Univerzitet u Beogradu

Filoloki fakultet
Katedra za iberijske studije

Hispanske kulture 2

HUAN DOMINGO PERON

Profesor

Studenti:
arkovi Marija 2013/496
Jeremi Nikolina 2013/640
Koli Dara 2013/794
Deki Jovana 2013/684
Drakovi Mina 2013/956
Nikoli Aleksandar 2013/1240
Gvozdenovi Tijana 2013/631
ivkovic Tatjana 2013/896
Ciko Anela 2013/749
Boki Milica 2013/490

dr Vesna Dickov

Beograd, 2014.

Sadraj

UVOD..........................................................................................................................................................2
PERONOVA RANA MLADOST.................................................................................................................2
POETAK KARIJERE................................................................................................................................2
DOLAZAK NA VLAST I DIKTATURA.....................................................................................................3
EVA PERON................................................................................................................................................4
ZBACIVANJE, IZGNANSTVO I POVRATAK NA VLAST......................................................................4
BIBLIOGRAFIJA........................................................................................................................................5

UVOD
Borbe za nezavisnost u Argentini poele su 1810. godine, ali je definitivna pobeda
izvojevana nekoliko godina kasnije, kada je i proglaena nezavisnost Ujedinjenih provinicija
June Amerike. Tako se 9. jul 1816. godine pamti kao Dan nezavisnosti u Argentini. Godine
1829. za guvernera Buenos Ajresa nametnuo se general Huan Manuel de Rosas (Juan Manuel de
Rosas), koji je uz podrku naroda proirio svoju vlast na ujedinjene provincije i nazvao ih
Konfederacija Argentina (Confederacin Argentina). Njegova diktatura je trajala do 1852.
godine, a protie u znaku tiranije i proterivanja politikih suparnika. Meutim, sa ujedinjenjem
drave dolazi obnova privrede. Otvaraju se granice za dolazak imigranata, ime zapoinje
industrijalizacija poljoprivrede, a krajem devetnaestog veka je uveden i eleznini saobraaj.
Na poetku dvadesetog veka sve je prisutnija zemljoposednika oligarhija. Predsednik
Ipolito Irigojen (Hiplito Irigoyen) bio je radikal koji je pokusao da se suprostavi
zemljoposednicima, ali ga je vojna hunta zbacila sa vlasti 1930. godine. Svetska ekonomska
kriza 1929. se vrlo teko odrazila na prvivredu u Argentini. General Arturo Rovson (Arturo
Rawson) je sa svojom grupom nacionalistikih oficira preuzeo vlast 1943. godine. Meu
njegovim bliskim saradnicima nalazio se i general Huan Domingo Peron.

PERONOVA RANA MLADOST

Huan Domingo Peron (Juan Domingo Pern, 1895-1974) roen je 8. oktobra 1895. u
Buenos Ajresu. Njegovo detinjstvo obeleile su stalne selidbe. Nakon selidbe u Patagoniju, usled
nedostatka obarzovnih institucija, porodica ga zajedno sa bratom upisuje u osnovnu kolu u
Buenos Ajresu 1904. godine. Daleko od porodice bio je primoran da ubrazano sazri i kasnije je
govorio da njegov nain razmilajnja sa 10 godina nije bio deiji ve nain razmiljanja
odraslog oveka.
Sa 18 godina zavrio je Nacionalnu vojnu kolu kao prosean student, ali sa odlinim
ocenama iz boksa i maevanja. Ubrzo potom se prikljuuje vojsci i u tom periodu upoznaje svoju
prvu enu Aureliju Tison (Aurelia Tizn) , uiteljicu, kojom se eni 1929. godine. Uestvovao je
u hunti koja je zvacila Ipolita Irigojena sa vlasti. Radio je godinu dana u argentinskoj ambasadi u
ileu, a dok je boravio u Italiji i Nemakoj, gde je bio poslat da prisustvuje skupovima faista i
nacista, Aurelija oboleva od raka materice i umire 1938. godine.

POETAK KARIJERE
Vojnu karijeru je zapoeo u jednom peadijskom odredu u Parani. Postao je komandant
tog odreda i 1920. godine uestvovao u protestu radnika vodee firme za umarstvo u Argentini.
Bio je vojni atae u Musolinijevoj Italiji tridesetih godina dvadesetog veka i tamo razvio sklonost
prema faizmu. Godine 1943. bio je uesnik vojne hunte koja je zbacila konzervativnu vladu
Ramona Kastilja. Kao pukovnik, pridruio se tajnoj grupi koju su osnovali ujedinjeni oficiri

