Milan Aleksi} NAU^NA FANTASTIKA I BESNILO BORISLAVA PEKI]A

U srpsku kwi`evnost Borislav Peki} ulazi 1965. godine romanom Vreme ~uda. Svojim romanima, uz nekoliko drugih autora (Mihailovi}, Ki{, Pavi}, Bulatovi}), obele`ava razvoj srpskog modernog romana u posledwoj ~etvrtini XX veka. Peki}ev kwi`evni rad veoma je {irok. Pored romana i pripovedaka, bavio se i pisawem drama, filmskih scenarija, dnevnika, autobiografskih dela... Monumentalnost wegovog rada vidqiva je prvim osvrtom na romaneskni opus. Pri tome je wegovo najobimnije delo, golemi sedmotomni roman Zlatno runo, trebalo da bude tek deo zami{qenog venca romana Romejski prsten. Jedna od najkarakteristi~nijih osobina Peki}evog celokupnog opusa jeste dosledna i uporna borba protiv mitske svesti. Nikola Milo{evi} ju je nazvao MITOMAHIJA u svom predgovoru Peki}evim Odabranim delima. O tome svedo~i i autorov predgovor istom izdawu: Mit kwi`evnosti i mit stvarnosti. U ovom autopoeti~kom tekstu koji se sastoji iz sedam delova, svaki odeqak po~iwe re~ju RAZARAWE, dok se u zagradi, nakon imenovawa objekta razarawa (profesije, stvarnosti, civilizacije, memorije, morala, kwi`evnosti i budu}nosti) nalazi bli`e odre|ewe tog objekta, sada imenovanog kao mit (mit o piscu, mit o ~oveku...). Peki}ev roman Besnilo pojavquje se 1983. godine i ozna~ava svojevrsnu prekretnicu wegovog dotada{weg rada. Izla`ewe sedmotom138

nog Zlatnog runa nije jo{ bilo privedeno kraju i Besnilo je izgledalo, u po~etku, kao izlet u popularnije `anrove. Kasnije se pokazalo da je ovo delo bilo po~etak obimnijeg rada na onome {to }e kasnije biti nazvano Antropolo{ka trilogija. Wu }e naposletku ~initi Besnilo, 1999 i Atlantida. Sam Peki} je postavqaju}i na po~etku dela odrednicu `anr-roman i imaju}i u vidu negativnost kao vrednost takvog stava, ukazao na povezanost sa niskom literaturom. Ta povezanost ogleda se u kori{}ewu elemenata (uglavnom tematsko-motivskih) popularnih `anrova kao {to su: detektivski roman, {pijunski roman, politi~ki triler, nau~na fantastika... Peki} u Besnilu uspe{no spaja visoku i nisku literaturu uzimaju}i iz prve vrhunsku formu, a iz druge tematiku, interesantnu i aktuelnu. Ovakav spoj postaje sve vi{e kori{}en u modernoj kwi`evnosti u svetu (npr. Umberto Eko: Ime ru`e...).

Nau~na fantastika Nau~na fantastika nalazi se u okviru sistema kwi`evne fantastike, odnosno fantasti~ne kwi`evnosti. Termin fantastika, u u`em smislu za potrebe nauke o kwi`evnosti, ima zna~ewe fantasti~ne kwi`evnosti. Fantastika je u Re~niku kwi`evnih termina definisana kao ono {to ne postoji u stvarnosti, koja se shvata kao univerzum qudskog iskustva, svet fantastike ~ini skup fenomena koji ne mogu da se objasne prirodnim zakonima1. Fantasti~no je, zatim, odre|eno kao: u naj{irem zna~ewu, kvalitet vezan za svako kwi`evno delo koje sadr`i irealne, nadrealne i ~udesne elemente, snovi|ewa, vizije straha i budu}nosti, po~ev od bajke do nau~ne fantastike2. Tako bismo mogli, u naj{irem obimu, svrstati u okvire fantasti~ne kwi`evnosti ili kwi`evne fantastike sva dela koja sadr`e elemente fantastike, od mita i bajke, preko ~iste fantastike, do nau~ne fantastike. Cvetan Todorov odbacuje shvatawe fantasti~nog kao su{tine i polaze}i od strukturalizma i semiotike zastupa mi{qewe da fantasti~no jedino mo`e da postoji u literarnom `anru kao wegova tematsko-strukturalna konkretnost koja se otkriva ~itaocu.3 On fantasti~no defini{e kao `anr koji je odre|en postojawem nedoumice
Re~nik kwi`evnih termina, gl. urednik Dragi{a @ivkovi}, Institut za kwi`evnost i umetnost u Beogradu, fototipsko izdawe, Romanov, Bawa Luka, 2001, odrednica: FANTASTI^NO. 2 Isto, odrednica: FANTASTI^NO. 3 Isto, odrednica: FANTASTI^NO.
1

