Ana Jankovi}

AMERI^KA
ILI
AMERI^KO

LEPOTA
PITANJE

U atmosferi dodele Oskara (2000), na kraju burne dekade 90ih, film Ameri~ka lepota (The
American Beuty) do~ekan je sa simptomati~no puno nagrada. Najzad, i onom
najpresti`nijom, za najbolji film. Intrigantno, s obzirom na nezavisnoprodukcijske i subverzivnoestetske pretenzije ovog filma. Film je, naime, zadobio bezuslovnu afirmaciju,
kako Akademije tako i publike. Definisan u rasponu od zabavnog filma, koji otelovljuje
odre|ene aspekte socijalne kritike do andergraund filma, Ameri~ka lepota se ne bi
ni~im posebno isticala da je, kojim slu~ajem, bila snimljena 70ih, onda kada je svetska
kinematografija bila preplavljena drskim fenomenima poput The Mother and the Whore
i Last Tango in Paris. Ima li, dakle, i~eg radikalnog i revolucionarnog u vezi sa ovim filmom
i za{to je njegov uspeh tako previ{e o~igledan? Tako|e bi se moglo postaviti i pitanje: da
li je puka slu~ajnost {to Ameri~ka lepota izgleda kao odmetni~ki film koji, u stvari, to nije?
PROBIJANJE RUPA NA AMERI^KOM SNU
Probjanje rupa na ameri~kom snu bio je glavni trgovniski artikl ameri~kog filma 70ih.
Neko bi rekao da se radi o dobrom starom marketin{kom stavu da je i antireklama
reklama. Bilo kako bilo, ma koliko zvu~ala jednostavna i sasvim logi~na podela na konvencionalni i andergraund film, na autore komercijalnih a, s druge strane, duboko subverzivnih (samim tim ne previ{e podobnih visoko profitnih) filmova treba se zapitati
jesu li ti odnosi zaista tako jednostavni. U svakom slu~aju, ~injenica je da su
odmetni~ki filmovi sedamdesetih prokr~ili put mnogim kasnijim subverzivnim i
manje subverzivnim produktima, upravo time {to su postali trgovinski artikl, trend,
tra`ena roba na tr`i{tu jedne ve} svimisva~im zasi}ene publike.
Tokom 80ih i 90ih, situacija se nije su{tinski menjala. Pored blokbastera i
drugih sigurnijih finansijskih projekata koji uvek pronalaze svoj dobro~uvani prostor,
Holivud kao da je oformio mesto za buntovnike. Zato je tako te{ko govoriti o autenti~noj subverzivnosti na filmu. Jer, subverzivno se nekada nalazilo svuda, i naj~e{}e, u
filmskoj industriji, dakle u samom sistemu.

Larry Fink, Prosperitet, MOMA, Njujork, 1977

214 PRELOM broj 5 ^ITANJE SLIKE

S druge strane, talas nezavisnih autora koji su po definiciji subverzivni spram

vladaju}e ideologije Holivuda, stopio se neprimetno sa, naizgled jedino prihvatljivom,
konvencionalnom holivudskom produkcijom. Nezavisni film tako postaje etablirni deo
celine, kako bi ameri~ki san ipak bio mogu}. Ako se mo`e, to jest, sme praviti rupa na
ameri~kom snu, a Akademija to afirmi{e u esteskom i svakom drugom smislu, to zna~i
da za ameri~ki san ipak ima nade. Na taj na~in, jo{ jednom, ideologija biva zadovoljena, a to je ono najva`nije.
Ideja subvezivnog je u jakom udarcu, te{koj provokaciji, ona je, po definiciji,
suprotna od bilo kakve korektnosti. S druge strane, retki su filmovi nezavisnih autora
koji devedesetih poseduju potencijal da {okiraju i isprazne bioskopske sale u Americi,
da budu okarakterisani kao neprihvatljivi. Onda se, s pravom, postavlja pitanje: kako
je paradigma subverzivnog i dru{tvenokriti~kog filma Ameri~ka lepota dobio oskara
za najbolji film? Tako|e, kako je ovaj film postigao takav komercijani uspeh?
Nakon Dejvida Lin~a koji je, svojom istan~anim i jedinstvenim senzibilitetom,
postao subverzivan na neponovljiv na~in, pojavila se tek nekolicina autora vredna

