, dok će oni koji nisu, biti u
gubitku. U suprotnom, ukoliko otpor potrošača bude rastao, farmeri koji nisu usvojili tehnologiju će
biti u konkurentskoj prednosti. Potrošači generalno ostvaruju ekonomsku korist od tehnoloških
inovacija u poljoprivredi zbog niže cene i/ili većeg kvaliteta proizvoda koje kupuju. U slučaju GM
biljnih kultura situacija je mnogo komplikovanija iz dva razloga. Prvo, zakonodavni propisi, kao što su
Ovaj primerak knjige nije za komercijalno korišćenje, postavljen je po odobrenju autora i isključivo za potrebe portala prviprvinaskali.com

84
obavezno obeležavanje i segregacija tržišta mogu povećati cenu proizvodnje i plasmana GM useva,
odnosno mogu onemogućiti pad prodajne cene proizvoda. Drugo, potrošači koji su isključivi protivnici
ove tehnologije, mogu pretrpeti gubitke dobrobiti, ako su prinuđeni da konzumiraju proizvod stvoren
iz GMO, ili ekonomske gubitke ako skuplje plaćaju organski proizvod. Zbog toga je neto ekonomski
uticaj transgenih useva na društvo, veoma kompleksan i dinamičan koncept koji nije lako izmeriti.
GM usevi će biti široko prihvaćeni samo ukoliko donose ekonomsku korist farmerima. Na
profitabilnost GM useva na nivou farme, posebno u zemljama u razvoju, osim čisto agronomskih
karakteristika, utiču brojni ekonomski i institucionalni faktori. Stav Organizacije za hranu i
poljoprivredu iz 2004. godine je da ekonomska istraživanja počinju da pokazuju da GM usevi mogu
generisati dobit na nivou farme, ukoliko rešavaju ozbiljne probleme u proizvodnji i ukoliko farmeri
imaju pristup novoj tehnologiji. Do sada su ovi uslovi zadovoljeni samo u nekoliko zemalja, koje su
iskoristile inovacije privatnog sektora razvijenih zemalja i koje imaju relativno dobro razvijen
nacionalni istraživački sistem, zakonodavne procedure o biološkoj sigurnosti i sistem zaštite
intelektualne svojine [48].
Postojeća literatura o uticaju transgenih useva na ekonomiju, naročito zemalja u razvoju je
veoma limitirana. Podaci za više od dve ili tri godine su retko dostupni, a većina studija uključuje
relativno mali broj farmera, te tako mala veličina uzorka, uz dodatne faktore, kao što su vreme,
kvalitet semena i pesticida, pojava štetočina i veština farmera, čini veoma teškim procenjivanje
ekonomskih posledica GM useva. Farmerima može biti potrebno nekoliko godina iskustva sa novom
da bi je uspešno koristili; farmeri koji su pre usvojili tehnologiju mogu profitirati više od onih koji su
to učinili kasnije (price-premium); uvećanje broja farmera koji su prihvatili novu tehnologiju, može
izazvati redukciju troškova proizvodnje, odnosno pad prodajne cene, što može značiti da se dobit
farmera smanjuje, a potrošača raste. Posebna opasnost je što su GM useve većinom kontrolisale
nekoliko velikih kompanija.
Najvažniji faktori koji garantuju pristup farmera novim tehnologijama u povoljnim
ekonomskim uslovima i u odgovarajućoj regulativi su: 1) dovoljno razvijeni nacionalni istraživački
kapaciteti za evaluaciju i usvajanje inovacija; 2) aktivan javni i/ili privatni sistem za ulaznu isporuku;
3) pouzdane, transparentne procedure vezane za biološku sigurnost; i 4) izbalansirana politika zaštite
intelektualnih prava. Za sve useve tolerantne na herbicide i otporne na insekte važi da ukoliko se
uštedi na hemikalijama (time i na vremenu i radu potrebnom za njihovu aplikaciju) smanjiće se
troškovi proizvodnje, povećati neto prihodi na nivou farme, a efektivnijom kontrolom štetočina i
korova dobiti veći efektivni prinosi. Ekonomski dobici na farmi zavise od troškova i prihoda nove
tehnologije u poređenju sa alternativom. U širem kontekstu analiza ekonomskih posledica i distribucije
GM varijeteta mora uzeti u obzir mogućnost povećanja proizvodnje, ukoliko se smanji cena nove
tehnologije, što donosi ekonomsku korist potrošačima smanjenjem prodajne cene. Kako se kupovina
semena i drugih inputa od strane farmera menja, menja se i njihova cena, posebno ukoliko snabdevači
inputa drže monopolsku poziciju na tržištu. Svi ovi faktori zajedno utiču na opštu ekonomsku korist i
njenu distribuciju između farmera, potrošača i industrije.
Jedna od retkih studija globalne distribucije dobiti od proizvodnje GMO, iz 2006. godine,
opovrgava čestu tvrdnju oponenata poljoprivredne biotehnologije da multinacionalne kompanije
prisvajaju svu tehnološku dobit (tab. 19). Rezultati sugerišu da veličina i distribucija dobiti zavisi od:
1) procenta usvajanja; 2) vrste useva; 3) biotehnološke osobine; 4) geografskog regiona; 5) godine; 6)
nacionalne politike i mehanizma zaštite intelektualne svojine: i 7) postavki i fundamentalnih podataka
istraživanja. Nezavisno od razlika u proceni vrednosti i distribuciji ekonomske koristi, u proseku je
trećina globalne dobiti (37 odsto) pripala inovatorima (kreatorima gena i dostavljačima semena), a dve
trećine (63 odsto) su raspodeljene između domaćih i inostranih farmera i potrošača, s tim da je dobit
inovatora prikazana u bruto iznosu, odnosno bez obračunavanja troškova istraživanja, plasiranja na
tržište i administracije [34].

Tabela 19. Globalna distribucija dobiti prve generacije transgenih useva*

Ovaj primerak knjige nije za komercijalno korišćenje, postavljen je po odobrenju autora i isključivo za potrebe portala prviprvinaskali.com

85
Država Usev Godina Usvajanje Dobit (m Distribucija dobiti
(%) USD) Domaći Inovatori Domaći Ostatak
farmeri potrošači sveta
SAD Bt pamuk 1996 14 134 43% 47% 6% 4%
SAD Bt pamuk 1996 14 240 59% 26% 9% 6%
SAD Bt pamuk 1997 20 190 43% 44% 7% 6%
SAD Bt pamuk 1998 27 213 46% 43% 7% 4%
SAD Bt pamuk 1996- 20 151 22% 46% 14% 18%
1998
SAD Bt pamuk 1997 20 213 29% 35% 14% 22%
SAD Bt pamuk 1997 20 301 39% 25% 17% 19%
SAD HT pamuk 1997 11 232 4% 6% 57% 33%
SAD HT soja 1997 17 1,062 76% 10% 4% 9%
SAD HT soja 1997 17 437 29% 25% 17% 28%
SAD HT soja 1999 56 804 19% 45% 10% 26%
SAD HT soja 1997 17 308 20% 68% 5% 6%
Kanada HTuljana 2000 54 209 19% 67% 14% -
repica
Argentina HT soja 2001 90 1,230 25% 34% 0,3% 41%
Argentina Bt pamuk 2001 5 0,4 21% 79% - -
Kina Bt pamuk 1999 11 95 83 17 0
Indija Bt pamuk 2002 7 6,2 67 33 0
Meksiko Bt pamuk 1998 15 2,8 84 16 - -
Južna Bt pamuk 2000 75 0,1 58 42 - -
Afrika
Južna Bt pamuk 2001 80 1,2 67 33 0 -
Afrika
*Podaci su različiti za isti predmet jer je autor naveo različite studije.
Izvor: [34]

U zemljama u razvoju, ubiranje monopolističke rente multinacionalnih kompanija ometa: a)
nedovoljna zaštita intelektualne svojine; b) državna zaštita tržišta; i c) tehničke restrikcije. Na primer,
u Argentini zbog nedovoljne zaštite intelektualne svojine farmeri masovno čuvaju seme i prodaju ga
na crnom tržištu, te argentinskim farmerima pripada najveći deo dobiti. Veliku dobit ostvaruju i
farmeri Kine, jer je u ovoj zemlji takođe, slaba zaštita intelektualne svojine, a državne i provincijske
kompanije imaju monopol u prodaji semena [139]. No, pošto se hibridi mogu reprodukovati samo uz
značajno smanjenje produktivnosti, postoji tehnološka restrikcija upotrebe sačuvanog semena. Kao
rezultat, ugovorna restrikcija upotrebe sačuvanog semena, kao mera zaštite intelektualne svojine
pokazala se uspešnom u proizvodnji Bt pamuka u Argentini, jer je povećala price premium za GM
semena i učešće multinacionalnih kompanija u ukupnoj dobiti [146].
S obzirom na to da se proizvodnjom GM pamuka bave različiti tipovi farmera, u većem broju
zemalja, u različitim institucionalnim i tržišnim uslovima, analiza ove proizvodnje omogućava
donošenje približnih zaključaka o potencijalnoj dobiti. Početne analize su sugerisale da mali farmeri iz
zemalja u razvoju, siromašni u resursima, mogu ostvariti značajnu dobit od prihvatanja GM pamuka,
zbog većih i mnogo stabilnijih prinosa, manjih troškova za kupovinu pesticida i smanjenog
zdravstvenog rizika od izlaganja hemikalijama [48]. Međutim, da proizvodnja Bt pamuka u Indiji ne
ide u željenom pravcu, javnosti je postalo poznato nakon izjave britanskog princa Čarlsa da „tragični
broj samoubistava malih indijskih farmera ima korene u neuspehu GM useva“. Tragom te izjave A.
Malone 3. novembra 2008. u časopisu Mejl (The Mail) objavljuje reportažu iz Indije, u kojoj tvrdi da u
Indiji mesečno više od hiljadu farmera izvrši samoubistvo, najčešće pesticidima, da je cena GM
semena čak 1.000 puta veća od cene tradicionalnog semena, da su kreditno prezaduženi, da je sovica,
najvažnija štetočina pamuka postala otporna na Bt toksin, te da su prinosi značajno umanjeni. Sa
ciljem pomoći i promocije organske hrane princ Čarls je osnovao fondaciju Bumi Vardan (Bhumi
Vardaan Foundation). Indijski farmeri se bore na svoj način: kidnapuju distributere GM semena i
organizuju masovne proteste.
Ovaj primerak knjige nije za komercijalno korišćenje, postavljen je po odobrenju autora i isključivo za potrebe portala prviprvinaskali.com

86
Pregledom zvanične statistike (National Crime Records Bureau), može se zaključiti (iako ima
velikih razlika i u oficijelnim verzijama), da posmatrajući po profesionalnoj orijentaciji farmeri
značajno učestvuju u ukupnom broju samoubistava (13,7 odsto 2009. godine). Ne ulazeći u razloge,
može se konstatovati da farmeri Indije već godinama u velikom broju pribegavaju samoubistvima, ali i
da se beleži tendencija rasta ove pojave u najvažnijim proizvodnim regionima Bt pamuka, saveznim
državama Maharaštra (Maharashtra) i Andra Pradeš (Andhra Pradesh) od kada je GM pamuk uveden u
proizvodnju (2002. godine). Uočavaju se velike varijacije u ekonomskim analizama proizvodnje GM
pamuka, zavisno od toga da li autori pripadaju oponentima ili proponentima biotehnologije, kao i u
zavisnosti od sezone gajenja i lokacije, pritiska štetočina, vremenskih uslova i kvaliteta semena.
Masovna proizvodnja herbicid tolerantne soje uticala je na značajno uvećanje potrošnje
glifosata. Istraživanja iz 2000. godine uglavnom su pokazivala da je u proizvodnji Raunap redi soje
broj tretmana herbicidima smanjen ali da je količina primenjenog glifosata povećana [162, 163, 23,
24]. Bilo je i studija u kojima američko Ministarstvo poljoprivrede donosi oprečne zaključke. U jednoj
tvrdi da se smanjuje količina apliciranih herbicida, a u drugoj da se uvećava. Kao što se i očekivalo
ovaj ustupak za ustupak rezultirao je neto uvećanjem količine primenjenih pesticide [183, 23]. Prema
zvaničnim podacima Ministarstva, količina utrošenog glifosata na parcelama SAD uvećana je 15 puta
od 1994. do 2006. godine, ali to pripisuju uvećanju površina pod GM kulturama i smanjenju utroška
drugih herbicida. Istovremeno, sa ukupnom potrošnjom uvećan je i intenzitet potrošnje po jedinici
površine za više od 150 odsto. Uvođenje GM kultura značajno je ubrzalo stvaranje biotipova korova
rezistentnih na glifosate, farmeri sve češće koriste dopunske herbicide, po preporuci Univerziteta u
SAD i kompanije Monsanto. Od 2002. do 2006. godine količina utrošenog herbicida 2,4-D je
dvostruko uvećana, a upotreba atrazina za 12 odsto. Prema nekim rezultatima prinosi GM soje su
manji od 5 do 10 odsto u odnosu na prinose konvencionalnih sorti [56].
Prema podacima iz 2008. godine u svetu su komercijalizovane biljne kulture sa sledećim
osobinama: rezistentnost na insekte (21 osobina), tolerantnost na herbicide (10), i otpornost na viruse
(5) [157]. Na tržište nisu plasirane kulture sa izmenjenom kompozicijom hraniva, kao ni kulture
otporne na abiotički stres (uključujući sušu), bakterijska i gljivična oboljenja i nematode. Navedene
osobine su najznačajnije za siromašne zemlje i loša neproduktivna zemljišta, što uz postojanje barijera
za transfer tehnologije u vidu zaštite intelektualne svojine jasno ukazuje na dominaciju individualnih
interesa ili interesa kompanija u kreiranju GM biljnih kultura.

