INDIVIDUALNA PSIHOLOGIJA

ALFRED ADLER

UVOD
od biologizma ka drutvenom od nesvesnog ka svesnom od tipova linosti ka individualnosti od kauzalnosti ka cilju usmereno ponaanje od objanjenja ka razumevanju oveka

BIOGRAFIJA
1870 1937, roen u Beu Detinjstvo- siromana jevrejska porodica, kratkovid, rahitian, upale plua Medicina- oftamologija, interna medicina, psihijatrija Praksa i teorija- sklonost siromanima, niim slojevima i marksizmu 1902- 1911 sa Frojdom- jedan od prvih saradnikaradikalno odstupa od biologizma i kauzalnosti, ka teleolokom i drutvenom 1909- predavanje iz psihologije marksizma Raisa, supruga, poznanica Trockog

BIOGRAFIJA
1920- osniva psihijatrijsku kliniku u Beu 1935 u SAD -Profesor psihijatrije na Amerikom univerzitetu 1936- erka i zet stradali u Staljinovom logooru 1037-infarkt u Aberdinu u kotskoj Urednik asopisa i predsednik drutva- bekog krug Dela: Individualna psihologija,

OSNOVNA SHVATANJA
Ljudska priroda- inherentno drutvena- uroeno oseanje zajednitva- osnovi socio-psiholokih teorija Svest- sredite linosti- svesni razlozi ponaanja, ciljevi, planiranje, znaenje odgovornost samoostvarenje, sloboda - pretea humanistike psihologije Jedinstvenost linosti- sklop motiva, crta, interesovanja i vrednosti- svaki in je peat osobenosti ivotnog stila- temelji personalistike psihologije

POJMOVI
Fikcionalni finalizamljudi upravljaju svojim ivotom na osnovu fikcionih ideja (ne isplati se biti poten, svi ljudi su isti, cilj opravdava sredstvo), omoguava snalaenje u stvarnosti i ako nisu nuno povezane sa stvarnou, pomoni konstrukti, orjentiri Ljudi motivisani oekivanjima od budunosti krajnji cilj - neostvariva fikcija, ali je podstrek; neurotini se ne mogu osloboditi nerealnih fikcija

POJMOVI
Tenja ka savrenstvu ne ka zadovoljstvu, unutranja nunost samog ivota, uroena tenja- ka viem i boljem, upotpunjenju 3 etape razvoja ideje o osnovnoj tenji - agresivnost, - volja za mo, - tenja ka savrenstvu - Jastvo (Jung), samoostvarenje (Goldtajn)

POJMOVI
Oseanje inferiornosti osnovni motiv- prevazilaenje inferiornosti organska- kompenzacija organa drugom funkcijom psihika- druga sposobnos se intenzivnije razvija iz inferiornog poloaja deteta- oseanja nepotpunosti, nesavrenosti prirodna bespomonost i zavisnost potencirana roditeljskim ponaanjem (liavanje, odbacivanje, ismevanje, previsoka oekivanja)

POJMOVI
Kompenzacija- put ka nezavisnosti- zavisi od konstalacije porodinih odnosa (stav roditelja, redosled roenja i broj brae/sestara)  uspeni obrasci se stabilizuju u ivotni stil (aktivan, pasivan, zavisan, razmetljiv, prestupnik,..)  Individualna linost se uobliava nainom na koji osoba savlauje nemo infantilnog iskustva  Patologijaizbegavanje suoavanja, bekstvoalkolizam, suicid, narkomanija,  Kompleks inferiornosti- trajno odravanje oseanja inferiornosti  Kompleks superiornosti- stil borbe, po svaku cenu uspeh, line potrebe, ne obaziranje na tue potrebe i oseanja


POJMOVI
Oseanje zajednitva uroena potreba, nadoknada za pojedinanu nesavrenost i doprinos dosezanju ideala savrenog drutva Socijalizuje tenju ka savrenstvu (pravda i demokratija) namesto line ambicije i sebine koristi. Saradnja je uroena, ali se vaspitanjem razvijakolska savetovalita- vaspitni metodi Od inferiornosti i udnji za moi- do zajednitva, idealnog drutva i linog savrenstva

POJMOVI
ivotni stil idiografsko naelo- jedinstvenost linosti- kreativna funkcija individue- nije pasivan da trpi spoljne i unutranje pritiskevlastita delatnost u samooblikovanju Uobliava se kroz kompenzaciju inferiornosti, do 5. god se uvruje- posle se teko menja Zakon ivota je trijumf nad tekoama ivotni stil odreuje ispoljavanje seksualnog nagona, a ne obrnuto - put ka dobrim odnosima sa suprotnim polom- saradnja, davanje i primanje su u ravnotei

POJMOVI
Stvaralako samstvo personalizovani subjektivni sistem koji tumai i osmiljava doivljaje, ovek aktivno traga za doivljajima koji pomau ostvarenju osobenog ivotnog stila primarni pokreta, prauzrok - ne moe se opisati ve samo posmatrati posledice Linost sama sebe oblikuje - samostvaranje linostiunutranji integrator

POJMOVI
Neurotski karakter bez neurotskih simptoma- dominantni mehanizmi odbrane protiv inferiornosti privid ravnotee- troe mentalnu energiju, blokiraju razvoj i matu, stvaraju rigidnost i agresivnost, red, rad i tanost- pozitvna svojstva dovedena do besmisla u opsesivnom karakteru- zahtevi prema sebi, a cilj je nedostian sukobi sa okolinom - zahtevi prema drugima neuspeh maskiran iskrivljenjem slike o sebi

POJMOVI
Teleoloki integritet ono to bira kao cilj aktivira odreene sposobnosti da se cilj ostvari, a potreba za potvrivanjem je pokreta Zdrava osoba- rad i saradnja, prijateljstvo kroz jedinsteni put u tenji ka savrenstvu Zrelost- uravnoteenost emocija, inteligencije i socijalnih svojstava Pedagogija- aktivna i pasivna deca; neradna, nemarna, apatina - dominantna, nestrpljiva, razdraljiva, buna, antisocijalni poremeaji - krae, tue, muenje, bekstva

TERAPIJA
Veba u kooperaciji- samo kroz saradnju zadovoljava svoje potrebe. Neuravnoteeni odnosi sa drugima (vladanje - potinjavanje) oteavaju zadovoljenje potreba Cilj- shvatiti kom cilju osoba tei i demaskirati cilj i naine koji su disfunkcionalni Problem- u nainu ostvarenja ili izboru cilja Podaci- detinjstvo, rana seanja, odnosi u porodici, junaci iz mate, zanimanje, neostvarene elje Snovi- drugaija analiza- ne samo isunjenje elja ve odnos prema sadanjoj situaciji Stav pacijenta- ne pasivan, leei; ravnopravno, aktivno uee

OCENA
Doprinosi odgovornost za sudbinu, aktivnost, protiv mrane slike nagonskog determinizma - ovekoljublje, saradnja, stvaralatvo, aktivnost, osobenost, svest povratio dostojanstvo i vrednost oveku- gospodar, ne rtva sudbine socijalni uzroci problema psiholoki uzroci organskih problema psihosomatika ravnopravnost polova, protiv potinjenog poloaja ena

OCENA
Kritika precenjivanje socijalnih faktora (psihoze i sl.) ematizam tumaenja neuroza - generalizacija inferiornosti stvaralatvo kao prevazilaenje inferiornosti