Ana Jankovi} AMERI^KA LEPOTA ILI AMERI^KO PITANJE 215

pa`nje. Jedan od autora koji je uspevao da, u novom veku filma, isprazni salu jeste
svakako Lari Klark, ~iji je film Ken Park, iako naizgled regularna ameri~ka sociodrama,
izazvao pravi skandal u Americi. Autori 90ih, poput Larija Klarka i Gas Van Senta,
ponovo skre}u pa`nju na jedan vredan `anr, koji je ve} po~eo da biva neupotrebljiv... On
je sasvim prepoznatljiv, pa samim tim, na prvi pogled ~esto prihvatljiv za publiku: u
pitanju je sociodrama. Ovaj `anr se koristi jednim aspektom mitologije ameri~kog
sna o savr{enoj ameri~koj porodici, vizualizovanoj u ikonografiji savr{enog predgra|a
(uredno pod{i{ane ograde oko idili~ne ku}e). Nakon novih formi u Novom Holivudu
koje su, od 70ih, preuzimale `anrovske oblike i poigravale se njima sa izvesnom ironijom, u~itanom po principu za~udnosti, ironijom koja bi bila u stanju da podrije mrtvilo Amerike, sti~e se ose}aj da se subverzivno na filmu, barem u ovom `anru, vra}a
pukom relizmu i svoj diskurs zasniva na tematskom planu.
FENOMEN AMERI^KE REALNOSTI
S druge strane, sociodrama kao da je bila istinski nu`na; {tavi{e, ona je postala
neprikosnoveni trend. Za{to se to dogodilo? Da li je u pitanju puki nedostatak ideja
zasi}enih autora, ili je pak re~ o mnogo slo`enijem pitanju? Ma koliko, na prvi pogled,
izgledalo da je u pitanju `anr primenljiv samo na pozori{te, da je nefilmi~ni narativ
nezahvalan za subverzivno i svaku iole dobru kritiku na filmu (da, budu}i da je film u
pitanju, ne mo`emo ~ak ni govoriti o `anru a da se, suvi{e trivijalno, ne pribli`imo realnosti) barem kada su u pitanju 90te i narativ o sre}noj porodici iza uredno pod{i{ane
ograde, to naj~e{}e nije slu~aj. Razlog le`i u specifi~nom problemu razumevanja same
realnosti u Americi, o kojoj je naj~e{}e u ovim filmovma i re~. Jer, odnos ~oveka, pa
samim tim i filma, spram ameri~ke realnosti je specifi~an kao {to je i sama ameri~ka
realnost specifi~na.
Dejvid Lin~, ~ija je estetika be`ala od realnog na filmu, potvrdio je svojim filmom Straight Story da je mogu}e poigravati se sa slikom realnosti. Filmovi Larija
Klarka (Kids, Ken Park) ili Gas Van Senta (Dobri Vil Hanting i Upoznati Forestera, Fargo..)
to tako|e potvr|uju. Mogu}e je snimiti film o naizgled socialnoj problematici koja barata realno{}u prvog stepena, a da film u sebi nosi za~udni odmak od onoga {to izgleda
kao realnost, te se njenom formom poigrava kao formom bilo kog `anra koji anticipira
odre|eni poznati ameri~ki mit. Tako, najdirektnije, ovakva sociodrama ru{i mit o
ameri~kom snu i prisiljava publiku da, s mukom u stomaku i gnevom u du{i, u`urbano
napusti bioskop. To nije, dakle, stvarnost koju ona veruje da `ivi, iako to jeste ta
stvarnost na neki ~udan, druga~iji, za~udan na~in. Na~in koji provocira. Ovi filmovi
naj~e{}e se koriste barem delimi~no obaveznom prepoznatljivom ikonografijom
idli~nog predgra|a koja postaje njihov za{titni znak.
Problem ameri~ke realnosti je u ovim filmovima tretiran kao dobro skrojen
proizvod, precizno re`iran projekat savr{ene scenografije, u ovom slu~aju savr{ene
provincije, provincije koja se vezuje za bezuslovno savr{enstvo. A naravno, po{to smo
prihvatili ideju proizvedene realnosti, negde iza podrazumeva se barem ono {to je
ostalo od prvostepene realnosti. U tom jazu, u malim gre{kama vidljivog, {umovima
ikonografije koja je postala stvarnost koja je postala savr{ena, tra`i se putokaz ka

