MASARYKOVA UNIVERZITA

Filozofick fakulta

stav slavistiky
Paleoslovenistika a slovansk jazyky

Mgr. Ana Petrov

Klasifikacija i formalna adaptacija anglicizama u srpskom

i ekom jeziku u modnom diskursu
(na materijalu srpskog i ekog izdanja asopisa Elle i Cosmopolitan)

Doktorska disertacija

Mentor: doc. PhDr. Ale Brandner, CSc.

Brno 2015

Izjavljujem da sam ovaj rad napisala samostalno koristei navedene izvore i bibliografiju.
Potpis autora:

Zahvaljujem se Bojani Yazicioglu i Ugljei Careviu na ogromnoj motivaciji kada je

bila najpotrebnija, beskrajnoj podrci i velikoj pomoi pri izradi ovog rada.
Zahvaljujem se svojim profesorima doc. Vaclavu epanku i Prof. dr Jaromiru Lindi
na ukazanom poverenju i na tome to sam imala ast da od njih uim.
Zahvaljujem se konsultantu Prof. dr Igoru Lakiu na strpljenju i korisnim savetima,
konsultantu dr Romanu Madeckom i mentoru doc. Aleu Brandneru.
I na kraju, najvee hvala mojim roditeljima i sestri!

SADRAJ
UVOD .......................................................................................................................... 5
I TEORETSKI DEO .................................................................................................... 9
1. PREGLED

LINGVISTIKE

JEZIKIH

KONTAKATA

S OSVRTOM

NA

SADANJA ISTRAIVANJA ...................................................................... 9

1.1.Jeziki kontakt, periodizacija i terminologija.................................................... 9
1.2. Novija istraivanja ............................................................................................ 14
2. ANGLICIZMI DANAS DEFINISANJE I PODELA U SAVREMENOM
SRPSKOM I EKOM JEZIKU .................................................................... 19
2.1.Definicija anglicizama ...................................................................................... 19
2.2. Leksiko pozajmljivanje, pozajmljenice............................................................20
3. UPOTREBA I OPRAVDANOST ANGLICIZAMA.......................................23
4. KLASIFIKACIJA I TEORIJA ADAPTACIJE ANGLICIZAMA................. 26
4.1.Klasifikacija anglicizama................................................................................... 26
4.2.Adaptacija anglicizama....................................................................................... 29
4.2.1. Pravopisna adaptacija anglicizama u srpskom i ekom jeziku...................30
4.2.2. Fonoloka adaptacija anglicizama u srpskom i ekom jeziku....................34
4.2.3. Morfoloka adaptacija anglicizama u srpskom i ekom jeziku..................36
4.2.4. Tvorbena adaptacija anglicizama u srpskom i ekom jeziku..................... 40
4.2.5. Semantika adaptacija anglicizama u srpskom i ekom jeziku.................. 41
II PRAKTINI DEO ....................................................................................................44
1. KLASIFIKACIJA ANGLICIZAMA ...............................................................44
1.1. Klasifikacija anglicizama na osnovu opravdanosti ..................................... 44
1.1.1. Neopravdani anglicizmi ....................................................................44
1.1.2. Opravdani anglicizmi ........................................................................52
1.2. Klasifikacija anglicizama prema oblikoj realizaciji ...................................65
1.2.1. Oigledni anglicizmi ...........................................................................66
1.2.2. Sirovi anglicizmi .................................................................................66
1.2.3. Skriveni anglicizmi .............................................................................74
2. ANALIZA FORMALNE ADAPTACIJE ANGLICIZAMA...........................77
2.1. Analiza ortografske adaptacije anglicizama..................................................77
2.2. Analiza morfoloke adaptacije anglicizama..................................................87
3

2.2.1. Transmorfemizacija ili supstitucija anglicizama na morfolokom nivou..87

2.2.2. Formiranje morfolokih oblika imenica, prideva i glagola i njihove
morfoloke kategorije............................................................................ 95
2.3. Analiza tvorbene adaptacije anglicizama .......................................................110
2.3.1. Analiza tvorbene adaptacije imenica ...................................................110
2.3.2. Analiza tvorbene adaptacije prideva ....................................................113
2.3.3. Analiza tvorbene adaptacije glagola ....................................................115
ZAKLJUAK ..................................................................................................................117
RESUME .........................................................................................................................127
BIBLIOGRAFIJA ...........................................................................................................133

UVOD

Anglicizmi u eki i srpski jezik prodiru kao rezultat jezikih kontakta ova dva jezika
sa engleskim (pre svega sa njegovom amerikom varijantom) do kojih dolazi u konkretnim
kulturnim i drutvenim vezama. Povezanost eke i srpske sredine sa anglofonim jezikim i
kulturnim prostorom ima dugu tradiciju, ali do stvarne ekspanzije anglicizama u ekom i
srpskom jeziku dolazi tek sa promenom politikog ureenja Evrope posle 1989. godine.
eka i srpska kultura su u tom periodu izloene do tada najveem uticaju engleskog jezika,
s obzirom na njegovu dominantnu ulogu u meunarodnim politikim odnosima, diplomatiji,
trgovini, strunoj terminologiji i pop-kulturi. Kao rezultat globalizacije, a u vezi s tim i
pozicija engleskog jezika kao globalnog medija komunikacije (lingua franca), u ispitivanom
periodu govornici ekog i srpskog jezika u povienoj meri podleu preuzimanju engleskih
rei za imenovanje novih pojava, koncepata i drugih vrednosti.
Anglicizmi se danas u ekom i srpskom jeziku koriste veoma aktivno i sreemo se sa
njima na svakom koraku u reklamama, novinskim lancima, govoru mladih, politiara, u
telekomunikaciji, na internetu, u raunarskim tehnologijama, bankarstvu, marketingu, filmu i
knjievnosti, modi. Govornici oba jezika, ekog i srpskog, iji je to maternji jezik, nemaju na
raspolaganju gotove izraze kojima bi mogli da izraze novi kocept i oni seu za engleskom
reju kao za najjednostavnijim, najbrim, ali takoe i najmanje kreativnim nainom za
izraavanje novih sadraja. Pri procesu preuzimanja rei se tako sreemo sa problemom kako
da te rei ukljuimo u strukturu ekog ili srpskog jezika i kako da ih prilagodimo ciljnom
jeziku na grafikom, tvorbenom, morfolokom, sintaksikom i znaenjskom nivou. U
srpskom jeziku se pojavljuje jo jedan problem kako te rei pisati irilicom.
U kontekstu dananjeg uticaja engleskog jezika na ostale jezike, sledee zapaanje
deluju gotovo neverovatno. Sapir nam govori o tome da je leksikoloki uticaj engleskog
jezika pre 20. veka bio prilino skroman (Sapir 1921: 201), dok ve na poetku 21. veka
situacija je znatno drugaija. Jo osamdesetih godina dvadesetog veka primeeno je da je
neologizmu iz engleskog jezika potrebno od dva dana do dvadeset osam godina da se
prilagodi drugom jeziku (Galinski 1991:195). Danas smatramo da je za takav proces potrebno
samo nekoliko minuta. Zahvaljujui novim mogunostima visoke tehnologije, brzog prenosa
podataka, uglavnom neverovatnom brzinom prenosa podataka uz pomo Interneta, svet je
postao globalno selo. Nove ideje i novi proizvodi nisu vie vlasnitvo samo jednog
5

pronalazaa ili jedne nacije, ve se neverovatnom brzino rasprostrinju irom zemaljske kugle.
Shodno tome to su novi proizvodi veinom nastajali u zemljama u kojima se govori engleski
jezik ili su primali engleski kao svoj standard, upravo te nazive preneli su u jezike primaoce.
Razlika se javila u tome to su razliiti jezici reagovali na razliite naine i do razliitog
stepena su primali engleske nazive: neki jezici su otvoreni za strane uticaje i lako primaju
nove rei koje dobijaju status pozajmljenica. Ako se te pozajmljenice uklope u fonoloki,
morfoloki i sintaksiki sistem jezika primaoca, one ubrzo postaju prilagoeni deo njegovog
vokabulara. Tako nam je engleski jezik ponudio ogroman broj novih leksikih jedinica, ili
jedinica koje su tokom vremena dobile nove semantike karakteristike koje su im bile
neophodne u novonastalom okruenju. (Ivanovi 2009:4) Dok jedni jezici ne vide nikakav
problem u usvajanju novih stranih rei, drugi, oni sa jakom puristikom tradicijom, se trude
da veinu novih stranih elemenata prevedu na svoj jezik. Meutim, veina jezika izgleda da
usvaja zlatnu sredinu, tj. trudi se da pronae kompromis izmeu dva ekstrema.
Promene politike i socijalne prirode u zemlji mogu vrlo esto biti jedan od najveih
uzronika pojave neologizama. Pojedinac moe lako uoiti kako ovakve promene utiu na
jezik i kakve posledice one donose u pravljenju novih rei ili nestajanju drugih, ispoljavanju
procesa arhaizama. Za potrebe ovog rada, izabrali smo dva sluaja, tj. dva jezika u kojima su
pomenute promene znatno uticale na stvaranje novih rei ili nestajanje velikog broja starih.
Prvi jezik je srpski jezik nakon raspada Jugoslavije devedesetih godina dvadesetog veka, a
drugi je eki jezik nakon politikih promena i pada gvozdene zavese takoe krajem
dvadesetog veka. Rezultati promena u oba jezika su veoma slini. U sutini, primeujemo tri
zajdenike karakteristike: 1. stvaranje neologizama, 2. promena znaenja nekih rei i 3.
istorizacija celih delova vokabulara, posebno onih koji su povezani sa bivim politikim i
ideolikim naelima.
Na osnovu prouavanog materijala vidimo da se dananje stanje ekog jezika moe
prikazati trima pojavama. Prva je substandardizacija, druga je diglosija u razlici izmeu
knjievnog i govornog jezika, dok je trea pojava, ona koja nas najvie zanima u ovom radu,
pojava sve veeg broja anglicizama. injenica da je znanje engleskog jezika meu veim
delom populacije relativno slabo samo jo vie komplikuje situaciju sa uvoenjem
pozajmljenica iz engleskog jezika. Standardni eki jezik se sree sa novim dimenzijama i
novim karakterom postaje decentralizovan, njegove granice se pomeraju i struktura jezika
postaje manje kompaktna i uniformisana. (Dane 1997)

Cilj ovog rada je predstaviti adaptaciju anglicizama u ekom i sprskom jeziku u

registru mode, prikazati rezultate adaptatice i ukazati na slinosti i razlike u njenom
prihvatanju u eskom i srpskom prostoru. Disertacija e biti postavljena u ovirima lingvistike
jezikih dodira, iji je predmet, izmeu ostalog, i prouavanje mehanizama preuzimanja
leksikih pozajmljenica i koja ima, zahvaljujui hrvatskom lingvisti Rudolfu Filipoviu, dugu
tradiciju na junostlovenskom prostoru.
Grau za nae istraivanje prikupljali smo iz srpskih i ekih izdanja modnih asopisa Elle
i Cosmopolitan. Analizirani materijal obuhvata 15 brojeva ekog i 12 brojeva srpskog
asopisa Elle i 9 brojeva ekog i 7 brojeva srpskog izdanja asopisa Cosmopolitan od 2009
do 2013 godine. Akcenat smo pri istraivanju stavili na delove asopisa koji se bave lepotom i
modom, tj. predstavljaju nova kozmetika sredstva i modne trendove. Primere smo uzimali u
sklopu reenice ili izolovano, tanije u sklopu opisa proizvoda, ali ne iz reklame za proizvod
ili imena proizvoda, jer je on uvek sauvan u svom originalu bilo da se radi o engleskom ili
nekom drugom jeziku porekla proizvoda. Takoe smo izbor tekstova morali da ograniimo na
one koji ne sadre govorni jezik, tj. nismo obuhvatili lanke koji se bave razgovorima sa
poznatim osobama, zatim nismo analizirali lanke koje piu psiholozi ili u kojima novinari
izraavaju lini odnos ka nekom dogaaju, jer u tom sluaju novinar ili njegov sagovornik
obraa panju na stil jezika koji upotrebljava i u nekim sluajevima prelazi u drugi jeziki stil
od onog koji je predmet naeg istraivanja, a to je modni publicistiki stil. Dakle, izdvojili
smo rubrike u asopisima koji predstavljaju nove kozmetike i modne tendencije i iz asopisa
Elle izabrali sledee Elle krsa (eko izdanje), Elle Beauty (srpsko izdanje), Elle trend, Elle
moda, Elle styl (eko izdanje), Elle Style, Elle Fashion (srpsko izdanje). Iz asopisa
Cosmopolitan smo primere crpeli takoe iz rubrika o modi i lepoti i skoncentrisali se na
rubrike iz ekog izdanja Mda a krsa, Bav ns mda, Mdn variace, Krsa lovky, Krsa
a slva, Krsa trendy, COSMO mda, COSMO krsa, a iz srpskog izdanja to su rubrike
Beauty&Fashion, Fashion News, Beauty Profi Trik, Beauty Bonus, Fashion, COSMO lepota,
Stilska A lista, COSMO moda. Adaptaciju anglicizama u srpskom i ekom modnom diskursu
prouavanih asopisa posmatramo sa dve strane. Prvo na osnovu klasifikacije Tvrtka Pria
dajemo pregled anglicizama koliko je njihova upotreba u ekom i srpskom jeziku opravdana,
a zatim smo ih klasifikovali prema oblikoj realizaciji. Dalje, posmatramo pozajmljenice iz
engleskog jezika kako prolaze proces adaptacije u jezicima-primaocima na ortografskom,
morfolokom i tvorbenom nivou na osnovu teorije adaptacije anglicizama Tvrtka Pria.
Zvukovnom adaptacijom anglicizama se u ovom radu nismo u praktinom delu bavili zato to
7

se nae istraivanje bazira na tampanom materijalu, tj. na primerima iz asopisa, te zvukovnu

stranu istih ne moemo na ovaj nain prouiti. Semantiku adaptaciju takoe u praktinom
delu ovog istraivanja se ne bavimo, jer bismo u sluaku ove analize morali polje istraivanja
da znatno proirimo i na druge izvore, npr. radio, televiziju. Internet, kao i na dnevnu tampu,
to u ovom trenutku nismo imali u planu. Poto su oba asopisa u srpskom izdanju latinina,
praktini deo ortografske adaptacije obuhvatio je primere iz jedinog sadrinski odgovarajueg
irilinog asopisa Bazar u izdanju novinske kue Politika. Koristili smo i elektronska izdanja
navedenih asopisa u sluaju nedostatka informacija iz prikupljenog tampanog materijala.
Na rad se sastoji iz uvoda, teoretskog i praktinog dela, bibliografije i priloga. U
teoretskom delu prvo poglavlje obuhvata pregled jezikkih kontakata s osvrtom na sadanja
istraivanja. Ovde je prikazana terminologija i periodizacija jezikih kontakata i novija
istraivanja iz ove oblasti. Drugo poglavlje daje prikaz anglicizama u dananjem kontekstu.
Ovde se bavimo definisanjem anglicizama, leksikim pozajmljivanjem, upotrebom i
opravdanosti anglicizama. Poslednji deo drugog poglavlja je klasifikacija anglicizama i teorija
adaptacije anglicizama. U prvom delu ovog poglavlja daje se prikaz klasifikacije anglicizama
na osnovu opravdanosti u jeziku-primaocu i prema njihovoj oblikoj realizaciji, dok u drugom
delu prikazujemo principe formalne adaptaciju anglicizama na ortografskom, fonolokom,
morfolokom, tvorbenom i semantikom nivou. Praktini deo rada prikazuje analizu
klasifikacije i formalne adaptacije anglicizama iz prouavanog materijala. Ovaj deo se sastoji
iz dve poglavlja. Prvo poglavlje obuhvata klasifikaciju primera anglicizama iz prouavanog
materijala na osnovu opravdanosti i prema oblikoj realizaciji, dok drugo poglavlje obuhvata
analizu formalne adaptacije anglicizama na ortografskom, morfolokom i tvorbenom nivou.
Nakon ovog poglavlja sledi Zakljuak u kome sumiramo i prikazujemo zapaanja i
konstatacije iz sprovedenog istraivanja.

I TEORETSKI DEO

1. PREGLED LINGVISTIKE JEZIKIH KONTAKATA S OSVRTOM NA

SADANJA ISTRAIVANJA
Lingvistika jezikih kontakata datira jo sa poetka 20. veka i shodno tome u ovom
delu bismo predstavili periodizaciju i terminologiju jezikih kontakata kako u svetskoj, tako i
u srpskoj i ekoj lingvistici. Tematika anglicizama je veoma aktuelna i danas, obuhvaena je
nizom raznovrsnih publikacija, a iz godine u godinu istraivanja u ovoj oblasti se poveavaju.
U pregledu emo se osvrnuti i na dananja istraivanja i dela koja su vrlo znaajna na polju
anglicizama, a koja su istovremeno i bila koriena kao znaajan izvor prilikom izrade ovog
rada.

1.1.Jeziki kontakt, periodizacija i terminologija

Pojam jeziki kontakt mnogi lingvisti razliito definiu. Prema jednima on predstvalja
dodir jezika koji nastaje usled specifinih geografskih, istorijskih i drutvenih uslova i dovodi
do komunikacije zajednica razliite jezike pripadnosti, tj. do komunikacije izmeu dva
jezika kolektiva (Ahmanova, Rozencvejg), dok drugi smatraju da ovo nije precizna
definicija, jer se komunikacija meu jezikim zajednicama moe ostvariti i bez bilo kakve
meujezike veze (lutenko). Definisanje pojma jezikog kontakta jedni pak dovode u vezu
sa bilingvalizmom (Vajnrajh), dok je za druge on meujezika veza uspostavljena pod
uticajem dva ili vie jezika (luktenko). Prema R. Filipoviu jezici dolaze u kontakt u
sledeim sluajevima: a) kada se neka re ili fraza jezika davaoca LD (giving language or
lending language) preuzima u sastav jezika primaoca LP (receiving language), tj. u procesu
jezikog posuivanja b) kada govornik jezika X (maternji jezik mother tongue or native
language) L1 odlui da naui jezik Y (strani jezik foreign language) L2, tj. do
dodiradolazi u procesu usvajanja stanog jezika (Filipovi 1986).
Polemike se vode i oko uloge jezikih kontakata u lingvistici. Mnogi istraivai (Vajnrajh,
Silva-Kotvalan, King) veruju da postoje granice u tipovima lingvistikih obrazaca koji mogu
da se prenose iz jednog u drugi jezik, dok drugi (Tomason, Kaufman) smatraju da bilo koja
lingvistika obeleja mogu da budu preneena iz bilo kog u bilo koji jezik. Iz navedenog
moemo videti da je definisanje pojma jeziki kontakt aktuelna tema meu lingvistima dugi
9

niz godina. Zbog lakeg orijentisanja u terminologiji lingvistike jezika u kontaktu, kao i u
promenama koje su vremenom u ovoj oblasti nastale, vano je dati njihov krai istorijski
pregled.1
Promene u lingvistici jezikih kontakata moemo prikazati na dva naina: hronolokom i
pojmovnom periodizacijom. Po Ajdukoviu Hronoloka obuhvata poslednjih pet decenija 20.
veka i deli se na 5 perioda (Ajdukovi 2004:10).
1. Prvi period obeleili su radovi U. Vajnrajha (Weinreich 1953) i E. Haugena (Haugen
1950; 1953) i istraivanje pozajmljivanja na morfolokom, fonolokom, sintaksikom
i leksikom nivou (pedesete godina 20. veka)
2. Drugi period obuhvata ezdesete godine 20. veka. Ovde se jeziki kontakti posmatraju
kroz prizmu sociolingvistike, nauke koja se bavi drutvenom prirodom i drutvenim
funkcijama jezika, mehanizmima uticaja drutvenih faktora na jezik i ulogom jezika u
ivotu drutva, te lingviste ovog perioda interesuje univerzalna teorija pozajmljivanja,
problem integracije na raznim nivoima, razdvajanje integracije u kodu od integracije
u poruci (Mackey 1970, Filipovi 1968, Kurtboke 1998)
3. U treem periodu (sedamdesete godine 20. veka) dolazi do potrebe da se pronae
teorija prihvatljiva za lingviste, fiziologe, sociologe, antropologe, tj. da se poveu
lingvistiki i vanlingvistiki nivoi analize. U ovom periodu kljuno mesto u
prouavanju bilingvizma se prebacuje s pojedinca na grupu i njen politiki identitet.
Interferencija postaje zastareo termin (Haugen 1970:224), pa je u upotrebi pojam
transfer. U ovom periodu nastaje teorija govornog prilagoavanja i uvode se
ogranienja u prebacivanju koda. (Giles 1973)
4. etvrti period podrazumeva osamdesete godine 20. veka u kojima se uvodi pojam
kontaktna linvistika (Nelde 1983:12). U ovom periodu bilingvizam je i dalje sfera
interesovanja lingvista, ali ovaj put on lingviste zanima u razliitom periodu ivotnog
veka, u zdravim i patolokim uslovima, kao i njegov razvoj i nestanak (npr. Kurtboke).
Takoe prouavaju nastanak novih rei kod bilingvalnih govornika i modani aspekt
ovih govornika. Panja se posveuje uenju jezika, zatim prebacivanju koda i
pozajmljivanju. Govori se o gubitku jezika i jezikim promenama, pogotovo u
maternjem jeziku kod imigranata (Lambert, Freed 1982).
1

Detaljan istorijski pregled lingvistike jezikih kontakata moemo nai kod dvojice lingvista Rudolfa Filipovia
u delu Teorija jezika u kontaktu i u delu Jovana Ajdukovia Uvod u leksiku kontaktologiju. Kod ekih autora
koji se bave ovom problematikom panja je posveena uglavnom pregledu istorije kontakta ekog jezika sa
engleskim ( Nekula 2005) ili trenutnim stanjem u lingvistici jezika u kontaktu (Svobodov, Martincov, Lotko).

10

5. Devetesete godine 20. veka donose nam teoriju kopiranja koda (Johanson 1992) i
model matrinog jezikog okvira. Neki lingvisti razlikuju dva tipa kontaktnih situacija
(Thomason 1995), tj. situaciju napada, u koje spada osvajanje teritorije druge jezike
grupe, imigracija, uvoz radne snage i sl. i situaciju stabilnosti. U slovenskom svetu se
pojavaljuju prvi kontaktoloki renici. (Filipovi 1990, Ajdukovi 1997).

Pojmovna periodizacija Jovana Ajdukovia se slae sa periodizacijom Rudolfa Filipovia

(Filipovi 1986), koju emo i mi u ovom radu iskoristiti kako bismo predstavili terminoloke
promene u oblasti lingvistike kontaktologije.
Po Filipoviu, do prvih susreta sa jezikim pozajmljenicama (loanwords) dolazi tek u 18.
veku kada se leksikografi pri skupljanju renike grae, a posebno komparativno
prouavajui rei, susreu sa pozajmljenicama. Tada se javljaju termini jeziko meanje
(Language Mixture) i meani jezici (Mixed Languages). U tom periodu, dok su jedni lingvisti
bili pristalice ove pojave i ovog termina, drugi, npr. Rask, lajher (Schleicher), Miler (Muller)
(prema Filipovi 1986:20) veruju da meani jezici ne postoje, ili da postoje samo na
odreenim jezikim nivoima. Rask tvrdi da jezici vrlo retko menjaju svoju strukturu
spoljanjim uticajem, dok Miler istie da ma koliko jezici bili meani u leksici, oni ne mogu
biti meani u svojoj gramatici. Meutim, ameriki lingvista Viti (Whithey) dolazi do vanog
zakljuka u podruju meanja jezika, a to je da u kontaktu jezik A i B ne stvaraju novi jezik
AB nego da oba jezika uvaju svoj identitet i da se svaki delimino prilagoava uzimajui
poneto materijala od drugog u skladu s osnovnim zakonima meanja. Tada nastaju jezik Ab i
Ba. Na kraju jedan od njih preovlauje i postaje jezik cele zajednice, ali jo uvek ostaje svaki
samo ili Ab ili Ba, nikad AB (Whithey 1881 Cit. Filipovi 1986:19).
Jo dalje u prouavanju meanih jezika i u promeni jezika je otiao uhart (Schuchardt),
koji ne samo da se ne slae da ne postoje meani jezici, nego istie da nema jezika koji nije
mean. Ulazei u sutinu jeziko meanja on je zakljuio da je jeziko meanje nepotpuna
dvojezinost.2

Ovaj lingvista je prema miljenju dananjih lingvista bio jedan od onih koji su u 19. veku pripremili put
modernoj teoriji istraivanja pozajmljenica, jer mu je uspelo da na temelju istorijskog fenomena leksikog
posduivanja povee sinhroniju i dijahroniju u jednu metodoloku sintezu.

11

Ernst Vindih (Ernst Windisch) kao i uhart (Schuchardt) polazi od toga da se svako
jeziko meanje temelji na vie ili manje razvijenoj dvojezinosti. Vindrih je ustanovio da
naueni strani jezik ne postaje meani jezik, ve vlastiti jezik jednog naroda pod uticajem
stranog jezika. Takoe zakljuuje da nema kulturnog jezika bez stranih elemenata i jasno
odreuje kriterijume po kojima je neki jezik mean, a to je onaj u kojem se: 1. strane rei
upotrebljavaju na raun domaih, 2. postojee domae rei kojima se opisuju predmeti
zamenjuju se stranim, 3. javlja veliki procenat pozajmljenica, 4. upotrebljavaju se
pozajmljenice, 5. osim pozajmljenica i imenica uprodljevljavaju i glagoli, pa ak i brojevi i
morfoloki oblici te drugi delovi reenica stranog porekla.
U periodu prve polovine 19. veka ne postoji jedinstven pogleda na problem jezikog
meanja i jezikog posuivanja. Dok neki lingvisti razlikuju jeziko posuivanje i jeziko
meanje, drugi smatraju da izmeu tih pojava nema nikakve razlike. Veina lingvista svoju
definiciju meanog jezika temelju na sastavu leksike. Jedan od njih je onfelder (Schonfelder)
za kojeg je meani jezik onaj u ije su osnovno jeziko blago prodrli elementi nekog drugog
jezika, npr. zamenice, veznici, elementi tvorbe rei, brojevi. On takoe istie da o meanju
jezika govorimo kada kod jednostranog ili obostranog uticaja dvaju jezika deluje ne samo na
vokabular, nego i na glasovni, morfoloki i sintaksiki element jezka. Ako se uticaj odnosi
samo na renik, onda se ogovri o posuivanju.
U drugoj polovini 19. veka nekolko lingvista nastavlja da prouava teoriju i metode
istorijske i koparativne lingvistike. U to vreme se javlja i teorija o supstratu (supstratum) koju
zastupa tvorac ove teorije, italijanski lingvista Askoli (Ascoli).
Problemom meanja jezika se bavi nemaki lingvista Herman Pol (Hermann Paul) koji
smatra da je meanje jezika vano za ivot jezika. Pol navodi da ako pretpostavimo da
postoje samo individualni jezici, onda moemo rei da se meanje jezika javlja neprekidno
im dva oveka meusobno razgovaraju. Meutim, meanje jezika u pravom smislu je
rezultat uticaja jednog jezika nadrugi ili jednog dijalekta na drugi. Vano je pri tom da se ta
dva jezika razlikuju u tolikoj meri da govornici jednog jezika moraju da ue drugi kao stani
jezik. Uticaj jednog jezika na drugi po Polu zavisi od 1. intenziteta meunarodnog saobraaja;
2. putovanja pojedinaca u druge zemlje; 3. migracija veih skupina ljudi i transplatacija kao
posledica kolonizacije ili poarmljivanja; 4. pisanog materijala. A kod naela jezikog
posuivanja navodi: 1. jedan jezik utie na drugi ako drugi prima strani materijal i ako se

12

njegov vlastiti jeziki materijal formira prema stanim uzorima. U tom se sluaju uticaj iri
samo na ono to je nazvano unutranjim jezikim oblikom 2. Lingvistiko posuivanje moe
biti rezultat mode (Paul 2009).
Lingvisti u 20. veku, npr. Antoan Mile (Antoine Millet), su protiv pojma meani jezici,
jer po njegovom miljenju jedan slian jezik mogao bi da bude rezultat meavine dva jezika
koji su postavljeni u istiom uslovina, a ne bi se moglo rei da li je neki jezik nastavak jezika A
ili jezika B. Od prihvata mogunost preuzimanja elemenata drugog jezika i smatra prirodnim
posudivanje u podruju leksike, ali u okviru glasova i gramatike gleda na to kao na izuzetke.
Jer su to zatvoreni elementi koji nisu spremni da prime strane elemente.
Haugen upozorava na slabost termina koji su njegovi prethodnici upotrebljavali, pa
umesto termina meanje (mixture) predlae posuivanje (borrowing) a termine meani jezik
(mixed language) ili hibridni jezik (hybrid language) smatra nepogodnim. On precizno
definie termin lingvistiko posuivanje (Haugen 1950) i na taj nain je uveden, definisan i
prihvaen ovaj novi termin umesto starog meanje jezika. On e se koristiti sve do pojave
novog termina jezici u kontaktu.
Vajnrajh istie tri osnovna elementa od kojih treba da polazi istraivanje jezika u
kontaktu (Weinreic 1953), a to: 1) da su jezici u dodiru ili kontaktu kada ih naizmenino
upotrebljava isti govornik ili govornici, onda je takav govornik mesto dodira. 2) govornik koji
izmenino upotrebljava dva jezika zovemo bilingvalom (bilingual) a tu pojavu
bilingvalizmom 3) posledicu te pojave da jedan govornik upotrebljava vie od jednog jezika
zovemo interferencijom (interference)3.
Problemom meanja jezika se bavi i eki lingvista Bohuslav Havranek (Bohuslav
Havrnek). On razlikuje meanje jezika i meavinu jezika i kao najiri pojam uzima termin
kontakt, jeziki kontakt. Meutim, on smatra da kontkat ne objanjava jeziki nita. Put koji
vodi do kontakta, do zajednikih rezultata je ono to je po njegovom miljenju bitno, tj.
rezultat date situacije kontakta. Havranek je protiv prihvatanja bilingvalizma u najirem
smislu. Polazei od podele bilingvalizma na individualan i kolektrivan od odbija mogunost
da individualni bilingvalizam moe da predstavlja jeziku situaciju koja bi trebalo da bude

Termin interferencija je uvela praka kola, a Vajnrajh ga je uveo u ameriku lingvistiku literaturu. Haugen
smatra da taj termin nije dovoljno irok, jer ne pokriva celo podruje akulturacije.

13

odluujui inilac razvoja jezika, jer u razvoju jezika mora da se raditi o kolektivnoj promeni.
Dalje Havranek govori o eko-nemakom bilingvalizmu, bilingvalizmu na Balkanu, itd.
Dakle, kod obojice lingvista, Filipovia i Ajdukovia, u razvoju teorije jezika u
kontaktu vidimo tri perioda unutar kojih su teoretska isrtraivanja koncentrisana na pitanja
jezikih kontakata. Postavljaju se tri osnovna termina koja iako nisu sasvim odvojena, ne
iskljuuju jedan drugi. Moemo rei da se u periodu 18. i 19. veka upotrebljavaju dva termina
1. meanje jezika (language mixture) i 2. meani jezici (mixed languages). U drugom periodu,
tj. prva polovina 20. veka preovladava termin jeziko ili lingvistiko posuivanje (language or
liguistics borrowing), dok u treem periodu, iako se preanji termini ne iskljuuju, javljaju se
dva nova termina 1. jezici u kontaktu (languages in contact) i 2. jeziki kontakt ili kontakt
jezika (langugae contact or contact of languages).
1.2.Novija istraivanja
Tematika anglicizama u poslednjim decenijama 20. i na poetku 21. veka postaje
veoma aktuelna. Sve eom upotrebom anglicizama u srpskom i ekom jeziku javalja se i
vea potreba za prouavanjem ove pojave, te u ovom periodu nastaje niz raznovrsnih
publikacija na oba jezika. U ovom pregledu relevantne literature osvrnuemo se na odabrana
dela srpskih i ekih lingvista, koja ne samo da su ostala zapaena na polju istraivanja
anglicizama poslednjih decenija, ve su ujedno koriena kao dragocen izvor prilikom izrade
ovog rada.
Jedan od najznaajnijih lingvista na teritoriji bive SFRJ koji se bavio prouavanjem
jezikih kontakata jeste Rudolf Filipovi. Ovaj zagrebaki lingvista dao je snaan podsticaj u
prouavanju leksikog pozajmiljivanja na junoslovenskom prostoru, tako da bilo koji rad
posveen jezikoj kontaktologiji ne bi bio potpun bez pominjanja njegovog dela. Filipovieva
istraivanja na polju jezike kontaktologije poinju jo 1958. godine i objedinjena su u dvema
monografijama Teorija jezika u kontaktu. Uvod u lingvistiku jezikih dodira (1986) i
Anglicizmi u hrvatskom ili srpskom jeziku (1990) 4. Ova dva dela posluie i kao osnova za
na rad i istraivanje principa adaptacije anglicizama u srpskom i ekom jeziku danas. U
pomenutim delima R. Filipovi dopunjava tzv. Haugen-Vajnrajhovu teoriju pojmovima
4

Knjige R. Filipovia Teorija jezika u kontaktu. Uvod u lingvistiku jezikih dodira i Anglicizmi u hrvatskom
ili srpskom jeziku kao i radovi objavljeni u posednjoj deceniji XX veka nastali su u okviru naunog projekta
Engleski element u evropskim jezicima. Ovim projektom je predviena izrada etimolokog renika
anglicizmama u dvadesetak jezika. Filipovi je u poslednjim godinama osim ovog, bio rukovodilac jo dva
projekta Jeziki dodiri u posrednom i neposrednom posuivanju i Hrvatski u dodiru sa evropskim jezicima.

14

neposredno i posredno pozajmljivanje, primarna i sekundarna adaptacija, transfonemizacija,

transmofremizacija, fonologizacija i fonemska importacija. U svojim mnogobrojnim
radovima Filipovi panju posveuje razlozima i nainu preuzimanja i adaptacije leksikih
elemenata koji dolaze iz evropskih jezika u hrvatski. Adaptacije stranih leksikih elemenata
posmatrao je na: ortografskom, fonolokom, morfolokom i semantikom nivou.
Raznim aspektima kontaktne lingvistike i pozajmiljivanja stranih rei u srpskom
jeziku, pod ime se podrazumeva ceo dijasistem srpskohrvatskog, odnosno hrvatskospskog
jezika, bavi se Ranko Bugarski u svom delu Strane rei danas: pojam, upotreba, stavovi O
leksikim pozajmljenicama (1996). U svom istraivanju razmatra stavove koje pripadnici
jezike zajednice imaju u vezi sa pozajmljivanjem i upotrebom stranih rei u svom maternjem
jeziku, kao i definisanje i razgraniavanje razliitih tipova jezikog purizma. On u svojoj
studiji kao najprikladniji od termina koji se danas koriste za strane rei, rei stranog porekla,
pozajmice, tuice, pozajmljenice, predlae pozajmljenica, a za onu koja se u znatnoj meri
odomaila domaa re stranog porekla. Dalje govori o purizmu kao o nainu razliljanja
koji moe da dovede do jaanja nacionalne svesti, tj. svesti o spostvenom jeziku i doprinose
jezikom i kulturnom identitetu, to je pozitivna strana purizma. Meutim, autor naglaava da
ovaj isti purizam moe da donese i negativne efekte kao to su nacionalizam, ksenofobiju,
ovinizam, pa i rasizam.
Monografija Jovana Ajdukovia pod nazivom Uvod u leksiku kontaktologiju (2004)
predstvlja delimino izmenjen tekst prvog dela doktorske disertacije autora koji se bavi
teorijom adaptacije leksikih rusizama. Na temelju 8754 rusizama iz hrvatskih, srpskih,
makedonskih, bugarskih, slovenakih, poljskih i ekih renika i naunih studija, Ajdukovi
analizira razliinte proscese adaptacije kroz koje prolaza rusizmi. U srpsku lingvistiku autor
uvodi termine kontaktologija, koji je u nauku uveo bugarski lingvista I. Lekov, a koja se
koristi u lingvistikim radovima o dodirima ruskog sa evropskim jezicima. Uvodi i termin
kontaktema koju definie kao Svaki lingvistiki element nastao u odreenoj kontaktnoj
situaciji aktivacijom ili preslikavanjem latentnih odnosno praznih mesta (Ajdukovi
2004:84).Centralni dio rada je, naravno, posveen teoriji adaptacije rusizama, a na kraju rada
autor daje opte zakljuke u vezi sa svojim nalazima.
Raznim aspektima naglog prodora i upotrebe anglicizama u srpskom jeziku u
poslednjih petnaest godina najvie se u srpskoj lingvistici bavi Tvrtko Pri. Njegova knjiga
Engleski u srpskom (2005) predstavlja skup autorovih radova napisanih i saoptenih na
15

konferencijama od 1995. do 2005. godine. Svi radovi bave se sagledavanjem engleskih rei i
imena u srpskom jeziku i uticajima koje engleski jezik trenutno ima na srpski. Ve u
uvodnom poglavlju autor predstavlja pojam kontaktno-kontrastivne lingvistike i objanjava
ta ona obuhvata, tj. da obuhvat ovog termina bude izruavanje slinosti i razika izmeu
engleskog i srpskog (ili bilo kog drugog) jezika, u kontekstu engleskog kao odomaenog
stranog jezika i njegovih sveukupnih uticaja na srpski (ili bilo koji drugi) jezik (Pri
2005:12). U ovoj knjizi izloena je problematika anglicizama u srpskom jeziku kroz novu
pojavu, tj. anglosrpski koji je postao novi varijetet jezika (Pri 2005:77). Znaaj ove knjige
je i u sagledavanju anglicizama iz razliitih uglova, to nam omoguava potpunije
sagledavanje stepena integrisanosti engleskog jezika u srpski. Autor uvodi pojam
angloCOOLtura koji detaljnije obrazlae u svom radu Globalna angloCOOLtura i njen
uticaj na sinonimiju srpskog jezika. Pod globalnom angloCOOLturom podrazumeva se
koloplet popularnih stavova, verovanja, obiaja, razmiljanja i ponaanja svojstvenih onima
koji su izloeni uticaju engleskog jezika, koji ih svesno ili nesvesno usvajaju i koji smatraju
da su zbog toga moderniji, otmeniji i drutveno nadmoniji odnosno, da su COOLturniji.
Studija Tvrtka Pria O anglicizmima iz etiri razliita, ali meupovezana ugla (2004) govori
o anglicizmima sa aspekta vrste, nastanka, opravdanosti i statusa, detaljnije ih objanjava i
navodi primere koji se lako mogu nai u novinama, na televiziji i u svakodnevnom govoru.
Grupa autora Vera Vasi, Tvrtko Pri i Gordana Nejgebauer se bavila problematikom
anglicizama u knizi Du yu speak anglosrpski? (2001). Dawnloadovao sam onaj fajl, pa u ti
ga poslati e-mailom kao atament. Definitivno je super! Samo da uspem da se nakaim. See
you! Ove reenice se javljaju u uvodnom delu i u njima je ujedno saeta i tematika ove
knjige aljivog naziva koji je napisan meavinom srpskog i nepravilnog engleskog jezika.
Sam naslov je ve dovoljna opomena da se i srpski i engleski jezik zbog nedovoljnog
poznavanja normi njihovih jezikih sistema podjednako kvare. Svakako najznaajniji deo ove
knjige je Renik u kojem se nalazi blizu 950 novijih anglicizama. U grupu novijih anglicizama
autori ukljuuju engleske rei koje se u srpskom jeziku javljaju tokom posljednjih tridesetak
godina. Uz definicije rei dat je i ekvivalent na srpskom jeziku, tamo gde je to bilo mogue.
Korisnik Renika se upuuje sa pravopisno neprihvatljivih oblika na one koji su pravopisno
prihvatljivi, to je znaajno u pogledu ortografskog nivoa prilagoavanja anglicizama.
Rad autorke Olge Pani-Kavgi Koliko razumemo nove anglicizme predstavlja
viegodinje teorijsko i praktino istraivanje u oblasti recepcije anglicizama u srpskom
jeziku. Cilj istraivanja bio je da se pokae u kojoj meri izvorni govornici srpskog jezika
16

razumeju informacije koje im mediji pruaju kroz jezik prebogat anglicizmima. Istraivanje je
sprovedeno na uzorku od 80 ispitanika, a zatim je uraena semantiko-pragmatika analiza
dobijenih rezultata, da bi autorka na kraju izloila svoje zakljuke o predstavljenom problemu
i pruila mogua reenja. Ovaj rad nam prua osvrt na jeziku situaciju u srpskom jeziku
danas, koja iako pokazuje da izmeu novinara i itaoca postoji veliki komunikacijski um i da
veliki broj ispitanika nije nalazio adekvatna reenja u upitnicima, ipak relativno veliki broj
potvrdnih odgovora i pravilno protumaenih znaenja navodi na zakljuak da situacija ni u
kom sluaju nije tako crna. (...) postoje mnog mnoge pozajmljenice iz engleskog jezika koje
itaoci koriste i na adekvatan nain razumeju.(Pani-Kavgi 2006:92)
Problematika anglicizama u ekom jeziku do sad nije monografski obraena. Ovim
pitanjem se bavi veliki broj lingvista u svojim lancima i predavanjima. Ovde emo dati
kratak pregled najznaajnijih autora, kao i nazive nekih njihovih lanaka koji su bili od
velikog znaaja za na rad. Celokupnom situacijom u ekom jeziku u vezi sa anglicizmima
bave se Frantiek Dane (Frantiek Dane), Ivana Bozdjehova (Ivana Bozdchov), Diana
Svobodova (Diana Svobodov) i Josef imandl (Josef imandl). Jiri Rejzek (Ji Rejzek) se
bavi ortografskom formom angicizama, a anglicizme je takoe upisao u etimoloki renik
ekog jezika.
Opti pogled na situaciju u savremenom knjievnom ekom jeziku ilustruje Frantiek
Dane u radu Situace a celkov stav dnen etiny (Dane 1997). Ovde se takoe osvre na
karakteristine pojave u jeziku danas, gde se bavi uticajem anglicizama na eki jezik iz ugla
morfoloke, leksike i frazeoloke adaptacije. Ovaj devedesetogodinji lingvista je mnoge
svoje radove posvetio problemima u savremenom ekom jeziku.5
Ivana Bozdjehova u svom lanku Vliv anglitiny na etinu (Uticaj engleskog na eki
jezik) (Bozdchov 1997) daje nam kratak pregled uticaja engleskog na eki jezik s osvrtom
na shvatanje anglicizama i proces njihovog preuzimanja. Navodi osnovne naine adaptacije,
kao i zastupljenost anglicizama u savremenoj komunikaciji. U svojim radovima bavi se i
problematikom anglicizama u kompjuterskoj tehnici (O potaov etin a komunikaci,
Jazyk managementu, Jazyk pota).
Lingvistkinja Diana Svobodova je najvei deo svojih istraivanja posvetila upravo
anglicizmima i to u oblasti publicistike, nazivima firmi, slengu, kao i radovima koji se osvru
na poimanje i ocenjivanje pozajmljenica iz stranih jezika. U svom lanku Anglick vrazy
5

Vidi literaturu

17

v eskm publicistickm stylu (Svobodov 1996) na osnovu materijala iz dvanaestak novina i

asopisa, Diana Svobodova ilustruje zastupljenost engleskih izraza u razliitim oblastima i
rubrikama publicistikih tekstova i daje nam prikaze njihove adaptacije u ekom jeziku.
Svoje najnovije radove posvetila je prouavanju anglicizama u slengu studenata i uenika.
Formalna adaptacija anglicizama je samo jedan od problema sa kojim se rei u ekom
jeziku susreu u kontaktu sa reima iz engleskog jezika. Upravo ovim se Jiri Rejzek bavi u
svom radu K formln adaptaci anglicism (Rejzek 1993). On navodi da je glavni problem na
koji nailazimo pri preuzimanju anglicizama razlika izmeu zvokovnog i grafikog oblika, te
izlae pravila pravopisne adaptacije, njen proces i probleme na koje pri njoj nailazimo.
Takoe daje kratak osvrt i na morfoloku adaptaciju.
Danas su anglicizmi esta tema diplomskih i magistarskih radova studenata ekih
visokih kola, navodimo u literaturi nekoliko radova koji su nam takoe bili dragoceni izvor
informacija o savremenim istraivanjima.

