Autocad 2014

AUTOCAD 2014
SADRAJ
Opte o AutoCAD-u .......................................................................................................... 2
Radna povrina................................................................................................................... 3
2.1 Application menu (Button).......................................................................................... 3
2.2 Quick access toolbar.................................................................................................... 4
2.3 Ribbon ......................................................................................................................... 4
2.4 Info Center................................................................................................................... 5
2.5 Command window ...................................................................................................... 5
2.6 Pallete (Properties) ...................................................................................................... 5
2.7 Status bar ..................................................................................................................... 6
3. Osnovna podeavanja......................................................................................................... 7
4. Layer-i .............................................................................................................................. 11
5. Osnovne komande AutoCAD-a ....................................................................................... 14
5.1 Komande za selekciju i kretanje kroz crte SELECT, ZOOM i PAN ................... 14
5.2 Rad sa ruicama- GRIP-ovi....................................................................................... 17
5.3 Crtanje linija komanda LINE ................................................................................. 19
5.4 Pomone i polilinije CONSTRUCTION LINE i POLYLINE ............................... 21
5.5 Kriva linija SPLINE ............................................................................................... 22
5.6 Krunica, luk i elipsa CIRCLE, ARC i ELLIPSE.................................................. 23
5.7 Mnogouglovi RECTANGLE i POLYGON ........................................................... 25
5.8 Komande POINT, BREAK/JOIN i DEVIDE/MEASURE ....................................... 26
5.9 Komande za umnoavanje objekata ARRAY i COPY .......................................... 28
5.10
Komande za modifikovanje objekata - OFFSET, FILLET CHAMFER,
TRIM,STRETCH, EXPLODE, SCALE i ALIGN .............................................................. 30
5.11
Komanda za rafuru HATCH i GRADIENT .................................................... 32
6. Editovanje teksta .............................................................................................................. 35
7. Kotiranje .......................................................................................................................... 37
8. Kreiranje blokova............................................................................................................. 41
9. Tabele ............................................................................................................................... 44
10. Ubacivanje fotografija i PDF fajlova ............................................................................ 46
11. tampa iz modela SPACE i LAYOUT ......................................................................... 49
12. Dodatne komande ......................................................................................................... 51
1.
2.
Autocad, Mainski elementi, 3D Modeliranje (Catia, ProEngineer, Inventor, Solidworks)

Nenad 065/2106321
1
AUTOCAD 2014
1. Opte o AutoCAD-u
AutoCAD je program za vektorsko 2D i 3D crtanje, modelovanje, komunikaciju i
razmenu podataka izmeu korisnika, za izradu tehnikih crtea, ema, grafikona, tabela tj.
bilo kakve tehnike prezentacije u smisli 2D-a, kao i izradu 3D prikaza objekata u arhitekturi,
izradu mainskih elemenata, 3D preseka i profila, finalnih rendera projekata, izradu
prototipova... Nastao je kao potreba da se klasino runo crtanje olaka i ubrza pomou
kompjutera. Danas je potpuno nezamislivo crtanje van nekog CAD programa kao to je
AutoCad.
Poetak razvoja AutoCAD-a vezan je za poetak osamdesetih godina prolog veka.
Decembra 1982.godine kompanija Autodesk je izbacila prvu verziju Autocad-a. U poetku je
podravao samo proste operacije izrade osnovnih 2D elemenata: linije, krugova,
pravougaonika... da bi se danas razvio u potpun sistem za izradu 2D i 3D crtea modela. Svoj
kvalitet potvrdio je kao vodei program u skoro svim inenjerskim strukama: automobilskoj
industriji, brodogradnji, arhitekturi, graevini, mainstvu, elektronskoj industriji...
AutoCAD je jednostavno primarni softver u svim gore nabrojanim strukama tako da
komukinacija u multidisciplinarnim projektima jednostavno nije problem ako se koristi
AutoCAD format crtea. Ovo ne znai da drugi programi ne mogu da zavre posao koji
moe AutoCAD, ve je problem u tome to veina korisnika nema znanje i
mogunosti da se izbori sa problematikom prebacivanja iz drugog programa u
AutoCAD. Pri tome dolazi do problema neprepoznavanja elemenata crtea u AutoCADu. Poznavanje rada u AutoCAD-u danas omoguava korisniku da se lako preorijentie iz
jedne u drugu struku i da obavlja iri opis poslova. AutoCAD je osnovni element svih
ostalih Autodesk-ovih programa koji su specializovani za odreene struke kao to su:
AutoCAD LT (AutoCAD samo za 2D crtanje), AutoCAD Architecture, AutoCAD MEP
(termo-tehnike, elektro i vodovodne instalacije), AutoCAD Mechanical (za izradu i
proraune u mainstvu), AutoCAD Electrical (elektro eme), AutoCAD Map 3D (za
saobraajnice, vodovodne i elektro mree), AutoCAD Civil 3D (za izradu puteva i
geodeziju). Svi ovi programi su u osnovi bazini AutoCAD sa dodacima koji olakavaju rad u
pojedinim strukama, tako da je poznavanje AutoCAD-a osnovno za dalji rad u bilo kom od
ovih paketa koji su usko specijalizovani.
AutoCAD radi u kombinaciji i sa drugim programima. Tabele Excel-a mogue je
povezati u oba pravca tako da se informacije iz jednog ili drugog programa automatski
osveavaju. Isto tako informacije iz blokova ili podeavanja samog programa mogue je
eksportovati u Excel tabelu radi uporedne analize vie crtea. Tekst, slike, grafikoni, mape sve
je to mogue danas ubaciti i koristiti u AutoCAD-u kao podloge i radni materijal. PDF format,
koji je danas standardni vid komunikacije izmeu korisnika, dobio je dosta novina - mogue
je izbaciti lejere iz pdf-a, sam pdf je mogue postaviti kao referencu za crtanje... Podatke iz
AutoCAD-a mogue je sauvati, pored izvornog dwg formata i u drugim formatima kao to su
dxf za komunikaciju sa drugim CAD paketima, jpg,png,bmp za slike, pdf za laku razmenu i
komunikaciju izmeu korisnika, mogue je pravljenje animacije...

Nenad 065/2106321
2
AUTOCAD 2014
2. Radna povrina
Radno okruenje AutoCAD-a je pretrpelo brojne promene kroz istoriju razvoja, od DOS
verzije programa preko prelaska na Windows platformu. Ipak, najznaajnija promena od prelaska
na Windows platformu je prelazak sa Toolbar-ova na Ribbon stil organizacije radnog prostora,
promena koja naizgled smeta veini starijih korisnika AutoCAD-a jer na prvi pogled zbunjuje
korisnika. Meutim, prednost Ribbon stila je viestruka (poveanje prostora za crtanje, stavljenje su
najkorisnije alatke u prvi plan...).
Slika 2.1 Radna povrina AutoCAD-a
2.1 Application menu (Button)

Klikom na crveno slovo A u gornjem levom uglu otvara se Application menu koji se moe
smatrati naslednikom startnog menija File u Windows programima.
Opcije koje nam nudi ovaj meni su:
New otvaranje novog fajla,

Open otvaranje postojeeg fajla,
Save sauvajte fajla,
Save As sauvajte fajla pod
drugim imenom,
Export Sauvajte fajl u nekom
drugom formatu,
Print tampanje crtea,
Drawing utilities alatke za setovanje,
ienje i popravku oteenih crtea,
Close zatvaranje trenutnog crtea.
Slika 2.2 - Application menu

Nenad 065/2106321
3
AUTOCAD 2014
2.2 Quick access toolbar

Quick access toolbar je mali toolbar sa osnovnim alatkama koje postoje u Application
meniju, ali ovaj toolbar postoji radi utede vremena pri svakodnevnom radu.
Slika 2.3 - Quick access toolbar

Prvi padajui meni (2D Drafting & Annotation) slui za izbor Workspace-a kao i opcije
za podeavanje istog. Posle toga idu komande New,Open,Save,Save as,Undo i Redo (koje
pored ikonice imaju male strelice koje otvaraju padajue meni sa listom prethodnih komandi
koje su izvrene), Print. Strelica na dole na kraju omoguuje dodavanje (ili uklanjanje) novih
komandi.
AutoCAD radni prostor se kontrolie preko Workspace-ova (radnih okruenja), pa tako
postoje definisani Workspace-ovi koji dolaze uz AutoCAD (koji su sasvim dovoljni da se
koriste u poetku dok se ne savlada program) koji imaju odreenu namenu:
2D Drafting & Annotation ( 2D alatke za crtanje i modifikovanje),

3D Basic (osnovne alatke za 3D modelovanje),
3D Modeling (naprednije alatke za 3D modelovanje),
AutoCAD Classic (klasini izgled sa Toolbarovima i menijima kao u verijama pre
AutoCAD-a 2009).
2.3 Ribbon
Ribbon je deo radnog prostora na kome se nalaze palete sa alatima. Sastoji se od
tabova i panela.
Slika 2.4 Ribbon

Tabovi su: Home, Insert, Annotate, Parametric, View..., a paneli: Modify,Draw,
Layers, Annotation... Na svakom panelu nalazu se odreeni broj komandi (alatki) koji se
najee koristi, a ostale komande dobijaju se klikom na ime panela i strelicu na dole. Tako
dobijen proireni panel mogue je zakljuati kako bi nam bio dostupan pomou male iode u
donjem levom uglu pored imena panela. Panel je mogue pomerati u okviru taba tako to
kliknemo na ime panela i drimo dok pomeramo levo ili desno po panelu. Tabove je isto
Nenad 065/2106321
4
AUTOCAD 2014
mogue pomerati. Same panele mogue je i iupati i staviti bilo gde na slobodnu radnu
povrini, i tako se dobiju Sticky panel-i.
2.4 Info Center

Info center postoji dui niz godina u AutoCAD-u a nemena mu je da budete
obaveteni o novim dodacima, tutorijalima, helpovima od strane Autodeska ili da traite
pomo preko njihove Online baze podataka.
Slika 2.5 - Info center
2.5 Command window

Command window je prostor gde se unose komande, itaju zahtevi koje program ima
pri korienju komandi, odnosno prozor pomou kog AutoCAD komunicira sa korisnikom.
Danas ne morate direktno dole unositi komande jer postoji Dynamic input (F12) koji vam
omoguava da unosite komandu odmah pred kursora dok crtate. Glavni razlog zato jo uvek
postoji ovaj prozor je taj to veina komandi ima vie opcija koje morate i moete izavrati,
kao i to to nam u ovom prozoru program esto izbacuje neke rezulatate (duine, povrine,
obime...). Najbolji nain da nauite AutoCAD je da pratite ta vam program govori
preko komandne linije.
Slika 2.6 Command window
2.6 Pallete (Properties)

Palete u AutoCAD-u mogu da se pojave slobodne u prostoru i da se pomeraju po
potrebi ili da se lepe za ivicu crtea, isto tako da se podese da se same gase i pale kako kursor
prelazi preko njih. Najea paleta koja se koristi je Properties. Ona slui da podatke o
slektovanim objektima koje moemo direktno u paleti da menjamo. Ova paleta moe da se
upali na vie naina: Shift+1, desni klik u praznom delu crtea i Properties, View tab na
Ribbon-u na Palletes panel (tu se nalaze i ostale palete koje postoje u AutoCAD-u), preicom
MO koju unosimo u komandi prozor.
Slika 2.7 Pallete

Nenad 065/2106321
5
AUTOCAD 2014
2.7 Status bar

Leva polovina status bar-a se sastoji iz modova koji olakavaju i pomau pri crtanju.
Njih palimo i gasimo po potrebi. Prvo idu trenutne koordinate kursora na crteu, pa onda
modovi kojih ima 14. Kada su sivi, modovi su ugaeni, a kada su plavi onda su aktivni tj
upaljeni. Pale se i gase klikom na iste ili uz pomo preica na tastaturi. Najvaniji modovi
koji se koriste su:
Snap mode (F9) daje nam mogunost da nas program navodi da crtamo na take
Grid-a, kao magnet koji navodi kursor na Grid,
Grid mode (F7) je mrea koja slui kao pomo u crtanju,
Ortho mode (F8) Omoguava crtanje samo pod ortogonalnim uglovima,
Polar tracking (F10) omoguava da dok crtate koristite i druge zadate uglove,
Object Snap (F3) korisite Snap-ove kao niane koji se pojavljuju na crteu u
zavisnosti ta je selektovano od Snap-ova vie o snap-ovima u poglavlju 3,
3D Object snap (F4) isto kao Snap samo za 3D prostor, kada se radi u 2D treba da
je iskljuen jer moe da smeta pri kotiranju,
Object snap tracking (F11) - isto to i Polar tracking, samo to omoguava da od
postojeih taaka na crteu uzimate pomone ortogonalne pravce u crtanju (praktino
slui da odmerite od postojeih taaka ili elemenata),
Dynamic input (F12) mali komandni prozor pored kursora,
Show-hide lineweight pokazuje liniju u pravoj debljinji ili sve linije prikazuje u
jednoj debljini,
Quick properties kada je aktivirana ova opcija, nakon to nacrtamo neki element,
otvara nam se mala paleta properties.
Slika 2.8 Status bar
Status bar moe da umesto ikona prikazuje i teks radi lakeg upoznavanja i pamenja
ta je ta. Samo desnim klikom na bilo koju ikonicu sa leve strane status bara i odekirajte
opciju Use icons.
Pri pomeranju kursora moete primetiti kako se menjaju njegove koordinate. Malo
vie o koordinatama govoriemo u poglavlju 5.3.
Na desnoj polovini status bar-a nalaze se opcije model, annotative tools i clear
screen. Ovim opcijama emo se pozabaviti kasnije.

