Está en la página 1de 12

SEMINARSKI RAD

Vokalno-instrumentalna nastava

TEMA:

BROJALICE ZA RAZVOJ RITMA KOD DECE


PREDKOLSKOG UZRASTA

MENTOR:

STUDENT:

Sadraj:
1. Uvod.......................................................................................................................3
2. Uloga brojalice.......................................................................................................4
3. Izbor brojalice........................................................................................................6
4. Metodiki postupak pri obradi brojalice................................................................7
5. Primena brojalice kod najmlaeg uzrasta..............................................................8
6. Primena brojalice kod dece predkolskog uzrasta.................................................9
7. Izvoenje brojalice.................................................................................................10
8. Utvrivanje brojalica.............................................................................................10
9. Zakljuak................................................................................................................11
10. Literatura..............................................................................................................12

Uvod
Brojalice predstavljaju uvod u igru. Po nekim autorima brojalica je ritmiki govor,
odnosno ritmiki vrsto kazivanje teksta, a po drugim, popularni oblik prebrojavanja u
deijim igrama, koje ima zadatak da na najuspeniji nain odredi onog uesnika u igri
koji e imati odreeno zaduenje u nastavku.
Prva definicija istie muziki element- ritam, dok u drugoj dominira vaspitna
strana brojalice.

Uloga brojalice
3

Brojalice se mogu sveobuhvatnije definisarti kao omiljene deije igre koje se


organizuju kao uvod u ostale igre, a koriste se za razvijanje ritma i negovanje vaspitnih
osobina.
Praksa je pokazala da deca najvie vole razne igre brojalica i ih sa istim
interesovanjem primenjuju sva deca sveta. To se posebno odnosi na uzrast od tri do pet
godina, a rado ih koriste i stariji pa i kolarci. S obzirom na to da ih deca rado pevaju, a
i zbog naglaene ritmtnosti brojalice pripadaju oblasti muzikih igara. Njihovi tekstovi
govore ba o onome to deca najvie vole: ivotinjama, cveu, Suncu i zvezdama i o
svemu onom to je deci blisko.
Deca se raduju brojalicama koje sadre tekstove- rei bez odreenog smisla i
sadraja, ali se rimuju i utiu na razvijanje govora i ritma. Na primer:
Elen, belen. Domine mesi baba lepinje
Jednu meni dala, veliko joj hvala;

Eniki, beniki, sika li sa


Eniki, beniki, ba;

Eci, peci, pec, ti si mali zec,


a ja mala prepelica, eci, peci pec.

Brojalice omoguavaju da se ostvare:


1. vaspitni,
2. obrazovni i
3. praktini zadaci muzikog vaspitanja.
4

Vaspitni zadaci ostvaruju se pridravanjem pravila igre koja vae za svu decu, po
odreenom redu, jer to zahteva tekst.
Obrazovni zadaci brojalice omoguavaju doivljavanje notnih trajanja, razvijanje
sposobnosti ravnomernog izvodjenja ritminog teksta, razlikovanje sporog, umerenog i
brzog tempa, kao i sposobnosti odravanja intonacije tona odreene visine u toku
trajanja brojalice, naglaavanje teze u odnosu na arzu.
Praktini zadaci ogledaju se u korelaciji sa razvijanjem govora, jer brojalice
doprinose pravilnom izgovoru rei i njihovoj podeli na slogove. Njihova praktina
primena potvrena je u organizovanju raznih telesnih aktivnosti.

Izbor brojalice
Prilikom izbora brojalice mora se voditi rauna o uzrasnoj grupi i prosenim
mogunostima dece. To se, pre svega, odnosi na rei brojalice, koje treba da budu
poznate i lake za izgovor, a ako ima nepoznatih rei, treba ih na vreme objasniti.

Pored teksta, treba obratiti panju i na ritam brojalice. U veini brojalica ritam je
jednostavan, ali pauze mogu izazvati zabune i zato im u obradi treba posvetiti posebnu
panju.
Kad je u pitanju takt, najlake su brojalice u dvoetvrtinskom taktu i zato ih treba
prvo birati. U starijoj grupi mogu se primenjivati i brojalice u etvoroetvrtinskom
taktu.
Sa druge strane, od pristupa vaspitaa zavisi sve, tako da i najtea brojalica postaje
prihvatljiva deci ukoliko im se na prikladan nain predstavi. Vezivanjem pokreta za
brojalicu olakava se uenje slogova.