18

2. ANGLICIZMI DANAS DEFINISANJE I PODELA U SAVREMENOM

SRPSKOM I EKOM JEZIKU
Sa stranim reima se danas
sreemo svugde i teko je ponekad rei gde vie, a gde manje, gde opravdano, a gde bespotrebno.
Umesto toga lake moemo odgovoriti na pitanje zato i kada smo se navikli da koristimo strane rei i
kakav zadatak im u datom sluaju dajemo.

Karel Erban Pro uvme cizch slov (Erban, 1937)

2.1 Definicija anglicizma
Od devedesetih godina 20. veka i u srpskom i u ekom jeziku smo svedoci
obogaivanja leksikog fonda engleskim reima to je izraeno velikim rastom anglicizama u
oba jezika. Zapaanje Jan apa (Jan p) da veliki deo fonda rei ne samo da eki jezik iz
engleskog pozajmljuje nego je direktno krade ili krekuje (p 2010) moe se primeniti i na
situaciju u srpskom jeziku danas. Zbog njihove iroke zastupljenosti, potrebno je pre svega
definisati pojam anglicizama.
U ekom jeziku, Renik stranih rei ih definie kao jeziki element preuzet iz
engleskog ili drugog jezika ili na osnovu engleskog jezika u njemu stvoren (Klime 1994).
Kako u svojoj studiji eka lingvistkinja Ivana Bozdjehova navodi, esto se anglicizmima
smatraju samo engleske rei i to samo one koje su u novom jeziku sauvale svoj originalni
izgled. Ona navodi da aktuelni pogled na anglicizme u ekom jeziku poslednjih godina
obuhvata stare anglicizme koji su u ekom jezikom sistemu ve adaptirani, ali neusmerava
na njih svu svoju panju. Dinaminije, a esto i problematinije su engleske rei koje prolaze
kroz proces poetovanja tokom kojeg se ne samo adaptira njihova forma, ve se pojanjava
i njihova funkcija, tj. mesto u ekom leksikom sistemu (Bozdchov 1997:272).
S druge strane, u srpskom jeziku Leksikon stranih rei i izraza Milana Vujaklije
definie anglicizme kao rijei preuzete iz engleskog jezika i prilagoene srpskom jeziku.
Anglicizmi spadaju u srpske rijei stranog porijekla. Anglicizam u srpskom jeziku je izvjesna
osobina engleskog jezika koja je prenesena u srpski jezik (Vujaklija 1980:47). U knjizi
Anglicizmi u hrvatskom ili srpskom jeziku autor Rudolf Filipovi, prouavajui jezike dodire
definie anglicizme na sledei nain: Anglicizam je svaka rije preuzeta iz engleskog jezika
koja oznaava neki predmet, ideju ili pojam kao sustavne djelove engleske civilizacije; ona ne
mora biti engleskog porijekla, ali mora biti adaptirana prema sustavu engleskog jezika i
integrirana u engleski vokabular. (Filipovi 1990:17), dok Tvrtko Pri pod terminom
19

anglicizam podrazumeva dve osnovne grupe jezikih jedinica. Na prvom mestu, to su

leksike jedinice (tj. rei i afiksi) koje su ili preuzete iz engleskog jezika u srpski (npr.
monitoring, pripejd, daunloudovati), ili se u srpskom javljaju podstaknute uticajem engleskog
jezika, a izvorno su najee latinizmi (edukacija, evaluacija, harmonizacija) (Pri
2004:114).
Dakle, govorimo o razliitim vrstama anglicizama i njihovoj prilagoenosti u
prijemnom jeziku. Kao to moemo videti, ne slau se svi lingvisti u detaljima u pogledu
definicije anglicizama, ali bitno je da su definicije anglicizma zasnovane na sutinsko
jednakoj tvrdnji, a to je da je anglicizam re preuzeta iz engleskog jezika i prilagoena
sistemu jezika primaoca. Kako je ona adaptirana i u kojoj meri, videemo u kasnijem prikazu
ovog rada. I u podeli anglicizama u pitanju su razlike samo u nijansama.
2.2. Leksiko pozajmljivanje, pozajmljenice
Strane rei se mogu ponaati razliito u jeziku koji ih preuzima. Kao prvo imaju
tendenciju da se asimiluju, to znai da se strana re prilagoava domaem fondu rei, ili
imaju upravo suprotnu tendenciju, a to je da se trude da svoju razliitost istaknu (Mathesius
1947). U dananje vreme prodiranje anglicizama u eki i srpski jezik i njihovo
poeavanje i posrbljavanje6 predstavlja vrlo dinamian i otvoren proces. S jedne strane
njihovo prilagoavanje podlee velikom pritisku, mnogi korisnici zauzimaju i veoma
negativan stav ka ovom procesu.
Posuivanje je uslovljeno sociolingvistikim i psiholingvistikim elementima. Jezici
su danas postali blii jedni drugima, a naroito engleski jezik koji dominira svetom modernih
tehnologija. Veoma bitan element koji se javlja kod preuzimanja stranih rei jeste i
sociopsiholoki i sociopolitiki element. Drutvo je uvek imalo razliite poglede i bavilo se
pitanjem da li je upotreba stranih rei u maternjem jeziku odgovarajua ili ne. U toku istorije
smo mogli da se sretnemo sa najrazliitijim miljenjima i pristupima. Najvei otpor prema
prodiranju stranih rei u maternji bio je purizam koji je u cilju istog jezika pokuao da u
potpunosti izbaci iz maternjeg jezika strane rei na bilo koji nain. U ekom jeziku purizam
je bio veoma jak
U 19. veku se smatralo neophodnim da za svaku stranu re postoji eki ekvivalent (fluor
kostk, demokratija lidovlda), ali kao to se vidi iz primera, nisu svi prihvaeni, u datim parovima je
6

Ova dva pojma napravljena su od strane autora naspram ekog pojma poeovn koji podrazumeva
prilagoavanje stranih rei ekom jezikom sistemu. Vidi: http://prirucka.ujc.cas.cz/?id=120

20

strana re neutralna, dok je eki ekvivalent redak, knjievan ili potpuno zastareo. Ipak, jo uvek
postoji tendencija dograivanja eke terminologije pojedinih naunih sfera i u tekstovima
meunarodni i eki termin slui za disimilaciju izraza. (echov 2008:171).

U srpskom, u 19. veku bilo je slabih tendencija ka jezikom purizmu, ali on nije bio
tako jasno izraen. Ivan Klajn, pak, u svom radu Purizam i antipurizam u dananjem srpskom
jeziku navodi da danas
za razliku od hrvatskog, u kome se kao i u drugim jezicima pod austrougarskom vladavinom
razvio purizam, u srpskom je lako prihvatanje pozajmljenica postalo jedno od trajnih obeleja jezikog
standarda. Takav stav zauzimaju i dananji srpski lingvisti, a retke manifestacije purizma zapaaju se
iskljuivo meu laicima. Dok se u Hrvatskoj od sredine prolog veka pa sve do danas vodi stalna
kampanja protiv srbizama, u Srbiji su mnogobrojne hrvatske rei prihvaene kao obogaenje renika,
bez veeg otpora. Istovremeno, hrvatski 'novogovor' s prisilnim graenjem vetakih kovanica i
oivljavanjem arhaizama slui kao opomena na ta bi srpski jezik liio kad bi se i u Srbiji poelo s
progonom tuica (Klajn 2008:153).

Situacija je danas slina u ekom jeziku, ljudi danas nemaju ambiciju da se jezik
sastoji samo od domaih rei i shvataju da moderno doba ide i suvie brzo napred da bi eki
jezik bio u mogunosti da imenuje sve nove stvari. Pozajmljenice se u dananje vreme
posmatraki kao odraz vremena, odraz ekonomskih i politikih tendencija i promene
drutvenih odnosa u vezi sa razvojem meunarodnih kontakata i njihov porast se shvata kao
potpuno prirodan razvoj nauke s dolaskom novih tehnologija, elektronskih medija i sa
razvojem multimedijalne komunikacije (echov 2008:262).
Leksiko pozajmljivanje predstavlja prirodni proces, to je jedan od glavnih naina
obogaivanja nekog jezika. Poveanjem leksikog bogatstva jezika poveavamo na
potencijal da lake i lepe imenujemo nove predmete tj. novu stvarnost, da budemo u toku sa
deavanjima koja se pojavljuju jako brzo. Dakle, upravo ti pozajmljeni termini nam
omoguavaju da se izrazimo na adekvatan nain, da budemo u toku i skladu sa aktuelnim
deavanjima oko nas. Takoe smatramo da bi uklanjanje pozajmeljnica u bilo kom od ova dva
jezika jezika bio jedan korak unazad u vezi sa razvojem naeg lingvistikog sistema. Neke
rei emo odmah prepoznati kao one sa stranim poreklom, ali neke rijei su toliko integrisane
u jezik da ih samo strunjaci mogu izdvojiti u grupu pozajmljenica. I eki i srpski jezik su
bogati pozajmljenicama iz raznih jezika, teko je zamisliti ta bi se desilo kada bismo izbacili
sve te strane, sada domae rei iz oba jezika. Nae miljenje je da je s jedne strane mnogo
bolje prihvatiti stranu re, ali potrebno je prilagoditi je pravilima jezika, potrebno je uraditi
21

adaptaciju novih rei na svim nivoima kako bi odrali jeziki kvalitet. Takoe je veoma vano
biti paljiv sa novim reima i ne koristiti ih na svakom koraku, posebno u publicistikom stilu
koji danas obiluje stranim reima, posebno anglicizmima. Dakle, izneemo stav koji je
zajedniki za oba jezika ijom se adaptacijom anglicizama bavimo, koji je da je anglicizam
prihvatljiv ako je prilagoen na svakom jezikom novou, ako u jeziku primaocu ne postoji re
koja bi ovu pojavu opisivala i ukoliko nije mogue na odgovarajui nain stvoriti novu re
koja bi ovu pojavu opisivala. Naravno, u potpunosti je razumljivo da jedan deo anglicizama
ne moe odmah biti u potpunosti prilagoen bilo srpskom bilo ekom jeziku, ve da je to
proces koji zahteva vreme i u koji moraju biti ukljueni razliiti strunjaci.

22

3. UPOTREBA I OPTAVDANOST ANGLICIZAMA

Priliv anglicizama u eki i srpski jezik traje ve nekoliko desetina godina, a broj
pozajmljenica iz engleskog jezika se ni malo ne smanjuje. Renici stranih rei ne stiu da
zabelee sve nove rei, a strane rei iz engleskog se sve vie usvajaju i toleriu u bilo kom
svom obliku. One se velikom brzinom integriu u razne svere jezika, poev od informatikih
tehnika i elektronike, preko oblasti kulture, ekonomije, meunarodnih odnosa, nauke i
tehnike. Najbri i najefikasniji nain plasiranja anglicizama u jezik prua publicistiki stil, tj.
u kontakt sa novim reima korisnici jezika najbre dolaze putem dnevnih novina. Interneta,
reklama, televizije, reklamnih slogana i drugo. Stil novinarskih tekstova predstavlja jedan od
funkcionalnih stilova knjievnog jezika koji predstavlja masovni medij uz pomo kojeg se
spajaju karakteristike govornog i knjievnog, tj. svakodnevnog i strunog jezika u kom je
mogue opaati korienje terminologije iz razliitih oblasti kao i emocionalnu obojenost
izraza pri korienju standardnih i ekspresivnih jezikih sredstava. Znaajna karakteristika
publicistikog stila je i njegova sposobnost da odraava momentalnu aktuelnu situaciju u
drutvu i to pomou leksikih jedinica i frazeologizama. Aktuelnost sadraja je potrebna kako
bi i forma tog izraza bila aktuelna za ta se najvie koristi (opet aktuelni) fond rei koji u
datom trenutku mora biti razumljiv, originalan i pre svega moderan. Pri ovakvom plasiranju i
upotrebi novih rei dolazi i do preterivanja, tj. bespotrebne i nefunkcionalne upotrebe
anglicizama u oba jezika, ekom i srpskom.7
Pokree se pitanje da li je sve vea upotreba naglicizma opravdana i da li je ona
potrebna, to dovodi do sledeih zapaanja o opravdanosti anglicizama u oba jezika. Veinom
se lingvisti s obe strane slau oko toga da treba biti paljiv sa upotrebom novih rei preuzetih
iz engleskog jezika, a stavove lingvista moemo ilustrovati pomou Prievog prikaza
opravdanosti anglicizama u srpskom jeziku (Pri 2005:120)
1) Anglicizam je sasvim neopravdan ukoliko ve postoji domaa ili odomaena re ili
izraz za dati strani sadraj. Takvi su npr. kasting ili casting prema audicija; fan prema
oboavalac;
2) Anglicizam je neopravdan ukoliko postoji mogunost prevoenja stranog sadraja,
primenom produktivnih morfosintaktikih i semantikih sredstava srpskog jezika, npr.
bilbord, poto se dato znaenje moe prevesti kao reklamni pano; air show prema avio-sajam;
7

O upotrebi anglicizama u ekom publicistikom stilu izdvajamo radove autorki Diane Svobodove Anglick a
hybridn kompozita v souasn etin a jejich a adaptace i rad Ivane Bozdjehove Vliv anglitiny na etinu.

23

all-inclusive prema sveukljuivi ili sveukljuujui; open day prema otvoreni dan, fashon week
prema nedelja mode.
3) Anglicizam je uslovno opravdan ukoliko nudi mogunost upadljivije kraeg i
ekonominijeg izraavanja novog ili postojeeg sadraja od domae ili odomaene rei ili
izraza. Takvi su: PR, poto je krae i ekonominije od domaeg (a) sluba za odnose s
javnou, (b) osoba zaduena za odnose s javnou; afterejv prema losion posle brijanja;
bivolej prema odbojka na pesku.
4) Anglicizam je opravdan ukoliko uvodi novu nijansu znaenja u sistem jezikaprimaoca. Takvi su: be(j)bisiter(ka), poto se i znaenjski i sutinski razlikuje od domaeg
dadilja; kambek prema povratak; dil prema dogovor ili sporazum;
5) Anglicizam je sasvim opravdan ukoliko unosi sasvim novo znaenje u sistem
jezika-primaoca i time popunjava neku leksiku i/ili pojmovnu prazninu. Takvi su: milkejk,
fiburger, detset, tabloid, repovati, dogirati, mobilni telefon, poto za njihove sadraje u
srpskom ne postoje druge, i moda bolje, rei ili izrazi.
S druge strane, ukoliko bismo u potpunosti zatvorili vrata novim reima, moe doi do
jezikog purizma, to za jezik u dananje vreme brzog razvoja sveta i sveobuhvatne
globalizacije moemo rei nije dobro reenje. Kako I. Laki navodi u svom lanku o
anglicizmima u crnogorskom jeziku
Jezik i stvarnost idu ruku pod ruku, pa zatvaranje vrata jednome znai zatvaranje vrata i
drugome (...) U sutini, ovdje se susreemo sa dva ekstrema isti jeziki purizam, koji bi zaustavio
bilo kakav upliv engleskog u crnogorski i, s druge strane, potpunu otvorenost koja prijeti da se
pretvori u anarhiju u jeziku (Laki 2008:323).

Veinom lingvisti oba jezika podravaju opravdane anglicizme, odnosno upotrebu

istih kada se anglicizam ne moe prevesti na odgovarajui nain. Ranko Bugarski (1996: 24)
takoe istie da su strane rei danas neophodne uz upotrebu istih sa znanjem i merom, dok
Ivan Klajn u jednom intervjuu u listu Politika istie da nikada nijedan jezik nije uginuo
zbog pozajmljenih rei, iako su u mnogim zemljama puristi predviali da e jezik propasti,
izgubiti duu, ako se ne zabrane tuice. Ako srpski jezik ne preivi, to e biti samo zato to
srpski narod nee moi da preivi od privrede u svojoj zemlji8 Meu ekim lingvistima
nailazimo na sline stavove, a to je da purizam jeste jedan od naina kako se izboriti sa
izbacivanjem engleskih izrata iz ekog jezika, ali poto ne postoji uvek re koja bi taj izraz

http://www.politika.rs/rubrike/Kulturni-dodatak/Mozemo-li-da-zivimo-bez-engleskih-reci.lt.html

24

mogla zameniti. Insistiranje na jezikom purizmu moe dovesti do rogobatnih izraza koje na
kraju govornik jezika svakako nee usvojiti.9
U dananje vreme ambicija da se jezik sastoji samo iz domaih rei nije u skladu sa
modernim dobom koje ubrzano ide napred jezik (ni srpski ni eki) nisu sposobni da tom
brzinom uvode nove rei u jeziki sistem. Jezike pozajmljenice trebalo bi posmatrati kao
odraz vremena, odraz ekonomskih i politikih tendencija i drutvenih odnosa u vezi sa
razvojom meunarodnih kontakata i porast njihovog broja treba posmatrati kao potpuno
prirodan kao i razvoj nauke, novih tehnologija, elektronskih medija, multimedijalne
komunikacije i sl. (ehov 2008:262).
Najvei razlog negodovanja stranih rei jeste njihovo preterano korienje u
sredstvima javnih informisanja, te koliko novinarski stil ini dobro uvoenju novih rei iz
stranih jezika, toliko mu i odmae. Zato smatramo da bi kako u srpskom i ekom, tako i u
bilo kom drugom jeziku, trebalo slediti principe opravdanosti anglicizama i rukovoditi se
njima. Neophodno je da se usaglase i svoj doprinos daju drava, naune institucije, kola i
mediji. Ovo iziskuje postojanje Komisije za jezika pitanja, kao i to da bi neki budui renici
srpskog i ekog jezika trebalo da ih sadre nove rei, anglicizme.

Kao primer bi mogla da poslui anketa novina MF Dnes u kojoj se trailo od itaoca da naprave eke rei za
engleski izraz laptop (povdypor, drobnoet, pstaka, mozkokaps, manarnk, poslanenk). Iz primera koje
navodi Ivana Bozdjehova (1997:278) vidi se da su govornici ekog jezika kreativni, ali da su uz dozu humora
kreirani novi izrazi koje niko od njih ne bi upotrebio u realnom ivotu.

25

4. KLASIFIKACIJA ANGLICIZAMA I TEORIJA ADAPTACIJE

ANGLICIZAMA

U ovom poglavlju osvrnuemo se na razliite pojavne oblike anglicizama u registru

mode srpskog i ekog jezika i na vrste njihove adaptacije. Kako je navedeno u prethodnom
delu ovog rada, teoretsko polazite za analizu anglicizama u registru mode oba jezika
baziraemo na teoriji jezika u kontaktu Rudolfa Filipovia, preciznije na njegovoj analizi
anglicizama u srpskom i hrvatskom jeziku. Takoe e nam za analizu anglicizama posluiti i
klasifikacija anglicizama Tvrtka Pria. Za ovo smo se odluili na osnovu zapaanja donetih
nakon prouavanja brojnih radova srpskih i ekih lingvista navedenih u bibliografiji ovog
rada kada smo uvideli da se u znatnoj meri pri procesu adaptacije anglicizama miljenja obe
strane podudaraju, tj. da se proces adaptacije anglicizama moe zajedniki posmatrati i
bazirati na klasifikacijama i teorijama adaptacije navedenih autora, te emo njihove teorije i
zapaanja u ovom poglavlju blie opisati i time se pri analizi anglicizama u registru mode
srpskog i ekog jezika i rukovoditi.
4.1 Klasifikacija anglicizama
Ve u samoj definiciji Rudolf Filipovi (Filipovi 1990) vri podelu anglicizama. Po
njegovim reima da je anglicizam svaka re preuzeta iz engleskog jezika koja oznaava neki
predmet, ideju ili pojam kao sastavne delove engleske civilizacije i da ona ne mora biti
engleskog porekla, ali mora biti adaptirana prema sastavu engleskog jezika i integrisana u
engleski leksiki fond, dolazimo do zapaanja da ono u emu se njegova definicija razlikuje
od drugih je upravo ono to anglicizme u njegovoj interpretaciji klasifikuje. Dakle, slae se sa
ostalim lingvistima da su to rei preuzete iz engleskog jezika, da su to pravi anglicizmi
integrisani u jeziki sistem, ali novo u njegovom tumaenju je da su to i rei nastale na tlu
engleskog govornog podruja, ali da prvobino njihovi tvorbeni elementi nisu vezani za
engleski jezik (npr. international to je nastalo od latinskih elemenata inter + nation i
engleskog pridevskog sufiksa al, te je kasnije kao takva re ula u druge jezike), kao i da su
to i one rei koje nisu prvobitno engleske nego su u druge jezike ule preko njega, npr. judo
(iz japanskog), kangaroo (iz jezika australijaskih domorodaca) itd. On ih dalje klasifikuje pre
svega sa tvorbenog gledita, te kae da su drugi pseudoanglicizmi ili sekundarni anglicizmi
koji zapravo nastaju u jeziku primaocu na tri naina: 1) kompozicijom, 2) derivacijom i 3)
elipsom. Re golman nastala je kompozicijom engleske rei goal i dodatkom druge engleske
rei man, ali ona kao takva u engleskom ne postoji (golman goal-keeper). Derivacijom je
26

nastala re dezer, dodavanjem nastavka -er na re iz engleskog. Kao prmer elipse navodi se
isputanje sufiksa -ing iz engleskih rei, npr. sport boks je dobio ime iz engleskog boxing.
Dakle, klasifikacija Filipovia na anglicizme i pseudoanglicizme, tj. sekundarne anglicizme
moe se posmatrati vie kao tvorbena klasifikacija, dok se naredne klasifikacije vre na
osnovu drugih kategorija.
S druge strane, Tvrtko Pri se oslanja na Filipovievu podelu, ali on u svojoj
definiciji anglicizama odlazi dalje i prema njihovoj oblikoj realizaciji posmatra anglicizme
ovako:
Pod terminom anglicizam ovde se podrazumevaju dve osnovne grupe jezikih jedinica. Na
prvom mestu, to su leksike jedinice (tj. rei i afiksi) koje su ili preuzete iz engleskog jezika u srpski
(npr. monitoring, pripejd, daunloudovati), ili se u srpskom javljaju podstaknute uticajem engleskog
jezika, a izvorno su najee latinizmi (edukacija, evaluacija, harmonizacija). Ove jedinice, koje e se
nazivati oiglednim anglicizmima, vremenom postaju vie ili manje integrisane u sistem srpskog
jezika, a najpotpunije u njegov semantiki podsistem;

U ovu kategoriju mogli bismo svrstati sve one anglicizme iz jezika mode bez kojih
danas ne bismo mogli da zamislimo tekstove u modnim asopisima, a koje takoe oseamo
kao domae, npr. marketing, ke, ou, hit, demper, itd. Dalje u drugu kategoriju po Priu
spadaju oni anglicizmi koji se u srpski jezik preuzimaju bez ikakve prethodne adaptacije na
ortografskom nivou, ve zadravaju izvornu, englesku ortografiju i tada imaju status sirovih
anglicizama. Iz modnog registra tu moemo izdvojiti veliki broj primera manswear, unisex,
fashion show, look, make up i brojni drugi.
U drugu grupu spadaju leksike i sintaktike jedinice (tj. rei, sintagme i reenice) srpskog
jezika koje odraavaju normu ili obiaje engleskog jezika, kriju i u oblicima srpskog jezika znaenja
i/ili upotrebe svojstvene oblicima engleskog jezika (npr. ohrabriti (neto, nekoga na/za neto), kopija
(knjige), kratka pria, sluiti (zatvorsku) kaznu, Priaj mi o tome!). Ovakve jedinice otuda
predstavljaju skrivene anglicizme (Pri 2005:2).

U ekoj podeli anglicizama u publicistikom stilu nalazimo na slinu podelu. Diana

Svobodova u svom radu Anglicismy v eskch publicistickch textech dvody a zpsoby
jejich uvn donosi vrlo slinu klasifikaciju anglicizama i deli ih u tri grupe: anglicizmi bez
ekvivalenata, meunarodni izrazi i moderne rei. U prvu grupu anglicizama spadaju oni koji
nemaju odgovarajui ekvivalent u ekom jeziku, tj. eku re ili izraz kojom bi bilo mogue
dati izraz zameniti, a da one i dalje oznaavaju odreeni pojam, npr. rocknroll, jazz, swing,
27

blues, diskokej, brfink, graffity itd. Ove rei je, naravno, mogue prevesti na eki jezik, ali
ne jednom adekvatnom rei koja bi adekvatno oznaavala dati pojam ili izraz.10 U drugu
grupu, tj. u meunarodne izraze, spadaju anglicizmi pre svega iz oblasti ekonomije, trgovine,
politike, koji se smatraju meunarodnim terminima i kod njih se za sad ne javlja potreba za
ekim ekvivalentima, jer u ovom obliku postoje i u mnogim drugim jezicima i koriste ih
strunjaci na meunarodnom nivou. Tu od novijih izraza moemo da navedemo software i
hardware kod kojih je postojala tendencija stvaranja ekih ekvivalenata, ali nije naeno
reenje da se jednom reju ovaj pojam eki imenuje. U treu grupu Svobodova ukljuuje
moderne rei, tj. one anglicizme koje je danas iz razloga modernog izraavanja poeljno
koristiti. Mnoge rei koje u ekom jeziku ve postoje za oznaavanje nekog pojma bivaju
zamenjene engleskim reima (party, bodyguard, shop, lifestyle itd.).
U ove dve podele moemo donekle nai slinosti meu oiglednim anglicizmima i
anglicizmima bez ekvivalenata. Obe grupe podrazumevaju integrisane jedinice prilagoene
sistemu srpskog i ekog jezika bez kojih se u modernom veku vie ne moe. One se oseaju
odomaeno i ponaaju se kao ostale rei jezika primaoca. Delimino nepodudaranje u
anglicizmima bez ekvivalenata u ekom sa oiglednim anglicizmima u srpskom jeziku se
ogleda u ortografiji jer srpski jezik ih prilagoava svom ortografskom sistemu i moda ih
zbog toga i vie smatra integrisanim, dok eki pravopisni sistem ima tendenciju ouvanja
izvorne ortografske forme koja je u nekim od ovih anglicizama sauvana, te ih onda, moglo bi
se rei, s opravdanjem ne definie kao integrisane. Bitno je da ih obe definicije smatraju
domaim. Sirovi anglicizmi u srpskom jeziku podrazumevaju rei, sintagme i reenice koje su
preuzete iz engleskog jezika direktno, bez ikakvog prilagoavanja njihovog pisanja srpskom
jeziku. Na primer, e-mail, attachment, air bag, computer consultant, sintagme fashion week,
by the way, of course, reenica no comment!. Ovi oblici ukljueni su u sistem srpskog
jezika samo na semantikom i pragmatikom planu, tek delimino na morfosintaktikom i
fonolokom, dok su ortografski potpuno neprilagoeni. Moderne rei po definiciji Svobodove
delimino odgovaraju karakteristikama sirovih anglicizama u smislu da za njih postoje
odreeni ekvivalenti u oba jezika primaoca, ali ih koristimo zato to je to in. Skrivene
anglicizme iz Prieve podele ne moemo svrstati ni u jednu od kategorija anglicizama po
podeli Svobodove, kao sto i za njene meunarodne izraze ne nalazimo paralelu u klasifikaciji
Pria.

10

Pogledati znaenje datih primera u Klime, L.: Slovnk cizch slov, Praha: SPN-pedagogick nakladatelstv,
2002.

28

Slino su se tematikom anglicizama u ekom jeziku bavili Jozef Filipec i Frantiek

ermak (Filipec, ermk 1985). Oni izdvajaju etiri tipa leksikih jedinica stanog porekla i
dele ih na: 1) rei i izraze citate, tj. one anglicizme koji uvaju otografsku i zvukovnu
stranu, ali nisu morfoloki adaptirani. Oni se koriste u odreenom drutvenom,
profesionalnom i kulturnom okruenju. (push-up, peeling, beauty) 2) preuzete rei i izraze
a) oni koji oznaavaju manje uobiajene pojave, imaju stranu ortografsku formu ili dubletne
oblike (showbusiness/oubyznis, skate/skejt) b) potpuno odomaene rei i fraze (piknik, sprej,
tenis) 3) kalkove oni mogu biti tvorbeni (skyscraper-mrakodrap), frazeoloki i semantiki
(Have a nice evening!-Mjte pkn veer!), hibridni (megahvzda, superdeska). 4) preuzeta
znaenja, tj. semantiki kalkovi gde dolazi do jezike homonimije (mouse my hlodavec).
Takoe i u ovoj podeli moemo primetiti dosta slinosti sa prethodnim, te opet istiemo da se
klasifikacija anglicizama u ekom i srpskom jeziku moda razliito definie i imenuje, ali da
su sutinska zapaanja jako slina, te moemo jednu od ovih klasifikacionih podela uzeti kao
zajedninu za analizu anglicizama u registru mode u naem istraivanju. Odluili smo se za
navedenu klasifikaciju Tvrtka Pria kojom emo u praktinom delu predstaviti anglicizme iz
oba jezika.