8.1. Dominacija Monsanto kompanije

Danas postoji pet glavnih multinacionalnih kompanija konkurentnih na agrotržištu: Monsanto,
Bajer krop sajens, Sindženta, Dau i Dipon. U oblasti GMO dominantan položaj zauzima Monsanto,

Ovaj primerak knjige nije za komercijalno korišćenje, postavljen je po odobrenju autora i isključivo za potrebe portala prviprvinaskali.com

87
koji direktno i preko tehnoloških licenci prodatih drugim kompanijama učestvuje sa više od 90 odsto u
ukupnoj prodaji GM semena u svetu i sa više od 85 odsto u ukupnim površinama pod GM kulturama.
Monsanto je 1995. godine, nakon prodaje svojih hemijskih ogranaka (osim agrohemijskog) počeo sa
akvizicijama biotehnoloških kompanija. Pripojen je kompanijama Farmejša end Apdžon (Pharmacia
and Upjohn) 2000. godine, ali je zbog otpora javnosti prema GMO u spin-off34 procesu 2002. godine
stvoren aktuelni Monsanto. Kompanija Aventis krop sajens, konkurent kompaniji Monsanto, krajem
devedesetih godina prošlog veka, stvorena je zajedničkim ulaganjima agrobiznis ogranaka kompanija
Aventisa i Šeringa (Schering AG) koje su želele da odvoje agrarni sektor od ostalog biznisa. Samo dve
godine nakon formiranja, 2001. godine, Aventis krop sajens je preuzeo Bajer. Danas, primarni biznis
Bajer krop sajensa su agrohemikalije.
Sindženta AG je formirana 2000. godine, na isti način sa istim motivom separiranja
agrobiznisa, od roditeljskih farmaceutskih kompanija, Novartisa i Astra zeneke (AstraZeneca).
Sindženta nije sledila uspeh Monsanto kompanije u GMO biznisu, te se primarno fokusirala na
agrohemikalije iako kontinuirano povećava ulaganja u istraživanja i razvoj GMO. Svega 20 odsto
prihoda ove kompanije potiče od prodaje GM semena. GM seme čini 10 odsto prodaje kompanije Dau
hemikal (Dow Chemical).
Monsanto je 1975. godine otpočeo istraživanja iz oblasti ćelijske biologije, 1981. formirao je
grupu za molekularnu biologiju, 1982. prvi put GM biljnu ćeliju, a 1987. godine je sproveo poljske
oglede sa GM biljkama. Prvi proizvod nove tehnologije koji je ova kompanija legalizovala i plasirala
na tržište 1994. godine bio je Posilak, hormon rasta muznih krava. Dve godine potom plasirali su na
tržište GM soju i pamuk. Kasnije su razvijali GM na paradajzu, krompiru, banani, pirinču, pšenici,
kukuruzu. Danas, kompanija najveće napore ulaže u razvoj tri kulture najuspešnije na tržištu: GM soje,
kukuruza i pamuka. Zašto su baš ove kulture najviše osvojile tržište? Verovatno zato jer su uglavnom
namenjene za industrijsku upotrebu, dok su ostale sa lošim plasmanom bile namenjene za direktnu
konzumaciju. Monsanto je otpočeo plasman ove tehnologije, ne uzimajući u obzir reakciju javnosti i
verujući da će „nova“ nauka privući kupce. Do 2003. godine, odnosno dok nije došlo do kompletnog
spin-off-a i promene menadžmenta kompanije, Monsanto je poslovao ne uzimajući uopšte u obzir
interese ostalih strana. GMO su zabeležili veliki uspeh na tržištu zemalja u kojima je otpor javnosti
relativno mali. Na ostalim potencijalnim tržištima, posebno Evropi, gde postoji otpor javnosti, GMO
nisu zabeležili takav uspeh. Može se samo spekulisati da li bi industrija bila uspešnija da su interesi
svih strana uzeti u obzir u inovacionom procesu, ali je činjenica da je Monsanto popravio tržišnu
poziciju od kada je specifičnost stranih tržišta uključio u proces inovacija [100].
Monsanto je kreirao skoro sve do sada plasirane biljne kulture tolerantne na herbicide
glifosate, trgovačke marke Raundap redi kao i većinu Bt useva Nju lif, Bolgad, Jildgad (New Leaf,
Bollgard, Yieldgard), dok je Aventis zaslužan za plasman većine glufosinat tolerantnih useva, poznatih
kao Liberti Link ((oznaku registrovao Hehst Šering AgrEvo (Hoechst Shering AgrEvo GmbH)). Od
1996. do 2005. godine, uočljiva je dominacija osobina koje je razvila Monsanto kompanija u ukupnim
površinama pod GM kulturama, uočljiva je dominacija ove kompanije u proizvodnji najvažnijih GM
kultura (tab. 20 i 21). U godini 2005. osobine koje je razvila ova kompanija su učestvovale u ukupnim
površinama pod kukuruzom sa 99 odsto, sojom 87 odsto, pamukom 66 odsto, uljanom repicom 58
odsto. Iste godine kompanija je prvi put komercijalno proizvela kukuruz sa ugrađena tri različita gena
(tri GM osobine) na površini od 0,5 miliona hektara (2,4 odsto površina), dok su površine pod
kukuruzom sa dve modifikovane osobine uvećane sa 0,04 miliona hektara (0,5 odsto) u 2000. godini

34
Spin-off je definisan kao nova kompanija nastala od bivše glavne organizacije (roditelja), i to tako da je srž
tehnologije prebačena sa roditelja na kćerku kompaniju. Obično se stvaraju da bi se komercijalizovala
tehnologija koja je nastala državnim, univerzitetskim ili na drugi način javno finansiranim istraživanjima. Stoga
je dobra mera uspeha ovakvom finansiranju broj nastalih spin-off kompanija, broj formalnih otkupa kompanija i
količina neformalne međuljudske interakcije.

Ovaj primerak knjige nije za komercijalno korišćenje, postavljen je po odobrenju autora i isključivo za potrebe portala prviprvinaskali.com

88
na 5,5 miliona hektara (26 odsto). Učešće pamuka sa dve modifikovane osobine uvećano je sa
zanemarljivih 3 odsto 1997. godine na 49 odsto 2005. godine [122].

Tabela 20. Globalne GM površine sa osobinama koje je razvila Monsanto kompanija
(19962005), po usevima (miliona hektara)

Usev 1996 1997 1998 1999 2000 2001 2002 2003 2004 2005
Soja 0,5 3,4 13,2 21,7 24,8 31,2 35,2 38 43,6 47,6
Kukuruz 0,0 0,9 5,0 7,2 7,2 8,5 11,7 14,4 18,8 21
1 osobina 0,0 0,9 5,0 7,2 7,16 8,0 10,8 12,3 15,2 15
2 оsobine 0,0 0,0 0,0 0,0 0,04 0,5 0,9 2,1 3,6 5,5
3 оsobine 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,5
Pamuk 0,7 1,2 2,0 3,5 4,1 5,7 5,3 5,3 6,1 6,5
1 osobina 0,7 1,16 1,7 2,5 2,5 3,5 3,3 3,1 3,1 3,3
2 osobine 0,0 0,04 0,3 1,0 1,6 2,2 2,0 2,2 3,0 3,2
Uljana repica 0,0 0,2 1,1 2,1 2,0 2,0 2,0 2,5 2,5 2,6
Total 2,3 5,7 21,3 34,5 38,1 47,4 54,2 60,2 71,0 77,7

Izvor: [122]

Tabela 21. Globalne GM površine sa osobinama koje je razvila Monsanto kompanija
(19962005), po usevima (%)

Biljna kultura 1996 1997 1998 1999 2000 2001 2002 2003 2004 2005
Soja 100 67 91 99 96 94 96 92 90 87
Kukuruz 0,0 28 60 65 70 87 94 93 97 99
Pamuk 87 86 80 94 77 84 78 74 68 66
Uljana repica 0,0 17 46 62 71 74 67 69 58 58

Izvor: [122]

U godini 2005. Monsanto je ostvario ukupan prihod od 6,3 milijarde USD, što predstavlja 10
odsto ukupnih prihoda svetske biotehnološke industrije (tab. 22). Jednako učešće u ukupnim
prihodima ove industrije kompanija je ostvarila i u 2003. i 2004. godini, a nešto veće u 2001 (15
odsto) i 2002. godini (12 odsto). Akumulativna vrednost ukupnih prihoda kompanije u
desetogodišnjem periodu (1996–2005) iznosi 48,7 milijardi USD.
Stavka ukupnih prihoda odnosi se na prihode ostvarene prodajom semena, GM osobina i
proizvoda za povećanje produktivnosti. Pod semenom i osobinama podrazumeva se seme i osobine
koje je razvila i komercijalizovala ova kompanija, a koje prodaje samostalno ili prodajom licenci
drugim kompanijama. Proizvodi za povećanje produktivnosti su primarno sredstva za zaštitu bilja.
Važno je napomenuti da su GM biljke koje je proizvela Monsanto kompanija ujedno tolerantne
isključivo na herbicide koje proizvodi ista kompanija, što znači da istovremeno sa prodajom GM
semena raste i prodaja herbicida, te kompanija ostvaruje prihode po obe stavke. U posmatranom
periodu (2000–2005) najveći ukupan prihod u kojem su sa 51 odsto učestvovali seme i osobine, a sa
49 odsto proizvodi za povećanje produktivnosti ostvaren je 2005. godine. Ova godina je ujedno i
Ovaj primerak knjige nije za komercijalno korišćenje, postavljen je po odobrenju autora i isključivo za potrebe portala prviprvinaskali.com

89
godina ravnomernog učešća dve stavke. Ostalih godina proizvodi za povećanje produktivnosti
učestvovali su više u ukupnim prihodima, s tim što se njihovo učešće postepeno smanjivalo: 70 odsto
2000, 68 odsto 2001. i 2002, 61 odsto 2003, 57 odsto 2002. i 51 odsto 2001. Najveći prihodi ostvareni
su prodajom kukuruza (semena i osobina) i herbicida iz reda glifosata, pre svega Raundap redi U
ukupnim prihodima, u posmatranom periodu glifosati su učestvovali sa 33–47 odsto, a kukuruz sa 18–
24 odsto.

Tabela 22. Ukupni prihodi Monsanta (2000–2005, fiskalne godine) (milijarda USD)

2000 2001 2002 2003 2004 2005
Ukupan prihod (milijarde USD) 5,5 5,4 4,9 4,9 5,4 6,3
Seme kukuruza i osobine ---- --- --- 0,9 1,1 1,5
Seme soje i osobine --- --- --- 0,6 0,7 0,9
Seme povrća i osobine --- --- --- ----- --- 0,2
Druga semena i osobine --- --- ---- 0,4 0,5 0,6
UKUPNO semena i osobina 1,6 1,7 1,6 1,9 2,3 3,2
RoundUp i drugi glifosat herbicidi 2,6 2,4 2,1 1,8 2,0 2,1
Ostali proizvodi za povećanje produktivnosti 1,3 1,3 1,3 1,2 1,1 1,0
UKUPNO proizvoda za povećanje produktivnosti 3,9 3,7 3,4 3,0 3,1 3,1
Izvor: www.monsanto.com

Kao i ostatak globalne ekonomije, biotehnološka industrija se 2008. godine suočila sa
svetskom ekonomskom krizom i njenim posledicama: dramatičnim smanjenjem dostupnog kapitala,
padom cena akcija i smanjenjem preduzetničkog kapitala, kao i sa zatvaranjem značajnog broja
kompanija. S obzirom na teškoće, finansijski rezultati Monsanto kompanije su izvanredni. Ova
kompanija je ostvarila rekordnu neto zaradu od prodaje (tab. 23) [128].

Tabela 23. Finansijski pokazatelji poslovanja Monsanto kompanije 2007, 2008. i 2009. godine (milion USD)

Promena (%)
2007 2008 2009
2009 vs. 2008

Neto zarada od prodaje 8,349 11,365 11,724 3
Neto prihodi 993 2,024 2,109 4
Izvor:www.monsanto.com

Velika ponuda herbicida na tržištu i smanjena potrošnja (zbog vremenskih uslova, otežanog
kreditiranja i niže cene roba) u 2009. godini uzrokovala je pad vrednosti globalnog tržišta pesticida za
6,5 odsto (37,86 milijardi u 2009. u odnosu na 40,48 milijardi USD u 2008. godini). Pad cene
herbicida, posebno glifosata od koga zavisi proizvodnja GM biljaka značajno je pogodio
poljoprivrednu biotehnološku industriju. Prodaja GM proizvoda opala je na svim važnim tržištima,
najmanje u Aziji (1,2 odsto), a najviše u Evropi (10,7 odsto) i Latinskoj Americi (8,4 odsto). Pad
prodaje u Evropi pripisuje se smanjenoj upotrebi herbicida u proizvodnji žitarica i devalvaciji evra, a u
Latinskoj Americi smanjenoj potrošnji zbog velike suše u Argentini i nekoliko sušnih perioda u
Brazilu i drugim proizvodnim regionima. Očekivano, kompanije koje su pretrpele najveće gubitke su
kompanije zavisne od prodaje glifosata. Prodaja sredstava za zaštitu bilja najvažnije poljoprivredne
biotehnološke kompanije, Monsanto opala je za više od trećine (3,54 milijarde u 2009. u odnosu na
5,33 milijarde USD u 2008. godini) [135].

