<=) ik | ate Aging \ DIAGNOSTIC CENTAR 4 Giring Savetovali8te za ishranu i Anti Aging Medicinu MALA SKOLA FIZIOLOGIJE PROGRAM HRONO - ISHRANE ZA POCETNIKE dr Ana Gifing velogorska 25, BEOGRAD Telefon: 011 33 44 780, 011 32 46 569, Mob tel: 066 9491 020, E-mail: offcaserang comProgram ishrane o kome ée owe biti rei je kombinsia najsawremenijih suznanja iz ‘oblast fiziolopje ishrane, endolsnologije, bichemije i biofzke (Ova) program je prvi ove vrete reisrovan 1 malo} emi, a jainstven po tome Sto pomale svakon goveku da ostariidelng tetinu istoremeno sa postizanjem idealnog. paawia Proizvd je vitegoditnjeg iskustva i kolovanjaw nanan svetskim centrima, kao i stradyje 52 najvesim imenima danainjice u mnogim oblasima Anti Aging Medicine, ‘odnosno medicine koja se bev usporenjem proces starenj. Regiarovan je w Sebi 2008. god i patentran pod nazivom: HRONO ISHRANA dr GIFING [NaS aij je da svaki 2ovek dobije esnovno zane funkeijinjegovag organiza, er je to _znanj osnov o€uvanja zdravlja i vitalnost Program hrono ishrane omoguéava da se ber velite muke, za kratko vreme, nate princi adrave ‘shrane, pravilnog labore aamimien i dabrih kombinaeije razhciin hhaminica, Koji se mogu primenitina svim geograftkim firinama i didinam, u svako} pil, w Skoli, na pos, Kod kuée, na odmoru ili poslovnom putovanju "Narottojeamaajan po tome So se sva pravila mogu primenit uur porodice i Sto se deca nogu veoma rio pravilnousmert ka cj da maj dug i zara 2vot. (Oni kaj su oboleli od natedsih savremenih bolest metabolizna za 10 do 30 dana ssmanjyju vednost holesterla tiglicerida i Sera. Reautati pokazuju 100% uspeha kod svin onih koji su se potrulil da nauée osnovne fiaiolnske procese. Progam ne podrazumeva brojanje kslorij, merenje namimica | odredjivanje koliéina name, ne postoje jlovniei, kao ni zadati recep. Naprot, Hlozoije programa jew tome da svaki Govek dobije manje koje ée bit oxnov za njegovu sopstvens inicjaiva, rmaitvitort i saladenje u svakodnevnim 2vomnim situejama Progzam funkcionige po sisvim drugom principu, to je ishvna po glikemijskom indelsu namimica, kao i kitelo-bamom retimu, Ovo’ zati da je moguce jest visokokalorgnu hranuw neogranigenim koiginama, sli das pri te ngpraverstikcije w rekom drugom smishy U okra nateg cont 2a dijagnostku,obsvljamo sve neophotne djagnosttke procedure 1 i uvmdjivanje posojeceg. zdrevstvenog starja, a zatim u toku visemeseénih ‘onsultativnih pregleds i kontrola pratimo postignu rezutat Predaost programa lrono ishrane jew tome Sp st nikada ne jai takozvani jojo efekat (gubjenje-vracanje te2ine) a metaboigh poremetaji se trajno revgju slo za primena ovog programa je samo posajnje 2oje i dobre vole da se malo ui 4 semanje primeni, Salo ko nauti ove principe ima obavens da busi najimanje jednog éoveka pravl bromo ishrane ida se oseéa dobro So je jo nekom pomozao! 'Svako treba da ima dovolio znanja da sebi osvari navi, dase bavi preventivom, odnosno spretavanjem nastanka boest Uz program, nai tim lekara preporsiuje odredjena Kombinacju vitamina i sanioksidanass, minerala i aminoliselina, isljucivo prema. rezultatima iljanih Aijagnostikih'procedura, s preparati se nabevliaju u svim apotskama. Ovi protokoli Ubreavaju realtate, detoksiyj jet, Euvsju pankreas od metabolitkth oscilla i fomogucavajutajnost postin efekaia. Novo u programs je individualna suplementaija prema morfotipa tla. Osnovna idea 2a retim ishrane po sitnic, potekla je od fianeuskog Iekara Alain Delabosa, kaj je registrovao vo} program 1585, gone, Pretrpeo je brojue romene u svetu do sada, au natem cent primenjujemo program prilagndjennaSim pacijentima od 2005. godine. Svako novo iskustvo U praksi proteklih godina nam je omogutilo da kreinamo najkvalitetniji program, sa apeolunim uspebom, jer ovaj program u potpunsti odgovara svakom goveku, 2a smo gai repstovali u ovom obliku. Tekst koji Gete ovde fiat je roizvod nateglgnog iskusta s vige of 5.500 paijensta, dr Ana Gifing Priga 0 masnom tkiva ‘Svaka masa lia nateg tkva (koja se 2ove adipoct) je pefekto onganizovana mikro ‘abika a 24-stnim radsim vremenom. Zaadatale ove fbrike je da proizvede i saduva, a zatim prema pote joslobodi rezerve ‘oriva, dab senate telo snabdoo svim dnevnim energetskim potnbama.