4.2. Adaptacija anglicizama

Kako bismo rei preuzete iz engleskog mogli da ukljuimo u jeziki sistem, one
moraju proi kroz proces adaptacije, tj. prilagoavanja. Prilagoavanje se odvija u dve faze: u
prvoj dolazi do prilagoavanja dok anglicizam postaje deo srpskog jezika (primarna
adaptacija). Prilagoavanja koja se deavaju nakon to je anglicizam postao deo srpskog
jezika spadaju u drugu fazu (sekundarna adaptacija). Pri ovome, obe adaptacije imaju svoje
oblike i sadrinske nivoe (Pri 2005). U oba jezika, ekom i srpskom, po pitanju nivoa
adaptacije brojni autori koji su se bavili ovom tematikom11 slau se da se proces adaptacije
anglicizama u oba jezika odvija na sva etiri jezika nivoa, tj. na, ortografskom, fonolokom,

11

Sa srpske (srpsko-hrvatske) strane, najznaajnije su brojne studije i istraivanja zasnovana na teorijskim

osnovama kontaktne lingvistike R. Filipovia (1986; 1990), zatim skreemo panju na znaajne radove
prvenstveno srpskih anglista koji su se bavili pojedinanim tipovima anglicizama u srpskom (Injac 2002;
Filipovi 2003; 2005; 2006, Radi-Bojani 2007; Silaki 2009; Baji 2009; Janji 2010) tj. optijim
sociolingvistikim i pragmatikim aspektima (evi 1996; Bugarski 1997; Pani Kavgi 2006). Najznaajnije i
najobimnije studije o anglicizmima i uticaju engleskog jezika na srpski svakako predstavljaju renik novijih
anglicizama V. Vasi, T. Pria i G. Nejgebauer (2001) i monografija T. Pria Engleski u srpskom (2005). Sa
eke strane izdvajamo mnogobrojne studije u kojima se eki lingvisti bave uticajem engleskog na eki jezik i
adaptacijom anglicizama (Dane 1997, Nekula 2005, Bozdchov 1997, Kraus 1998, Rusnov 2002, Svobodov
1996, Rejzek 1993)

29

morfolokom i sintaksikom. Shodno tome u naem radu emo predstaviti detaljnije

adaptaciju anglicizama na osnovu studija Filipovia (1996) i Pria (2005) sa srpske jezike
strane i Bozdjehove (1997) i Rejzeka (1993) sa eke strane.
4.2.1. Pravopisna adaptacija anglicizma u srpskom i ekom jeziku
Pii kako hoe, itaj kako ti odgovara, a sa znaenjem ta bude!
Tvrtko Pri (2005:64)
U prilagoavanju rei iz engleskog jezika, i u srpskom i ekom jeziku, teko je
odvojiti pravopisnu i zvukovnu adaptaciju, jer su uslovljene jedna drugom i pri adaptaciji
anglicizama na ovom nivou dolazi do pribliavanja pravopisnog i izgovornog izgleda
preuzetih fonema na osnovu deliminog fonolokog pravopisnog sistema koji vai u oba
jezika. U ekoj kontaktolokoj lingvistici veina autora principe ortografske i fonoloke
adaptacije prikazuju zajedniki (Mravinacov 2005, Bozdchov, 1997, Nekula 2005,
Obdrlek 1997, Rejzek 1993, Svobodov 2007). U studijama srpskih lingvista, veinom
rukovoeni teorijom adaptacije Rudolfa Filipovia (1996), autori se odluuju na poseban
prikaz pravopisne i fonetske adaptacije anglicizama. Mi emo u ovom radu radi preciznije
analize i bolje preglednosti zastupati podelu srpskih i dela ekih autora, te emo adaptaciju
anglicizama na ortografskom i fonetskom nivou u teoretskom delu prikazati odvojeno.
Najoigledniji znak da je neka pozajmljenica ukljuena u sistem bilo kog jezikaprimaoca jeste to da je njen oblik formiran u skladu sa pravopisnim pravilima tog jezika.
(Pri 2005). Kod principa adaptacije anglicizama na ortografskom nivou Rudolf Filipovi
(1996) polazi od toga da se osnovni oblik formira na etiri naina i to prema:
1) prema izgovoru modela, tj. engleske rei (jeep /dzi:p/ - dip),
2) prema ortografiji engleske rei (bard /ba:d/ - bard);
3) kombinacijom izgovora i ortografije (interview /'intvju:/ . Intervju)
4) pod uticajem jezika posrednika: (bluff /blf/ pod uticajem nemakog jezika u
srpskom jeziku glasi blef).
Moemo primetiti da se kod formiranja prema izgovoru modela engleske rei tei da se ona u
jeziku-primaocu zadri u najvernijem izgovoru. U drugom sluaju kada se re formira prema
ortografiji engleske rei dolazi do direktnog trasfera, tj. do transliteracije odreene rei.
Prilagoeni anglicizmi, kao to je reeno, trebalo bi da potuju pravopisna pravila
jezika-primaoca. Nakon adaptacije na ortografkom nivou, pogled na pisanje anglicizama,
30

probleme i mogua reenja Tvrtko Pri predstavlja u svojem radu Ka standardizovanom

pisanju anglicizama (Pri 2005). Daje nam mogua reenja kako pisati rei anglicizme i
oslanja se na model transkripcije koje su razvili i sproveli autori Du you speak anglosrpski?
Renik novijih anglicizama (Vasi, Pri, Nejgebauer 2001). Model koji nam oni pruaju je
zasnovan na semantikim principima: Re koja predstavlja jednu sadrinsku celinu, jer
uzraava jedinstveno i celovito znaenje te imenuje jedinstvenu i celovitu kategoriju u
vanjezikoj stvarnosti, treba da bude predstavljena kao jedna formalna (slovna) celina
neprekinuta ili spojena crticom. (Pri 2005). Pri ovde navodi i tri pravila na osnovu kojih
bi standardizovano pisanje rei koje su pozajmljene iz engleskog jezika trebalo da budu
realizovano:
1) Svaki anglicizam koji predstavlja jednu sadrinsku celinu, u pisanju se predstavlja kao
jedan jeziki znak, odnosno kao jedna neprekinuta re. (bed, dingl, lobi, hajtek,
modem, megahit, superstar, plejof, rentakat, rokenrol).
2) Svaki anglicizam koji predstavlja jednu sadrinsku celinu, ali u kome se u srpskom
jeziku moe uoiti znaenjska veza izmeu elemenata, u pisanju se predstavlja sa
crticom izmeu tih elemenata (big-bend, djutifri-op, seks-simbol, top-model).
3) Svaka imenica-anglicizam, ukljuujui i akronime, koja se u nominativu jednine javlja
ispred neke druge imenice i vru pridevsku (atributivnu ili determinativnu) funkciju, u
pisanju se predstavlja odvojeno od te imenice (andergraund (pisac), fitnes (trener),
SMS (poruka), stre (pantalone)).
Shodno pravilima Pravopisa srpskog jezika, grafoloka adaptracija anglicizama podlee i
optim pravilima i posebnim zahtevima Pravopisa, a to je da:
a) poto se nalaze u kategoriji optih rei, svi anglicimi (osim vastitih imena) se piu
malim poetnim slovom. Relativni izuzetak ini re internet, koja zadrava izvesne
odlike vlastitog imena, pa se alternativno moe pisati i velikim poetnim slovom
Internet.
b) Izmeu slova i-a, i-e, i-u unosi se slovo j (serijal, japijevski, medijum).
c) Jednaenje suglasnika po zvunosti se ne prikazuje iako se moe javiti u izgovoru
(bekgraund, saundtrek, dragstor).
d) Jednaenje suglasnika po mestu tvorbe se takoe ne prikazuje iako moe postojati u
izgovoru (input). 12

12

Detaljnije u ovome pogledati Pri 2005, Peikan, Jerkovi, Piurica 2010

31

Govorei o preporukama za transkripciju anglicizama, Pri kae: Pogreno je pisati

anglicizme u engleskom originalu, kako u tekstovima na latinici (kojoj je engleski original
prilino blizak), tako i u tekstovima na irilici (kojoj engleski original uopte nije blizak)
(Pri 2005: 45). Problematikom pisanja anglicizama u srpskom jeziku bavi se veliki broj
lingvista koji svojim istraivanjima dolaze do niza zakljuaka, predloga i pravila. Naalost,
iako odreena pravila postoje, ona se retko primenjuju pri pisanju, pre svega u publicistikom
stilu koji je itaocu najblii i odakle najpre strane rei usvaja, ali smo, takoe, svedoci velikih
nedostataka i u pravnim, ekonomskim, pa ak i naunim tekstovima koji se ogledaju u
nepoznavanju i nepridravanju ni osnovnih, a kamoli onih detaljnijih pravopisnih pravila
vezanih za pisanje anglicizama.13
Problem pravopisne adaptacije koji se ogleda u nepodudaranju govorne i pisane forme
engleskih izraza javlja se i u ekom jeziku. Zbog toga to je meu grafikom i izgovornom
formom u engleskom jeziku velika razlika, eki jezik pokuava da tu razliku odstrani. Zato u
njemu postoje pozajmljenice iz engleskog jezika kod kojih grafiki izgled odgovara
engleskom izgovoru prilagoenom ekom fonetskom i fonolokom. Pri reavanju problema
grafike adaptacije u toku istraivanja meu lingvistima su se stvorile dve struje s razliitim
tendencijama. Dok protivnici ouvanja originalnog izgleda anglicizma u svom izvornom
obliku kau da on u ekom tekstu deluje previe strano i neprirodno, pristalice izvornog
pravopisa daju argumente u tome da poeavanje brie internacionalnost lekseme i u
prevopis se uvode novi, neobini glasovi (ej, aj). Tendencija poeivanja stranih rei bila je
u prvoj polovini 20. veka veoma jaka, ali i bez obzira na to, anglicizmi svakako nisu bili u
mogunosti da se nakon odreenog vremena upotrebe u izvornoj grafikoj formi sauvaju,
ve su na kraju podlegli pravopisnoj adaptaciji. Do novog pravopisnog izgleda anglicizma po
Jiriju Rejzeku (Rejzek 1993) mogue je doi na dva naina:
1) Izgovor se prilagoava grafikom izgledu (basketbal, tramvaj, overal)
2) Grafiki izgled se prilagoava izgovoru (dus, vkend, byznys)
U zavisnosti od doba preuzimanja pozajmljenice u eki jezik postoje razliiti oblici
anglicizama, tj. dolazi do pojave dubleta, pa ak i tripleta (coctail/koktajl/kojtejl,
brifink/brifing). Obino izbor varijante moe da bude ponekad subjektivan, uslovljen
drutvenim i psihikim faktorima, ali u veini sluajeva se postupno uvruje poeeni
13

Ovaj problem prati, analizira i kritikuje veliki broj srpskih lingvista, stoga osim pomenutog Pravopisa, pomo
pri pisanju anglicizama u srpskom jeziku moemo potraiti i sledeim prirunicima: Srpski jeziki prirunik
(Ivi Klajn Peikan Brbori 2001), Do you speak anglosrpski? Renik novijih anglicizama (Vasi Pri
Nejgebauer 2001), Transkripcioni i Novi transkripcioni renik engleskih linih imena (Pri 1998), Renik
jezikih nedoumica (Klajn 2009)

32

oblik (Rejzek 1993:27). Marek Nekula (Nekula 2005) se sa ovim Rejzekovim zapaanjem
slae, a Bozdjehova (Bozdchov 1997) na osnovu podele naina pravopisne adaptacije
Obrdaleka (Obdrlek 1995) opisuje nekoliko metoda pravopisne adaptacije:
1) preuzimanje engleskih rei i izraza u eki jezik i to u sledeim oblicima:
a) Pravopisni oblici sa engleskim izgovorom (laser, hippie, hobby)
b) Pravopisni oblici sa ekim izgovorom (radar)
c) Pravopisni oblici sa pogrenim izgovorom (volejbal, grepfrujt, okej)
d) Prepisivanjem izvornog izgovora (displej, sejf, hoby, imid)

2) Prevoenje engleske rei, gde engleske rei i izrazi zadravaju svoje znaenje, ali
gube pisani oblik (computer pota)
3) Zamena drugom rei (shunt bonk)
Za najrasprostranjeniji tip preuzimanja anglicizama Obdralek, a podrava stav i
Bozdjehova, smatra pravopisni oblik eke rei koji se upravlja izgovorom engleske rei (1a
metoda). Ipak upozoravaju na razlike u izgovoru razliitih varijanti engleskog jezika, pa stoga
i na eventualnu pojavu donekle razliitih oblika preuzetih rei. Prevod (metoda 2) i zamena
drugom rei (metoda 3) se sreu sa mogunou neeljenih asocijacija ekih ekvivalenata i
zavise na njihovom ustaljivanju. (Bozdchov 1997). U vezi sa problemom izgovora razliitih
varijanti engleskog jezika Bozdjehova navodi da:
U dananjoj praksi grafiki dubleti preuzete rei bivaju ne retko rezultat formalne adaptacije (na
osnovu izvornog pisanog i govornog oblika), koji se koriste uporedo jednan oblik s drugim sa
razliitom frekvencijom i distribucijom dok se ne ustale ili dok jedan oblike ne prevagne (esto
varijanta sa poeenim pravopisom) (Bozdchov 1997).

Kao primere navodi cash/ke, byte/bajt, gambler/gembler. Ona jo navodi da izvorni

grfiki oblik zadravaju uglavnom sloenice npr. case-low, company manager, made in.
Metod ortografske adaptacije gde se grafiki izgled prilagoava izgovoru engleskog
modela Rejzeka se podudara sa metodom preuzimanja pravopisnog oblika eke rei koja se
upravlja izgovorom engleske rei, a takoe se Rejzek slae sa tim da je ovaj model najei.
On jo primeuje da pri tome dolazi do mnogih nepravilnosti, to svedoi o individualnosti
celog procesa i o neujednaenom odnosu ekih i engleskih fonema (gl < goal). Deava se,
takoe, da se ista morfema s obzirom na razliite okolnosti i period preuzima u drugaijem
obliku (rekordman x byznysmen). Jo upozorava i na to da ne postoje ujednaena pravila koja
bi ustanovljavala kako se anglicizmi adaptiraju, iako Pravopis ekog jezika propisuje (mada
33

po naem miljenju nedovoljno precizno) pravila pisanja rei preuzetih iz drugih jezika.14 U
prvoj fazi adaptacije je mogue da je dolazilo do razliitih oblika zbog pogrenog izgovora
usled nedovoljnog znanja engleskog (vidi vajlebal) dok je u drugim sluajevima re dolazila
posredstvom drugog jezika, tj. bila je pod uticajem izgovora drugog jezika, npr. nemakog
(dungle < Dschungel, die x engl. Jungle).
Moemo zakljuiti da pri ortografskoj adaptaciji anglicizama dolazi do slinih problema i
nedoumica i u ekom i u srpskom jeziku. Na osnovu analiza gore pomenutih lingvista
zakljuujemo da je u oba jezika najproduktivniji i najei nain adaptacije prema izgovoru
engleske rei, a da takoe i bez obzira na pravila transliteracije opisanih u pravilima Pravopisa
srpskog i Pravopisa ekog jezika dolazi i do sve ee pojave anglicizama napisanih prema
engleskom modelu, tj. do prepisivanja, koje Bozdjehova opisuje u svom radu. Sa strane
srpskog jezika, kako nam Pri objanjava, na osnovu pravila srpskog jezikog sistema
prepisivanje nije po ortografskim pravilima srpskog jezika, te zbog toga dolazi takoe do
neujednaenosti, netanosti i nepravilnosti u pisanju anglicizama. Jezik posrednik takoe ima
veliku ulogu u pravopisu anglicizma u oba jezika, ali takoe i period preuzimanja engleske
rei. Lingvisti oba jezika, ekog i srpskog, tee postavljanju ortografske norme pisanja rei
preuzetih iz engleskog jezika, a koliko su u publicistikom stilu uspeli u tome, probaemo da
prikaemo u praktinom delu naeg rada.
4.2.2. Fonoloka adaptacija anglicizma u srpskom i ekom jeziku
Problem izgovorne, tj. fonoloke adaptacije rei iz engleskog je zajednika i za srpski i
za eki jezik, a to je glasovni jeziki sistem oba jezika koji se ne podudara sa glasovnim
sistemom engleskog jezika. Grupe glasova i pojedini glasovi se izgovaraju drugaije u
jezicima-primaocima (u naem sluaju ekom i srpskom) naspram izgovora jezika davaoca,
tj. engleskog. Zato dolazi do prilagoavanja zvukovnog oblika engleske rei i ona se
prilagoava fonetskim odlikama i mogunostima jezika-primaoca, tj. ekom i srpskom. U
ovom procesu dolazi i do pojave neustaljenih varijanti, pa ak iako je nekad izgovor slian on
u velikoj meri zavisi i od korisnika jezika-primaoca.
Repertoar, znakovi i kombinacije glasova su u oba jezika drugaije i zato se u ekom
izgovoru nepostojei engleski glasovi zamenjuju bliskim ekim glasovima. U ekom jeziku se na taj
nain stvaraju neobini, nekad ak i ini se ekspresivne grupe glasova, npr.. airbus /rbas/, teenager
/tnejdr/, barbecue /brbikj/ aj. (Bozdchov 1997:274)

14

Vidi: http://prirucka.ujc.cas.cz/?id=120

34

Fonoloka adaptacija trebalo bi da se odredi na osnovu slinosti ili razlika izmeu

fonolokog sistema srpskog, odnosnog ekog, kao jezika primaoca s jedne, i engleskog, kao
jezika davaoca s druge strane.
U srpskom jeziku u svojoj analizi Filipovi (1996) polazi od principa izgovora. Postoje
tri razliita sluaja adaptacije, tj. transfonemizacije15 anglicizama u srpskom jeziku:
1) kada se anglicizam izgovara na nain na koji se izgovara u jeziku primaocu, tj. kada
se njegov izgovor podudara nulta transfonemizacija (team /ti:m/ - tim, set /set/ - set);
2) ako su pojedini elementi jezika primaoca drugaiji po opisu, tada je izgovor
anglicizma tek delimino jednak izgovoru izvorne, engleske rei - delimina ili kompromisna
transfonemizacija (lift /lift/ - lift, test /test/ - test);
3) ukoliko se izgovor izvorne engleske rei sastoji iz elemenata za koje ne postoje
ekvivalenti u fonetskom sistemu srpskog jezika, tada je supstitucija slobodna - slobodna
transfonemizacija. (detector /ditekt/ - detektor, thriller /ril/ - triler);
Filipovi tabelarno prikazuje fonetske zamene u engleskom i srpskom jeziku. Ovakav
detaljni prikaz fonetskih promena u ekom jeziku pri prikupljanju grae nismo sreli ni kod
jednog ekog lingviste (osim nekih znaajnih zapaanja koje emo ilustrovati dole).
Na ekoj strani polaziemo od zapaanja M. Nekule koji je najdetaljnije opisao
fonetkse promene koje nastaju pri fonolokoj adaptaciji anglicizama u ekom jeziku.
Njegova zapaanja pruie nam i uvid u to kako se fonoloka i ortografska adaptacija
meusobno prepliu. Dakle, Nekula iznosi sledee:
1) promena akcenta, tj. gubljenje glavnog akcenta i njegova promena mesta
(recycling-recyklace)16
2) jednaenje po zvunosti na kraju rei i morfema (job [dop], gag [gek])
3) ne dolazi do redukcije krajnjih slogova (Wilson, Washington, transfer, tandem,
terminl)

4) dolazi do pune realizacije suglasnika r (prty, servis, parkovat) koja se izgovara

zvuno dok se u engleskom jeziku ona izostavlja i uslovljava produavanje
prethodnog glasa

5) gubitak aspiracije p, t, k u poetnoj poziciji (prty, tenis, kompjuter)

6) pojava specifinih fonema, tj. dolazi do promene foneme:

15

Transofnemizacije je proces zamene fonolokih elemenata jezika davaoca elementima jezika primaoca
(Filipovi 1986, Ajdukovi: 2004).
16
U ekom jeziku akcenat je vezan i uvek je na prvom slogu, stoga dolazi do ustaljenog pomeranja akcenta na
prvi slog engleske rei. U srpskom jeziku akcenat se takoe delimino prilagoava akcenatskom sistemu srpskog
jezika, ali ne tako striktno kao u ekom zbog prirode srpskog akcenta koji je pokretljiv.

35

a)

th [] ne poetku rei u t i s (Thacherov [teerov]), dok se na kraju leksike

morfeme menja u s (Smith [smis]). Slino se ponaa i glas [] kao [d] (madrbrd
(motherboard))

b) Bilabijalno /w/ se izgovara kao labiodental /v/ (tvd (tweed), vkend (weekend),
sendvi (sandwich)).
c) Fonema a u zatvorenom poloaju, koji se u engleskom realizuje kao [], se u

ekom izgovara kao [e] ili [a] (kemp < camp [kmp], tramp/tremp < tramp
[trmp])
7) U ekom jeziku krajnje foneme i varijante /d/, /ou/, // i // se u reima iz
engleskog menjaju u korist foneme iz centra epkog fonolokog sistema (jazz,
dem; gl (goal), rolovat (roll), rostbf (roastbeef ['rst'bi:f])). Englesko // u
zavretku -ing se u ekom adaptira u [-k] (danas esto i u [-n])
(modeling/modelling, screening).
U praktinom delu naeg rada fonolokom adaptacijom anglicizama se neemo baviti,
jer pri analizi polazimo od primera anglicizama iz tampanog materijala, te time uslove za
prouavanje fonetske adaptacije smatramo neadekvatim.
4.2.3. Morfoloka adaptacija anglicizma u srpskom i ekom jeziku
Proces morfoloke adaptacije anglicizama moe se postaviti u oba jezika, ekom i
srpskom, na zajednikoj pretpostavci da re moe biti sastavljena od slobodne i vezane
morfeme, gde vezana morfema moe biti nula, dok slobodna morfema, samostalno ili u
kombinaciji sa sufiksom, predstavlja re (Haugen 1969, Filipovi 1986). Rudolf Filipovi u
teoriju jezika u kontaktu uvodi primarnost i sekundarnost kao teorijsku inovaciju i distinkciju
(Filipovi 1986). Krenuvi od pretpostavke da je pozajmljenica u svom osnovnom
morfolokom obliku sastavljena od slobodne morfeme ili kombinacije slobodne i vezane
morfeme, slobodne morfeme se preuzimaju bez ogranienja jer nemaju vezanu morfemu,
odnosno sufiks. S druge strane, vezana morfema se kao fleksija vrlo retko prenosi u jezik
primalac. Kada sufiks pree u jezik-primalac, on zapravo predstavlja deo kompromisne
replike koja se jedno vreme zadrava u jeziku, da bi se kasnije zamenio sufiksom jezikaprimaoca iste semantike vrednosti. Ovaj proces se odvija prema pravilima supstitucije na
morfolokom nivou koja se naziva transmorfemizacija (Filipovi 1990: 31). Pored promena
koje regulie proces transmorfemizacije, analiza adaptacije na morfolokom nivou obuhvata i
promene koje se javljaju u morfolokim kategorijama karakteristinim za pojedine vrste rei.
36

Ovo se posebno odnosi na kategorije koje se razlikuju u oba jezika (rod, broj, pade, glagolski
vid). Filipovi je u morfoloku adaptaciju anglicizama uneo takoe podelu na primarnost i
sekundarnost. Primarna adaptacija na morfolokom nivou tie se pozajmljenica koje se sa
modelom slau po obliku (buffalo-bafalo, fer-fer, bungalow-bungalov, dribble-driblati), dok
sekundarna adaptacija predstavlja adaptaciju prema morfolokom sistemu jezika primaoca i
to u promeni u obliku menjanja imenica po padeima (bafalo:bafala), izvoenja pridevskog
oblika (film:filmski), postizanjem perfektivnosti glagola pomou prefiksa (blefiratiizblefirati)17.Filipovi razlikuje tri stepena transmorfemizacije pozajmljenice:
1) Nulta transmorfemizacija pozajmljenica se sastoji od slobodne morfeme modela
i nulte vezane morfeme, tj. jezik primalac nije dodao svoj tvorbeni nastavak
(bridge-brid, nylon-najlon, cent-cent, sexy-seksi). Ona se javlja kada se model, u
ovom sluaju engleski termin, koji je prethodno proao ortografsko-fonoloku
adaptaciju, preuzima u srpskom jeziku kao slobodna morfema bez vezane
morfeme. Transmorfemisani oblici su, u principu, po svojim zavrecima u skladu s
morfolokim sistemom srpskog jezika, premda ponekad zavretak pozajmljenice
nije identian nijednom zavretku u srpskom jeziku. Ti primjeri se smatraju
novinom u morfolokom sistemu jezika primaoca. Kroz nultu transmorfemizaciju
prolaze najee imenice, pridevi, ali glagoli ne, jer se glagolski sistem engleskog
jezika u potpunosti razlikuje od glagolskog sistema srpskog jezika.
2) Kompromisna transmorfemizacija - pozajmljenica zadrava sufiks (vezanu
morfemu) jezika-davaoca koja nije u skladu sa morfolokim sistemom jezika
primaoca (boxer-bokser, farmer-farmer, sprinter-sprinter). Anglicizmi formirani
na ovaj nain zapravo nisu zavrili proces adaptacije.
3) Potpuna transmorfemizacija - vezana morfema, tj. engleski sufiks modela moe se
zameniti vezanom morfemom jezika primaoca, tj. srpskim tvorbenim nastavkom
koji ima istu funkciju i znaenje kao i vezana morfema jezika davaoca (boxerbokser, striker-trajka). Ovaj proces nastavlja adaptaciju vezane morfeme
engleskog jezika koja ne odgovara morfolokom sistemu srpskog jezika.
Kada se sve uzme u obzir, adaptacija na morfolokom nivou obuhvata: a) formiranje
osnovnog oblika pojedinih vrsta rei, b) usklaivanje morfolokih kategorija jezika davaoca s
onima u jeziku primaocu, c) integrisanje anglicizama u sastav promjenjivih oblika jezika
primaoca i d) primarnu i sekundarnu adaptaciju (Bogdanovi 2014:142).
17

R.Filipovi kae da tokom primarne adaptacije engleski glagol slui kao osnova, a osnovni oblik
pozajmljenice se zatim konstruie po pravilima tvorbe rei u jeziku primaocu (Filipovi 1986, str.62)

37

Haugen (1969) dalje smatra da se svaka pozajmljenica morfoloki analizira po

principima jezika primaoca i obavezno se morfoloki adaptira. Na taj nain ona se uvruje u
morfoloki sistem jezika-primaoca i dobija svoje mesto u deklinacijskom i konjugacijskom
sistemu ekog i srpskog jezika.
Gledajui morfoloku adaptaciju sa strane ekih autora, moemo primetiti da su se
oni u veini koncentrisali na problem ukljuivanja imenica preuzetih iz engleskog jezika u
eki deklinacioni sistem u odeljcima u svojim radovima koji nose naziv morfolke
adaptacije. D. Svobodova u svom radu Anglicismy v eskch publicistickch textech odreuje
sledee kategorije adaptacije anglicizama:
1) nepromenljivi anglicizmi, formalno neprilagoeni veinom se radi o imenicama
koje se ukljuuju u odreeni gramatiki rod na osnovu svog zavretka, roda ekog
ekvivalenta i sl. Kod nekih izraza ipak do sad nije dolo do uvrivanja gramatikog roda i
mogu da funkcioniu u nekoliko rodova (image-m/f, combi-m/n) ili ak i u svim podjednako
(play off).
2) anglicizmi u funkciji nepromenljivih atributa mogu biti ortografski neprilagoeni
(dream team, business manager), ali i oni koji su adaptirani (prty linka, byznys styl).
3) morfoloki adaptirane imenice u ovim izrazima ouvala se originalna pravopisna
forma, tavie dolo je do njihovog ukljuivanja u eki deklinacioni sistem i prideljuju im se
eki deklinacijski nastavci odreenog tipa, ukljuujui i obavezne alternacije suglasnika. Od
ovih imenica se u ekom jeziku formiraju kako imenske (dealerstv, gamblovn,
frontmanka), rako i adjektivne (barterov, developersk) i verbalne derivacije (leasingovat).
(Svobodov 2000).
Na pokuaj podela, tabelarnog prikaza ili sistematinijeg prikaza promena engleskih
rei pri morfolokoj adaptaciji u ekom jeziku nismo naili, dostupni su prikazi i analize
morfoloke adaptacije najee imenica. Osnovne morfoloke razlike izmeu engleskog i
ekog jezika, koje utiu na proces poeavanja, zasnovane su na razlici izmeu engleske
konverzije i eke fleksije (Bozdchov 1997). Marek Nekula i ona se slau u tvrdnji da se
ova adaptacije tie pre svega imenica koja u ekom jeziku preuzimaju rod na osnovu
prirodnog roda. Tvorbeni sufiksi kod prideva, odnosno glagola, omoguavaju njihovu
pravilinu eku konjugaciju i deklinaciju. Bozdjehova takoe zapaa da morfoloka adaptacija
ne zahteva izgovorno i grafiko prilagoavanje i suprotno, bez obzira na to to meu njima
38

postoji odreeno preplitanje. Kao primer navodi sledee imenice cash [ke] nepromenljiva,
enskog roda, cartridge [kartrid], -e, .r., waterproof [votrprf], -u, m, comics/komiks,
nepromenljiva, ali i -, m mn., cornflakes [kornflejks], nepromenljiva na osnovu prvobitne
forme u engleskom jeziku, ili na osnovu ekog i kornflejky, -, m mn. Dakle, vidimo da bez
obzira na zavretke koji bi ukazivali na pripadnost odreenom deklinacionom tipu i rodu,
dolazi do odstupanja. U srpskom jeziku do ovog problema ne dolazi, morfoloki adaptiranoj
imenici se prideljuje rod na osnovu njenog zavretka, tj. u veini sluajeva ona se ponaa u
skladu sa morfolokim pravilima srpskog jezika (ke, -a m.r., promenljiva, kertrid,-a, m.r.
promenjljiva, kornflejks,-a, m.r. promenljiva). Imenice koje u izgovoru imaju zavretke sline
ekom se lako svrstavaju. Iz analize naih modnih asopisa vidimo da su imenice koje
oznaavaju ivo mukog roda sa sufiksom -er/-r ukljuena u tip pn (rocker, rapper,
manaer, punker, skater), neivo mukog roda u tip hrad (tester, thriller, energizer), u istu
grupu su svrstane glagolske imenice sa sufiksom -ing/-ink (jumping, casting, streink,
trnink), zatim po tipu stroj se menja manji broj imenica (rok, toustova), diskokej, ddej,
gay se menjaju po tipu mu, itd. U nekim sluajevima rod se moe dodeliti i u skladu sa
rodom motivisanim rodom ekog ekvivalenta datog izrara, npr. music je enskog roda, isto
kao u ekom jeziku hudba/muzika, slino je sa izrazom star kao eki hvzda itd. Zanimljivo
je dodeljivanje roda kod imenice koja se esto u modnim asopisima pojavljuje, a to je
imenica image. Kod nje dolazi do kolisanja u rodu, to nam detaljnije ilustruje u svom
istraivanju Diana Svobodova (Svobodov 1994) u kom prikazuje podatak da se u odabranim
asopisima re image pojavila 9 puta u enskom, a 4 puta u srednjem rodu. Takoe u vezi sa
istom rei Marija ehova zakljuuje da pri preuzimanju rei image poletkom devedesetih
godina dvadesetog veka ona se pojavljivala u svim rodovima, a danas je sreemo u mukom i
enskom (echov 2008:142). Dok u Pravilima ekog pravopisa (Pravidla eskho
pravopisu 2000) re image nalazimo navedenu u mukom i enskom rodu.18
Za razliku od srpskog u kom su skoro sve pozajmljene rei iz engleskog jezika
promenljive (izuzetak je par starijih anglicizama, npr. braon), u ekom jeziku uoavamo
probleme pri preuzimanju rei iz engleskog jezika. U srpskom morfolokom sistemu
prideljivanje roda imenici je skoro potpuno jasno i odreeno bez este pojave nepromenljivih
imenica (dolazi do pojave nepromenljivih prideva vidi nie), dok u ekom jeziku dolazi do
estog kolisanja u prideljivanju rodu, do pojave dubletnih rodova, nepromenljivosti imenica.

18

U prikazu analiziranih anglicizama u praktinom delu upozoravaemo detaljnije na posebnosti u morfolokoj

adaptaciji i rodu anglicizma u ekom jeziku.

39

Za nae istraivanje mislimo da e biti od velikog znaaja da principe

transmorfemizacije R.Filipovia primenimo i na adaptaciju anglicizama na morfolokom
nivou u ekom jeziku i da te primere u praktinom delu ovog rada i ilustrujemo.

4.2.4. Tvorbena adaptacija anglicizma u srpskom i ekom jeziku

Ono to zapaamo kao jo jednu metodoloku razliku pri analizi morfoloke adaptacije
anglicizama je to to tvorbenu adaptaciju srpski autori svrstavaju u morfoloku adaptaciju i
vode se principima adaptacije koja je po teoriji Filipovia opisana u odeljku
transmorfemizacije (Filipovi 1986:121)19 U ekim studijama tvorbena adaptacija zauzima
posebne delove opisa prilagoavanja anglicizama i daje nam opis tvorbe imenica, prideva i
glagola, kao i sa srpske strane, jer se ove tri vrste rei najee adaptiraju (Haugen 1969:406,
Filipovi 1986:127). Mi emo slediti principe ekih autora, te emo principe tvorbene
adaptacije prikazati u posebnom odeljku.
Sa morfolokom adaptacijom najvie dodira ima tvorbena adaptacija pri kojoj se radi
ili
o preuzimanju gotovih, tvorbeno formiranih pojmova iz engleskog ili o formiranju tvorbenim
postupcima i sredstvima analognim sa domaim postupcima od engleskih osnova. Najea je
derivacija, kompozicija i tvorba skraivanjem kod imenica, derivacija i konverzija kod prideva i
derivacija kod glagola (Bozdchov 1997:275).

Zapaanje Bozdjehove se moe primeniti i na srpski jezik i formiranje anglicizama na

tvorbenom nivou, a na slinosti i razlike u tvorbi emo posebnu pranju obratiti u praktinom
delu ovog rada, posebno na tvorbu imenica kao najee vrste rei na koju se ova adaptacija
odraava. Za analizu tvorbene adaptacije imenica primeniemo i zapaanja Filipovia, koji
adaptaciju imenica definie na primarnom i sekundarnom nivou, a zatim imenice deli na
osnovu njenog zavretka na 1) one koje se zavravaju na konsonant i koje su dobijene
adaptacijom pomou nulte transmorfemizaciji (to je najee) i na 2) one koje imaju vokalski
zavretak.
Pri adaptaciji prideva takoe nailazimo na zajednike crte ekog i srpskog
preuzimanja i formiranja pozajmljenica iz engleskog jezika. U veini sluajeva u eki jezik
19

Kao posebni princip tvorbene adaptacije modela u repliku prvi put prikazuje Jovan Ajdukovi u svojoj
monografiji o rusizmima u srpskohrvatskim renicima kao posebni odeljak i uvodi termin transderivacija
(Ajdukovi 1997:48).

40

se ne preuzimaju originalni adjektivi, a da im se ne prideli eki sufiks, najee -sk , -ov,

nekad -ovan (manaersk, webov). U srpskom jeziku najei su pridevi koji su izvedeni od
strane osnove po zakonima tvorbe rei jezika-primaoca i najei sufiksi su -ski, -ov, -an
(filmski, klupski, barski, stjuardov, startan).
Filipovi adaptaciju prideva takoe po principu primarne i sekundarne adaptacije
svrstava u dve grupe:
1) oni koji su direktno preuzeti iz engleskog jezika po principima primarne adaptacije i
njihov osnovni oblik se formira nultom transmorfemizacijom jer imaju vezan morfem. Oni
zadravaju nepromenljivost, nemaju oznake roda, broja i padea, tj. zadravaju karakteristike
u skladu sa jezikom-davaocem, a ne sa jezikom-primaocem (fer, grogi, seksi, mini, fit). Kao
to smo ve pomenuli, u ekom jeziku veina prideva dobija eki tvorbeni nastavak, te se
primer fer (< fair)

javlja u obliku frov/fairov. Meutim, shodno savremenim

tendencijama, moemo prvu grupu prideva primeniti i na eki jezik, jer sve vie dolazi do
principa tvorbe prideva koji odgovara opisanom u ovog grupi po Filipoviu (to e biti
ilustrovano u praktinom delu), tj. onih koji se ne menjaju i neadaptiraju (super, live, cool,
sexy, happy).
2) oni koji su izvedeni od strane osnove po zakonima tvorbe rei srpskog jezika. Oni
se adaptiraju po sekundarnoj adaptaciji potpunom transmorfemizacijom, tj. vezanim
morfemama to su u ovom sluaju sufiksi -ski, -ov, -an. Ovaj princip je takoe primenljiv i na
eki jezik (vidi gore navedeno) i najei sufiksi su -sk , -ov, nekad -ovan.
Formiranje osnovnog oblika glagola se i u ekom i u srpskom jeziku odvija tako to
model jezika-davaoca slui samo kao osnova za tvorbu glagola u jeziku-primaocu; svi ostali
elementi se uzimaju iz jezika-primaoca i adaptacija glagola se vri po principima tvorbe
glagola u jeziku-primaocu. Najei formanti za tvorbu glagola u srpskom jeziku su -a, -ova,
-ira,-isa (etovati, startovati, flertovati) dok je u ekom najproduktivniji takoe -ova
(mailovat/majlovat/mejlovat, chatovat/etovat, hackovat). Svi ovi glagoli u oba jezika su
nesvreni, svoj vidski par dobijaju najee prefiksacijom.

4.2.5. Semantika adaptacija anglicizma u srpskom i ekom jeziku

Specifinost prilagoavanja i preuzimanja rei iz jezika-davaoca u jezik-primalac je
upravo to to se prolazei kroz sve nivoe adaptacije one moraju i leksiki i semantiki uvrstiti
u jeziki sistem jezika-primaoca. Model na svom putu adaptacije prolazi kroz razliite tipove
semantike adaptacije, jer proavi kroz opisane postupke adaptacije (ortografsku, fonetsku,
41

morfoloku, tvorbenu) dobija svoj novi izgled, a tek u procesu semantike adaptacije i
usvajanja od strane govornika on oivljava, postaje deo aktivnog jezika.
Semantiko ukljuivanje strane rei u sistem jezika-primaoca se odvija u 2 faze:
1) Objanjavanje semantike strane rei pomou sredstava jezika-primaoca i
objanjenja konteksta
2) Semantika pomeranja uslovljena vanjezikim faktorima, tj. postupno proirivanje
ili suavanje semantike date rei i proirivanje semantikog odnosa (Gazda
1990a:54)
Ovu podelu koju sreemo kod ekih lingvista, moemo posmatrati detaljnije na
osnovu teorije semantikih promena koju je postavio T.E. Houp, a dopunio je R. Filipovi
(Filipovi 1986:110), sistem semantikih promena obuhvata pet tipova: 1) promene u
semantikoj ekstenziji suenje i proirenje znaenja modela
2) elipsu promena koja se javlja kao ovlik promene znaenja u dodiru dva jezika
sistema. U prvom sluaju elipsa iz jezika-davaoca se prenosi nepromenjena u sistem jezikaprimaoca pod istim uslovima kao i svaki drugi model i podlee promenama utvrenim
principima teorije jezika u kontaktu, dok u drugom sluaju sauvani element fraze preuzima
kompletno znaenje, tj. znaenje isputenog elementa. (comic stirp strip, grapefruit grejp,
smoking-jacket smoking).
3) promene imena i vlastitih imena u apelative
4) pejorizaciju ili pogoranje znaenja javlja se u procesu jezikog pozajmljivanja
kada je re potpuno integrisana u leksiki sastav jezika-primaoca, odnosno ona je uslovljena
potpuno slobodnom upotrebom pozajmljenice u jeziku-primaocu i sociolokim faktorima.
5) metaforu.
R. Filipovi proiruje prvi tip, tj. semantiku ekstenziju
a) nultom semantikom ekstenzijom pod kojom podrazumeva one rei koje su
integrisane u sistem jezika-primaoca nepromenjenog znaenja. Obino su tu izrazi koji su
ogranieni na specijalizirano podruje, sreemo ih u izrazima za hranu, pie, sport, muziku,
zanimanja, modu, kompjutere (ketchup-keap, whisky-viski, HI-FI HI-FI, businessmanbiznismen, cardigan - kardigan, pullover-pulover)
42

b) suenjem znaenja predstavlja optu tendenciju pozajmljenica jer se preuzimaju u

specifinim kontekstima, te imaju tendenciju da u novi jezik prenesu samo deo svog znaenja,
tj. njeno znaenje od opteg se prenosi na specifino, tehniko.20
c) proirenjem znaenjenja gde opet po Filipoviu, razlikujemo dva tipa proirenja i
to: 1) proirenje broja znaenja gde vanu ulogu imaju socijoloki i sociolingvistiki faktori,
te je tee utvrditi faktore ove promene od suenja znaenja
2) proirenje znaenjskog polja do kojeg dolazi kada se pozajmljenice odomae do te mere
da se one ire i slobodnije upotrebljavaju u jeziku-primaocu, te tvore nova znaenja
samostalno ili u vezi sa drugim reima, sintagmama.
Dakle, semantiki usvojen anglicizam je onaj koji je uvren u strukturu jezikaprimaoca i u njemu tvori, kao i ostale domae rei, reenine veze i spojeve. Meutim, esto
dolazi do nerazumevanja znaenja nove rei, pa samim tim do loe upotrebe iste i do
pomeranja njenog znaenja, posebno kod izvorno poliseminih rei, jer se one u jezikprimalac ukljuuju kao monosemantike rei. U praktinom delu pokuaemo da prikaemo
opisano semantiko prilagoavanje rei iz registra mode u srpski i eki jezik to emo se
truditi da uinimo po gore opisanim principima.

20

Iako veina pozajmljenica sledi opisani princip, neke u jezik-primalac prenose i vie od jednog znaenja
(Filipovi 1986:165)

43

II PRAKTINI DEO

1. KLASIFIKACIJA ANGLICIZAMA
U teoretskom delu bilo je vie rei o tome da li je sve vea upotreba anaglicizma
opravdana i da li je potrebna. U ovom delu emo dati prikaz opravdanost anglicizama u
ekom i srpskom modnom diskursu i njihovu podelu prema oblikoj realizaciji kroz analizu
primera iz asopisa Elle i Cosmopolitan.
1.1.Analiza anglicizama na osnovu opravdanosti
Poto smo u teoretskom delu istakli da se veinom lingvisti s obe strane slau oko toga
da treba biti paljiv sa upotrebom novih rei preuzetih iz engleskog jezika, stavove lingvista
moemo ilustrovati pomou Prievog prikaza opravdanosti anglicizama u srpskom jeziku
(Pri 2004:120). Anglicizmi su po ovoj klasifikaciji u teoretskom delu podeljeni na:
1. sasvim neopravdane anglicizme
2. neopravdane anglicizme
3. uslovno opravdane anglicizme
4. opravdane anglicizme
5. sasvim opravdane anglicizme
U naoj analizi opravdanosti, s obzirom na konstataciju da je klasifikacija Pria
veoma detaljna i precizna, a da ponekad veoma vanu ulogu u analizi opravdanosti
anglicizama ima lini stav prema istim, anglicizme emo prema opravdanosti klasifikovati na
1. neopravdane anglicizme u koje emo svrtstati i sasvim neopravdane i neopravdane
po Priu i na
2. opravdane anglicizme u koje emo svrstati i uslovno i sasvim opravdane
anglicizme.
1. 1.1. Neopravdani anglicizmi (NA)
Anglicizam je neopravdani ukoliko ve postoji domaa ili odomaena re ili izraz za
dati strani sadraj, kao i ukoliko nudi mogunost upadljivije kraeg i ekonominijeg
izraavanja novog ili postojeeg sadraja od domae ili odomaene rei ili izraza. npr. kasting
ili casting prema audicija; fan prema oboavalac, bilbord prema reklamni pano; air show

44

prema avio-sajam; all-inclusive prema sveukljuivi ili sveukljuujui; open day prema
otvoreni dan, fashon week prema nedelja mode (Pri 2004:120).
U analizi naih primera, ve pri pogledu na naslovne strane navedenih asopisa i u
ekom i u srpskom izdanju, nailazimo na neopravdane anglicizme. Takvi su sledei primeri
sa naslovnica ekog izdanja asopisa Elle21:
Beauty SOS

Krsa SOS

Colour factory

Tovrna barev

Fashion paleta

Mdn paleta

Love & party

Lska a zbava

Summer beauty

Letn krsa

13 Hot

13 havch trend

as na makeover atnku

as na pravu atnku

Party sezona zan: Black Tie, Cocktail... Sezona verk zan: ern kravata,
koktejl...
Tm Elle vyzkouel makeover jdelnku

pravu jdelnku

Happy Chic Jak si oblct do prce

astn ik Jak si oblct do prce

Sa strane srpskog izdanja istog asopisa nailazimo na naslovnicama na sledee primere

neopravdanih anglicizama:
First Look

Prvi pogled

Oh, my London

O, moj London

ta krije stylish orman Maje Uzelac

stilski

New Fashion

Nova moda

Let`s Party

Hajde da se zabavimo

New Face

Novo lice

Back to Work

Povratak na posao

Make-up

minka

Blame it on Rio

Okrivite Rio/Rio je kriv za to

We Love Music

Volimo muziku

Future of Sex

Budunost seksa

We Love City Life

Volimo gradski ivot

21

Naslovne strane asopisa Cosmopolitan u oba izdanja nismo uzeli u obzir pri ovoj analizi jer osim anglicizama
sex i fashion i njihovih izvedenica nismo naili ni na kakve znaajne primere.