Metodiki postupak pri obradi brojalice


Prvi zadatak vaspitaa prilikom obrade brojalice jeste da odri karakter igre. Da bi
u tome uspeo, mora se dobro pripremiti, to znai, u potpunosti savladati izabranu
brojalicu i pronai najbolji metod obrade.

Vaspita treba kroz priu, recitacuju ili razgovor, da pripremi decu za tekst,
sadraj brojalice, a tekst ima odreeni smisao. Na taj nain deca u napred pamte rei i
tok sadraja brojalice, a takoe i ritmiko izgovaranje pojedinih rei.
Kao uspeno motivaciono sredstvo u uvodnom delu aktivnosti moe posluoti i
ilustracija brojalice.
Za poetni rad u mlaoj uzrasnoj grupi nisu potrebne posebne pripreme, ve
vaspita bira poznatu brojalicu ili jednostavnu pesmu i prvi, kroz igru, prebroji decu.
Brojalice se, uglavnom, obrauju memorisanjem u glavnom delu aktivnosti,
kombinovanjem metoda demonstracije i imitacije. Vaspita sam izvodi brojalicu
nekoliko puta, deca sluaju i pamte, a zatim se prelazi na obradu po delovima. Prvu fazu
ponovi dva do tri puta, uz otkucavanje jedinice broja, a zatim to ponavljaju- imitiraju
deca, vie puta. Poto je veina savladala prvu fazu, prelazi se na uenje druge, na isti
nain. Zatim se izvodi cela brojalica uz stalno otkucavanje jedinice brojanja. Vaspita u
radu moe koristiti grupno i pojedinano ukljuivanje dece. Ovakav nain je dobar zato
to od dece zahteva maksimalnu panju i miljenje, ali nije potpun i jedini.
U obradi brojalica deci treba omoguiti da je i vizuelno doive. U tom cilju koriste
se ritmike slike sa istaknutim taktovima, notnim trajanjima, naglaenim (teza) i
nenaglaenim (arza) delovima takta. Za ritmiku sliku moe se koristiti hamer ili
flanelograf na kojima e likovna reenja biti jasno i vidljiva, po mogunosti u razliitim
i prirodnim bojama.
Brojalice su pisane u dvodelnom, etvorodelnom i trodelnom taktu. Najbolje je
prvo obraivati brojalice u dvodelnom i etvorodelnom, a zatim i trodelnom taktu
(trodelni takt sadri jednu tezu i dve arze, to od izvodjaa zahteva odreenu zrelost i
predznanje).

Primena brojalica kod dece najmlaeg uzrasta


7

(3 godine)
Brojalice odlikuju raznovrsnost metriko- ritmikog nijansiranja, melodinost i
jasnoa izgovora glasova i rei, te su zato vrlo pogodne za rad sa najmlaima, posebno
u vreme kada stiu prva govorna iskustva. Njima se, izmedju ostalog, prua primer za
pravilno oblikovanjeusta pri izgovaranju glasova, pravilnu dikciju, disanje pri govoru,
izgovor rei i slino.
Po svojoj formi i sklopu rei, za decu ovog uzrasta najvie odgovaraju
jednostavne, kratke, melodine brojalice, kao to su: Eci, peci, pec; I'o meda u duan;
A, be, ce, de, i druge.
Ako dete zadrava interesovanje i panju, to treba iskoristiti za dalju aktivnost.
Treba podstai dete da uz izgovaranje brojalice pljeska rukama, da se gega, da ritmino
hoda, da skakue kao zeka i sl.

Primena brojalica kod dece predkolskog uzrasta


(od 3 do 7 godina)
U naoj narodnoj batini koriste se mnotvo brojalica, ali dobar deo njih, zbog
teine sklopa rei i sadraja, ne mogu da se koriste u radu sa najmlaom decom, pa ih
zato koristimo na starijem predkolskom uzrastu od 3 do 7 godina. Zato treba obratiti
panju pri izboru i korienju ove vrste sadraja. Vano je, takoe, i samo
interpretiranje sadraja, jaina i brzina izgovaranja. Brojalice se moraju prilagoditi
uzrastu dece.
U ovom deijem uzrastu brojalicu treba izvoditi u neposrednom kontaktu sa
detetom, pri emu vaspita izgovarajui brojalicu, ini ritmike pokrete rukom,
dodirivajui naizmenino sebe pa dete. Na ovaj nain vaspita vezuje za sebe panju

deteta, doprinosi snanijem doivljaju pokreta u dvodelnom ritmu, prati oblikovanje


usana i melodinost govora pri izgovaranju brojalice.