“Masnotkivo je od vtalnog znatja 2a organizam, zm, reba svakako da ga imamo, ali samo w odredjenom procentu, svaki vga je seta, dk je i svaki vei gubtak tog tkiva Tos jer je povezan su maogim metabolickim i hormonskim poremecajima i bolestime. Mechanizam nagomilavanja masnog thiva Da bi formitalesvojerezerve, masne éelie uzimaju in krvi masne bseine i Eegere, koji ‘2 unces hranom (ne 2aboravio da se Seri nalaze u skorosvako}namirnici, pre sveza ‘cereaijama, odnosnoPitericama ~plenci, heli, rt pirndy, jet, obi ed, zatim w voeu,slatitima i velikom broju povrés). Masne éelie su dobro opremjene élie 2a ovu ulogu i imaju vlo napredan i osetiv sistem za pumpanje i sakupljane, odnosn skladistenje mast. [Nakon prve faze, odnosno faze upumpavana, Setere i masne kiseline preuzima Gitava lamija enzima koji pomazu u daljo prizvodni velkih molekula, poznatih kao ‘riglierd. Swworenitriglierdi se skladite u specjala skleditw unutar masne éelje. Ceo oval postupak je dirigovan od strane glavnog drigents: insulins, hormone hogs lui naa sgusterta(parkreas). Cim se nivo inzulina poveés, ato se detava pri svakom unosu hrane, masne éelije obijaju komandu: skladii! Zoati kad god neSio pojedemo (buku, zelenu sala, kuvanu fargarepu, Situ, hleb, pire krompir i Gokolads), svi proces sladitenja mat se ukljuéyju, a itovremeno se va dnuga vrata Geljezatvarau, So zaustavjasvaku druga njen akivnost. Masnaéelija ‘zapotinje faz stvaranja mast, koja s se 20ve ipogeneza, jer je oi njenangjznataniia ‘loge u rganizmu. sulla, hormon odgovoran 2a skladiStenje masti natem organizmy sve io se odnosi na stvaranje eerijefuakcionise perfekano, sve dol jena teva rtam normale. Temedju mnogih parametara, ono Sto ovde pominjemo kao normal ritam je ukratko sledeée: budjenje do 8 éasove izjurm: zaypwvanje niasnje do. ponodi; unosenje t ‘broka u toa dan, u period izmedia 8 i 20h [Nivo insulin utoku 24 sata bi trebalo da normalno peste tr maksimuma (tk. pik ii ‘ha, jedan pri svakom obroku; zat nakon 60 iru: ovaj nivo nomalno potinje da se smanjuje, ali meramo Zapamtit da efekat poveéanja vedostinsulina taj do oko 3 sata ‘akon unos bilo koje brane. Tri sata nakon uzimanja brane, kad prestane dejsvo signal skladitenja masts, elja _2apofinj pripreme za oslobadjanje mas, proces se zove ipoliza vo oslobadjanje masnoés iz masnih lj se deSava daloko intenaivnje i brde, ukoiko: postal veéa porebe 2a energiom (eta, fifa aktivoos) 3‘Stvari posaju le ka se poremeti nal ritam unosa 3 obroka dnevno, Za8io? Ti jedemo testo ~ ukragem interval od 3 sata ili preskatemo obroke, Ni edn ni rugu nav kuna metabolizam ne oprasta! © ovome é jot biti govora malo kane Steta od wzimanja “grickalica” Za aktivirajudi signal za lugenje insalina uopite nije potreban kompletan obrok, Adovolo je uneti jedan zalogaj neke hrane, da bi ovaj proces zapoteo. Tada masne elje dobljaju nalog za skladibtenje, Tog trenutha prestaje oslobadjanje mast, zatvaraju se sva éelijska vrata | zapodinje Hipogenera, odnorno, ella poginje da ‘stvara mast! iznov Ovo je jedan od raviogs zaito urimanje grickalica izmedju obroka. prouzrokuje ili nagomilvanje masnog hia, il pak ne dozvoljva da snréama do eke Zeljene tine ‘Ako Zelino da smrfamo, prva stvar koju teba da uradimo je da se vratimo unosu regulamiobroka to tw toku dana. GGlavnu krvicu za nagomilavane elesne tedine upravo snosidezoreanizacia telesnom ‘pritodnom im unofenja rane, ka i esto “grickanje” izmedju obroka. Ne Zalost, danas je ovo jedan od nalts poremetaja w navikama Kod sivremenog doveka, (i najveseg znaaja je ovo sumanje primenti kod dece,nausiti ih dane jd slate, psi bilo kojugrckalica van regulamog obrok, ali ovo se anos na botbone, voge, i, djewek i deugo. ato se napomine da je ovo od najveéeg zaésja spt bal kod dece? Zaito danas posto veoms gojazna deca? Celie masng tkiva su kod dece jot neazvijene, zov1 se pre-adipociti. Ove éelijeimaju ogroman potenejl za umnodavanjem, Jedan od logs zaito dlazi do gojumost kod deve je, izmedj svih drugih i upravo ‘ovaj mehanizam umnoPavanja Elia zbog povesane poche skladitenja mast Deca kojé preterano testo jadu, stvarju ogrommu koliginu masti i potreha 2a sladitenjam te stvoree elesne mast je vlika Detije telo se postara da se masne éelie ubrano razmnotavaju, a kads se jednom lumnoze ove éelie- adipocit jo brojostane wk iii Kasnijeu vot, p tj velki “to) adipoctasladisti vel Koliinu mast, ‘Desa koja su u period razoja bila mriava, bez naslaga masno‘a, u glavnom u odrasiom {ivonom dobunemaju problem sa vilkom teline, nasuprot dece koja. su bila 4ebeljuikasta w ranom detinjstvu, koe skoro u 80% sluéajeva imaju problem de odrte ideslnutetinu w odrasom dobs, Kd lal koji su gojuzni od detijeg warasta,potenijl 2a skladistenjem mast Je dalek ‘eGi nego Kod Wud koji u detnistvunisu bili goja, pa je i zhog povesanog brcja adipocia sama hormonska altivaost kod nih poremecens. Ovi Ujudi se svocavaj 2 ‘ogi bolestima u 2ivotu, daleko vite nego VeSnjaci Koji su imali normalnu telesn {edinu vdetinjstu (vis pritsak,Secern boest,bolest sa ikrvnih sudovai drugo). [Naravno, poznato je da su najsanii pokretati gusterate, odnosno pankreasa oa jalutivanje inculina, upravo pros. teri — bel Seder, tut Seer, med, itd (enh ia ‘veoma elikom brojunsmimiea i grckalics, pogotovo