Nenad 065/2106321
6
AUTOCAD 2014
3. Osnovna podeavanja
Pri pokretanju AutoCAD-a prikazae se radno okruenje po nekom osnovnom template-u.
Slika 3 Poetni template

Prvo podeavanje koje bi bilo poeljno da namestimo je format u kome se uvaju nai
AutoCAD crtei. AutoCAD 2014 automatski uva fajlove u format AutoCAD 2013 dwg. Evo
zato je ovo bitno. Ako elimo da poaljemo prijatelju ili kolegi na crte koji je sauvan po
default u dwg 2013 formatu, na prijatelj koristi verziju AutoCAD 2010, nee moi da otvori
taj fajl, zato to smo mi sauvali u novijoj verziji programa. Poeljno je u startu podesiti da
AutoCAD uva fajlove u formatu dwg 2004(ili 2008), jer se danas uglavnom koriste
AutoCAD paketi od 2008 pa do 2014.
Ovo podeavanje je potreno uraditi samo jednom. Kliknemo na application menu pa
izaberemo options. Pronaemo karticu Open and Save i pod poljem Save as izaberemo
AutoCAD 2004/LT2004 Drawing.
Slika 3.1 Podeavanje formata uvanja AutoCAD fajlova i back up fajlova

Nenad 065/2106321
7
AUTOCAD 2014
Bri nain da se ovo uradi je da u komandi prozor ukucamo OP ili Options, pa onda
da izaberemo karticu Open and save.
Kada smo ve izabrali ovu karticu Open and save, moemo da proverimo na koliko
minuta je nameten automatsko uvanje fajla. Ova opcija omoguava da AutoCAD pravi tzv
bak file odnosno back up fajl koji u sluaju greke ili nestanka struje moemo da pokrenemo i
uitamo ono to smo radili. Moete po izboru da unesete na koliko minuta hoete da vam
AutoCAD back up-uje fajl. Ovo podeavanje dovee do toga da kada sauvate crte i izaete
iz AutoCAD-a pored fajla koji ste sauvali postoji jedan beli fajl sa ekstenzijom .bak. Taj fajl
moete otvoriti u AutoCAD-u kad god vam je to potrebno, a ako ste sigurni da ste sve
ispravno uradili, moete ga obrisati.
Sledea podeavanja koja mogu da budu zgodna su vezana za boju pozadine. U
AutoCAD-u radna povrina je crne boje, to je dobro za oi, meutim nekad imamo potrebu
da promenimo boju pozadine ili nam ta crna boja ne odgovara. Boju pozadine menjamo tako
to u komandni prozor ukucamo OP ili Options (ili sa application menu-a izaberemo
Options) pronaemo karticu Display pa izaberemo Colors, pa e se otvoriti novi prozor gde
izaberemo Uniform background i posle sa desne strane iz menija Color izaberemo boju koju
hoemo pa kliknemo na Apply & close.
Slika 3.2 Promena boje pozadine i podeavanje veliine kursora

Kada smo ve izabrali karticu Diplay, moemo podesiti i veliinu kursora u
AutoCAD-u. Crosshair ili kursor je onaj krsti kojim crtamo u radnom okruenju pa je nekad
zgodno da bude vei kako bi smo mogli da uporedimo da li su neke linije koje crtamo u istoj
ravni.
Jo jedno podeavanje koje nekome moe da znai
je veliina markera za snap. O snap-u e biti rei
kasnije, ali sad moemo da kaemo gde se podeava
veliina markera. Isto se ue u Options, pa se
izabere kartica Drafting gde sami odredimo
veliinu markera za snap pomerajui orizontalni
kliza.

Nenad 065/2106321
8
AUTOCAD 2014
Slika 3.3 Podeavanje veliine Snap markera
Posle ovih vizualnih setovanja, dolazimo do veoma vanog podeavanja jedinica.
AutoCAD jedinica je jedinica u kojoj crtamo u AutoCAD-u. One nisu vezane ni za jednu
posebnu jedinicu, ve mi sami odreujemo o kojim
jedinicama je re (obino se crta u cm ili mm, pa se
izabere da je jedinica cm ili mm i onda e nam jedna
AutoCAD jedinica biti jedan cm ili mm). Ovo
podeavanje izvavamo tako to ukucamo Units u
komandni prozor (ili idemo na Application menu,
Drawing utilities, Units). Izaberemo jedinicu koju
elimo i kliknemo na OK. Neka ostala podeavanja
ostanu kao na slici 3.4 jer su to osnovna standardna
podeavanja, a ako vam je potrebno drugaije moete
sami setovati ta elite. Napomena da ukoliko ekirate
opciju Clockwise (ispod Angle) namestiete da se
uglovi mere u smeru kazaljke na satu a ne kao to se
inae mere (suprotan smer kazaljke je pozitivan smer
ugla).
Slika 3.4 - Podeavanje jedinica

Podeavanje Snap-a i Grid-a je jo jedna opcija koja moe biti od koristi.
Grid (mrea) je najtipiniji milimetarski papir
koji koristite kao pomone linije koje se ne
tampaju. Grid se pali i gasi na taster F7 ili
preko tree ikonice sa leve strane na status baru. Desnim klikom na ikonicu Grid-a i levim
klikom na opciju settings otvaramo prozor za
podeavanje Grid-a (ili ukucajte komandu
DSETTINGS u komandnom prozoru).
Promenite samo Major line every sa
standardnih 5 na 10, kao to je standardni
milimetarski papir podeljen. Kada su u
gornjem delu ovog prozora ekirane opcije
Snap On i Grid On to znai da su Snap i Grid
ukljueni i da moete da crtate koristei ove
dve opcije.
Slika 3.5 Snap i Grid setovanje

Nenad 065/2106321
9
AUTOCAD 2014
Sada kada ste podesili sve elementarne stvari u programu (ostaje da se podese vrste
Snap-ova koje hoemo da ukljuimo i da definiemo stilove za kotiranje o ovome e biti
rei kasnije) moete da sauvate svoj template koji kasnije uvek otvarate kao novi fajl. On
vam pomae da ne morate stalno da nametate ovo kada pokreete novi crte. Kliknete na
application menu, save as,AutoCAD drawing template. Sada kada elite da otvorite novi
crte, kada kliknete na New, moete izabrati va template i odmah poeti da crtate onako
kako vama odgovara.
Slika 3.6 Kreiranje sopstvenog template-a

Pokazaemo jo jedno podeavanje koje duplo ubrzava rad u AutoCAD-u ali nije ba
preporuljivo za poetnike. To je opcija kojom se izbacuje padajui meni sa desnog klika
mia iz upotrebe i umesto njega se desni klik mia koristi kao taster ENTER koja poziva
poslednju komandu koju smo koristili (ovo je veoma korisno prilikom crtanja sloenih crtea,
kotiranja, zaobljavanja ivica itd, jer samo jednim klikom mia moete da koristite istu
komandu koju ste koristili) ili potvruje ono to kucamo na tastaturi. Ukucate OP ili Options
u komandru liniju (Application menu, options) izaberete karticu User preferences i
odcekirate opciju Shorcut menus in drawing area. Klikom na Ok, potrvrujete izabrano
podeavanje.
Slika 3.7 Izbacivanje padajueg menija desnog klika mia iz prostora za crtanje
Ako je ekiramo Shorcut menus in drawing area, klikom na Right click
configuration moemo da podesimo opcije desnog klika (ovo morate sami da
proitate,protumaite i namestite kako vam odgovara).
Nenad 065/2106321
10
AUTOCAD 2014
4. Layer-i
Lejeri su organizaciono sredstvo u AutoCAD-u koje nam omoguava da bolje
prikaemo crte. Opti savet je da pre poetka crtanja kreiramo lejere kako bismo imali
definisane tipove linija. Lejerima definiemo tipove linija, njihovu debljinu i boju. U svakom
novom AutoCAD fajlu uvek postoji jedan lejer, a to je layer 0 koji ne moe da se obrie i
kome nije mogue promeniti ime. Ovaj lejer ima primenu kod kreiranja blokova.
Lejer Defpoints je isto specifian lejer, koji slui da se na njemu automatski stavljaju
take koje se ne tampaju. Ovaj lejer se nikada ne tampa, tako da je koristan za crtanje
pomonih linija, elemenata, upozorenja, poruka itd
Da bismo crtali u nekom lejeru, moramo ga uiniti aktivnim (Current). Samo jedan
lejer moe biti aktivan i da se sa njim crta. Objekat ili element koji se crta u nekom lejeru
automatski dobija svojstva tog lejera.
Prozor za kreiranje lejera otvaramo kucanjem komande LA (ili Layer) u komandnom
prozoru ili tako to na Ribbon-u pronaemo tab Home a panel Leyer.
Slika 4.1 Panel Layer

Kada smo kliknuli na ikonicu Layer properties (ili ako smo ukucali LA u komandi
prozor) otvorie se novi prozor u kome podeavamo lejere. Da bi smo kreirali novi lejer
potrebno je da kliknemo na ikonicu New layer (crveni kvadrati na slici 4.2). Kreiraemo 4
lejera koja emo kasnije koristiti. Prvi lejer koji kreiramo nazvaemo Puna debela. Taj
lejer predstavljae nam tip linije kojom crtamo konturu elementa (prema pravilima tehnikog
crtanja ova linija je debljine 0,5mm i punog je tipa). Ovom lejeru dodaemo crvenu boju.
Dakle, kliknemo na ikonicu New layer, zadamo ime Puna debela linija, onda e se ispod
osnovnog lejera 0 pojaviti i na lejer. U desnom delu prozora imamo jo nekoliko
podeavanja. Pod poljem colors zadajemo boju lejera (kliknemo dva puta levim klikom na
beli kvadratic ispod natpisa Color i izaberemo crvenu boju (ili boju po izboru)). Pod tipom
linije (linetype) ostavljamo Continuous jer linija treba da bude puna neprekidna. Pod
debljinom linije (lineweight) biramo 0,5mm. Na taj nain smo potpuno definisali ovaj lejer.
Sledei lejer koji kreiramo je Puna tanka linija. Ovaj lejer e nam sluiti za pisanje teksa,
kotiranje i crtanje pomonih linija (prema pravilima tehnikog crtanja ovakva linija je puna
neprekidna debljine 0,2 ili 0,25mm). Ponovo kliknemo na New layer i unesemo ime Puna
tanka. Primetiete da je AutoCAD zapamtio nae prethodno podeavanje, pa je potrebno
zameniti crvenu boju u utu boju, a debljinu linije u 0,2mm.
Nenad 065/2106321
11
AUTOCAD 2014
Slika 4.2 Podeavanje lejera

Sada emo kreirati jo dva lejera, isprekidanu i osnu liniju. Princip podeavanja je
slian prethodnom. Kliknemo na New layer, zadamo ime, boju, debljinu i onda ostaje da
podesimo tip linije. Klinemo dva puta levim klikom na Continuous pa na load (kako bismo
uitali jo neke tipove linija), i za isprekidanu liniju izaberemo ISO DASH a za osnu liniju
ISO DASH DOT tip linije (pogledaj sliku 4.3 radi pojanjenja).
Slika 4.3 Dodavanje novih tipova linija

Nenad 065/2106321
12
AUTOCAD 2014
Isto ponovimo za osnu liniju, kreiramo novi lejer, dodadmo tip linije i odradimo boju.
Ako su svi koraci uspreno odraeni, trebalo bi da imate kreirana 4 lejera kao na slici 4.2.
Sada emo da obajsnimo ta znae ostale komande u prozoru Layer properties.
Posmatrajte sliku 4.2, oblast oznaena zelenim pravougaonikom predstavlja deo za rad sa
lejerima. U listi lejera sa gornje strane vidite tabove koji oznaavaju naslove nekih modova ili
stanja lejera (klikom u listi ispod imena taba npr. na lampicu ukljuujete ili iskljuujete taj
mod):
Status Oznaava koji je lejer aktivan. Taj lejer je tikliran zelenim, dok ostali imaju
plavi romboid pored imena, koji moe biti sivi i onda predstavlja da na lejeru nema
objekata, da je prazan (samo prazni lejeri se mogu brisati),
Name Ime lejera (kombinacija slova ili brojeva; stvar sopstvenog izbora),
On/Off predstavljeni su utom ili plavom lampicom koje oznaavaju da li je lejer
upaljen ili ugaen (ugaeni lejeri se ne tampaju),
Freeze lejer je zamrznut za izmene, on isto tako postaje i nevidljiv i ne tampa se
kao ostali lejeri,
Lock Lejeri mogu da budu zakljuani ili otkljuani. Kada je lejer zakljuan, on je
vidljiv ali nije mogue vriti izmene na njemu,
Color Default boja lejera je boja koju ima svaki novi element koji se kreira. Ona je
kasnije promenljiva kao i ostali parametri,
Linetype je tip linije za lejer,
Lineweigth debljina linije.
Sa leve strane prozora Layer properties imamo komande:

New layer Dodavanje novih lejera,
Delete layer - Brisanje lejera, samo lejeri koji nemaju nijedan element se mogu
izbrisati. Moete brisati pojedinano lejer po lejer, a moete i koristei Windows
komande CTRL i SHIFT za selektovanje vie lejera u isto vreme,
Set current od selektovanog lejera pravi aktivan lejer.
Kada smo kreirali sve potrebne lejere, vraamo se u radno okruenje AutoCAD-a tj na
povrinu za crtanje. Na Ribbon-u, tab Home, panel Layer vrimo izbor lejera tako to
kliknemo na strelicu i izaberemo lejer kojim elimo da crtamo. U toku crtanja mogue je
menjati lejere svim nacrtanim elementima. Potrebno je da se selektuje element kome hoemo
da promenimo lejer i da mu iz panela Layer dodelimo drugi lejer.
Da bismo mogli da vidimo debljine debljine lejera potrebno je da ukljuimo komandu
Show lineweight sa status bar-a.
Ponovo je poeljno da sauvate template sa lejerima, kako ne biste stalno morali da
podeavate iste.