45

First Look: Top trendovi nove modne sezone Na prvi pogled: Najbolji trendovi nove...
Proleni make-up

Prolena minka

Vebe za lenjivce: Budite fit bez muke

Budite u formi/u kondiciji bez muke

New Fashion Torbe i cipele koje

Nova moda Torbe i cipele koje ete

ete odmah poeleti da imate & saveti

odmah poeleti da imate i saveti kako

kako da ih kombinujete

da ih kombinujete

Moemo primetiti da opravdanosti u upotrebi ovih anglicizama apsolutno nema. Izraz

iste pojave na ekom ili srpskom jeziku bi bio sasvim jasan i logian, novi izraz iskazan
anglicizmom ne donosi nikakav novi, napredniji, delikatniji, opravdani sadraj. Osim stilske
strane, ovi anglicizmi ni na koji nain ne obogauju jezik-primalac, kao to ni upotrebljene
domae rei ne bi iskaz liile niega osim toga da su fensi i in.
Pogledavi sadraj ovih asopisa, uoavamo opet neopravdane anglicizme. Sadraj
smo posmatrali u oba izdanja asopisa Elle i Cosmopolitan. U okviru izdanja oba asopisa,
nae istraivanje sproveli smo na odabranim stalnim rubrikama i povremeno na specijalno
dodatim rubrikama koje se tiu odee i kozmetike. Ve u samim naslovima rubrika nailazimo
na pregrt neopravdanih anglicizama, posebno u srpskim izdanjima. Evo i prikaza naziva
ispitivanih rubrika iz sadraja Ella i Cosmpololitaina:
eka izdanja
ELLE

Srpska izdanja

COSMOPOLITAN

ELLE

COSMOPOLITAN

ELLE TREND

Mda a krsa

ELLE STYLE

Beauty & fashion

ELLE KRSA

Bav ns mda

ELLE FASHION

Fashion news

ELLE STYL

Mdn variace

ELLE BEAUTY

Beauty bonus

ELLE MDA

Krsa lovky

ELLE TREND

Stilska A lista

DODATAK
ELLE

Krsa a slva

PROMOTION

ELLE

Cosmo lepota

ULTIMATIVNI
OPING VODI

ELLE MDN

Mdn variace

NOVINKY
ELLE NKUPY

ELLE RUNWAY Moda& lepota(do2012)

REPORT

hav a hork

ELLE ZOOM

Krsa trendy

ELLE GLAM SPECIAL

46

Primeri naziva rubrika iz ekog asopisa Cosmopolitan nam mogu posluiti kao
dobra ilustracija kako su i u ono malo naziva rubrika iz ekog asopisa Elle u kojima su
upotrebljeni anglicizmi (Elle trend, Elle promotion) sasvim neopravdani, jer kako nam
Cosmopolitan pokazuje, moemo isti sadaj izraziti upotrebom ekih rei i time, opet, nita
sa znaenjske strane ne menjamo niti gubimo. S druge strane, oba eka asopisa su dobar
primer za srpska izdanja, gde, osim rei vodi i dodatak u nazivima srpskih rubrika, u Ellu
nema ni jedne druge srpske rei, iako bi se tamo bez smetnje i promene znaenja mogla nai,
pa ak iako bi to bili prilagoeni anglicizmi, npr. Elle style : Elle stil, Elle fashion : Elle
moda, Elle beauty : Elle lepota, Elle runway : Elle pista. Dakle, u svim navedenim
sluajevima postoji domaa ili odomaena re koja bi i u sluaju srpskog i u sluaju ekog
mogla biti ravnomerno upotrebljena. Druge nazive rubrika osim prouavanih u naoj tabeli
nismo navodili, iako, posebno u srpskim izdanjima, oni pokazuju iste tendencije kao gore
opisani primeri.
U sledeem odeljku prikazujemo primere neopravdanih anglicizama iz teksta u
navedenim rubrikama.
Elle (eko izdanje):
-

Back to Basic - Nvrat k zsadnmu

Barevn look je dokonal zpsob, jak rozzit svj pracovn den barevn vzhled

...aplikujte srum, na srum krm, pes krm make-up nebo BB krm pouijte
serum

Tajemstv thlch en co jed, mlsaj & jak cviit co jed, mlsaj a jak cviit

Made in Czech: Nejlep esk biokosmetika vyrobeno v esku

Best of: vlasy, nehty, fitness aplikace & biokosmetika nejlep z: vlasy, nehty,
fitness aplikace a biokosmetika

Vc asu a vc dvry ve sv vlastn tlo: pask food kritika a gurmanka

Nathalie Helal ka tot... kritika jdla

...ka Jan Krlek, fashion consultant Elle mdn poradce Elle

Navrhka Olympia Le-Tan pedstavila na paskm Fashion Weeku svou kolekci

vbec poprv: Kolekce Victorie Beckham byla na newyorskm tdnu mdy...

Psanka Lanvin s crazy vzory rozz kadou jarn party se lenmi vzory
rozz kad jarn verek

Good Hair Day Den krsnch vlas

Elegantn black & white kombinace je znovu hotem tohoto jara ernobl
kombinace
47

Kdy jsme sedli na pehldkch na jaro/lto 2013 a sledovali stovky model na

runwayi, hrali jsme se s pedstavou, km se letos v lt chceme stat : Jemnost,
kehkost a spe dv ne ensk energie zily na mnoha molech od New Yorku
do Pae

Jedin, co budou vechny vly potebovat, je jemn vtr do vlas, a vyraz na letn
gardenparty ...a vyraz na letn zahradn verek (dokonce zahradn party Mon vs ek zahradn party, na n se hodlte ohnt ndhernmi nehtyCosmopolitan)

Kalhotov kostm zav svj velk comeback svj velk nvrat

Mon pracuje v reklam, u filmu nebo se to okolo muziky okolo hudby

Mdn postehy a poznmky z prvn ady v neekanch souvislostech od fashion

& beauty konzultanta v neekanch souvislostech od poradce pro mdu a krsu

erven kalhoty poslou jako univezln zklad a daj se mixovat opravdu

s jakoukoli barvou: Jaro je nespoutan divok, a roztodivn vrstvit a mchat je
tud dovoleno

Vrazn barevn kontrasty a kolov potisky ozdobily limitovanou kolekci

omezenou kolekci

Sladkou teku a zrove nejlepm startem do novho roku jsou pak

nejpoholdnj kousky, v nich si mete 1. ledna uvat zaslouen relax ...nejlepm zatkem do novho roku...uvat zaslouen odpoinek

Ikonick styl Gucci um Frida modern interpretovat pedstavit

Sta vlasy jednodue natuprovat, smotat a zafixovat gumikou nebo sponkami ...natuprovat, smotat a upevnit gumikou nebo sponkami

Peace & love: Ke, rozmanit vzory, blzniv barvy a luxusn materily vvod
letonmu pojet bohmskho hippie stylu. Je odvn a proklat free! Mr a
lska: ...Je odvn a proklat svobodn!

Like a Star Jako hvzda

Aby se tak vm neotevly oi pli pozd, pinme vm seznam vc, kter

muste podniknout, dokud jste single svobodn

Nemme bodyguardy ani nic podobnho nemme ochranku ani nic podobnho

Tko si pedstavit, jak by se kterkoli chlap vyrovnval s partnerem, v jeho

ivot hraje jeho exmilenec netolik dominantn roli - ...hraje jeho bval milenec

Cocktail dress nebo tak lounge suit (pro pny) se hod pro neformln akce, jako
jsou veern party nebo tzv. koktejlov verky : Jak nzev pedpovd, trento dress
48

code pedepisuje koktejlky, tedy aty, jejich dlka sah od tsn nad kolena a do
pl ltek
-

Zathnout zvsy, poslouchat srdceryvn songy a nenvidt cel svt srdceryvn

psn

Cosmopolitan (eko izdanje):

-

Sta si vybrat, jestli se zahalte do zasnnch dvactch let, umixujte koktejl

z tropickch vzor, anebo se pkn zostra vybarvte smchejte koktejl

Luxusn ampiont: Na vy level Na vy rove22

Elle (srpsko izdanje):

-

Propusnica za nedelju mode: Kako da se obuete za Fashion Week?

Povratak osnovama: crno-beli look je sasvim logian nastavak prethodne sezone

zasiene printovima i preokiene kameniima crno-beli izgled

S druge strane, kad budete stekli respektabilnu publiku, elnici modnih kua e vas
i sami zapaziti kad budete stekli zavidnu publiku...

Shopping: Beauty time Kupovina: Vreme je za lepotu

I ne samo to e zadrati optimalan nivo vlanosti ve e biti revitalizirana i glatka

obnovljena i glatka

Prva, koja daje savreni volumen bez grudvica, idealno ide uz smokey eyes, a
druga uvija trepavice bolje od uvijaa : Sigurno ste ve dovoljno veti u postizanju
zadimljenog pogleda, ali nije na odmet da pojaate njegov ubistveni efekat
linijom crnog ajlajnera

A pravi must have komad svakako je ona Jil Sander, iji je radi i inae
prepoznatljiv po beloj koulji komad koji morate imati

Star style stil zvezde

Work Wear radna garderoba

Street fashion ulina moda

Ova prolena verzija je limitirano izdanje, a sveina se osea ve u gornjim

notama Ova prolena kolekcija je ogranieno izdanje...

22

Mali broj primera iz Cosmopolitana ne znai da su anglicizmi u ovom asopisu nisu zastupljeni, priroda
asopisa je da u njemu ima znatno manje teksta nego u Ellu, samim tim upotreba anglicizama u reenicama je
znatno rea.

49

Takve izjave u suprotnosti su s medijskom slikom koja nam se servira: ako nismo
kao devojke s naslovnica i bilborda debelo smo omanule ...devojke sa
naslovnica i reklamnih panoa...

Vodei se reima naeg modnog urednika Nenada Janjatovia da je to big thing

ove sezone da je to velika stvar ove sezone

Najrevnosniji su oni iz sveta mode, ija kamera hvata ba sve: kastinge, fitinge,
revije, urke audicije, probe, revije, urke

Less is More Manje je vie

Sitne nepravilnosti tretirajte proizvodima na bazi salicilne kiseline sitne

nepravilnosti leite/negujte proizvodima

Budui da za sport ne marim previe, pa ak ni kad ga (uspeno) umiksuju sa

visokom modom pomeaju sa visokom modom

Postoje i bronzeri kojima moete instant potamneti boju tela, ali imajte na umu da
boja mora dobro da se osui spre nego to obuete garderobu moete na brzinu
potamneti boju tela

Kako bi se iskoristili svi njegovi benefiti, najvanije je znati koju koliinu vitamina
C treba uneti u organizam i na koji nain sve njegove prednosti

Najnoviji trend make up industrije upravo su eye glosses, creams & mousses, koji
se nanose vrhovima prstiju ili etkicom, otvaraju oko i idealna su minka za duge,
tople noi. sjaj za oi, kreme i musevi koji se nanose vrhovima prstiju...

Ono to je boja kamilje dlake bila za ovu zimu, to e bela biti za predstojee leto.
Gotovo da nije bilo nijednog catwalka bez niza belih modela nijedne piste bez
niza belih modela.

Street Fashion Ulina moda

New romantic look uklopljen sa odlinom obuom novi romantini izgled

Jedan od pragmatinih trendova, idealan za stylish workwear, uvodi elemente

mukog odela, ali zadrava glatku, suptilnu enstvenu konturu - ...idealan za
stilizovanu radnu odeu ...

Izgledaete fenomenalno i uz najobiniju T-majicu! majicu

Direktna poruka kroz proienost forme od zimus, za prolee je preneta na kolor ...za prolee je preneta na boje

Volim da iskombinujem staro i novo, a posebno sam srena kad kupim neto na
total sale popustu jer onda to nosim s jo veim zadovoljstvom na totalnoj
rasprodaji
50

Pravi party izgled sa nezaobilaznim glitter detaljem Pravi izgled za urku sa

nezaobilaznim svetlucavim detaljem

Kombinovau ih sa topom/tunikom bez bretela od teget svile u prednjem delu i od

crnog pamuka na leima s masivnim zlatnim zipom rajsfelusom, cipzarom

One su bile simbol nekontrolisanog opingovanja nekontrolisane kupovine

Taj skinny look korene pronalazi u neodoljivom Bad Boy imidu panka i roka i ini
vezu izmeu muzike i mode neraskidivom. Taj mrav izgled korene pronalazi u
neodoljivom imidu loeg momka panka i roka...

Tatoo Art: Tetovaa je stav, uspomena, ukras, stil ivota, vid izraavanja
Umetnost tetovae

ivot modela podrazumeva do 20 kastinga ili pet revija dnevno - ...do 20

audicija...

Cosmopolitan (srpsko izdanje)

-

Vatreni izgled: Uz crveni make up ostvariete svaki cilj koji zacrtate. Uz crvenu
minku

Stil sa ulice Cosmo fashion policija patrolirala je gradom u potrazi za stilom

Cosmo modna policija

Fashion news: Put oko sveta za modne sladokusce Modne vesti

Ovaj poznati modni brend otvorie svoju prvu radnju u oping molu Delta City ve
na jesen ove godine poznata modna marka otvorie svoju prvu radnju u trnom
centru

Iz navedenih primera moemo zakljuiti da se neopravdani anglicizmi esto koriste i u

ekom i u srpskom modnom diskursu prouavana dva asopisa. Nekada, to smo takoe iz
primera mogli da primetimo, ak i u istom broju ili istom lanku sreemo potvrdu
neopravdanosti tog anglicizma, npr. u ekom runway : molo, mixovat : mchat, cocktail dress
: koktejlka, party : verek. Vidimo i veoma estu, a potpuno nepotrebnu upotrebu znaka &
umesto veznika i na obe strane, kao i upotrebu sasvim neopravdanog anglicizma u
nepronalaenju odgovarajueg sinonima u istoj reenici npr. navrhka : designerka, oping :
kupovina.
Sledei anglicizam koji u ekom registru ne nalazimo, dok je u srpskom veoma est,
je aksesoar/asesoar. Smatramo ga u srpskom jeziku neopravdanim jer bi se mogao zameniti
izrazom modni detalj, kako, npr, glasi njegova odrednica u ekom jeziku mdn doplek.
Pogledajmo primere iz srpskog izdanja Ella i Cosmopolitana:
51

Aksesoari su ovog preolea preliveni bojama slatkia

Najvei trendovi, najpoeljniji komadi, najupeatljiviji aksesoari i kako ete ih

nositi

Elle voli modne aksesoare!

Aksesoari: Detalji sa snanim modnim peatom

Asesoari za glavu trebalo bi da budu va must have ove sezone

Od jednostavnog ukrasa za kosu u hipi stilu napravite pravi trendi asesoar

Volim da nosim fensi stvarice i nikako ne volim jedostavne komade. Prednost

dajem asesoarima: nakitu, cipelama, torbama.

Upotrebom domaeg izraza modni detalj ne bismo nita promenili u znaenju,

nitibismo reenicu uinili rogobatnom i stilski nedovoljno dobrom, prema tome zakljuujemo
da je za terminom asesoar/aksesoar ne potrebe u srpskom jeziku i da je neopravdani
anglicizam.
Neopravdani anglicizmi se lako mogu zameniti domaim ili odomaenim terminima iz
oba jezika, kako nam analiza primera pokazuje, meutim, postavlja se pitanje do koje mere
treba insistirati na njihovoj zameni domaim reima kako se ne bismo izloili jezikom
purizmu i njegovim negativnim stranama. Dosta navedenih primera je ve dugo vremena u
jeziku prisutno i aktivno, veina njih je nala svoje mesto i u leksikom sistemu i njihova
upotreba ne dovodi itaoce ovih modnih asopisa u zabunu i nedoumicu. itaoci modnih
asopisa su ve dobro upoznati sa vokabularom koji se u njima koristi, te s obzirom da jezik
modnih asopisa moemo na neki nain smatrati i modnim argonom, otvaraju se dalja
pitanja koliko su zaista ovi neopravdani anglicizmi neopravdani. Ipak, moramo teiti tome da
ih koristimo oprezno i da u tome ne preterujemo.

1.1.2. Opravdani anglicizmi

Anglicizmi su opravdani ukoliko nude mogunost upadljivije kraeg i ekonominijeg
izraavanja novog ili postojeeg sadraja od domae ili odomaene rei ili izraza, ukoliko
uvodi novu nijansu znaenja u sistem jezika-primaoca i ukoliko unosi sasvim novo znaenje u
sistem jezika-primaoca i time popunjava neku leksiku i/ili pojmovnu prazninu (Pri
2004:120).
U naoj analizi predstavljamo primere opravdanih anglicizama i obrazlaemo njihovu
opravdanost, tj. korienje strane rei umesto domae. Definicije i objanjenja pojmova crpeli
52

smo iz srpskih i ekih renika stranih rei i iz renika engleskog jezika. Sve renike smo
koristili u elektronskoj i tampanoj formi.23
U modnom diskursu ekog i srpskog jezika esto se sreemo sa anglicizmom trend i
njegovim izvedenicama. Evo nekih primera:
Elle (eko izdanje)
-

Sportovn stihy a vrazne barvy jsou nejvtm trendem nadchzejcho lta.

Trendy sportem tto sezony je badminton.

13 hot trend

Trendy na jaro a lto 2013

Krsa : Nov jarn make-up - Hrav a pestr trendy jarnho len.

Letos se kad milovnice mdnch trend me na party ctit jako celebrita.

Dal vrazn trend. Insporovan farmou a venkovem, pro zmnu vrtil na mola
kalhoty s laclem i devky.

Trendy v len a esech

Trendy budete i se zivmi stbrnmi stny.

Pokud si chcete letos koupit trendy vesty, pak jedin dinovou.

Vymlej nejrznj aplikace, tvary, sleduj trendy, sna se zaujmout

Dostala jste pozvnku na verek a pemlte, jak se trendov nalit?

Cokoli v barv velbloud srsti a pout, co je momentln nejtrendovj barvou

vbec...

Cosmopolitan (eko izdanje)

-

Trendy pichzej: Boty kter muste mt!

Tikrt trendy! Jaro prv startuje, je u v atnk pipraven?

Mapa a plnky fajn akc i trend

Znme trendy a znaky ve kterch se vyplat na sjezdovce ukzat.

Chcete se v lt blsknout pstnmi drpky, kter z zdravm a trendovmi

barvami?

V andlskou mrchu vs promn ern volny, aty s prstihy a dal bitk trendy

Elle (srpsko izdanje)

23

First Look top trendovi nove modne sezone

Vidi vie u bibliografiji

53

Na sebi ima najtrendi komad sezone, u jednoj ruci tu je moderna (prazna) kla
tanica, a u drugoj iPhone 5

Bled ten koji je karakteristian za ove hladne dane, idealna je podloga za trendy
make-up.

Samo za vas modni tim objanjava zato je oaran ovim trendom

Trend dreavih boja na usnava nastavlja se i ovog prolea, samo se ide i korak
dalje u modi je vritei neon

Svi trendovi i trikovi koje treba da znate

Ugledajte se i vi na najbolje trendseterke, jer one znaju ta rade.

Ali ne priamo o trendi sporty look sa kolor-blokovima.

Elle za vas bira najnovije modne trendove, predlae detalje i mesta za shopping

Trendi izdanje sa fenomenalnim naoarima.

Sjajan tendy detalj za naredno leto je i narandasti mat karmin!

Izdvajamo ultimativna trendy reenja koja e vam pomoi da blistate na poslu

Ovo su ultimativni elementi sezone za trendy poslovni look

Cosmopolitan (srpsko izdanje)

-

Da li ete odabrati nestani deaki trend ili pak neni igled devojice na vama je
da odluite

Od jednostavnog ukrasa za kosu u hipi stilu napravite pravi trendi asesoar.

U ekom on-line Reniku stranih rei24 trend je definisan kao celkov, obecn

sklon, smovn, vvojov tendence, a u srpskom Vujaklija definie trend kao opta sklonost,
tendencija; osnovni pravac kretanja nekog drutvenog procesa ili pojave koja preovlauje u
odreenom razdoblju (Vujaklija, 1986:928). Poto na osnovu definicija iz renika vidimo da
termin trend nudi krae i ekonominije izraavanje pojma i donosi novu nijansu u znaenju,
smatramo ga opravdanim.
U primerima u ekom izdanju Ella (EI) i Cosmopolitana (CI), a takoe i u
srpskom izdanju Ella (ESI) i Cosmopolitana (CSI) zapaamo anglicizme koji oznaavaju
pripadnike odreenog muzikog pravca, ivotnog pokreta ili profesije i pripadnike odreenim
profesijama:

24

Plavky, grunge & western (EI)

Westernov styl vrtil po letech do mdy dnovou bundu (EI)

https://www.online-slovnik.cz

54

Grunge se vrac. (EI)

U Reniku su oznaeni anglicizmi definisani ovako:
Grunge - vyznauje se nkolika vrstvami nesourodch omelch kus obleen
Western - romn, film nebo pse z Divokho zpadu

Kako je stari dobri grand karo prerastao u neto veoma enstveno i seksi (ESI)

Volim stilizovani grunge devedesetih, miks sporty i punk looka (ESI)

ta bi bilo s pankom bez mode? (ESI)

Daily Punk: Sakoi i nitne, asesoari u jarkim bojama (ESI)

Grand/grunge nismo nali u reniku
Pank muziki pravac nastao pre roka

Rockov styl kombinujte s dmskou eleganc (EI)

Byla to ra, kdz se stalet tradice v Britni dramaticky stetvaly s rou sexu, drog
a rokenrolu (EI)

Vyzkuejte kvtinov vzory netradin v rockovjm stylu (EI)

Rockenrol/Rock`n`roll - americk hudebn styl vznikl prolnnm ernosk a
blosk lidov tanen hudby, s vraznou rytminost
Rocker - 1. pslunk skupiny mladch lid svrznho chovn, obvykle s oblibou
motocykl a koench odv 2. hudebnk provozujc rokenrol

Moda & Rocknroll (ESI)

Kombinujete gipsy look, rock dodir i glamur (ESI)

Simona oivljava rokenrol duh (ESI)

Devojka koja ima neverovatan oseaj za kombinovanje (koktel haljina i tren, rok
majica i tren, rok majica i ik torbica) (ESI)

Kako postii festivalski rok (ESI)

rok'n rol (eng. rock'n roll, rock`n`roll tresenje i vrenje) - igra u 4/4 taktu sa otrim
ritmom koji omoguava slobodne kretnje igraa

Modeling je pro hvzdy Penlopina formtu samozejm extra pjem (EI)

Modeling - pedvdn model, prce modelek

ivot modela podrazumeva do 20 kastinga ili pet revija dnevno (ESI)

55

Veliki karirani printovi, modeli koji hodaju u paru i pokretne stepenice svakako su
veliki statement ove sezone (ESI)
model l. v. modul; 2. obrazac, uzorak, mustra; 3. um. potpuno ili delimino gola
osoba prema kojoj umetnik radi sliku ili kip; 4. U graevinarstvu i tehnici: uzorak
predmeta koji treba izvoditi, izraen od jevtinog materijala i, obino, u smanjenom
obliku; 5. kalup po kome se to izrauje, npr. liju se u pesku mainski delovi i dr.;
fig. ugled, primer, uzor.

Erin o sob k, e je kovbojka a surfaka (EI)

Svetry pak kombinujte s k nebo denimem, ale pedem se rozhodnte, jestli

budete rockerka, kovbojka nebo vyznavaka zenu. (EI)
Kovboj - honk skotu
Surf - prkno pro jzdu na vlnch moskho pboje

Na rozdl od jinch metropol jsou toti ve Stockholmu prv blogei

oslavovanmi celebritami a konkurence je opravdu vysok (EI)

Vechny tyhle vci jsme podili v Centru Chodov a oblkli do nich mdn
bloggerku! (CI)
Celebrita - znamenitost; ven, proslul osobnost; potentt
Blog, bloger, blogerka, bloggerka nismo nali definiciju

To je polo za rukom beauty blogerki Jeannine Morris, koja je tako uetala na

reviju Zaca Posena!

...tu se nalaze najbogatiji kupci, vani blogeri, bogate naslednice, pripadnici

kraljevskih porodica, ali i vlasnici najkul koncept butika!
Blog nismo nali u reniku

Rozhovor vyel a po njak dob mi byznysmenka volala s otzkou, co je tak

zvltnho na botch od Christiana Louboutina. (EI)
Byznysmen - spn obchodnk

S chut mixujte hiphopov styl s funky doplky, etno s geometrickmi potisky i

africk motivy s umlou hmotou (EI)
Hip-hop - tanen mutace metalovho hudebnho stylu
56

Funky - hudebn a pveck styl s vypjatmi vokly

Ke, rozmanit vzory, blzniv barvy a luxusn materily vvod letonmu pojet
bohmskho hippie stylu (EI)
Hippie - hnut a jeho pslunci hlsajc a svrzn naplujc idely svobody a
lsky

Jet zajmavj je vak jej styl: korzetov aty doplnn vintage kokem
Vintage nismo nali u reniku

Crvena haljina sa vintage manom (ESI)

Vintage/vintid nismo nali u reniku

Nmonick styl je letnm evergreenem (EI)

Evergreen - star, stle populrn a oblben psnika

Elegantna, retro, pomalo ekstravagantna, ova ara je svakako postala evergrin

(ESI)
Evergrin - uvek zelen, zimzelen; u zabavnoj i dez muzici: trajne, neprelazne
melodije

Intimn atnk naivek ze edestch let lk novodob sexbomby k experimentm

(EI)
Sexbomba - ena s vraznm erotickm nbojem, psobenm, sex-appealem

Seks bomba ili devojka iz komiluka

Seks bomba ena napadne privlanosti

Navedene anglicizme smatramo opravdanim jer imaju sve odlike koje opravdani
anglicizam po definiciji treba da poseduje, tj. ni jedan od njih ne moe biti zamenjen jednom
reju koja bi tano i precizno opisala dati pojam. Neki od njih jo nisu uvreni u renike
stranih rei, to jo vie potvruje potrebu za njima, tj. za njihove sadraje ne postoje druge, i
moda bolje, rei ili izrazi.

57

Sledei primeri slede takoe odlike opravdanih anglicizama, a tiu se delova odee i
obue i kozmetikih preparata, tj. minke.
-

Neutrln make-up (EI)

Make-up na takto oeten pleti vypad mnohem lpe (EI)

Zjemuje, zmatuje i rozjasnuje ple a zrove fixuje make-up(EI)

...jako by nehty namaloval make-upem (EI)

Korektor je lep nanet a na make-up (EI)

Naneste nejprve podkladovou bzi, make-up pak k pokoce pilne pouze

povrchov (CI)
Make-up - kosmetick prava oblieje. dk kryc barevn krm, kter lze na
oblieji lehce rozett

Ovo su osnovna obeleja make up trenda koji je vladao beogradskim pistama ove
jeseni (ESI)

Proleni make-up (ESI)

Vrlo smeo make up predstavili su Moncler, Dior i Anna Sui

Make up/ make-up/ mejkap nismo nali u reniku

U sluaju opravdanosti anglicizma make-up u srpskom jeziku, ne moemo ga

posmatrati kao opravdani anglicizam, jer postoji adekvatna re koja se aktuelno koristi, a to je
minka. Prema tome, make-up u ekom jeziku svrstavamo u opravdane anglicizme, jer on
oznaava deo minke, ono to je u srpkom jeziku teni puder, dok je u srpskom jeziku make-up neopravdani anglicizam.

Ano, oversize slunen brle tu byly odjakiva (EI)

Danju ete izgledati neodoljivo ik ako ga kombinujete sa bermudama, a za no

birajte smele oversize forme u pastelnim bojama (ESI)

Oversize sako: Izaberite iroki sako za snaan volumen ili sako koji dosee do
butina za izduenu figuru. (ESI)

Oversize vuneni demper (ESI)

Oversize - Nismo nali ni u ekom ni u srpskom reniku. Na osnovu znaenja
engleske rei, zakljuujemo da bi ekvivalent bio u srpskom prevelik, a u ekom
pli velk. Meutim, oba izraza ne bi bila adekvatna za dati pojam, jer on ne treba
da oznaava neto to je preveliko ve upravo ta veliina ini njegovu posebnost,
da je komotan, ljampav, kao od starijeg brata.
58

Jarn trenkot nemus mt jen neutrln bovou barvu (EI)

...zvl kdy ji doplnte lehkm trenkotem (EI)

Jako zastnkyn klasick kombinace dny, bl triko a trenkot (EI)

Britsk znaka Burberry, kter se proslavila svmi trenkoty, prv uvd na trh
novou adu dekorativn kosmetiky (EI)

Vjmkou je znaka Burberry, kde metal sexuln osvil jejich klasick trench
(EI)

Mentol & pastel trenkot (CI)

Trenkot - sportovn pl

Tren sa ipkanom manom na zadnjem delu (ESI)

Devojka koja ima neverovatan oseaj za kombinovanje (koktel haljina i tren, rok
majica i tren, rok majica i ik torbica) (ESI)

Trench od moog metalik zlatnog materijala s visokim sjajem nosei je element

ove kombinacije. (ESI)
Trenkot - kaput za rovove", vrsta mukog (i enskog) lanenog ili vunenog
gornjeg kaputa, koji je po materiji i kroju praktian, tako da moe dobro posluiti i
za ravo vreme.

U oba jezika trenkot u tom obliku postoji kao stariji anglicizam, koji je imao malo
drugaije znaenje od dananjeg. U ekom modnom diskursu se retko javlja u novijem
obliku tren/trench, dok u srpskom taj oblik danas upravo trenkot ini savremenijim, sa
nijansiranim znaenjem mantila.

Tysrkysov top aneb letn variace na blou blzu (EI)

Na veer ji (metalickou sukn) doplte tpytivm topem v pastelovm odstnu

(EI)

Streov erzejov top (EI)

Zmte jejich styl podle toho, s jakmi botamy a topy je zkombinujete (EI)

A u na atech, topech, nebo doplcch, ern krajka je vdy dokonal svdn

(EI)

Kolov top (CI)

Top - vrchol, vrek, pika

59

Top: On se vratio! (ESI)

Kratak top je must have komad koji ne treba da nosite sa helankama na aerobik
(ESI)

Kombinovau ih sa topom/tunikom bez bretela od teget svile u prednjem delu i od

crnog pamuka na leima s masivnim zlatnim zipom (ESI)
Top - vrh katarke, ko na katarci.

Definicije pojma top i u srpskom i u ekom jeziku oznaavaju vrh, gornji deo neeg,
ali izraz top u modnom jeziku, mogli bismo zakljuiti iz primera, dobija novu odliku,
preciznije znaenje: gornji deo garderobe i zbog toga to uvodi novu nijansu u znaenju,
moemo ga posmatrati kao opravdani anglicizam.

Dlej si peeling, pouvej termln vodu, hydratan krm i masky (EI)

Peelingov maska (EI)

Peelingov krm (EI)

Jednou za tden jim proto dopejte peeling, kter je zbav such, odumel ke a
zrove je rozz(EI)

Doma provnjte tlov peeling, odstran se mrtv buky a pokoka tla bude
hlad a zivj (EI)
Peeling - odstrann drobnch kousk odumel pokoky na oblieji pomoc
krmu (peelingovho) obsahujcho hrub steky

...redovan piling blagim sredstvom na bazi vonih kiselina... (ESI)

piling je jedan od najosnovnijih neinvazivnih antiage tretmana (ESI)

Radite piling tela makar dva puta nedeljno da bi koa bila mekana i glatka (ESI)

Piling od jedne kaiice braon eera i maslinovog ulja mekae vae usne u
trenu!(CSI)

Piling preica do tena od milion dolara (CSI)

Piling kozmetiko ienje lica, guljenje, ljutenje

Iz primera zakljuujemo da se peeling/piling upotrebljava sa jednim novim,

preciznijim i potpunijim znaenjem koje se odnosi samo na negu koe lica i tela i ni na koje
drugo gulenje i ljutenje, to opravdava upotrebu ovog anglicizma.

60

Na newjorsk Metropolitn ples si klidn vezme koen kalhoty a smoking, na

letn rockov festival pod irm nebem tpytiv flitry, na svatbu zase superkrtk
ortky. (EI)

Nejsilnjm vldcem nov sezony je pnsk styl. Na mola se tak vrtila klasick
krejovina, smokingov prvky, klobouky, flanel a ke. (EI)

Pouzdrov aty, korzety, smokingov saka, sexy overaly, nkladn krajky a

polomatn satn (EI)
Smoking - pnsk spoleensk oblek s lesklmi klopami

Smoking se vraa na scenu! (ESI)

Zlatni strukirani smoking-sako istie figuru (CSI)

Smoking kaput koji se nosi u sobi za puenje, kratak, duboko iseen crni kaput,
opiven svilom, za sveane prilike

Hedvbn overal (EI)

Kvtinov ifonov overal (EI)

Krajkov overal (EI)

Vlnn overal (EI)

Pouzdrov aty, korzety, smokingov saka, sexy overaly, nkladn krajky a

polomatn satn. (EI)

Dnov overal: Pohodov model uijte do prce i veer na party sta vymnit
doplky. (CI)

Overal a na zem (CI)

Overal - ochrann oblek, kombinza

Termin overal u srpskim izdanjima ispitivanih asopisa nismo nali. Kao ekvivalent za
njega korien je kombinezon. S obzirom na definiciju iz ekog renika i na pojavu sinonima
kombinza i u ekim asopisima (kombinza u bavlnnho pletu) dovodi se u pitanje
opravdanost ovog anglicizma. Meutim, kao to smo videli, npr. u sluaju smokinga da je to
kaput ili sako koji je vremenom dobio odreenije znaenje sakoa konkretnog modela, namene
i izgleda, tako moemo posmatrati i odnos overala i kombinezona. Videemo da li e i kojom
brzinom kombinezon u srpskom registru mode avanzovati u overal.
Slino se ponaaju i anglicizmi blejzer, kardigan, skinny jeans, bikini, tj. svoju
opravdanost dobijaju time sto blie odreuju proizvod koji oznaavaju:
61

Padnouc blejzr a elegantn doplky vytvo skvl letn outfit do prce (EI)

Nmonick prouky, bl blejzr a rud rty (EI)

Blejzr - jednoadov del sako sportovnho stylu

Kako nositi blejzer (ESI)

Blejzer sa maksi reverima (ESI)

...ine pantalone i blejzer neodoljivim izborom za prolee (CSI)

Blejzer lak sako, sportski vuneni kaputi

tuln hejiv kardigan nebz neekan monosti (EI)

Vymte kardigan za koili z lehkho a svtlho denimu (EI)

Dlouh kardigan (CI)

Kardigan na kopanje (ESI)

Znalci poklanjaju panju detaljima: poput stole od krzna ili krznenih manetni na
kardigan (ESI)

Definiciju kardigana u ekom reniku nismo nali, dok smo za kardigan u srpskom
nali definiciju da je to vrsta pletenog prsluka (Vujaklija, 1986:402) sa ime se ne bismo
sloili. Kardigan oznaava tip enskog laganijeg dempera na kopanje.

Akoli z jejch studi nakonec selo, svj sen o drze mdn designerky si splnila,
kdy navrhla vslastn kolekci bikin. (EI)

Na sv si pijde kad z vs, a u se vm ll sportovnj modely ve stylu

australskch surfek, retro bikiny inspirovan padestmi lty, chic plavky
s radinovanmi prostihy, metalick barvy, zvec vzory (EI)
Bikiny - dmsk dvoudln plavky

Morski ik: Odmah vam se pred oima pojavljuju slike Vrifitte Vardot u cvetnom
bikiniju na plai u Kanu (ESI)

Zato poseem za varijantom koju su priremili za nas koji jo uvek plau vidimo
kao poligon za uivanje i na svoj spisak upisuje bikini. (ESI)
Bikini - vrsta dvodelnog enskog kupaeg kostima ija je veliina svedena na
najmanju meru

62

Iz objanjenja odrednice u srpskom jeziku vidimo da se radi o specifinoj vrsti

kupaeg kostima, to u ekoj definiciji nije navedeno, ali iz primera u kom se razlikuje bikiny
od plavky moemo zakljuiti da se i tu radi o posebnom tipu enskog kupaeg kostima.

