Satelitske komunikacije

Satelitske komunikacije predstavljaju globalne beine repetitorske mree koje

obezbeuju mikrotalasne veze izmeu geografski udaljenih lokacija na Zemljinoj povrini.
Pojavile su se ezdesetih godina i odmah nale iroku primenu u ostvarivanju veza
izmeu dislociranih organizacionih delova velikih kompanija, brodova, nepristupanih
podruja. Intenzivna primena u prethodnom periodu izostala je zbog nedostataka kao to
su: veliki trokovi, skupoa sistema, masivnosti krajnjih ureaja, kanjenja u prenosu
govornih signala.
Sateliti
Sateliti se mogu locirati u orbitama razliitih radijusa i oblika (kruna, eliptina). U
zavisnosti od radijusa orbite razlikuju se, vidi sliku:
- geostacionarni sateliti GEO (Geostationary Earth Orbit), 36000 km,
- srednje orbitalni sateliti MEO (Medium Earth Orbit), 10000 km, HEO (High Earth
Orbit), 20000 km,
nisko orbitalni sateliti LEO (Low Earth Orbit), 2500 km.

Frekventni opsezi
Satelitske komunikacije za komunikaciju koriste nekoliko opsega uestanosti: C (4/6
GHz), Ku (11/14 GHz), Ka (20/30 GHz) i L/S (1,6/2,4 GHz). Frekvencije ka
primopredajniku (up-link) na satelitu (transponderu) i od njega (down-link) se razlikuju.

Copyright Link group

Od velikih do malih antena

Eru satelitskih komunikacija su zapoeli geostacionarni sateliti. Velika udaljenost satelita
od Zemlje ima za posledicu male snage prijemnog signala i veliko kanjenje to je
oteavalo primenu runih terminalnih ureaja. Prijemne antene su u poetku bile
prenika oko 30 m. Poslednjih desetak godina primenom moderne elektronike i
tranzistorskih pojaavaa snage omoguena je primena antena i terminalnih ureaja
manjih dimenzija, VSAT Very Small Aperture terminal) sistemi. Antene su dimenzija
1,2 3,6 m.

Copyright Link group

VSAT
VSAT sistemi su sistemi fiksnih satelitskih veza, namenjeni poslovnim komunikacijama,
odnosno prenosu podataka velikih brzina. Kapacitet VSAT transpondera je oko 100 Mb/s
(mega bita u sekundi). Terminalni ureaji su maksimalne brzine 2 Mb/s (2,048 Mb/s) i
povezuju se u javne komutirane mree koje rade na bazi komutacije vodova i paketa.
Pored prenosa podataka ovi sistemi slue i za prenos govora, muzike, videoteksta,
faksimila i komprimovanog videosignala. VSAT sistemi rade u C opsegu (6 GHz ka
transponderu, 4 GHz ka zemlji) ili Ku opsegu (14 GHz ka transponderu, 11 GHz ka
Zemlji).
Kategorije VSAT
Postojee VSAT mree mogu se podeliti u tri kategorije:
- distributivne mree tipa taka vie taaka,
- sistemi tipa taka taka, i
- dvosmerne interaktivne mree.
Mobilne satelitske komunikacije
Za razliku od GEO satelita, LEO sateliti omoguavaju upotrebu runih prenosnih
terminalnih ureaja poput mobilnih telefona u GSM mrei. Prvi LEO satelit je lansiran
1998. godine.
GPMCS
GMPCS (Global Mobile Personal Communications Services) su
sistemi namenjeni
poslovnim korisnicima kojima obezbeuju potpunu mobilnost i globalnost, jer e veze biti
mogue ostvariti izmeu bilo koje dve take na zemlji. Postoji bojazan da e ovi sistemi
predstavljati konkurenciju zemaljskim mobilnim elijskim sistemima. Ali je verovatnija
integracija GPMCS sa mobilnim elijskim sistemima. Predvia se da GPMCS sistemi budu
dopuna zemaljskih elijskih sistema, u sluajevima kada mobilni korisnik napusti zonu
pokrivanja elijskog sistema. Za ovakav sistem predvia se upotreba dualnih krajnjih
ureaja (dual-mode).

Copyright Link group

Najpoznatiji mobilni LEO sistemi

Najpoznatiji mobilni LEO sistemi su:
- Irridium, i
- Globalstar.
Irridium
Irridium je sistem Motorole. Ima 66 satelita na visini 780 km, 2 kontrolna centra i 11
zemaljskih stanica za pristup. Komunikacija izmeu satelita i zemaljskih stanica je u Ku
opsegu (29/19 GHz), a izmeu satelita u opsegu 23 GHz. Intagracijom sa GSM i drugim
elijskim sistemima obezbeuje potpuno pokrivanje Zemlje.
Globalstar
Globalstar je osnovala grupa kompanija. Sline je namene kao Irridium. Obezbeuje
mobilne satelitske veze po celoj povrini Zemlje. Sastoji se od 48 LEO satelita
rasporeenih u 8 orbitalnih ravni. Predvieno je korienje dual-modnih telefona koji e
se koristiti i za GSM sistem.
ICO i Odisej
ICO i Odisej su dva MEO satelitska sistema u razvoju. Oba sistema se sastoje od 12
satelita na visini od oko 10000 km, rasporeenih u 3 orbitalne ravni sa 12, odnosno 7
zemaljskih stanica za pristup. Namenjeni su pokrivanju delova Zemlje koji nisu pokriveni
elijskim
sistemima,
odnosno
delovima
Zemlje
sa
nedovoljno
razvijenom
telekomunikacionom strukturom. Terminalni ureaji e biti dual-modni.
Stratosferske platforme
Stratosferske platforme predstavljau sledei korak u satelitskim komunikacijama.
Predvia se da e pojava ovih platformi izazvati revolucionarne promene u satelitskim
komunikacijama, a pre svega u domenu irokopojasnog prenosa velikog kapaciteta i
niske cene. Platforme e biti na visini od 21 km iznad Zemlje i pokrivae povrinu
prenika 1000 km. Naroito je znaajna njihova primena u obezbeenju komunikacionih
potreba u velikim gradovima sa intenzivnim telekomunikacionim saobraajem.

Copyright Link group