Nenad 065/2106321
13
AUTOCAD 2014
5. Osnovne komande AutoCAD-a

Komande u Autocad-u se zadaju ili klikom na ikonice na Ribbon-u ili kucanjem preko
tastature imena komandi ili njihovih skraenica i pritiskom na enter ili space. Svaka komanda
se prekida pritiskom Esc taster (najee jedan pritisak na Esc taster, neke komande
zahtevaju i vie). Komande se ponovo pozivaju pritiskom na enter ili space ili desnim
klikom mia.
5.1 Komande za selekciju i kretanje kroz crte SELECT, ZOOM i

PAN
U AutoCAD-u koristimo mia za selektovanje, zumiranje i kretanje kroz crtee.
Levim klikom mia selektujemo objekte i elemente koje smo nacrtali (SELECT).
Kada nacrtate bilo koji element, da bi ste ga selektovali dovoljno je da kliknete na

njega. Ako hocete da selektujete vie elementa, samo kliknete na elemente koje hoete da
selektuje. Ali to moe biti dosta naporno,pa zato u AutoCAD-u postoje dva tipa selektovanja:
Window i Crossing.
Window je selekcija koja se pojavljuje kada kliknete na radnoj povrini i vuete sa
desna na levo. Pojavie se zeleni pravougaonik i sve to dotaknete bie selektovano.
Slika 5.1- Window selekcija i rezultat selekcije

Crossing je selekcija koja se pojavljuje kada kliknete na radnoj povrini i vuete sa
leva na desno. Pojavie se plavi pravougaonik i sve to je u celosti u plavom pravougaoniku
bie selektovano.
Slika 5.2 Crossing selekcija i rezultat selekcije

Nenad 065/2106321
14
AUTOCAD 2014
Desnim klikom dobijamo meni sa padajuim opcijama (copy, cut, paste, scale ) pod uslovom da nismo iskljuili ovu opciju (pogledaj poglavlje 3, poslednje
podeavanje).
Ukoliko selektujete elemente a elite da neki odselektujete zadrite taster Shift i

kliknite levim klikom taj element.
Pomeranjem tokica (Scroll-a) na miu napred i nazad zumiramo napred i nazad

(ZOOM).
Zadravanjem tokia (Scroll-a) pojavljuje se bela ruka koja nam omoguava
pomeranje crtea. Zadravanjem tokia i pomeranjem mia kreemo se kroz crte
(PAN).
Dupli klik na toki je skraenica za ZOOM EXTENTS (zumira sve to je nacrtano
do ivica radne povrine koja je vea ili manja u zavisnosti od veliine ekrana).
Pored ovih naina (neuporedivo su bri u odnosu na ove koje u u nastavku

nabrojati), kretanje kroz program tj radnu povrinu moemo da uradimo pomou komandi
Pan i Zoom u svojim raznim modalitetima koje se nalaze na panelima.
Na Ribbon-u izaberemo tab View, pa pod panelom Navigate pronaemo komande
Pan i Zoom.
Slika 5.3 Svi tipovi opcije ZOOM

Nenad 065/2106321
15
AUTOCAD 2014
Kada imate vie otvorenih crtea, onda je najlake da se kreete izmeu njih pomou
preice Ctrl+Tab (ovim se kreete unapred) i Ctrl+Shift+Tab (ovim se kreete unazad).
U poglavlju 2.7 spomenuli smo desnu polovinu status bar-a. Tu se nalazi Quick view koji
omoguava kretanje izmeu otvorenih crtea i layout-a.
Ovaj prozor moete iodom da
zakljuate, ako imate potrebu da
stalno idete iz jednog u drugi crte.
Desnim klikom na neki od crtea u
Quick view-u imate opcije: da
zatvorite sve crtee (Close all), da
zatvorite sve osim postojeeg (Close
other files), da sauvate sve fajlove
(save all)
Slika 5.4 Quick view

Organizacija fajlova mogua je i preko Ribbon/View/Windows.
Switch windows otvara listu otvorenih
fajlova i trenutno otvoreni je ekiran. Tile
horizontally i tile vertically e sve otvorene
crtee da otvori i da ih podjednako porea
ili po horizontali ili po vertikali, Cascade e
kaskadno da porea sve crtee.
Slika 5.5 - Ribbon/View/Windows alati

za reanje otvorenih crtea
Regen all komanda nema toliko veze sa kretanjem kroz program, ali moe da
onemogui kretanje. Poto je AutoCAD vektorski program, da bi prikazivao elemente na
crteu, on ih pretvara u piksele i zato, u zavisnosti od kompjutera, on ne dri u memoriji ceo
crte, nego samo odreeni deo na kome se trenutno radi. esto u radu nailazimo na to da
odjednom ne moemo da zumiramo vie. To znai da je program samo informacije do tog
nivoa ubacio u memoriju i tada dolazi do potrebe za ovom komandom. Komandu moemo da
pokrenemo tako to ukucamo REA i pritisnemo enter. Isto tako, odreene promene koje smo
napravili se ne prikazuju na ekranu, reci promena bloka, oblik kruga U tim situacijama ova
komanda ima primenu.

Nenad 065/2106321
16
AUTOCAD 2014
5.2 Rad sa ruicama- GRIP-ovi

Gripovi ili ruice su mali, obojeni kvadrati koji se prikazuju na kljunim takama
objekta koji je selektovan. Povlaenjem ruica moemo brzo da razvuemo (stretch),
pomeramo (move), rotiramo(rotate), poveavamo ili smanjujemo objkat (scale) ili
preslikavamo kao u ogledalu (mirror).
Da bismo koristili grip mode , potrebno je da selektujemo base grip (osnovni grip),
koji postaje zelen kada ga selektujemo, pa onda selektujemo neki od grip modova. Najlaki
nain da se izabere grip mode je da se klikne desnim tasterom mia i izabere eljeni mod (po
default-u je mod stretch), ali izbor moda mogu je i pritiskom na taster enter i oitavanjem u
komandnom prozoru.
Za ruice na krunicama i
elipsama, udaljenost se meri od
centra krunice, a ne od
selektovane ruice.! Npr, u Stretch
modu moemo selektovati ruicu
da razvuemo krunicu i onda
odrediti razdaljinu za novi radijus
u komandnom prozoru. Distanca
se meri od centra krunice, a ne od
selektovanog
kvadrata.
Ako
selektujemo centar da razvuemo
krunicu, krunica e se pomeriti
umesto da se razvue.
Slika 5.6 - Selektovana ruica
Moemo koristiti vie od jedne ruice kao base grip za odreenu aktivnog, to se
naziva multiple hot grip selekcija. Da selektujemo vie od jedne ruice, trebalo bi da
pritisnemo i zadrimo taster shift i onda selektujemo eljene ruice.
Razvlaenje objekta (stretch) vri se na sledei nain: selektujemo objekat koji
elimo da razvuemo, selektujemo base grip na objektu i pomerite mia i kliknete
(selektovani objekat se razvlai kako se pomera ruica).
Isti rezulat moe se uraditi i na drugi
nain. Pozovemo komandu stretch
(ukucamo S u komandni prozor,pa
pritisnemo enter), selektujemo grip
koji elimo da pomerimo, pritisnemo
enter, i onda moemo da razvlaimo
grip. Ako elimo da kopiramo
selektovani
objekat
dok
ga
razvlaimo, pritisnite i zadrite ctrl
dok razvlaite objekat.
Slika 5.7 Komanda Stretch
Nenad 065/2106321
17
AUTOCAD 2014
Selektovani objekti mogu se pomerati

u bilo kom pravcu i razdaljini pomou
move grip mode-a. Selektujemo
objekat, selektujemo base grip klikom
na neki od grip-ova, kliknemo desnim
klikom mia i izaberemo move (ili
pritiskamo enter dok se pojavi move
opcija u komandnom prozoru),
pomerite mia pa kliknite gde elite da
pomerite objekat(ili zadajte rastojanje
koje elite) i ceo objekat e se
pomeriti. Ako elimo da selektovani
objekat iskopiramo dok ga pomeramo,
potrebno je da pritisnemo i zadrimo
ctrl dok pomeramo objekat. Komandu
move pozivamo tako to ukucamo M u
komandni prozor i pitisnemo enter.
Slika 5.8 Desni klik mia nakon to
smo selektovali base grip
Rotiranje objekta moemo odraditi na
isti nain kao i pomeranje, samo to
biramo opciju rotate (objekat e se
rotirati oko selektovanog base grip-a).
Selektujemo objekat, selektujemo
base grip klikom na neki od grip-ova,
kliknemo desnim klikom mia i
izaberemo rotate (ili pritiskamo enter
dok se pojavi rotate opcija u
komandnom prozoru), pomerite mia
pa kliknite kad ste zadovoljni
rotacijom objekta (ili zadajte ugao za
koji da se rotira) i ceo objekat e se
zarotirati. Komanda rotate poziva se
kucanjem RO u komandni prozor.
Slika 5.9 Rotacija objekta
Uveavanje i
smanjivanje
objakta izvrava se komandom
scale. Isto kao i kod prethodnih
komandi, selekujemo objekat,
pa base grip, desnim klikom
mia izaberemo scale, I biramo
koliko elimo da poveamo ili
umanjimo objekat (ili kucamo
faktor razmere). Komanda scale
poziva se kucanjem SC u
komandni prozor.
Slika 5.10 Komanda scale
Nenad 065/2106321
18
AUTOCAD 2014
Preslikavanje kao u ogledalu selektovanog objekta izvrava se komandom mirror
(poziva se kucanjem MI u komandnom prozoru). Potrebno je da selektujemo objekat,
selektujemo base grip, izaberemo kako hoemo da mirror-ujemo (poeljno je ukljutii Ortho
mode (F8) radi lakeg izvravanjaj ove opcije). U ovom sluaju, objekat e se preslikati preko
selektovanog grip-a.
5.3 Crtanje linija komanda LINE

Linija (line) je prava izmeu dve take definisna od strane korisnika. Line komandu
je mogue pozvati iz Ribbon-a klikom na ikonicu ili kucanjem LINE ili L u komandnom
prozoru. Treba znati da line pravi samo segmente linija izmeu dve take I svi segmenti su
nezavisni za dalje modifikovanje (ovo je razlika izmeu line i polyline koja e biti
objanjenja u sledeem poglavlju).
Pre nego to ponemo da crtamo, poeljno je da ukljuimo polar tracking(F10) ili
ortho(F8) pomou kojih emo lake da unosimo koordinate i uglove dok crtamo. Takoe,
moramo da objasnimo koje koordinate postoje u Autocad-u i kako se definiu.
Jedan od osnovnih postupaka u AutoCad-u jeste zadavanje

koordinatnih taaka. To je osnova AutoCad-a za crtanje, bez toga nita ne
moete nacrtati. Kao i sve drugo u AutoCad-u ovo moe biti uraeno na
vise naina. Strelica oznaena slovom X pokazuje pozitivan smer ose X.
To
znai
da
u
tom
smeru
rastu
vrednosti
ose X.
Strelica oznaena slovom Y pokazuje pozitivan smer ose Y.
Slika 5.11 Koordinatni system
U ovom sistemu svaka taka na ekranu odreena je parom vrednosti i koordinata
(X,Y), a sistem se naziva Dekartov ortogonalni koordinatni sistem. Koordinate ose
standardno se seku u taki 0,0. Levo od ove take na osi X nalaze se njene negativne
vrednosti, a ispod nje su negativne vrednosti ose Y. Jedan od osnovnih naina da se navede
lokacija objekta jeste unoenje njegovih koordinata preko tastature. Moete uneti nekoliko
tipova koordinata.
Kada uneseste koordinate krajnjih taaka dui koju ete nacrtati, npr, parove vrednosti
3,2 i 6,9 zapravo unosite apsolutne Dekartove koordinate . Apsolutne koordinate se mere
od tacke 0,0.
U stvarnosti obino ne znate apsolutne koordinate koje treba da unesete. ta god da
crtate vi ne moete znati koordinate nekog predmeta. Najee imate mere ali ne i koordinate
u prostoru . U stvarnom svetu ne postoji koordinatni poetak 0,0 i zato su uvedene relativne
koordinate. Relativne koordinate predstavljaju udaljenost po osi X odnosno po osi Y, od
prethodne take. Zovu se relativne jer imaju smisla samo u odnosu na prethodno odabranu
taku. Moete poeti da ga crtate od bilo koje take. Simbolom @ AutoCad-u saoptavate da
su koordinate relativne. Npr, ako ste poeli da crtate liniju miem birajui jednu taku, znate
da linija teba da bude duga 2 jedinice, sledeu taku zadajete ovako: @2,0. AutoCad e
nacrtati liniju koja polazi od odabrane take i duine dve jedinice.
Nenad 065/2106321
19
AUTOCAD 2014
Kada za relativnu duinu zadate pozitvnu vednost (kao 2 u @2,0) AutoCAD
pretpostavlja da je smer pozitivan. Ukoliko hoete da nacrtate liniju u negativnom smeru
neke ose onda ispred odgovarajueg broja stavite znak minus (-).
Polarne koordinate se koriste kada znate rastojanje i ugao take u odnosu na
koordinatni poetak ili na prethodnu taku. Polarne koordinate mogu biti i apsolutne i
relativne. Polarne koordinate imaju format rastojanje<ugao. Da biste uneli znak <, pritisnite
taster za logiko manje. Relativne polarne koordinate moraju poinjati
znakom @. Relativno-polarne koordinate imaju najeu primenu.
Sada kada znamo sve tipove koordinata, moemo da koristimo komandu
line. Pozovemo komandu, zadamo poetnu taku (klikom na radnu povrinu ili putem
koordinata) i povlaimo sledeu.
VEBA 1:
Nacrtati pravougaonik 100x200 koristei komandu line i sva tri tipa koordinata(Apsolutne,
relativne i polarne). Pocetna taka je proizvodna.
Ukoliko niste uspeli da nacrtate, nemojte

nastavljati dalje sa uenjem programa,
nego se vratite i ponovo proitajte
prethodnu stranu, jer ovo je osnovna
stvar u programu i morate je sad savadati
kako biste mogli da nastavite sa uenjem.
Slika 5.12 Veba 1

