(U ovom delu navodim odgovor na sledea pitanja: 10.

Ostinova i
Serlova teorija govornih akata? 11. Institucionalne injenice? 12. Jeste
treba problem?; Ui ova pitanja prema redosledu po kojem ih ja
navodim, da bi shvatila tok problema, jer prvo mora razumeti 12
pitanje, da bi razumela pitanja: 10 i 11; s druge strane, da bi razumela
pojmove institucije, moralnih pravila, itd. koji se pominju u 12 pitanju,
mora razumeti ono to je objanjeno u odgovoru na pitanje 10 i 11
uglavnom, cela ta pria je povezana, zato ui ovi redosledom)

12. Jeste treba problem?

Problem jeste treba predstavlja klasian metaetiki problem. On se moe videti i kao varijanta
problema naturalistike greke, jer je sutina problema pitanje da li se iz skupa deskriptivnih ili
kognitivnih (jeste) premisa moe valjano izvesti vrednosni (treba) zakljuak. Pitanje je da li je
Serlova teorija isto deskriptivistika. Naturalistika nije to je sigurno, jer se poziva na pojam
institiucionalne injenice. Ona jeste kognitivistia teorija.
Detektovanje jeste treba problema obino se pripisuje Hjumu, jer do pojave Serlove teorije
postojalo je uverenje da NIKAKVO TREBA NE MOE SLEDITI IZ JESTE. Taj problem je
logiki, jer dedukcija zabranjuje da se u konkluziji pronae viak kojeg nema u premisama. Ipak,
opet se postavlja pitanje da li su treba iskazi samo neka vrsta jeste iskaza, kao to se to
vekovima pretpostavljalo.
Don Serl je izlaz iz jaza izmeu jeste i treba pronaao u teoriji instititucionalnih injenica i
sopstvenoj modifikaciji Ostinove teorije govornih akata.
Prema Serlovom vienju, argument koji obara tzv. Hjumov zakon prema kojem nikakvo treba ne
moe slediti iz jeste. Ser tvrdi da sledei iskaz (1-5) redom povlae jedan drugi. Ovaj argument se
oslanja na dve suptilne teorije. Argument ima sledei oblik: (sve ove oblike argumenta po
premisama mora dobro nauiti, znaj ih NAPAMET!)

1. Dons je izgovorio rei: Ja ovim tebi, Smite, obeavam da u platiti

pet dolara.
2. Dons je obeao Smitu da e mu platiti pet dolara.
3. Dons se stavio (preuzeo je) obavezu da Smitu plati pet dolara.
4. Dons je pod obavezom da Smitu plati pet dolara.
5. Dons treba Smitu da plati pet dolara.

Serl tvrdi da je 1. ISKAZ O PRIRODNOJ SIROVOJ INJENICI, dok je 5. ISTO

NORMATIVNI SUD. Sr Serlovog obrazloenja tvrdnje da 5 logiki sledi iz 1 sastoji se u tri
osnovne teze:
1. Navedeni niz od 1 5 treba dopuniti elementima koji nedostaju.
2. Postoje injenice koje nisu isto prirodne (sirove). Te injenice tiu se institucija i u okviru
njih se mogu preuzimati obaveze, davati obeanja i slino. O tome govori teorija
institiucionalnih injenica.
3. Logiko povlaenje dedukcija nije ogranieno na klasine iskaze koji znaenje dobijaju iz
semantike istinosnih uslova. O tome govori Serlova teorija modifikacije Ostinove teorije
govornih akata.
Serl smatra da je ideja o jazu izmeu jeste i treba pobijena ako se prui bar jedan
kontraprimer koji dokazuje da se taj jaz moe prevazii. On koristi primer obeanja koje je
moralna institucija sa tano odreenim konstituitivnim pravilima. Prethodno iznesena verzija
argumenta sadri i neeksplicirane premise.
Serlov argument u razvijenom obliku:
1) Dons je izgovorio rei: Ovim obeavam da u tebi, Smite, platiti pet dolara. (sirova
injenica)
1a) Pod odreenim uslovima C svako ko izgovori rei (reenicu): Ovim obeavam da u
tebi, Smite, platiti pet dolara, obeava da e Smitu platiti pet dolara. (Konstituitivno
pravilo obeanja koje funkcionie kao jeziko pravilo tj. analitiki iskaz. Uslovi C su
empirirjski i obezbeuju odgovarajui kontekst koji omoguava vaenje konstituitivnog pravila,
npr. da se ne alimo, da nije re o pozorinoj predstavi, itd.)
1b) Uslovi C su zadovoljeni. (Empirijska tvrdnja) Sirova injenica da je neko u
odogovarajuem kontekstu izgovorio: Ja tebi obeavam... itd, uobiajeno bi se svelo na
institucionalnu injenicu da je dotini obeao. Premisa 1b samo konstatuje postojanje
takvog konteksta.
2) Dons je obeao Smitu da e platiti pet dolara.
2a) Sva obeanja su akti stavljanja sebe pod obavezu (preuzimanja obaveze) da se uradi
ono to je obeano. (Tautologija)
3) Dons se stavio pod obavezu (preuzeo obavezu) da Smitu plati pet dolara. (Sledi iz 1
2a)