216 PRELOM broj 5 ^ITANJE SLIKE

vra}anju izgubljenih vrednosti. Ovakvo dovo|enje ameri~ke realnosti u pitanje, kao

dobrog ili pak lo{e re`iranog filma, u skupocenoj scenografiji koji podrazumeva i precizni miznascen neverovatnih detalja (od toga {ta u svakom trenutku treba da se misli
i ose}a, do najsitnijih pokreta i gestova, kako prema predmetima tako i prema ljudima
od po~etka do kraja ljudskih `ivota) anticipira}e, kona~no i na tematskom planu, film
Trumanov [ou Pitera Vira.
Dakle, sociodrama koja po prirodi stvari treba da je vezana za klasi~an realizam
te realisti~ki postupak, u slu~aju ameri~ke relnosti dobija visoko stilizovano zna~enje, i
mo`e da bude problematizovana na mnogo na~ina. Tako ovaj `anr, svojim ironijskim i
svakim drugim odmakom, nosi specifi~nu metadimenziju: on je skoro meta `anr,
duplo udaljen od relanosti, poput filmaofilmu. Retrospektivno, Trumanov [ou kao da
je bio poslednja karika u dugom nizu filmova koji su omogu}ili da Ameri~ka lepota trijumfuje u ime svih i za sve.
FENOMEN U FENOMENU
Dakle, iz svih gore navedenih razloga, Ameri~ka lepota, ali i mnogi filmovi koji su
prokr~ili put ovom projektu sociodrame, mo`e se odrediti na bilo koji na~in samo ne
kao realisti~no ostvarenje. I upravo na ovom mestu mi ~itamo novu mogu}nost za subverziju, naime, {ansu da se film poigra sa samim problemom ameri~ke realnosti. Tu, u
toj pukotini otpo~inje {um, izvesno kafkijansko uzrujavanje publike koje kao da nam
izmi~e tlo pod nogama. Ako reditelj ostane dosledan ovoj dijalektici i ne upusti se u prerano tuma~enje, ta igra nosi potencijal da svaku malu pri~u o porodici u predgra|u lako
pretvori u mrak iz kutije Dejvida Lin~a.
S druge strane, Ameri~ka lepota je komercijani poduhvat. Njime se svesno trijumfuje na kraju dekade. Pravljen kao film koji }e pokupiti slavu, koji }e mudro poentirati oskarom, on preuzima sve vrednosti filmova koji su u~estvovali u stvaranju trenda
subverzivne sociodrame. Ameri~ka lepota tako postaje za{titni znak i pravi rupu u
ameri~kom snu upravo time {to postaje komercijalan i prepoznatljiv artikl.
USPEH FILMA
Dobro preuzeti obrasci uspeha u filmu Ameri~ka lepota postavljeni su na ~itljiv i lak
na~in kako bi film postigao potpuni uspeh kod publike. Ovaj film postaje jasan diskurs,
skoro recept, kako ne treba i kako treba da se pro`ivi ovaj `ivot, ~ime dosti`e lako}u i
postaje svima pristupa~an. Ni po ~emu subverzivniji niti originalniji od svojih predhodnika, on odnosi slavu. Rediteljeva pozori{na tradicija koja se fokusira samo na karaktere, ba{ kao u pozori{tu, sa lako}om se obra}a publici dok, preko dramskiduboko
razvijenih karaktera, publika ose}a kako je inicirna u veliku tajnu. Ose}a se
posve}ena. A tako|e i vrlo samokrti~na, jer je u ovoj groteski ona sposobna da se, sa
izvesnom vedrinom i olak{anjem, nosi sa tim mu~nim problemom i poistoveti sa
nekim ili pak svim junacima. To su razlozi koji Ameri~koj lepoti donose uspeh, i, {to je
jo{ va`nije, omogu}uju da postane paradigma gore pomenutog fenomena te, samim
tim, dovoljno pogodan film za osakra. Jasno je da je Akademija mogla da nagradi i