Ovaj primerak knjige nije za komercijalno korišćenje, postavljen je po odobrenju autora i isključivo za potrebe portala prviprvinaskali.com

90
Prihodi poljoprivredne biotehnološke industrije su porasli za 15 odsto u 2009. godini
zahvaljujući rastu površina pod GM kulturama u Severnoj i Južnoj Americi, rastu cene semena i
tehnološke takse. Cena semena kukuruza i soje dostigla je najveću vrednost u istoriji. Cena semena
kukuruza je povećana za više od 30 odsto, a soje skoro 25 odsto u 2009. godini u odnosu na 2008.
Tehnološka taksa za Roundup Ready soju je tri puta uvećana u odnosu na 2000. godinu (6,5
USD/vreći 2000, a 17.5 USD/vreći 2009) i sada učestvuje sa skoro 50 odsto u ceni semena. Znači,
cena proizvodnje GM soje na površini od 400 hektara uvećana je poslednjih pet godina, samo po
osnovu rasta cene tehnološke takse za 11.000 USD. Monsanto je najavio povlačenje sa tržišta prve,
jevtinije generacije GM soje i poskupljenje druge generacije Raundap redi RR2Y soje za 42 odsto ili
74USD/acre. Tako će farmeri biti prinuđeni da kupuju skuplju varijantu soje. Slično, promena cene
semena kukuruza izazvana je, između ostalog, i uvođenjem na tržište Monsanto kukuruza sa tri GM
osobine (za svaku osobinu naplaćuje se posebna tehnološka taksa). Taktika drastičnog povećanja cene
GM semena sa jednom ili dve GM osobine i atraktivne cene semena sa tri osobine urodila je plodom,
te je 70 odsto prodatog semena ove kompanije u 2009. godini bilo sa tri GM osobine. Nakon uspešnog
osvajanja tržišta, sasvim je sigurno očekivati veliko poskupljenje GM semena sa tri osobine.
Zahvaljujući većim prihodima od prodaje semena, osobina i tehnološke takse kompanija Monsanto je
anulirala gubitke zbog smanjene prodaje herbicida i ostvarila u 2009. godini rekordnu neto zaradu od
prodaje.

Ovaj primerak knjige nije za komercijalno korišćenje, postavljen je po odobrenju autora i isključivo za potrebe portala prviprvinaskali.com

91
9. WIKILEAKS O GENETIČKI MODIFIKOVANOJ HRANI

Sajt Vikiliks (Wikileaks) je osnovan 28. novembra 2010. i do danas je objavio preko 250.000
diplomatskih depeša SAD, što čini najveći broj poverljivih dokumenata ikada dostupnih javnosti. Ova
dokumenta daju jedinstvenu mogućnost sagledavanja specifičnih aspekata američke politike.

Povodom zabrane proizvodnje NK 603, MON 810, MON 863 kukuruza u nekim zemljama EU, 2007.
godine, ambasador SAD u Francuskoj, K. Stejplton (C. Staplenton) piše:

Evropa ide unazad umesto unapred, predvođena Francuskom, Austrijom, Italijom, pa čak i Evropskom
komisijom... prelazak na represalije će pokazati da izabrani put košta Evropu i ojačaće biotehnološki
lobi u Evropi. ...Tim iz Pariza predlaže da represivne mere usmerimo na celu Evropu zbog kolektivne
odgovornosti, ali i da se fokusiramo na najteže prestupnike. Kazna mora biti odmerena, a ne
očigledno prestroga i mora biti dugoročno održiva, jer ne možemo odmah pobediti.

Španija je najveći evropski proizvođač GM kukuruza. Površine u Španiji čine više od 80 odsto
ukupnih površina u EU pod MON 810 kukuruzom. U depešama se otkriva: da je Španija tražila od
Brisela da ne komplikuje zakonodavni okvir o GMO; da su SAD znale kako će glasati Španija, pre
iznošenja stava Komisije za biotehnologiju; da direktno sarađuju kompanija Monsanto i državni aparat
SAD; da je kao odgovor na urgentni zahtev državnog sekretara Španije i Monsanto kompanije,
obnovljena američka podrška ovoj zemlji intervencijom sa vrha državne administracije SAD; da su
članovi Vlade Španije u formulisanju GMO stavova brifovani od direktora Monsanto kompanije.

Dobri odnosi SAD i Španije o pitanju biotehnologije uočljivi su i u drugim prepiskama.

Depeša ambasadora SAD u Madridu:

Španija sve više postaje meta antibiotehnoloških kampanja u Evropi i stoga je kultivacija MON 810
kukuruza ozbiljno ugrožena. Stav promotera biotehnologije ako padne Španija pašće cela Evropa.

Depeša koja opisuje sastanak održan s ciljem razvoja strategije za smanjenje otpora prema GMO u
Evropi (januar 2008). Sastanku prisustvuju američki senatori Č. Greslej (C. Grassley) i Dž. Tan (J.
Thune) i dva zvaničnika Španije, državni sekretar za međunarodnu trgovinu P. Majia i generalni
sekretar A. Bonet.

Predstavnik Španije:
Španija ima relativno liberalnu političke poglede na biotehnologiju, ali svakako je suočena sa
kontroverzama i otporom nevladinih organizacija. Nestabilne cene na robnoj berzi mogle bi uticati na
veću liberalizaciju uvoza biotehnoloških proizvoda u EU.

Ovaj primerak knjige nije za komercijalno korišćenje, postavljen je po odobrenju autora i isključivo za potrebe portala prviprvinaskali.com

92
Kada je N. Sarkozi (N. Sarkozy), ubrzo nakon postavljenja na funkciju predsednika Francuske, 2007.
godine, uveo moratorijum na proizvodnju GM kukuruza, američke diplomate pišu:
...moratorijum će ozbiljno ugroziti izvoz američkih proizvoda u Evropu. Verujemo da Sarkozi
podržava ovaj politički popularan moratorijum da bi obezbedio kapital za najavljene reforme.

Rumunija je do ulaska u EU, 2007. godine, kada je svoje zakonodavstvo morala da uskladi sa
evropskim bila najveći proizvođač GM soje u Evropi (45.000 hektara 2002. godine; najmanje 130.000
hektara 2006. godine). Smatrala se najvećim evropskim izvorom krijumčarenog GM semena.
Neposredno nakon pobede Liberalne nacionalne partije i Demokratske partije na izborima decembra
2004, u depeši od 18. januara 2005. koju je potpisao T. Dilar (T. Delare), zamenik ambasadora navodi
se:

Jedinstvena u regionu, Rumunija je pionir u biotehnologiji, proizvodi i promoviše GM soju,
zabranjenu u Evropi. Cilj naše ambasade je da pomognemo Rumuniji da uđe u EU sa dobro
razvijenim biotehnološkim sektorom i edukovanom populacijom koja razume biotehnologiju. Treba
pomoći napore Rumunije i SAD će imati jakog pomagača, sa zajedničkim interesima i verovanjima u
borbi protiv anti-GMO nastrojene EU.

Svesna rastućeg uticaja ne-GMO lobija u Rumuniji i znajući šta će ulazak te države u EU, značiti za
proizvodnju transgenih biljaka, američka Ambasada je sprovela brojne kampanje s ciljem edukovanja
javnosti o benefitima tehnologije. U saradnji sa Nacionalnom agencijom za zaštitu potrošača i
Nacionalnom rumunskom televizijom (TVR) i nekim nevladinim organizacijama održali su veći broj
seminara u važnim univerzitetskim centrima (Bukurešt, Temišvar, Jaši, Kluž, Krajova). Učesnici
seminara su birani iz redova istraživača, industrije i lokalnih medija. T. Dilar o toj kampanji piše:

... do kraja kampanje će biti objavljeno 40 članaka paralelno sa TV i radio-spotovima. Tako će 70
odsto populacije biti izloženo pozitivnim porukama o GMO.

Depeše otkrivaju: saradnju američke ambasade u Rumuniji sa članovima Vlade Rumunije na dobijanju
dozvole za proizvodnju u 2006. godini; reakciju na najavljenu zabranu kultivacije soje u prečniku od
15 km oko zaštićenih zona (karakterišu je kao namet zasnovan na nenaučnoj proceni rizika);
zabrinutost Evropske komisije u vezi sa doslednošću Rumunije u primeni regulative EU; nameru
nekih rumunskih farmera da ignorišu zakone EU i nastave sa kultivacijom GM semena; razgovore A.
Korodija (A. Korodi), ministra životne sredine sa predstavnicima kompanije Monsanto, odnosno
nameru ministra da distribuira svo raspoloživo seme pre nego što zabrana kultivacije MON 810
kukuruza stupi na snagu, i zadovoljstvo predstavnika kompanije fleksibilnošću ministra; usklađenost
stavova premijera i predsednika o pitanju biotehnologije, iako su u turbulentnim odnosima; američke
saveznike u Rumuniji: V. Tabaru (V. Tabara) (sadašnja ministarka poljoprivrede Rumunije), možda i
najveći pobornik biotehnologije; P. Defra (P. Daefro), iz Socijaldemokratske partije, član
poljoprivredne komisije u Senatu; I. Sarbu, ministra poljoprivrede od 2000. do 2004. godine, koji je
lobirao u Briselu za upotrebu biotehnologije u poljoprivredi; V. Bacila, njegovog savetnika; kao i
protivnike D. Sarbu (ćerku I. Sarbu), člana komisije za bezbednost hrane Evropskog parlamenta.

Pošto SAD nisu želele da se odreknu najvećeg proizvođača GMO u Evropi, američki zvaničnici su
nastavili sa intenzivnim posetama i nakon priključenja Rumunije EU. Avgusta 2008. godine, senator
R. Lugar je pokušao da ubedi rumunske zvaničnike da dozvole „unapređene poljoprivredne metode,
uključujući biotehnologiju“. Senator je održao više sastanaka na svakom ponavljajući isto. Govorio je
o iskustvima velikih proizvođača u SAD, o velikim troškovima konvencionalne proizvodnje i o
važnosti rešavanja problema gladi u afričkim zemljama. Istog meseca, tokom razgovora sa ministrom
A. Korodijem (A. Korodi), ambasador N. Taubman je naglasio je da:

Ovaj primerak knjige nije za komercijalno korišćenje, postavljen je po odobrenju autora i isključivo za potrebe portala prviprvinaskali.com

93
Farmerima treba dozvoliti slobodu uzgoja i izvoza svega što pomaže rešavanju problema gladi.

A. Korodi je bio nesklon ovoj teoriji i u finalnom komentaru N. Taubman navodi da ambasada ima
problematične odnose sa ministrom, uglavnom jer A. Korodi misli da Rumunija i SAD imaju malo
zajedničkih interesa po pitanju biotehnologije i klimatskih promena od kada je Rumunija postala
članica EU. Izrazili su zadovoljstvo susretom sa M. Zloteom (M. Zlotea), direktorom Sanitarno-
veterinarske službe koji je pokazao interesovanje za Enviropig, GM svinju.

Nakon formiranja nove vlade Rumunije sačinjene od Demokratsko liberalne partije i Socijal-
demokratske partije (krajem 2008. godine), američke nade da će Rumunija postati biotehnološki lider
u regionu su porasle. Početkom 2009. godine ekspert J. Bobo imao je niz sastanaka u Rumuniji.
Najznačajniji je sa M. Zloteom koji je objasnio da Rumunija pod pritiskom Austrije, Mađarske i
Francuske mora da se uskladi sa evropskom politikom i da ne može zauzeti jedinstvenu poziciju u EU.

Slične tendencije Amerike uočavaju se i u ostalim delovima sveta. Kada je ministar finansija Pakistana
naveo da su suša i problemi vodosnabdevanja ostali i dalje osnovna barijera povećanju poljoprivrednih
kapaciteta, neimenovani zvaničnik američke ambasade je ponudio saradnju SAD na polju
biotehnoloških istraživanja, uz obrazloženje da GM seme može povećati produktivnost. Vikiliks
potvrđuje da SAD nude GM hranu kao rešenje za problem gladi. SAD pažnju okreću ka Africi, kao
zapostavljenom kontinentu kojem je potrebna pomoć. Prioritet obaveštajnih službi u Burundi, Kongu i
Ruandi je sakupljanje informacija o prihvatanju GM hrane i propagaciji GM useva.

U novijim depešama SAD posmatraju GM hranu strateškim i komercijalnim imperativom. Iako veruju
da papa tajno podržava biotehnologiju zahvaljujući lobiranju višeg savetnika Svete stolice, priželjkuju
javnu papsku podršku koja bi izvršila veliki uticaj na mnogobrojne građane Evrope i zemalja u
razvoju. Američku ambasadu je zabrinulo opozivanje podrške najbližeg saveznika, počasnog
predsednika moćnog papskog Saveta za mir i pravdu, čoveka koji najčešće predstavlja papu u UN,
kardinala R. Martina:

Njegov zamenik nam je nedavno rekao da je kardinal sarađivao sa nama po pitanju biotehnologije u
protekle dve godine kako bi kompenzovao javno neodobravanje rata i posledica rata u Iraku. Prema
našem izvoru kardinal više ne oseća potrebu za ovim pristupom.

