Pae teka kia

O,gde si to bio, plavooki sine?

Iz kakve to, mili,dolazi daljine?
Posrtah niz deset maglenih planina,
Du est vrludavih tumarah dolina,
Bejah usred sedam ojaenih gora,
Suoen se naoh sa sto mrtvih mora,
I najdublje zaoh u eljust stratita,
A kad se sve stia pae teka kia,
Pae teka,teka,pae teka kia.
I ta si video, plavooki sine?
ta sve vide,mili,usred te tuine?
Novoroene me vucima to ree,
I drum od dragulja od koga svi bee,
Crne ume videh,i krv po tom drvlju,
Ljude s ekiima zamazanih krvlju,
Poplavljen trem videh,a u toj baraci,
Trista govornika s jezikom u aci,
I otre maeve i puke hajduka
to ih je nejaka deja vukla ruka,
A kad se sve stia pae teka kia,
Pae teka,teka,pae teka kia.
A ta li si uo,plavooki sine?
ta li si sve uo usred te tuine?
uo sam gromove to pretei hukte,
Vale to svetove spiraju i lome,
Hiljadu bubnjara ije ruke bukte,
Hiljade to apu a nemaju kome,
Jednog to mre dok se svi od smeha gre,
I pesmu pesnika to u jarku cre,
I vapaje klovna zapalog u govna,
A kad se sve stia pae teka kia,
Pae teka,teka,pae teka kia.
A koga si sreo,plavooki sine?
Koga si sve sreo,usred te tuine?
Kraj mrtvog konjia video sam lue,
I belca to jae neko crno kue,
Devojku ije je telo vatra drala,
Devojicu to mi s neba dugu dala,
Sreo sam oveka ranjenog u ljubav,
Drugog to doveka od mrnje je gubav.
A kad se sve stia pae teka kia,
Pae teka,teka,pae teka kia.
Pa ta e da ini,plavooki sine?
ta misli da ini,kada ovo mine?
Pre nego to kia,teka kia,line,
U dno praumskoga otii u mraka,
Gde je puno ljudi a svi praznih aka,
Gde otrovno seme plovi renim tragom,
Gde se dom sparuje sa tamninom vlagom,
Gde su delatima lica sakrivena,
Gde glad runo tri,due krije sena,
Gde je crno boja,nula mesto broja...
Sve u onda rei glasom ili dahom,
Ili samo milju svojom plahom,
Blesnuu sa hridi,da sav svet to vidi,
I,na kraju moi,puinom u poi;
Pre no to,klonuo,zapevam za brau,
Dok budem tonuo,svoju pesmu znau.
A kad se sve stia pae teka kia,
Pae teka,teka,pae teka kia...