Nenad 065/2106321
20
AUTOCAD 2014
5.4 Pomone i polilinije CONSTRUCTION LINE i POLYLINE
Construction line slui za izvlaenje pravca. To je beskonano duga

prava koja ima ulogu da izvue pravac radi lakeg kopiranja ili pomeranja
objekta. Poto su ovakve linije nepotrebne u tampi, preporuljivo je da se
stave u lejer koji se ne tampa. Poto se komanda pokrene klikom na
ikonu, program trai da unesete taku kroz koju elite da provuete
pravac. Ako koristite polar ili ortho, samo usmerite liniju u eljenom
pravcu.
Slika 5.13 Construction line
Komanda koja je vrlo slina ovoj zove se Ray i ona omoguava da iz jedne take
povuete vie konstruktivnih linija.
Polyline je komanda slina komandi line. Prednosti komande polyline je u tome to
kada se crtaju vie segmentne linije, svi segmenti ine jedan objekat poliliniju, za razliku od
line gde su svi segmenti posebni objekti. Polinija moe da bude od pravih i krunih
segmenata, dok line moe da bude samo od pravih. Polilinije moete spajati, deliti ili dodeliti
im razliitu debljinu.
Poto se pozove komanda, sa Ribbon-a ili kucanjem PLINE u komandnom prozoru,
program trai da unesete poetnu taku. Potom se u komandnom prozoru pojavljuje sledee:
Current line-width is 0.0000 Default debljina polilinije (samo kao informacija)

Specify next point or [Arc/Halfwidth/Length/Undo/Width] definisanje sledee
take. Umesto sledee take imate dodatne opcije (veliko slovo u rei oznaava
skraenicu za tu mogunost):
- Arc mogunost da se posle prave linije nastavi crtanje luka,
- Halfwidth zadajete debljinu linije od sredine do kraja,
- Length zadajete duinu sledeeg segmenta,
- Undo vracate se korak unazad,
- Width zadajete debljinu polilinije od ivice do ivice.
Dodatne opcije unosite po potrebi tokom crtanja. One ne prekidaju komandu ni u

jednom trenutku. Iste moete dobiti i desnim klikom u radnom prostoru umesto da gledate u
komandnu liniju.
Od svih ovih dodatnih opcija, najee se koristi arc, odnosno crtanje luka. Ako
umesto unosa sledee take izaberete arc ili ukucate A i pritisnete enter ili samo preko
desnog klika odaberete arc, pojavie se dodatne opcije:
Specify endpoint of arc or [Angle/Center /Direction/ Halfwidth/Line/Radius/Secont pt/
Undo/Width]

Nenad 065/2106321
21
AUTOCAD 2014
Program od vas trai da unesete krajnju taku luka, poto je prva taka poslednja
taka na poliliniji, a ugao luka je ugao poslegnjeg segmenta polilinije. Ako elite da menjate
ugao, onda imate dodatne opcije: Angle, Center, Direction, Secont pt.
Kada selektujemo poliliniju, pojavljuje se plavi kvadrati grip. Ako selektujemo
klikom na grip, moemo da ga pomeramo u prostoru. Ako sa zadrkom ostanemo na Grip-u,
kursorom bez klika moemo da selektujemo jednu od 3 opcije:
- Stretch da pomeramo grip isto kao da smo ga selektovali,
- Add vertex da dodamo novu taku na poliliniji,
- Convert to arc da pravi deo pretvorimo u luk.
VEBA 2:
Nacrtati pravougaonik 100x200 koristei komandu pline i sva tri tipa koordinata(Apsolutne,
relativne i polarne). Pocetna taka je proizvodna. Uoiti razlike u odnosu na prethodnu vebu.
5.5 Kriva linija SPLINE

Spline je komanda koja slii za crtanje krivih linija u AutoCad-u. Postoje dve metode
crtanja: preko CV-ja (control vertex) ili Fit. Komanda se pokree klikom na ikonicu na
Ribbon-u ili kucanjem SPL preko tastature. Pre unosa bilo kojih taaka izaberite Method i
tada birate koji od dva tipa unosa krivih linija elite.
Na slici 5.14 moete videti razlike izmeu 2 metoda unosa, plave take ili Grip-ovi
predstavljaju ono to se pod zadatom metodom unosi. Mogue je dobiti potpuno iste rezulate.
Od trenutnog problema zavisi koji metod biramo.
Slika 5.14 Dve metode crtanja

Klikom na levu strelicu moemo da prelazimo iz jedne metode u drugu. Klikom na
grip moemo da razvlaimo krivu, a sa CTRL prebajujemo druge mogunosti. Najvaniji je
add vertex pomou koga pravimo nove take na krivoj.

Nenad 065/2106321
22
AUTOCAD 2014
5.6 Krunica, luk i elipsa CIRCLE, ARC i ELLIPSE

Komanda Circle slui za crtanje krunica. Postoji 6 naina da se nacrta krug u
AutoCad-u, u zavisnosti koje parametre poznajemo pri crtanju. Komanda se poziva na
Ribbon-u ili kucanjem C u komandnom prozoru.
Slika 5.15 Opcije komande Circle

Luk u AutoCad-u je mogue nacrtati pomou komande Arc,ali na vie naina u
zavisnosti koje parametre poznajemo.
Parametri koji se koriste kod pravljenja luka u zavisnosti koji od
metora pravljenja luka izaberemo:
- Start point,
- Second point,
- Endpoint,
- Center point,
- Radius,
- Length of chord,
- Included angle (ugao izmeu Start,Center,End)
- Direction (tangenta koja ide iz Start point-a)
Slika 5.16 - Opcije komande Arc

Nenad 065/2106321
23
AUTOCAD 2014
Na slici 5.17 moemo da vidimo ta predstavljaju odreene take na luku.
Slika 5.17 Take na luku

Komanda Ellipse slui za crtanje elispi i elipsoidnih lukova. Postoje 2 naina za
crtanje elipse.
Center:
Kod ovog naina moramo uneti 3 parametra: centar elipse, taku na kraju
jednog poluprenika i taku na kraju drugog poluprenika elipse.
Slika 5.18 Nain crtanja elipse Center

Axis, end:
Kod ovog naina unosimo takoe 3 parametra: prvu taku kao jedan kraj
jednog prenika elipse, drugu taku na drugom kraju istog poluprenika i jednu
taku na kraju drugog poluprenika.
Slika 5.19 - Nain crtanja elipse axis, end

Nenad 065/2106321
24
AUTOCAD 2014
5.7 Mnogouglovi RECTANGLE i POLYGON

Komanda Rectangle slui za crtanje pravougaonika. Ovo je jedan vid polilinije.
Komanda se poziva sa Ribbon-a ili kucanjem REC u komandnom prozoru. Program od nas
trai da unesemo koordinate prve take ili da kliknemo na radnu povrinu gde elimo da nam
bude prvo teme pravougaonika. Zatim se program trai da definiemo drugu taku,
dijagonalu od prve. Daje nam opcije Specify other corner or [Area/Dimension/Rotation].
Izaberemo Dimension i unesemo duinu pravougaonika u X pa u Y pravcu.
Slika 5.20 Crtanje pravougaonika

Kada se selektuje pravougaonik, pojavljuju se grip-ovi. Zadrkom klika preko gripova
moemo da biramo neku od opcija: stretch (razvlaenje), add vertex (dodavanje nove take),
Convert to arc (da dati vertex ili segment pretvorimo u luk).
Komanda Polygon slui za crtanje ostalih mnogouglova. Skraenica za ovu komandu
je POL i po pokretanju komande, program Vas pita koliko uglova treba da ima mnogougao.
Prvi nain crtanja mnogougla je na principu zadavanja centra upisane ili opisane krunice.
Zadate eljeni broj uglova, onda kliknete na radnu povrinu kako biste selektovali centar
mnogougla, pa izaberete da li je taj mnogougao upisan ili opisan oko krunice i kao poslednji
korak unesete vrednost poluprenika tog kruga.
Drugi nain je kada zadajete duinu stranice mnogougla, to je ei sluaj. Pokrenete
komandu i zadate eljeni broj uglova. Umesto da selektujete centar upisane/opisane krunice,
pritisnite E na tastaturi ili kliknite na Edge u komandnom prozoru i sada komanda radi tako
da zadajete duinu stranice mnogougla. Program trai da izaberete prvu taku tj teme
mnogougla, kliknete bilo gde na radnoj povrini ili unesete koordinate temena, pa onda treba
da unesete duinu stranice i pod kojim uglom da bude. Moete koristi polarno-relativne
koordinate, koristei @duzina stranica<ugao kreirate mnogougao.
Slika 5.21 Crtanje petougla na tri naina

Nenad 065/2106321
25
AUTOCAD 2014
5.8 Komande POINT, BREAK/JOIN i DEVIDE/MEASURE

Komanda Point slui za crtanje taaka. Take se po default-u ne vide u AutoCad-u.
Setovanje kako e se take videti u AutoCad-u podeava se na Home/Utilities pa u
produenom panelu imamo Point Style. U listi biramo tip prezentacije u za taku. Ako ne
elimo da se take vide, onda imamo drugu opciju koja nemam nikakvu grafiku prezentaciju
za poloaj take. Veliinu take moemo da namestimo ili relativno ili apsolutno. Kada
pokrenemo komandu, sa Ribbon-a ili kucanjem PO u komandnom prozoru, program trai da
unesemo koordinate take ili da kliknemo na ekranu gde elimo taku.
Slika 5.21 Setovanje kako e se videti taka

Komandom Break razdvajamo objekat u dva odvojena objekta sa ili bez procepa
izmeu njih. esto se koristi za stvaranje prostora za postavljanje bloka ili teksta na
postojeem crteu. Da bismo razdvojili objekat treba da zadamo obe take prekida(break
points) u istoj taki. Najbri nain da to uradimo je da ukucamo @0,0 u komandnom prozoru
za drugu taku.
Slika 5.22 Primena komande break

Nenad 065/2106321
26
AUTOCAD 2014
Princip rada komande break je sledei:
Pozovemo komandu kucanjem break ili BR u komandnom panelu ili je nadjemo na

Ribbon- u, Home/Modify;
Selektujemo objekat koji elimo da prekinemo. Po default-u, taka prekida u kojoj
selektujemo objekat je prva taka prekida. Da bismo selektovali drugi par taaka,
potrebno je da ukucamo F (first point) i zadamo prvu taku prekida;
Zadamo drugu taku prekida (moemo selektovati bilo koju taku, ali najee se
zadaje da je druga taka prekida na istom mestu kao i prva, pa kucamo @0,0 u
komandi prozor).
Komandu break ne moemo koristiti u blokovima, kotama, multilinijama i regionima.