Zabrinutost su izazvale i izjave kardinala P. Turksona (P.Turkson), predsednika papskog Saveta za mir
i pravdu. Odgovarajući indirektno na Vikiliks otkrića i pokušavajući da sačuva neutralnost i povrati
kredibilitet Svete stolice, u vatikanskom žurnalu Oservatore Romano (L’Osservatore Romano) od 5.
januara 2011, dao je izjavu da afrički poljoprivrednici nemaju potrebu za proizvodnjom transgenih
biljaka ukoliko imaju pristup plodnom, zdravom zemljištu i ukoliko mogu da žive od svog rada i
sačuvanog semena. Kardinal je izrazio i zabrinutost mogućom pozadinom GMO (uobičajena igra
ekonomske zavisnosti po svaku cenu). Postoji mala mogućnost da povlačenje podrške kardinala R.
Martina (R. Martino) i izjava P.Turksona signalizira promenu kursa Vatikana. Verovatnije je da se
time izražava zabrinutost u vezi sa GMO i ostavljaju otvorena vrata da jednog dana Vatikan kaže:
„Postoji realna potreba za GM usevima“. Ostaje činjenica da je papa, 16. novembra 2009. na
Svetskom samitu o hrani u Rimu, diskretno, ali ipak prvi put javno podržao biotehnologiju kao deo
razvojnih aktivnosti.

Interesantne su depeše iz 2007. godine o povezanosti Monsanto kompanije i vojnih kadrova privatne
kompanije za obezbeđenje lica i objekata, Blekvoter (Blackwater). Vlasnik Blekvotera, E. Prins (E.
Prince), poslove ugovara preko dve zasebne kompanije Total intelidžens solušns (Total Intelligence
Solutions) i Terorizm risrč center (Terrorism Research Center). Mreža dakle funkcioniše kao visoko-
koordinisan sistem. Plaćenici Blekvotera su učestvovali u najosetljivijim akcijama Centralne
Ovaj primerak knjige nije za komercijalno korišćenje, postavljen je po odobrenju autora i isključivo za potrebe portala prviprvinaskali.com

94
obaveštajne službe (CIA), otmicama i atentatima u Pakistanu, Iraku i Avganistanu. O tome je u
decembru mesecu prošle godine pisao list Njujork tajms (The New York Times), navodeći da je vojska
Blekvotera bila treća najbrojnija armija, posle američke i britanske, koja je učestvovala u operacijama
u Iraku. List je naveo da je ta privatna armija (kompanija) dobila zadatak da za američku vladu radi,
tako nazvane „poslove bezbednosti“, u periodu od 2001. do 2009. godine. U tom periodu, organizacije
blisko povezane sa privatnom militantnom kompanijom Blekvoter, pružale su usluge obaveštavanja,
obuke i bezbednosti ne samo Beloj kući, već i mnogim vladama širom sveta, ali i nekolicini
multinacionalnih korporacija. Na spisku se tako našao i najveći proizvođač genetski modifikovanog
semena Monsanto kompanija. Blekvoter je ponudio Monsantu da infiltrira operativce u
antibiotehnološke aktivističke grupe. Saradnja između dve kompanije je osnažena u januaru 2008.
godine, kada je K. Blek (C. Black), predsednik Total intelidžensa otputovao u Cirih na sastanak sa
Monsanto menadžerom za bezbednost i globalna pitanja, K. Vilsonom (K. Wilson). Nakon sastanka u
Cirihu K. Blek je poslao imejl drugim rukovodiocima Total intelidžensa, u kojem kaže da Wilson

„razume da možemo zaštiti brend Monsanto ako delujemo kao obaveštajna služba ove kompanije“.

Dodao je da je Monsanto zabrinut zbog aktivista u društvima za zaštitu prava životinja, pa su
diskutovali o tome kako da se članovi Blekvotera aktiviraju u tim udruženjima, kao i o načinu
plaćanja usluga, odnosno da će ih Monsanto na početku plaćati iz budžeta za bezbednost, a kasnije će
možda za tu namenu kreirati posebnu budžetsku liniju. Prema dokumentima Monsanto je platio usluge
Total intelidžensa 127.000 USD u 2008. godini i 105.000 USD u 2009. K. Vilson je žurnalu Nejšn
(The Nation) potvrdio da se susret u Cirihu odigrao i da je Monsanto koristio usluge Total intelidžensa
u periodu od 2008. do 2010. godine, da ih je kompanija opskrbila izveštajima o grupama i
individuama koje mogu biti rizične za personal kompanije ili poslovanje u svetu, ali i da je do tih
podataka došla praćenjem lokalnih medija i drugih javno dostupnih informacija. Negirao je razgovore
o infiltriranju u antibiotehnološke organizacije.

10. ARGUMENTI I OBEĆANJA SAD I MULTINACIONALNIH KOMPANIJA

Proklamovani cilj plasmana GM hrane bio je rešenje problema gladi u svetu. Multinacionalne
kompanije i SAD su obećale da će nova tehnologija povećanjem kvaliteta i prinosa poljoprivrednih
kultura, poboljšanjem kvaliteta prehrambenih proizvoda, boljom otpornošću useva na bolesti, insekte i
korove; širim arealom gajenja useva, poboljšanjem tolerantnosti na niske temperature ili sušu, boljim
iskorišćavanjem trenutno neproduktivnih degradiranih zemljišta, gajenjem bolje prilagođenih
poljoprivrednih kultura, smanjenom upotrebom pesticida i usklađivanjem istraživanja sa potrebama
siromašnih i gladnih ostvariti zacrtani cilj.
Petnaest godina nakon uzgoja prvih GM biljnih kultura broj gladnih u svetu i dalje raste,
prema poslednjim podacima Organizacije za hranu i poljoprivredu, bliži se milijardi (925 miliona u
2010. godini). Ostavljajući po strani naučne debate o proizvodnji, upotrebi i potencijalnim štetnim
efektima GM tehnologije na zdravlje ljudi i životnu sredinu, koje ne nude jednostavne odgovore i
odišu brojnim dilemama, neophodno je odgovoriti na pitanje zašto Genska revolucija nije ispunila
proklamovani cilj? Između ostalog zbog: neravnomerne difuzije GM kultura; diktiranja pravca
biotehnoloških istraživanja od strane nekoliko multinacionalnih kompanija; zanemarivanja potreba
siromašnih farmera; svođenja naučnoistraživačkih radnika na nivo uslužnoistraživačkog sektora;
dubokih političkih i komercijalnih sukoba interesa ili zbog toga što proklamovani cilj nikada nije bio
stvarni cilj [124]. Pre će biti da je cilj SAD bio političkoekonomski: očuvanje dominacije u svetskoj
poljoprivredi i dovođenje ostalih zemalja u vazalski, ekonomski zavistan položaj, a cilj
multinacionalnih kompanija ostvarenje što većeg profita i zauzimanje monopolske pozicije. U tim
nastojanjima dobili su veliku pomoć političara, naučnika, istraživača, raznih organizacija i pasivnog
građanstva.
Ovaj primerak knjige nije za komercijalno korišćenje, postavljen je po odobrenju autora i isključivo za potrebe portala prviprvinaskali.com

95
Posmatrajući u celini fenomen GM hrane, u njenom stvaranju, proizvodnji i plasmanu
uočavaju se elementi terorizma35, kriminaliteta „belog okovratnika“36 i bioterorizma.37 Rečnik
diplomata je vojnički, pominju represalije38, kazne, pomagače, protivnike, pobedu, vojsku,
obaveštajce, infiltraciju u redove protivnika i slično. Represalije prema EU i drugim državama jesu
bile naređene od strane najvišeg državnog vrha SAD, a instrument za ostvarenje pretnji bila je između
ostalog i Svetska trgovinska organizacija. U prilog koncepciji kriminaliteta „belog okovratnika“ idu
sledeće činjenice: impresivna difuzija nesigurne tehnologije, kriminalna prošlost kompanija
proizvođača GM hrane, bliska veza industrije i državnog aparata SAD, pretnje Svetske trgovinske
organizacije, kao i plaćena i naručena istraživanja koja govore u prilog transgenoj tehnologiji. S
pravom se mogu postaviti pitanja Da li se može verovati agencijama za bezbednost hrane koje tvrde da
je GM hrana bezbedna kao i njen konvencionalni parnjak, ako u njima rade predstavnici kompanija
koje proizvode tu istu hranu? Da li se može verovati istraživanjima koje plaćaju kompanije? Kako se
sponzorisana istraživanja osmišljavaju? Koja se istraživačka pitanja postavljaju? I možda najvažnije,
koja se pitanja ne postavljaju [127]?
Vektori (prenosioci) koji se koriste za introdukciju gena iz jednog organizma u drugi da bi se
stvorio GMO su visoko infektivni i virulentni biološki agensi, a najčešće i onkogeni. Njihova
infektivna priroda ih čini pogodnim za prenos stranih gena u biološki organizam. Rizik od upotrebe
ovih vektora nije naučno istraživan. Njihova upotreba sa ciljem bioterorizma postala je olakšana od
kada su GMO komercijalno plasirani širom sveta. Pošto su GMO novi organizmi, koji ne postoje u
prirodi, njihov uticaj na okolinu i ljudsko zdravlje je još uvek nepoznanica. GM hrana u SAD se ne
obeležava, te ne možemo pouzdano ni znati da li je uzrok povećanju broja obolelih od gojaznosti,
dijabetesa ili karcinoma. Osim toga, nametanje GM semena malim farmerima, posebno u zemljama u
razvoju, koji žive od sačuvanog semena iz sopstvene proizvodnje povećava siromaštvo, samim tim i
zastupljenost bolesti jer nemaju mogućnost adekvatnog lečenja. Posebnu pažnju zaslužuje stvaranje
kontracepcijskog GM kukuruza ukoliko se posmatra kao novo biološko i eugeničko oruđe, koje će
SAD koristiti u borbi protiv neprijatelja i u ostvarenju cilja, depopulacije, pod krilaticom smanjenja
broja gladnih [42]39. Kada je mala biotehnološka kompanija, Episit (Epicyte), održala 2001. godine
konferenciju za štampu, u San Dijegu kako bi objavila svoje otkriće, GM kontracepcijski kukuruz,
kritičari ove tehnologije su objavili da je otpočelo novo poglavlje eugeničke politike. U kreiranju
kontracepcijskog kukuruza kompanija je koristila antitela žena sa retkim stanjem imunološke
neplodnosti, izolovala gene koji regulišu stvaranje tih antigena i uz pomoć tehnika GI ugradila te gene

35
Terorizam je smišljena upotreba nasilja ili pretnje nasiljem radi usađivanja straha, s namjerom prisiljavanja ili
zastrašivanja vlasti ili društva kako bi se postigli politički, verski ili ideološki ciljevi.
36
Kriminalitet „belog okovratnika“ je kriminal koji se obično javlja u oblasti privrednog poslovanja, a čije su
forme ispoljavanja najčešće u mahinacijama u vezi s kupoprodajom raznih akcija, lažnim reklamiranjem robe,
lažnim iskazivanjem finansijskog stanja i poslovanja pojedinih korporacija, ili u podmićivanju poslovnih
partnera, neposrednom ili posrednom podmićivanju državnih činovnika radi osiguranja povoljnih poslovnih
aranžmana, kao i u proneverama, nenamenskom trošenju sredstava, poreskim utajama i slično ili kao kriminalitet
koji vrše lica sa prestižnim i visokim društvenim statusom u okviru zanimanja koji obavljaju.
37
Bioterorizam je upotreba mikrorganizama ili toksina (u prirodnoj ili modifikovanoj formi) u vazduhu, vodi ili
hrani u nameri da ubiju ili izazovu bolesti kod ljudi ili životinja.
38
Represalije (ili odmazde) u međunarodnom pravu predstavljaju mere kojima se odgovara na protivpravne akte
jedne zemlje takođe kršenjem pravila međunarodnog prava i predstavljaju krajnje sredstvo da se država odvrati
od protivpravnih delatnosti. Uslovi za primenu represalija su vrlo restriktivni: moraju biri krajnje sredstvo
(ultima ratio) i moraju biti naređene od najvišeg državnog i vojnog vođstva [159].
39
Eugeničari su sterilizaciju smatrali najvažnijim oruđem u nastojanjima da iz američkog naroda iskorene
biološki inferiorne stanovnike. Desetine hiljada američkih građana sterilisano je protiv svoje volje pod okriljem
različitih zakona. Indijana je prva donela Zakon o sterilizaciji 1907. godine, prema kome su obavezno sterilisani
dokazani kriminalci i mentalno retardirane osobe. Na taj zakon su se kasnije pozivali eugeničari kao na „zamisao
iz Indijane“ [150]. Želja za verovanjem u naslednu osnovu kao uzrok zavisnosti, delikvencije i zločina delimično
je nastala zbog neuspešnih nastojanja za socijalnom reformom. Do 1931. godine tridesetak država je donelo
zakone o sterilizaciji.
Ovaj primerak knjige nije za komercijalno korišćenje, postavljen je po odobrenju autora i isključivo za potrebe portala prviprvinaskali.com