Ana Jankovi} AMERI^KA LEPOTA ILI AMERI^KO PITANJE 217

nekog od pomenutih nezavisnih autora, ali to bi zna~ilo isto {to i dati legitimitet
svemu {to taj reditelj prestavlja na kraju dekade koja je bila burna po mnogo ~emu.
Takav ~in dao bi toj drugoj ideologiji previ{e zna~aja. Ovako, estetski gledano, savest
ostaje mirna, to jest, Ameri~ka lepota ostaje {kolski primer koji sadr`i u sebi karakteristike tog specifi~nog fenomena 90ih, a da je pritom i ideologija zadovoljena. Kona~no,
oskara mo`e dobiti samo jedan filmski debi, onaj koji je dovoljno korektan da
reprezentuje. Ameri~ka lepota }e tako ostati za{titni znak subverzivnog nezavisnog
filma, sociodrame sa svim potrebnim aspektima dru{tvene kritike, bez obzira koliko se
to, samo po sebi, ~inilo problemati~nim...
Ali vratimo se tome {ta je sve ovaj film preuzeo od svojih predhodnika?

Larry Fink, Corcoran galerija umetnisti, Va{ington, 1975

218 PRELOM broj 5 ^ITANJE SLIKE

NARATIV O DVE SMRTI

Jedna od va`nih estetskih karakteristika ovog jeste narativ o dve smrti (Odavno mrtav,
De`urni krivci, Titanik, Alien3, Uli~ni psi, Hotel izgubljenih du{a, Divlji u srcu, Strejt pri~a
i mnogi drugi...). Narativ o dvostrukoj smrti: jednoj duhovnoj i drugoj koja ~esto dolazi
mnogo kasnije, ~esto funkcioni{e na slede}i na~in: izme|u te dve smrti, likovi poput
zombija tumaraju kroz sopstveno problemati~no postojanje, odbrojavaju}i svoje
poslednje dane. Ponekad je istinski te{ko odrediti {ta je vi{e tragi~no: kada junaci jesu
ili kada nisu toga svesni (rigidniji psiholozi bi rekli da oni ne `ele da postanu toga
svesni).
ESTETIKA I ETIKA SMRTI
Jo{ jedna od subverzivnih odlika ovog trenda, koju ovaj film preuzima od svojih uzora,
jeste estetika smrti. Film poku{ava da na~ini {um, smetnju, na idili~nom prizoru mitologizirane slike stvarnosti tj, realnosti ili preciznije ameri~ke realnosti uz pomo}
smrti. Samim tim, ovaj diskurs stavlja u prvi plan i pitanje lepote koja je oduvek

Garry Winogrand, Otvaranje, MOMA, 1970

Ana Jankovi} AMERI^KA LEPOTA ILI AMERI^KO PITANJE 219

spajala vizuelno i eti~ko. Kada je pak ameri~ka lepota u pitanju, ona postaje dvosmislena. Postoji lepota koja se proizvodi, koja jeste ameri~ka realnost jer ameri~ka
relanost jeste proizvod, i vezuje se za `ivot koji je ve~an, lep, nasmejan (dakle,
besmrtan!), te ono {to mo`e napraviti vizuelni i emotivni {um, upu}en gledaocima na
meta planu, postaje tek vizulena intevencija estetike smrti. Drugi smisao ameri~ke
lepote ~inilo bi sve ono {to ona u stvari nije; to je lepota koja bi se mogla na}i u
odsustvu ove proizvedene i koja pretpostavlja njenu suprotnost. Ve~iti osmeh srednjove~nog Amerikanca bez bora koji se tako nemilosrdno smeje hiperbelim zubima
(~iji je kredo `ive}u ve~no i biti ve~no sre}an!), mo`e se dovesti u pitanje jedino
pronala`enjem lepog, ve~nog i besmrtnog u prolaznosti svih stvari, tj. prolaznosti
materije... Dakle, kroz estetiku smrti insistira se na ideji o besmrtnosti koja ne le`i u
zaustavljanju materije u jednom trenutku i zauvek, ve} upravo u njenom kretanju kroz
transformaciju. Smrt je ono {to omogu}uje pogled izvan ameri~ke lepote i ona nosi
izvesnu lepotuposebi. Lester ima priliku da uvidi ovu lepotu tek onda kada bude
mrtav. Ceo svoj `ivot video je u detaljima i drugim o~ima, obojen drugim bojama,
akcentovan druga~ije, ali tek sada kada je mrtav, to jest, u trentku transformacije
materije i svoje fizi~ke smrti , on postaje svestan te lepote.