Ty daly jejm modelm punc nadasov elegance, a u vyrazila ve vstednm

kabt, malch ernch, nebo v triku a skinny dnch. (EI)

Miluju skinny dny! (EI)

Letos nutn potebujete: skinny jeans, koilov aty, lacle. (EI)

Niko ne kae da su skinny jeans prevaziene, ali apsolutna zvezda sezone su

ultrairoke i ultradugake pantalone. (ESI)

Odlino poigravanje sa mukim krojevima u kontrastu sa skinny dinsom.(ESI)

Pogledajmo iz navedenih primera prvo anglicizam dny/jeans u ekom i dins/jeans

u srpskom jeziku i njegovu opravdanost. U ekom on je definisan kao pevn pltn kalhoty,
texasky, rifle, dnsy, jeansy, dok je u srpskom to jako izdrljivo platno za izradu farmerske
odee, posebno pantalona, farmerke. Dakle u oba sluaja definisan je kao materijal od kog su
sainjene pantalone, dok se za same pantalone od tog materijala nude drugi izrazi. Dakle, i
farmerke (srpski) i rifle, dnsy, texasky (eki) su izgleda postale out i pojavio se novi izraz
iju (ne)opravdanost smatramo dosta subjektivnom. to se tie odrednice skinny, nju nismo
nali u renicima ni samostalnu, ni u kontekstu farmerki, tj. dinsa, a na osnovu primera
moemo zakljuiti da se radi o posebnoj vrsti istih, te zbog nedostatka izraza za dat pojam,
smatramo ovaj anglicizam opravdanim.
Legny je anglicizam koji se u ekom modnom registru ispitivanih asopisa esto
pojavljuje. U srpskom, ovaj pojam nije iskazan anglicizmom, ve se za njega upotrebljava
termin helanke. S obzirom da su legny definisane kao kamae, prun pilhav kalhoty,
mogli bismo rei da je germanizam kamae (prun pilhav kalhoty, obv. velmi tepl)
zastareo, a da ga je zamenio moderniji legny.
Izgled garderobe je u srpskim primerima esto opisan korienjem odrednice print,
koja ustvari opisuje aru na garderobi, tj. neku aplikaciju. Zato ovaj anglicizam smatramo
opravdanim, ilustrovaemo sledeim primerima.
-

Od cvetnih motiva, preko prugica do animal printa; od kontastiranih boja do

dreavih dvobojnih ara (ESI)
63

Futuristiki printovi susreu se sa otrim i underwear krojevima (ESI)

Eksperimentiite sa izazovnim trendovima! Oversize komadi, animal printove,

dramatina tekstura poput ipke i, naravno, perfektan kroj. (ESI)

Sasvim je dovoljna, recimo, multikolor kona parchwork torbica ili jarkoplava

kona potarska torba s printom crnih zvezda (ESI)

Ovaj poznati dizajner pokazao nam je kako identian print moemo istovremeno
nositi na garderobi i asesoarima (CSI)

Pronaite svoj trend: psastel, crno-belo, jarke boje ili floral print (CSI)

Renih stranih rei ne definie ovaj pojam, ali jasno je na osnovu engleskog znaenja
glagola to print tampati, na osnovu primera iz asopisa, kao i slika koje prate tekst u njima,
da se radi o tampanim aplikacijama i slikama na odreenim komadima odee. Ovaj pojam
svrstavamo u opravdane anglicizme, jer to nije aplikacija, nije ni ara, niti je motiv, nego
print. U ekom se u ovom sluaju ne koristi engleska re, ve domaa vzor ili potisk:
-

Leopard vzor (EI)

Vyzkuejte kvtinov vzory (EI)

Chic plavky s radinovanmi prostihy, metalick barvy, zvec vzory (EI)

Korzet s divokm potiskem vrt do hry army sukni, kter frela ped lty (CI)

Co teba kombinace dvojitho leopardho potisku? (CI)

U odeljku o lepoti i kozmetici esto se susreemo sa nazivima minke za koje se,

posebno u srpskom registru, najee koriste termini preuzeti iz engleskog jezika. To su ve
ustaljeni izrazi koje smatramo delom srpskog leksikog fonda i iz njihovih objanjenja u
renicima vidimo da druge odgovarajue rei za njih nemamo. eki jezik je tu bio
kreativniji, te za neke pojmove ima svoje, domae rei. Sve primere nalazimo u asopisima
Elle i Cosmopolitan na oba jezika, te emo ih dalje samo pobrojati i uporediti.
Engleski
mascara
eyeliner
crayon
highlighter
powder
liquid foundation
bronzer
corrector

Srpski
maskara
ajlajner
krejon
hajlajter
puder
teni puder
bronzer
korektor

eki
asenka
on linka
tuka na oi
rozjasova
pudr
make-up
bronzer
korektor

64

Sledei est anglicizam u oba jezika je outfit. U renicima stranih rei nismo nali
njegovu definiciju, ali, opet, iz prevoda sa engleskog znamo da se radi o odelu (na prvom
mestu u oba jezika), spoljanjem izgledu oveka, nainu na koji je obuen, stilu. Poto termin
outfit u sebi sadri sva ova znaenja, ne moemo ga zameniti samo jednom reju iz srpskog ili
ekog jezika, te smatramo da je njegova upotreba opravdana.
Iz analiziranih primera anglicizama u ekom i srpskom modnom diskursu moemo
zakljuiti da je veliki broj pozajmljenica iz engleskog u oba jezika u opravdanoj upotrebi.
Smatramo da je to neizbean jeziki proces jer kako promene u razliitim sferama nastupaju
velikom brzinom i kako, npr. u informatikim, ekonomskim ili politikim izrazima nemamo
dovoljno vremena da konstruiemo nove, odgovarajue termine za nove pojave, tako i modna
industrija napreduje i menja se i u njoj, takoe, dolazi iz dana u dan do promena u
materijalima, stilovima, kozmetikim otkriima. Meutim, ne treba odlaziti u drugu krajnost,
te koristiti neopravdane anglicizme kad za njih nema potrebe, niti izmiljati rogobatne i
preopirne izraze za nove pojmove koje svakako neemo usvojiti. Dakle, kao to je ve bilo
reeno u teoretskom delu, priliv anglicizama treba posmatrati kao jedan prirodni proces i
odraz modernog vremena u kojem ivimo, ali ih upotrebljavati paljivo, s merom i opravdano.
1.2. Analiza anglicizama prema njihovoj oblikoj realizaciji
Anglicizmom se uobiajeno smatra re preuzeta iz engleskog kao jezika-davaoca i
uklopljena je u sistem srpskog/ekog kao jezika-primaoca. Zbog sve veeg priliva
anglicizama dolazi do potrebe da se sadraj pomenutog termina preispita. U tom smislu, Pri
(2004: 115) govori da je mogue razlikovati tri vrste anglicizama, prema njihovoj oblikoj
realizaciji u srpskom jeziku, a to su:
1. oigledni anglicizmi
2. sirovi anglicizmi
3. skriveni anglicizmi
U naem praktinom delu prikazujemo primere anglicizma iz ekih i srpskih izdanja
asopisa Elle i Cosmpolitan i svrstavamo ih po njihovoj oblikoj realizaciji u ove tri
kategorije. Takoe, smatramo da je potrebno odmah naglasiti to da se jedna ista leksika
jedinica iz engleskog jezika, nakon svog ulaska u jezik - primalac, moe neko vreme nalaziti u
vie navedenih grupa, te je ponekad odnos prema ovoj klasifikaciji subjektivan i zavisi od

65

autorovog odnosa prema pozajmljenici, kao i prema tome da li e je izabrati kao potpuno
prilagoeni anglicizam ili ne.
1.2.1. Oigledni anglicizmi (OA)
Oigledni anglicizmi su sve one leksike jedinice, rei-lekseme (imenice, glagoli,
pridevi, prilozi, uzvici, itd.), afiksi (prefiksi i sufiksi) koji su preuzeti iz engleskog jezika, koji
su vie ili manje postali integrisani u sistem srpskog/ekog jezika - na ortografskom,
fonolokom, morfosintaktikom, semantikom i pragmatikom planu, i koji e vremenom
stei status vie ili manje odomaene rei ili afiksa (Pri 2004:2).
U teoretskom delu smo istakli da donekle moemo nai slinosti meu oiglednim
anglicizmima u srpskom i anglicizmima bez ekvivalenata u ekom jeziku. Obe grupe
podrazumevaju integrisane jedinice prilagoene sistemu srpskog i ekog jezika bez kojih se
u modernom veku vie ne moe. One se oseaju odomaeno i ponaaju se kao ostale rei
jezika primaoca. Pri analizi ekih primera naili smo na problem, jer u sluaju oiglednih
anglicizama u srpskom jeziku nema dileme, promena se ogleda i u ortografiji jer srpski jezik
ove anglicizme prilagoava svom ortografskom sistemu. Meutim, eki pravopisni sistem
ima tendenciju ouvanja izvorne ortografske forme anglicizma, te smo zato morali preciznije
da definiemo da oigledni anglicizmi u ekom jeziku nisu samo oni koju su ortografski
prilagoeni sistemu, ve i oni koji potpuno ili delimino zadravaju svoj izvorni oblik, ali su u
ostalim kategorijama prilagoeni ekom jezikom sistemu i, to je takoe vano, za njih
nema odgovarajuih, dovoljno ekonominih i preciznih domaih ekvivalenata kojim bi se
mogli zameniti. Smatramo da zbog pravopisnog sistema ekog jezika oigledni anglicizmi
mogu esto podlei subjektivnom oseaju istraivaa, te se pojavljuju oni koje moemo
smatrati u isto vreme oiglednim i sirovim. To moemo primetiti najee u onim sluajevima
kada se ortografija jezika-davaoca podudara sa ortografijom jezika-primaoca.

1.2.2.

Sirovi anglicizmi (SiA)

Sirovi anglicizmi su rei, sintagme i reenice koje su preuzete iz engleskog jezika

direktno, bez ikakvog prilagoavanja njihovog pisanja, tj. ortografskoj normi jezika- primaoca (Pri 2004:2). Ovi oblici ukljueni su u sistem srpskog jezika samo na
semantikom i pragmatikom planu, tek delimino na morfosintaktikom i fonolokom, dok
su ortografski potpuno neprilagoeni. Naglasili smo ve u teoretskom delu da moderne rei u
ekom jeziku po definiciji Svobodove delimino odgovaraju karakteristikama sirovih
66

anglicizama u srpskom u smislu da za njih postoje odreeni ekvivalenti u jeziku-primaocu, ali

ih koristimo zato to je to in. Prema tome, sirovim anglicizmima smatramo one anglicizme
koji su u srpskom jeziku ostali ortografski neprilagoeni, dok u ekom jeziku, zbog
ortografije koja esto zadrava izvorni oblik, moramo naglasiti da su to ne samo oni
ortografski neprilagoeni anglicizmi, ve oni za koje u ekom jeziku moemo nai domau
re kojom ih moemo bez ikakvih potekoa zemeniti, a da to ne utie ni na znaenje, ni na
ekonominost. Podudaranje u ortografiji jezika-davaoca i jezika-primaoca moe nam i ovde
zadati potekoe, te i definisanje sirovih anglicizama mora imati dozu subjektivnog karaktera.
Analizu oiglednih i sirovih anglicizama prikazujemo u sledeoj tabeli. Svi anglicizmi
su izdvojeni na osnovu materijala prikupljenog iz modnih asopisa Elle i Cosmopilitan.
eki

Srpski
aksesoar

OA

asesoar

OA

accessories

SiA

anti-age

SiA

anti-age

SiA

antiage

SiA

aplikator

OA

apliktor

OA

army (stil)

SiA

army

SiA

military

SiA

bekstejd

OA

backstage

SiA

bed

OA

bengl (narukvica)

OA

beauty

SiA

beauty

SiA

benefit

OA

bestseler

OA

bestseller

OA

bikini

OA

bikiny

OA

blejzer

OA

blejzr

OA

bloger/ka

OA

bloger/ka

OA

bodi

OA

body

OA

67

bomber (jakna)

OA/SiA bomber

OA/SiA

brend

OA

bronzer

OA/SiA bronzer

OA/SiA

byznysman/ka

OA

kardigan

OA

kardigan

OA

kasting

OA

casting

SiA

casual

SiA

casual

SiA

keual

OA
celebrity

OA

chic

SiA

chic

SiA

ik

OA

ik

OA

clutch tanica

SiA

kla

OA

koktel (haljina)

OA

cocktail

SiA

koktejlka

OA

comeback

SiA

concept store

SiA

concept store

SiA

koncept butik

OA

kondicioner

OA

kondicionr

OA

cool

SiA

cool

SiA

kul

OA

cover

SiA

kaubojka

OA

kovbojka

OA

kult

OA

kultov

OA

teksas

OA

denim

OA

dizajn

OA

design

OA

dizajner

OA

designr

OA

evergrin

OA

evergreen

OA

fashion

SiA

fashion

SiA

fen

OA

Fashion Week

SiA

Fashion Week

SiA

68

fashionista

SiA

fit

OA

fit

OA

fitnes (centar)

OA

fitness

OA

fitness

SiA

flert

OA

flirt

OA

gedet

OA

gadget

SiA

glam

OA/SiA glam

OA/SiA

glamour

SiA

glamour

OA

glamur

OA

grunge

SiA

grunge

SiA

grand

OA

grand

OA

hippie

SiA

hippie

SiA

hipi

OA

hit

OA

hit

OA

insajder

OA

instant

OA

intervju

OA

interview

OA

dins

OA

dny

OA

jeans

SiA

jeans

SiA

legny

OA

lifestyle

SiA

lajfstajl

OA

lifting

OA

lifting

OA

limitiran

OA

limitovan

OA

look

SiA

look

SiA

make up

SiA

make up

SiA

make-up

SiA

make-up

SiA

makeover

SiA

makeover

SiA

menader/ka

OA

manaer/ka

OA

menswear

SiA

menswear

SiA

69

mix

SiA

mix

SiA

miks

OA

model

OA

model

OA

nude

SiA

nude

SiA

outfit

SiA

outfit

SiA

autfit

OA

overal

SiA

oversize

SiA

oversize

SiA

party

SiA

party

SiA

patchwork

SiA

patchwork

SiA

piling

OA

peeling

OA

piknik

OA

piknik

OA

piercing

SiA

piercing

OA

pirsing

OA

pre-fall

SiA

print

SiA

pulover

OA/SiA

pulovr

OA

pank

OA

punk

OA

punk

SiA

relax

SiA

relax

SiA

restart

SiA

restart

OA

rock

SiA

rock

SiA

rok

OA

rok

OA

rocknroll

SiA

Rocknroll

SiA

rokenrol

OA

rokenrol

OA

runway

SiA

runway

SiA

second hand

SiA

second hand

OA/SiA

sekndhend

OA

sex

SiA

sex

OA

seks

OA

seksepil

OA

sex-appeal

SiA

70

sexbomba

OA

sexbomba

OA

seks bomba

OA

sexy

SiA

sexy

OA

seksi

OA

shopping

SiA

shopping

SiA

oping

OA

orts

OA

orty

OA

orc

OA

show

SiA

show

OA

ou

OA

skinny

SiA

skinny

OA/SiA

smokey eyes

SiA

smoking

OA

smoking

OA

snack

SiA

sporty

SiA

start

OA

start

OA

streetwear

SiA

streetwear

SiA

style

SiA

style

SiA

stil

OA

styl

OA

styling

SiA

styling

OA/SiA

stajling

OA

stylish

SiA

stajli

OA

stilista

OA

stylist

OA

demper

OA

svetr

OA

tabu

OA

tabu

OA

teenage

SiA

tinejd

OA

top

OA

top

OA

total look

SiA

total look

SiA

71

tren

OA

trench

SiA

trench

SiA

trenkot

OA

trenkot

OA

trend

OA

trend

OA

trendseter/ka

OA

trik

OA

trik

OA

urban

OA

vesta

OA

vintage

SiA

vintage

SiA

workwear

SiA

zip

OA/SiA

zip

OA

Na primerima oiglednih i sirovih anglicizama pokazali smo da u srpskom jeziku

postoje ponekad dva ili vie oblika, tj. da je ista re zastupljena kao pravopisno adaptiran
oigledan anglicizam, dok ga pravopisno neadaptiranim smatramo za sirovi anglicizam.
Upotreba ovih anglicizama u prouavanom modnom diskursu je paralelna i ne moemo izneti
zakljuak koja se od ovih dveju varijanti ee koristi. Ali, moemo zakljuiti da su u sluaju
postojanja i oiglednog i sirovog anglicizma ovi drugi ee zastupljeni na naslovnim
stranama pomenutih asopisa, u naslovima rubrika i lanaka. Smatramo da, ukoliko je ve
anglicizam u srpskom jeziku proao kroz proces adaptacije na svim nivoima, pa tako i na
pravopisnom, nema potrebe da se u tom sluaju sirovi anglicizmi bespotrebno koriste,
posebno ako su proli i morfoloku adaptaciju i preuzeli sve morfoloke odlike jezikaprimaoca.
Sledei grafikon predstavlja odnos anglicizama koji imaju dve ili vie varijanti u
srpskom jeziku s jedne i ekom s druge strane, kao i broj anglicizama zastupljenih u srpskom
jeziku koje nismo nali u ekim primerima i obrnuto.

72

srpski

eki

28
23

8
3
dve ili vie varijanti

bez ekvivalenta u
drugom jeziku

Problem pri grupisanju anglicizama u oigledne i sirove u ekom jeziku upravo

predstavlja ortografska adaptacija ovih rei. S obzirom na prirodu ekog jezika da nekad
zadrava ortografski izgled jezika-davaoca, ponekad je problem precizno utvrditi da li oni
pripadaju oiglednim ili sirovim anglicizmima. U prouavanju oblike realizacije ekih
primera doli smo do zakljuaka definisanih u sledeim stavovima i njima smo se vodili pri
oblikoj klasifikaciji anglicizama u ekom jeziku. Dakle, oiglednim anglicizmom u ekom
jeziku smatramo onaj anglicizam a) koji je ortografski potpuno prilagoen, npr. grand, k,
hit, dny, legny, pulovr, svetr; b) kod kojeg se ortografija jezika-primaoca i jezika-davaoca
podudaraju, npr. zip, trend, top, start, smoking, flirt, fit; c) koji svoj ekvivalent u ekom
jeziku nema (ili se on smatra zastarelim), pa ak iako je potpuno ili delimino zadrao
pravopis jezika-davaoca, npr. show, design, bikiny, body, celebrity, evergreen, fitness,
peeling25; Sirovi anglicizmi u ekom jeziku su oni koji su zadrali svoj izvorni pravopis, a za
njih se moe nai prihvatljiv ekvivalent u ekom jeziku, npr. army, military, beauty, casting,
comeback, streetwear;
Sledei grafikon pokazuje odnos oiglednih, sirovih i onih anglicizama koje moemo
smatrati da su i oigledni i sirovi u srpskom i ekom ispitivanom modnom registru.
srpski jezik

eki jezik

75
56

59
40

4
oigledni

sirovi

oigledni/sirovi

25

U tabeli oiglednih i sirovih anglicizama moemo zapaziti primere kod kojih stoje obe odrednice upravo zbog
velike uloge linog stava prema oblikoj pripadnosti ovih pozajmljenica u ekom jeziku.

73

1.2.3. Skriveni anglicizmi (SkA)

Neka re, sintagma ili reenica moe da odraava normu i/ili sledi obiaje engleskog
jezika. U ovakvim sluajevima, znaenja i/ili upotrebe svojstvene oblicima engleskog jezika
kriju se u oblicima srpskog/ekog jezika, koji se relativno brzo odomauju, pa stoga drugu ih
nazivamo skriveni anglicizmi (Pri 2004:2). U oba jezika moemo da ih posmatramo kao
frazeoloke i semantike kalkove i iz prouavanih asopisa na ekom jeziku navodimo
sledee26:
Grunge se vrac!

The 90s are back in a big way and grunge,

the decade's landmark trend, is cool again.!

Minulou sezonu ovldaly zvec potisky.

You can play with animal prints, by making

a major statement with an animal print coat

Barva stbra se letos stala mdnm hitem Not number one, but Ellen Page did make the
slo jedna

list.

Pokud zkombinujete svtl a tmav odstn a The black and blue smoky eye is an emerging
vytvote si kouav len

eye shadow trend you need to try.

Hello, Ivana!

Hello, Gerard.

Tut hru s protiklady dokonale ovldaj Style icons have donned every cut and brand
ikony stylu nazvanho effortless nebo casual of denim for decades.
glamour
Ke, rozmanit vzory, blzniv barvy a Damn she is so unique!
luxusn materily vvod letonmu pojet
bohmskho hippie stylu. Je odvn a
proklat free!

Damn Good Friends!

26

Primeri na engleskom su preuzeti sa internet izdanja kanadskog i amerikog Ella

https://secure.ellecanada.com
http://www.elle.com

74

Aby se tak vm neotevly oi pli pozd, In 10 reasons it's great to be single.

pinme vm seznam vc, kter muste
podniknout, dokud jste single.

Neki od ovih skrivenih anglicizama su ve toliko duboko uli u jezik da ih vie i ne

posmatramo kao pozajmljene frazeoloke i semantike jedinice, njihovu specifinost
primeujemo tek kad se detaljno i studiozno nad njima zamislimo, tako da pojedine i ne
smatramo stranim konstrukcijama, npr. hit slo jedna, grunge se vrac, ikony stylu. Dakle, ovi
skriveni anglicizmi su se dobro kamuflirali u jeziki sistem jezika, te ih ponekad jako teko
otkrivamo uz, opet, veliko prisustvo subjektivnog stava o njima.
U srpskim primerima nailazimo na dosta slinosti sa ekim, meutim, zapaamo da
se u srpskom jeziku ne pojavljuju samo fraze, ve i cele reenice na engleskom jeziku koje su
ubaene u srpski tekst u originalnoj formi, a iako takve, smatraju se sasvim prirodnim delom
reeninih konstrukcija. U ekom jeziku u ispitivanom materijalu nismo naili na primere
celih reenica na engleskom jeziku.
Saberite sve posetioce uredike, blogere, Style icons have donned every cut and brand
manekenke, poznate i ikone stila i dobiete of denim for decades.
jednu zaista stajli ekipu.
Na date za Dan zaljubljenih definitivno idem How to keep it classy on Valentine's Day
kostimirana!

date night,

and

still

rock

heart-shaped

pendants and anything red.

Vodei se reima naeg modnog urednika Relationships and dating: Is literary speed
Nenada Janjatovia da je big thing ove dating the next big thing?
sezone monohrono.

Toronto's next big thing is set to star in two

films this week

Veliki karirani printovi, modeli koji hodaju u Instead

of

earrings,

look

for

a big

paru i pokretne stepenice svakako su veliki statement necklace.

statement ove sezone

Shop strong statement earrings, perfect for

75

partying or adding something extra to ...

Smoking se vraa na scenu!

Patchwork is back on the scene, baby.

Kratak top je must have komad ove sezone!

Summer must-have: The small bag.

Must-Have Espadrilles For Spring.

Da li ste se pitali kako se speluje re fashion?

Mislim da je vreme za presvlaenje. Tested
& dissaproved!
To bi bilo so last season!
I obino sam u pravu, thank you very much!

Korienjem skrivenih anglicizama u modnom diskursu oba jezika postie se stilski

utisak modernog jezika koji, posebno u sluaju srpskog, podrazumeva dobro znanje
engleskog od stane itaoca ovih asopisa i ni u najmanju ruku ne dovodi u pitanje
razumevanje istog. Meutim, moe se postaviti logino pitanje zato smo ove konstrukcije
uvrstili u skrivene anglicizme kad je sasvim oigledno da su to potpuno neprilagoeni
anglicizmi koji su zadrali sve karakteristike jezika-davaoca i koji se apsolutno mogu smatrati
sirovim anglicizmima. Kao to smo ve vie puta napomenuli, mnogi od navedenih
anglicizama se mogu nalaziti i u sve tri kategorije, to najbolje vidimo ako se vratimo na, npr,
anglicizam asesoar ili ik ili kla. Klasifikacija nekih od njih je opet veoma subjektivnog
karaktera, te tako itajui primere sa engleskim konstrukcijama iz navedenih primera, deava
se da italac ni ne primeuje da se jezici meaju i da im tu nije mesto, tj. da su ovi anglicizmi
veoma dobro sakriveni u jeziku-primaocu i da su postali njegov sastavni prirodni deo, te ih
stoga kao takve svrstavamo u skrivene anglicizme.

76

2.

ANALIZA FORMALNE ADAPTACIJE ANGLICIZAMA

2.1. Analiza ortografske adaptacije anglicizama

Da bi se pozajmljenica ukljuila u sistem jezika-primaoca potrebno je da njen oblik
bude formiran u skladu sa pravopisnim pravilima tog jezika. U teoretskom delu smo dali
prikaz modela formiranja anglicizma u srpskom i ekom jeziku i odluili smo da ih u naem
radu posmatramo na osnovu principa adaptacije na ortografskom niovu koje je postavio
Rudolf Filipovi jer u ovoj podeli moemo nai i principe opisane u podeli adaptacije
anglicizama u ekom Rejzeka i Bozdjehove. Dakle, osnovni oblik anglicizma formira se na
etiri naina i to prema:
1) prema izgovoru modela, tj. engleske rei
2) prema ortografiji engleske rei
3) kombinacijom izgovora i ortografije
4) pod uticajem jezika posrednika
Primere anglicizama iz asopisa Elle i Cosmopolitan smo u tabeli nie predstavili u
svom osnovnom obliku u odnosu na njihov engleski izvorni model. Nakon svakog primera u
tabelu je upisivan nain njegovog ortografskog formiranja (I prema izgovoru modela, O
prema ortografiji engleske rei, I/O kombinacijom izgovora i ortografije, JP pod uticajem
jezika posrednika).
Potrebno je naglasiti da kod onih anglicizama u ekom i srpskom jeziku iji se
pravopisni i izgovorni oblik poklapaju, odluili smo da ih klasifikujemo meu one adaptirane
po ortografskom modelu zbog toga to u naem istraivanju polazimo od tampanog
materijala uz pretpostavku da je upravo on izvor informacija korisnika jezika, dakle pisana,
forma informacije.

Engleski
accessories

eki

Srpski
aksesoari

asesoari

accessories

anti-age

antiage

applicator

aplikator

army

army

anti- age

anti-age

apliktor

army

77

bekstejd

backstage

badge

bed

bangle (bracelet)

backstage

bengl (narukvica)

beauty

beauty

beauty

benefits

benefiti

bestseller

bestseler

bestseller

bikini

bikini

O/JP

bikiny

O/JP

blazer

blejzer

blejzr

blogger

bloger/ka

bloger/ka

body

bodi

body

bomber (jacket)

bomber (jakna)

bomber

brand

brend

bronzer

bronzer

bronzer

businessman

biznismen/ka

byznysman/ka

cardigan

kardigan

kardigan

casting

kasting

casting

casual

casual

casual

keual

celebrity

celebrity

chic

chic

JP

chic

JP

ik

ik

clutch (tanica)

kla

cocktail (dress)

koktel (haljina)

cocktail (dress)

comeback

comeback

concept (store)

concept (store)

concept (store)

koncept (butik)

conditioner

kondicioner

kondicionr

contouring (makeup)

konturisanje

cool

cool

cool

clutch (bag)

O
78

kul

cover

cover

cowboy

kaubojka

kovbojka

denim

denim

design

dizajn

design

designer

dizajner

designr

dress code

dress code

dress code

evergreen

evergrin

evergreen

fashion

fashion

fashion

fen

statement

statement

Fashion Week

Fashion Week

Fashion Week

fashionist

fashionista

fit

fit

fit

fitness

fitnes

fitness

fitness

flirt

flert

flirt

gadget

gedet

gadget

glam

glam

glam

glamour

glamur

glamour

glamour

grunge

grunge

grand

grand

hippie

hippie

hipi

hit

hit

hit

in

in

in

insider

insajder

instant

instant

interview

intervju

interview

grunge

hippie

79

it bag (it girl...)

IT (komad, girl)

jeans

dins

dny

jeans

jeans

jumper

demper

leggins

legny

lifestyle

lifestyle

lajfstajl

lifting

lifting

lifting

look

look

look

make up

make up

make up

make-up

make-up

makeover

makeover

makeover

manager

menader/ka

manaer/ka

menswear

menswear

menswear

mix

mix

mix

miks

model

model

model

must have

must have

nude

nude

nude

out

out

out

outfit

outfit

outfit

autfit

overall

overal

oversize

oversize

oversize

party

party

party

patchwork

patchwork

patchwork

pavork

peeling

piling

peeling

picnic

piknik

piknik

piercing

piercing

piercing

80

pirsing

platform (shoes)

platforme

platformy

pre-fall

pre-fall

print

print

pullover

pulover

pulovr

punk

pank

punk

punk

relax

relax

relax

restart

restart

restart

rock

rock

rock

rok

rok

rocknroll

rocknroll

rokenrol

rokenrol

runway

runway

runway

second hand

second hand

second hand

sekndhend

sex

sex

seks

sex - appeal

seksepil

sex-appeal

sex bomb

sexbomba

sexbomba

seks bomba

sexy

sexy

seksi

shopping

shopping

oping

orts

orty

orc

show

show

ou

skinny

skinny

rocknroll

sex

sexy

shopping

shorts

show

skinny (jeans, look)

81

smokey eyes

smokey eyes

smoking

smoking

smoking

snack

snack

sporty

sporty

spray

sprej

sprej

start

start

start

streetwear

streetwear

streetwear

style

style

style

stil

JP

styl

JP

styling

styling

stajling

stylish

stajli

stylist

stilista

JP

stylist

JP

sweater

svetr

taboo

tabu

tabu

teenage

teenage

tinejd

top

top

top

trench-coat

tren

trench

trench

trenkot

trenkot

trend

trend

trend

trendsetter

trendseter/ka

trick

trik

trik

urban

urban

vest

vesta

vintage

vintage

vintage

work wear

workwear

zip

zip

zip

styling

stylish

82

Analizom primera iz tabele zapaamo da srpski jezik, iako smo u teoretskom delu
naveli njegova dosta precizno i tano definisana ortografska pravila pisanja anglicizama,
izbegava u modnom registru primenu istih formirajui anglicizam u najveem broju primera
na najlaki, ali najnepoeljniji nain - prema ortografiji engleske rei. Tako dolazi do
direktnog transfera, tj. do transliteracije odreene rei, bez obzira na brojne preporuke srpskih
lingvista (Pri, Klajn, Bugarski) koji istiu da rei preuzete iz engleskog ne treba
prepisivati bilo da se radi o irilinom ili latininom tekstu. Sledei grafikon prikazuje
odnos meu pravopisno adaptiranim anglicizmima u srpskom i ekom jeziku.

izgovor

ortografija

jezik posrednik

69
63
57
43

4
srpski jezik

4
eki jezik

U prikazu vidimo da je u srpskom jeziku broj anglicizama prilagoenih prema

izgovornom modelu vei od ekog (65:57). Od ukupno 122 prouavana primera, u srpskom
jeziku se pojavilo 36 onih koji imaju dvojak oblik, tj. anglicizam se u pronaenim primerima
formira s jedne strane po izgovoru modela, a s druge po ortografiji modela. Ne moemo izneti
precizan zakljuak kada se koji model formira, niti u kojem je od ovih asopisa vie
zastupljen, jer primeri nalazimo u oba, poev od naslovnih strana, preko sadraja, pa do teksta
u ispitivanim rubrikama. Zbog gore pomenute situacije pri pisanju rei preuzetih iz engleskog,
u srpskom jeziku se pojavljuju pravopisni dubletni oblici iste rei. Ako pogledamo primer
asesoara, tu imamo ak tri oblika accessories po ortografskoj formi modela, aksesoari po
kombinovanoj izgovornoj i ortografskoj, asesoari po izgovornoj formi. Na sve tri varijante
nailazimo u asopisima Elle i Cosmopolitan u svim istraivanim izdanjima bez obzira na
godinu i to u paralelnoj upotrebi sa asesoar. Forma accessories se pojavljuje takoe u svim
83

navedenim izdanjima, ali najee u nazivima rubrika ili njihovim delovima, retko u tekstu.
Kod primera trench i tren moemo istai da je samo varijanta po ortografskom modelu
jezika-davaoca, tj. trench, bila u upotrebi u izdanjima iz 2009. i 2010. godine, dok se tren
prilagoen po pravopisnoj izgovornoj formi modela pojavljuje u kasnijim izdanjima i to kao
jedini bez kolisanja sa prvim oblikom. Usled ega je dolo do ovih promena, nismo mogli da
ustanovimo. Meu ostalim primerima sa vie pravopisnih varijanti u srpskom jeziku nismo
naili ni na kakvu specifinu odliku, upotrebljavaju se paralelno.
Dvojaki oblici u ekom jeziku se pojavljuju samo u est primera: grunge/grand,
rock/rok, rocnnroll/rokenrol, style/styl, trench/trenkot i make-up/make up, kod kojeg se ne
radi o adaptaciji po izgovoru ili ortografiji, ve samo u varijati pisanja sa ili bez crtice. U
ostalim primerima vidimo da se veinom radi o muzikim pravcima gde dolazi do
smenjivanja pisanja po izgovoru i ortografiji modela, upravo zbog tenje ekog pravopisa da
zadri izvornu ortografsku formu jezika-davaoca, dok sa druge strane tei adaptaciji po
izgovornoj normi u primerima koji se esto i dugo pojavljuju. Primer styl smo oznaili da je
dobijen preko jezika-posrednika, mada je sluaj pravopisa styl veoma diskutabilan. S jedne
strane, moemo smatrati da je preko nemakog stil doao u eki jezik, odomaio se i -y- u
pisanju preuzeo iz pravopisnih pravila ekog jezika gde se ono pie u domaim reima posle
tvrdih konsonanata (u stranim reima to nije pravilo), ili da je re styl preuzeta direktno iz
engleskog ili francuskog style i na osnovu toga bi se mogla svrstati u anglicizme adaptirane na
osnovu ortografije modela. U ekim asopisima nismo mogli da ustanovimo nikakve
odreene zakonitosti kada se koji od ovih modela anglicizama sa dvojakom formom
upotrebljava. Smatramo da njihova upotreba zavisi od stila pisanja autora ili prevodioca
lanka.
U teoretskom istraivanju problematike pravopisne adaptacije anglicizma kod ekih
lingvista Obrdaleka i Bozdjehove nailazimo na zakljuak, iako Bozdjehova ukazuje na
mogunost sve vee zastupljenosti dubletnih oblika u ekom jeziku i prepisivanja
engleskih modela, da je najrasprostranjeniji tip preuzimanja anglicizma pravopisni oblik eke
rei koji se upravlja izgovorom engleske rei, tj. anglicizam formiran po ortografiji izvornog
modela. Rejzek se takoe slae da je model preuzimanja pravopisnog oblika eke rei koja se
upravlja izgovorom engleske rei najei u ekom jeziku. Mi se sa ovim konstatacijama na
osnovu nae analize modnog diskursa ne moemo sloiti. Iz grafikona moemo videti da je
najvei broj pravopisno adaptiranih anglicizama u oba jezika upravo prema ortografiji
engleske rei. Shodno tome, zakljuujemo da je u srpskom i ekom jeziku najzastupljeniji
oblik pravopisnog formiranja anglicizma upravo prema ortografiji engleske rei, ali s obzirom
84

na oblast istraivanja, suziemo konstataciju da je to najzastupljeniji oblik u savremenom

modnom diskursu ekog i srpskog jezika.
U srpskom jeziku nali smo dva, a u ekom pet primera onih anglicizama za koje
smatramo da je njihov pravopisni oblik nastao kombinacijom ortografije i izgovora modela.
Preko jezika posrednika adaptirali su se pravopisno u primerima iz srpskog jezika
etiri primera: bikini (nemaki, francuski), chic (francuski), stil (nemaki, francuski), stilista
(nemaki, francuski). U ekom jeziku smo jedan od primera, styl i stylist ve
prokomentarisali, ostala dva su takoe kao u srpskom bikiny i chic. U dananje vreme ove
meovite anglicizme je najtee utvrditi, posebno kod novijih anglicizama, jer se jezici
velikom brzinom u registru mode prepliu i dolaze iz razliitih modnih centara i stilova.
Iako se u naem istraivanju nismo posebno bavili pravopisnom formom stranih
vlastitih imena lica u srpskom jeziku27, smatramo potrebnim i vanim da ukratko iznesemo
neka zapaanja doneta pri prikupljanju grae za na rad. U Pravopisu srspkog jezika navedeno
je da se vlastita imena iz stranih jezika u srpskom jeziku piu se na dva naina:
-

Prilagoeno pisanje ili transkripcija - primenljivo i u irilici i u latinici.

Izvorno pisanje - primenljivo samo u latinici (Shakespeare, Newton, Casablanca), u

tom sluaju se u zagradi pie kako se ime izgovara, i to kad se pominje prvi put;
(Piurica, 2010: 171).

U srpskom izdanju asopisa Elle sva vlastita imena lica napisana su izvorno. Nismo nailii ni
na jedan primer gde je strano ime, bilo da je ime osobe, tj. pojedinca, ili ime koje predstavlja
modnu liniju, tj. preduzee napisano transkripcijom, to je po Pravopisu prihvatljivo, ali drugi
deo pravila, da je onda u zagradi potrebno napisati kako se ime izgovara nije primenjen
nigde. Miljenja smo da to ne bi ni bilo uobiajeno u publicistikom stilu, pa zbog toga
smatramo da je nain na koji se vlastita imena piu u asopisu Cosmopolitain dobro reenje.
Dakle, u ovom asopisu imena se pisu prilagoeno, tj. po pravilima transkripcije, ukoliko se
radi o imenima lica. Tako se npr. sreemo sa sledeim transkribovanim imenima lica:
Rejel Bilson, Sijena Miler, Denifer Gudvin, Majli Sajrus, Ema Votson, Denjveri Douns,
En Hatavej, Zandaja, Amanda Sajfrid, Viktorija Dastis, Rita Ora, Ilivija Palermo, Rijana,
Stefani Prat, Lija Lezark, Aleksa ang, Dastin Timberlejk i Desika Bil, Alia Kiz i Sviz Bic,
Ema Stoun i Endru Garfild, Leonardo Dikaprio, Sem Rajli. S druge strane, ukoliko se radi o

27

U ekom jeziku situacija je jasna i precizna prema pravilima ekog pravopisa, a to je da vlastita imena lica
zadravaju svoj izvorni pravopisni oblik i kao takva se unose u eki jeziki sistem. Na odstupanje od ovog
pravila u obraenom materijalu nismo naili ni jedanput.