96
u stabljike konvencionalnog kukuruza40. Pronalazak je patentiran u SAD (US 6277418)41. Episit je
potpisao ugovor o saradnji sa Dau hemikal kompanijom, Institutom Novartis (koji pripada Sindženti) i
Riprotektom (ReProtect LLC), u razvoju drugih mikrobicida za kontracepciju. Posle pomenute
konferencije za štampu u medijima nema govora o ovom kukuruzu. Nagađa se da su sledeća
istraživanja nastavljena u tajnosti [124].
Čini se nestvarnim da donatori hrane poslate siromašnim ili ratom zahvaćenim zemljama nisu
znali da ta hrana sadrži GMO koji nije odobren za upotrebu u državi primaocu. Takođe je nestvarno da
tehnološki razvijena kompanija Sindženta može pogrešno identifikovati liniju kukuruza, te pustiti u
proizvodnju neodobren GMO. Mnogo je verovatnije da su akteri ovih i sličnih događaja, ne birajući
sredstva želeli da ostvare svoje ciljeve, bilo da je u pitanju disperzija semena, kontaminacija lokalnih
sorti ili politički motiv. Kada su SAD i Monsanto registrovali GM biljke otporne na insekte, koji
proizvode Bt toksin, tvrdili su da zemljišna bakterija Bacillus thuringiensis, koja proizvodi ovaj toksin,
ubija samo insekte i da će se kompletno razgraditi u digestivnom sistemu čoveka te neće biti
neželjenih efekata po konzumente. Agencija za zaštitu životne sredine SAD je potpuno ignorisala
upozorenja o opasnosti Bt toksina iako su poticala od njenih eksperata. Još 2000. godine uočeno je da
čisti Bt toksin korišćen u ishrani miševa izaziva oštećenja tkiva i imunološke reakcije jednake kolera
toksinu, čak reaguje sa drugom hranom prethodno bezopasnom [174, 1175, 112]. SAD je bilo
beznačajno što farmeri izloženi delovanju Bt toksina takođe ispoljavaju imunološku reakciju ili što je
500 ljudi u Vašingtonu i Vankuveru ispoljilo simptome alergije i gripa kada su bili izloženi delovanju
preparata za kontrolu gubara [13, 43, 72].
Istina je da farmeri godinama koriste Bt toksin kao prirodni pesticid, ali se njime tretira
površina biljke, te se vremenom ispira i razlaže pod dejstvom sunčevih zraka. U GMO svaka biljna
ćelija sadrži pesticid, te je njegova koncentracija mnogo veća nego kod konvencionalne primene. Osim
toga toksin se ne ispira, već konzumira. Imajući na umu da ispoljava osobine poznatih alergena,
ukoliko se vrši korektna analiza, Bt usevi ne mogu biti dozvoljeni po „stablu odluke“ (grafik 3). Prema
mišljenju Instituta za odgovornu tehnologiju (Ajova, SAD) ukoliko je hipoteza o živoj fabrici pesticida
tačna, odnosno da u intestinalnom traktu opstaju modifkovani proteini, Bt toksin oštećuje digestivni
trakt konzumenata GM hrane na sličan način kao što to čini štetočinama. Posebno je opasan za
novorođenčad, kod kojih nema barijera te može prodreti do mozga i uzrokovati ozbiljne kognitivne
probleme, pa čak voditi i u autizam. Institut smatra da Bt može biti uzročnik uvećanja broja obolelih
od gastrointestinalnih tegoba, autoimunih bolesti, alergija i poremećaja učenja kod dece u Severnoj
Americi. Stoga, Institut poziva na moratorijum GMO i na rigorozna nezavisna istraživanja
bezbednosti GMO, posebno Bt toksina. Ovom zahtevu pridružila se i američka Akademija za
medicinu životne sredine koja je 2009. godine pozvala lekare da svoje pacijente i javnost edukuju o
izbegavanju GM hrane, jer povezanost između GM hrane i štetnih zdravstvenih efekata nije slučajna,
već uzročno posledična.
U ovom trenutku ne možemo sa apsolutnom sigurnošću tvrditi da su prethodni navodi sasvim
tačni, ali poslednja otkrića urušavaju u temelju tvrdnju da je „GM hrana jednako sigurna kao
konvencionalni parnjak“. Za takvu konstataciju nisu sprovedena neophodna naučna istraživanja, a ni
vremenski period od početka masovne komercijalne proizvodnje GM useva (1996. godina) do danas
nije dovoljan za donošenje takvog zaključka. Da su interesi multinacionalnih kompanija prioritet
ilustruje i stari primer Posilaka. Uprava za hranu i lekove SAD je, 1994. godine, odobrila Posilak
kompanije Monsanto. U iscrpnom izveštaju Bele kuće (u vreme predsednika B. Klintona) navodi se da

40 www.gene.ch/genet/2001/Sep/msg00042.html; www.biotech-info.net/conception.html
41 www.freepatentsonline.com/6277418.html

Ovaj primerak knjige nije za komercijalno korišćenje, postavljen je po odobrenju autora i isključivo za potrebe portala prviprvinaskali.com

97
je hormon bezopasan po zdravlje ljudi i životinja [9]. Ali i pored svih pritisaka SAD, do danas nijedna
država sveta nije odobrila upotrebu ovog hormona. Tvrdnju da se hormon razgradi tokom pasterizacije
mleka, opovrgli su naučnici Monsanto kompanije, T. Elazer (T. Elasser) i B. Mekbrajd (B. McBride)
koji su ustanovili da i nakon 30 minuta vrenja u mleku ostaje još 81 odsto nerazgrađenog hormona.
Mleko koje sadrži ovaj hormon zbog uvećanog sadržaja insulin-faktora rasta (IGF-1) kod ljudi
povećava mogućnost dobijanja raka dojke, raka prostate i raka debelog creva [141]. Utvrđeno je da,
osim zdravstvenih problema krava (upala vimena, bolesti nogu i papaka, spontani pobačaji, kraći
životni vek), zbog lečenja upale vimena, takvo mleko ima i povećan sadržaj rezidua antibiotika. Test
Udruženja potrošača na području Njujorka utvrdio je u mleku rezidue 52 različita antibiotika.
Zanimljivo je da je Uprava za hranu i lekove, prethodno zaposlila M. Miler (M. Miller), bivšu
službenicu Monsanta, koja je po dolasku u Upravu (1989. godine) promenila propis i za 100 puta
povećala dozvoljene količine antibiotika u mleku. U pitanje se dovodi i konstatacija:„GM usevi i
hrana su dozvoljeni u SAD jer je rigoroznim testovima utvrđeno da ne ugrožavaju zdravlje ljudi i
životnu sredinu jer biotehnološke kompanije same sprovode ispitivanja novih GM useva i podnose
rezultate ispitivanja na odobrenje Upravi za hranu i lekove. Često kompanije odbijaju da daju dodatne
informacije koje traži Uprava, jer im to američki zakon omogućava. Kako ne postoji odredba koje
testove, na koje sastojke i kojom metodologijom treba sprovesti, proizlazi da su sve tvrdnje o
bezopasnosti hrane od GMO-a po ljudsko zdravlje i okolinu utemeljene na nepotpunim testovima onih
istih kompanija koje su te GMO stvorile. Dokaz novijeg datuma da je ova tvrdnja neistina je setva
šećerne repe koju je Ministarstvo poljoprivrede SAD dozvolilo, uprkos zabrani Federalnog suda
nastaloj zbog neadekvatne i nepotpune procene posledica kultivacije na životnu sredinu. Neophodna
su dalja istraživanja sa ciljem predviđanja dugoročnih posledica koje izaziva kretanje gena, kao i
usavršavanje metoda za sprovođenje ekoloških i komparativnih analiza. Argument za GMO: „U
proizvodnji GM biljaka se koristi samo jedan herbicid, postaje takođe neodrživ jer se koriste sve više i
2.4-D i atrazin. Tvrdnja Uprave za hranu i lekove: „U proizvodnji GM biljaka koriste se manje štetni
herbicidi, zaista ostaje nejasna. Kako je moguće da je glifosat koji se koristi kao totalni neselektivni
sistemični herbicid u konvencionalnoj poljoprivredi, manje toksičan od selektivnih herbicida? Po
definiciji totalni herbicidi uništavaju sve biljke, a selektivni samo određene vrste korova. Ima indicija
da glifosat blokira asimilaciju mangana i drugih važnih hraniva, te se njegovom primenom narušava
zdravlje i razvoj biljaka. Drugi herbicid po učestalosti upotrebe, nakon glifosata, u proizvodnji soje je
2,4-D koji pripada grupi fenoksi-kiselina, a upotrebljavan je kao Agent orandž tokom rata u
Vijetnamu. Opisane su brojne neželjene posledice kod radnika koji su sprovodili tretiranja: povećana
mogućnost obolevanja od karcinoma, posebno non-Hodžkin limfoma i defekti kod njihove
novorođenčadi. Smatra se da 2.4-D narušava endokrini sistem. Atrazin se najviše upotrebljava za
suzbijanje korova u kukuruzu, a poznato je da oštećuje endokrini sistem, izaziva neuropatiju, karcinom
dojke i prostate, smanjenje broja pokretnih spermatozoida i/ili hermafrodizam kod žaba i riba čak i pri
ekstremno niskoj koncentraciji. Zbog ovoga je EU 2006. godine zabranila upotrebu atrazina. Konačno
u pitanje se dovodi i tvrdnja da je GM proizvodnja jeftinija od tradicionalne konvencionalne
poljoprivredne proizvodnje. Trend smanjenja prinosa i uvećanja potrošnje pesticida, uz rast cene GM
semena i obavezujuću godišnju kupovinu semena vodi preliminarnom zaključku da je proizvodnja GM
kultura manje ekonomski isplativa od proizvodnje konvencionalnih sorti i da je dugoročno ekonomski
održiva samo uz odgovarajuće mere podrške. Ipak, za donošenje definitivnog zaključka potrebna su,
kao i u slučaju analize zdravstvenih posledica konzumacije GM hrane i posledica po okolinu, ozbiljna,
nezavisna istraživanja koja bi detaljno razmotrila brojnost populacije štetočina, količinu primenjenih
pesticida, utrošeni rad, ostvarene prinose i prihode. Poseban problem je ekonomska zavisnost država
koje nisu razvile GMO jer to nisu želele ili nisu mogle zbog nedostatka resursa. Takve države
uvođenjem u komercijalnu proizvodnju GM biljaka postaju zavisne od država proizvođača GM
semena i herbicida.
Tehnologija GI je prvo razvijana i primenjivana, a tek naknadno se dolazilo do svesti o
mogućim negativnim uticajima. Očekuje se nastavak otkrića zdravstvenih, ekonomskih i ekoloških
posledica uzgoja GM kultura. Tek će podrobne analize uticaja GMO na zdravlje u većem broju
Ovaj primerak knjige nije za komercijalno korišćenje, postavljen je po odobrenju autora i isključivo za potrebe portala prviprvinaskali.com

98
generacija pokazati stepen štetnosti ove tehnologije. Pojava „super“ korova, odnosno invazivnih vrsta
koje su prevalentne na određenom staništu je sasvim izvesna. Čime će se suzbijati i da li će moći da se
suzbiju poznatim metodama pokazaće vreme. Preterana uniformnost, odnosno gajenje u monokulturi
samo jedne sorte, jednog GMO na milionima hektara obradivih površina, uništavanje autohtonih sorti,
moguće smanjenje broja korisnih insekata, pre svega pčela, ugroziće industriju hrane. Tada će doći
vreme da se primeni neka nova tehnologija ili da se postulati tehnologije GI sistemski izmene i da se
tehnologija primeni na dobrobit čovečanstva, odnosno da se modifikuje postojeći sistem zaštite
intelektualne svojine, da se plasiraju transplastomične biljke i biljke nastale transferom pojedinih gena
u okviru vrste, kao i biljke koje poseduju osobine važne za siromašne i zemlje u razvoju.

LITERATURA

1. AEBC (Agriculture and Environment Biotechnology Commission) (2002): Animals
and biotechnology: a report by the AEBC. London, Department of Trade and Industry.
www.aebc.gov.uk/aebc/pdf/animals_and_biotechnology_report.pdf
2. Alexander T.W., Reuter T., Aulrich K. i sar. (2007): A review of the detection and fate
of novel plant molecules derived from biotechnology in livestock production, Animal
Feed Science and Technology 133: 31–62.
3. Aris, A., Leblan, S. (2011): Maternal and fetal exposure to pesticides associated to
genetically modified foods in Eastern Townships of Quebec, Canada. Reproductive
Toxicology 31(4):528–33.
4. Aumaitre A., Aulrich K., Chesson A. i sar. (2002): New feeds from genetically
modified plants: Substantial equivalence, nutritional equivalence, digestibility, and
safety for animals and the food chain, Livestock Production Science 74: 223–238.

