Signal je vremenski promenljiv fizicki fenomen koji nosi neku informaciju.

Signali mogu biti razliciti:

- Govorni signal
- Zvucni signal
- Toplotni signal
Postoje i takozvani nepozeljni signali kao sto je slucajni sginal koji se zove
sum.
Sistem je skup medjusobno povezanih elemenata koji deluju kao jedna celina.
Sistem ima sposobnost da kada je pobudjen nekim signalon na svom ulazu
proizvede odgovarajucu reakciju na svom izlazu. Sistem moze biti elektricni,
mehanicki, bioloski, itd.
Pod sistemom cemo podrazumevati uredjaje, proces ili algoritam koji na neki
ulazni signal x(t) na svom izlazu generise signal y(t).

Opste govoreci signali i sistemi se analiziraju u vremenskom frekvencionom i

kompleksnom domenu.

Laplasova transformacija
Kako bi smo analizirali signale i sisteme u kompleksnom domenu najpre je
potrebno izvrsiti njihovu transformaciju iz vremenskog u kompleksni domen.
Matematicka funkcija koja nam to omogucava se naziva laplasova
transformacija. Pomocu laplasove transformacije velicine koje su funkcije
vremena t preslikavaju se u nove velicine koje su funkcije kompleksne
promenljive S= 6 + jw
Na taj nacin se funkcije f(t) pridruzuje odgovarajuca funkcija F(t)

Laplasova transformacija pretvara diferencijalnu jednacinu u algebarsku

jednacinu pri cemu se promenom jednostavnih algebarskih dobija resenje u S
domenu.

Funkcija F(s) naziva se funkcijom prenosa sistema i ona predstavlja kolicnik

signala na izlazu i signala na ulazu.

Inverzna laplasova transformacija

Koristi se kako bi smo se vratili iz kompleksnog domena u vremenski domen.
Koreni polinoma u brojiocu predstavljaju nule funkcije prenos F(s) i odredjuju
se resenja jednacine Y(s)=
Koreni polinoma u imeniocu predstavljaju polove funkcije F(s) i odredjuju se
kao resenja jednacine U(s)=0
Za odredjivanje inverzne laplasove transformacije zanima nas priroda polova,
razlikujemo tri slucaja:
1. Polovi su realni i razliciti
2. Polovi su kompleksni
3. Polovi su visestruki

Laplasova transformacija elementarnih, kontinualnih signala

Jedinicna odskoca funkcija je veoma vazan signal koja se cesto dovodi na ulaz
sistema kako bi se na osnovu odizva analiziralo njegovo ponasanje. ODziv
sistema na odskocnoj funkciji naziva se odskocni odziv sistema a jedinicna
odskocna funkcija se jos naziva tipicnom podrucju signala.

Dirakov impuls predstavlja prvi izvod jedinicne odskocne funkcije. Jedinicna

impulsna funkcija takodje predstavlja tipican pobudni signal, a odziv sistema
na jedinicni impulsni signal naziva se impulsni odziv.

Kada posmatramo odziv sistema razlikujemo prelazni rezim i stacionarno

stanje. Odziv sistema u stacionarnom stanju predstavlja jedan broj odnosno
vrednost u kojoj se sistem smiruje i ostaje u toj vrednosti je beskonacno.
Da bi smo odredili odziv sistema koristimo drugu granicnu teoremu laplasove
transformacije.

Negativna povratna sprega je princip po kome funkcionise sav zivi svet i

gotovo svi slozeniji tehnicki sistemi. Taj princip oznacava da unutar sistema
postoji nekakav mehanizam samokontrole koji je u stanju da prepozna kada
se neka od vaznih fizickih velicina u sistemu znacajno poveca i da reaguje
tako da smanji pobudu koja je tu fizicku velicinu generise i obrnuto. Ukolikol
se posmatrana fizicka velicina smanji ispod zevene vrednosti negativna
povratna sprega treba da uzrocnika te iste velicine poveca.
Dakle ovakva sprega deluje sa negativnim predznakom i zbog toga se naziva
negativnom povratnom spregom. Osnovni cilj negativne povratne sprege je
da obezbedi ispravno funkcionisanje sistema ukoliko se u okruzenju pojavljuju
i deluju poremecaji razlicitog tipa.
Ako se posmatra sistem sa povratnom spregom kao na slici na njemu se
mogu definisati 2 karakteristicne funkcije prenosa sistema.

*Funkcija prenosa sistema sa zatvorenom povratnom spregom G(s) naziva se

funkcija spregnutog prenosa (f-ja prenosa zatvorenog kola)
*Funkcija prenosa sistema sa otvorenom povratnom spregom W(s) naziva se
funkcija povratnog prenosa (f-ja otvorenog kola)