3a) Ostali uslovi su jednaki. (Uslov ceteris paribus1 slui tome da se iskljui mogunost nekog
dogaaja ili razloga koji bi ponitio obavezu. Mogue je, na primer, da je Dons Smita
oslobodio obaveze ili da je Smit preminuo)
3b) Svi oni koji se stavljaju pod obavezu su, ako su ostali uslovi jednaki, pod obavezom.
(Tautologija. Redudantno - nepotrebno)
4. Dons je pod obavezom da plati pet dolara. (Sledi iz 1 3b)
4a) Ostali uslovi su jednaki. (Uslov ceteris paribus)
4b) Svi oni koji su pod obavezom, ako su uslovi jednaki, treba da izvre obavezu.
(Tautologija)
5. Dons treba da plati Smitu pet dolara.
TAKO JE SERL IZVEO TREBA IZ JESTE.
Serl trdi da je uz dodatne eksplicirane premise, to celokupni argument. Logiko povlaenje se
odvija na nivou propozicija, a ne na nivou govornog akta, smatra Serl. Propozicionalni akt je deo
celine govornog akta, ali ne i sam akt. Propozicionalni akt je lien lokucione snage. Zato je i
mogue da se iz premisa koje imaju ilokucionu snagu tvrenja i analitikih iskaza logiki valjano
izvede vrednosni zakljuak. U navedenom primeru to je zakljuak koji ima ilokucionu snagu
obeanja.
Serl kae da vrednosni sudovi obavljaju potpuno drugaiji posao od onoga koji obavljaju
deskriptivni iskazi. Zato je prirodno zakljuiti da izmeu deskriptivne i vrednosne sfere postoji
nepremostivi jaz. Metafizki gledano, kae Serl, vrednosti ne mogu da lee u svetu, jer da mogu
prestale bi da budu vrednosti i bile bi samo joj jedan deo sveta. Niko ne moe da neku vrednosnu
re definie pomou deskriptivnih rei, jer ako bi to uinio, onda ne bi mogao tu vrednosnu re da
iskoristi da bi neto preporuio, ve bi mogao da je koristi iskljuivo u svrhu opisivanja.
Serlovo iznoenje argumenta izazvalo je burne reakcije, kao i mnogobrojne kritike, mada je dobar
deo tih kritika zasnovan na pogrenom tumaenju Serlove argumentacije.

11. Institucionalne injenice?

(Ovde poinje i
odgovor na pitanje o institucionalnim injenicama, ali imaju u
vidu da to ne znai da se zavrava odgovor na pitanje o jeste treba problemu; sva tri pitanja su povezana, odgovori se
prepliu, tako da to mora imati u vidu, te kad pria o jeste 1 Uslov ceteris paribus glasi: pod jednakim uslovima, ili, ako je sve ostalo isto,
ako se nista ne menja To znaci u prevodu sa latinskog na srpski jezik.

treba problemu, bitno je da navede da reenje tog problema

Serl vidi u teoriji institiucionalnih injenica i Ostinovoj teoriji
govornih akata.)