Ovaj primerak knjige nije za komercijalno korišćenje, postavljen je po odobrenju autora i isključivo za potrebe portala prviprvinaskali.com

99
5. Avery, D. T. (2002): The Hidden Dangers in Organic Food, American Outlook. June.
www.cgfi.org/materials/articles/2002/jun_25_02.htm
6. Avidan, M. S., Levy, J. H., Aken, H. i sar. (2005): Recombinant human antithrombin
III restores heparin responsiveness and decreases activation of coagulation in heparin-
resistant patients during cardiopulmonary bypass. Journal of Thoracic and
Cardiovascular Surgery 130: 107–113.
7. Avidan, M. S., Levy, J. H., Scholz, J. i sar. (2005): A phase III, double-blind, placebo-
controlled, multicenter study on the efficacy of recombinant human antithrombin in
heparin-resistant patients scheduled to undergo cardiac surgery necessitating
cardiopulmonary bypass. Anesthesiology 102: 276–284.
8. Basu, C., Halfhill, M. D., Mueller, T. C. i sar. (2004): Weed genomics: new tools to
understand weed biology. Trends in plant science 9: 391–398.
9. Bauman, D. E. (1994): Use of Bovine somatotropin (BS) in the nited States: Its
Potential Effects.
10. BBC (1999): Nazi Slave Cash Dismissed as „Gesture“. BBC World Service, 15
December. news.bbc.co.uk/2/hi/europe/566692.stm
11. BEETLE (2009): Long-term effects of genetically modified (GM) crops on health and
the environment (including biodiversity). Executive Summary and Main Report.
Federal Office of Consumer Protection and Food Safety (BVL), Berlin, pp. 132 + 6
Annexes.
12. Berenji, J. (2006): Stanje i perspektive transgenih biljaka u Evropi. sewa.sewa-
weather.com/~ambassadors/new_site/srp/images/stories/Papers/03-04.pdf
13. Bernstein, I. L., Bernstein, J. A., Miller, M. i sar. (1999): Immune responses in farm
workers after exposure to Bacillus thuringiensis pesticides. Environmental Health
Perspectives 107(7): 575–582.
14. Bindslev-Jensen, C., Poulsen, L. K. (1998): Clinical review ABC of allergies. Food
allergy, BMJ: 316:1299.
15. Bleck, G. T., White, B. R., Miller, D. J. i sar. (1998): Production of bovine alpha-
lactoalbumin in the milk of transgenic pigs. Journal of Animal Science 76: 3072–
3078. U: Gajić, Ž. (2005): Genetičke modifikacije u stočarstvu. Arhiv za
poljoprivredne nauke (66) 237: 8794.
16. Borojević, S., Borojević, K. (1976): Genetika, Novi Sad.
17. Bösze, S., Hiripi, L., Baranyi, M. i sar. (2001): Altering milk quality by transgenesis.
INRA. Paris. cat.inist.fr/?aModele=afficheN&cpsidt=1015618.
18. Brake, J., Vlachos, D. (1998): Evaluation of transgenic Event 176 "Bt" corn in broiler
chicken. Poultry Science 77: 648–653.
19. Bremel, R. D. (1996): Potential role of transgenesis in dairy production and related
areas. Theriogenology 45:51–56.
20. Brookes, G. (2003): Co-existence of GM and non GM crops: economic and market
perspectives. www.bioportfolio.com/pdf/Coexistencepaper.01.pdf
21. BUAV (British Union for the Abolition of Vivisection) (2003): Transgenic Animals.
www.buav.org/pdfs/transgenic_animals.pdf
22. Byerlee, D., Fischer, K. (2001): Accessing Modern Science: Policy and Institutional
Options for Agricultural Biotechnology in Developing Countries.
www.biodevelopments.org/ip/ipst1.pdf
23. Carpenter, J. E., Gianessi, L. P. (2000): Herbicide use on Roundup Ready crops.
Science 287 (5454): 803–804.
24. Carpenter, J. E., Gianessi, L. P. (2001): Agricultural biotechnology: updated benefits
estimates. Washington, DC, National Center for Food and Agricultural Policy.
www.ncfap.org/reports/biotech/updatedbenefits.pdf

Ovaj primerak knjige nije za komercijalno korišćenje, postavljen je po odobrenju autora i isključivo za potrebe portala prviprvinaskali.com

100
25. CAST (2006): Safety of Meat, Milk, and Eggs from Animals fed Crops Derived from
Modern Biotechnology. No 34, p. 8.

26. CGIAR (1997): Strengthening CGIAR-Private Sector Partnerships in Biotechnology:
A Private Sector Committee Perspective in Compelling Issues. Paper prepared for the
CGIAR Mid-Term Meeting 1997, May 26–30, Cairo, Egypt.
www.worldbank.org/html/cgiar/publications/mtm97/mtm9710.pdf
27. Chanat, E., Martin, P., Olliver-Bousquet, M. (1999): Alpha (S1) casein is required for
the efficient transport of beta- and kappa casein from the endoplasmatic reticulum to
the Golgi apparatus of mammary epithelial cells. Journal of Cell Science 112: 3399–
3412.
28. Cheng, Z., He, X., Chen, C. (1997): Transgenic Wheat Plants Resistant to Barley
Yellow Dwarf Virus Obtained by Pollen Tube Pathway-mediated Transformation.
Chinese Agricultural Science for the Compliments to the 40th Anniversary of the
Chinese Academy of Agricultural Science. China Agricultural SciTech Press: 98–108.
29. Cheng, J., Peng, Y. (2002): Biosafety Regulation in China. 7th International
Symposium on the Biosafety of Genetically Modified Organisms, Beijing, China,
October 10–16. In: Huang, J., Hu, R., Pray, C., Rozelle, S. (2004): Plant
biotechnology in China: public investments and impacts on farmers.
http://www.cropscience.org.au/icsc2004/symposia/3/8/1105_huangj.htm
30. Clark J. H., Ipharraguerre I. R. (2001): Livestock performance: Feeding biotech crops.
Journal of Dairy Science 84 (E9-E18): 237–249.
31. Clayton, M. (2001): Corporate Cash and Campus Labs. Christian Science Monitor. 19
jun. http://www.gene.ch/genet.html. In: Paul, H., Steinbrecher, R., Kuyek, D.,
Michaels, L. (2003): Hungry Corporation, Transnational Biotech Companies Colonise
the Food Chain. Zed Books: London&New York.
32. Clements, J. E., Wall, R. S., Narayan, O. i sar. (1994): Development of transgenic
sheep that express the Visna virus envelope gene. Virology 200 (2):370–380.
33. Davies, P. L., Sykes, B. D. (1997): Antifreeze proteins. Current Opinion. Structural
Biololgy 7: 828–834.
34. Demont, M. (2006): Economic impact of agriculture biotechnology in the European
Union: transgenic sugar beet and maize. Dissertationes de agricultura. Katholieke
Universiteit Leuven. www.biw.kuleuven.be/aee/clo/wp/Demont2006.pdf
35. Dimitrijević, M., Petrović, S. (2004): Genetički modifikovani organizmi. Pitanja i
dileme. Zelena mreža Vojvodine.
36. Domingo, J. L. (2000): Health risks of genetically modified foods: many opinions but
few data. Science 288, 1748–1749.
37. Duke, S. O. (2005): Taking stock of herbicide-resistant crops ten years after
introduction. Pest Management Science 61: 211–218.
38. Eastham, K., Sweet, J. (2002): Genetically modified organisms (GMOs):The
significance of gene flow through pollen transfer. Environmental issue report. No 28.
reports.eea.europa.eu/environmental_issue_report_2002_28/en/GMOs%20for%20ww
w.pdf
39. EFSA (2004): Opinion of the Scientific Panel on Genetically Modified Organisms on
the use of antibiotic resistance genes as marker genes in genetically modified plants
(Question N° EFSA-Q-2003-109). EFSA Journal 48: 1–18.
40. EFSA (2006): Guidance document of the Scientific Panel on Genetically Modified
Organisms for the risk assessment of genetically modified plants and derived food and
feed. EFSA J. 99, 1–100.
41. EFSA (2008): Safety and nutritional assessment of GM plant derived food and feed.
The role of animal feeding trials. Food and Chemical Toxicology 46: 2–70.
Ovaj primerak knjige nije za komercijalno korišćenje, postavljen je po odobrenju autora i isključivo za potrebe portala prviprvinaskali.com

101
42. Engdahl, F. W. (2005): Sjeme uništenja, geopolitika genetski modificirane hrane i
globalno carstvo, DETECTA, Zagreb.
43. EPA (2001): Scientific Advisory Panel “Bt Plant-Pesticides Risk and Benefits
Assessments“, 12 mart.
44. ETC (2001): Globalization Inc., Communique No 71, July/August 2001: John
Mandeley. Crops and Robbers. ActionAid. www.etcgroup.org
45. EU (2005): Questions and answers on the regulation of GMOs in the European Union.
ec.europa.eu/food/food/biotechnology/gmfood/qanda_en.pdf
46. Ewen, S. W. B., Pusztai, A. (1999): Effects of diets containing genetically modified
potatoes expressing Galanthus nivalis lectin on rat small intestine. The Lancet 354:
1353–1354.
47. Fan, Y., Liu, B., Wang, H. (2002): Cloning of an antifreeze protein gene from carrot
and its influence on cold tolerance in transgenic tobacco plants. Plant Cell Reports
21:296–301.
48. FAO (2004): The State of Food and Agriculture 2003–2004.
http://www.FAO.org/docrep/006/y5160e/y5160e01.htm#P0_0.
49. FAO/WHO (2000): Safety aspects of genetically modified foods of plant origin.
Report of a Joint FAO/WHO Expert Consultation on Foods Derived from
Biotechnology, Geneva, Switzerland. ftp://ftp.fao.org/es/esn/food/gmreport.pdf
50. Fares, N. H., El-Sayed, A. K. (1998): Fine structural changes in the ileum of mice fed
on delta-endotoxin-treated potatoes and transgenic potatoes. Natural Toxins 6: 219–
233.
51. FDA (2002): Statement of Policy: Foods Derived from New Plant Varieties.
http://www.cfsan.fda.gov/~lrd/biocon.html
52. Finamore, A., Roselli, M., Britti, S. (2008): Intestinal and peripheral immune response
to MON810 maize ingestion in weaning and old mice. Journal of Agricaltural andd
Food Chemistry 56 (23): 11533–11539.
53. Flachowsky G., Aulrich K. (2001): Nutritional assessment of GMO in animal
nutrition. Journal of Animal and Feed Science 10 (1): 181–194.
54. Flachowsky G., Chesson A., Aulrich K. (2005): Animal nutritional with feeds from
genetically modified plants. Archives of Animal Nutriton 59: 1–40.
55. Flachowsky G., Aulrich K., Böhme H. i sar. (2007): Studies on feeds from genetically
modified plants (GMP) Contributions to nutritional and safety assessment. Animal
Feed Science and Technology 133: 2–30.
56. FOE (2008): Who benefits from gm crops? The rise in pesticide use.
www.centerforfoodsafety.org/pubs/FoE%20I%20Who%20Benefits%202008%20-
%20Full%20Report%20FINAL%202-6-08.pdf

57. FOE (2011): Who benefits from gm crops an industry built on myths.
www.foei.org/en/resources/publications/pdfs/2011/who-benefits-from-gm-crops-
2011.
58. FSANZ (2005): Guidelines for the Safety Assessment of Genetically Modified Foods.
www.foodstandards.gov.au/_srcfiles/GM%20Guidelines%20Nov%2005.doc
59. Franz, J. E., Mao, M. K., James, A. (1997): Glyphosate: A Unique Global Herbicide,
ACS Monograph 189. American Chemical Society. In: Malidža, G., Janjić, V.,
Đalović, I. (2006): Genetically modifed herbicide-tolerant crops-state and
perspectives. Herbologia 7 (1): 67–94.
60. Futuyma, D. J. (1998): Evolutionary Biology. Sunderland: Sinauer. Third edition. In:
www.apsnet.org/education/AdvancedPlantPath/Topics/PopGenetics/Pages/GenotypeF
low.htm

Ovaj primerak knjige nije za komercijalno korišćenje, postavljen je po odobrenju autora i isključivo za potrebe portala prviprvinaskali.com

102
61. Gavora, J. S., Kochar, H. P. S., Gifford, G. A. (2005): Control of Bovine Spongiform
Encephalopathy by Genetic Engineering: Possible Approaches and Regulatory
Considerations. www.springerlink.com/content/n603n081472604v6/
62. GENE WATCH (2003): GM Animals: Do The Ends Justify The Means?
www.genewatch.org/pub-531207
63. GeneWatch UK/Greenpeace (2006): GM Contamination register.
www.gmcontaminationregister.org
64. GEO-PIE (Genetically Engineered Organisms- Public Issues Education Project),
(2003): www.geo-pie.cornell.edu/
65. Glamočić, D., Jovanović, R., Dimitrijević, M. (2006): Genetički modifikovane biljke
u ishrani životinja da ili ne? Savremena poljoprivreda 55 (3–4):81–87.
66. GM Science Review Panel (2003): GM Science Review: First report - an open review
of the science relevant to GM crops and food based on the interests and concerns of
the public. London, Department of Trade and Industry
www.gmsciencedebate.org.uk/report/default.htm
67. Golovan, S. P., Hayes, M. A., Phillips, J. P. i sar. (2001): Transgenic mice expressing
bacterial phitase as a model for phosphorus pollution control. Nature Biotechnology
19: 429–433.
68. Gong, W., Wan, H., Tay, T. L. i sar. (2003) Development of transgenic fish for
ornamental and bioreactor by strong expression of fluorescent proteins in the skeletal
muscle. Biochemical and Biophysical Research Communications 308: 58–63.
69. Gordon, J. W., Scangos, G. A., Plotkin, D. J. i sar. (1980): Genetic transformation of
mouse embryos by microinjection of purified DNA. Proceedings of the National
Academy of Sciences of the United States of America 77: 7380–7384.
70. Gossler, A., Doetschman, T., Korn, R. i sar. (1986): Transgenesis by means of
blastocyst-derived embryonic stem cell line. Proceedings of National Academic
Science USA 83(23): 9065–9069.
71. GRAIN (1999): Engineering Solution to Malnutrition.
www.grain.org/publication/reports/malnutrition.htm
72. Green, M., Heumann, M., Sokolow, R. (1990): Public health implications of the
microbial pesticide Bacillus thuringiensis: An epidemiological study, Oregon, 1985–
86. American Journal of Public Health 80 (7): 848–852.
73. Gunning, R. V., Moores, G. D., Devonshire, A. L. (1999): Esterase inhibitors
synergise the toxicity of pyrethroids in Australian Helicoverpa armigera (Hubner)
(Lepidoptera: Noctuidae). Pesticide Biochemistry and Physiology 63:50–62.
74. Gunning, R., Dang, H., Christiansen. I. (2001): Play your part in resistance testing.
Australian Cotton Grower 22(6):18.
75. Gunning, R.V., Dang, H. T., Kemp, F. C. i sar. (2005): New resistance mechanism in
Helicoverpa armigera threatens transgenic crops expressing Bacillus thuringiensis
Cry1Ac toxin. Applied and Environmental Microbiology 71:2558–2563.
76. Hammond, B. G, Vicini, J. L., Hartnell, G. F. i sar. (1996): The feeding value of
soybeans fed to rats, chickens, catfish and dairy cattle is not altered by genetic
incorporation of glyphosate tolerance. Journal of Nutrition 126: 717–727.
77. Harrison, L. A., Bailey, M. R., Naylor, M. W. i sar. (1996): The expressed protein in
glyphosate-tolerant soybean, 5-enolpyruvylshikimate-3-phosphate synthase from
Agrobacterium sp. strain CP4, is rapidly digested in vitro and is not toxic to acutely
gavaged mice. Journal of Nutrition 126:728–740.
78. Hashimoto, W., Momma, K., Yoon, H. J. i sar. (1999): Safety assessment of
transgenic potatoes with soybean glycinin by feeding studies in rats. Bioscience
Biotechnology Biochemistry 63: 1942–1946.