Garry Winogrand, Bez naziva, iz serije Women are Beautiful, 1975

220 PRELOM broj 5 ^ITANJE SLIKE

PROBLEM LEPOG KAO ETI^KO I ESTETI~KO PITANJE

U pukotinama u kojima se naslu}uje iluzionizam ameri~ke stvarnosti, kroz adoraciju
smrti problematizuje se i ono lepo. Lepo se, pored vizuelnog, ti~e i eti~kog. Lepo je ovde
u funkciji etike, ono je kd za eti~ko ~itanje filma tj. realnosti. Jer, postavlja se pitanje,
da li proizvedena lepota (proizveden osmeh, proizvedena sre}a) mo`e da nosi dobro?
Zato je fokalizator filma D`ejni, a ne Lester, niti bilo ko od ostalih likova i, kroz njenu
vizuru i njenim merilima, mi uspostavljamo eti~koesteti~ku normu. Ona se deklari{e
kao frikudru{tvufrikova kako bi naglasila svoje anga`ovano nepripadanje. Ona
je svoja suprotnost, vizuelno i moralno. Kontrastirana je s An|elom (nosiocem vrednosti proizvodne lepote), i sa svojim ocem, majkom, maj~inim ljubavnikom, i kompletnim okru`enjem; poja~ana je likom Rikija, svog de~ka, koga mora da bira kao sebi
ravnog. Kamera predstavlja jo{ jedan kd za ~itanje onoga {to je dobro u odnosu na
ono {to nije. Zato, ameri~ku realnost gladamo kroz Rikijevu kameru da bi bolje
prozreli pukotine ka prvostepenoj realnosti, a sve u potrazi za lepotom.
Smrt, to jest transformacija materije protiv koje se bori ameri~ka realnost,
neka druga lepota koja anticipira smrt, postaje kd za ~itanje ~ega god bi trebalo da se
setimo iza proizvedene realnosti. D`ejni i Riki moraju da izgledaju skoro kao hodaju}i le{evi, oni su deo estetskog problema. Sve vezano za vizuleno, za smrt, daje
putokaz ka lepom i dobrom. I na kraju, poruka postraje sasvim jasna. D`ejn, nosilac
estetike, to jest etike smrti, treba da nadvlada stari poredak ~iji su predstavnici njeni
roditelji, pre svih otac, onaj koji je je `iveo kao zombi izme|u svoje duhovne a zatim i
fizi~ke smrti, i to shvatio prekasno. Zato }e njegova fizi~ka smrt sti}i br`e nego {to je
mislio. I kona~no, }e mo}i da ponovo, ili po prvi put, da vidi lepotu.
Iako je pred nama jedan sasvim jasan diskurs, reditelj i snimatelj idu tako daleko da
nam poka`u i samu lepotu kojoj treba, ili bi valjalo, da se divimo ukoliko ne `elimo da
zavr{imo kao nesre}na Kerol. Nije nam ~ak ni dopu{teno da je sami naslutimo po estetskom receptu srednjeg veka i zahtevima misti~nog. Lepota mo`e biti vidljiva samo
kamerom, te se sve pukotine u realnosti koje nas vode do lepote pronalaze iza kamere
koja kao da ima druga~ije i mudrije, ili barem o{trije, oko. Film odustaje od svake dijalektike i prelazi na golo izlaganje, {to nije ni malo slu~ajno jer u takvoj strategiji le`i veliki
komercijalni uspeh: ovakva postavka prihvatljiva je i ~itljiva {irokim masama nau~enim
da dobiju recept za egzistenciju i promi{ljanje. Tu je prilika da se vratimo na sam po~etak i
pri~u o subverzinom i subverzivnom, te za{to i kako je film Ameri~ka lepota dobio oskara.

Ameri~ka lepota postaje paradigma svega za {ta su se borile devedesete i mnogobrojni

autori koji naravno zaslu`uju oskara za trend koji su stvorili i pitanja koje su pokrenuli.
Ali naravno, stvari ~esto ispadnu druga~ije u svetu enterteinmenta. Neki bi rekli igrom
slu~aja, a drugi, ironijom slu~aja. Bilo kako bilo, oskar Ameri~koj lepoti nije oskar
Ameri~koj lepoti ve} priznanje rediteljima koji su istinski subverzivni i samosvesni
kriti~ari ameri~kog dru{tva, onima koji jo{ uvek mogu da isprovociraju nasvespreman Holivud, ma gde se ti reditelji nalazili...