(Grupo de Oficiales Unidos). Bio je desna ruka tadanjem predsedniku Farleu (Edelmiro Julin
Farrell), pa ga je on stavio na elo odseka za rad. Tada je Peron poeo da se zalae za brojne
reforme u vezi poboljanja uslova na radu. Ve u septembru 1943. on je uspeo da odsek za rad
podigne na nivo kabineta. To mu je pomoglo da stekne vei ugled i mo u vojnim krugovima.
Postao je poznat irom drave zahvaljujui svojim naporima da skupi novanu pomo za
rtve velikog zemljotresa u San Huanu (San Juan) iz 1944. godine. Organizovao je mnoge
poznate filmske zvezde i mesecima je ogromni termometar visio sa Obeliska u Buenos Ajresu i
pratio skupljanje finansija. Tom prilikom je upoznao Evu Duarte (Eva Duarte).
Godine 1944. imenovan je za potpredsednika Argentine, ali je zadrao i svoje mesto u
kabinetu za rad. Uspostavio je prvi nacionalni sistem socijalnog osiguranja u Argentini.
Poslodavci su bili primorani da skrate radne sate i poboljaju uslove na radu. Donet je zakon o
minimalnim platama, maksimalnom broju radnih sati, o godinjem odmoru i mnogim drugim
olakicama za radnike.
Peronov govor odran 18. septembra 1944. isprovocirao je njegove politike suparnike.
Nekoliko dana kasnije su ga uhapsili. Njegova budua supruga i poznata glumica Eva Duarte ,
pomogla je da se organizuju demonstracije i Peron je ubrzo osloboen. Te noi se obratio masi
od oko 300 000 ljudi sa balkona predsednike palate. Peron i Eva su se venali 22. oktobra iste
godine.

DOLAZAK NA VLAST I DIKTATURA

Peron je pobedio na izborima 24. februara 1945. sa velikom veinom glasova. Njegova
dva poetna cilja bila su socijalna pravda i ekonomska nezavisnost. Da bi te ciljeve i ispunio,
razvio je petogodinji plan iji su osnovni zadaci bili poveanje plate, poboljanje komunikacija,
unapreenje energetike i postizanje industrijskog razvoja do ak 40 %. Od 1946. do 1951.
godine, broj ljudi pokrivenih socijalnim osiguranjem se utrostruio. eleo je da prevazie
ogromne razlike izmeu drutvenih stalea, koje su bile veoma izraene u prvoj polovini XX
veka. Izgradio je preko 4200 zdravstvenih centara. Na poetku svog mantata on je uspeo da
nacionalizuje Centralnu banku i isplati njen celokupni dug Engleskoj.
Izbegao je probleme koji su mogli biti izazvani odabirom strana u Drugom svetskom ratu
na taj nain to je svoju politiku definisao kao reim izmeu faizma i socijalizma. Tako je uspeo
da ostane u dobrim odnosima sa svim velikim svetskim silama. Bio je poznat po tome to je imao
visoko miljenje o Jevrejima, ak je neke od njih postavio na vana mesta u svojoj administraciji.
Ipak, dozvolio je nacistikim ratnim zloincima da u Argentini nau utoite posle Drugog
svetskog rata, to ga je uinilo jednim od retkih ljudi u svetu koji su pokuali da istovremeno
budu u dobrim odnosima sa Jevrejima i nacistima.
Meutim, ekonomski procvat nije dugo trajao. Izvoz proizvoda iz Argentine krajem
Drugog svetskog rata jeste porastao vrtoglavom brzinom, ali su Peronove reforme iziskivale jo
obimniji uvoz. Onda je u periodu izmeu 1949. i 1954. i izvoz naglo opao. Centralna banka je
morala da smanji vrednost pesosa za 70%. Od godine 1948. bivali su sve ei veliki trajkovi.

Poele su i da krue prie da je Peronova elja za neutralnou i ekonomskom stabilnou drave

samo maska kojom on prikriva svoje naklonosti ka komunizmu. To je dovelo do pogoranja
odnosa sa Sjedinjenim Amerikim Dravama, koje su bile odlune u svojoj borbi protiv
komunizma. Njihovi lideri su odluili da iskljue Argentinu iz plana za ekonomsku obnovu
Evrope posle rata i tako je liili potencijalnog trita Zapadne Evrope.

EVA PERON
Skromnog porekla, Eva je bila predmet oboavanja siromanih i mrnje bogatih. Za
vreme Peronovog petogodinjeg plana, zalagala se za prava ena, invalida i siromanih. Mnogi
za nju kau da je nesalomivi enski e Gevara. Iako je bila visoka malo preko 160 cm, Evita
vai za jednu od najatraktivnijih ena u istoriji. Pre nego to je upoznala Perona bila je poznata
glumica i radio zvezda. Ubrzo nakon to su Peron i Eva objavili da su u braku, tadanji reim
zabranio je emitovanje svih serija i filmova u kojima se ona pojavljuje.
Osnovala je Fond Eva Peron (La Fundacin Eva Pern), koji je uz svoj godinji prihod
od 50 miliona dolara moda bio najvei doprinos unutranjoj politici njenog mua. Meu njenim
najpoznatijim poduhvatima su Evitin grad (Ciudad Evita) juno od Buenos Ajresa i Deija
repubilika (Repblica de los Nios)- tematski park ureen po uzoru na bajke brae Grim.
Evita Peron bila je prva ena koja je ila na hemoterapiju. Kada se razbolela, narod se
oseao kao da e izgubiti vernog saradnika. U isto vreme su se u bogatim kvartovima mogli
videti natpisi iveo kancer! (Viva el cncer!). Umrla je od raka grlia materice 1952. godine.