Ovaj primerak knjige nije za komercijalno korišćenje, postavljen je po odobrenju autora i isključivo za potrebe portala prviprvinaskali.com

103
79. Hernández, M., Rodríguez-Lazaro, D., Zhang, D. i sar. (2005): Interlaboratory transfer
of PCR multiplex method for simultaneous detection of four genetically modified
maize lines: Bt11, MON810, T25 and GA21. Journal of Agricicultural Food
Chemistry 53: 3333–3337.
80. Hightower, R., Baden, C., Penzes, E. i sar. (1991): Expression of antifreeze proteins in
transgenic plants. Plant Molecular Biology 17: 1013–1021.
81. Holst-Jensen, A., Rønning, S. B., Løvseth i sar. (2003): Analytical and Bioanalytical
Chemistry 375: 985–993.
82. Huang, D. (2002): Research and Development of Recombinant Microbial Agents and
Biosafety Consideration in China," 7th International Symposium on the Biosafety of
Genetically Modified Organisms, Beijing, China, October 10–16, 2002. In: Huang, J.,
Wang, Q. (2003). Agricultural Biotechnology Development and Policy in China,
AgBioForum, 5:1–15.
83. Huang, J., Wang, Q. (2003): Agricultural Biotechnology Development and Policy in
China, AgBioForum, 5:1–15.
84. ILSI (2003): Best practices for the conduct of animal studies to evaluate crops
genetically modified for input traits. International Life Sciences Institute, Washington,
DC, p. 62 http//www.ilsi.org/ file/bestpracticescas.pdf
85. ILSI (2007): Best practices for the conduct of animal studies to evaluate crops
genetically modified for output traits. International Life Sciences Institute.,
Washington, DC.
86. Jaenisch, R., Mintz, B. (1974): Simian virus 40 DNA sequences in DNA of healthy
adult mice derived from preimplantation blastocysts injected with viral DNA.
Proceedings of the National Academy of Sciences of the United States of America 71:
1250–1254.
87. James, C. (2006): Global status of commercialized Biotech/GM crops: 2006. ISAAA
Brief No. 35. ISAAA: Ithaca, NY.
88. James, C. (2007): Global status of commercialized Biotech/GM crops: 2007. ISAAA
Brief No. 37. ISAAA: GEO Ithaca, NY.
89. James, C. (2008): Global Status of Commercialized Biotech/GM Crops: 2008: The
First Thirteen Years, 1996 to 2008. ISAAA Brief 39–2008: Ithaca, NY.
90. James, C. (2009): Global status of commercialized Biotech/GM crops: 2009. ISAAA
Brief No. 41. ISAAA: Ithaca, NY.
91. James, C. (2010): Global status of commercialized Biotech/GM crops: 2010. ISAAA
Brief No. 42. ISAAA: Ithaca, NY.
92. Knaus, H. (1993): Ciba-Geigy: Pushing Pills and Pesticides. Multinational Monitor.
April. /www.essential.org/monitor/hyper/issues/1993/04/mm0493_11.html.
93. Koger, C. H., Shaner, D. L., Henry, W. B. i sar. (2005): Assessment of two
nondestructive assays for detecting glyphosate resistance in horseweed (Conyza
canadensis). Weed Science 53: 438–445.
94. Kranthi, K. R., Naidu, S., Dhawad, C. S. (2005): Temporal and intra-plant variability
of Cry1Ac expression in Bt-cotton and its influence on the survival of the cotton
bollworm, Helicoverpa armigera (Hübner) (Noctuidae: Lepidoptera). Current Science
89:291–298.
95. Kuroiwa, Y., Kasinathan, P., Choi, Y. J. i sar. (2002): Cloned transchromosomic
calves producing human immunoglobulin. Nature Biotechnology 20: 889–894.
96. Kuyek, D. (2002): Blast and Biotech: Implications of Corporate Strategies on Rice
Research in Asia. GRAIN, Barcelona. http:/grain.org/briefings_files/blast.pdf
97. Leimanis, S., Hernández, M., Fernández, S., i sar. (2006): A microarray-based
detection system for genetically modified (GM) food ingredients. Plant Molecular
Biology 61: 123–139.
Ovaj primerak knjige nije za komercijalno korišćenje, postavljen je po odobrenju autora i isključivo za potrebe portala prviprvinaskali.com

104
98. Li, N. (2000): Review on Safety Administration Implementation Regulation on
Agricultural Biological Genetic Engineering in China, China-ASEAN Workshop on
Transgenic Plants, July 30-August 5, Beijing, China. In: Huang, J., Wang, Q. (2003).
Agricultural Biotechnology Development and Policy in China, AgBioForum, 5:1–15.
99. Losey, J. E., Raynor, L. S., Carter, M. E. (1999): Transgenic pollen harms Monarch
larvae. Nature 399 (6733): 214.
100. Luxmore, S. R., Hull, C. E. (2010): Externalities and the Six Facets Model of
Tehnology Management: Genetically Modified Organisams in Agribussines.
International Journal of Innovations and Technology Management 7(1): 19–36.
101. Macilwain, C. (2005): US launches probe into sales of unapproved transgenic
corn. Nature. http://www.nature.com/news/2005/050321/full/nature03570.html
102. MacKenzie, D., McLean, M. (2002): Who's afraid of GM feeds? Feed Mix
10(3):16–19.
103. Maga, E. A., Murray, J. D (1995): Mammary gland expression of transgenes
and the potential for altering the properties of milk. Biotechnology 13:1452–1457.
104. Major, L. E. (2000): Commercial potential has helped boost grants for life
sciences. Guardian. Education Supplement. 7 novembar. In: Paul, H., Steinbrecher, R,
Kuyek, D., Michaels, L. (2003): Hungry Corporation, Transnational Biotech
Companies Colonise the Food Chain. Zed Books: London&New York.
105. Malidža, G., Janjić, V., Đalović, I. (2006): Genetically modifed herbicide-
tolerant crops-state and perspectives. Herbologia 7 (1): 67–94.
106. Margawati, E. T. (2003): Transgenic Animals: their Benefits to Human
Welfare. www.actionbioscience.org/biotech/margawati.html
107. Markaverich, B., Mani, S., Alejandro, M. A. i sar. (2002): A novel endocrine-
disrupting agent in corn with mitogenic activity in human breast and prostatic cancer
cells. Environmental Health Perspectives 110(2): 169–177.
108. Markaverich, B., Crowley, J. R., Alejandro, M. A. (2005): Leukotoxin Diols
from Ground Corncob Bedding Disrupt Estrous Cyclicity in Rats and Stimulate MCF-
7 Breast Cancer Cell Proliferation. Environmental Health Perspectives 113(12):
1698–1704.
109. Maryanski, J. H. (1999): Before the Committee on science subcommittee on
basic research United States house of representatives.
www.fda.gov/ola/1999/plant2.html.
110. McAllister, B. (1999): Burson-Marsteller Buys Va. Lobbying Firm.
Washington Post. 14 april. nucnews.net/nucnews/1999nn/9904nn/990415nn.77.htm
111. MOA (1999): The Application and Approval on Agricultural Biological
Genetic Modified Organisms and its Products Safety. Administrative Office on
Agricultural Biological Genetic Engineering, No.4 pp. 35–37. In: Huang, J., Wang, Q.
(2003): Agricultural Biotechnology Development and Policy in China, AgBioForum,
5:1–15.
112. Moreno-Fierros, L., Garcia, N., Lopez-Revilla i sar. (2000): Intranasal, rectal
and intraperitoneal immunization with protoxin Cry1Ac from Bacillus thuringiensis
induces compartmentalized serum, intestinal, vaginal, and pulmonary immune
responses in Balb/c mice. Microbes and Infection 2: 885–90.
113. Mueller, T. C., Massey, J. H., Hayes, R. M. i sar. (2003): Shikimate
accumulates in both glyphosate-sensitive and glyphosate-resistant horseweed (Conyza
canadensis L.Cronq.). Journal of Agricultural and Food Chemistry 51: 680–684.
114. Nakamura, R., Matsuda, T. (1996): Rice allergenic protein and molecular-
genetic approach for hypoallergenic rice. Bioscience Biotechnology Biochemistry 60:
1215–1221.

Ovaj primerak knjige nije za komercijalno korišćenje, postavljen je po odobrenju autora i isključivo za potrebe portala prviprvinaskali.com

105
115. NCBED (2000): The Research Progress in Biotechnology. Biological
Engineering Progress, Vol. 20, Special Issue. In: Huang, J., Wang, Q. (2003).
Agricultural Biotechnology Development and Policy in China, AgBioForum, 5:1–15.
116. Netherwood, T. (2004): Assessing the survival of transgenic plant DNA in the
human gastrointestinal tract. Nature Biotechnology 22: 204–-209.
117. Nordlee, J. S., Taylor, S., Townsend, J. i sar. (1996): Identification of a brazil-
nut allergen in transgenic soybeans. New England Journal of Medicine 334:688–692.
118. Nottle, M. B., Nagashima, H., Verma, P. J. (1999): Production and analysis of
transgenic pigs containing a metallothionen porcine growth hormone gene. Transgenic
Animals in Agriculture. CABI. In: Gajić, Ž. (2005): Genetičke modifikacije u
stočarstvu. Arhiv za poljoprivredne nauke (66) 237: 87–- 94.
119. Novak, W. K., Haslberger, A. G. (2000): Substantial equivalence of
antinutrients and inherent plant toxins in genetically modified foods. Food &
Chemical Toxicology 38:473–483.
120. NRC (National Research Council) (2002): Animal biotechnology. Science
based concerns. Washington, DC, The National Academies Press.
www.nap.edu/books/0309084393/html/
121. Owen, M. D. K., Zelaya, I. A. (2005): Herbicide-resistant crops and weed
resistance to herbicides. Pest Management Science 61:301–303.
122. Papić, T. (2008): Ekonomske i etičke implikacije difuzije genetski
modifikovane hrane. Doktorska disertacija, Univerzitet u Novom Sadu, Novi Sad.
123. Papić, T., Lovre, K. (2008): Politika multinacionalnih kompanija u
proizvodnji genetski modifikovanih biljnih kultura. Ekonomika poljoprivrede. 55(4):
389–396.
124. Papić, T., Lovre, K. (2008): Genetski modifikovana hrana će spasiti svet od
gladi – zabluda ili stvarnost. Socijalna misao. 15(4): 193–200.
125. Papić-Brankov, T., Lovre, K. (2009): Ekološka politika u proizvodnji genetski
modifikovanih biljnih kultura. Ekonomika poljoprivrede. 56(3): 359–365.
126. Papić-Brankov, T., Lovre, K., Tanjević, N. (2010): Principi analize rizika u
proizvodnji genetski modifikovane hrane. Ecologica, 17(57): 27–30.
127. Papić-Brankov, T., Lovre, K. (2010): Kriminalitet 'belog okovratnika' u
industriji hrane, Socijalna misao, 17(4): 65–73.
128. Papić-Brankov, T., Lovre, K. (2010): Implikacije svetske ekonomske krize na
biotehnološku industriju. Ekonomika poljoprivrede. 57(3): 369–376.
129. Papić-Brankov, T., Lovre, K. (2010): Politika SAD u proizvodnji genetski
modifikovane hrane. Zbornik radova (Fakultet za ekonomiju i inženjerski
menadžment). 3(5): 25–35.
130. Papić-Brankov, T., Lovre, K. (2010): Svetsko tržište biotehnoloških useva.
Tržište, novac, kapital, 43(4): 24–38.
131. Papić-Brankov, T., Lovre, K. (2011): Investiranje istraživanja i razvoja u
oblasti poljoprivredne biotehnologije. Ekonomika. 57(1): 30–36.
132. Paul, H., Steinbrecher, R., Kuyek, D. i sar. (2003): Hungry Corporation,
Transnational Biotech Companies Colonise the Food Chain. Zed Books:
London&New York.
133. Peng, Y. (2002): Strategic Approaches to Biosafety Studies in China. 7th
International Symposium on the Biosafety of Genetically Modified Organisms,
Beijing, China, October 10–16. In: Huang, J., Wang, Q. (2003). Agricultural
Biotechnology Development and Policy in China, AgBioForum, 5:1–15.
134. Pew (Initiative on Food and Biotechnology) (2003): Future fish: issues in
science and regulation of transgenic fish. Washington, DC.
pewagbiotech.org/research/fish.
Ovaj primerak knjige nije za komercijalno korišćenje, postavljen je po odobrenju autora i isključivo za potrebe portala prviprvinaskali.com