85

vlastitom imenu koje predstavlja modnu liniju, kolekciju, preduzee, proizvod, zadrava se
izvorni oblik, npr. Alexander Mcqueen, Vera Wang i dr.
Prilikom naeg istraivanja naili smo na jo jedan problem koja se tie pravopisne
adaptacije u srpskom jeziku. S obzirom da su srpska izdanja oba prouavana asopisa
latinina, potrudili smo se da pronaemo irilino izdanje nekog modnog asopisa kako bismo
videli ta se deava na tom polju. Prva prepreka bila je upravo pronai modni asopis tampan
irilicom. Jedini takav asopis je Bazar u izdanju novinarske kue Politika. Pratil smo internet
izdanja ovog asopisa i doli do sledeih zakljuaka pri pravopisnoj adaptaciji anglicizama.
Izvrili smo pretragu svih nabrojanih anglicizama iz tabele i veinu smo ih pronali u
izdanjima asopisa Bazar od 2011. do 2014. godine. Pobrojani anglicizmi su upotrebljeni u
svojoj pravopisnoj formi po izgovornom modelu engleske rei i do odstupanja od primera
predstavljenih latinicom nije dolazilo. Meutim, ono to je bilo interensantno, to je da se neki
od ovih anglicizama nisu napisani irilicom. Najei takav se pojavljuje anglicizam make up
koji svoju formu u svim brojevima zadrava u irilinom obliku, ak iako je morfoloki
potpuno adaptiran. Nailazili smo na anglicizme koji predstaljaju novije pojave na modnoj
sceni napisane latinicom u irilinom tekstu kao to su nude, bobmber, oversize. Interesantno
je i su sva imena modnih kua i kreatora ili modnih linija napisana latinicom ak iako su u
sastavu irilinog teksta. Isti je sluaj sa nazivima kozmetikih proizvoda.
make up,
Too Faced ,
.
,
.
Valentino, Altuzzara.
Too Faced
.28
Dakle, u irilinom izdanju modnog asopisa Bazar pravopisno adaptirani anglicizmi
pisani irilicom prate pravila transkripcije i slede izgovornu formu prilagoavanja. Oni koji su
napisani latinicom prate konstatacije opisane na osnovu primera iz Ella i Cosmpolitaina.
Konstatujemo i da je ortografska norma u oba jezika teoretski precizno postavljena, ali
u praksi smo pokazali da su pravopisno adaptirani anglicizmi u oba jezika jo uvek
28

Vie primera moemo videti u bilo kom od Bazarovih izdanja sadranih u arhivi na internet sajtu ovog
asopisa http://www.bazar.co.rs/

86

nedovoljno ujednaeni, pojavljuju se netanosti i nepravilnosti u pisanju anglicizama u oba

jezika, to je pokazatelj da treba skretati panju jo vie na pisanje rei iz engleskog kako u
srpskom, tako i u ekom jeziku.
2.2. Analiza morfoloke adaptacije anglicizama
U ovom poglavlju baviemo se primarnom i sekundarnom adaptacijom i pravilima
supstitucije na morfolokom nivou prema principima teorije jezika u kontaktu Rudolfa
Filipovia kao i analizom formiranja morfolokog oblika imenica, prideva i glagola i
prideljivanjem morfolokih kategorija prilagoenim pozajmljenicama u srpskom i ekom
jeziku.
2.2.1. Transmorfemizacija ili supstitucija anglicizama na morfolokom nivou
Pri morfolokoj analizi anglicizama iz ekog i srpskog modnog diskursa ispitivanih
asopisa krenuli smo od Filipovieve podele morfoloke adaptacije na primarnu i sekundarnu
i pretpostavke da je pozajmljenica u svom osnovnom morfolokom obliku sastavljena od
slobodne morfeme ili kombinacije slobodne i vezane morfeme. Slobodne morfeme se
preuzimaju bez ogranienja jer nemaju vezanu morfemu, odnosno sufiks. Primarna adaptacija
na morfolokom nivou tie se pozajmljenica koje se sa modelom slau po obliku (buffalobafalo, fer-fer, bungalow-bungalov, dribble-driblati), dok sekundarna adaptacija predstavlja
adaptaciju prema morfolokom sistemu jezika primaoca i to u promeni u obliku menjanja
imenica po padeima (bafalo:bafala), izvoenja pridevskog oblika (film:filmski), postizanjem
perfektivnosti glagola pomou prefiksa (blefirati-izblefirati). Ovaj proces se odvija prema
pravilima supstitucije na morfolokom nivou transmorfemizacija pri kojoj razlikujemo tri
stepena transmorfemizacije anglicizma:
4) Nulta transmorfemizacija slobodna morfema modela + nulte vezane morfeme
5) Kompromisna transmorfemizacija - slobodna morfema modela + engleska vezana
morfema
6) Potpuna transmorfemizacija - slobodna morfema modela + srpska/eka vezana
morfema
Principe transmorfemizacije Rudolfa Filipovia primenjujemo i na analizu adaptacije
anglicizama na morfolokom nivou u ekom jeziku, meutim, poto se pri morfolokoj
analizi pozajmljenica i prikazivanjem njenog stepena transmorfemizacije u srpskom jeziku
polazi od pretpostavke da je dati anglicizam proao kroz ortografsko-fonoloku adaptaciju,
87

istraivanje baziramo u ovom sluaju na primere anglicizama u srpskom jeziku koje smo
svrstali u pravopisno adaptirane anglicizme prema izgovoru modela i kombinacijom
ortografije i izgovora. Zbog ekog pravopisa koji esto zadrava izvorni oblik modela, i
eke primere moramo posmatrati s ogranienjem, tj. da izdvojimo samo one za koje smo u
prethodnom odeljku odredili da su pravopisno adaptirani po prema izgovoru engleske rei ili
kombinacijom ortografije i izgovora. U tabeli prikazujemo primere anglicizama iz ispitivanog
materijala i obeleavamo nivo njihove transmorfemizacije u srpskom i u ekom jeziku na
osnovu engleskog modela. Stepen morfoloke adaptacije je oznaen 0T nulta
transmorfemizacija,

KT

kompromisna

transmorfemizacija

PT

potpuna

transmorfemizacija. One anglicizme koji su u jednom jeziku pravopisno prilagoeni prema

ortografiji modela oznaili smo kao O i njihovo morfoloko prilagoavanje nije mogue
izvriti. Tabela obuhvata imenice i prideve iz primera prouavanog materijala. U tabeli nisu
oznaene vrste rei, kao ni ostale morfoloke kategorije, jer e o tome biti rei u kasnijoj
analizi.

Engleski
accessory

eki

Srpski
aksesoar

0T

asesoar

0T

applicator

aplikator

KT

apliktor

KT

backstage

bekstejd

0T

badge

bed

0T

bangle (bracelet)

bengl (narukvica)

0T

bestseller

bestseler

KT

bikini

bikini

0T

bikiny

0T

blazer

blejzer

KT

blejzr

KT

blogger

bloger/ka

PT

bloger/ka

PT

body

bodi

0T

bomber (jacket)

bomber (jakna)

KT

bomber

KT

brand

brend

0T

bronzer

bronzer

KT

bronzer

KT

businessman

biznismen

0T

byznysman

0T

cardigan

kardigan

0T

kardigan

0T
88

casting

kasting

KT

casual

keual

0T

chic

ik

0T

ik

0T

clutch

kla

0T

cocktail (dress)

koktel (haljina)

0T

concept (store)

koncept (butik)

0T

conditioner

kondicioner

KT

kondicionr

KT

cool

kul

0T

cowboy

kaubojka

PT

kovbojka

PT

design

dizajn

0T

designer

dizajner

KT

designr

KT

evergreen

evergrin

0T

fashion

fen

0T

fitness

fitnes

0T

flirt

flert

0T

gadget

gedet

0T

glamour

glamur

0T

grunge

grand

0T

grand

0T

hippie

hipi

0T

insider

insajder

KT

interview

intervju

KT

jeans

dins

0T

dny

0T

jumper

demper

0T

lifestyle

lajfstajl

0T

manager

menader/ka

PT

manaer/ka

PT

mix

miks

0T

outfit

autfit

0T

overall

overal

0T

patchwork

pavork

0T

peeling

piling

KT

/
89

picnic

piknik

0T

piknik

0T

piercing

pirsing

KT

pullover

pulover

KT

pulovr

KT

punk

pank

0T

rock

rok

0T

rok

0T

rocknroll

rokenrol

0T

rokenrol

0T

second hand

sekndhend

0T

sex

seks

0T

sex - appeal

seksepil

0T

sex bomb

seks bomba

0T

sexy

seksi

0T

shopping

oping

KT

shorts

orts

0T

orty

0T

orc

0T

show

ou

0T

spray

sprej

0T

sprej

0T

style

stil

0T

styl

0T

styling

stajling

KT

stylish

stajli

KT

stylist

stilista

PT

stylist

PT

surfer

surfaka

PT

sweater

svetr

0T

taboo

tabu

0T

tabu

0T

teenage

tinejd

0T

trench-coat

tren

0T

trenkot

0T

trenkot

0T

trendsetter

trendseter/ka

PT

trick

trik

0T

trik

0T

90

U tabeli smo pratili ukupno 99 pozajmljenica, od toga 71 u srpskom i 28 u ekom jeziku. Iz

tabele moemo zakljuiti da pri morfolokoj adaptaciji najvei broj imenica i prideva u oba
jezika prolazi kroz nulti stepen transmorfemizacije (SJ 50, J 17), znatno manji broj
kompromisnu (SJ 16, J 7) i devet primera koji prolazi kroz potpunu transmorfemizaciju (SJ
5, J 4). Takoe zakljuujemo da ukoliko postoji engleska pozajmljenica i u ekom i u
srpskom jeziku, one se u stepenu transmorfemizacije u svim primerima podudraju. Nismo
nali ni jedan primer u kome e se primeri u ekom i srpskom jeziku po ovoj karakteristici
razlikovati. Sledei grafikon ilustruje odnose u stepenu morfolokih adaptacija u srpskom i
ekom jeziku prikazan na osnovu zajednikog broja primera.

OT

KT

PT

50

17

16
5
srpski jezik

eki jezik

Kroz prvi stepen supstitucije na morfolokom nivou, tj. kroz nultu transmorfemizaciju,
prolazi najee imenice i ree pridevi. Transmorfemisani oblici su po svojim zavrecima u
skladu sa morfolokim sistemom oba jezika-primaoca. Glagoli kroz nultu transmorfemizaciju
ne prolaze jer se glagolski sistem engleskog jezika u potpunosti razlikuje od glagolskog
sistema i srpskog i ekog jezika (o glagolima e biti rei kasnije). Imenice i pridevi koji
prolaze kroz nultu transmorfemizaciju zavravaju se suglasnikom i nemaju vezani morfem.
Izdvajamo primere imenica i prideva zajednikih za oba jezika. Vrsta rei je oznaena, a u
nekim primerima dolazi do upotrebe istog oblika kao imenice (Im) i kao prideva (Pr), te su
oznaeni kao obe vrste rei (Im/Pr). U ekom i srpskom jeziku navedeni anglicizmi spadaju
u iste vrste rei (VR) kao u engleskom, to smo takoe prikazali u ovoj tabeli

91

Engleski

VR

Srpski

eki

VR

VR

applicator

Im

aplikator

Im

apliktor

Im

chic

Pr

ik

Pr

ik

Pr

grunge

Im/Pr

grand

Im/Pr grand

Im/Pr

jeans

Im/Pr

dins

Im/Pr dny

Im/Pr

bikini

Im

bikini

Im

bikiny

Im

picnic

Im

piknik

Im

piknik

Im

rock

Im/Pr

rok

Im/Pr rok

Im/Pr

rocknroll

Im/Pr

rokenrol

Im/Pr rokenrol

Im/Pr

shorts

Im

orts

Im

orc

Im

orty

Im

spray

Im

sprej

Im

sprej

Im

style

Im

stil

Im

styl

Im

trench-coat

Im

trenkot

Im

krenkot

Im

trick

Im

trik

Im

trik

Im

U ovu grupu uvrstili smo eke imenice bikiny, dny, ortky. Meutim, imenicu dny
bismo mogli na prvi pogled posmatrati i kao potpuno transmorfemizovanu, jer vezana
morfema, tj. nastavak za oblik -y ima u ekom jeziku u ovom primeru znaenje mnoine
(dny - mnoina, muki rod eko-srpski renik) koji ima istu fukciju kao vezana morfema
jezika davaoca, tj. nastavak -s u engleskom jeans (mnoina Cambridge Dictionaries Online).
Meutim, u definiciji potpune transmorfemizacije stoji da vezana morfema, tj. engleski
sufiks modela moe se zameniti vezanom morfemom jezika primaoca, tj. srpskim tvorbenim
nastavkom (Filipovi 1990:131), te zbog ovog preciziranog dela engleski sufiks i srpski
tvorbeni nastavak ne moemo ovu re uvrstiti u potpuno transmorfemizovanu jer iako se radi
o vezanoj morfemi, tj. nastavku za oblik, ne radi se o sufiksu. Isti sluaj imamo sa imenicom
ortky naspram engleskog shorts. S druge strane ako uporedimo engleski bikini i eki bikiny
vidimo da se u engleskom radi o jednini imenice (Cambridge Dictionaries Online) dok je u
ekom ona, verovatno u mnoini po analogiji sa ekom rei za kupai kostim plavky
(eko-srpski renik). S toga smatramo da su dny i ortky u ekom jeziku po analogiji na
eke rei koje oznaavaju delove odee i imaju nasatavak za mnoinu -y (plavky, kalhoty,
teplky, trenrky) dobile ovaj nastavak, a ne da se radi o zameni vezane morfeme iz engleskog
jezika koja ima istu funkciju kao vezana morfema ekog jezika. Ukoliko bismo definiciju
92

potpune transmorfemizacije modifikovali i rekli da je vezana morfema i nastavak za oblik, a

ne samo tvorbeni sufiks, anglicizme dny i ortky mogli bismo smatrati potpuno
transmorfemizovanom. Meutim, izmena ove definicije bi zahtevala studioznije prouavanje
veeg broja primera u kojima se pojavljuje ovaj problem, te je u naem radu ne moemo
modifikovati na osnovu samo ova dva primera. Zato pravimo izuzetak od pravila i ove
imenice ostavaljamo meu onima koje su morfoloki adaptirane u nultom stepenu po analogiji
na srpski.
Osim gore nabrojanih prideva koji se formiraju kroz prvi stepen supstitucije, ima jo
nekolicina onih koje smo u naim primerima iz asopisa izdvojili, a koji nemaju u ekom
jeziku ili nemaju svoj oblik ili ga u pravopisnoj adaptaciji prilagoavaju sistemu ekog jezika
prema ortografskom modelu, te ih ovde nismo mogli prouavati. Ostali primeri prideva iz
srpskog jezika ne odstupaju ni na koji nain od pravila nulte transmorfemizacije,
prilagoavaju se srpskom morfolokom sistemu i u veini sluajeva se zavravaju na
suglasnik. Primeri seksi i hipi imaju nastavak -i koji s obzirom na mogunost istog pridevskog
zavretka u srpskom jeziku (mali, veliki kao i odreeni pridevi) nikako ne remeti njihovo
prilagoavanje morfolokom sistemu srpskog jezika.
Kod kompromisne ili delimine transmorfemizacije takoe zapaamo imenice i
prideve iz oba jezika koji se i u ovom stepenu supstitucije u ekom i srpskom jeziku slau u
veini morfolokih odlika. Njihove vezane morfeme veinom se podudaraju, osim malih
odstupanja kod nekoliko oblika. Imenice koje podleu kompromisnoj transmorfemizaciji
moemo razvrstati u oba jezika na one sa sufiksom -er, kojih je najvie i koji oznaavaju ili
osobu ili deo garderobe:

Engleski

eki

Srpski

bestseller

bestseler

KT

blazer

blejzer

KT

blejzr

KT

bomber

bomber

KT

bomber

KT

bronzer

bronzer

KT

bronzer

KT

conditioner

kondicioner

KT

kondicionr

KT

designer

dizajner

KT

designr

KT

insider

insajder

KT

trendsetter

trendseterka

KT

93

Vidimo da srpski jezik zadrava vezanu morfemu jezika davaoca, tj. sufiks -er ustaljenog
oblika, dok se osim istog sufiksa -er u ekom jeziku pojavljuje njegova varijanta -r u
primeru blejzr ili -r u primerima kondicionr i designr. Ove sufikse smatramo kao alomorfe
morfeme -er iz engleskog jezika.
Zanimljiva su primeri na koje smo u materijalu modnih asopisa naili veinom u
enskom rodu:
cowboy

kaubojka

PT

kovbojka

PT

surfer

surfaka

PT

blogger

bloger/ka

PT

bloger/ka

PT

manager

menader/ka

PT

manaer/ka

PT

trendsetter

trendseter/ka

PT

Ove primere smo svrstali u grupu onih koji su proli kroz potpunu transmorfemizaciju
zbog toga to, ako ih posmatramo samo kroz navedene primere u enskom rodu, kod primera
kaubojka u srpskom i kovbojka u ekom moemo rei da je sufiks -ka u oba jezika primaoca
u svojoj sekundarnoj morfolokoj adaptaciji preuzeo funkciju nulte vezane morfeme iz
engleskog jezika zbog formiranja imenice enskog roda. Meutim, ako posmatramo osnovni
oblik ove imenice za koji smatramo u oba jezika muki rod kauboj u srpskom i kovboj u
ekom, moemo rei da se u primarnoj morfolokoj adaptaciji ova imenica prilagoava u
srpskom jeziku po nultom stepenu transmorfemizacije, a u ekom takoe (kov-boj). Isto se
tie i primera bloger/ka, menader/ka, trendseter/ka. to se tie primera surfaka moemo
primeniti isto objanjenje kao za kovbojka, ali ako se vratimo na primarnu morfoloku
adaptaciju mukog oblika surfa, vidimo da je sufiks jezika-davaoca -er zamenjen ekim
tvorbenim nastavkom -a koji ima isto znaenje i funkciju kao vezana morfema jezikadavaoca, te ga moemo u ovom stepenu adaptacije posmatrati kao anglicizam koji je proao
potpunom transmorfemizacijom.
Iako veoma produktivan, sufiks -ing u primerima iz analiziranih asopisa nalazimo
samo pet puta i to u veoma jasnom stepenu kompromisne transmorfemizacije gde je
pozajmljenica u oba jezika zadrala sufiks jezika davaoca:
casting

kasting

KT

peeling

piling

KT

94

piercing

pirsing

KT

shopping

oping

KT

styling

stajling

KT

Morfoloka adaptacija imenica na ovom stepenu supstitucije je vrlo bliska tvorbenoj

adaptaciji anglicizama.
Najmanji broj anglicizama i u ekom i u srpskom jeziku prolazi kroz trei stepen
supstitucije, tj. kroz potpunu transmorfemizaciju, posebno u naem ispitivanom registru mode
gde smo u veinu primera nalazili u fazi primarne adaptacije, a i gde se zbog prirode
publicistikog stila modnih asopisa i problema sa kojima se sreemo ve u pravopisnoj
adaptaciji, a na koje smo u prethodnom poglavlju skrenuli panju, oni jako sporo potpuno
integriu u morfoloki sistem jezika-primaoca.

2.2.2. Formiranje morfolokih oblika imenica, prideva i glagola i njihove

morfoloke kategorije
Adaptacija imenikih anglicizama je najea u oba jezika-primaoca i u srpskom i u
ekom. U teoretskom delu smo skrenuli panju na specifinosti pri prideljivanju morfolokih
kategorija novonastalim imenicama u ekom i srpskom. Na osnovu naih primera
prikazaemo formiranje morfolokih oblika pre svega imenica i koje su njihove odlike u
srpskom i ekom jeziku. U tabeli prikazujemo rod (R) muki (M), enski (), srednji (S) i
deklinacioni tip (DT) morfoloki adaptiranih anglicizama iz analiziranog materijala.
Kod prideljivanja morfoloke kategorije roda pozajmljenica dolazi do prvih primetnih
razlika izmeu ovih jezika. Engleski jezik ima prirodni rod, to znai da u njemu imenice koje
oznaavaju bia mukog pola imaju muki rod, enskog pola enski rod, a imenice koje
oznaavaju neivo imaju srednji rod. U srpskom i ekom jeziku je to drugaije jer je rod
imenica gramatiko-prirodni, to znai da se imenicama prideljuje rod na osnovu njihovog
zavretka. U ekom jeziku jo razlikujemo i kategoriju ivog ili neivog u mukom rodu, te
anglicizmi u ovom adaptacionom procesu dobijaju i tu kategoriju. Formalne odlike za
prideljivanje roda su nastavci koje prikazujemo u sledeoj tabeli:

95

Muki rod
Srpski
eki

enski rod

Srednji rod

- (konsonant)

-a

-o

(-a)

- (konsonant)

-e

ivo

neivo

-a

-o

- (kons.)

- (kons.)

-e

-e

-a

- (konsonant)

-ce

-ost

Naglaavamo da je i srpski i eki rod imenica gramatiko-prirodni, te da nekad ne dolazi do

poklapanja ova dva roda. U oba jezika veina imenica gramatikog mukog roda se zavrava
na -, tj. konsonant, imenice enskog roda na -a, a imenice srednjeg roda na -o/-e. U srpskom
i ekom jeziku dolazi u mukom rodu do meanja izmeu prirodnog i gramatikog roda kod
imenica koje oznaavaju muku osobu, a imaju nastavak -a, npr. u srpskom sudija, tata, deda,
dok u ekom imamo primere pedseda, tta, te su one u srpskom prirodnog mukog, a
gramatikog enskog roda, dok u ekom imaju meovitu gramatiku deklinaciju i prirodni
muki rod. U mukom rodu druge vokalske nastavke u domaim reima ne nalazimo. Takoe,
neke imenice koje se zavravaju na konsonant bie enskog roda i u srpskom (ljubav, no,
kost) i u ekom (noc, e, kost). Imenica doba u oba jezika je srednjeg roda, a zavrava se na
-a. Veliki broj pozajmljenica iz engleskog jezika se zavrava na suglasnik i kao takve prelaze
u srpski jezik i eki jezik takoe sa suglasnikim zavretkom. Poto smo ve rekli da su
imenice koje se zavravaju na suglasnik i u srpskom i u ekom jeziku mukog roda, tako i
pozajmljenice dobijaju muki rod, bez obzira na to kojeg su roda prethodno bile (osim,
naravno, imenica vezanih za pol). Ovaj princip se naziva tendencija mukog roda (Pri 2005:
130) i, prema njemu, ak i imenice koje se zavravaju na samoglasnike -i, -o i -u su mukog
roda, to predstavlja morfoloku inovaciju u oba jezika.

Deklinacijskim tipom ispitivanih imenica smo se bavili pre svega zbog

specifinosti ekog jezika. U srpskom jeziku odstupanja nema, dok u ekom dolazimo do
interesantnih zapaanja. Deklinacije u srpskom i ekom jeziku su podeljene na sledee
tipove:

96

Deklinacije imenica u srpskom jeziku

1. deklinacija
(D1)

2. deklinacija
(D2)
3. deklinacija

imenice mukog roda na - (doktor, prijatelj, zavod, eki)

imenice srednjeg roda na -o/-e (selo, polje)

muka imena na -o/-e (Marko, ore)

neke imenice na -in (graanin)

imenice enskog roda na -a (ena)

neke imenice mukog roda na -a (komija, tata, sudija)

imenice enskog roda na - (re, kost)

(D3)

U ekim gramatikama tipovi deklinacije imenica su drugaije koncipirani od srpskog,

tj. u srpskom imamo vrste deklinacija u kojima imenice nisu podeljene po rodu, te imenice
svrstavamo u 1, 2 ili 3 deklinaciju, dok eke gramatike imenice dele po tipovima promene na
osnovu roda, animatnosti (kod imenica mukog roda) i nastavka, te ih definiemo kao imenice
tipa pn/mu, pedseda, soudce, ena, re, pse, kost, msto, moe/kue, staven. Na taj
nain odreujemo deklinacioni tip imenica u tabelarnom pregledu anglicizama iz istraivanog
materijala.
Deklinacije imenica u ekom jeziku
muki rod

ivo

neivo
enski rod

srednji rod

-a
-e
-
-ost
-o
-e
-

nastavak
-
-a
-ce
pridevski nastavak
-

tip promene
tip pn/mu
pedseda
soudce
Ji / hajn
hrad/stroj

Skraenica
M1
M2
M3
M4
M5

ena
re
pse
kost
msto
moe/kue
staven

1
2
3
4
S1
S2
S3

Kada se engleska pozajmljenica integrie u morfoloki sistem jezik-primaoca ona

preuzima sve njegove neophodne oblike, tj. dobija rod, broj, uvruje se u deklinacioni sistem
srpskog i ekog jezika. Zbog preciznijeg odreivanja deklinacionog ripa ekih anglicizama
97

navodili smo primere koji ga potrvruju. U sluaju dubletnih oblika, navoena su oba
primera. Znakom N obeleene su nepromenljive imenice.

Engleski

Srpski

DT eki

DT

accessory

aksesoar/asesoar

D1

applicator

aplikator

D1

apliktor

M5

Vosk je nanen
pomoc specilnho

apliktoru
backstage

bekstejd

D1

badge

bed

D1

benefit

benefit

D1

bestseller

bestseler

D1

bestseller

M5

M5

M1

Vychz z

bestselleru znak
y, kter roziuj o
vestkovou, tmav
modrou

bikini

bikini

D1

bikiny
...svj sen o drze
mdn designerky si
splnila, kdy
navrhla vlastn
kolekci bikin (SS)

blazer

blejzer

D1

blejzr
Hvzdn styl v
blm blejzru

blogger

bloger

D1

bloger
... mete clen
pipravit na drhu
mdnho redaktora,
mdnho blogera
nebo
fredaktorky...

98

body

bodi

D1

body

M5

...navlkala
do ernho

body
bomber (jacket)

bomber (jakna)

D1

bomber *
Jak nosit satnov
bomber

brand

brand

D1

bronzer

bronzer

D1

Bronzer

M5

Sadu dvou odstn

bronzeru...

businessman

biznismen

D1

byznysman

M1

cardigan

kardigan

D1

Kardigan

M5

M5

M5

... ze snhoblch
skinny dn,
krmovho
ntlnku a
dlouhho
rozepnacho kard

iganu. ....
casting

kasting

D1

casting
...chodte od

castingu ke casti
ngu a dochzej
vm penze.

comeback

comeback
Kalhotov kostm
zav svj velk
comeback

conditioner

kondicioner

D1

kondicionr

M1
?
M

M5

Investujte do
kvalitnho amponu
a kondicionru

cowboy

kaubojka

D2

kovbojka

99

denim

denim

M5

M5

kalhoty z denimu

design

dizajn

D1

design
Studenti jejho
Aletlieru designu
odvu...

designer

dizajner

D1

designr

M1

fashionist

fashionista

D2

fitness

fitnes/ fitness

D1

fitness

M5

M5

Nov ra fitnessu

flirt

flert

D1

flirt
Myslte si, e
umn flirtu je
dobr

gadget

gedet

D1

hit

hit

D1

hit

M5

...krlovna

bez jedinho
vlastnho hitu...
insider

insajder

D1

interview

intervju

D1

interview (SS)

jeans

dins/jeans

D1

dny/ jeans
(SS)

M5

leggins

legny (*)

jumper

demper

D1

lifestyle

lifestyle /lajfstajl

D1

lifting

Lifting

D1

lifting

M5

Bez botoxu
i liftingu bude
vypadat vypjatj a
hlad

100

look

look

D1

look

M5

M5

M5

...doshla pak lehce

rozcuchanho
objemnho looku.

make up

make up/make-up

D1

make-up/make
up
Celebrity bez

make-upu
makeover

makeover

D1

makeover (*)
as na makeover
atnku

manager

menader

D1

manaer

M1

menswear

menswear

D1

menswear (*)

M5

mix

mix / miks

D1

mix

M5

M5

M5

M5

M5

...dr tradice
zkrocenho
enskho mixu

model

Model

D1

model
Od pohodlnch
model bez
podpatku a po
zvratn vysok
jehly.(SS)

outfit

outfit / autfit

D1

outfit
Rumi ve svm
typickm outfitu

overall

overal
... bez edho

overalu
party

party

D1

party
...k zijov party
prost pat.

peeling

piling

D1

peeling
Zkuste napklad

101

proceduru
chemickho

peelingu
picnic

piknik

D1

piknik

M5

M5

16 ingredienc
dokonalho
pikniku

piercing

piercing /pirsing

D1

piercing
Z

piercingu alergic
k reakce...

platform (shoes)

platforme

platformy
...kter
si bez vysokch

platform neum
pedstavit ani krok.

print

print

D1

pullover

pulover

D1

pulovr

M5

M5

M5

M5

M5

investovat do
kvalitnho
pruhovanho trika
i pulovru se tak
urit vyplat

punk

pank/punk

D1

punk
Audience u
krlovny punku

relax

relax

D1

relax
Nabalte si k
opalovn
a relaxu sprvn
krm

restart

restart

D1

restart
Je as na jarn
restart.

rock

rock/rok

D1

rock/rok

102

rocknroll

rocknroll/
rokenrol

D1

Rocknroll/
rokenrol

M5

M5

M5

M5

sexbomba

...kterou jet
nedvno vichni
nazvali

Mix rock'n'rollu
a enskosti.

runway

runway

D1

runway
...sledovali stovky
model na runwayi

sex

sex/seks

D1

sex
Ale bez sexu.

sex - appeal

seksepil

D1

sex-appeal
Vzdun stihy a
krajky ale tentokrt
okoenili trochou
sex-appealu
sedmdestch let

sex bomb

sexbomba/seks
bomba

D2

energickou sexbo

mbou...

shopping

shopping / oping

D1

shopping

M5

M5

Dobr zprvabhem shopping

u s ELLE...
shorts

orts/orc

D1

ortky
V ortkch nebo
overalu!

show

show / ou

D1

show
Velk
show Victoria's
Secret (SS)

smoking

smoking

D1

smoking

103

Rozhodn ve

smokingu! (SS)
snack

snek

D1

snack

M5

M5

M5

M5

...obliba podnik
zamench na
prodej
tohoto snacku

start

start

D1

start
...kter se od svho

startu stala
absolutnm hitem.

style

style/stil

D1

styl
Okoprujte
tendence
street stylu!

styling

styling / stajling

D1

styling
kola stylingu

stylist

stilista

D2

stylista

M2

sweater

svetr

M5

M5

Bez podnho
svetru leton
zimu nedokeme
pedstavit

taboo

tabu

D1

tabu
zkostliv
dodrovanm
mdnm tabu se
skrv njak
nesplnn touha.
(SS)

top

top

D1

top
Nesmrtelnou
kombinaci ernch
legn a blho

topu...

104

trench-coat

tren, trench,
trenkot

D1

trench, trenkot

M5

M5

Opravdov hit se
z trenkotu stal
dky vlce.

trend

trend

D1

trend
...podle trendu

z newyorskho
tdne mdy

trendsetter

trendseterka

D2

trick

trik

D1

trik (SS)

M5

vest

vesta

M5

Blejzr s vestou

zip

zip

D1

zip (SS)

U procesu transmorfemizacije pozajmljenica na model iz jezika-davaoca dodaje se

vezana morfema jezika primaoca, te s toga prideljivanje roda pozajmljenicama pomou
formalnih oznaka roda predstavlja potpunu transmorfemizaciju. Mi smo u naem tabelarnom
pregledu odreivali i rod imenica koje nisu prole kroz proces ortografske adaptacije, tj. koje
u jeziku fukncioniu u svom poetnom ortografskom obliku jezika-davaoca. Iz analiziranih
primera u asopisima vidimo da su one u oba jezika morfoloki prilagoeni anglicizmi, tj.
prideljeni su im morfoloki formati jezika-primaoca. Najvei broj primera u oba jezika prati
gore opisana pravila prideljivanja kategorije roda. U srpskom jeziku nismo nali primere koji
bi bili atipini i morfoloki neprilagoeni. U tabelu nismo upisivali primere reenica iz naeg
materijala u kojima se oni pojavljuju, jer s obzirom na njihovo pravilno ponaanje, smatramo
navoenje primera suvini. Ipak, izdvojili bismo sledee zanimljivosti. Imenice mukog roda
koje se zavravaju na -i u naim primerima bodi, bikini, party potvruju konstataciju
tendencije mukog roda koju smo gore naveli i prideljuje im se gramatiki muki rod i
menjaju se po 1. deklinaciji kao i ostale imenice stranog porekla na -i tipa taksi, viski, iri tako
to zadravaju krajnje i s tim to se izmeu njega i nastavka pie -j. Tendenciju mukog roda
potvruju jo tri anglicizma iz nae tabele a to su imenice intervju, ou i tabu koje se takoe
menjaju po 1. deklinaciji i zadravaju vokal -u u svim padeima kao deo osnove (Klajn
105

2005:53). U srpskom jeziku, bez obzira na to to se dosta anglicizama ortografski adaptiralo

zadravajui svoj originalni pravopisni oblik, ove rei po fonetskim odlikama svrstavamo u
morfoloki sistem srpskog jezika, dakle pri morfolokoj adaptaciji ovih anglicizama moemo
zakljuiti da nije vano ta vidimo ve kako to proitamo. U ekom jeziku situacija pri
morfolokom prilagoavanju i prideljivanju roda i deklinacijskog tipa imenicama je dosta
sloenija. S obzirom na esta meanja kod imenica stranog porekla meu deklinacionim
tipovima, navodili smo i primere iz ekih elektronskih izdanja asopisa Elle jer u naem
tampanom materijalu nismo bili u prilici da pronaemo uvek oblik genitiva jednine koji je u
ekom jeziku presudan za proveravanje deklinacionog tipa kojem navedena imenica pripada.
Ukoliko primer genitiva nismo nalazili meu primerima, neke od njih smo nalazili u
renicima korienim pri izradi ovog rada. Ima nekoliko primera za koje nismo nigde mogli
da naemo potvrdu deklinacijskog tipa, te smo ih oznaili zvezdicom (*), a deklinacijski tip
im pridelili po pravilima ekih gramatika. Tako smo imenici body u znaenju dmsk
pilhav jednodln obleen na trup se zapnnm v rozkroku, meutim iz primera nismo
zakljuili da li je ova re u ekom jeziku muki ili srednji rod, jer se padeni oblici u
naenim primerima poklapaju, a u reniku stranih rei njegov rod nije naveden, kao ni
deklinacijski tip, te smo ga svrstali u nepromenljive jer nismo nali ni jedan primer kosog
padea ove rei. Bomber, manswear, makeover, restrart smo kao imenice mukog roda na
tvrd suglasnik koje oznaavaju neivo svrstali u tip hrad, a leginy po analogiji na dny u
oblik mnoine mukog roda tipa hrad. Imenicu runaway smo nali u primerima u obliku
lokativa jednine koji nam ne moe pokazati sigurnu pripadnost tipu promene, ali nagovetava
s obzirom na svoj nastavak da bi mogla biti svrstana u imenice mukog roda neivo koje se
zavravaju na mek konsonant tipa stroj. U ekom jeziku se javljaju i anglicizmi koji su po
deklinacionom tipu neodreeni, tanije oni su nepromenljive rei koje zadravaju u svim
oblicima svoj izvorni model. U naim primerima takvi su interview, party, tabu. U srpskom
jeziku ova karakteristika se kod imenica ne pojavljuje.
Na osnovu analize morfoloki adaptiranih anglicizama iz ispitivanog modnog diskursa
moemo zakljuiti da je najvei broj imenica mukog roda jer se najvei broj imenica u
engleskom zavrava na konsonant koji ostaje kao slobodna morfema modela na koju se
dodaju ostale vezane morfeme jezika-primaoca. S obzirom to da se u ekom i srpskom jeziku
to smo videli iz morfolokih pravila oba jezika imenicama na konsonant obino prideljuje
muki rod, zakljuak o uestalosti prilagoenih imenica mukog roda je vrlo logian.
Pomenuli smo da je jedna od karakteristika pozajmljenica u ekom jeziku da dolazi do
osciliranja u deklinacijskom tipu, meutim mi na takvu pojavu nismo naili. Nai primeri su i
106

u ekom bili dosta precizno i ujednaeno korieni sa izuzetkom nekoliko njih koje
smatramo novijim i svesni smo injenice da im je potrebno vreme da se ukljue potpuno u
morfoloki sistem jezika-primaoca.
to se tie morfoloke adaptacije prideva, vano je istai da se pridevi engleskog
jezika s jedne strane i srpskog i ekog s druge tipoloki veoma razlikuju. U engleskom jeziku
oni ne razlikuju rod, broj i pade, dok u druga dva jezika razlikuju te kategorije i usklauju ih
prema imenici uz koju stoje. Dakle, adaptacija prideva treba takoe da obuhvata primarnu i
sekundarnu adaptaciju kao i transmorfemizaciju i moemo ih podeliti u dve grupe i to na 1)
one koji su direktno preuzeti iz engleskog jezika u procesu primarne adaptacije na
morfolokom nivou i na 2) one koji su sekundarnom adaptacijom izvedeni od ovih prvih i
dobijaju svoj oblik prema zakonima tvorbe rei srpskog i ekog jezika. S obzirom na
navedeno u ovom delu emo se baviti samo onima koji imaju karakteristike prvih, tj. onima
koji predstavljaju kompromisne replike jer su zadrali osobine prideva iz jezika-davaoca to
znai da veinom nisu preuzeli karakteristike prideva srpskog i ekog jezika i da ne razlikuju
rod, broj, pade kao ni kategoriju (ne)odreenosti.
engleski
anti- age

srpski
anti-age/antiage

eki

primer srpski
To su vam bar dva
negativna boda u

primer eki

anti-age

Anti-age pe

anti-age dijeti.
Antiage hrana za
kou

army

army

Predlaemo vam
army komade koje
moete nositi na
sasvim nov nain.

army

Korzet s divokm
potiskem vrt do hry
army sukni

bangle

bengl

Multikolor bengl
narukvice sa military
printom

beauty

beauty

On je tajno oruje
svakog beauty
arsenala

beauty

...od fashion &

beauty konzultanta

casual

casual / keual

...preko lepravih
haljina do casual
kombinezona!

casual

A navc me bt
zkladnem outfitu
v elegantnm i casual
stylu.

Keual stil je moj

107

izbor!

chic

chic/ik

Jednostavno volim
ulini chic sa dozom
luksuza

chic/ik

Izgledaete
fantastino u ik
sportskim
kombinacijama!

clutch

clutch/kla

Ponesite enstvenu
lakovanu clutch
torbicu

...a tak se rodila

mdn ikona svho
druhu, nekonvenn a
chic, provokativn i
okouzlujc!
Sta ale obyejn ik
kostm, a ern
lakovky

U jednoj ruci tu je
moderna (prazn) kla
tanica, a u drugoj
iPhone 5

cocktail

koktel

Ponekad, tj. ak
ee, volimo da
ponesemo

cocktail

Nejlep cocktail

bar

neku koktel haljinu

cool

cool / kul

Mladi talenti su cool

cool

Druh je cool a sz
pedevm na pohodl
a praktinosti

fit

Bute fit jako

Ukras u vidu dugake

kul ogrlice

fit

fit

Budite fit bez muke

nikdy ped tm

glamour

glamour

Nejkrsnj esy
v rockovm a
glamour stylu

hippy

hipi

Od jednostavnog
ukrasa za kosu u hipi
stilu napravite pravi
trendi asesoar

hippie

Hippie koiky

limited

limitiran

Ova prolena verzija

je limitirano izdanje

limitovan

...na limitovanou
kolekce svtovch
nvrh

nude

nude

Zaboravite na nude
nijanse i uivajte u
veselim bojama
prolea

nude

Se svou

Suknje i haljine sa
oversize jaknama

oversize

oversize

oversize

nude rtnkou budete

trendy

Ano, oversize
slunen brle tu byly

108

odjakiva

patchwork/pav
ork

Patchwork efekat
ovom nakitu prua
primamljiv prizvuk
dragocenog
antikviteta

patchwork

pre fall

pre-fall

Poeli su da ubacuju
pre-fall stvari koje su
poreane po rafovima

sexy

sexy/seksi

Kratak uzani sako s

minireverima tako je
sexy!

sexy

Trenkot se promnil
v sexy aty

patchwork

Poite
si patchwork jeans

Koliko boho izgled

moe biti zavodljiv i
seksi pokazala nam je
glumica Vanesa
Nadins

skinny

skinny

Niko ne kae da su
skinny jeans
prevaziene

skinny

Miluju skinny dny!

sporty

sporty/sportski

...poput sporty,
ipkane majice

sportovn

Sportovn stihy a
vrazn barvy jsou
nejvtm trendem

Sportski look nikad

nije bio ovako lep!

statement

statement

Statement komadi

stylish

stylish/ stajli

predlae vrlo stylish

kupae

...dobiete jednu
zaista stajli ekipu

teenage

teenage/tinejd

Iako je teenage
period proao...

Biva tinejd zvezd

a

vintage

vintage

Crvena haljina sa
vintage manom

vintage

Vlastnte vintage
kabelku Gucci...