slatkta liu keEap, koji dea toliko vole), kao i hidrogenizovane biljne masnoce (a njih'ima u praktiéno. svako} arickalis iz kese, u pcivu, posnim kolatima i dr.) Ne smemo zaboravi i na neke vet ‘oss koje imaju sposobnost braog i velkog izlutivanja insuline (groadje, lubenca, smokve, ume.) [Napici, kao to su kaa i Za sa dodatim Sederom (ili veitackim zasladjvatem) meni nat cilusskladsteja i esiobadjnja mast, voénisokovitakodje spadaju w kategorju ‘amirnica koe tebe igbegavatiizmedju obroka.. posebno diet pia, verovl ii ne, diet cols je izazivat broj 1. Segere bolest w Americ u dedijem warastu, ali o tome éemo asa Preskakanje obroka, Poreduzimanj grickalica, drugingjZei poremeéaj w navikama «ishran je preskakanje cobra. U natsjpraksi, od mnogih pacijenata éyjemo da ne dorutkyju, ai ima i slededih java: ne veteram wopite jer je to ziravje; utr jedem samo voce; pojedem do 2 kg voea. ‘vali dan; nikad ne stignem da ruéam; UopSte ne jedem meso, nijsladje mi je de jeder. ‘weéeu I. itd. ve ovo nije dabro, vopse nije dobro! -u oranizmu Zoveks se skoro vista nije izmenilo od vremens kad je primitivn Sovek bio. Tovar i kad nije imao mnogo rezitiih namimica u svakodneveoj ishrani. Svakako je o8Io do odredjenih minimalnih promena u geneiskom kodu nakon prelasia Eoveka iz. nomaiskog natina Zivota (lad je samo lovio) u mimji Zivot sa uzgsjanjem poljopivrednih kultura. ‘Vote i bobice su drevni lovei jl kad nit imal lov, to jst, kae nisu mogl da nabave meso. $ druge sane, judi koji su se bavilipoljopivredem su osim mesa jl ra2n0. povrs nie vote, pe abou oraz pomal | polit lagoon aka wt [Na ovom stznanju iz store se azira tor ishrane po krvrim grupama. Pri lovei su mali rvmu grup, a kasije je doslo do promens, jer se menjao nan Fivoa i shrana sPo tojteorji, O kevna grup stvara odligmu energiu od unetog mess, dok A kevna grupa. ma veliko opterecenje organizma od mesa. pak, voge samo po sbi, nikako ne dae gradvmeelementeonganizmu. Za funkionisanje sa {unutrabjih organs, neophodni su protein’ i mast. ose je elo jest umerena i ‘odesdjeno vreme v toku dana, at je, po zakontfiioloije udskog organiama oko 17 by alio tome ce mnogo vise rei bit kasi \Velki problem nasiaje kod ljudi koji ibogavaju dorutak (nsjvedi bro), ii wzimajy ‘eora malu olin rane wu, ili samo voee (Ro takedje este Ejeme), (© ovome danas naufnici zaju skoro sve i ne postji vide ni nsimanja sumaja wv ‘opravdanest unosaodredjenb, veoma visckokalorjskih namimica, peavo Uru, Uprave. ‘a Je mivo Koruzola, hormena budnost, u nafem KIVOWOKU navi 1 kad je locenje insula native, U tom periodu je metabolizam ajsnaiji, najbrdi i najefikaniji, Tada se najbolie csedamo, organizam priprema energjuza sve nae daevneaktivaost ‘Sta sezapravo dogodi kad preskodgimo unos hrane wjutru? Nive hormona kortizola je vliki, w kev nam je blaga hipoglikemij, il kod maogih judi ak vei pad fecera -lako motda ine oseéamo nikakvu glad, na Zludac i ceo digestvn sistem se sprema da ‘primi hranu, pe potinje sa predodredjenim izivivanjem odredjeuih supstanciKoje tebe, 44 peenogn varejs -Abtivraju se brojnihommonsko-enzimski mehanizmi koji sluts u stvaranju neophodne enengje 2 rad tea, mia i mozga (svih unutainjh organ) Sta mi uradimo? Tada mi preskogimo ovaj obrok, il of gore, popjemo kafu sa Jeéerom (li jot mnogo. gore od toga ~ popijemo kafu sa veatkim zaladjvatem) i time bukvalno zakljoéamo. va vata na natim masnim éeljama, to jst sdipostima, oe zapenjuintenzivan proces _2aSitesvojih postojesihrezervineophodne enerpje 2a fed organs. Zaitojetotako? Jedan atavisti&k, eden deen princip nam pra wl mo U prstara vremens, kad Govek nije jo svaki dan (a jo8 manje ti puta na dan), jedini rain da preivi, bla je jedna primodna karaktcrisika masnin celia: icaivanje ulomatskog zautavijana aldivaosti svih enaima koji razradjujumasnerezerve unjima. Kada nj bilo redovnog unosa hrane, ednosno mesa, aktvni bi asa samo sincetiéi cenzii, to jest mater u ompanizmu Koje su bile sposobne da i od najmanje bobice ili voekt koja bi se pjela, nprave neohodne enegetske zane, odnasno mat.