Iako je termin injenica notorno loe definisan, budui da pokriva veliki broj raznolikih znaenja,
tako da je teko odrediti da li ne na neto primenljiv ili nije: od celine ulnog opaanja, preko iskaza
matematike i logike, do mentalnih stanja, ipak postoji neto to sve injenice imaju zajednio, a to
je da se na njih moe primeniti KRITERIJUM ISTINITOSTI ILI LANOSTI. Termin injenice i
istina se koriste skoro sinonimno. Uglavnom se pretpostavlja da su pretpostavljene injenice ili
neposredno proverljive ili da se njihovo postojanje ili nepostojanje moe proveriti u konanom
broju koraka. One su deo empirirstike slike sveta. Uopteno reeno, injenice vidimo kao:
-

Fizikalne: ovo je crveno;

Mentalne: ne oseam se dobro;
Analitike: a a.

Pedestetih godina prolog veka uoeno je postojanje injenica koje se ne uklapaju u ovu shemu. To
su injenice tipa: Slobodan se oenio, Petar je optuen za ubistvo, Crni je pobedio belog u 34.
potezu, itd. Ovde je re o INJENICAMA koje poivaju na odreenim PRAVILIMA. Pravila saa
definiu npr. ta je mat. Pravila fudbala definiu ta je gol. Da bismo igrali fudbal neophodno je
imati teren, loptu, igrae i sve ostale rekvizite fizikalne prirode. Ali nijedna od navedenih injenica
ne moe da nam kae ta je: gol, aut, ofsajd, i slino. Da bismo znali ta je gol moramo poznavati
instituciju fudbala. Ta se pravila ponekad nazivaju konstitiuitivnim, a ponekad institucionalnim.
Koren ove distinkcije lei u tekstu Dona Rolsa: Dva pojam pravila.
Prema Rolsu, do nekih pravila ponaanja dolazimo generalizacijom iz pojedinanih postupaka.
Nema posebnog razloga za to to viljuku drimo u levoj, a no u desnoj ruci. Taj obiaj se ustalio.
Slino je i sa drugim pravilima, pa i moralnim ponavljanjem postupaka iste vrste formira se
pravilo. Pojedinani postupci logiki su primarni u odnosu na samo pravilo i ne zavise od njega.
Sama praksa, npr. uzimanje hrane, primarna je u odnosu na pravila ponaanja za stolom. To su u
Rolsovoj terminologiji sumarna pravila.
Da to nije jedina vrsta postojeih pravila, postae jasno iz sledeg primera. Naime, pogledajmo
instituciju kanjavanja. Da li moemo kazniti nevinu osobu? Ako pokuamo to da uradimo, da li je
to uopte kanjavanje? Nije mogue kazniti nevinog, jer kanjavanje podrazumeva kanjavanje
krivaca, a ne nevinih. Ovde vie ne susreemo instituciju kazne, ve neto drugo. Pravila su ovde
primara u odnosu na praksu i zato ih Rols naziva pravilima prakse. Najbolji primer za to su sportske
igre. Da li bi neko fudbalom nazvao igru u kojoj igra ne sme da igra rukom? Ne bi.
Serl, paralelno ovoj distinkciji, pravi razliku izmeu konstituitivnih i regulativnih pravila.
Regulativna pravila reguliu aktivnosti koje su nezavisne od pravila. Pravila lepog ponaanja su

pravila ove vrste. Konstituitivna pravila konstituiu samu praksu i logiki su primarana u odnosu na
nju. Nema aha bez pravila aha, kao to nema ni fudbala bez pravila fudbala.
Institucionalne injenice se oslanjaju na sirove injenice injenice o svetu i mentalnim stanjima
koje su dostupne empirijskom posmatranju percepciji ili introspekciji. One nam nita ne govore o
institucijama. Onaj ko nije upuen u pravila aha, a gleda dva oveka kako igraju ah, moe da
prui izvetaj tipa: Dva oveka pomiu male figurice po nekakvoj crno beloj tabli, dok ovek
upuen u pravila aha e rei: Dva oveka igraju ah. Sirove injenice su sirov materijal na kojem
se primenom konstituitivinih pravila konstituiu institucionalne injenice. Same po sebi, sirove
injenice ne govore nita o instituciji.
Regulativna pravila ili imaju oblik imperativa ili se na njih mogu prevesti: No prilikom
obeda drite u desnoj ruci, Prelazite ulicu na peakom prelazu, Nemojte na ispit dolaziti u
kratikim pantalonama, itd. Institucionalan pravila obino imaju deskrptivnu formu. Tako je gol
u fudbalu definisan kao situacija u kojoj je lopta prela tano odreenu liniju. Mat u ahu je
definisan kao situacija u kojoj je kralj napadnut i ne moe da u sledeem potezu izbegne napad.
Oigledno je da konstituitivna pravila vie lie na tvrdnje nego na imperative ili upustva.