Postoje dva tipa break komande u AutoCad-u: jedna koja uklanja deo linije,polilinije
ili luka i druga Break at point, koja prekida objekat u dva dela, bez uklanjanja dela
geometrije.
Komanda Break at point nalazi se na Ribbon- u, Home/Modify i kada je pokrenemo,
potrebno je da selektujemo objekat koji elimo da podelimo u dva dela, a zatim e nam
program traiti da selektujemo prvu taku prekida. Kada je odredimo, objekat e se prekinuti
na dva dela u zadatoj taki.
Komandu Join koristimo kada elimo da spojimo objekte u jedan objekat. Moemo
kreirati krunice i elipse od lukova. Moemo spajati lukove, eliptine lukove, linije, polilinije
i krive linije. Objekat kojem elimo da pridruimo nove objekte se zove source objekat. Da
bismo sjedinili objekte oni moraju biti kolinearni, a kada spajamo dva ili vie lukova, lukovi
se dodaju u smeru kazaljke sata, poev od source objekta.
Slika 5.23 Primena komande Join

Da bismo spojili dva objekta u jedan, treba da:
Pozovemo komandu kucanjem Join u komandnom prozoru ili na Ribbon- u,
Home/Modify;
Selektujemo source objekat kojem elimo da pripojimo objekte;
Selektujemo jedan ili vie objekta koje elimo da pripojimo source objektu.
Divide i Measure su komande koje se koriste kako bi podelile objekat. Divide

komanda deli liniju na zadati broj segmenata. Measure komanda deli liniju na jednak broj
Nenad 065/2106321
27
AUTOCAD 2014
delova gde se trai razmak izmeu njih kao unosni podatak. Obe komande se nalaze na Home
tabu u Draw panelu.
Princip rada komande Divide:
Selektujete objekat koji elite da podelite (Select object to divide),

Unesete broj segmenata na koliko elite da podelite selektovani objekat (Enter the
number of segments) .
Princip rada komande Measure:
Selektujete objekat koji elite da podelite (Select object to measure),

Unesete duinu segmenta (Enter lenght of segments) .
5.9 Komande za umnoavanje objekata ARRAY i COPY

Array je komanda koja slui za kopiranje objekata. To se izvodi na 3 naina:
Rectangular (pravolinijski po horizontali/vertikali), Path (po nekoj putanji) i Polar (po
krunici/luku). Komanda se poziva kucanje AR u komandnom prozoru ili na Ribbon-u,
Home/Modify.
Princip rada Rectangular array-a:
Selektuje se objekat i pristisne se enter;

Izaberemo Rectangular; Nakon ovog izbora, program e sam umnoiti objekte po
svom izboru!
itamo u komandnom prozoru i biramo neku od opcija. Npr broj kolona, ukucamo
COL i unesemo broj eljenih kolona. Onda nas program pita kolika je ukupna
distanca (total) ili distanca izmeu objekata (expression). Izaberemo ta elimo,
unesemo vrednost i potvrdimo sa enter.
Program nam ponovo daje mogunost izbora opcija, pa tako moemo da izaberemo
broj redova (Rows) kucanjem R. Ponovo nas program pita kolika je ukupna distanca
(total) ili distanca izmeu objekata (expression). Izaberemo ta elimo, unesemo
vrednost i potvrdimo sa enter.
Ako smo definisali sve, ponovo pritisnemo enter i na taj nain smo umnoili objekte.
Princip rada Polar array-a:

Izaberemo Polar; Nakon ovog izbora, program nam trai da zadamo centar
imaginarne ili stvarne krunice po kojoj e se izvriti umnoavanje objekta. Nakon
ovog izbora, program e sam umnoiti objekte po svom izboru!
itamo u komandnom prozoru i biramo neku od opcija. Npr broj umnoenih objekata
( ITEMS), ukucamo I i unesemo broj objekata.
broj redova (Rows) kucanjem R. Ponovo nas program pita kolika je ukupna
distanca(total) ili distanca izmeu objekata(expression). Izaberemo ta elimo,
Nenad 065/2106321
28
AUTOCAD 2014
Princip rada Path array-a:

Izaberemo Path; Nakon ovog izbora, program nam trai da selektujemo putanju
umnoavanja(krivu,kunicu,liniju..). Nakon ovog izbora, program e sam umnoiti
objekte po svom izboru!
itamo u komandnom prozoru i biramo neku od opcija. Npr broj umnoenih objekata
( ITEMS), ukucamo I i unesemo broj objekata.
broj redova (Rows) kucanjem R. Ponovo nas program pita kolika je ukupna
distanca(total) ili distanca izmeu objekata(expression). Izaberemo ta elimo,
Slika 5.24 Primeri korienja komande Array, tj umnoavanja objekata

Komanda Copy slui za kopiranje objekata. Moe se pozvati preko Ribbon-a ili
kucanjem CO ili CP u komandnom panelu. Kada pozovemo komadnu, program od nas trai
da selektujemo objekat (select objects). Poto to uradimo pritisnemo enter. Sada je potrebno
da selektujemo taku na objektu koja e nam biti referentna (select base point). Poslednji
korak je da selektujemo taku gde elimo da kopiramo selektovani objekat. Moemo
beskonano mnogo puta da kopiramo objekat, a opciju prekidamo pritiskom tastera ESC.

Nenad 065/2106321
29
AUTOCAD 2014
5.10 Komande za modifikovanje objekata - OFFSET, FILLET

CHAMFER, TRIM,STRETCH, EXPLODE, SCALE i ALIGN
Ve smo objasnili neke komande sa palete Modify, a sad emo se pozabaviti ostalim
komandama ove palete.
Komadna Offset pravi kopiju (na odreenom rastojanju) identinu i paralelnu
originalu. Kopija ima iste osobine i bie u istom lejeru kao i original. Komandu pozivamo
preko Ribbon-a ili kucanjem O u komandnom prozoru. Nakon toga, potrebno je da unesemo
rastojanje na kom elimo da se kopira objekat (program uvek pamti poslednje podeavanje!).
Potom, selektujemo eljeni objekat i kliknemo na stranu na koju elimo da kopiramo objekat.
Ako elite da offset-ujete vie objekta, selektujte Multiple ili M+enter ili desni klik u prazan
prostor i odaberite Multiple, i onda klikete na stranu na koju elite da se kopiraju objekti.
Komanda Fillet slui za zaobljavanje ivica selektovanog objekta. Poziva se preko
Ribbon-a ili kucanjem F u komandnom panelu. Prvo je potrebno definisati radijus zaobljenja.
Ukucamo R pa zadamo vrednost. Sledei korak je da selektujemo linije objekta koje
formiraju ugao, ije krajeve elimo da zaoblimo. Ako ne elite da prekidate komandu jer
elite da zaoblite vie okova, pre odabira prve 2 linije kucajte M+enter ili odaberite
Multiple iz desnog klika, pa tek onda selektujte linije.
Komanda Chamfer slui za obaranje ivica selektovanog objekta. Poziva se preko
Ribbon-a ili kucanjem CHA u komandnom panelu. Prvo je potrebno definisati duinu
(distance, kucamo D+enter) oborenih ivica ili ugao (angle, kucamo A+enter) za koji se
obaraju. Ako definiemo duinu oborenih ivica, program nam trai obe duine (npr. Za 5/45
duine su 5mm, a ugao ne definiemo). Ako definiemo ugao oborenih ivica, program nam
trai prvu duinu i ugao (npr. Za 5/45 duina je 5mm, a ugao 45). Sledei korak je da
selektujemo linije objekta koje formiraju ugao, ije krajeve elimo da oborimo. Ako ne elite
da prekidate komandu jer elite da obarate vie ivica, pre odabira prve 2 linije kucajte
M+enter ili odaberite Multiple iz desnog klika, pa tek onda selektujte linije.
Komanda Trim otklanja delove objekata odsecanjem ivica. Poziva se preko Ribbon-a
ili kucanjem TR u komandnom panelu. Program trai da selektujemo objekte koje elimo da
budu linije seenja. Najlake je, kako se ne biste dvoumili ta je linija seenja, a ta ete da
seete, da samo pritisnete enter kako biste selektovali sve linije na crteu. Ostaje da kliknete
na linije koje elite da skratite ili produite ako drite Shift+klik.
Komanda Extend je suprotna komandi Trim. Ona produuje linije do odreenih
granica koje se zadaju. Poziva se preko Ribbon-a ili kucanjem EX u komandnom panelu.
Izaberete Select all da bi sve linije bilo selektovane. Ostaje da kliknete na linije koje elite da
produite ili Shift+klik da uradite Trim.
Komanda Explode razbija polilinije, mnogouglove, blokove na posebne elemente. Pri
eksplodiranju polilinija koje su imale definisan faktor irine, ta karakteristika se gubi.
Komandu Stretch koristimo kada elimo da neki objekat razvuemo. Da bismo to
uradili potrebno je da zadamo base point za razvlaenje i taku pomeranja (ili distancu).
Nenad 065/2106321
30
AUTOCAD 2014
Komanda se poziva preko Ribbon-a ili kucanjem S u komandnom panelu. Selektujemo
objekat pomou crossing selection (take 1 i 2 na slici 5.25), odredimo base point (taka 3 na
slici 5.25) i definiemo taku pomeranja (taka 4 na slici 5.25).
Slika 5.25 Princip rada komande Stretch

Kada selektujemo objekte za razvlaenje, vano je da selektujemo sve take koje
elimo da razvuemo. Ako promaimo neku bitnu taku, izmenie se osnovna geometrija
naeg objekta. Zato uvek moramo biti paljivi sa selekcijom taaka koje bi trebalo da se
razvuku.
Komanda Scale slui za ravnomernu promenu veliine objekta koji smo kreirali.
Komanda se poziva preko Ribbon-a ili kucanjem SC u komandnom panelu. Program e
traiti da selektujemo objekat. Linearno uvecanje ili smanjenje objekta pomou faktora
razmere (Scale factor) menja sve dimenzije selektovanog objekta. Ukoliko je faktor razmere
vei od 1, objekat e se uveati, ako je manji od 1 on e se smanjiti. Neki standardni faktori
razmere dati su u tabeli 1.
Razmera
1:2
1:5
1:10
1:20
1:50
2:1
5:1
10:1
20:1
50:1
Faktor razmere
0,5
0,2
0,1
0,05
0,02
2
5
10
20
50
Da linearno promenimo veliinu selektovanog

objekta pomou faktora razmere moramo da pozovemo
komandu. Zatim selektujemo objekat kojem elimo da
promenimo dimenzuje. Selektujemo base point i
ukucamo faktor razmere.
Tabela 1 Faktori razmere

Postoji jo jedan nain linearnog poveanja ili smanjivanja objekata a to je pomou
referenci. Tada koristimo veliinu postojeeg objekta kao referencu za novu veliinu. Npr,
ako je jedna strana objekta 5mm i elimo da je poveamo na 10mm, koristimo 5mm kao
referentnu duinu, a 10mm kao novu duinu. Takoe, moemo zadati referentnu duinu
selektovanjem base point-a i dve referentne take i povlaenjem za zadavanje nove veliine.
Ovo predstvalja brz nain menjanja duine otvorenih objekata kao to su luci, linije,
polilinije... Moemo koristiti Reference opciju da linearno smanjujemo ili povecavamo ceo
rte. Ovo je korisno kada originalne jedinice crtea nisu odgovarajue. Tada selektujemo sve
Nenad 065/2106321
31
AUTOCAD 2014
objekte na crteu, zatim koristimo Reference da selektujemo dve take i zadamo eljenu
duinu. Tada e se svi objekti na crteu uskladiti tim uslovom.
Da primenimo komadnu Scale pomou referenci, treba da pozovemo komandu preko
Ribbon-a ili kucanjem SC u komandnom panelu, selektujemo objekat koji elimo da
smanjimo ili poveamo. Selektujemo base point, ukucamo R, selektujemo prvu i drugu
referentnu taku ili ukucamo vrednost za referentnu duinu. Povuemo objekat i selektujemo
taku ili ukucamo vrednost za novu duinu.
Komanda Align omoguuje pomeranje, rotiranje ili savijanje objekta da bi se on
poravnao sa nekim drugim objektom. Poravnanje objekta vri se tako to pozovemo komandu
preko Ribbon-a ili kucanjem AL u komandnom panelu, selektujemo objekat koje elimo da
poravnamo sa drugim objektom. Zadamo prvi izvornu taku (source point), a zatim i prvu
odredinu taku (destination point). Ako sada pritisnemo enter, objekat se pomera sa izvorne
na odredinu taku. Zatim zadamo drugu izvornu i odredinu taku i pritisnemo enter.
Program nas pita da li elimo da srazmerno predimenzionie objekat tako da se poravna sa
zadatim takama.
Objekti su poravnati, a zatim i linearno smanjenji ili uvecani kako bi im se sve
dimenzije uskladile sa zadatim takama. Prva odredina taka je base point za smanjivanje ili
poveanje, a razdaljina izmeu prve i druge izvorne take je referentna duina, a razdaljina
izmeu prve i druge odredine take je nova referentna duina.
5.11 Komanda za rafuru HATCH i GRADIENT

rafura je grafika tehnika koja slui za vizuelnu identifikaciju povrina.
Komadna Hatch pravi rafuru unutra zatvorenih krivih, polilinija, pravougaonika
Poziva se preko Ribbon-a sa Draw palate ili kucanjem H u komandnom prozoru. Kada se
pokrene komanda, program trai da se selektuje povrina koja treba da se rafira. Ostaje da se
definie izgled tj tip rafure to se podeava u Hatch editor-u (slika 5.26).
Slika 5.26 Hatch editor

Panel Boundaries:
-
Pick points: Ako elimo da selektovanoj rafuri dodamo jo rafura, kliknemo na ovu
opciju i izaberemo jo zatvorenih kontura;
Select: isto to i Pick points samo to se ne klikne unutar povrine nego se selektuje
rafura;
Recreate: ako je kriva obrisana (koja je sluila da se napravi rafura), a rafura je
ostala, onda ovom komandom moemo da ponovo napravimo krivu koja oznaava
rafuru.