‘Na a natin priroda se postarala da uStedaenerpje za rad sra, mozga, jtre i svihostaih ‘organa buceizuzetno vel tak je omoguden 2volusvim zadatim vslovima, Nitta se v tela Soveks nije izmenilo ni sad; Kad Huai w sredinams gde ishrana nije problem, re unesu hranu v zadatom bioloSkom rtm, telo to prepozaje kao pret i ‘odmah zapginjebrojne mehanizme odbrane ueiljuuitede energie Zea, akon jednog preskotenog obroks, sve Sto pojedemo kasnije (pa makar to bio list ‘ole, dvr ik jul), vitesruko se iskoris, 2 ostatak satuva usa, azalni ‘metabolize se wspor, jer je sve to deo prirodnog nagona za pre2vijvanjem lj ‘Ovo se odhosi na dugotrsne navike kaje Eovek ima, « ne 2alost, medicina ima brojne dokaze da ov! drevi prinip i dale funkcioniu, jr nikako ne smemo da zaboravimo da ‘danas u svt ima vile od 815 miliona Ij koji ate od glad, nasuprotpreko mild (pe nekim atorima i milijardu ipo) onih koji su manje ii vide goazn, pa se ovi princi hrononutrije mogu proveravai a svakodnevae} medicnskoj pra, Kad je pos upitaju, a govorimo o pravom posts, a ne © mademom vidjenju posta sa ‘unofenjem namimica kao Sou bij sr ganda ili bila si tapst, raze pte od krompira, pomih kel, biljnog Haga itd... mode se redi da on predstavje veoma dobro éteene i tela duha ‘reba da taj 40 dana (ne Kraée, a za¥o je to, osim ureligioznom smist,opravdano jw redicinslom, opisacemo malo kasnije u delu o neefikasnim dijetam); post treba da Podrazumeva manj kalorjski unos (nikako ne podrazumeva zamenu miei proizvoia Biljnim sievima, pavlake i slaga - bijsim, il mesa brojaim zamenama za meso, raznorazrim kalovinim pitana ili sojinim Snilams), konzumiranjem velike koigine posnih koa itd, Post bi tebelo da bude odricanje, a nikako posvedivanje kulta kuvanja i isprobavanje bron posastic...Jernakon perioda posts, u nao} praksi se najéeSée suocavamo sa pacijentina Koji su dobili na te2ini, Umesto da su izgubill i dijagnosticyjemo sivo Folesterolei do dva puta veti od prethodn, pre-postaizmerenog nivea. Takodje, jedi pravi natin o2bilnog Skéenja orpaniama je zapravo post koji podrazimeva unotenje sano vode u traanju od 1 -3 dana, najvige $ dana; posle Gega treba lagano uvestinajpre teému hranu, pa sve ostale namimice, all ovaj post se moze ‘bait iskijudivo uz medivinsku kontrol pragenje od strane lekara. Kako se mast slobadja tz masne celle? Dok s jade strane mssno thvo skladitti mat, ono isto tako,ereom po mas, takodje i ‘otpuita mast koje prethodno uskladitilo, ‘Ovo je dri doo proces obezbedjenjaenerije za funkcionisanje iudskog organiza, Kao Ho smo rel, masne Geli, odnosno sdpoct, su ukladitieveike molekule, koji se ~zovu tglseridi u svoje specjalne delove él, koji se zovurezervoat abi se ori molekali opustiiu krv, potehno ih je raziti u manje delove(wiglceid ne rmogu napasitizdravu,neotteéemythasnu lj, ne postinikakva magia masaza ii 7supstanca koja mote dovest do toga da masna éeliaizbac sve} sata, oxi ukalio se sama éelja ne raspdine). ‘aja smanjenja masnoéa je ope u enzimima, posebno enzimu lipazi koji je odgovoran zarmaaganje tiglicerda Lipaza, enzim koji razlade masnoéu se nslazi u masnoj eli ali je potpuno neaktivna, sve dok je hormon insulin pisutan u veéo} Koncentaeji u krvi jer svojom aktivnoséu, Fhormen insulin diektnoblokira rad enzim lipaze! Zoati, sve vreme dok jedemo i grickamo, hormon insulin vedno radi na previjesju ‘energetsih, mash rezervora, «enzim Koji rzlabe masnotei2 th nalih masaih 22 re funkcione uopéte. Ne postoi ni teoriska moguénost da izgubimo i miligram mast sve dok je hormon inslinacivan, a ponavljamo, on je maksimalno aktvan job 23 sta ‘akon svakog poslednjeg za1ogaja Koji smo pojeli (ne samo obroka, vet i ednog jediog zalogsi). Hormoni koji aktivrsju i postigu aktivnostenzima lipaze, upravo onog enzima koi nam smanjuje masne depocite st adrenalin noradrenalin,takorvani eres hormoni. Oni se ‘otpultaj 1 najveso) meri pr fiiéko} aktimnest ili w tanjima stress: toplot, hiadnoss, fictka agesija, menial sts.) Alivirn iluenim stes hermonima, enzim lipaza rzlade molckultriglicerida w manje delove i specijlnim biolostim kijutem otvaraizlazna vata adipocil, te se ove, sda sasvim mle particule opus u rv (vi deli ge zov masnekiteline orivo. icerl. Te masnekiseline zapravo shute kao mitiéno Kod seu krvinadju masne kisline i glicerol, postajedvealtemative emo bit iki aktivnl nai miBii Ge sagoretienergiju koja im je ponujens, emo bit fzihi neaktivn, ove masne Kisline i glicerol éeostati u krvotoku, pa de ‘bre masno tivo, koje je zpravo biolotka fabri, preuzei ove elemente iu svom dela 2a reciklaiu, retransformisai ponovo w trigliceride 1 uskadit, all ova} put u del boi sli zaskladitenje otpada, ‘Stalnim svakodnevnim poravjanjem ovog. procesa mote se usklaitijedna ogromna ‘Koligna otpadnog material, ove supstance isu vise zdravo masno tkvo, vet jedna ‘masa puna bioloSkog, alii industriskog otpad, koji se veoma tetko uklanjs. ‘Te naslage su ngjgeie one na stomsku, struku i bokovime i veoma su tdokome 22 Udanjanje ‘Masne kiseline delom odlize iu jetru, gde se uz pomoé jetrinih enzima direkno retvaraju w tigliceride, tad se oni nazivaj serumski trigicrii i nalaze seu slobodo ‘rkulacj, Kad su povitesi trigliceriai u krv, to Je pouzdan zaak da ne postojt ‘zitka aktivaest uz istovremenu poveéanu proizvodnju masnoéa.Svako poveéanje vednosttrglcerida i holeterola je siguran znak patne nase ete, kto i guiterate,odnosno pnkreasa, NAPOMENA: IZMEDJU OBROKA MORA DA