106
135. Phillips McDougall (2010): Agrifutura, April 2010.
www.phillipsmcdougall.com/news.asp?newsId=72
136. Pline-Srnic, W. (2005): Technical performance of some commercial
glyphosate-resistant crops. Pest Management Science 61: 225–234.
137. Powell, B. C., Walker, S. K., Bawden, C. S. (1994): Transgenic sheep and
wool growth: possibilities and current status. Reproduction, Fertility and Development
6: 615–623.
138. Pray, C. E., Umali-Deininger, D. (1998): The Private Sector in Agricultural
Research Systems: Will it Fill the Gap? World Development 26(6): 1127–1148.
139. Pray, C. E., Ramaswami, B. (2001): Technology, IPRs, and reform options: a
case study of the seed industry with implications for other input industries. The
International Food and Agricultural Marketing Review, Special Issue, 2. In: FAO
(2004): The State of Food and Agriculture 2003–2004.
www.fao.org/docrep/006/y5160e/y5160e01.htm#P0_0
140. Pray, C. E., Naseem, A. (2003): The economics of agricultural biotechnology
research. ESA Working Paper 03–07. Rome, FAO.
ftp://ftp.fao.org/docrep/fao/007/ae040e/ae040e00.pdf
141. Prosser C. G. Fleet I. R., Corps A. N. (1989): Increased secretion of insulin-
like growth factor-1 into milk of cows treated with recombinantly derived bovine
growth hormone. Journal of Dairy Research. 56:17–26.
142. Pursel, V. G., Pinkert, C. A., Miller, K. F. (1989): Genetic engineering of
livestock. Science 244: 1281–1288.
143. Pursel, V. G., Solomon, M. B. (1993): Alteration of carcase composition in
transgenic swine. Food Reviews International 9: 423–439.
144. Pusztai, A., Grant, G., Bardocz, S. i sar. (1999): Expression of the insecticidal
bean alpha-amylase inhibitor transgene has minimal detrimental effect on the
nutritional value of peas fed to rats at 30% of the diet. Journal of Nutrition 129: 1597–
1603.
145. Pusztai, A. (2001): Genetically Modified Foods:
Are They a Risk to Human/Animal Health?
www.actionbioscience.org/biotech/pusztai.html
146. Qaim, M., Traxler, G. (2005): Roundup ready Soybeans in Argentina: farm
level, environmental, and welfare effects. Agricultural Economics 32 (1): 73–86.
147. Rogers, G. E. (1990): Improvements of wool production through genetic
engineering. Trends in Biotechnology 8: 6–11.
148. Royal Society (2001): The use of genetically modified animals.
image.guardian.co.uk/sys-files/Guardian/documents/2002/02/04/document-165.pdf.
149. Sandermann, H. (2006): Plant biotechnology:ecological case studies on
herbicide resistance. Trends in Plant Science.
www.plantsci.cam.ac.uk/Haseloff/teaching/PlantBiotech2006/page4/assets/Sanderma
nn2006.pdf
150. Sanger, М. (1925): Need for birth control in America. U Engdahl, F. W.
(2005): Sjeme uništenja, geopolitika genetski modificirane hrane i globalno carstvo.
DETECTA, Zagreb.
151. Seralini, G. E., Cellier, D., Vendômois J. S. (2007): New analysis of a rat
feeding study with a genetically modified maize reveals signs of hepatorenal toxicity.
Archives of Environmental Contamination annd Toxicology 52:596–602.
152. Sharma, Y. (1998): Minorities- Germany: Gypsies Seek World War II
Recompense. Inter Press Service. Berlin, 24 septembar.
www.romnews.com/community/modules.php?op=modload&name=Sections&file=ind
ex&req=viewarticle&artid=92
Ovaj primerak knjige nije za komercijalno korišćenje, postavljen je po odobrenju autora i isključivo za potrebe portala prviprvinaskali.com

107
153. Shen, J., Zhou, W., Wu, Y. i sar. (1998): Early resistance of Helicoverpa
armigera (Hubner) to Bacillus thuringiensis and its relation to the effect of transgenic
cotton lines expressing Bt toxin on the insect. Acta Entomologica Sinica 41:8–14.
154. Smith, J. M. (2005): Sjeme obmane: razotkrivanje korporacijskih i vladinih
laži o sigurnosti genetski modificirane hrane koju jedete. Zelena mreža, Zagreb.
155. Spiekers H., Meyer H. H. D., Schwarz F. J. (2009): Effects of long term
utilzation of genetically modified maize (MON 810) in dairy cattle feeding on
performance and metabolism parameters (in German). Schriftenreihe, Bayerische
Landesanstalt für Landwirtschaft (LfL), 18, p. 105.
156. Staunton, D. (1999): Holocaust Survivors Protest at IG Farben Meeting. Irish
Times. 19 avgust.
www.fpp.co.uk/Auschwitz/docs/controversies/deathroll/IGFarben1.html
157. Stein A. J., Rodriguez-Cerezo E. (2009): The global pipeline of new GM-
crops. JRC/ipts, EUR 23496EN, p. 102.
158. Stewart, C. N. (2004): Another type of superweed? In Genetically Modified
Planet. Environmental Aspects of Genetically Engineered Plants, pp. 68–71, Oxford
University Press. In: Sandermann, H. (2006): Plant biotechnology: ecological case
studies on herbicide resistance. Trends in Plant Science.
159. Stojanović Z (2006): Međunarodno krivično pravo, Beograd, 2006. ISBN 86-
86223-03-6.
160. Teshima, R., Akiyama, H., Okunuki, H. i sar. (2000): Effect of GM and Non-
GM soybeans on the immune system of BN rats and B10A mice. Journal of Food
Hygiene Society of Japan 41: 188–193.
161. Thayer, A. M. (1999): Market Dynamics, Swayed by Customers up and down
the Agricultural and Food Chain, Could Hurt Ag Biotech Businesses. C&EN
Houston-News Analysis. Business: 77: 44. In: Paul, H., Steinbrecher, R, Kuyek, D.,
Michaels, L. (2003): Hungry Corporation, Transnational Biotech Companies Colonise
the Food Chain. Zed Books: London&New York.
162. USDA (2000): Genetically engineered crops: has adoption reduced pesticide
use? Economic Research Service. AO #273.
www.ers.usda.gov/publications/agoutlook/aug2000/ao273f.pdf
163. USDA (2000): Genetically engineered crops for pest management in U.S.
agriculture: farm-level effects. Economic Research Service. AER #786.
www.ers.usda.gov/publications/aer786/aer786.pdf
164. USDA (2005): GAIN Report number SR 5006. Serbia Biotechnology Annual
2005. www.fas.usda.gov/gainfiles/200508/146130574.pdf
165. USDA (2005): GAIN Report Number. CH5069 China, Peoples Republic of
Biotechnology Agricultural Biotechnology Report 2005.
166. USDA (2006): GAIN Report Number: SR6007. Serbia Biotechnology Annual
2006. www.fas.usda.gov/gainfiles/200607/146208250.pdf
167. USDA (2010): GAIN Report Number:RB1007. Serbia Biotechnology GE
Plants and Animals. Biotechnology Annual Report.
gain.fas.usda.gov/Recent%20GAIN%20Publications/Biotechnology%20-
%20GE%20Plants%20and%20Animals_Belgrade_Serbia_7-8-2010.pdf
168. USDA (2010): Biotechnology – GE Plants and Animals Brazilian Annual
Biotechnology production&Outlook.
gain.fas.usda.gov/Recent%20GAIN%20Publications/Biotechnology%20-
%20GE%20Plants%20and%20Animals_Brasilia_Brazil_7-23-2010.pdf
169. USDA (2010): Argentina-GE Plants and Animals Biotechnology Annual
2010. gain.fas.usda.gov/Recent%20GAIN%20Publications/Biotechnology%20-
%20GE%20Plants%20and%20Animals_Buenos%20Aires_Argentina_1-13-2011.pdf
Ovaj primerak knjige nije za komercijalno korišćenje, postavljen je po odobrenju autora i isključivo za potrebe portala prviprvinaskali.com

108
170. USDA (2010): Russsian Federation Biotechnology- GE Plants and Animals
Biotechnology Annual 2010.
gain.fas.usda.gov/Recent%20GAIN%20Publications/Biotechnology%20-
%20GE%20Plants%20and%20Animals_Moscow_Russian%20Federation_7-16-
2010.pdf
171. USDA (2010): India-GE Plants and Animals Biotechnology Annual 2010.
gain.fas.usda.gov/Recent%20GAIN%20Publications/Biotechnology%20-
%20GE%20Plants%20and%20Animals_New%20Delhi_India_8-13-2010.pdf
172. USDA (2011): China- Peoples Republic of Biotechnology-GE Plants and
Animals Annual 2010.
gain.fas.usda.gov/Recent%20GAIN%20Publications/Biotechnology%20-
%20GE%20Plants%20and%20Animals_Beijing_China%20-
%20Peoples%20Republic%20of_3-15-2011.pdf
173. VanGessel, M. J. (2001): Glyphosate-resistant horseweed from Delaware.
Weed Science 49: 703–705.
174. Vázquez-Padrón, R. I., Moreno-Fierros, L., Neri-Bazán, L. i sar. (1999):
Bacillus thuringiensis Cry1Ac protoxin is a potent systemic and mucosal adjuvant.
Scandanavian Journal ofImmunology 49: 578–584.
175. Vazquez Padron, R. I., Moreno Fierros, L., Neri Bazan, L. i sar. (1999):
Intragastric and intraperitoneal administration of Cry1Ac protoxin from Bacillus
thuringiensis induces systemic and mucosal antibody responses in mice. Life Sciences
64: 1897–1912.
176. Vázquez-Padrón, R. I., Moreno-Fierros, L., Neri-Bazán, L. (2000):
Characterization of the mucosal and systemic immune response induced by Cry1Ac
protein from Bacillus thuringiensis HD 73 in mice. Brazilian Journal of Medical and
Biological Research 33: 147–155.
177. Vecchio, L., Cisterna, B., Malatesta, M. i sar. (2004): Ultrastructural analysis
of testes from mice fed on genetically modified soybean. European journal of
histochemistry EJH 48 (4): 448–454.
178. Velimirov, A., Binter, C., Zentek, J. (2008): Biological effects of transgenic
maize NK603xMON810 fed in long term reproduction studies in mice.
www.biosicherheit.de/pdf/aktuell/zentek_studie_2008.pdf
179. Vendômois, J.S, Roullier, F., Cellier, D., Séralini, G.E (2009): A Comparison
of the Effects of Three GM Corn Varieties on Mammalian Health. International
Journal of Biological Science 5:706–726.
180. Vidal, J. (2001): GM Lobby Takes Root in Bush’s Cabinet: Biotech Firms
Could Have Undue Influence. Guardian. 1. februar.
181. WHO (2000): Safety aspects of genetically modified foods of plant origin, a
joint FAO/WHO consultation on foods derived from biotechnology. Geneva,
Switzerland, 29 May- 2 June.
www.who.int/foodsafety/publications/biotech/ec_june2000/en/index.html
182. Wilmut, I., Schmieke, A. E., McWhr, J. i sar. (1997): Viable offspring
derived from fetal and adult mammalian cells. Nature 385: 810–813.
183. Wolfenbarger, L. L., Phifer, P. R. (2000): The ecological risks and benefits of
genetically engineered plants. Science 290: 2088–2093.
184. Yonash, N, Bacon, L. D., Witter, R. L. (1999): High resolution mapping and
identification of new quantitative trait loci (QTL) affecting susceptibility to Marek’s
disease. Animal Genetics 30:126–135.
185. Yu, J., Hu, S., Wang, J. i sar. (2002): A Draft Sequence of the Rice Genome
(Oryza sativa L. ssp. Indica). Science. 296: 79–108.
www.sciencemag.org/cgi/content/full/296/5565/79/DC1
Ovaj primerak knjige nije za komercijalno korišćenje, postavljen je po odobrenju autora i isključivo za potrebe portala prviprvinaskali.com

109
186. Zhu, L., Lavoir, M. C., Albanese, J. i sar. (2005): Production of human
monoclonal antibody in eggs of chimeric chickens. Nature Biotechnology 23: 1159–
1169.

KAŽI NE GMO!!!! PROTESTI ŠIROM SVETA!!!!!

Ovaj primerak knjige nije za komercijalno korišćenje, postavljen je po odobrenju autora i isključivo za potrebe portala prviprvinaskali.com

110
Ovaj primerak knjige nije za komercijalno korišćenje, postavljen je po odobrenju autora i isključivo za potrebe portala prviprvinaskali.com

111
Ovaj primerak knjige nije za komercijalno korišćenje, postavljen je po odobrenju autora i isključivo za potrebe portala prviprvinaskali.com

112
Ovaj primerak knjige nije za komercijalno korišćenje, postavljen je po odobrenju autora i isključivo za potrebe portala prviprvinaskali.com

113
Ovaj primerak knjige nije za komercijalno korišćenje, postavljen je po odobrenju autora i isključivo za potrebe portala prviprvinaskali.com

114
Ovaj primerak knjige nije za komercijalno korišćenje, postavljen je po odobrenju autora i isključivo za potrebe portala prviprvinaskali.com

115

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful