Visoka zdravstveno-sanitarna kola strukovnih studija Visan

SEMINARSKI RAD
Tema: Anatomija oka

Mentor: Prof. dr Sanja Milenkovi

Student: Bogdanka Pokrajac

Beograd,decembar, 2015.
1

Sadraj:
1. Uvod...3
2. Bitne karakteristike oka..3
3. Oni ivac...4
4. Ona jabuica.4
5. Ronjaa.6
6. Beonjaa.....7
7. Duica9
8. Cilijarno telo.10
9. Sudovnjaa10
10. Iris.11
11. Zenica12
12. uta mrlja..12
13. Venjaa13
14. Mrenjaa..13
15. Ono dno...14
16. Dioptriki aparat oka15
17. Soivo...16
18. Embrionalni razvoj oka17
19. Zakljuak..18
20. Literatura..19

1. Uvod

Ljudsko oko predstavlja bioloki sistem sastavljen od velikog broja meusobno povezanih
funkcionalnih celina, od kojih je svaka neophodna za stvaranje optike slike okoline.
ovek preko oka prima oko 90% svih utisaka , preko ostalih ulnih organa svega 10%.
Ljudsko oko moe da registruje deo elektromagnetskog spectra od talasne duine 400 do 700
nanometara.
Organ ula vida je smeten u onij duplji. Optiki sistem predstavlja sloem sistem koji nam
omoguava vid.Sistem vida sakuplja svetlosne zrake iz okruenja i tako poinje proces
prelamanja svetlosnih zraka kroz ljudsko oko.
Dimenzije oka kod odraslih osoba se razlikuju samo u 1 ili 2 milimetra.Visina oka je generalno
manja nego duina. Prosena veliina oka odraslih osoba je 24 mm, zapremine od 6 kubnih
centimetara i mase od 7,5grama.

2. Bitne karakteristike oka

Bitne karakteristike oka jesu: veoma specifina i sloena graa, kontrola od strane mozga,
obrada informacija u mrenjai i njena povezanost sa mozgom preko osetljivih elija, sposobnost
detektovanja boja, kompresija informacija koje se alju mozgu, kao i veoma specifian poloaj
oiju, koji omoguava da svako oko obavlja svoju funkciju i registruje pojave u okruenju.
Tri osnovne funkcionalne celine koje ine ljudsko oko su:
Oko (oculus) u ciji sastav ulaze :
-Oni ivac (n.opticus)
-Ona jabuica (bulbus oculi)
Pomoni organi oka (structurae oculi accessoriae):
Miii one duplje
Facijalne tvorevine one duplje
Obrve
Oni kapci
Venjaa
Suzni aparat

3. Oni ivac
Oni ivac je snop nervnih vlakana koja polaze iz mrenjae (njenog ganglijskog sloja) sve do
optike raskrsnice (chiasma opticum) gde se nakon deliminog ukrtanja vlakana nastavljaju
optike trake.
Oni ivac u embriolokom pogledu predstavlja peteljku modanog izvrata ili evaginacije koji
se zove oni mehur, od kojeg nastaje retina.
1. Pars intracranialis (deo ivca izmeu optike hijazme i optikog kanala, u srednjoj lobanjskoj
jami)
2. Pars intracanalicularis (deo ivca u optikom kanalu, pravolinijski pravac)
3. Pars intraorbitalis (vijugavi deo ivca duine oko 3cm u orbiti, u horizontalnoj ravni ravi
krivinu oblika slova S, to omoguava pokrete oka bez zatezanja ivca)
4. Pars intraocularis (deo ivca u debljini one jabuice)

4. Ona jabuica
Smetena u prednjem delu kotane one duplje(orbita), ona jabuica je okruena svojim
miiima i masnim delom one duplje. Ona ima oblik neprovidne lopte iji je prednji deo vie
ispupen od zadnjeg i veoma sloen sastav u koji ulaze:
1 spoljanja (fibrozna) opna one jabuice vrsta opna koja titi unutranjost oka i prua otpor
tzv. intraokularnom pritisku koji deluje unutar one jabuice. Sastoji se od ronjae i beonjae
2 srednja (sudovna) opna one jabuice lei izmeu beonjae i mrenjae i ima veoma vanu
ulogu u ishrani one jabuice, a posebno mrenjae. Sastoji se iz tri dela: duice, cilijarnog dela i
sudovnjae.
Orijentacione take i linije one jabuice su:
1. Polus anterior (najispupeniji deo ronjae vertex corneae)
2. Polus posterior (nasuprot prednjem polu, na 4mm upolje i 1mm iznad mesta gde oni ivac
naputa onu jabuicu)
3. Equator (najvea kruna linija koja okruuje onu jabuicu na sredini rastojanja izmeu
prednjeg i zadnjeg pola)
4. Meridiani (zamiljene polukrune linije, pod pravim uglom u odnosu na ekvator koje spajaju
prednji i zadnji pol)
4

5. Axis bulbi externus (zamiljena linija koja povezuje prednji i zadnji pol), 24mm
6. Axis bulbi internus (rastojanje od zadnje strane ronjae do unutranje strane mrenjae
mereno na zamiljenoj liniji koja prolazi kroz prednji i zadnji pol), 21,3mm
7. Axis opticus (zamiljena linija koja prolazi kroz sredinu ronjae i soiva a zavrava se na
retini izmeu centralne jamice i papile optikog nerva)
8. Segmentum anterius (deo oka koji ukljuuje ronjau i soivo)
9. Segmentum posterius (deo oka iza soiva i zonularnog aparata)
Graa one jabuice
Zid one jabuice koga grade 3 omotaa:
1. Tunica fibrosa s. externa bulbi Spoljanji omota se satoji iz dva dela:
- ronjae (cornea),
- beonjae (sclera)
2. Tunica vasculosa s.media bulbi
Sredinji ili sudovni omota one jabuice sastoji se iz 3 dela:
1. duica (iris)
2. cilijarno telo (corpus ciliare)
3. sudovnjaa (choroidea)
3. Tunica sensoria s.interna bulbi
unutranji omota one jabuice sastoji se iz 2 sloja:
pigmentnog sloja (koji se nalazi spolja i ujedno je i prvi sloj u grai retine)
retine u uem smislu rei
Sadraj one jabuice koga ine:
1. Ona vodica
2. Soivo
3. Staklasto telo

5. RONJAA
Ronjaa predstavlja transparentni prednji deo oka koji obuhvata zenicu, soivo i prednju
komoru. Ronjaa nema krvnih i limfnih sudova zbog ega je transparentna, ve svu neophodnu
hranljivu materiju dobija preko suznog filma, a kiseonik direktno iz vazduha.
Providni deo, ini prednju 1/6 spoljanjeg omotaa, oblika je odseka lopte, kome se opisuju dve
strane i jedna periferna ivica.
Ronjaa reflektuje svetlost i ini dve treine od ukupne optike snage oka. Prosena
refraktivna jaina ljudskog oka iznosi 43 dioptrije. Dok ronjaa doprinosi najveim delom
onom fokusu, njen fokus je fiksan. Zakrivljenost soiva sa druge strane moe da se koriguje
kako bi se izotrio fokus u zavisnosti od udaljenosti objekta.
Providnost, avaskularitet, prisustvo nediferenciranih mladih imunih elija i imunoloka
privilegovanost ine ronjau veoma posebnim tkivom. Providni deo, ini prednju 1/6
spoljanjeg omotaa, oblika je odseka lopte, kome se opisuju dve strane i jedna periferna ivica.
1. Prednja strana (konveksna strana, u kontaktu sa spoljanjom sredinom, iji se najispupeniji
deo naziva vertex corneae)
2. Zadnja strana (konkavna strana, ograniava prednju onu komoru ispunjenu onom vodicom)
3. Obodna ivica (limbus corneae), kojom se ronjaa uglavljuje u otvor na beonjai, izmeu njih
se nalazi leb-sulcus sclerae)
Graa ronjae:
1. Epithelium anterius (ploasto slojeviti epitel bez oroavanja, priblino 5 sloja)
2. Lamina limitans anterior (bazalna membrana epitela ronjae)
3. Substantia propria (najdeblji, avaskularni sloj, sastavljen iz kolagenih lamela izmeu kojih se
nalaze prostori sa mukopolisaharidima)
4. Lamina limitans posterior (bazalna membrana zadnjeg epitela ronjae)
5. Epithelium posterius (jednoslojan ploasti epitel)
Krvni sudovi i ivci ronjae:
Ronjaa ne sadri ni krvne ni limfne sudove, ishranjuje se difuzijom iz perikornealnog
arterijskog spleta (plexus pericornealis) koji se nalazi u venjainom prstenu.
Nervni zavreci dolaze do prednjeg epitela ali nikada ne dopiru do njegove spoljanje povrine,
pa zbog toga dodir ronjae izaziva samo refleksno zatvaranje onih kapaka dok i najmnje strano
telo koje prodre u epitel ronjae do nervnih zavretaka izaziva jak bol.

Kompozicija ronjae
Cornea je sastavljena od:
78% vode
15% kolagen
5% ostali delovi
1% GAG glycosaminoglycan
1% soli
Ovo je odnos vlanih masa
Epitel iznosi oko 10% of od vlane teine ronjae
Popreni delovi ronjae
(Warwick, 1976)
Cornea je sastavljena od 5 slojeva:
Epitel.
Bowman sloj.
Stroma.
Membrane Descemeti.
Endotel.
Ispitivanje i ocenjivanje cornee se najbolje moe uiniti korienjem biomikroskopa sa
slit lampom.
Posmatranje transverzalnog preseka cornee zahteva uzan slit-snop, zajedno sa velikim
uveanjem.
1

6. Beonjaa
Beonjaa se obino poznaje kao beli deo oka. Beonjaa ini vei deo fibroznog omotaa
one jabuice (5/6), vrsta je i beliaste boje, njen prednji vidljivi deo pokriva venjaa oka
(conjuctiva bulbi) Beonjaa daje vrstinu i slui za pripoj miia pokretaa one jabuice.
Spoljanja strana beonjae u odnosu je sa omotaima one jabuice i sadrajem orbite i na njoj se
pripajaju miii one jabuice. Unutranja strana beonjae u odnosu je sa sudovnjaom.

1 Warwick, Roger,ed.1976.Eugene Wolffs Anatomy of the Eye and Orbit.7 th ed.

Philadelphia:W.B. Sanders Co
7

Otvori na beonjai su:

- otvor za ronjau, na prednjem kraju, u ijem se nivou nalazi leb (sulcus sclere)
- lamina cribrosa sclerae (reetkasto polje na zadnjem kraju beonjae gde prolaze vlakna onog
ivca)
- otvori za duge i kratke cilijarne arterije i ivce (aa. et nn. ciliares longae, aa. et nn. ciliares
breves) koji se nalaze oko reetkaste ploice
- otvori za 4 vortikozne vene (vv.vorticosae), neposredno iza ekvatora
- otvori za ulazak prednjih cilijarnih aretrija (aa. ciliares anteriores) oko otvora za ronjau
Sadraj beonjae:
- venski sinus beonjae
Schlemmov kanal (sinus venosus sclerae), kruni kanal smeten u debljini beonjae, oko
njenog spoja sa ronjaom. Kanal moe biti dvostruk ili viestruk, nema sopstvenih zidova, ve
mu zidove gradi tkivo beonjae obloeno iznutra jednoslojnim endotelnim omotaem. Od kanala
vode zrakasto unazad, kroz beonjau, izvodni kanalii, nazvani transkleralne vene (iji su zidovi
isti kao i venski sinus beonjae) i koji se spajaju sa venama cilijarnog miia.
Debljina beonjae: najdeblja je na zadnjem delu (1-2mm),najtanja je na ekvatoru (0,4mm)
Graa beonjae:
1. Lamina episcleralis (sloj vezivnog tkiva koji odvaja napred beonjau od konjuktive, a pozadi
od Tenonove fascije)
2. Substantia propria sclerae (najdeblji deo zida sastavljen preteno od kolagenih i retkih
elastinih vlakana)
3. Lamina fusca sclerae (sloj elija koje sadre pigment, pa daje tamniju prebojenost unutranje
strane beonjae)
Vaskularizacija i inervacija beonjae :
- aa.episcleralis (za prednji deo beonjae) i aa.ciliares posteriores breves (za zadnji deo)
- vv.episclerales, vv.ciliares posteriores breves - limfnih sudova nema - nn.ciliares breves

7. Duica
Duica gradi prednji deo sudovne opne, oblika je okrugle ploice, prenika 10-12mm,
postavljene frontalno ispred soiva, a izmeu prednje i zadnje one komore na duici se opisuju:
Zenica (pupilla) je sredinji otvor duice, postavljen blago ekscentrino, irine 1-8mm. Ima
ulogu blende na fotoaparatu, kada je u spoljanjoj sredini malo svetlosti ona se iri
(mydriasis),ukoliko ima vie svetlosti nego to oko moe da primi ona se skuplja (myosis).
skupljanje i irenje zenice omoguava naizmenino dejstvo dva miia, dilatatora i sfinktera
pupile.
- margo ciliaris (spoljanja obodna ivica)
- margo pupillaris (unutranja ivica koja okruuje zenicu)
- facies anterior (prednja strana koja je vidljiva i razliito prebojena, neravna je jer na njoj
postoje koncentrina i zrakasta udubljenja ili kripte, kao i koncentrini kruni nabor na 1mm od
pupilarne ivice koji deli prednju stranu duivce na veliki i mali prsten)
- anulus iridis minor
- anulus iridis major
- facies posterior (potpuno crne boje usled pigmetnog sloja kojim je obloena)
Graa duice:
1. Epithelium camerae anterior* (poligonalne endotelne elije).
2. Stroma iridis (sastoji se iz kolagenih i elastinih vlakana, pigmentnih elija, gletkih miia,
krvnih sudova i ivaca) - m. sphincter pupillae (kruna miina vlakna irine 1mm, oko pupilarne
ivice, suava zenicu, inervacija-parasimpatika vlakna III k.n. - m. dilatator pupillae (vlakna su
radijalno postavljena u odnosu na zenicu, iri je, inervacija-simpatika vlakna koja dolaze iz
centra za dilataciju zenice u kimenoj modini- centrum ciliospinalae-Budge ) - circulus
arteriosus iridis major (veliki arterijski prsten uz cilijarnu ivicu duice, nastaje anastomozom
dugih cilijarnih sa prednjim cilijarnim arterijama) - circulus arteriosus iridis minor (mali
arterijski prsten blii pupilarnoj ivici, nastao iz grana koje radijalno dolaze iz velikog arteriskog
prstena) - pigmentne elije utiu na boju duice (svetlo plava kada elije ne sadre pigment, do
tamno crne kada imaju maksimalnu koliinu pigmenta).

8. Cilijarno telo
Cilijarno telo gradi srednji, zadebljali deo sudovnog omotaa, koji se prua od duice unazad
do sudovnjae od koje je odvojena zubastom linijom. Istovremeno se nalazi izmeu beonjaei
retine . Oblika je trostranog prizmatinog prstena, 6-7mm irokog.
Spoljanji, najvei deo cilijarnog tela gradi cilijarni mii (m.ciliaris), dok unutranju povrinu
napred sainjava cilijarna kruna (corona ciliaris), a pozadi cilijarni kolut (orbiculus ciliaris)ija
zadnja ivica nosi naziv zubasta linija (ora serrata).
Corona ciliaris je graena od:
- cilijarnih nastavaka (processus ciliares), uzduna ispupenja duga 2-3mm, ima ih oko 70-80,
bogati su krvnim sudovima i rasteresitim vezivnim tkivom. Njihova funkcija je da stvaraju onu
vodicu (humor aquosus).
- cilijarni lebovi (plicae ciliares), odvajaju dva susedna cilijarna nastavka. Du ovih lebova
prolaze vlakna zonule na putu ka ekvatoru soiva.
M.ciliaris- glatki mii inervisan parasimpatikim vlaknima III k.n. uloga cilijarnog miia je u
akomodaciji oka. Akomodacija oka je prilagoavanje oka da posmatra predmete na blizini i
obavlja se preko cilijarnog miia i zonularnog aparata (fibrae zonulares). Kontrakcijom
cilijarnog miia olabave se zonularna vlakna to poveava zakrivljenost prednje strane soiva i
njegova ina daljina.

9. Sudovnjaa
Sudovnjaa gradi priblino zadnje 2/3 sudovne opne jabuice, prua se od otvora za prolaz
onog ivca, put napred do zupaste linije (ora serrata) spoljanjom stranom priljubljna je za
beonjau dok je unutranjom (dubokom) stranom srasla sa pigmentnim slojem retine bogata je
krvnim sudovima i ivcima, a uloga joj je u ishrani one jabuice.
Sudovnjaa (chiroidea) predstavlja najvei deo srednjeg omotaa one jabuice, koji se jo
naziva sudovna opna oka, tunica media, ili uvea (ostali deo sudovne opne ine cilijarno telo i
duica, koji se nastavljaju na sudovnjau i tako obavijaju itavu povrinu oka).

10

Sudovnjaa je preteno graena od vezivnog tkiva kroz koje prolaze krvni sudovi, koji se
granaju i snabdevaju kiseonikom povrnije i dublje slojeve oka.

10. Iris
Iris je obojeni deo oka u obliku diska, nalazi se izmeu ronjae i zenice. Iris se sastoji od
pripojnog tkiva i sitnih miinih vlakana. Okrugla crna mrlja koja se nalazi u irisu se naziva
zenica. Nijedan ovek na svetu nema istu teksturu, oblik i boju irisa slino otisku prsta.
Iris se sastoji iz tri dela:
endothelium
stroma
epithelium
Iris razdvaja prednji deo oka na:

Veu unutranju upljinu izmeu ronjae i irisa

Manju spoljanju upljinu izmeu zenice i irisa

Boja irisa
Boja irisa se genetski nasleuje i odreena je koliinom pigmenata u samaom irisu.Oko bez
pigmenata bi bilo toze boje (albino) Pigmenti odreuju boju i od njih zavisi da li e oko biti
plavo, zeleno, braon
Postoje dva pigmenta melanin i lipohrom koji direktno uestvuju u boji oka.
Melanin je braon boje i kontrolie ga 15-ti hromozom
lipohrom je uto-braon i kontrolie ga 19. hromozom. U retkim sluajevima moe da se
desi da jedno oko bude drugaije od drugog.
Iris ne menja boju sa staranjem ma koliko se veruje u to. Deava se da posmatrai uoe
promenu boje oiji, ali to zavisi od osvetljnja, kontrasta i oblaenja oveka.

11

11. Zenica
Zenica je crna taka u centru ronjae,ija je uloga da kontrolie svetlost koja dopire do retine.
Zenica je okrugla,crne boje i upija svetlost u centar oka.Zenica se kontrolie pomou miia
ronjae,ona se iri i smanjuje u zavisnosti od koliine svetlosti koja dopire u nju. Doktori
putaju svetlost u zenicu i na taj nain utvruju reakcije i neuroloke funkcije kod oveka.
Kada se svetlost prikae na oku, osetljive elije unutar retine, fotoreceptorske elije e poslati
signal na okulomotorni nerv, koji kokntrolie intenzitet snage miia ronjae. Kada se mii
kontrakuje on smanjuje veliinu zenice. Ovo se popularno naziva svetlosni refleks, koji je veoma
znaajan test na brainstem funkcije. Pored ovoga zenica e se proiriti ukoliko osoba vidi objekat
interesovanja.

Zenica u mraku se uveava, dok se na svetlosti smanjuje. Kada se smanji njen prenik iznosi
od 3 do 5 mm. Dok se u mraku postepeno poveava i iznosi od 4 mm do 9 mm. Kada je jedno
oko stimulisano svetlou oba oka reaguju identino. Na jakom svetlu se zenice se skupljaju
kako bi spreile odstupanja svetlosnih zraka i na taj nain odrale oekicanu otrinu, u mraku to
nije potrebno.
Zenica oka se moe proiriti i do 45% kada osoba gleda u neto to je vizuelno prijatno.

12. uta mrlja

uta mrlja ili makula predstavlja centralni deo mrenjae u ljudskom oku. Nalazi se u
neposrednoj blizini optikog nerva i predstavlja visoko osetljivi deo mrenjae .
12

Osnovna funkcija makule je obavljanje centralnog vida i razlikovanje detalja a u literaturi se

esto pominje pod nazivom optiki disk. Centralni deo makule je fovea.

uta mrlja je dobila naziv prema visokoj pigmentaciji. Ovalnog je oblika i pokriva predeo u
irem centru mrenjae. Prenik makule isnosi oko 5mm. . Sastav makule ine gusto rasporeene
vidne elije. U njenom sastavu su rasute mnogobrojne elije koje upijaju svetlosne zrake i
prenose ih putem elemenata nervnog sistema. Razlikovanje boja, opaanje detalja i likova,
aktivnosti itanja i pisanja, sve su to procesi koje nam ovaj centralni deo mrenjae omoguava.
Postojanje ute boje u ovom delu oka je upijanje plave i ultravioletne svetlosti koja ulazi u oko.
Zeoksantin i lutein koji se unose ishranom daju utu boji makuli. Pravilna struktura makule
obezbeuje visoku otrinu vida.

uta mrlja nam omoguava da detaljno vidimo i obavljamo zadatke koji zahtevaju precizan vid
Starost je proces koji esto ima za posledicu deformaciju ute mrlje. U tom sluaju se deformie
i centralni vid, slike postaju iskrivljene, nejasne i mutne i svakodnevne aktivnosti su oteane.

13. Venjaa
Venjaa je opna koja oblae zadnje strane gornjeg i donjeg onog kapka, odakle se presavija i
prebacuje na beonjau, koju pokriva sve do ronjae. Jako je dobro vaskularizovana.
Krvni sudovi i ivci sudovne opne - aa. ciliares posteriores breves (10-15 grane oftalmine
arterije, odreene za vaskularizaciju sudovnjae)
- aa. ciliares posteriores longe (2 grane oftalmine arterije odreene za vaskularizaciju duice i
cilijarnog
tela)
- aa. ciliares anteriores (5-6 grana koje se odvajaju od miinih grana oftalmine arterije,
zaduene za vaskularizaciju duice i cilijarnog tela)
Vortikozne vene (vv.vorticosea), njih 4, nastaju u sudovnjai, probijaju beonjau iza ekvatora i
ulivaju se u oftalmine vene.
Prednje cilijarne vene (vv.ciliares anteriores), su pratilje istoimenih arterija i ulivaju se u vene
preavih miia oka.
ivci sudovne opne su:
- nn. ciliares longi (grane n.nasociliarisa koji donose simpatika vlakna za dilatator pupile)
13

- nn. ciliares breves postganglijske grane cilijarnog gangiona donose onoj jabuici
parasimpatika, simpatika i senzitivna vlakna)

14. Mrenjaa
Retina je najvaniji funkcionalni dio oka. Razvila se iz mozga i s njim ostaje u vezi preko
neurona vidnog puta. Retina ima 10 slojeva: stratum pigmenti, sloj tapia i unjia, vanjska
granina linija, vanjski zrnasti sloj, vanjski retikularni sloj, unutranji zrnasti sloj, unutranji
retikularni sloj, sloj ganglijskih elija, sloj ivanih niti i unutranja granina linija.
Smetena je na zadnjem delu one jabuice i njezin je najvaniji deo. Sadri vidne stanice,
tapie i unjie koji pomau u osetu svetla i raspoznavanju boja.

Retina ima dva dela:

- slepi deo (pars ceca retinae), prednja treina retine koja oblae duicu i cilijarno telo. Graen je
od pigmentnog sloja i cilindrinog epitela,
- vidni deo retine (pars optica retinae), zadnje 2/3 retine koja oblae unutranju povrinu
sudovnjae i sadri receptore osetljive na svetlost Ora serrata predstavlja granicu izmeu slepog
i vidnog dela retine, ija debljina postepeno raste idui ka zadnjem polu one jabuice
U grai retine opisuju se 3 osnovna sloja:
-1.Neuroepitelni sloj, koji sadri receptore za svetlost (tapii- bacilli) i boju (epii-coni).
- tapii su tanki cilindrini nastavci koji stvaraju pigment rodopsin, koji se na svetlosti razlae,
a u mraku ponovo sintetie
- epii su masivniji i krai, najvie ih ima u centralnoj jamici tj taki jasnog vida 1.
2.Sloj bipolarnih elija (jednim nastavkom sinapsiraju sa elijama neuroepitelnog sloja, drugim
nastavkom sa ganglijskim elijama), predstavlja periferne neurone optikog puta
3. Sloj ganglijskih elija (koje dendritima sinapsiraju sa nastavkom bipolarnih elija a njihovi
aksoni formiraju oni ivac), formira centralni neuron optikog puta.

14

15. Ono Dno

Ono dno je deo retine koji se moe videti pri oftalmolokom pregledu, kada se u oko ubaci
svetlost kroz zenicu. Na onom dnu se vide: Discus nervi optici i udubljenje na njemu
excavatio disci, gde u oko ulazi centralna arteija mrenjae a izlazi vena. Ne sadri receptore
pa se naziva i slepa mrlja Macula (uta mrlja, na 4mm upolje od diska optikog nerva), sadri
samo epie Fovea centralis ( da bi se formirao jasan lik posmatranog predmeta svetlost mora
da padne na centralnu jamicu tj. taku jasnog vida-ementropni oko. Ukoliko se lik posmatranog
predmeta formira iza centralne jamice radi se o dalekovidom oku, a ukoliko se formira ispred nje
o kratkovidom oku).

16. Dioptriki aparat oka

Glavna funkcija aparata je da skuplja zrake i prelama ih i da stvara jasnu sliku koja pada na
retinu. Dioptrikom aparatu pripadaju: -lea-tvrda, bikonveksna lea. Lea je graena od
ovojnice koja je potpuno obavija, elastina je. -staklasto tijelo-vodenasta, polutena masa sa
finim nitima. -prednja i stranja ona komora -ona voda-tenost koja ispunjava prednju i
stranju onu komoru.
Motorni aparat oka sadri 6 miia, od kojih su 4 prava i 2 kosa miia. Pravi miii su
musculus rectus superior, medialis, lateralis et inferior. Svi su inervisani od nerva
oculomotoriusa. Kosi miii su musculus obliqus superior et inferior. Kontrakcijom povlae
bulbus oculi naprijed.
Vrste pokreta oka: primicanje, odmicanje, dizanje oka, sputanje oka, pupile gledaju gore i
medijalno i dole i medijalno, pupile gledaju gore i dole lateralno.
Zatitni aparat oka ine obrve, postavljene iznad oka, prekriven dlakama i sadri lijezde
znojice i lojnice. Kapci-vjee su dva kona nabora (gornji i donji). I sluznica koja kao vrea
obavija kapke.Ima prednji i stranji zid sluznice.
Suzni aparat oka ine odvodni suzni kanali i suzna lijezda koja je serozna lijezda. Sastavljena
15

je od dva dijela: gornji vei dio i donji lateralni dio. Odvodni suzni kanali odvode suze u nosnu
upljinu u donji nosni hodnik.

17. Soivo
Ono soivo je deo oka koji ima funkciju prelamanja svetla i podeavanja prelamanje slike
tako da ona padne direktno na mrenjau.Soivo je deo oka koji nam omoguava da promenimo
fokus u odnosu na razliite distance, npr. kada promenimo fokus sa televizijskog ekrana na kraju
dnevne sobe na telefon u rukama.
Soivo predstavlja prozranu sredinu umetnutu na putu svetlosnih zrakova izmeu one vodice
i staklastog tela oblika je bikonkavnog soiva, ija je zadnja strana ispupenija, dijametra 910mm, debljine oko 4mm soivo spojeno zonularnim aparatom za cilijarno telo slui za
akomodaciju oka.
Soivo je privreno za gomilu niti koji se zovu zonula niti.Zonula niti su spojene na
cirkularni mii. Moemo da uporedimo njihov spoj sa tokom bicikla, gde je soivo centar, niti
su zice, a cirkularni mii je felna. Kada elimo da fokusiramo objekat koji se nalazi blizu nas,
cirkularni mii se stegne. Ovako se zonula niti oputaju, doputajui soivu da se prilagodi.
Kako osoba postaje starija, fleksibilnost soiva se smanjuje.
Zonula ciliaris suspenzorni aparat koji vezuje ekvatorijalnu ivicu soiva sa cilijarnim telom,
sastavljen je iz:

16

fibrae zonulares (fini protoplazmatini produeci elija cilijarnog dela retine, na svom
putu od cilijarnog tela do soiva ona se meusobno ukrtaju), van akomodacije, pod
dejstvom tonusa cilijarnog miia zonularna vlakna su zategnuta, a preko njih i aura
soiva. Pri kontrakciji cilijarnog miia, skrauje se duina cilijarnog tela i oputaju se
zonularna vlakna i aura soiva, to omoguava ispupenost prednje strane soiva .
spatia zonularia upljine izmeu ukrtenih vlakana zonule, izmeu kojih prolazi ona
vodica.

18.Embrionalni razvoj oka

Oi se poinju razvijati kao izboine sa svake strane prednjeg mozga. Od njih se krajem etvrte
nedelje razvoja stvaraju napred sa lateralne strane dva ona mehuria (vesiculae opticae), koje
stoje u vezi sa upljinama srednjeg mozga.
Kad oni mehurii dosegnu povrinski ektoderm, u njemu induciraju nastanak lee. Nakon
toga se oni mehuri pone udubljivati te nastaje pigmentni i ivani sloj mrenjae, udubljuje se
i lena plakoda i oblikuje leni mehuri. Kroz pukotinu na donjoj strani onog mehuria (fetalna
ona pukotina) u oko ulazi arterija hijaloidea (kasnije arteria centralis retinae) kroz tu pukotinu
prolaze i ivana vlakna mrenjae na svom putu u vidno podruje mozga.
Poetkom drugog meseca oni vr dopire do ekvatora lee. U toku treeg meseca prednja ivica
onog vra raste i stvara osnovu za razvoj primitivnog cilijarnog tela, a iz njegovog prednjeg
diela nastaje osnova za arenicu.
Od primitivnog mezodermalnog nediferenciranog tkiva razvijaju se ostali dielovi oka, a od
jednog sloja ovog mezoderma se diferencira kasnije endotel i stroma mrenjae. Mezodermalno
tkivo oko zadnjeg dela onog vra se izdiferencira u one miie. Od ekstraokularne vaskularne
mree (budue ilnice) stvara se osnova za primitivnu skleru. Izmeu onog vra i primitivne
sklere nastaje stroma za ilnicu, cilijarno telo i cilijarni mii. Staklasto telo nastaje kutikularnim
bujanjem i izluivanjem iz unutranjeg lista onog vra. Kapsula se formira kutikularnim
izluivanjem lenog epitela.
17

Roenjem deteta razvoj oka jo nije zavren. Prednja komora je plia, ronjaa vea i tanja,
ona lee je vie kuglasta. U vremenu od 5. do 8. godine moe se rei da je razvoj oka zavren.

19.Zakljuak

Oko predstavlja najosetljiviji organ u ljudkom telu i prozor kroz koji vidimo svet. Oko je organ
oveka koji slui pretvaranju svetlosti u nervne impulse. Ljudsko oko je parni organ koji deluje
kao fotoaparat to jeste kamera i jedno je od najvanijih ljudsko ulo jer njime primamo 90% svih
informacija iz okoline. Omoguuje svesnu percepciju svetla, vid, koji, pored ostalog, omoguuje
razlikovanje boja i percepciju dubine. Shodno tome kolika je njegova funkcionalna vanost za
na organizam i da kao tako mali organ zapravo predstavlja veoma bitan deo celokupnog
ljudskog sistema, treba voditi rauna o vidu. Posebno kod dece i u mlaem dobu o higijeni oka,
zatititi ga od povreda, kao i vanost uoavanja bilo kakve nepravilnosti u funkciji oka na vreme
i leenje iste.

18

20.Literatura

19