10. Ostinova i Serlova teorija govornih

akata?
Ostin je razvio sosptvenu teoriju znaenja zasnovanu na optoj teoriji govornih akata. Zaeci ove
teorije nalaze se u ve razjanjenom razlikovanju performativa i konstativa. Ostin je distinkciju
performativ konstativ napustio radi razvijanja teorije jezikih akata. U knjizi Kako delovati
reima Ostin raspravlja o podeli govornih inova na lokucione, ilokucione i perlokucione akte.
Lokucioni akt ili lokucija jeste akt govorenja neega. Ovaj akt predstavlja kombinaciju tri
razliita akta:

a) Fonetiki akt izgovaranja neega (pravljenje izvesnih umova ili buke)

b) Fatiki akt izgovaranja odreenih izraza ili rei koje pripadaju odreenom reniku i
ponaaju se u skladu s pravilima gramatike (izvetaj o fatikom aktu glasio bi: On je rekao
Maka je na prostirci )
c) Retiki akt upotrebe tih izraza sa izvesnim manje ili vie odreenim smislom i znaenjem
(izvetaj o retikom aktu glasio bi: On je rekao da je maka na prostirci).
Ilokucioni akt jeste ono to inimo govorei neto i treba ga razlikovati od lokucionog akta
govorenja neega. Lokucioni i ilokucioni akti se po svojoj prirodi razlikuju, ali iako je re o dva
akta oni uvek idu zajedno: odreenu lokuciju uvek prati neka ilokucija. Ilokucija jeste nuan

pratilac lokucije, ali se u analizi jezika od nje moe razdvojiti. Ostin nabrajajui listu ilokucionih
akata, kae da injenjem lokucionog akta uiniemo i takve akte kao to su:
-

Postavljanje pitanja i odgovaranje na njih

Davanje nekog uverenja ili upozorenja
Objavljivanje presude ili namere
Izgovaranje reenice
Ugovaranje sastanaka, podnoenje albi ili davanje kritika
Identifikovanje ili opisivanje.

Perlokucioni akt ili snaga jeste psiholoki akt koji je direktna posledica neke ilokucije, a samim
tim i lokucije, jer su prva dva akta zdruena. Ostin kae da e govorenje neega esto izazvati
posledine efekte na oseanja, misli, postupke sluatelja ili govornika, ili drugih osoba, a to moe
biti sa planom, namerom ili svrhom da se oni izazovu. Mada, perlokucija moe postojati i bez
ikakve namere sa govornikove strane.
Primer:
LOKUCIJA:Rekao mi je: Pucaj u nju!, pod pucaj mislei pucaj, a sa nju oznaavajui nju.
ILOKUCIJA:

Naredio mi je da pucam u nju. Savetovao mi je da pucam u nju.

PERLOKUCIJA:

Ubedio me je da pucam u nju. Podstakao me je da pucam u nju. Nagnao me

je da pucam u nju.