Nenad 065/2106321
32
AUTOCAD 2014
Panel Pattern omoguuje odabir rafure iz liste ponuenih. Ovde klikom na jednu od
ponuenih rafura biramo novu rafuru umesto postojee koja je uvek prethodno korienja
(AutoCAD uvek pamti poslenji odabir).
Panel Properties:
-
Pattern: Moemo da menjamo izmeu Solid (da umesto rafure imamo boju),
Pattern, Gradiant, User defined (da imamo liniju samo kao rafuru);
Hatch color: Odabir boje za rafuru;
Background color: koristimo ovu opciju ako elite da pored rafure imate i
pozadinsku boju;
Hatch transparency: Podeavanje providnosti rafure (da bismo videli transparentne
elemente moramo da proverimo da li je ukljueno Show transparency na status baru);
Angle: Pomeramo ugao rafure;
Scale: Poveavanje i smanjivanje rafure.
Panel Origin:
Set origin: Koristi se kada imamo rafuru i hoemo da nam patern pone od neke posebne
take.
Panel Options:
-
Associative: Ako je ekirana ova opcija, znai da e rafura biti asocijativna sa

objektom kojim je nastala (npr. Ako napravimo kvadrat i popunimo ga rafurom, ako
izduimo kvadrat i rafura e pratiti to izduenje);
Match properties: koristi se za preuzimanje setovanja. Ako elite da Vam tekstura
rafure preuzme sva setovanja neke druge rafure, onda kliknite na ovo dugme i
kliknite na tu rafuru i Vaa rafura e biti ista kao i ta druga.
Klikom na ime panela Options ili na strelicu na dole imamo dodatne opcije za Hatch:
-
Gap tolerance: Tolerancija na mogue rupe. Tolerie razmake izmeu linija koje ine
povrinu koju elite da rafirate;
Create separate Hatches: (opcija je onemoguena pri pravljenju rafurene i pri
modifikovanju postojee) Kada je ova opcija ekirana pri selekciji vie odvojenih
zatvorenih povrina, sve te povrine e biti zasebne rafure, u protivnom bie
napravljena jedna vea rafura;
Normal island detection: Slui za setovanje opcije kako program detektuje
automatski ostrva (ostvro je rupa u nekoj zatvorenoj povri, npr. kvadrat u kvadratu).
Ako ne elite da program automatski prepoznaje ostrva onda iz padajueg menija
izaberte Normal island detection;
Send behind boundary: je padajui meni koji vam omoguava da u startu podesite
kako e se rafura prikazati na ekranu (da li e biti ispred ili iza okvira).
NAPOMENA: Hatch moe da se napravi samo u zatvorenoj konturi!!! Ovo je mogue

promeniti poveanjem Gap tolerancije, ali je preporuljivo da ostane na 0. Program e vas
Nenad 065/2106321
33
AUTOCAD 2014
upozoriti da prostor koji elite da rafirate nije zatvoren i crvenim kruiima e oznaiti
segmente (slika 5.27).
Slika 5.27 Upozorenje da nije zatvorena povrina

Komanda Gradient se poziva preko Ribbon-a sa Draw palate ili kucanjem GD u
komandnom prozoru. Selektujemo povrinu i pojavie se hatch editor. Sve komande su iste
kao i za Hatch. Ovde je vano da samo odaberemo boje koje elimo da budu u gradijentu
pomou Hatch color i Background color i da iz Pattern-a odaberemo tip rastojanja
gradijenta.

Nenad 065/2106321
34
AUTOCAD 2014
6. Editovanje teksta
Pre unosa teksta treba da definemo Text Style (stil teksta) koji e imati
osnovne karakteristike teksta pri unosu. Naravno sve to moe i kasnije da se namesti. Pri
svakom crteu moemo imati neogranien broj stilova, a poeljno je da unapred imamo
napravljene stilove radi standrada pri izradi crtea. Stilovi idu sa crteom, ne ostaju u
programu poto ih kreirate, osim osnovna dva stila Annotative i Standard (praksa je da njih ne
treba dirati jer pri prebacivanju crtea izmeu korisnika, tekst nee zapamtiti prvobitna
setovanja iz ova dva stila, nego e preuzeti karakteristike koje je drugi korisnik
namestio). Stilove moete najlake prekopirati iz jednog crtea u drugi tako to samo
kopirate neki tekst sa eljenim stilom u svoj crte ili napravite u Template-u stil i svaki
novi crte koji zaponete sa Template-om, imae unapred definisane i stilove za tekst.
Text Style (stil teksta) kreiramo tako to otvorimo Text Style editor, preko tab-a
annotate (slika 6.1) ili kucanjem ST u komandnom prozoru.
Slika 6.1 - pokretanje Text Style editor-a

Kada pokrenemo Text Style editor otvorie se prozor koji je prikazan na slici 6.2.
Slika 6.2 - Text Style editor

Nenad 065/2106321
35
AUTOCAD 2014
Kliknemo na dugme New. Program trai da unesemo ime stila (pravilno je da stil
zovete po fontu ili po nameni i treba da bude asocijativan i kratak naziv, kako bi i drugim
korisnicima bio jasan i prepoznatljiv).
-
Style: tu se nalazi lista stilova postojeih u crteu;

Font name: tu biramo ime fonta za stil.
Font style: Bold, italic, regular...
Height: veliina fonta (ostavite na 0.00 jer uvek crtate u drugoj razmeri tako
da e program uvek koristiti prethodnu korienu vrednost kao poetnu);
With factor: sabija tekst po irini (korisno za kotiranje, jer esto nema mesta
da stane tekst izmeu kotnih linija. Ako elite ui tekst, unestite vrednosti
manje od 1, ili vee od 1, ako elite iri tekst).
Sada moemo da koristimo komande za kucanje teksta.

Komanda Signle line text je siromana opcijama. Pie se u jednom redu a praktina je
za oznake, blokove, kote... Pokrenemo komandu sa Ribbon-a preko tab-a annotate (slika 6.3)
Kliknemo na ekranu gde elimo da unesemo
tekst, unesemo vrednost veliine slova ili
enter ako elimo da zadrimo prethodnu
vrednost. Zadamo ugao rotacije slova ako
nam je potreban. Kucamo eljeni tekst i kad
zavrimo pritisnemo CTRL+ENTER kako
bismo zavrili (jer se sa ENTER prelazi u
novi red ovo vai samo kod prvog
kreiranja tekst objekta. Svaki novi red e biti
poseban objekat teksta). Ako elimo da
promenimo tekst, kliknemo dvaputa na tekst.
Slika 6.3 Komanda single line text
Kada se selektuje Signle line text u AutoCAD-u videete plavi Grip plavi kvadrati.
On moe da bude poetna taka pri komandama Move, Rotate, Scale, Mirror, Copy...Klikom
na njega on postaje crvene boje i dobija sve standardne operacije sa Grip-ovima (poglavlje
5.2). Kod Signle line text-a Grip je uvek u donjem levom uglu.
U AutoCAD-u je mogue izvriti pretragu i zamenu teksta nekim drugim. To je
omogueno komandom Find/replace, koja se poziva kucanjem FIND u komandnom prozoru.
Unesemo tekst koji elimo da pronaemo u polje Find, a ako elimo da ga zamenimo,
unesemo u polje Replace tekst kojim elimo da zamenimo pronaeni i kliknemo na Repalce
all da biste izvrili zamenu.
Komanda Multi line text je kompletan editor za tekst, sa svim opcijama koje imaju i
pravi editori za tekst npr. Word. Ima vie opcija od Signle line text-a. Komanda se poziva sa
Ribbon-a preko tab-a annotate (slika 6.3) ili kucanjem T u komandnom panelu. Potom
program trai da se unese pravougaonik u koji se unosi tekst tj njegov gornji levi ugao a
zatim i donji desni ugao. Nakon kucanja eljenog tekst pritiskom na CTRL+ENTER izlazimo
iz opcije Multi line text. Korienje ove komande je isto kao korienje bilo kod ozbiljnijeg
text editora, pa neemo predstavljati komande za editovanje.
Nenad 065/2106321
36
AUTOCAD 2014
7. Kotiranje
U inenjerskoj praksi nije dovoljno samo precizno nacrtati tehniki crte i odtampati
ga u tanoj razmeri. Veliine nacrtanih elemenata i njihova meusobna rastojanja moraju se
eksplicitno iskazati, pa je zato na crte neophodno dodati i kotne linije.
Iako praktino pretstavljaju ravnopravne elemente crtea, kote se u AutoCAD-u ne
unose runo (merenjem rastojanja izmeu elemenata i dodavanjem potrebnih linija i brojeva)
ve se za to koriste posebne funkcije, ija je uloga da kotiranje uine jednostavnim i
efikasnim postupkom. Zato se za kotiranje u AutoCAD-u kae da je automatsko, jer se
najvei deo posla (merenje rastojanja, crtanje kote i upis izmerene vrednosti) obavlja bez
direktnog uea korisnika, dok se runo vri samo izbor elementa koji treba kotirati.
Pre poetka kotiranja potrebno je da se podose osnovni parametri kotiranja prema
pravilima tehnikog crtanja. Podeavanje parametara kotiranja ili stila kotiranja vri se
komandom Dimstyle (klikim na ikonicu ili kucanjem preice D ili DIMSTY u komandnom
panelu). Pozivanjem ove komande otvara se prozor prikazan na slici 7.1.
U levom delu prozora nalaze se postojei
stilovi kotiranja, koje selektujemo tako to
kliknemo levim klikom na ime stila.Sa
desne strane nalaze se komande koje
omoguuju kreiranje novog stila (New...),
modifikovanje postojeeg stila (Modify...) i
primenu postojeeg stila na ve nacrtani
objekat (Set Current). Ove tri komande
najee koristimo prilikom definisanja
stilova, a postoje komande Override i
Compare koje omoguuju pesnimavanje i
uporeivanje stilova.
Slika 7.1 - Dimension style manager
Izabraemo jedan postojei stil (NPR. ISO-25) i kliknuemo na komadnu Modify...
Otvorie se prozor prikazan na slici 7.2 . Kao to vidimo, postoji 7 kartica za podeavanje
stila kotiranja. U nastavku emo opisati ta
moemo da promenimo u tim karticama.Na
slici 7.2 je prikazan izgled prve kartice Lines
koja nam omoguuje da podeavamo glavnu
(dimension lines) i pomonu (extension lines)
kotnu liniju. Kod podeavanja glavne kotne
linije moemo da podesimo rastojanje izmeu
kotnih linija pri paralelnom kotiranju (baseline
spacing). Ovu opciju prilikom kotiranja
pozivamo pomou komande DIMBASE.
Opcija Suppress Dim line 1/Dim line 2
omoguava nam da iskljuimo polovinu
glavne kotne linije (ovo nam je nekad
potrebno kada imamo simetrine delove, pa
odradimo polupresek). Opcija Extend beyond
ticks kontrolie koli e kotna linija da izae
Slika 7.2 Podeavanje kotnih linija
levo ili desno od kote.
Nenad 065/2106321
37
AUTOCAD 2014
Opcijom Extend beyond dim lines podeavamo prepust pomone kotne linije preko
glavne kotne linije a opcijom offset form origin definiemo poziciju poetka kotne linije od
objekta koji kotiramo. Suppress Ext line1/Ext line 2 omoguava nam da iskljuimo polovinu
pomone kotne linije. Ako elimo da definiemo tanu duinu pomone kotne linije, onda u
ekiramo opciju Fixed length extension lines i unesemo vrednost koja nam je potrebna.
Na slici 7.3 je prikazana kartica Symbols and
Arrows. Moemo promeniti tip zavretka kotne
linije (obina strelica, taka, dupla strelica...) i
veliinu kotne strelice (Arrow size). Center mark
definise veliinu markera unutar kruga (kada
nacrtamo krug, a elimo da definiemo njegov
centar, komandom DIMCENTER dobijamo
marker unutar kruga). Break size je veliina
prekida kotne linije (kada se dve kotne linije seku,
komandom DIMBREAK omoguujemo da se
napravi prekid veliine koju smo definisali u
ovom prozoru).
Slika 7.3 Podeavanje tipova strelica
Podeavanje kotnog teksta vri se u kartici Text
(slika 7.4). U ovoj kartici moemo podesiti boju
teksta (Text color), boju iza teksta (Fill color),
visinu teksta (text height), da se napravi okvir oko
teksta (draw frame around text), tanu poziciju
teksta(Text placement), udaljenje teksta od kotne
linije (Offset form dim line), kao i orijentaciju
teksta (Text aligment).
Slika 7.4 Podeavanje kotnog teksta

Kartica Fit daje mogua reenja za sluaj kada nema
dovoljno mesta da tekst stane izmeu strelica. Tada se
najee tekst izvlai sa strane, a strelicama se menja
smer (u ovoj kartici to je opcija Either text or arrows
(best fit) i Both text and arrows).
Use overall scale of je najlaki nain da napravimo
kotni stil za neku razmeru, gde ova opcija automatski
poveava tekst, strelice
Slika 7.5 Kartica Fit