PRODJE MINIMALNO 3, OPTIMALNO 4 SATA Pravo vremeza velbanje Kao Sto smo viel, mssne élije su fantstiéniproizvodjai i duvari energie neophodne ma rad srca i misiéa. Ali, mamo tkivo ne elimite iz organizma nina koji notin Dnagomilanu mast. To rade'nabi miSéi.oni su osnovna matina koja sagoreve mast preivara je wenergiju neophodn 2a kretanje, [Ne postji posebna tana: osnovno je pokrenui mise i masnenaslage &e se prirodaim putem smanjvai, ‘Poznato je da post odredjen bro ju, koji u svom genom imaju prirodnu zat od svih poremedaj u metabolama mas, tose zove genetsk polimorfzam, pa kako nema problema u metabolizmu mast, oni mogu imati idealnt tele tedins i ber mnogo Tizitkeaktivaos, apr tom mogu jesti mnogo i éak vaio nezdravo, eledano po bilo kom -utrcionistiskom princi, ‘Ovo, na talst, pak dovodi do raznih 2dravstvenih poremetsia potevil od Zivotne dobi izmedju 55-60 godina, pa bez obzira na to koliko se mi hvalili naSim prethodaim ‘2dravijem, wz sve lobe navike,u starijoj dabiéemo se suotii sa czbilinim problemima ‘cj rezuluju metaboliskim poremeéajima, povisenim Krvnim pritiskom it nastankorn ‘ercinoma Efektivnefat-burning velbe Inenzivne vedbe nisu natin dase oslobodimo viske masnih naslga, apt. namo da se moran pokrenti alii to moramo radit pametno. Kat i kako se vezba etakodje veoma btno. ‘Trik je w tome, kako imatinsjveéu korst od vefbanja uklapnjem fiitke aktivnosti u Ihronabioloki rita, Pravo vreme za vezbanje je ono kad se masne éelie sprenju da zapoénu proces oslobadjanja mast. 'Ne treba da vezbamo w vreme kad hormon insulin joS wvek blokreenzim lipaz, to jest ok tae stvaranje mast, ato je vreme 2 do 3 sata maken obroka. Sem So je pompano 9neefikasno, mode biti optredyjuée za varenje unete hrane, moguée je da se varenje spor i da imamo Kontefekatukoliko 2elimo da smSamo. Iskoristimo prirodno najaktiviji period za lipoiza, odnosno raaganje masnoéa (sivo ‘kortzola jt je najviti med) 7 8 sat, kotizol je takozvani hormon budnost, 2 tada Je nati i ive ativaie vin naSih2ivtnihfankejanajvis. [Najboljevreme 22 veabu je jut, «pre dorutka, Statistika ade: judi koji primeniuj oval prinip ine upravo navedi procenstonih koji imaju idealnu telesn tezinu to bez ikakve muke (Ove jutaryje vedbe moraju biti umerene, a prema savetima stutnjsks, pogreSn je ujutry ‘weat (Sto Vezina Jud stata veoma ziravim), jee nasem sre | krvim sudovima treba ‘ajmanje 3 sata nakon budjenja da postignu pun kapactet, pa nije dobro preoperetit sree ‘etim naporima u to vreme. Statistika Kade da je procentuaino dnleko veci tro) ened st used opterteja sca ke ta ran juzo neo uti hoje eo ‘Osta termini 2a vezbanje su pre rutka ii pre veéere, ali ovo poslednje je maigora altemativa. Najmanje je preporuljvo veabanje posle 9'sati uveée (calor su boii, Jedan of razloga je so tim postupkom vetadki odréavamo nage nabubredne Hlerde ‘altivnim, «to vou hronian sindrom stresa, Koji kasnje,nakon nekoliko godina ove praise dovodi do bronih poremeéajau tel, a pre svega poremedaju imunitt). ‘Tetke vedbe (print, acrobik) bro ispraze zal ugjenihhidrata,odnosno glikogena iz Jete i doveds' do zamors, koji dale dovodi do niza metaboligkih poremeéaa, koji ‘ezultuju 2akljatavanje euvenih vrata masnih Gla i Euvanjem zliha mast (nate telo ‘ove tee vetbe prepomaje kao pretnu, ane kao simulans!) as druge strane, akutan pad ‘Sefera povedava potrebu 2a unosom hrane. ‘Ovo je jako lo, jer se masnezalbe isu ni pote topti, ana mozak daje Komandu da ‘moramo uneti nova hranu da bi se zai svi untatnj organi i obezbedila neophodns energija za how rad, [Nabe teo se suatetkiprprema za taj unos, pa bez obzrajeli mi tada ili ne,pokrecuse svi ‘mehanizmi za proces stvaranja mas. Uz ova efekat, mi emo dabjatina tzii,éak i ‘ko budemo je samo presno povrée nakon intenzivnog tenga jimall niskoksloréns g feéera. Sta se zapravo detava: mi popijemo dijet pte il kafu a zastadjivadem.. nivoinsulina fodjednom poraste, a miu Krvi nemamo nikakav nov unos takozvanog bog Seéera Koji {tebe fa se metabolite, Sad odjednom postaju 2bunjeni i pankreas i masne cli, je je dollo do laine wbune.