Izvoenje brojalica
Brojalica se moe ivoditi na vie naina:
1. U poetnoj fazi treba se zadovoljiti pravilnim ritmikim izgovorom teksta i
otkucavanjem jedinice brojanja.
2. Odrediti visinu tona na kojem e se izvoditi brojalica, Najpogodniji su tonovi iz
prve oktave. Na taj nain kod dece razvijamo sposobnost slunog prepoznavanja i
razlikovanja pojedinih tonova razliite visine.
3. Obratiti panju na tempo kojim se izvodi brojalica, kao to zavisi od karaktera
brojalice i faze uenja.

4. Brojalica se izvodi uz zvuno naglaavanje jedinice brojanja, ritma, teze i arze.


Naglaavaanje se vri odreenim pokretima koji treba da se usklade sa ritmom i
tekstom.

Utvrivanje brojalica
Dok deca ne naue tekst brojalice, vaspita sam vri prebrojavanje. Tako e jedno
po jedno dete izlaziti iz kola (to je najpoeljniji raspored) sa zadatkom da uzme jednu iz
grupe pripremljenih udaraljki, kojom e u kolu izvoditi takt, usaglaavajui ga sa
pokretom ruke vaspitaa u toku prebrojavanja. Ono dete koje ostane poslednje u toku
igre stie pravo da bira novu brojalicu ili dobija nagradni zadatak da diriguje orkestrom
udaraljki.
Kad se pomou zanimljivih igara naui brojalica, moe se pristupiti uvebavanju
njenog ritma. Dok se izgovaraju rei brojalice, deci emo kazati da pljeskaju dlanom o
dlan ili po natkolenici, a zatim i da hodaju u mestu. Kasnije se moe dati zadatak da
deca pojedinano hodaju po odreenom prostoru i da u ritmu hodanja izgovaraju
brojalicu.
Deca vole da razbrajaju, broje i izgovaraju brojalice. Izgovaraju ih esto, ali na
svoj nain. Postoje i brojalice koje se pevaju. Melodija tih brojalica sastavljena je samo
od dva do tri tona, odnosno od sekunde ili terce, navie ili nanie.
Od nekih brojalica mogu se kombinovati male muzike dramatizacije sa dva ili tri
tona razliite razliite visine. Decu podeliti u dve- tri grupe, opet zavisno od teksta, a
svaka grupa da ima svoju ulogu.
Najznaajnija vrednost brojalica je njihov ritam, a ritam je temelj muzikih igara i
vaan izraajni element izvodjenja muzike.

10

Zakljuak
Na najjednostavnije pitanje: ta je to to muziku ini tako snanom i lepom, teko
da bi iko mogao dati potpun odgovor, kao to ni jedna od mnogih definicija ljudi koji su
svoj ivot posvetili ovoj umetnosti u stvaranju ili prouavanju njenih vrednosti nije
sveobuhvatna. Da li je njena lepota u melodiji, koja esto nosi osnovnu poruku; moda
u ritmu, od koga je, verovatno, sve i poelo; u harmoniji, koja doprinosi ostvarenju
odreenog izraza; tonskim bojama, koje iznenauju ili oaravaju ili...
Jedno je sigurno, muzika utie na ljude, doprinosi razvoju emocija, podstie
ljudsku matu... Sigurno je, takoe, i to da je zbliavanje oveka i muzike iskrenije i
dublje kada se prvi doivljaji i iskustva steknu u najranijoj mladosti.

11

Literatura
1. Bija, baja, bum. Zagreb: kolska knjiga. urkovi- Pantelic, M (1998).
2. Metodika muzikog vaspitanja dece predkolskog uzrasta. abac: kolska knjiga.
Manasteriotti, V (1981).
3. Prvi susreti djeteta sa muzikom. Prirunik za roditelje i sestre odgajateljice u djeijim
jaslicama. Zagreb: kolska knjiga.

www.BesplatniSeminarskiRadovi.com

12