Nenad 065/2106321
38
AUTOCAD 2014
Karticom Primary units moemo definisati format zapisa jedinica (Unit format),
preciznost tj broj decimala zapisa (Precision), decimalni separator (Decimal separator),
zaokruivanje broja (Round off definie zaokruivanje svih mera osim ugaonih. Ako
unesemo vrednost 1, sve kote e se zaokruiti na najblii ceo broj), prefiks i sufiks (Prefix/
Sufix npr. kada trebamo da kotiramo metriki navoj, prenike itd), ugaone dimenzije
jedinica mere (stepeni, radijni, gradijani...) i preciznost.
Opcijom Measurment scale dobijamo
mogunost da kotiramo u razmeri manjoj ili
veoj nego to je crte. Poto smo rekli da
AutoCAD automatski definie vrednosti
duina, kada nacrtamo neki deo u razmeri 2:1
i iskotiramo ga, vrednosti na kotama e biti
duplo vee nego to treba da budu (na
crteima uvek prikazujemo vrednost koja je u
realnosti tj koja treba da se napravi ili izmeri,
a linija objekta je umanjena ili uvecana za
razmeru crtea). Ako u tom sluaju, u polju
opcije Measurment scale umesto broja 1
unesemo 0,5 , dobiemo vrednosti stvarnu
vrednost iako je objekat duplo vei od te
vrednosti.
Slika 7.6 Podeavanje jedinica za
kotiranje
Kartica Alternate units koristi se kada je pored osnovnih jedinica potrebno da
prikaemo i jo neku jedinicu mere (npr. Radimo crte za Ameriko trite, crtamo sve u mm
a potrebno nam je da vidimo kote vidimo i u inima ili stopama. Tada ukljuimo ovu opciju i
na kotnoj linij e se prikazati kota u mm a u zagradi kota u drugoj jedinici mere).
Kartica Tolerances se koristi kada dajemo kote sa nekim tolerancijama, pa onda
dajemo gornja i donja odstupanja.
Sad kada smo definisali sva podeavanja koja su nam potrebna, moemo poeti sa
kotiranjem. Sada treba da znamo ta nam omoguava koja komanda.
AutoCAD kotne linija povezuje sa elementima koje dimenzioniemo. To znai da e
se eventualne promene u njihovom poloaju, duini ili nekoj drugoj geometrijskoj
karakteristici odraavati i na kote. Drugim reima, ako se na crte unose odreene izmene i
neki nacrtani elementi pomeraju ili im se menja veliina, sve kotne linije koje su sa njima u
vezi e takoe biti usklaene sa novonastalim stanjem. Ukoliko nemamo paletu sa alatima za
kotiranje, moemo je ubaciti tako to kliknemo desnim klikom na bilo koju paletu sa alatima i
izaberemo opciju dimension. Tada e se pojaviti paleta sa svim alatima(komandama) za
kotiranje (ako neko koristi stariju verziju AutoCAD-a ili prikaz AutoCAD Classic postoji
padajui meni Dimension u kome se takoe nalaze sve ove alakte).
- Komanda DIMLINear omoguava kotiranje elemenata crtea, ali je za nju
karakteristino da se pri odreivanju rastojanja merenje uvek vri iskljuivo po pravcima
koordinatnih osa, tj. ortogonalno. Kao i sve druge komande namenjene kotiranju
Nenad 065/2106321
39
AUTOCAD 2014
DIMLINear pokreemo je iz Dimension menija izborom stavke Linear, da bi potom za
njeno izvravanje primenili na sledei nain: potrebno je pokrenuti komandu za kotiranje
duina - Linear, a potom pokazati taku od koje treba zapoeti meranje. Radi ouvanja
preciznosti pri pogaanju taaka je najbolje koristiti Osnap-e, kao to je npr. ENDpoint.
Zatim, (uz precizno navoenje na eljenu taku) odredimo i mesto do koga je potrebno
izmeriti rastojanje, a AutoCAD e automatski iscrtati kotnu liniju.
- Komanda DIMALIgned slui za kotiranje rastojanja koja nisu paralelna sa
pravcima koordinatnih osa koristimo komandu DIMALIgned.
-
Komanda DIMARC slui za kotiranje lunih duina.
Komanda DIMRADius slui za kotiranje poluprenika ili bilo kakvih radijusa

zaobljenja.
-
Komanda DIMDIAmeter slui za kotiranje prenika kruga.
Komanda DIMANGular slui za kotirnaje uglova.
Komanda QDIM (Quick dimension) se koristi kada je potrebno brzo kreirati

seriju kota za neki objekat.
-
Komanda DIMBASEline omoguava paralelno kotiranje.
Komanda DIMCONTINUE omoguuje redno kotiranje.
Komanda DIMSPACE slui za podeavanje rastojanja izmeu kota.
Komanda DIMBREAK koristi se kada se seku kotne linije, pa ih je potrebno

presei.
Komanda TOLERANCE slui za definisanje tolerancija oblika i poloaja.
Komanda DIMCENTER slui za definisanje centra kruga.
- Komanda DIMJOGLine koristi se kada imamo isprekidane delove tj delove

velike duine.
Nenad 065/2106321
40
AUTOCAD 2014
8. Kreiranje blokova
Blokovi su grafiki elementi sastavljeni od linija, krivih i teksta grupisanih u jedan
objekat radi lake selekcije, kopiranja i ponavljanja na crteu i lake zamene tj. promene na
vie istih elemenata odjednom. Blokovi mogu da se uvaju kao posebni fajlovi, a mogu da
budu u crteu i da se kopiranjem ili preko Design centra kopiraju izmeu crtea.
Umesto da npr. crtate neto stalno ispoetka, nacrtajte jednom taj element,
sauvajte ga kao blok i kopirajte ga bezbroj puta, kao to je prikazano na slici 8.1. Na ovoj
slici ete videti primer jednog bloka koji je kopiran u desnom delu i selektovani kako bismo
videli da se radi o pojedinanom elementu. Plava taka je Base point bloka, taka
umetanja pri kopiranju.
Slika 8.1 Primer bloka

Kreiranje blokova: Kod kreiranja blokova treba voditi rauna o nekoliko stvari: da
sve to crtate bude nacrtano u Layer-u 0 i da su sva svojstva elemenata setovana By
Layer, da crtate u odreenim jedinicama i da elementi koje crtate budu u pravim
vrednostima nacrtani, ime bloka mora da bude kratko, jasno i logino. Basepoint block-a
trebalo bi da se crta u 0,0,0 koordinatnom poetku.
Layer 0: Ovaj lejer je pogodan za crtanje blokova jer svemu to je nacrtano u
ovom lejeru, pri kopiranju u bilo koji drugi lejer, daje osobine novog lejere. Ako bi
se blok nacrtao npr. u lejeru koji je crvene boje, a blok kasnije prekopirao u drugi lejer
plave boje, blok bi i dalje ostao crven i ne bi poprimio osobine novog lejera. Sve osobine
koje lejer ima bie promenljive ako je blok nacrtan u lejeru 0.
Odreene jedinice: Drite se nekog pravila, crtajte blokove u milimetrima ili
metrima, u onoj jedinici koja je logina u vaem poslu, kako ne biste pri prebacivanju
blokova iz crtea u crte stalno skalirali blokove jer su ili premali ili preveliki.
Prave vrednosti: Crtajte blokove u realnim vrednostima ili vrednostima koje
su podesne za skaliranje npr 10, 100, 1000.
Naravno, ovo su samo neke preporuke, jer ste Vi ti koji crtate pa radite kako Vam je
lake i bre.

Nenad 065/2106321
41
AUTOCAD 2014
Da bismo kreirali blok, prvo moramo da nacrtamo geometriju koju elimo da
predstavimo kao blok. Kada smo to uradili, pokrenemo komandu Create Block sa Ribbon-a,
tab home, panel block ili kucanjem BLOCK u komandom prozoru. Otvorie se prozor Block
definition prikazan na slici 8.2
Slika 8.2 Kreirnaje bloka

-
Name: Zadajemo ime bloka;

Base point: Taka hvatanja bloka, kliknemo na Pick point, pa nas program vraa
u prostor za crtanje gde je potrebno da izaberemo base point na naoj geometriji.
Ako se ekira Specify on-screen,taku ete odrediti kada budete zatvorili ovaj
prozor;
Selecet object: selektujete geometriju koju elite da pretvorite u blok, ako to ve
niste uradili pre pokretanja ove komande;
Retain: slui da geometrija koja je sluila za blok ostane kao geometrija na

crteu, a da se blok napravi samo u memoriji crtea i da se ubacuje, ali da
originalna geometrija ostane na crteu;
Convert to block: slui da se geometrija pretvori u blok na crteu i da u stvari
bude prvi umetrnuti blok od te geometrije;
Delete: slui da napravite blok, ali da geomterija koja je sluila da se napravi
blook bude obrisana sa crtea kao geometrija.
Descripsiton: daje opis bloka. To je kratak opis kako bi Vama i drugim

korisnicima bilo jasnije ta predstavlja blok;
Block units: izaberite jedinice u kojima ste crtali. Koristie Vam kada ubacujete u
druge crtee koji su crtani u drugim jedinicama.
Hyperlink: Slui za povezivanje eksternih falojva ili likova na internetu sa
blokom. Mogue je linkovati Exlce, Word, Dwg, Dxf, Txt fajl za blok. Prilikom
prelaska preko bloka u crteu kasnije sa CRTL i klikom ostvarujete Hyperlink;
Scale uniformly: Odreuje da li se blok moe skalirati isto po obe ose ili ne;
Allow exploding: Odreuje da li blok moe da se razbije u prvobitnu geometriju
ili ne.

Nenad 065/2106321
42
AUTOCAD 2014
Ubacivanje bloka u crte ostvaruje se tako to se pokrene komanda Insert block sa

Ribbon-a, tab home, panel block ili kucanjem INSERT u komandnom prozoru. Otvorie se
prozor prikazan na slici 8.3
Slika 8.3 Ubacivanje bloka

Iz padajueg menija izaberemo ime bloka koji elimo da ubacimo u crte. ekiranom
opcijom Specify on-screen u panelu insetrion point kaemo da emo kasnije odrediti taku u
koju emo postaviti blok.
Poto smo napravili blok, moemo ga izmeniti. Menjanje bloka je mogue
direktno u crteu ili u blok editoru. Blok editor je poseban deo AutoCAD-a u kome se
samo mogu crtati elementi na jednom bloku.

Nenad 065/2106321
43
AUTOCAD 2014
9. Tabele
Tabele su objekti koji se u AutoCAD-u mogu keirati i koristiti po elji korisnika.
Kada u komandni prozor ukucamo TABLE ili kliknemo na ikonicu Table na Annotation tabu otvorie se Insert table dijalog box (slika 9.1).
Slika 9.1 Insert table dijalog box

Podeavanje je vrlo jednostavno. U panelu Column&Row settings definiemo broj
redova (data rows), kolona (Columns), visinu reda (row height), irinu kolone (Column
width) i kada sve podesimo pritisnemo OK. Ako pritisnemo uokvireno dugme na slici 9.1,
otvorie nam se dijalog box Table style u kome moemo da podeavamo stil tabele. Ukoliko
elimo da kreiramo novi stil tabele (table style), potrebno je da kliknemo na dugme New... u
Table style dijalogu, koji otvara novi prozor (slika 9.2).
Slika 9.2 Table style dijalog box i kreiranje novog stila

Nenad 065/2106321
44
AUTOCAD 2014
Dajte ime novom stilu i pritisnite dugme Continue i otvorie se novi prozor kao na
slici 9.3. Ovde moemo da definiemo parametre tabele: boju, text, visinu, ivice itd. Proverite
da li imate definisan Text styles. Definiite razliite stilove za Title (naslove), Header
(podnaslove) i Data (podatke u tabeli).
Slika 9.3 Dijalog za definisanje parametara tabele

Kada smo definisali stil tabele, moemo ga uneti u crte i ukucati podatke pomou
Mtext editora i kretati se kroz elije talebe. Svako ko je koristio tabele u Wordu nee imati
problema sa snalaenjem. Desnim klikom mia na neku od elija dobijamo listu dodatnih
opcija.

Nenad 065/2106321
45
AUTOCAD 2014
10.
Ubacivanje fotografija i PDF fajlova
U AutoCAD-u je mogue uvesti fotografije kao reference ili kao prilog tampi. U
zavisnosti od potreba, fotografije je mogue isei ako su velike ili ako elimo da radimo samo
na odreenom delu fotografije kao podlozi. Mogue je prosvetliti, pojaati kontrast kako bi
nam lake bilo da radimo na fotografiji kao pozadini.
Slike ubacujemo tako to klinemo na ikonucu Attach na Reference panel-u Insert tabu ili kucamo ATTACH u komandnom prozoru. Nakon pokretanja komande, moramo da
pronaemo lokaciju slike koju elimo da ubacimo i kada to uradimo otvorie se prozor kao
na slici 10.2.
Slika 10.1 Pokretanje komande Attach
Slika 10.2 Ubacivanje selektovane slike

Insertion point je taka u koju se ubacuje donji levi ugao slike. Ako ne znamo gde
emo da ubacimo sliku, onda ekiramo opciju Specify on-screen. Taku unosa fotografije
prvim klikom odreujete poto pritisnete OK, zatim unesete razmeru koju hoete ili razvuete
sliku koliko hoete. Kada smo ubacili sliku na ekran i selektujemo sliku, pojavie se poseban
tab(Image) na Ribbon-u koji se pojavljuje samo kada je slika selektovana. Sa leve strane
imamo Adjust panel, gde uz pomo Brightness, Contrast i Fade podeavate sliku da biste je
prilagodili ekranu dok crtate. Sve vrednosti mogu da se resetuju i promene.