- Potinge aktivacia bro hormona i enzima, a kako ne posto nif matsjno w krvotoks ‘Mo treba dase prebact ufabiku za stvaranje energie, ponovo dolai do princpa reakcije ia peta i mi zakjuéame sva moguéa vrata na éelijama mast, pa Kijak i zaturimo fhe neko vreme, Aspartam je najkancerogeniji poznati zasladjvat, a njegov indeks Iiselest je 40, apsolutno najvet od svih namimica koje unosimo, Znati, uslowno refeno, adravije je popti slatko pige, nego ono sa vetttkim zasladjivagem. Ali, zista USLOVNO ! Potreano je biti oprezan se vteminima uv Sumeéem obliku, ne botii na kojoj pike ~ bez Sete ili sugar fee, UVEK postoi dodatakzasladjivaca kao So su aspartam, sorbitol, sahara, eiklamat it, hop jedne dobre osobine fruktoze, naizdravije je unositi taj Sete, jedino fruktoza, od svi eéera ne dovodi do snt2nog porasanivoa insulin, “Takoije,ponovo se kod nas pojevi prrodni zasldjivee, STEVIA, to je bint ehstrakt, nema kaacerogenih efekala he aktivira pankreas, plus, izwzetno je baza supstancs, pa ele no zai imuniteta, Cesto se u dijetama smanjuje unos sporih Seéera (akozvane low carb diets, odnosno Smarjenje unosauglenihhidrta u vid bleba, cerealia, skroba i drugog, So posledigno Aloprnosi poveéanju pote za unosom brzih Seéera, odnosne, nai celle potiniy fdtedjene metaboliske procese u cu zalite energie, tako da umeso da smanjimo Tipogenean,stvaranje mast, mi je opet podstaknemo (2akiutavanje vata sdipocit) ‘Takeavane trans-masti oseona Kategoria namimics je ona koja sebi ima diskuabilne masnoée, a raise 0 ‘lj proizvodima za koje © donedavno veroval da nisu etne (margarin, blji Sag, ‘ijn pavaka, bila si itd) [Najsrvremenijim metodama je ipak dokazano je da je Mets ogromn: pri unorw oviby rami Te mast se 20va tans-mast, a postojeprrodniizvorit sites grupa. 2Do skra se smaralo da su Setne namimice erveno meso i punomasno mlek, pa je vveligaa ulogs margarinaU isha, li, nauka ipak kaze: mnogo su Stetnije industri ski proizvedene trant mast, od prizodnih. One poveéavaiu nivo takozvanog lofeg (LDL), a snidavsjunivotakozvanog dobrog (HDL) holesteola ‘U svete zapotela borba da se zakonom regulige zabrana uvoza namimica koje sadcbe trans masti (Kanada), u Ameriei postajizabrana_Koriséenja takvih naminice u restormima, au Daisko) je odavno regulsan propis 0 procentu tans mast u ‘amimicama (manje od 7%) (Ove mast se dobijgju hidrogenizovanm i drugim industrjkim procesima prerade rnamimica biljnog porekla. Koriste se 2a produtenje tanost peciva, sltkifa,slanih sgrickalca, bre hrane, ima ih w svim supama iz Kesice, svim konzervisanim [Naive ivor je margarin,ztim hdrogenizovano biljno ule, pekarske masnoée id. repora je dase detlin proutisatav neke namimice koja je insti proizvedens i da se proveriprocenatsadr2sja trans mai (ge sme bil vedi od 2%, mada je daleko ajbole da ne pesto opéte) ‘Znadikim vidimo dau satavu proizvods pide -hidrogenizovana bljna masnoa,neks to ‘bude signal za oprez (na Zalost, to éemo vide ne veoma velikom broju proizvoda, mi smo do sada natim prodavnicama pronali samo malo poizvoda na Kojima pitetaéan ‘procentovih mast). Protela-belandevine: naia baziéna konstrukcija Proteir, odnosno belanéevine,snabdevaju telo amino kseinama, koje obecbedjju rast, codravanje i reparaanje, odnosno popravjanje iva, a takodje su findamentaln izvor vitalnihsopetanci enzima, hormona, neuro transmitral. [Nate to nit proizvod, itl sklsdistproteine, Ukoliko unosimo malo ili ne wnosimo topite protcine, mae telo potinje da razgradjuje sopstveno miigno tkivo, da. bi obezbudlo odredjene amino kseline neophodne za rad sca i unutrainjih organs, kao i uno sistema Unos proteina je ve nego mudan, procena unosa je oko Ig po kilogram, nada po ngjnovjim Kinikim ispitivanjima, ova) unos ipak mora biti oko 1,62 po kilogramu telesne eine. U ervenom mesu iu pilegem i éureéem belom mesu se nalaze volike Koncetracije ‘kamosing, amino Kiseline koja uige na misaone procese, rao) maga, usperavanie proces starenja mozga, au obliku suplementacje danas se obuvezno kos kao. ‘omodni lek uterapj autiama kod dec, Keo iu vegeterijansko ishran 'S druge strane, mifgima je neophodna ova amino kselina da pravilo rade, ovo se naroti odnas na fankijusréanog misia. \Nivo kamozina se smanji za 67% do stare dobi od 70 godina. Dab see bilo adrav i kos, ova pte mor wos pte plement 1Jo$ uvek taje nedouniea oko Konzumiranja ervenog mesa, mnogi nuticionisti su protivncinjegove uposrebe wishrani. ronoishrane kaze da ipak treba nositi umerene koi ervenog mess, jer to mode da bude viekorisno nego Seino. Ogranienje unasa neophodno je kod bolesnika koji boluju od parkinsonove bolest (ne zabranjeno, vet ogranigeno) i drugs ogranigena za sada nis poznata. Gojaznost Gojaznos negativno ide na mnoge, dobro poznate matin, kao Sto su operecenje srea i knmih sudova, poast krvnog pits, taloZenje opasnih materia u crevima, otezava i remetifiakijerada unutranjih organa (jets, pankreas, bubrei), ugroZava metabolite proces, éovedi do poremeéaa ufunkcj i strtur zglobova i Kosi, it. All, danas su opse2naisptivanja pokazala direkt povezanost izmedju debljine Soveks i skracenjanjgovos Bivotnog veka putem jednog donedaveo malo pozatog mehanizma, Iejim nate sopstvene masn éelije “edu” ong geneski matejal koji presuno odreduje nas ‘etabelizam) NAPOMENA: Izbegavajte namirnice koje sade shrivene brae SeGere, odnotn0. dodat beli jeder u toku tebnolotkog postupka prolzvodnje. To st