Kako da znamo koja je ilokuciona i perlokuciona snaga neega to smo rekli? Ostin kae da se
najoigledniji primer indikatora ilokucione snage moe pronai u tzv. eksplicitnim
performativnim formulama: Upozoravam te da, Savetujem ti da, itd. Ipak, to nije jedina
mogunost. Ilokuciona snaga moe se odrediti i nainom izgovaranja odreenih reenica. U sluaju
imperativa, zapovedni nain moe biti dovoljan da odredi ilokucionu snagu. U tu svrhu mogu se
koristit i prilozi i priloke odredbe. Reenica tipa: Ja u stvarno doi tamo moe da ukae na to da
je re o obeanju. Slinu ulogu imaju i neki veznici, npr. Stoga, dakle, koji ukazuju na to da je re o
zakljuivanju. Ilokuconu snagu mogu da odrede i gestovi ili grimase mrtenje; ceremonijalni
neverbalni postupci, pa ak i samo izricanje neke fraze Poto je on to rekao, bilo je to nareenje.
I neverbalni aspekti komunikacije igraju svoju ulogu u odreenju konkretne ilokucije.
Ilokuciona snaga regulisana je optepoznatim pravilima. Perlokuciona snaga ne podlee nikakvim
pravilima. Ona predstavlja samo psiholoki efekat koje odreeni izriaji ili vrste izriaja u ljudima
izazivaju, te je za njeno odreivanje kljuna empirijska evidencija u vidu posmatranja ponaanja i
reakcije slualaca. Budui da ovi efekti variraju, oni ne podleu nikakvim pravilima, a samim tim ni
predvianjima. Poto bi znaenje ili smisao izraza trebalo da bude neto stabilno, jasno je da
perlokuciona komponenta nije deo znaenja, dok za ilokuconu snagu budui da poiva na jasnim
pravilima preostaje da se ispita da li je komponenta znaenja ili nije, i ako jeste, na koji nain jeste.
Serlova modifikacija Ostinove teorije

Serl je u cilju razijanja sopstvene teorije govornih akata u znatnoj meri modifikovao Ostinovu
zamisao o tri snage koje govorni akti imaju. On smatra da je problematino mesto Ostinove teorije
zamisao lokucionog akta (snage).
Zatim, Serl konstantuje da je Ostin uoio das u razliiti akti (snage) o kojima govori samo
apstrakcije izdvojene iz jedinstvenog govornog akta. Nevolja je u tome to u sluaju velike klase
sluajeva svakako svih sluajeva u koji obuhvataju performativnu upotrebu ilokucionih glagola
nema naina da se apstrahuje lokucioni akt koji u sebi ne nosi ilokucioni akt. Serl kae da se
pojam lokucionog akta razlikuje od pojma ilokucionog akta, ali iako su pojmovi razliiti denotiraju
meusobno preklapajue klase (klasa ilokucionih akata sadri lanice klase lokucionih akata).
Pojedini lokucioni akti jesu ilokucioni akti.
Serl kae da Ostin lokucione i ilokucione akte vidi kao odvojene apstrakcije kada su izdvojeni iz
jedinstvengo govornog akta. Zato Serl za Ostina kae: On i dalje misli das u lokucioni i ilokucioni
akti odvojene i uzajamno iskljuujue apstrakcije. Meutim, Serl smatra da to nije tako zato to je
svi RETIKI akt, a samim tim i lokucioni akt ujedno i ilokucioni akt. Retiki akti su za Ostina
podakti, u okviru lokucionog akta, koji nosi smisao i referenciju.
Prisetimo se Ostinove podele govornih akata, ostaljajui pritom po strani perlokucione akte koji ne
podleu pravilima:
-

Lokucioni: fonetiki, fatiki, retiki

Ilokucioni.

Serl smatra da retiki akt treba eliminisati i da valjanoj teoriji govornih akata treba dodati i logike
apstrakcije izvedene iz jedinstvenog govornog akta. Dakle, po Serlu trbea da izgleda ovako:
-

Fonetiki
Fatiki
Ilokucioni.

Svi ti akti se mogu razvrstavati po nastojanjima i uspenosti, kae Serl, ali ta distinkcija nee
vaskrsnuti distinkciju izmeu lokucionih i ilokucionih snaga.
Takoe, on dodaje da se isti logiki sadraj moe pojavljivati sa razliitim ilokucionim snagama.
Dovde iznesena Serlova modifikacija Ostinove teorije objavljena je u Serlovom tekstu iz 1968.
godine, dok je 1969. godine u knjizi Govorni akti dovrio svoju teoriju govornih akata. U novijoj
verziji teorija izgleda drugaije. Naime, Serl kae da se u jednom uspenom govornom aktu moe
nalaziti i da se uvek nalazi nekoliko logiki odvojivih akata apstrakcija. Svaki govorni akt, jeste
jedinstven, ali obuhvata tri logiki odvojiva akta:
1. Izgovaranje rei (morfema, reenica) izvoenje akta izgovaranja (izricanja)
2. Referiranje i predikacija izvoenje propozicionalnog akta
3. Tvrenje, ispitivanje, zapovedanje, obeavanje izvoenje ilokucionog akta.
To je Serlova konana pozicija.