Nenad 065/2106321
46
AUTOCAD 2014
Panel Clipping:
-
Create clipping boundary: Pravi masku preko objekta kako bismo radili na
odreenom delu slike;
Remove clipping: uklanja masku sa slike.
Panel Options:
-
Show image: Samo prikazuje slike na ekranu, ali ih ne brie (korisno kada imate
vie slika na ekranu koje optereuju raunar u radu pa privremeno moete da
ugasite slike ako vam nisu potrebne);
Background transparency: Ako slika ima transparentne delove, onda oni mogu
da se iseku;
External references: Otvara paletu sa informacijama o slici koju ste ubacili.
AutoCAD 2011 je prva verzija u kojoj je mogue ubaciti PDF kao poglogu za crtanje
ili referencu. AutoCAD automatski prepoznaje belu pozadinu na crteu i nju uklanja, svi
linijski elementi crtea su prepoznati i mogu da slue kao Snap reference. Isto tako postoji
mogunost da se pale i gase lejeri ako su zapameni sa PDF fajlom.
PDF fajl ubacujemo tako to klinemo na ikonucu Attach na Reference panel-u Insert
tab-u ili kucamo ATTACH u komandnom prozoru. Nakon pokretanja komande, moramo da
pronaemo lokaciju PDF fajla koji elimo da ubacimo, da otvorimo sve tipove fajlova kako
bi ga videli, zatim izaberemo fajl i kada to uradimo otvorie se prozor kao na slici 10.3.
Slika 10.3 Ubacivanje PDF-a

Panel Adjust:
-
Contrast: Kontrast PDF crte se podeava kako bi bio to vidljiviji ili ne za

crtanje;
Fade: Smanjuje transparentnost crtea;
Display in monochrome: Ako je crte u boji da ga prikae u crno beloj verziji.

Nenad 065/2106321
47
AUTOCAD 2014
Panel Clipping:
-
Create clipping boundary: Pravi masku preko PDF crtea kako bismo radili
samo na odreenom delu slike;
Remove clipping: Uklanja masku sa PDF crtea.
Panel Options:
-
Show underlay: Prikazivanje i iskljuivanje PDF, ne brie ga, nego ga sakrije;

Enable snap: Omoguava da koristimo Snap na ubaenom PDF-u;
External references: Otvara paletu sa informacijama o PDF-u koji smo
ubacili.
Na panelu PDF layer postoji opcija Edit layers gde moemo ukljuivati i iskljuivati
lejere.

Nenad 065/2106321
48
AUTOCAD 2014
11.
tampa iz modela SPACE i LAYOUT
U ranijim verzijama programa postojao je samo Model space i iz njega se samo

tampalo. Jo ranije, kada se pojavio Layout, postojao je samo jedan Layout po crteu,
tako da veina starijih korisnika AutoCAD-a i dan danas tampa iz prostora modela i tako i
formatira crte. Danas postoji beskonaan broj moguih Layout-a po crteu. Prednosti
Layout-a su oigledne nad Model space-om u vezi sa tampanjem: Layout je napravljen
posebno za tampanje, omoguava da koristite vie tipova razmera na istom crteu,
mogunost kopiranja Layout-a, pravljenje istih za razliite formate tampaa...
Razlog zato se koristi Model space je u tome to i danas mnogo naih saradnika koristi
Model space za tampanje. Naravno da je mogue da crte koji je formatiran za Model space
prebacite u Layout i da tamo tampate.
Prilikom tampanja iz Modela space moramo voditi rauna da:
-
Unapred moramo razmiljati o formatu crtea;
Crtamo u razmeri 1:1, a zatim ga smanjimo ili poveamo crtez u razmeru koju
hoemo da itampamo;
Zajedno sa crteom crtamo i okvir papira sa tabelom.
Komanda za tampanje se zove Plot a pokree se kucanjem PLOT u komandnom

prozoru, klikom na ikonicu na Ribbon-u ili pristikom CTRL+P to je najei sluaj.
Pokretanjem komande Plot otvara se novi prozor koji je po default-u skraen tako da bismo
dobili kompletan prozor, kliknemo na strelicu desno pored dugmeta Help.
Slika 11.1 Komanda plot

Nenad 065/2106321
49
AUTOCAD 2014
-
Printer/Plotter/Name: Biramo ploter (tampa) koji posedujemo. Ako nemamo

tampa, crte moemo itampati u PDF tako to izaberemo ime Dwg to pdf;
Paper size: Biramo veliinu papira;
Plot area/What to plot:
tampanje samo u okviru prozora koji odaberemo (Window);
Trenutni zoom tj ono to je vidljivo na ekranu (Display);
tampanje iz layout-a.
Plot offset: ono to je selektovano za tampu preko Window opcije moemo pomerati
od ivica papira ili da ravnomerno rasporeujemo u oba pravca od centra lista;
Priview: Prikaz ono to emo da tampamo;
Apply to Layout: klikom na ovu postavku ostaju zapamena podeavanja za taj crte
i ako izaemo iz prozora za tampanje;
Plot scale: Ako kliknemo na Fit to paper program e rairiti selekciju tampe
maksimalno mogue do granice papira (ovo koristimo kada nam razmera nije vana
pa da bi crte bio to jasniji);
Drawing orientation: orijentacija papira;
Plot with plot styles: treba da bude ekirano jer uvek tampamo sa stilovima;
Save changes to layout: sve to izmenimo u plot prozoru treba da bude zapameno za
sledei put;
Plot trabsparency: ako se koriste providne rafure ili boje, onda se ovo mora
ekirati;
Plot object lineweights: tampanje debljina linija.
Plot style su stilovi pomou kojih definiemo kako e se itampati boje. Najvaniji stilovi su:
- Acad.ctb tampa sve objekte u njihovim bojama;
- Monochrome.ctb tampa sve objekte u crno beloj varijanti;
- Grayscale.ctb tampa sve objekte u nijansama sive.
Layout se koristi kada elimo da na istom papiru imamo vie pogleda na crte, sa
razliitim razmerama i razliitom kombinacija lejera, a da pri tome koristimo samo jednu
geometriju iz Model space-a. Prvi korak pri plotovanju (tampanju) na ovaj nain je da
podesimo Layout. Kliknemo desnim klikom mia na karticu Layout u levom donjem delu
ekrana i izaberemo Page setup manager. Otvara se prozor Page setup manager gde vidimo
listu Layout-a u crteu. Klikom na dugme Modify idemo na podeavanje samog Layout-a.
Otvara se prozor, koji je isti prozor Plot sa prethodne strane, samo nema opciju PLOT nego
slui za setovanje Layout-a. Jedina razlika u odnosu na prolu selekciju je u tome to u polju
What to plot biramo Layout umesto Window. Razmera papira u Layout-u je uvek 1:1. To
znai samo da e okvir lista biti u razmeri 1:1, a ono to elimo da tampano moe da bude u
bilo kojoj drugoj razmeri.
Sledei korak je da napravimo okvir crtea unutar isprekidane linje. Moemo da
crtamo direktno u prostoru Layout-a u razmeri 1:1 ili moemo da crtamo u prostoru modela i
da crte prekopiramo u Layout. Naredni korak je da napravimo viewport ili da iskoristimo
poetni koji je program sam napravio. Viewport se pravi preko Ribbon-a, tab View, panel
Viewports. Viewport su prozori koji predstavljaju deo prostora modela koji elimo da stavim
na svoj list pri tampi. Moemo da stavimo niz razliitih viewport-ova na jedan list. Svaki
viewport moe predstavljati isti deo modela u razliitim ramerama.

Nenad 065/2106321
50
AUTOCAD 2014
12.
Dodatne komande
U poglavlju 5 prikazali smo veliki broj komandi, tzv. osvnone komande u AutoCAD-u. U
ovom poglavlju emo prikazati jo neke, koje svakako imaju znaaj i primenu u
svakodnevnom crtanju.
Komanda REGEN ili REGENALL smo spomenuli u poglavlju 5.1. esto u radu
nailazimo na to da odjednom ne moemo da zumiramo vie. To znai da je program samo
informacije do tog nivoa ubacio u memoriju i tada dolazi do potrebe za ovom komandom.
Komandu moemo da pokrenemo tako to ukucamo RE ili REA i pritisnemo enter. Isto tako,
odreene promene koje smo napravili se ne prikazuju na ekranu, reci promena bloka, oblik
kruga U tim situacijama ova komanda ima primenu.
Namena komanda REDRAW je da osvei prikaz crtea. Osveavanje je potrebno
zbog tragova zaostalih po izvravanju neke funkcije.
Komanda MULTILINE (MLINE) crta linije koje su sloeni elementi sainjeni od
vie meusobnih paralelnih linijskih segmenata.
Primenom komande BOUNDARY mogu se kreirati poligonalni elementi iji e oblik
odrediti objekti nacrtani u neposrednoj okolini izabrane take. Po pokretanju komande
(Ribbon/Home/Draw ili kucanjem BO) pojavie se okvir za dijalog gde treba izabrati Pick
point, da bi se potom trailo od nas da kliknemo na povrinu za koju elimo da napravimo
granice. Ova komanda se esto koristi u kombinaciji Hatch-om i za izraunavanje povrine.
Komanda PEDIT prua mogunost izmena poligonalnih elemenata, ali na nivou koji
omoguava da se posebno manipulie svakim do njenih segmenata odnosno temena. Moe se
pokrenuti unosom sa tastature PE ili sa Ribbon-a, home tab, Modify panel.
Komanda MATCH PROPERTIES omoguava laku promenu karakteristika objekata
jer se njenom primenom vri preslikavanje parametara sa osnovnog (odabranog) objekta na
eljenje objekte.Komanda se poziva unosom MA, a princip rada komande je takav, da je prvo
potrebno slektovati osnovni objekat (objekat ije osobine elimo da prenseno na eljenje
objekte) i kliknemo na eljene objekte.

Nenad 065/2106321
51

Autocad 2014 - Tutorial

Cargado por

Información del documento

Derechos de autor

Formatos disponibles

Compartir este documento

Compartir o incrustar documentos

Opciones para compartir

¿Le pareció útil este documento?

¿Este contenido es inapropiado?

Copyright:

Formatos disponibles

Autocad 2014 - Tutorial

Cargado por

Copyright:

Formatos disponibles

Autocad, Mainski elementi, 3D Modeliranje (Catia, ProEngineer, Inventor, Solidworks)

Autocad, Mainski elementi, 3D Modeliranje (Catia, ProEngineer, Inventor, Solidworks)

Slika 2.1 Radna povrina AutoCAD-a

2.1 Application menu (Button)

New otvaranje novog fajla,

Slika 2.2 - Application menu

2.2 Quick access toolbar

Slika 2.3 - Quick access toolbar

2D Drafting & Annotation ( 2D alatke za crtanje i modifikovanje),

Slika 2.4 Ribbon

2.4 Info Center

Slika 2.5 - Info center

2.5 Command window

Slika 2.6 Command window

2.6 Pallete (Properties)

Slika 2.7 Pallete

2.7 Status bar

Autocad, Mainski elementi, 3D Modeliranje (Catia, ProEngineer, Inventor, Solidworks)

Slika 3 Poetni template

Slika 3.1 Podeavanje formata uvanja AutoCAD fajlova i back up fajlova

Slika 3.2 Promena boje pozadine i podeavanje veliine kursora

Autocad, Mainski elementi, 3D Modeliranje (Catia, ProEngineer, Inventor, Solidworks)

Slika 3.4 - Podeavanje jedinica

Autocad, Mainski elementi, 3D Modeliranje (Catia, ProEngineer, Inventor, Solidworks)

Slika 3.6 Kreiranje sopstvenog template-a

Slika 4.1 Panel Layer

Slika 4.2 Podeavanje lejera

Slika 4.3 Dodavanje novih tipova linija

Autocad, Mainski elementi, 3D Modeliranje (Catia, ProEngineer, Inventor, Solidworks)

Sa leve strane prozora Layer properties imamo komande:

Autocad, Mainski elementi, 3D Modeliranje (Catia, ProEngineer, Inventor, Solidworks)

5. Osnovne komande AutoCAD-a

5.1 Komande za selekciju i kretanje kroz crte SELECT, ZOOM i

Kada nacrtate bilo koji element, da bi ste ga selektovali dovoljno je da kliknete na

Slika 5.1- Window selekcija i rezultat selekcije

Slika 5.2 Crossing selekcija i rezultat selekcije

Autocad, Mainski elementi, 3D Modeliranje (Catia, ProEngineer, Inventor, Solidworks)

Ukoliko selektujete elemente a elite da neki odselektujete zadrite taster Shift i

Pomeranjem tokica (Scroll-a) na miu napred i nazad zumiramo napred i nazad

Pored ovih naina (neuporedivo su bri u odnosu na ove koje u u nastavku

Slika 5.3 Svi tipovi opcije ZOOM

Slika 5.4 Quick view

Slika 5.5 - Ribbon/View/Windows alati

Autocad, Mainski elementi, 3D Modeliranje (Catia, ProEngineer, Inventor, Solidworks)

5.2 Rad sa ruicama- GRIP-ovi

Selektovani objekti mogu se pomerati

5.3 Crtanje linija komanda LINE

Jedan od osnovnih postupaka u AutoCad-u jeste zadavanje

Ukoliko niste uspeli da nacrtate, nemojte

Slika 5.12 Veba 1

Autocad, Mainski elementi, 3D Modeliranje (Catia, ProEngineer, Inventor, Solidworks)

5.4 Pomone i polilinije CONSTRUCTION LINE i POLYLINE

Construction line slui za izvlaenje pravca. To je beskonano duga

Current line-width is 0.0000 Default debljina polilinije (samo kao informacija)

Dodatne opcije unosite po potrebi tokom crtanja. One ne prekidaju komandu ni u

Autocad, Mainski elementi, 3D Modeliranje (Catia, ProEngineer, Inventor, Solidworks)

5.5 Kriva linija SPLINE

Slika 5.14 Dve metode crtanja

Autocad, Mainski elementi, 3D Modeliranje (Catia, ProEngineer, Inventor, Solidworks)

5.6 Krunica, luk i elipsa CIRCLE, ARC i ELLIPSE

Slika 5.15 Opcije komande Circle

Slika 5.16 - Opcije komande Arc

Slika 5.17 Take na luku