musll,razne Dabuljce, kornfeks, ketap itd. Citajte deklaraije! Py‘oBRocI DORUEAK- ovo je aajvainii obrok Doraéak je kapitani obrok, jer ova) obrok define sve élijske funkeje u organizmu dale toks dana ‘Ako nite spremni da uvedete doruéak kao obaveran j najvadniji dueval obrok, vi ‘iste pravt kandidat 2a primenu hrono nutritivneg retima, jer neGete imatifljeme renalate. [dcalan doruak trebalo bi da sari mast, belanevine i spore Sere tare), jer jena ‘organizam prilagodjen da samo ujutro moze dobro varit i ikoristti Kombinacie ove rane jutro je najveéaproizvodnja enzima Koji usestvuju u metaboisanju masrihnamieica (lipaze). Ga produkata metaolizma mast, kasnije se nou, u toku sna stargju novi i aceljyj cltéeniaidovi él, jutro se proizvodi takozvani endogeni holestero u jet, neophodan za sintezwhormona i za mnoge druge fankelje, a masnoée u jutamjem obroku pomazu de se sintelite ‘evalitetan {« dobar») holesteol Ukoliko leoz dude vreme ujutro ne unosimo masnode votnjskog porekla, povetava se produkeij lipoprotcina niske gustine, odnesno, tkozvanog lteg holesterola. Ovaj LDL, To hotesterol, umesto da ufestvuje uw zat i obnavbjanju éelja nabeg organizma, ‘naprotv, westvyje v mnogim zapalenskim procesima i podlozan je oksidacjislobodnim racikalimy pa se _ubraava proces slarena i samim tim pojava mnogih oboljenja (earinom, bolest sca kev sudova ~ visokpritsak,ateroskleroza Ujuto je znacaina sekrecja i enzima koji metaboliu unete belantevine, pa je i iskoristjivost protein takodjedobra (ov protein’ iz hrane se kasije korist w saranju sadrija nuh elie). Ovo zat da se ujutro mogu jest jj, srevi, Sunk i lino ‘jt je sekrecia hormona insulins navi w toku dana, a ovo velko luge insulina ‘odgovara i velikom lusenju kortizola, hormona budoosti koji tkodjevjuto ima najvitu Koncentrerju u orgnizms u toku dina. Kortzal svojom aktivnosta pritedno dodatno Uutige na poveéanje vrednosti edema u kei. Znataj ovoga jeu tome Sto oba navedena hormona jutro iserpljuju pakreas ukoliko unosime braavareée Sere (med, bli fer, ‘vote i naroito veltadke zasladjivade). Da bi se penkreas zaittio od csclaciia w laenju insulina, ptebno je wjutro unosii spore, odosn slazene Seder (integralni hleb, proso, held, itd), a ne brzs, odnesno proste Sefer (med, oigan Sefer, voée). Sport Séeri se ne pretvaraju broo u giko7 (Geter w ov), kao So je to sha] Sa neti brzim Seterima ~ po em su obe vesteSecera Adobile sv) popular nav. Brz Seer se vlikom brinom prevarau w glukoz (Séer Jv), pa ova pojava izaziva novo izludivane insulina iz guiterade (pankreasa), Sto vremenoniserplvje ove bitnu 2ezdu i dovodi do pojave koja se zove insulinsks rezistencijsi pre-diabetes. 2sOsim zablude da. su voée i med najaravije namimice 22 jutro, tu je i Siroko _asposranjena zabluda da su veStatkl zasladjvatiodigna zamena za Seer, Poveéano lutenje insulina i2aziva i svaka vista vettadkih zasldjivads. Stavte,daleko nai signal za poveéane lngenja insulina 6 dati jedna mal edinica aspentama nego velks Katka obignog belog Sedera.Frukioza je jedini bra Seder koji ne provocira ‘pankreas na veliko lnenje insulina. lak je fukieza votni teéer, vose i dale nije dobar {abor 2a jutro, jer posedje jo8 nekoliko drug vsta bra Seéem koji dajusnaZan signal ‘pankreasu 2a lutene insulina. Prema mnogim autorima, posnji izuzeée koje se ike Aemova bez dodatog Secera, il sa dodatom frukiozom. Tehnelo&ki postupak pripreme ‘vos proizva omoguévje dobra iskoristjvos, kao i maluStemost, pa je sladokascima ozveljen da jutro jedu ove diemove. ‘Sve ss edi dietetsi protokol (sreéom) koi savetuj unos vo ujuto i prepodne. Osim ‘wenumnog oseéaja poveéane budnost | naleta energie (kod neki Wud vose ujuo je {akodje i itualni podstek za bolju stlicu), nikakva korist ne podoj. Samo Set. Masnote koje wutro uneseino putom Ian Le wazchovali da se sintaa takorvaneg endogenog holesterola (a glavnom LDL, odnosno loteg) smayji na minimum. Ovakav iets pristup snitava vrednosti holestrolew krvi i faktorenizika za nestanak bolesti sea ikrvmih sudova.U programu hrono ishrane, ovaj fenomen se moze posi veé 2a 1S ana. (0d pita su preponulivi bili ajevi sa dodatim limunom, So je izvanredna kombinacija podizane imunitela. Ovo nije zbog, kao ose vere, bogatsva limuna vtaminom C, ‘ed 2b0g tga Sto limun u organizmu pravi baznu sredinu (iimun je kiselog ukusa, ai u {ola varenja ostavjatakozvani baz pepeo, Ko je njegova naboljaosobina), a sve Ho je ‘baze direktno produzava Zvot i vitalnost, Najkvalitetiji odnosbazaikiselina wishrani ‘bj treblo da bude 80% baza i 20% namimica kselog ostaka. Kao So je reéeno, vose nije podelino jest ujuro, jer osim ito na8 organizam nema nikal Kors ujutro od njega, zbog slabog izltivanja enzima koji westvujuu varenju ‘ota, tefko gai varimo. lako