U tabeli je prikazano ukupno 24 prideva iz engleskog jezika i njihovi adaptirani oblici

u srpskom i ekom jeziku. Veina, tanije 22 prideva su oni koji spadaju u prvu grupu, tj.
direktno su preuzeti iz engleskog jezika u procesu primarne adaptacije na morfolokom nivou.
109

Iz primera koji ih prate zakljuujemo da jesu zadrali odlike prideva jezika-davaoca i veinom
se upotrebljavaju samo u atributivnoj funkciji. To su veinom ortografski neadaptirani pridevi
koji predstavljaju nove anglicizme i oseaju se kao strane rei. Oni ostaju nepromenjeni i kroz
padee to smo takoe ilustrovali u reeninim primerima. Dva prideva, limitiran (SJ)
odnosno limitovan (J) i sportski (SJ) odnosno sportovn (J), spadaju u drugu grupu, tj. one
koji su sekundarnom adaptacijom izvedeni od ovih prvih i dobijaju svoj oblik prema
zakonima tvorbe rei srpskog i ekog jezika, te emo se njima baviti u delu o tvorbenoj
adaptaciji.
Adaptacija glagolskih anglicizama na morfolokom nivou se znatno razlikuje od
adaptacije imenica i prideva, prvenstveno zato to glagoli u engleskom jeziku nemaju
infinitivni zavretak po kojem bi se razlikovali od drugih vrsta rei, dok se glagoli u srpskom
jeziku zavravaju na -ti ili manji broj na -i, a u ekom na t, tako da glagolski anglicizmi
svoj osnovni oblik u srpskom i ekom jeziku formiraju po pravilima tvorbe rei ova dva
jezika-primaoca, te e zbog toga prilagoavanje glagolskih pozajmljenica iz engleskog jezika
u naem radu biti predstavljeno kroz tvorbenu adaptaciju.
2.3. Analiza tvorbene adaptacije anglicizama
Tvorbena adaptacija anglicizama u srpskom i ekom jeziku ima najvie dodira sa
morfolokom adaptacijom rei iz engleskog. U metodologiji prouavanja anglicizama sa
tvorbene strane srpski i eki pristupi se razlikuju, tanije u srpskoj metodologiji tvorbena
adaptacija se svrstava u morfoloku i posmatraju se kao celina. Prikazujemo osnovne principe
tvorbe prilagoenih anglicizama iz primera izdvojenih iz prouavanog materijala.
2.3.1. Analiza tvorbene adaptacije imenica
Najvei broj imenica i u srpskom i u ekom jeziku u procesu tvorbene adaptacije svoj
oblik dobija tvorbenim procesom derivacije, neto manji broj kompozicijom, dok na
kombinovanje nailazimo u par sluajeva. Tvorbeni principi srpskog i ekog jezika se
oslanjaju na iste principe, te im je nain tvorbe pozajmljenica iz naih primera isti. Dakle,
imenica iz jezika-davaoca slui kao osnovni model na koji se dodaju tvorbeni nastavci.
Vezana morfema, u ovom sluaju sufix za tvorbu imenica, kao to smo ve prikazali u
prethodnom odeljku, pozajmljenica moe zadrati iz modela, ili ga zameniti domaim.

110

engleski

eki

srpski

blogger

bloger/ka

bloger/ka

celebrity

Celebritka

designer

dizajner/ka

designr/ka

insider

insajder

model

Modelka

trendsetter

trendseter/ka

businessman

biznismen/ka

byznysman/ka

cowboy

kaubojka

Kovbojka

rocker

Rocker
Rockerka

stylist

stilista

stylista/ka

surfer

surfa/ka

fashionist

fashionista

Iz navedenih primera moemo zakljuiti da je najei tvorbeni sufiks kod imena

vrioca radnje mukog -er (eki i -r) , preuzet iz engleskog modela, da bi u sekundarnoj
adaptaciji derivacijom uz pomo srpskog i ekog nastavka -ka bio dobijen oblik vrioca
radnje enskog roda (npr. bloger-ka, trendseter-ka, biznismen-ka, kauboj-ka u srpskom,
celebritka, designr-ka, model-ka, byznysman-ka, rocker-ka u ekom). Produktivni sufiks ista u primerima nalazimo u srpskom jeziku u pozajmljenici stilista i fashionista, dok u
ekom nalazimo samo na prilagoenu imenicu stylista i njen oblik enskog roda stylistka.
Primer imenice koja je sufiks modela u ekom jeziku zamenila domaim sufiksom za
oznaavanje vrioca radnje je surfa/ka u kom je izvrena potpuna morfoloka i tvorbena
adaptacija. U srpskom jeziku nismo nali ni jedan primer sa domaim sufiksom za tvorbu
vrioca radnje. Primeri u kojima je naveden samo muki ili enski oblik vrioca radnje nisu
naeni u drugom obliku u prouavanom materijalu.
Primeri nam pokazuju da se sufiks preuzet od engleskog modela -er nalazi i u
pozajmljenicama koje oznaavaju delove odee ili predmeta. U srpskom jeziku on ostaje isti,
dok se u ekom zbog fonoloko-ortografske adaptacije modifikuje od varijante -r ili -r,
meutim ovi sufiksi nisu domai tvorbeni sufiksi te ih smatramo samo varijantom engleskog
modela.
111

engleski

eki

srpski

bestseller

bestseler

Bestseller

blazer

blejzer

Blejzr

bomber

bomber

Bomber

bronzer

bronzer

Bronzer

conditioner

kondicioner

Kondicionr

sweater

Svetr

U ovoj grupi primera nismo nali ni jednu imenicu koja je tvorbenu adaptaciju
anglicizma izvrila uz pomo domaeg sufiksa bilo u srpskom, bilo u ekom jeziku.
Produktivan sufiks za tvorbu anglicizama je preuzeti sufiks modela ing, koji u naim
primerima nalazimo samo tri puta i to u oba jezika u istim primerima.

casting

kasting

Casting

modeling

modeling

Modeling

peeling

piling

Peeling

piercing

pirsing

Piercing

shopping

shopping/oping

Shopping

styling

stajling

Styling

Na osnovu primera iz prouavanih asopisa konstatujemo da najvei broj anglicizama

zadrava svoj izvorni oblik, tj. ne prolazi kroz nultu transmorfemizaciju i samim tim tvorbeni
oblik ovih imenica ostaje nulti nastavak. Izdvojili smo primere u kojima je izvrena
kompromisna transmorfemizacija i na njima moemo videti i tvorbenu adaptaciju ovih
pozajmljenica. U sluaju imena vrioca radnje ovi anglicizmi zadravaju u najveem broju
sufiks modela, a kasnije u sekundarnoj adaptaciji dodaju na njega dalje tvorbene nastavke za
graenje novih oblika u oba jezika ravnomerno. to se tie ostalih imenica, one svoju
tvorbenu adaptaciju u najveem broju prolaze zadravajui vezanu morfemu jezika-davaoca.

112

2.3.2. Analiza tvorbene adaptacije prideva

Tvorbena adaptacija prideva iz engleskog jezika, kako smo konstatovali i u
prethodnom odeljku, u najveem broju primera prolazi u primarnoj adaptaciji nultu
transmorfemizaciju i zadrava karakteristike engleskog prideva. U naem istraivanju bavimo
se tvorbom prideva nastalih u sekundarnoj adaptaciji od prilagoenih imenica, prideva i
glagola. Oni veinom nastaju derivacijom dodavanjem nastavaka na tvorbenu osnovu
preuzetu od modela.
Primeri izvedenih prideva iz ekih izdanja Ella i Cosmopolitaina:
-

K oblbenmu zpevujcmu krmu s vtaky ern borovice pibylo srum, kter

m liftingov efekt jet mnohm inj

Karamelov stny s mokrm efektem obsadily pedn pky make-upovch

hitpard

Rockov styl kombinujte s dmskou eleganc

Vyzkuejte kvtinov vzory netradin v rockovjm stylu

S rockerskou klasikou mete zskat na drsnosti nebo jen piostit pli jemn
holi look

Navrhka Libna Rochov je osobnost, kter u lta zprostedkovv prvn

kontakty mladch designrskch talent s modn realitou.

Dnov overal

Leopard vzor m svou punkovou variaci.

Vrazn barevn kontrasty a kolov potisky ozdobily limitovanou kolekci

Peelingov krm

Stylov typy

S chut mixujte hiphopov styl s funky doplky

Westernov styl vrtil po letech do mdy dnovou bundu

Na mola se tak vrtila klasick krejovina, smokingov prvky...

113

Chcete se v lt blsknout pstnmi drpky, kter z zdravm a trendovmi

barvami?

Cokoli v barv velbloud srsti a pout, co je momentln nejtrendovj barvou

vbec

Modeling je pro hvzdy Penlopina formtu samozejm extra pjem: krom

billboardov a televizn kampan pro Lindex...na jejm modelingovm cv je vech
ostatnch znaek

Najdou na nich nejen internetov obchod, ale tak i videozznamy z pehldek

a stylov typy

Kdo je nejstylovj?

Najvei broj izvedenih prideva su opisni i nastali su od adaptirane imenice iz

engleskog jezika na koju je u svim primerima, osim jednog, dodat tvorbeni pridevski nastavak
-ov ime je dobijen tvorbeno i morfoloki adaptirani anglicizam koji ima sve odlike ekog
prideva, tj. rod, broj, pade, pa ak i stepen poreenja - v rockovjm stylu, nejstylovj
Jedan pridev iz primera ima nastavak koji je takoe u tvorbi prideva u ekom est -sk
designersk. Od opisnih primera nali smo jedan koji ima tvorbeni sufiks -an - limitovan.
U primerima iz ekih asopisa izdvajamo i prideve nastale kompozicijom, koji se u
najveem broju sluajeva sastoje iz prideva s nultom transmorfemizacijom extra, multi, super
i drugog bilo domaeg bilo adaptiranog prideva.
-

Jsou extrapohodln, ale dokonale sten a uit...

...z modelky vyrostla multifunkn umlkyn

Superkrtke ortky

Sudei po prouenim primerima iz srpskih izdanja ispitivanih modnih asopisa

zakljuujemo da je eki jezik u tvorbi prideva mnogo produktivniji. U srpskom prouenom
diskursu najvie prideva je prolo kroz primarnu transmorfemizaciju i tu je svoj proces
adaptacije i zaustavilo. Oni su zadrali karakteristiku modela, tj. njegovu nepromenljivost i
shodno tome nisu u sekundarnoj adaptaciji prilagoeni tvorbenom sistemu srpskog jezika.
Evo samo nekih primera iz analiziranog materijala koji ovo ilustruju:

114

Saberite sve posetioce uredike, blogere, manekenke, poznate i ikone stila i

dobiete jednu zaista stajli ekipu.

Bled ten koji je karakteristian za ove hladne dane, idealna je podloga za trendy
make-up.

Kako je stari dobri grand karo prerastao u neto veoma enstveno i seksi.

Koktel haljina, rok majica i ik torbica.

Meu opisnim pridevima u srpskom materijalu smo nali tri koja podleu sekundarnoj
adaptaciji: revitaliziran, limitiran i inovativan koji na oblik modela dodaju nastavak -an.
Adaptirane prideve u srpskom jeziku tvorene kompozicijom nali smo samo u
nekoliko primera, jer veinom pridevi super, ekstra, maksi, mini ostaju kao posebni pridevi i
ne kombinuju se esto sa drugima i nalazimo ih u najveem broju sluajeva odvojene ili
ponekad, ali retko, kao polusloenice.
-

Oversize i leerni komadi napravljeni od superluksuznih tkanina.

Kombinujte velike i male, guste i proreene, sjajne i mat, one koje prekrivaju ceo
komad i one koje su u svojstvu detalja ili mini-aplikacije.

Slim kratak uzani sako s minireverima tako je sexy.

Dakle, tvorbena adaptacija prideva i u ekom i u srpkom jeziku vri se u najveem

broju sluajeva u sekundarnoj adaptaciji od imenica i prideva koji su proli proces
transmorfemizacije u primarnoj adaptaciji. Za razliku od ekog, srpski jezik ne tvori toliko
veliki broj prideva ak ni u sekudarnoj adaptaciji, ve svoj proces adaptacije zaustavlja u
ispitivanim primerima na primarno adaptiranim pridevima sa nultom transmorfemizacijom.
Primeri ekih adaptiranih anglicizama u najveem broju su opisni adaptirani veinom uz
domai tvorbeni nastavak -sk. Oba jezika daju primere opisnih prideva napravljenih
sufiksom -an. Osnovni principi tvorbe prideva iz engleskog jezuka u oba jezika se
podudaraju.

2.3.3. Analiza tvorbene adaptacije glagola

U ispitivanom materijalu se ne pojavljuje veliki broj glagola koji prolaze kroz procese
adaptacije. Oni su najmanje zastupljeni u primerima iz oba jezika.

115

engleski

eki

srpski

to apply

aplikovati

aplikovat

to fascinate

fascinirati

fascinovat

to fix

fiksirati-zafiksirati

fixovat-zafixovat

to mix

miksovati-izmiksovati

mixovat - namixovat

to regenerate

regenerisati

regenerovat

to test

testirati-istestirati

testovat-otestovat

Vidimo da model jezika-davaoca slui samo kao osnova za tvorbu glagola u jeziku-primaocu, a ostali elementi neophodni za tvorbu glagola uzimaju se iz jezika-primaoca. I u
srpskom i u ekom jeziku na osnovu modela dodaju se tvorbeni formanti. U srpskom jeziku
to je domai formant -ova i formant preuzet iz jezika posrednika -ira. eki jezik ima isti
domai formant -ova koji je najproduktivniji. Oba jezika na ove sufikse dodaju tvorbene
infinitivne nastavke, srpski -ti, eki -t. to se tie prideljivanja glagolskog vida, njega glagoli
u oba jezika najee dobijaju tvorbenim procesom prefiksacije.
Tvorbena adaptacija anglicizama iz ispitivanih vrsta rei u oba jezika se definitivno
oslanja pre svega na proces morfoloke adaptacije rei. I u sluaju naeg istraivanja u
najveem broju kroz proces tvorbenog prilagoavanja prolaze i u srpskom i u ekom
imenice, zatim pridevi, a glagoli u najmanjem broju. Principi tvorbenog prilagoavanja u oba
jezika mogu se posmatrati zajedniki uz konstataciju da, ukoliko se osvrnemo na primere iz
materijala, posebno na prideve, eki jezik je tvorbeno dosta kreativniji i adaptaciju
anglicizama ne zavrava u primarnoj fazi, ve tei ka to boljem adaptiranju pozajmljenice i
kroz sekundarnu fazu prilagoavanja.

116

ZAKLJUAK
U naem radu bavili smo se klasifikacijom i analizom formalne adaptacije anglicizama
u srpskom i ekom jeziku u modnom diskursu.
Promene politike i socijalne prirode u zemlji mogu vrlo esto biti jedan od najveih
uzronika pojave neologizama. Pojedinac moe lako uoiti kako ovakve promene utiu na
jezik i kakve posledice one donose u pravljenju novih rei ili nestajanju drugih, ispoljavanju
procesa arhaizama. Za potrebe ovog rada, izabrali smo dva sluaja, tj. dva jezika u kojima su
pomenute promene znatno uticale na stvaranje novih rei ili nestajanje velikog broja starih.
Prvi jezik je srpski jezik nakon raspada Jugoslavije devedesetih godina dvadesetog veka, a
drugi je eki jezik nakon politikih promena i pada gvozdene zavese takoe krajem
dvadesetog veka.
Poavi od zapaanja da su tokom poslednjih nekoliko decenija srpski i eki jezik u
svoj leksiki sistem primili veliki broj rei iz engleskog jezika, zanimalo nas je koliko su ova
dva jezika otvorena i do koje mere su primila engleske nazive. Takoe, eleli smo da
prikaemo da li i kako su se ove leksike pozajmljenice iz engleskog uklopile u fonoloki,
morfoloki i tvorbeni sistem jezika primaoca i koje su slinosti i razlike u klasifikaciji i
adaptaciji anglicizama u ova dva jezika.
Cilj ovog rada bio je predstaviti adaptaciju anglicizama u ekom i srpskom jeziku u
registru mode, prikazati rezultate adaptacije i ukazati na slinosti i razlike u njenom
prihvatanju u eskom i srpskom prostoru. Disertaciju smo postavili u okvirima lingvistike
jezikih dodira, iji je predmet, izmeu ostalog, i prouavanje mehanizama preuzimanja
leksikih pozajmljenica i koja ima, zahvaljujui hrvatskom lingvisti Rudolfu Filipoviu, dugu
tradiciju na junoslovenskom prostoru. eleli smo da sistem klasifikacije Pria i teoriju
adaptacije Filipovia primenimo i na anglicizme u ekom jeziku i da ih i na taj nain
uporedimo sa srpskim.
Grau za nae istraivanje prikupljali smo iz srpskih i ekih izdanja modnih asopisa
Elle i Cosmopolitan. Analizirani materijal obuhvata 15 brojeva ekog i 12 brojeva srpskog
asopisa Elle i 9 brojeva ekog i 7 brojeva srpskog izdanja asopisa Cosmopolitan od 2009.
do 2013. godine. Akcenat smo pri istraivanju stavili na delove asopisa koji se bave lepotom
i modom, tj. predstavljaju nova kozmetika sredstva i modne trendove. Primere smo uzimali u
sklopu reenice ili izolovano, tanije u sklopu opisa proizvoda, ali ne iz reklame za proizvod
ili imena proizvoda, jer je on uvek sauvan u svom originalu bilo da se radi o engleskom ili
117

nekom drugom jeziku porekla proizvoda. Takoe smo izbor tekstova morali da ograniimo na
one koji ne sadre govorni jezik, tj. nismo obuhvatili lanke koji se bave razgovorima sa
poznatim osobama, zatim nismo analizirali lanke koje piu psiholozi ili u kojima novinari
izraavaju lini odnos ka nekom dogaaju, jer u tom sluaju novinar ili njegov sagovornik
obraa panju na stil jezika koji upotrebljava i u nekim sluajevima prelazi u drugi jeziki stil
od onog koji je predmet naeg istraivanja, a to je modni publicistiki stil.
Poto su oba asopisa u srpskom izdanju latinina, praktini deo ortografske
adaptacije obuhvatio je primere iz jedinog sadrinski odgovarajueg irilinog asopisa Bazar
u izdanju novinske kue Politika. Koristili smo i elektronska izdanja navedenih asopisa u
sluaju nedostatka informacija iz prikupljenog tampanog materijala.
Na rad se sastoji iz uvoda, teoretskog i praktinog dela, bibliografije i priloga.
Teoretski deo rada podeljen je na dve vee celine. Prvo poglavlje obuhvata pregled
jezikih kontakata s osvrtom na sadanja istraivanja. U prvom delu prvog poglavlja,
Jeziki kontakt, periodizacija i terminologija, predstavili smo hronoloku i pojmovnu
periodizaciju jezikih kontaktolokih promena u okviru razvoja teorije jezika u kontaktu.
Doli smo do zakljuka da se generalno razlikuju tri perioda unutar kojih su teoretska
isrtraivanja koncentrisana. Postavljaju se tri osnovna termina koja iako nisu sasvim
odvojena, ne iskljuuju jedan drugi. Moemo rei da se u periodu 18. I 19. veka
upotrebljavaju dva termina 1. meanje jezika (language mixture) i 2. meani jezici (mixed
languages). U drugom periodu, tj. prva polovina 20. veka preovladava termin jeziko ili
lingvistiko posuivanje (language or liguistics borrowing), dok u treem periodu, iako se
preanji termini ne iskljuuju, javljaju se dva nova termina 1. jezici u kontaktu (languages in
contact) i 2. jeziki kontakt ili kontakt jezika (language contact or contact of languages). U
drugom delu prvog poglavlja dali smo prikaz najnovijih istraivanja anglicizama u srpskoj i
ekoj lingvistici danas sa pregledom najrelevantnije literature na oba jezika.
U drugom poglavlju teoretskog dela se bavimo anglicizmima danas, njihovim
definisanjem i podelom u savremenom srpskom i ekom jeziku. Ovde smo dali prikaz
definisanja anglicizama u srpskom i ekom jeziku i prikazali odnos prema leksikom
pozajmljivanju. Dolazimo do zakljuka da u oba jezika leksiko pozajmljivanje predstavlja
prirodni proces, da nam upravo ti pozajmljeni termini omoguavaju da se izrazimo na
adekvatan nain, da budemo u toku i skladu sa aktuelnim deavanjima oko nas. Takoe
smatramo da bi uklanjanje pozajmljenica u bilo kom od ova dva jezika jezika bio korak
118

unazad u vezi sa razvojem naeg lingvistikog sistema. Nae miljenje je da je s jedne strane
mnogo bolje prihvatiti stranu re, ali da je potrebno prilagoditi je pravilima jezika, izvriti
adaptaciju novih rei na svim nivoima kako bi odrali jeziki kvalitet. Istiemo da je veoma
vano biti paljiv sa novim reima i ne koristiti ih na svakom koraku, ali ne otii takoe u
drugu krajnost i upasti u jeziki purizam. Zakljuujemo, dakle, da je anglicizam prihvatljiv
ako je prilagoen na svakom jezikom novou, ako u jeziku-primaocu ne postoji re koja bi
ovu pojavu opisivala i ukoliko nije mogue na odgovarajui nain stvoriti novu re koja bi
ovu pojavu opisivala. Naravno, moramo uzeti u obzir i to da jedan deo anglicizama ne moe
odmah biti u potpunosti prilagoen bilo srpskom bilo ekom jeziku, ve da je to proces koji
zahteva vreme i u koji moraju biti ukljueni razliiti strunjaci.
Tree poglavlje teoretskog dela rada ovog dela bavi se upotrebom i opravdanosti
anglicizama. Opravdanost anglicizama analiziramo u praktinom delu uz pomo Prievog
prikaza koji anglicizme deli na sasvim neopravdane, neopravdane, uslovno opravdane,
opravdane i sasvim opravdane. O ovoj problematici iznosimo stav da bi kako u srpskom i
ekom, tako i u bilo kom drugom jeziku, trebalo slediti principe opravdanosti anglicizama i
rukovoditi se njima.
U etvrtom poglavlju teoretskog dela koji smo nazvali Klasifikacija anglicizama i
teorija adaptacije anglicizama osvrnuli smo se se na razliite pojavne oblike anglicizama u
registru mode srpskog i ekog jezika i na vrste njihove adaptacije. Prikazujemo teoretsko
polazite za analizu anglicizama u registru mode, tj. teoriju jezika u kontaktu Filipovia. Prvi
deo ovog poglavlja predstavlja prikaz Prieve klasifikacije anglicizama na osnovu njihove
oblike realizacije gde ih on deli na oigledne, skrivene i sirove, a ijom se podelom na
osnovu istraenih primera bavimo u praktinom delu. Drugi deo navedenog poglavlja naeg
rada prikazuje teorije adaptacije anglicizama posmatrane na ortografskom, fonolokom,
morfolokom, tvorbenom i semantikom nivou u oba jezika. Izvodimo znaajne zakljuke za
na praktini deo na osnovu kojih sprovodimo analizu i (ne)potvrujemo ova teoretska
zapaanja. Na ortografskom nivou zakljuujemo da je u oba jezika najproduktivniji i najei
nain adaptacije prema izgovoru engleske rei, a da takoe i bez obzira na pravila
transliteracije opisanih u pravilima Pravopisa srpskog i Pravopisa ekog jezika dolazi i do
sve ee pojave anglicizama napisanih prema engleskom modelu, tj. do prepisivanja, koje
Bozdjehova opisuje u svom radu. Sa strane srpskog jezika, kako nam Pri objanjava, na
osnovu pravila srpskog jezikog sistema prepisivanje nije po ortografskim pravilima srpskog
jezika, te zbog toga dolazi takoe do neujednaenosti, netanosti i nepravilnosti u pisanju
119

anglicizama. Jezik posrednik takoe ima veliku ulogu u pravopisu anglicizma u oba jezika, ali
takoe i period preuzimanja engleske rei. Na morfolokom nivou na osnovu teoretskih
prikaza zakljuujemo da za razliku od srpskog u kom su skoro sve pozajmljene rei iz
engleskog jezika promenljive (izuzetak je par starijih anglicizama, npr. braon), u ekom
jeziku postoje problemi u dodeljivanju roda i deklinacionog tipa pri preuzimanju rei iz
engleskog jezika. U srpskom morfolokom sistemu prideljivanje roda imenici je skoro
potpuno jasno i odreeno bez este pojave nepromenljivih imenica, dok u ekom jeziku
dolazi do estih nedoumica u prideljivanju rodu, do pojave dubletnih rodova i estih oblika
nepromenljivih imenica. U tvorbenoj adaptaciji anglicizama zapaamo metodoloku razliku a
to je da tvorbenu adaptaciju srpski autori svrstavaju u morfoloku adaptaciju i vode se
principima adaptacije koja je po teoriji transmorfemizacije Filipovia, dok u ekim studijama
tvorbena adaptacija zauzima posebne delove opisa prilagoavanja anglicizama i daje nam opis
tvorbe imenica, prideva i glagola, jer se ove tri vrste rei najee adaptiraju. Na osnovu ovog
zakljuka u praktinom delu tvorbenu adaptaciju prikazujemo odvojeno. Fonoloku i
semantiku adaptaciju prikazujemo u teoretskom delu rada, ali se u analizi anglicizama u
praktinom delu njihovom analizom nismo bavili zato to se nae istraivanje bazira na
tampanom materijalu, tj. na primerima iz asopisa, te zvukovnu stranu istih ne moemo na
ovaj nain prouiti. Semantiku adaptaciju nismo analizirali jer bismo u sluaju ove analize
morali polje istraivanja da znatno proirimo i na druge izvore, npr. radio, televiziju. Internet,
kao i na dnevnu tampu, to u ovom trenutku nismo bili u mogunosti da prikaemo.
Praktini deo smo podelili na dva poglavlja. Prvo poglavlje predstavlja analizu
klasifikacije anglicizama. U ovom delu smo u prvom odeljku dali prikaz opravdanost
anglicizama u ekom i srpskom modnom diskursu, a u drugom njihovu podelu prema
oblikoj realizaciji kroz analizu primera iz asopisa Elle i Cosmopolitan. Pri analizi
opavdanosti anglicizama zakljuujemo da je klasifikacija Pria za nae istraivanje veoma
detaljna i precizna, a da ponekad veoma vanu ulogu u analizi opravdanosti anglicizama ima
lini stav prema istim, te kako nas priroda naeg istraivanog materijala ne bi dovela do
nedovoljno preciznog klasifikovanja anglicizama, mi smo ih podelili u dve kategorije 1.
neopravdane anglicizme u koje emo svrtstati i sasvim neopravdane i neopravdane po Priu i
na 2. opravdane anglicizme u koje emo svrstati i uslovno i sasvim opravdane anglicizme. U
primerima iz prouavanog materijala zakljuujemo da bi izraz pojave iskazane anglicizmom
bio sasvim jasan i logian i na ekom ili srpskom jeziku, dakle izraz iskazan anglicizmom ne
donosi nikakav novi, napredniji, delikatniji, opravdani sadraj. Iz analiziranih primera
120

primeujemo da ak i u istom broju asopisa ili u istom lanku sreemo potvrdu

neopravdanosti tog anglicizma. Vidimo i veoma estu, a potpuno nepotrebnu upotrebu znaka
& umesto veznika i na obe strane, kao i upotrebu sasvim neopravdanog anglicizma u istoj
reenici zbog nepronalaenju odgovarajueg sinonima. Osim stilske strane, ovi anglicizmi ni
na koji nain ne obogauju jezik-primalac, kao to ni upotrebljene domae rei ne bi iskaz
liile niega osim toga da su fensi i in, te na osnovu sprovedene analize iznosimo sledee
zakljuak da u oba jezika potrebe za upotrebom neopravdanih anglicizama apsolutno nema.
Analizirajui opravdane anglicizme iz naeg materijala zakljuiti da je veliki broj
pozajmljenica iz engleskog u oba jezika u opravdanoj upotrebi. Smatramo da je to neizbean
jeziki proces jer kako promene u razliitim sferama nastupaju velikom brzinom i kako, npr. u
informatikim, ekonomskim ili politikim izrazima nemamo dovoljno vremena da
konstruiemo nove, odgovarajue termine za nove pojave, tako i modna industrija napreduje i
menja se i u njoj, takoe, dolazi iz dana u dan do promena u materijalima, stilovima,
kozmetikim otkriima. Meutim, smatramo veoma vanim u sluaju primene i opravdanih i
neopravdanih anglicizama da moramo biti veoma paljivi i da ne treba odlaziti u drugu
krajnost, te koristiti neopravdane anglicizme kad za njih nema potrebe ili izmiljati rogobatne
i preopirne izraze za nove pojmove koje svakako neemo usvojiti, a sa druge strane ne treba
preterivati ni sa opravdanim anglicizmima kako ne bismo govorili anglosrpski ili
czenglish. Dakle, nakon sprovedene analize, slaemo se sa konstatacijama srpskih i ekih
lingvista da priliv anglicizama treba posmatrati kao jedan prirodni proces i odraz modernog
vremena u kojem ivimo, ali ih upotrebljavati paljivo, s merom i opravdano.
U analizi anglicizama prema njihovoj oblikoj realizaciji prikazujemo primere
anglicizama iz ekih i srpskih izdanja asopisa Elle i Cosmpolitan i prema Prievoj podeli
svrstavamo ih u tri kategorije: 1. oigledni anglicizmi 2. sirovi anglicizmi 3. skriveni
anglicizmi.
Na primerima oiglednih i sirovih anglicizama u srpskom jeziku postoje ponekad dva
ili vie oblika, tj. da je ista re zastupljena kao pravopisno adaptiran oigledan anglicizam,
dok ga pravopisno neadaptiranim smatramo za sirovi anglicizam. Upotreba ovih anglicizama
u prouavanom modnom diskursu je paralelna i ne moemo izneti zakljuak koja se od ovih
dveju varijanti ee koristi. Ali, moemo zakljuiti da su u sluaju postojanja i oiglednog i
sirovog anglicizma ovi drugi ee zastupljeni na naslovnim stranama pomenutih asopisa, u
naslovima rubrika i lanaka. Smatramo da, ukoliko je ve anglicizam u srpskom jeziku proao
kroz proces adaptacije na svim nivoima, pa tako i na pravopisnom, nema potrebe da se u tom
121

sluaju sirovi anglicizmi bespotrebno koriste, posebno ako su proli i morfoloku adaptaciju i
preuzeli sve morfoloke odlike jezika-primaoca. Pri ovoj analizi u ekom jeziku bilo je
potrebno zbog eke ortografije koja esto zadrava izvorni oblik modela pre svega precizirati
pojam oigledan i sirov anglicizmima u ekom jeziku. U prouavanju oblike realizacije
ekih primera doli smo do zakljuaka definisanih u sledeim stavovima i njima smo se
vodili pri oblikoj klasifikaciji anglicizama u ekom jeziku. Dakle, oiglednim anglicizmom
u ekom jeziku smatramo onaj anglicizam a) koji je ortografski potpuno prilagoen b) kod
kojeg se ortografija jezika-primaoca i jezika-davaoca podudaraju c) koji svoj ekvivalent u
ekom jeziku nema (ili se on smatra zastarelim), pa ak iako je potpuno ili delimino zadrao
pravopis jezika-davaoca; Sirovi anglicizmi u ekom jeziku su oni koji su zadrali svoj
izvorni pravopis, a za njih se moe nai prihvatljiv ekvivalent u ekom jeziku, npr. army,
military, beauty, casting, comeback, streetwear; to se tie kategorije skrivenih anglicizama,
dolazimo do zakljuka da se njihovim korienjem u modnom diskursu oba jezika postie
stilski utisak modernog jezika koji, posebno u sluaju srpskog iji primeri sadre veliki broj
ovih anglicizama, podrazumeva dobro znanje engleskog od stane itaoca ovih asopisa i ni u
najmanju ruku ne dovodi u pitanje razumevanje istog. Na kraju, prikazano grafikonima, jasno
vidimo da je upotreba oiglednih anglicizama u oba jezika najuestalija od ove tri vrste
oblikih pozajmljenica iz engleskog jezika.
U drugom poglavlju praktinog dela se bavimo analizom formalne adaptacije
anglicizama na ortografskom, morfolokom i tvorbenom nivou. U odeljku ortografske
adaptacije anglicizme smo pri analizi podelili na osnovu Filipovieve teorije 1. prema
izgovoru modela, 2. prema ortografiji engleske rei, 3. prilagoene kombinacijom izgovora i
ortografije, 4. prilagoene pod uticajem jezika posrednika. Bilo je potrebno kod anglicizama
u ekom i srpskom jeziku iji se pravopisni i izgovorni oblik poklapaju precizirati njihovu
klasifikaciju, te smo ih svrstali meu one adaptirane po ortografskom modelu zbog toga to u
naem istraivanju polazimo od tampanog materijala uz pretpostavku da je upravo on izvor
informacija korisnika jezika, dakle pisana, forma informacije. Analizom primera
zakljuujemo da srpski jezik, iako ima dosta precizno i tano definisana ortografska pravila
pisanja anglicizama, u modnom registru izbegava primenu istih formirajui anglicizam u
najveem broju primera na najlaki, ali najnepoeljniji nain - prema ortografiji engleske
rei. Tako dolazi do direktnog transfera, tj. do transliteracije odreene rei, bez obzira na
brojne preporuke srpskih lingvista (Pri, Klajn, Bugarski) koji istiu da rei preuzete iz
engleskog ne treba prepisivati bilo da se radi o irilinom ili latininom tekstu. U
122

teoretskom istraivanju problematike pravopisne adaptacije anglicizma kod ekih lingvista

Obrdaleka i Bozdjehove nailazimo na zakljuak, iako Bozdjehova ukazuje na mogunost
sve vee zastupljenosti dubletnih oblika u ekom jeziku i prepisivanja engleskih modela,
da je najrasprostranjeniji tip preuzimanja anglicizma pravopisni oblik eke rei koji se
upravlja izgovorom engleske rei, tj. anglicizam formiran po ortografiji izvornog modela.
Rejzek se takoe slae da je model preuzimanja pravopisnog oblika eke rei koja se
upravlja izgovorom engleske rei najei u ekom jeziku. Mi se sa ovim zakljucima na
osnovu nae analize modnog diskursa ne moemo sloiti. Iz naeg istraivanja izvodimo
zakljuak da je najvei broj pravopisno adaptiranih anglicizama u oba jezika upravo prema
ortografiji engleske rei. Shodno tome, zakljuujemo da je u srpskom i ekom jeziku
najzastupljeniji oblik pravopisnog formiranja anglicizma upravo prema ortografiji engleske
rei, ali s obzirom na oblast istraivanja, suziemo konstataciju da je to najzastupljeniji oblik
u savremenom modnom diskursu ekog i srpskog jezika.
Iako se u nae istraivanje nije obuhvatalo istraivanje pravopisne forme i adaptacije
stranih vlastitih imena lica u srpskom jeziku, smatramo potrebnim i vanim da ukratko
iznesemo neke zakljuke donete prilikom analize grae. U srpskom izdanju asopisa Elle sva
vlastita imena lica napisana su izvorno. Nismo naili ni na jedan primer gde je strano ime,
bilo da je ime osobe, tj. pojedinca, ili ime koje predstavlja modnu liniju, tj. preduzee
napisano transkripcijom, to je po Pravopisu prihvatljivo, ali drugi deo pravila, da je onda u
zagradi potrebno napisati kako se ime izgovara nije primenjen nigde. Miljenja smo da to ne
bi ni bilo uobiajeno u publicistikom stilu, pa zbog toga smatramo da je nain na koji se
vlastita imena piu u asopisu Cosmopolitan, dakle, ukoliko se radi o imenima lica
prilagoeno, tj. po pravilima transkripcije, dok izvorni oblik zadravaju ukoliko su imena
kreatora i kolekcija, dobro reenje.
Pri analizi irilinog izdanja modnog asopisa Bazar zakljuujemo da pravopisno
adaptirani irilini anglicizmi i ovde u najveem broju slede izgovornu formu prilagoavanja.
Meutim, neki od ovih anglicizama nisu napisani irilicom. Interesantno je i da su sva imena
modnih kua i kreatora ili modnih linija napisana latinicom ak iako su u sastavu irilinog
teksta. Isti je sluaj sa nazivima kozmetikih i modnih proizvoda, te u ovom asopisu imamo
situaciju meanja irilice i latinice to, ukoliko se ne radi o navoenju vlastitih imena u
originalnom obliku, nije u skladu sa pravilima Pravopisa.
Zakljuujemo da je ortografska norma u oba jezika teoretski precizno postavljena, ali u
iz analize proistie da su pravopisno adaptirani anglicizmi u oba jezika jo uvek nedovoljno
ujednaeni, pojavljuju se netanosti i nepravilnosti u pisanju anglicizama u oba jezika, to je
123

pokazatelj da treba skretati panju jo vie na pisanje rei iz engleskog kako u srpskom, tako i
u ekom jeziku.
U odeljku analize morfoloke adaptacije anglicizama bavimo se primarnom i
sekundarnom

adaptacijom

pravilima

supstitucije

na

morfolokom

nivou

transmorfemizacija - prema principima teorije jezika u kontaktu Rudolfa Filipovia u oba

jezika kao i posebnom analizom formiranja morfolokog oblika imenica, prideva i glagola i
prideljivanjem morfolokih kategorija prilagoenim pozajmljenicama u srpskom i ekom
jeziku. Pri transmorfemizaciji primere smo analizirali u tri njena stepena nultom,
kompromisnom i potpunom . Istraivali smo ukupno 99 pozajmljenica, od toga 71 u
srpskom i 28 u ekom jeziku. Broj primera se razlikuje, poto se pri morfolokoj analizi
pozajmljenica i prikazivanjem njenog stepena transmorfemizacije u srpskom jeziku polazi od
pretpostavke da je dati anglicizam proao kroz ortografsko-fonoloku adaptaciju, istraivanje
smo bazirali u ovom sluaju na primerima anglicizama u srpskom jeziku koje smo svrstali u
pravopisno adaptirane anglicizme prema izgovoru modela i kombinacijom ortografije i
izgovora. I eke primere morali smo posmatrati s ogranienjem, tj. izdvojili samo one za koje
smo u prethodnom odeljku odredili da su pravopisno adaptirani prema izgovoru engleske rei
ili kombinacijom ortografije i izgovora. Zakljuujemo da pri morfolokoj adaptaciji najvei
broj imenica i prideva u oba jezika prolazi kroz nulti stepen transmorfemizacije (SJ 50, J
17), znatno manji broj kompromisnu (SJ 16, J 7) i devet primera koji prolazi kroz potpunu
transmorfemizaciju (SJ 5, J 4). Takoe dolazimo do zakljuka da kroz prvi stepen
supstitucije na morfolokom nivou, tj. kroz nultu transmorfemizaciju, prolazi u oba jezika
najee imenice i ree pridevi. Transmorfemisani oblici su po svojim zavrecima u skladu sa
morfolokim sistemom oba jezika-primaoca. Glagoli kroz nultu transmorfemizaciju ne
prolaze jer se glagolski sistem engleskog jezika u potpunosti razlikuje od glagolskog sistema i
srpskog i ekog jezika. Imenice i pridevi koji prolaze kroz nultu transmorfemizaciju se u oba
jezika zavravaju veinom suglasnikom i nemaju vezani morfem. Kod kompromisne ili
delimine transmorfemizacije zapaamo takoe najvei broj imenica i prideva iz oba jezika
koji se i u ovom stepenu supstitucije u ekom i srpskom jeziku slau u veini morfolokih
odlika. Najei tvorbeni sufiks kod ovog stepena transmorfemizacije imenica u oba jezika je
sufiksom -er. Najmanji broj anglicizama i u ekom i u srpskom jeziku prolazi kroz trei
stepen supstitucije, tj. kroz potpunu transmorfemizaciju, posebno u naem ispitivanom
registru mode gde smo u veinu primera nalazili u fazi primarne adaptacije, a i gde se zbog

124

prirode publicistikog stila modnih asopisa i problema sa kojima se sreemo ve u

pravopisnoj adaptaciji, oni sporo potpuno integriu u morfoloki sistem jezika-primaoca.
U drugom odeljku Formiranje morfolokih oblika imenica, prideva i glagola i
njihove morfoloke kategorije na osnovu analize morfoloki adaptiranih imenikih
anglicizama iz ispitivanog modnog diskursa moemo zakljuiti da je najvei broj
prilagoenih imenica u oba jezika mukog roda jer se najvei broj imenica u engleskom
zavrava na konsonant koji ostaje kao slobodna morfema modela na koju se dodaju ostale
vezane morfeme jezika-primaoca. S obzirom to da se u ekom i srpskom jeziku to smo
videli iz morfolokih pravila oba jezika imenicama na konsonant obino prideljuje muki rod,
zakljuak o uestalosti prilagoenih imenica mukog roda je vrlo logian. U ekom jeziku
nekada dolazi do osciliranja u deklinacijskom tipu, meutim mi na takvu pojavu nismo naili.
Nai primeri su i u ekom jeziku bili dosta precizno i ujednaeno korieni u odreenom
deklinacijskom tipu sa izuzetkom nekoliko njih koje smatramo novijim i svesni smo injenice
da im je potrebno vreme da se potpuno ukljue u morfoloki sistem jezika-primaoca. to se
tie morfoloke adaptacije prideva, vano je istai da se pridevi engleskog jezika s jedne
strane i srpskog i ekog s druge tipoloki veoma razlikuju. Istraivanje smo sproveli na
ukupno 24 prideva iz engleskog jezika i njihovim adaptiranim oblicima u srpskom i ekom
jeziku. Veina, tanije 22 prideva su direktno preuzeti iz engleskog jezika u procesu primarne
adaptacije na morfolokom nivou. Iz primera koji ih prate zakljuujemo da jesu zadrali
odlike prideva jezika-davaoca i veinom se upotrebljavaju samo u atributivnoj funkciji. To su
su veinom ortografski neadaptirani pridevi koji predstavljaju nove anglicizme i oseaju se
kao strane rei. Oni ostaju i bez deklinacijske promene. Samo dva prideva iz oba jezika
spadaju u drugu grupu, tj. one koji su sekundarnom adaptacijom izvedeni od ovih prvih i
dobijaju svoj oblik prema zakonima tvorbe rei srpskog i ekog jezika, te emo se njima
baviti u delu o tvorbenoj adaptaciji. Adaptacija glagolskih anglicizama na morfolokom
nivou se znatno razlikuje od adaptacije imenica i prideva, te smo prilagoavanje glagolskih
pozajmljenica iz engleskog jezika u naem radu predstavili kroz tvorbenu adaptaciju.
Trei odeljak prikazuje analizu tvorbene adaptacije anglicizama koji smo dalje
podelili na tvorbenu analizu adaptacije imenica, prideva i glagola. Posmatrajui primere iz
oba jezika zakljuujemo da najvei broj imenica i u srpskom i u ekom jeziku u procesu
tvorbene adaptacije svoj oblik dobija tvorbenim procesom derivacije, neto manji broj
kompozicijom, dok na kombinovanje nailazimo u par sluajeva. Tvorbeni principi srpskog i
ekog jezika se oslanjaju na iste principe, te im je nain tvorbe pozajmljenica iz naih
125

primera isti. Na osnovu primera iz prouavanih asopisa konstatujemo da najvei broj

anglicizama zadrava svoj izvorni oblik, tj. ne prolazi kroz nultu transmorfemizaciju i samim
tim tvorbeni oblik ovih imenica ostaje nulti nastavak. U sluaju imena vrioca radnje
anglicizmi u oba jezika u najveem broju zadravaju sufiks modela, a kasnije u sekundarnoj
adaptaciji dodaju na njega dalje tvorbene nastavke za graenje novih oblika u oba jezika
ravnomerno. to se tie ostalih vrsta imenica, one svoju tvorbenu adaptaciju u najveem broju
prolaze zadravajui vezanu morfemu jezika-davaoca. Konstatovali smo da se tvorbena
adaptacija prideva u ekom i u srpskom jeziku vri u najveem broju sluajeva u
sekundarnoj adaptaciji od imenica i prideva koji su proli proces transmorfemizacije u
primarnoj adaptaciji. Za razliku od ekog, srpski jezik ne tvori toliko veliki broj prideva ak
ni u sekudarnoj adaptaciji, ve svoj proces adaptacije zaustavlja u ispitivanim primerima na
primarno adaptiranim pridevima sa nultom transmorfemizacijom. Primeri ekih adaptiranih
anglicizama u najveem broju su opisni adaptirani veinom uz domai tvorbeni nastavak -sk.
Osnovni principi tvorbe prideva iz engleskog jezuka u oba jezika se podudaraju. U
ispitivanom materijalu se ne pojavljuje veliki broj glagola koji prolaze kroz procese
adaptacije. I u srpskom i u ekom jeziku na osnovu modela dodaju se tvorbeni formanti. U
srpskom jeziku to je domai formant -ova i formant preuzet iz jezika posrednika -ira. eki
jezik ima isti domai formant -ova koji je najproduktivniji. Oba jezika na ove sufikse dodaju
tvorbene infinitivne nastavke, srpski -ti, eki -t. to se tie prideljivanja glagolskog vida,
njega glagoli u oba jezika najee dobijaju tvorbenim procesom prefiksacije.

