Koagulacija koloida

Pod izrazom koagulacija podrazumjeva se proces u kome koloidne estice,

dispergovane ili rastvorene u nekom tenom medijumu, gube svoju stabilnost
i poinju da se sjedinjuju formirajui agregate vie estica. Kada ovi agregati
dostignu odreene veliine, ne pokazuju Braunovo kretanje, podlijeu dejstvu
zemljine tee i poinju da sedimentiraju i da se izdvajaju iz disperzne faze, tj.
da precipitiraju.

Agregati koloidnih estica koji nastaju pri koagulaciji esto se nazivaju

flokule , pa se i proces koagulacije oznaavao izrazom flokulacija.

Faktori stabilnosti koloidnih sistema

Pod stabilnou nekog koloidnog sistema podrazumjeva se postojanost

veliine i raspodjele veliina estica i ravnomjernost raspodjele individualnih
estica unutar datog sistema. S obzirom na stabilnost, mogu da se razlikuju
dvije vrste sistema, jedni, koji su veoma stabilni i koji sadre koloidne estice
liofilnog karaktera, i ti drugi, liofobni koloidi, koji su veoma nestabilni ili se
nalaze u metastabilnom stanju i iju je ravnoteu lako poremetiti i izazvati
koagulaciju.

STABILNOST LIOFILNIH KOLOIDA

Liofilni koloidi predstavljaju veoma stabilne sisteme, jer koloidne estice nose
solvantni omota koji ih titi od meusobnog sjedinjavanja prilikom sudara
usljed Braunovog kretanja. Solvatisane estice mogu da nose i izvjesno
naelektrisanje , to je takoe jedan od faktora stabilnosti koloida, jer se
istoimeno naelektrisane estice meusobno odbijaju i rjee dolaze na
rastojanja pri kojima mogu da agreriraju. Osim toga, prisustvo naelektrisanja
poveava solvataciju, pa i tim putem poveava stabilnost koloida. Prisustvo
naelektrisanja kod liofilnih koloida ipak nije odluujui faktor, jer liofilne
estice iako izgube naelektrisanje, mogu da zadre vezane molekule
rastvaraa i da ostanu u veoma stabilnom rastvoru. Liofilni koloidi postaju
nestabilni i poinju da koaguliu jedino ako izgube i naelektrisanje i liofilni
omota.

Naelektrisanje igra znaajnu ulogu kod stabilnosti polielektrolita, posebno kod

amfoternih bjelanevina.

Amfoterni polielektroliti utoliko su stabilniji ukoliko im je naelektrisanje vee,

tj. to je pH rastvora udaljeniji od pH izoelektrine take. U izoelektrinoj
taki, kada molekuli nemaju vika pozitivnog ili negativnog naelektrisanja,
moe da doe do precipitacije samo ako je solvatacija dovoljno mala, tako da
neke bjelanevine precipitiraju u izoelektrinoj taki ( ugl. globularne, kao to
su kazein, albumin, globulin i dr. ), dok neke ne precipitiraju ( npr. elatin).
Micelarni koloidi, koji takoe spontano obrazuju solvatisane, odnosno
solvatisane i naelektrisane koloidne micele, spadaju takoe u grupu stabilnih
koloidnih sistema.

STABILNOST LIOFOBNIH KOLOIDA

Liofobni koloidi u nenaelektrisanom stanju nemaju solvantni omota koji bi ih

titio od uzajamnog sjedinjavanja pri sudarima pa su veoma nestabilni. Ako
su estice naelektrisane, koloidni soli pokazuju izvjesnu stabilnost, koja moe
da bude veoma dugotrajna, ali koja takoe moe veoma lako da se poremeti.

Kod disperzija i liofobnih koloida sa nenaelektrisanim esticama, i u odsustvu

zatitnog koloida, mogu da se razlikuju dva vida nestabilnosti:

1. sedimentaciona nestabilnost kod disperzija koje imaju estice veih

dimenzija, usljed ega podlijeu dejstvu zemljine tee. to je vea
razlika u gustinama estica i okolnog medijuma, i to su estice vee,
to e u toku kraeg vremena da se istaloe ili da isplivaju na povrinu
disperzije. Za ovakve sisteme kae se da su sedimentaciono nestabilni.
Sedimentaciona stabilnost moe da se donekle popravi poveanjem
viskoziteta medijuma, npr. dodatkom glicerina (ako su u pitanju vodene
sredine), odn. smanjenjem razlika u gustinama disperzne faze i
disperznog sredstva.
2. agregaciona nestabilnost kod koloidnih sola sa malim esticama koje
pokazuju Braunovo kretanje i ne sedimentiraju, ali koje usljed velike
povrinske energije i intenzivnih sudara veoma brzo agregiraju. Ovakvi
sistemi imaju jako izraenu tenju da smanje svoju slobodnu povrinsku
energiju i da obrazuju vee agregate manje slobodne povrine, pa se za
njih kae da su agregaciono nestabilni.

Ako male estice nose izvjesno naelektrisanje , one mogu da pokazuju

poprilino veliku agregacionu stabilnost. Stabilnost naelektrisanih
koloidnih estica u vezi je sa elektrokinetikim potencijalom. to je
elektrokinetiki potencijal vei, vee je naelektrisanje estica i vei je
protivjonski i solvantni omota, pa je i zatitno dejstvo naelektrisanja vee.
Pri dodatku elektrolita, kada se smanjuje elektrokinetiki potencijal i
debljina difuznog sloja, naruava se stabilnost liofobnih sistema i dolazi do
koagulacije. Zeta potencijal je od velikog znaaja kod stabilnosti liofobih
koloida, dok kod liofilnih ova veza nije naroito izraena.

Liofobni soli mogu da budu stabilizovani i dodatkom zatitnih koloida, kao

to su razliite makromolekularne materije ili micelarni koloidi i njihova
stabilnost zavisi onda od stabilnosti obrazovanog adsorpcionog sloja
dodatih zatitnih koloida.