mnogi nutriconist i dalje preperutuju unos voéa wjuto, ‘ako ova einite, promenite navike danas! Nova preporuia Svetske Zaravatvene (Orgatiacije je da seu diettskim retimima voce zabran jutamyjem obroku! Klinik je dokazano da se redovnim unosom sveieg voéa sjuro pankreas polako ‘serpy, a iskustvaw praksi pokazaju da se kod svih judi kaj jutro jedu samo voce, telesra ttina ne moze doves do idealne vrednost.lako kod neki pacijenata posta _Bubiak edie 2a vreme voenih diet, on je privremen, 2 jo-o efekat je dramatigan. ‘Dugetrano konzumiranje vedi kolisina vo‘a ujuto i prepodne, kod mnogih lid dovod do pejave pre-diabetes i sledstveno Sademe bolest ustarijen Pivatnom dobu, a deca ‘Koja jedu vide voéa u svako doba dana, a marito ujutro su ajéeSée u grpi dece so ‘efor telesnom teZinom. Skoro svako uvek zaboravja da je voée = slatk8! Ito sa vige ‘sta razifithSeceraod Eokolade n primer. Doruéak bi tebalo da traje 30 minut ida ne bude kasnije od 11 sai pre pone. ‘Ako st pojavi glad u prepodnevnim sitima, pose obilnog ili mane obilnog doruéka, a ‘zpamo da neéemo biti u moguénosti da jedemo do kasnih popeinevnih sat, sasvim je w 26‘edu ponoviti unos hrane,sltan dorutko, ne kasije od 13 Sasova. Na primer, wholiko mo 2: dorutak pojell tost sa puterom i éirecim prsima ili sliéno, plus kselo mleko, ‘mezemo poneviti do 13 asova ovakav obrok, ali bez kombinovanja hleba i jakih proteim, mati motemo pojesti tost sa puterom i kselo mleko, ili samo éureés prea (pileés psa, funks, peenica itd) sa svezom peprikom, krastaveem i sligno Ii poju sa ‘irom ikiselim mlekom, PRIMERI JELOVNIKA ZA DORUCAK; (ovo s primer! koji se odnase na period akon potete restikcije, 8 potebno e what ‘ove primere salistom namimica po test intolerance na hrans) Dobro je popiti povremeno sve sok od pomorandée (sved cedjeni sok je altslan, ‘xdnosto beznog pHT dok je pasteizovan Kiselog pH, to je nepovoljno za orgazm, q af yop ‘gO;yS af aaUELNZ) MURIY MSEAOIS ‘nfeup ou 3 sduony “sed "yest “gout suomyeu 390404 sp “aust “2nF0qd auDuD| ‘nonungy8 ‘1d “oud “a919pune oq "az gory “xs “ages 3908 nal afURU VIN 999871 nflourssonut asuisu oxox “das | zepuesowod po Yor 1ualpaa tided oufjapau sind ¢ op z af agnoyy pu oft "uns esd epoun9“wD>e|seu Bs gNpUSS “UAE ‘sry ueansr nsf egan equip £2 ‘afpNETS pau BAo¥OS au9OA apOA WaT ByaN 9X ox, ins you nsof egan ep peur 24 0x0 “oes afwusfeu png eyeu eyoIGO nfpouey YoU nfpoure yey yaigo 2} yay: aon qt oY ‘e90UsEW NfuesEaEn nfass9nteUHREK afuapn eu sesnyumd nauspod ountzuaiu fo ‘aeanipase2 aypeisan neu 2f eavaqz BgaN 940A jetagoud suansneipz auigzo axeid | yary outansy9 ns HO “geaupeyee oyprgan nesses nnfew sof neuyzn ayfowsu CIYYIN avsedand aysuiuenta apatuNg, sand ousoupo “oojseu usaf afoq of oxeep wz no wz ¥pousew yoy ouIenZ} JO%z1 af uo ‘nsf afngesaido "rym gfo.ys0y soupata eaPsoKod ouezayop wfoy oxuuU af 0 ys9f afouu UAE RaEDY 1998 0 Bgonys sop eu of epOUsELL 20q ‘aur ws feu0 ozo.8u ‘ea oyso1 26 unBof “Oya o[ssF spat YBAR BUNFO! OUI jpundiod af wfoduosde 8 nya wslesy 8 ‘ofou 28 eae psu 8 munsiod mouRgns sa BU UO fo9B8 Ox n eureUAUAE EASED ‘zee os unflqe jnesoqisde ouszou ou essunfeA0 290 Uno 30828 FIN OF 280 ‘figs owoduus aufoug 1 yun a efpzoad afuatuous ‘eau PuoUIg03 wHIDA n oyoqUE nd Hoy Wo 15 Bp Af oxERYOTTHIIPOld LUPO azo MaqUEAO as ed ‘eyo z sunaguejog agoyze vp now (oy aus expr OueUDU Tu WON WORN ‘enewis a oYo|ur Ono Bulaypau wuzopous 35 aid a4 fe i RJ WABI 9438 A814 “OTT (EFETSIS AGW) ntnans— goalpesv2 upon ayn spazou au O04) 19995 z0q 64 syn wu aiuREAEU 2s ep alesezed“epRIOP asod apg oF EYRU TYRY Aid OM"O4CY ‘euzzurso 21 nfusyeu ype wh9eia ‘op spasop om ‘j31 souzeq ep2A0d wp fs BLUE ONG -RNUOP Ipoys wi? “SUM WOYTEPOP TS (pu yoqaenysunseyd“ystue ue “aqme 994 Tup0% au) feu APNG WEA BYU AEE TAL Iu” gixasausoNona (PE) trot ry |apbip nn wos Baye @ooyo rou 0ass 029 19018 OH Sr ZE 110 "URL PF CE ILO NBL ayOO se EYSNBCTINS xfjoupso fogeu n wiso“p¢_ Apo wepafi sowod 24 jus fogeu nv “oyezyoue wouyeuorsajoad wu asa a 38 Oyo “ApON IF aesDUTE2pEsU UTD. “Spouseu qugnz1 1 gop 2184 ep neu? azo aN nuUERIO n 3fuEsoUfsas aU “Sse 2US9}1 SOU ‘owns setigop wala Jaf "euoweztyeus wougR i oysuemya i). faugGO BU HEAL 3s SHUN, suinwesdoad 2ystped nfs n yerepe7foas eu erendasdl po peas of ‘svesedoad 2uesdoud pemaen om {coun steams nuit ua) bya AHORA yD! SHE yap a ge ahi 224m nn fuse fapou ng aad ape Ht 2908 apoE Jaop aera soon ayenz3s auatieg WEP ALAN wesBouM fe YNaWOdVN, ‘orzen apng wezeBio ge o¥toy aah 20; “fe9R ere|NFas 2A SYENHOP UoKjrouod NEw aazoUH 2U "nSIY O¥NOYH nsoUPaIA YpLTEULIO aisyon a90useUl ns ep (peu ‘axowered oysfiuoulong augop aew OYoxn Onze HE {EASED £1 8p) yearU9p uatjnouod newt >}2z0u “pes BuEpacod iAefod washes wUrsUpodaadn 3s ONO Bud gyn 3USONDWIO tober moe (iN