Iz svega gore navedenog moemo zakljuiti da smo koristei principe teorije jezikih
dodira i u srpskom i u ekom modnom diskursu doli do znaajnih konstatacija u klasifikaciji
i formalnoj adaptaciji anglicizama u ova dva jezika-primaoca i da smo, uz modifikovanje
starih i uspostavljanje novih, preciznijih klasifikacija uspeli paralelno da prikaemo proces
prilagoavanja anglicizama i slinosti i razlike u toku adaptacije u oba jezika. Konstatujemo
da jeste injenica da modni diskurs oba jezika obiluje reima iz engleskog jezika, ali slaemo
se sa zakljucima drugih lingvista da jezik svakako treba da ide u korak sa svetskim
trendovima, jezik mode treba da bude in, a mi treba da budemo otvoreni za prihvatanje
novih tendencija, ali oprezno i kreativno.

126

RESUM
Clem tto disertan prce bylo pedstavit adaptaci anglicism v eskm a srbskm
jazyce v registru mdy a poukzat na vsledky adaptace. Zrove jsme zdraznili podobnosti
a rozdly ve zpsobu pijet adaptace v eskm a srbskm lingvistickm prosted. Disertaci
jsme zaloili na lingvistice jazykovch kontakt, jejm pedmtem je mimo jin mechanismus
pebrn vpjek a kter dky chorvatskmu lingvistovi Rudolfu Filipoviovi m dlouhou
tradici v jihoslovanskm jazykovm prostoru. Priv systm klasifikace a Filipoviovu teorii
adaptace jsme pouili i na anglicismy v eskm jazyce pro porovnn tohoto jazykovho jevu
se srbtinou.
Materil pro n vzkum jsme erpali ze srbskch a eskch vydn mdnch asopis
Elle a Cosmopolitan. Konkrtn lo o 15 sel eskho a 12 sel srbskho vydn asopisu
Elle, a 9 sel eskho a 7 sel srbskho vydn asopisu Cosmopolitan v obdob od roku
2009 do 2013. Pi vzkumu draz byl kladen na sti asopisu zabvajc se krsou a mdou
tj. na sti, ve kter jsou prezentovan nov kosmetick prostedky nebo mdn trendy.
Pklady jsme erpali jak v rmci vty tak i izolovan, konkrtn z popisk uritch vrobk,
ale ne z reklam na vrobky nebo ze jmna vrobk, protoe ono je vdy zachovno
v originle bez ohledu na to, jestli je anglick nebo z njakho dalho jazyka. Zrove jsme
se museli omezit na texty, kter v sob neobsahuj hovorov jazyk, tj. vylouili jsme
rozhovory, lnky psycholog nebo lnky s nzory novin. Dvodem je skutenost, e
v tchto ppadech novin nebo jeho host v nkterch ppadech pouvaj jazyk, kter
pat k jin stylistick rovin, ne je pedmt naeho vzkumu.
Vzhledem k tomu, e oba asopisy v srbskm vydn jsou psan latinkou, praktick
st ortografick adaptace zahrnuje tak pklady z jedinho obsahov odpovdajcho
asopisu psanho cyrilic - Bazar, jeho vydavatelem je Politika. V ppadech nedostatenho
potu informac z titnch materil jsme pouili tak elektronick vydn uvedench
asopis.
Disertan prce se skld z vodu, teoretick a praktick sti, bibliografie a plohy.
Teoretick st prce se skld ze dvou vtch celk. Prvn kapitola zahrnuje pehled
jazykovch kontakt s ohldnutm na dosavadn vzkumy. V prvn sti prvn kapitoly
Jazykov kontakt, periodizace a terminologie (Jeziki kontakt, periodizacija i terminologija),
jsme pedstavili chronologickou a terminologickou periodizaci zmn jazykovch kontakt
127

v rmci rozvoje teorie jazyk v kontaktu.

V druh sti prvn kapitoly jsme vysvtlili

nejnovj poznatky v oblasti anglicism v srbsk a esk lingvistice s pehledem relevantn

literatury v obou jazycch.
V druh kapitole teoretick sti se zabvme anglicismy, jejich definovnm a
klasifikaci v souasnm srbskm a eskm jazyce a vysvtlujeme vztah k jazykovm
vpjkm.
Tet kapitola teoretick sti prce se zamuje na pouit a oprvnnost anglicism.
Jejich oprvnnost analyzujeme v praktick sti pomoc Priova azen anglicism na pln
neoprvnn, neoprvnn, podmnn oprvnn, oprvnn a pln oprvnn.
Ve tvrt kapitole, kterou jsme nazvali Klasifikace anglicism a teorie adaptace
anglicism (Klasifikacija anglicizama i teorija adaptacije anglicizama), jsme se zamili na
rzn tvary anglicism v registru mdy srbskho a eskho jazyka a na druhy jejich adaptace.
Pedstavili jsme teoretick zklad pro analzu anglicism v mdnm diskursu, tj. Filipoviovu
teorii jazyk v kontaktu. Prvn st kapitoly obsahuje Priovu klasifikaci anglicism na
zklad jejich tvar. Td je na zejm, skryt a syrov. Na zklad tto klasifikace
zkoumme materil v praktick sti. Druhou st uveden kapitoly tto prce vysvtluje
teorie adaptace anglicism na ortografick, fonologick, morfologick rovni, rovni
slovotvorby a smantick rovni v obou jazycch.
Praktickou st jsme rozdlili na dv kapitoly. Prvn obsahuje analzu klasifikace
anglicism. V prvn sti prvn kapitoly jsme na konkrtnch pkladech vysvtlili
oprvnnost anglicism v eskm a srbskm mdnm diskursu, zatmco jsme se v sti druh
vnovali jejich klasifikaci podle tvaru prostednictvm analzy pklad erpanch z asopis
Elle a Cosmopolitan. Pi analze oprvnnosti anglicism jsme pili k zvru, e Priova
klasifikace je pro n vzkum pli detailn a precizn vzhledem k tomu, e velmi dleitou
roli v analze oprvnnosti anglicism me sehrt osobn postoj. Z tohoto dvodu jsme
anglicismy rozdlili do dvou kategori: 1. neoprvnn anglicismy, do kterch jsme zaadili i
podle Priovy klasifikace pln neoprvnn a neoprvnn a 2. Oprvnn anglicismy, do
kterch jsme zaadili tak podmnn oprvnn a pln oprvnn anglicismy. Po analze
(ne)oprvnnosti pouit anglicism ve zkoumanm materilu jsme pili k zvru, e nejvt
poet vpjek z anglitiny v obou jazycch je z kategorie oprvnnch. Domnvme se, e
toto je nevyhnutelnm jazykovm procesem vzhledem k tomu, e se zmny v rznch sfrch
lidsk innosti odehrvaj velkou rychlost a proto nap. u informatickch, ekonomickch,
128

politickch, ale tak i u vraz v oblasti mdy nen dostatek asu k vytvoen novch,
odpovdajcch termn pro nov jevy, objekty apod. Zrove vak za velmi dleitou
povaujeme jak opatrnost a rovnovhu pi pouit neoprvnnch anglicism, aby
nedochzelo k jejich nadmrnmu a zbytenmu pouvn anglicism, tak i opatrnost a
rovnovhu pi snaze vytvoit oprvnn anglicismus, aby nevznikaly pli sloit vrazy a
slova, kter nsledn ani nebudou pouit. V obou ppadech by dsledek pak byl
anglosrbtina nebo czenglish. Po proveden analze se tedy shodujeme s tvrzenmi a
stanoviskem srbskch a eskch lingvist, e je poteba se na ptomnost anglicism dvat
jako na pirozen proces a obraz modern doby, ve kter ijeme, a zrove je poteba, aby se
anglicismy pouvaly opatrn, s mrou a oprvnn.
V analze anglicism podle jejich tvaru pklady anglicism z asopis Elle a
Cosmopolitan jsme podle Priovy klasifikace roztdili do t kategori: 1. zejm anglicismy
2. Syrov anglicismy 3. Skryt anglicismy. Kvli esk ortografii, kter ve vtin ppad
zachovv pvodn tvar modelu, bylo pi tto analze nutn ve zmnnm jazyce upesnit
pojem zejm a syrov anglicismus. Bhem zkoumn anglicism podle tvaru jsme
v v etin za zejm anglicismus povaovali anglicismus, a) kter je pln ortograficky
pizpsoben b) u kterho jsou ortografie pijmajcho jazyka a dvajcho jazyka v souladu c)
kter nem ekvivalent v eskm jazyce (nebo je zastaral) i v ppad, e pln nebo sten
zachoval pravopis dvajcho jazyka. Po sproveden analze meme tvrdit, e pouit
zejmch anglicism v obou jazych je nejastj ze vech t ve uvedench kategori.
V druh kapitole praktick sti se zabvme analzou formln adaptace anglicism
na ortografick, morfologick rovni a rovni slovotvorby. V sti vnujc se ortografick
adaptaci jsme na zklad teorie Filipovie rozdlili anglicismy do dalch skupin: 1. podle
vslovnosti modelu, 2. podle ortografie anglickho slova, 3. Pizpsoben kombinac
vslovnosti a ortografie, 4. Pizpsoben pod vlivem zprostedkovacho jazyka. Rozborem
pklad jsme zjistili, e srbtina, pestoe m velmi pesn definovan ortografick pravidla
psan anglicism, v mdnm registru pi adaptaci na ortografick rovn se tmito pravidly
ned. Anglicismus nejastji vytv nejjednodum a zrove v pravopise nejmn vtanm
zpsobem podle ortografie anglickho slova. Takto vznik pm transfer tj. transliterace
uritho slova bez ohledu na etn doporuen vznamnch srbskch lingvist (Pri, Klajn,
Bugarski), kte, e pvodn anglick slova by se nemla opisovat ani v textu psanem
latinkou, ani v textu psanm cyrilic. V teoretickm zkoumn problematiky ortografick
adaptace anglicism u eskch lingvist Obrdlka a Bozdchov zjiujeme, e je nejastj
129

typ anglicismu ten, kter se d vslovnost anglickho slova. Rejzek s tmto tvrzenm tak
souhlas. Nae analza vak toto tvrzen nepodpoila. Z rozboru materilu jsme pili
k zvru, e v srbskm a eskm jazyce je vtina pravopisn adaptovanch anglicism u
obou jazyk prv podle ortografie anglickho slova. Zvry vyplvaj z rozboru a musme je
omezit minimln na mdn diskurs etiny a srbtiny. Zrove jsme zjistili, e bez ohledu na
to, e ortografick norma u obou jazyk je v teorii velmi preczn definovan, analza
ukazuje, e u pravopisn adaptovanch anglicism se vyskytuj nepesnosti ve psan.
V sti rozebrajc morfologickou adaptaci anglicism se zabvme primrn a
sekundrn adaptace a pravidly substituce na morfologick rovni transmorfemizace podle
zsad teorie jazyk v kontaktu Rudolfa Filipovie v obou jazycch. Tak se vnujeme rozboru
zpsobu tvorby morfologickho tvaru podstatnch a pdavnch jmen a sloves i pidlen
morfologickch kategori pizpsobenm vpjkm v srbskm a eskm jazyce. U
transmorfemizace jsme pklady analyzovali podle jejch t stup nulov, kompromisn a
pln. Zjiujeme, e pi morfologick adaptaci nejvce podstatnch a pdavnch jmen obou
jazyk prochz nulovou transmorefemizac (SJ 50, J, 17), citeln mn kompromisn (SJ
16, J 7) a devt pklad plnou (SJ 5, J 4). Zrove jsme pili k zvru, e prvnm
stupnm substituce na morfologick rovni tj. nultou transmorfemizac, u obou jazyk
prochz nejastji podstatn jmna, potom pdavn jmna, zatmco slovesa nultou
transmorfemzac neprochz, protoe je systm sloves v anglitin odlin od srbskho nebo
eskho systmu sloves.
U kompromisn nebo sten transmorfemizace jsme si tak vimli, e nejvce
podstatnch a pdavnch jmen v tomto stupni substituce v obou jazycch maj stejn rysy ve
vtin morfologickch tvar. Pi tvoen se nejastji v obou jazycch u tohoto stupn
transmorfemizace vyskytuje sufix -er. Nejmen poet anglicism v eskm a srbskm jazyce
prochz tetm stupnm substituce tj. plnou transmorefemizac, zvl v nmi zkoumanm
registru mdy, kde vtina pklad byla ve fzi primrn adaptace, a kde se kvli povaze
publicistickho stylu mdnch asopis a problmm, kter jsme zaznamenali u v pravopisn
adaptaci, pln zapojuj do morfologickho systmu pijmajcho jazyka.
V druh sti Formovn morfologickch tvar podstatnch jmen, pdavnch jmen a
sloves, a jejich morfologick kategorie (Formiranje morfolokih oblika, imenica, prideva, i
glagola i njihove morfoloke kategorie) jsme na zklad rozboru morfologicky adaptovanch
jmennch anglicism pili k zvru, e nejvce pizpsobench podstatnch jmen v obou
130

jazycch je muskho rodu, protoe podstatn jmna z nejvt sti kon souhlskou, kter
se nsledn tv jako voln morfm modelu, na kter se nsledn pidvaj dal vzan
morfmy pijmajcho jazyka. V eskm jazyce se obas vyskytne kolsn v deklinanm
typu, ale my jsme ve svm vzkumu nenarazili na tento jev. N materil a pklady v etin
byly pouit vdy v rmci jedn urit deklinace s vjimkou u nkolika mlo pklad. Tyto
pklady povaujeme za novj anglicismy a jsme si vdom skutenosti, e pln zapojen
do pijmajcho jazyka vyaduje vce asu. Kdy jde o morfologickou adaptaci pdavnch
jmen, zjistili jsme, e pizpsoben pdavn jmna zachovala nkter vlastnosti pdavnch
jmen dvajcho jazyka a e se tm vdy pouvaj ve funkci pvlastku. Vtinou jsou to
ortograficky neadaptovan pdavn jmna, kter jsou novmi anglicismy a uivatel je pod
ct jako ciz slova. Zrove se tak nesklouj.
Adaptace slovesnch anglicism na morfologick rovni se vznamn li od adaptace
podstatnch a pdavnch jmen. Z tohoto dvodu jsme pizpsobovn slovesnch vpjek
z anglickho jazyka v disertan prci pedstavili v rmci adaptace pi slovotvorb.
Tet st se zabv analzou slovotvorn adaptace anglicism, kterou jsme dle
rozdlili na slovotvornou analzu adaptace podstatnch jmen, pdavnch jmen a sloves. Na
zklad rozboru pklad z obou jazyk jsme zjistili, e nejvce pdavnch jmen jak v etin,
tak i v srbtin se v procesu slovotvorn adaptace tvo derivac, o nco men poet se tvo
kompozic, a nejmn kombinac dvou proces. Slovotvorn zsady srbtiny a etiny jsou
zaloeny na stejnch principech a proto je i zpsob tvorby vpjek u naich pklad stejn.
Na zklad materil ze zkoumanch asopis jsme pili k zvru, e nejvce anglicism
zachovv svj pvodn tvar, tj. nepodrobuje se nulov transmorfemizac a tm pdem
slovotvorn tvar tchto podstatnch jmen zstv nulov sufix. V ppad nzv jmen
initelskch nebo konatelskch, anglicismy v obou jazycch nejastji zachovvaj sufix
modelu, zatmco v sekundrn adaptaci pidvaj na nj dal slovotvorn koncovky pro
tvorbu novch tvar rovnomrn v obou jazycch. Kdy jde o ostatn druhy podstatnch jmen,
ty ve sv slovotvorn adaptaci zachovvaj vzan morfm dvajcho jazyka. Zjistili jsme, e
slovotvorn adaptace pdavnch jmen se v etin a srbtin nejastji provd v sekundrn
adaptaci z podstatnch a pdavnch jmen, kter prola procesem transmorfemizace
v primrn adaptaci. Na rozdl od etiny, srbtina netvo tak velkch poet pdavnch jmen,
dokonce ani v sekundrn adaptace, ale svj proces adaptace zastavuje ve zkoumanch
ppadech na primrn adaptovanch pdavnch jmnech s nulovou transmorfemizac.
Pklady eskch adaptovanch anglicism jsou z nejvt st popisn pdavn jmna s
131

domc slovotvornou koncovkou sk. Zkladn zsady tvorby pdavnch jmen

z anglickch slov jsou si v obou jazycch podobn. Ve zkoumanm materilu se slovesa, kter
prochzej procesem adaptace, vyskytuj v men me. Jak v srbtin, tak i v etin se na
zklad model pidvaj slovotvorn formanty. V srbtin je to domc formant -ova, a
formant -ira, kter se dostal pes zprostedkujc jazyk. etina m stejn domc formant ova, kter v naem materilu byl nejproduktivnjm. Oba jazyky na tyto sufixy pidvaj
slovotvorn infinitivn koncovky srbtina -ti, etina -t.

Slovesn vid slovesa v obou

jazycch zskvaj nejastji prefixac.

Ze veho ve uvedenho vyplv, e jsme pomoc princip teorie jazykovch
kontaktu v srbskm a eskm mdnm diskursu pili k vznamnm zvrm o klasifikaci a
formln adaptaci anglicism v tchto dvou pijmajcch jazyk. Dle jsme modifikac
starch a nastavenm novch, preciznjch klasifikac pedstavili proces pizpsobovn
anglicism, a poukzali na podobnosti a rozdly pi adaptaci obou jazyk. Zaznamenali jsme
fakt, e mdn diskurs v obou jazycch oplv slovy z anglitiny, ale zrove souhlasme se
zvry jinch lingvist, e jazyk m dret krok s dobou a svtovmi trendy, jazyk mdy m
bt in, a mme bt oteveni k novm tendencm pistupovat k nim jak opatrn, tak i
kreativn.

132

BIBLIOGRAFIJA:
Ajdukovi 2005: Ajdukovi, J. Novi projekat: Kontaktoloki enciklopedijski i bibliografski
renik. In: Slavistika IX, Beograd, 2005.
Ajdukovi 2004: Ajdukovi, J. Uvod u leksiku kontaktologiju. Teorija adaptacije rusizama,
Beograd, 2004.
Akademick slovnk cizch slov, Praha 1995
Beri-uki 1993: Beri- uki, V. Iz kontaktne lingvistike, Novi Sad, 1993.
Blatn 2000: Blatn, R. K procesu pejmn slov. In: etina univerzlia a specifika 2, Brno,
2000.
Bogdanovi 2014: Bogdanovi, M. Morfoloka analiza anglicizama u ekonomskom registru
srpskog jezika, Filolog, Banja Luka, 2014.
Bozdchov 1997: Bozdchov, I. Vliv anglitiny na etinu. In: esk jazyk na pelomu
ticcilet, Praha, 1997.
Bozdchov 1996: Bozdchov, I. O potaov etin a komunikaci. In: esk jazyk a
literatura, 1996
Brabcov 1998: Brabcov, R. Spoleensko-politick zmny a jejich odraz v souasn etin.
In: esk slavistika, Praha, 1993.
Brbori 1996: Brbori, B. Odnos prema tuicama: s merom ali bez averzije, O leksikim
pozajmljenicama, Beograd, 1996
Buchtelov vestkov 1997: Buchtelov, R., vestkov, L. Ped vydnm pruky
Vyslovnost spisovn etiny 2. In: Slovo a slovesnost 38, Praha, 1977.
Bugarski 1996: Bugarski, R. Strane rei danas: pojam, upotreba, stavovi O leksikim
pozajmljenicama. In: Slavistica, Beograd, 2009
ori 1998: ori, B. Pozajmljenice i vrste rei . In: Vrste rei u srpskom jeziku, Beograd,
1998.

133

Crystal 1995: Crystal, D. The Cambridge Encyclopedia of English Language, Cambridge,

1995.
p 2010: p, J. Fik pln frikuln. Nult dekda vlastnmi slovy. Instinkt, online, 2010.
echov 2003: echov, M. Souasn esk stylistika, Praha 2003.
echov 2008: echov, M. Souasn stylistika, Praha, 2008.
mejrkov 2000: mejrkov, S. Reklma v etin, Prha 2000.
ubrovi 2005: ubrovi, B. Govornik srpskog jezika u lavirintu engleskog izgovora i
pravopisa . In: Lice, Beograd, 2005.
Dane 2000: Dane, F. People, cultures, and languages in contact. The drifting of Czech in
the present-day flood of English . In: Jurnal of Asan Pacific Communication 10, 2000.
Dane 1997: Dane, F. Situace a celkov stav dnen etiny In: etina na pelomu
tiscilet, Praha, 1997
Dane 1959: Dane, F. Psan pejatch jmen obecnch, Jazykov koutek s. Rozhlasu, Praha,
1959.
Danchev 1988: Danchev, A. Language Contact and Language Change . In: Folia Linguistica,
1988.
Dejmek 1987: Dejmek, B. Nesposovn vrazy rockov hudby, jejich charakter a zdroje. In:
Sbornk pednek z 3.konference o slangu a argotu, Plze, 1987.
Dokulil 1962: Dokulil, M. Tvoen slov v etin. 1. Teorie odvozovn slov Praha, 1962.
Erban 1937: Erban, K. Pro uvme cizch slov, Nae e, 1937.
Filipec ermk 1985: Filipec, J., ermk, F. esk lexikologie. Praha, 1985.
Filipovi Menac 2005: Filipovi R., Menac A. Engleski element u hrvatskome i ruskom
jeziku, Zagreb, 2005.
Filipovi 1968: Filipovi, R. Semantic Extension Changes in Adoptation of English LoanWords in Serbo-Croatian . In: Studia Romanica et Anglica Zagrabiensia, Zagreb, 1968.
134

Filipovi 1990: Filipovi, R. Anglicizmi u hrvatskom ili srpskom jeziku: porijeklo, razvoj,
znaenje, Zagreb, 1990.
Filipovi 1986: Filipovi, R. Teorija jezika u kontaktu: uvod u lingvistiku jezikih dodira,
Zagreb, 1986.
Filipovi 2005: Filipovi, R. Izgovor i pisanje raunarskih anglicizama u srpskom jeziku,
Beograd, 2005.
Furdk 1994: Furdk, J. Integran procesy pri lexiklnych prevzatiach. In: Jazykovedn
asopis, 1994.
Gaji 1986: Gaji, R. Anglicizmi u dnevnom listu "Politika". In: Zbornik radova nastavnika
viih kola SR Srbije. Drutvene nauke, 1986.
Galinski 1991: Galinski, H. Americanisms, Briticisms, Canadianisms, New Zelandisms, and
Anglicisms in contemporary German In: Languages in Contact and Contrast, Mouton, 1991.
Gazda 1990: Gazda, J. Integrace cizojazynch prvk v slovn zsob souasn rutiny a
etiny: na materilu substantivnch neologism. Disertan prce, Brno 1990.
Gazda 1990a: Gazda, J. Cizojazyn neologismy v souasn rutin. Sbornk prac Filozofick
fakulty brnnsk univerzity, Brno. 1990
Giles 1973: Giles, H. Accent Mobility: A Model and Some Data, Antropological Linguistics,
1973.
Gorlach 2002: Gorlach, M. English in Europe, Oxford, 2002.
Grickat 1983: Grickat, I. Na standardni jezik kao pratilac optih oblika kulture. In: Zbornik
za filologiju i lingvistiku, 1983.
Hasil 2001: Hasil, J. Promny spolenosti a jazyka . In: esk jazyk a literatura na sklonku
XX. stolet, Ostrava 2001.
Haugen 1950: Haugen, E. The analysis of Linguistic Borrowing In: Language, 1950.
Haugen 1953: Haugen, E. The Norwegian Language in America: A study in Bilingual
Behavior, Philadelphia, 1953.
135

Haugen 1970: Haugen, E. Linguistics and Dialinguistics. In: Alatis, Bilingualism and
Language Contact, 1970.
Haugen 1988: Haugen, E. The Influence of English: A Transatlantic Perspective. In: Folia
Linguistica, 1988.
Havrnek 1964: Havrnek, B.: Problematika mijeanja jezika. In: Zadarska revija, 1964.
Hoffmannov 1995: Hoffmannov, J. Slang v literatue a uchovvn zalch svt, K
diferenciaci souasnho mluvenho jazyka, Ostrava, 1995.
Hossov 2005: Hossov, K. Neologizmy v oblasti odvn a mdy v souasn rutin.
Bakalsk prce, Brno, 2005.
Hrkov 1995: Hrokov, J. esk vslovnostn norma, Praha, 1995.
Hubek 2001: Hubek, J. K vvojovm tendencm souasn esk slovn zsoby. In: esk
jazyk a literatura na sklonku XX. stolet, Ostrava 2001.
Ireinov 1996: Ireinov, M. Nov slova mezi nmi. In: Nae e 79, 1996.
Ivi 1978: Ivi, M. Pravci u lingvistici, Beograd, 1978.
Ivi 1986: Ivi, P. Srpski narod i njegov jezik, Beograd, 1986
Ivi Klajn Peikan Brbori 2001: Ivi, P, Klajn, I, Peikan, M, Brbori, B, Srpski jeziki
prirunik, Beograd, 2001.
Ivanovi 2009: Ivanovi, I. Kroz jezik i kultrure, Anglicizmi raunarskog jezika kroz
perstpektivu prethodnih ekvivalenata i purizma, u tampi
Jirsov 1989: Irsov, A. K pojet systmu a struktury v souasn esk lingvistice. In: Slovo
a slovesnost, 1989.
Jones 2003: Jones, D. English pronouncing Dictionary, Cambridge, 2003.
Johanson 1992: Johanson, L. Strukturelle Faktoren in trkishen Sprachkontakten, Stuttgart,
1992.

136

Jovanovi 1993: Jovanovi, Z. O prirodi nekih ovovremenih naziva. In: Prevodilac, Beograd,
1993.
Kaala 1994: Kaala, J. Prispsobovanie cudzch mien a kodifikcia ich vslovnosti,
Slovenina vec politick? Bratislava, 1994.
Kirov 1999: Kirov, M. Anglicizmi u jeziku savremene tampe (u ruskom i srpskom jeziku).
In: Srpski jezik. Beograd, 1999.
Klajn 1967: Klajn, I. Strana re - ta je to?, Zbornik za filologiju i lingvistiku, Beograd, 1967.
Klajn 2009: Klajn, I. Renik jezikih nedoumica, Beograd, 2009.
Klajn 2008: Klajn, I. Purizam i antipurizam u srpskom jeziku, Junoslovenski filolog,
Beograd, 2008.
Klime 1994: Klime, L. Slovnk cizch slov, Praha, 1994
Kurtboke 1998: Kurtboke, N.P. A Corpus-Driven Study of Turkish-English Language
Contacts in Australia, Ph.D Thesis, Melburne, 1998.
Krizmani 2000: Krizmani, V. Anglicizmi u medicinskim tekstovima, Zbornik Matice srpske
za filologiju i lingvistiku, 2000.
Kuera 1995: Kuera, K. K nejnovjm vlivm anglitiny na esk jazyk . In: Pednky z 34.
a 35.bhu LS, Praha, 1995.
Laki 2008: Laki, I. Anglicizmi u crnogorskom jeziku, zbornik Meunarodni nauni skup
Njegoevi dani, Cetinje, 2008
Lambert Freed 1982: Lambert, W., Freed, B. The Loss of Language Skills, Language in
Society, New York, 1982.
Mackey 1970: Mackey, W.F. Interference. Integration and The Synchronic Fallacy In:
Alatis Bilingualism and Language Contact, Washington DC, 1970
Martincov 1998a: Martincov, O. Neologie a variantnost v souasnm jazyce, esk
slavistika, 1998.

137

Martincov 1998b: Martincov, O. a kol. Nov slova v etin. Slovnk neologism, Praha
1998.
Martincov 1983: Martincov, O. Problematika neologism v souasn spisovn etin,
Praha, 1983.
Mathesius 1982: Mathesius, V. Jazyk, kultura a slovesnost, Praha, 1982.
Mathesius 1947: Mathesius, V. K vslovnosti cizch slov v etin, etina a obecn
jazykozpyt, Praha, 1947.
Mravnicov 2005: Mravnicov, J. Neosmantismy vznikl pod vlivem cizho jazyka. In:
Neologismy v dnen etin, Praha, 2005.
Medi 2000: Medi, M. Najezda stranih rei na srpski jezik, Beograd, 2000.
Minak 1985: Minak, L. Neologismy anglickho pvodu v souasn spisovn rutin.
Diplomov prce, Brno 1985.
Nebesk 1996: Nebesk, I. Jazyk, norma, spisovnost, Praha, 1996.
Nelde 1983: Nelde, P.H. Plaidoyer pour une linguistique des emprunts grecs en bulgare,
Balcan studies, Thessaloniki, 1983
Obdrlek 1995: Obdrlek, J. O fyzikln terminologii, Nae e, 1995.
Pani-Kavgi 2006: Pani-Kavgi, O. Koliko razumemo nove anglicizme, Novi Sad, 2006
Papovi 2000: Papovi, N. Anglicizmi u poslovnom ivotu, Zbornik Beogradske otvorene
kole. Beograd, 2000.
Paul 2009: Paul, H. Principles of the History of Language, General Books, 2009.
Peco 1987: Peco, A. Jeziki kontakti i jeziki sistemi, Junoslovenski filolog, Beograd, 1987.
Peikan Jerkovi Piurica 2010: Peikan, M, Jerkovi, J, Piurica, M: Pravopis srpskog
jezika, Matica srpska, Novi sad, 2010.
Poldauf 1982: Poldauf, I. Phonological Aspect of the Adoption of English Words in Czech .
In: The English element in Europian languages 2, Zagreb, 1982.
138

Posoldov 2002: Posoldov, T.

. Diplomov prce, Brno, 2002.
Pri 1998: Pri, T. Novi transkripcioni renik engleskih linih imena, Novi Sad, 1998.
Pri 2005: Pri, T. Engleski u srpskom, Beograd, 2005
Pri 2004: Pri, T. O anglicizmima iz etiri razliita, ali meupovezana ugla, Zbornik
Matice srpske za filologiju i lingvistiku, Novi Sad, 2004
Rejzek 1993: Rejzek, J. K formln adaptaci anglicism, Nae e 76, 1993.
Rosenbaum 2001: Rosenbaum, O. Anglicko-esk slovnk Internetu: chat-slang, Praha, 2001.
Sapir 1921: Sapir, E. Language: An Introduction to the Study of Speech, New York, 1921
Salzmann 1991: Salzmann, Z. Anglicisms in modern literaty Czech, The English element in
Europian languages 3, Zagreb, 1991.
Slovnk nespisovn etiny, Praha, 2006
Slovnk spisovn etiny pro kolu a veejnost, Praha, 1994
Stefanovski 1994: Stefanovski, A. Engleske pozajmljenice u srpskohrvatskom: nazivi firmi,
ivi jezici, Beograd, 1994.
Stijovi 1996: Stijovi, S. Pogled na pozajmljenice u srpskom imenoslovu, Subotica, Beograd,
1996.
Suk 1993: Suk, J. Nkolik slangovch slovnk, Praha, 1993.
Svobodov 2001: Svobodov, D: Anglicismy v eskch slanzch, etina univerzlia a
specifika 3, Praha, 2001.
Svobodov 2005: Svobodov, D. Tvoen slov a esk lexikologie, Ostrava, 2005.
Svobodov 1996: Svobodov, D. Anglick vrazy v eskm publicistickm stylu, Nae e,
1996.

139

Svobodov 1999a: Svobodov, D. Anglick hybridn kompozita v souasn etin a jejich

adaptace , Nae e, 1999.
Svobodov 1999b: Svobodov, D. Derivovan anglicisky v esk slovn zsob Ostrava, 1999.
Svobodov 1998: Svobodov, D. English loanword in Czech journalistic texts, Brno, 1998.
Tanaskovi 1982: Tanaskovi, D. Sociolingvistiki aspekti ideologizacije pozajmljenica . In:
Jezik u savremenoj komunikaciji, Beograd, 1982.
Tejnor 1979: Tejnor, A. Anglicismy v etin, Aktuln otzky jazykov kultury v
socialistick spolenosti, Praha, 1979.
Uher 1980: Uher, F. Pejat odborn nzvy a hledisko sposovnosti, Nae e, 1980.
Vasi Pri Nejgebauer 2001: Vasi, V, Pri, T, Nejgebauer, T. Renik novijih
anglicizama: Du yu speak anglosrpski?, Novi Sad, 2001.
Vuji 2005: Vuji, J. Anglicizmi u jeziku reklama, nazivima proizvoda i javnim natpisima na
podruju Beograda, Grad u jeziku, knjievnosti i kulturi, Beograd, 2005.
Vujaklija 1980: Vujaklija, M. Leksikon stranih rei i izraza, Beograd, 1980.
Weinreich 1953: Weinreich, U. Languages in Contact, New York, 1953.
Zeman 1995: Zeman, J. K vslovnost cizch vlastnch jmen osob v etin, Spisovn etina a
jazykov kultura, Praha, 1995.
Zeman 2005: Zeman, J. Jazyky v kontaktu: adaptace cizch osobnch jmen v etin, Jazyk
a komunikcia v svislostiach, Bratislava, 2005.
aa 2002: aa, S. ,
Lingua et communicatio in sphaera mercature: Rossica Ostraviensia, Ostrava 2002
Elektronski izvori:
http://dictionary.cambridge.org/
http://ssjc.ujc.cas.cz/
http://www.bazar.co.rs/cir
140

http://www.cosmopolitan.rs/
http://www.elle.com/
http://www.elle.cz/
http://www.elle.rs/
http://www.ellecanada.com/
http://www.prometej.rs/upload/document/veliki_recnik_5_izdanje.pdf
https://gimnazijadg.files.wordpress.com/2012/03/klajn-recnik-jezickih-nedoumica.pdf
https://www.online-slovnik.cz

141