ZBACIVANJE, IZGNANSTVO I POVRATAK NA VLAST

Peronove politike protivnike inili su veinom konzervativci i pripadnici viih
drutvenih klasa. U vreme kada je Argentini falilo obrazovanih profesora, Peron je otpustio 1500
intelektualaca koji nisu delili njegove politike stavove. Nije se slagao ni sa leviarima ni sa
desniarima. Trudio se da sve one koji se nisu slagali sa njim lii pristupa medijima, pa je tako
zatvorio neke od najbitnijih dnevnih listova u dravi. Mnoge poznate linosti iz kulture i medija
bile su primorane da napuste zemlju, esto zbog sukoba sa samom Evitom. U jednom od
podruma opte bolnice u Buenos Ajresu nalazio se zatvor u kome je teka tortura zarobljenika
bila svakodnevna pojava. .
Optuen je za vezu sa maloletnicom Neli Rivas (Nelly Rivas), te mu je zabranjeno da nosi
uniformu. Nakon pokusaja da legalizuje razvod i prostituciju, Peron je izbaen iz lanstva
opozicije. Kada je odrao skup u znak protesta, vojni protivnici su izvrili bombardovanje iz
aviona tokom protesta, ubivi preko 400 osoba. U septembru 1955. Peron je odveden iz
kancelarije u izgnanstvo uz pomo konfederacije vojnih lidera.
Pobegao je u Paragvaj pre odlaska u Madrid. Tamo se oenio plesaicom Marijom
Estelom Martines Peron (Mara Estela Martnez Cartas), Isabelitom, kako joj je bilo umetniko
ime dok je radila kao plesaica. Nju je upoznao u Panami 1956. Tokom 18 godina koliko je bio

u izgnanstvu, Peron je objavio nekoliko knjiga: Los Vendepatria' (1956.), 'La fuerza es el
derecho de las bestias' (1958.) itd. ak i za vreme izgnanstva uspeo je da odri jak uticaj u
argentinskoj vladi. U decembru 1964. godine pokuao je da se vrati avionom u Argentinu.
Meutim, vlada je donela odluku da mu to zabrani i vrati ga u paniju.
Peronu je izbacivanje iz Argentine vrlo teko palo i on je odluio da imenuje kandidata
koji e biti na elu peronistike partije, kako bi sebi obezbedio sve to je potrebno da doe na
vlast kada se vrati u Argentinu. Za predsednika te partije je izabrao Ektora Kamporu (Hctor
Cmpora), jer je smatrao da je on najpogodnija osoba za njegove namere. Argentina je 11. marta
1973. godine raspisala izbore na kojima je Ektor Kampora pobedio i 25. maja formirao
peronistiku vladu. Dvadesetog juna iste godine Peron se vraa u zemlju, a na aerodromu ga
doekuje vie od tri miliona ljudi, od kojih je u nemirima svoje ivote izgubilo njih 380.
Preuzima vlast pobedivi na izborima sa 61% glasova, a za potpredsednika imenuje svoju
suprugu Izabelu koja e, posle njegove smrti, postati prva ena ef drave u istoriji Latinske
Amerike.
Peron je preminuo 1. jula 1974. od sranog udara. Izabela je insistirala da se Evitini
posmrtni ostaci prenesu iz panije i stave u istu kriptu sa njegovim. Na dan sahrane, njegov
koveg je prenesen pored 135 000 ljudi kako bi mogli da se oproste od svog lidera.
Narod Argentine nije prihvatio Izabelu na isti nain kao Evitu. Dola je na vlast u vreme
stalnih nemira, protesta i stanja opteg haosa u zemlji. Kriza se jo vie produbila, sukobi meu
politikim grupacijama su se zaotravali, a korupcija je jo vie nagrizala dravu. Vojna hunta
pod vostvom Horhe Rafaela Videle (Jorge Rafael Videla) preuzela od Izabele vlast ve 1976.
godine.

BIBLIOGRAFIJA
Cloppet, Ignacio Martn. Eva Duarte y Juan Pern: la cuna materna. Pern y Evita descienden
de conquistadores. El parentesco de Borges y Pern. Buenos Aires, 2011
Hugo Gambini. Historia del peronismo, Editorial Planeta, 1999
Martnez, Toms Eloy. La Novela de Pern. Vintage Books, 1997
Yossi Melman, Tied up in the Rat Lines, Haaretz, January 17, 2006.
The New Encyclopaedia Britannica (Volume 4), 2010. (15th edition)
Soldati, Dalibor; Doni, eljko. Uvod u hispanistiku. Zavod za udbenike, Beograd, 2011.

ELEKTRONSKI IZVORI
http://www.ruinasdigitales.com/discursos-de-peron-1972-1974/
http://www.ic.gba.gov.ar/patrimoniocultural/pteperon/salas.htm
http://www.elhistoriador.com.ar/biografias/p/peron.php
http://www.jdperon.gov.ar/