139

i sumwe izme|u prirodnog i natprirodnog obja{wewa doga|aja o kojima je re~4. Tu neodlu~nost mora da ose}a ~italac, dok lik u delu mo`e da je ose}a, ali i ne mora. Fantasti~no postoji samo u vremenu neizvesnosti dok se ~italac ne opredeli za neko obja{wewe i ne iza|e iz fantasti~nog. Tako je fantasti~no kod Todorova postavqeno izme|u dva `anra i stalno mu preti opasnost da nestane. Todorovqev sistem sastoji se od tri `anra: ~udnog, fantasti~nog i ~udesnog i dva pod`anra fantasti~no-~udnog i fantasti~no-~udesnog koji ~ine prelaze izme|u wih. Todorov pomiwe nau~nu fantastiku pri negativnom odre|ewu pojma ~isto ~udesno. Govore}i {ta treba odbaciti da bi se do ~isto ~udesnog do{lo, on navodi tipove pripovedawa koji opravdavaju natprirodne doga|aje (nesavr{eno ~udesno): hiperboli~no ~udesno, egzoti~no-~udesno, instrumentalno-~udesno i nau~no-~udesno. U posledwem navedenom tipu prepoznajemo nau~nu fantastiku. Ona je okarakterisana kao tip pripovedawa gde je natprirodno racionalno obja{weno, ali na osnovu zakona koje savremena nauka ne priznaje5. Uz ovo obja{wewe Todorov dodaje da isti mehanizam va`i i za savremenu nau~nu fantastiku, osim kada ona zapada u alegoriju. To su pripovedawa u kojima se, polaze}i od iracionalnih pretpostavki, ~iwenice ulan~avaju savr{eno logi~no.6 U Re~niku kwi`evnih termina nau~na fantastika obja{wena je na slede}i na~in: Naziv ozna~ava pripovedna kwi`evna dela (gotovo iskqu~ivo u prozi) u kojima se opisuju izmi{qena nau~na dostignu}a i wihove blagotvorne ili pogubne posledice za ~ove~anstvo.7 Prema ovom re~niku koreni nau~ne fantastike nalaze se jo{ u anti~koj kwi`evnosti. Me|u prvim autorima je poznoanti~ki satiri~ar Lukijan koji u svojoj istinitoj istoriji opisuje putovawe na Mesec.8 Ovde je navedeno da su elementi nau~ne fantastike prepoznatqivi u razli~itim epohama i delima, dok se uzlet u XIX veku posmatra kao nastanak moderne nau~ne fantastike. Ovakvo stanovi{te zastupa i Darko Suvin postavqaju}i za osnovne specifi~nosti nau~ne fantastike za~udnost i spoznajnost. U svom delu Od Lukijana do Luwika, Suvin o razvoju `anra nau~ne fantastike govori da se on mo`e podeliti na dva dela prema odnosu ka spoznaji. U prvome se spoznajna autenti~nost pogleda na svijet ne mo`e mjeriti mjerilima tada nepostoje}e nauke. Autenti~nost te nau~ne fantastike
4 Cvetan Todorov: Uvod u fantasti~nu kwi`evnost, Rad, Beograd, 1987, str. 37. 5 Isto, str. 61. 6 Isto, str. 61. 7 Re~nik kwi`evnih termina, odrednica NAU^NA FANTASTIKA. 8 Re~nik kwi`evnih termina, odrednica NAU^NA FANTASTIKA.

140

izvire iz wene kriti~ke i demistifikatorske funkcije izazivawa za~udnosti i ~u|ewa, subvertirawa i potkopavawa postoje}ih (kwi`evnih, pa i stvarnih) zatvorenih, mistificiranih slika svijeta.9 Tu prvu etapu naziva prednau~nom. Drugi deo, koji nastaje u XIX veku, koristi se nau~nim saznawima i pogledom na svet. U drugom radu na ovu temu, Suvin nau~nu fantastiku odre|uje na osnovu novuma (pojave koja odstupa od stvarnosne norme, a koja se proverava na temequ nau~ne metode), dominantnog ili preovla|uju}eg elementa naracije ~iju vaqanost potvr|uje spoznajna logika10. Prema ovome fantasti~ka literatura je fikcija ~iji novum ne potvr|uje spoznaja, a nau~na fantastika fikcija u kojoj spoznaja potvr|uje vaqanost novuma....11 U definiciji nau~ne fantastike Amaril Beatris ^enedi polazi od toga da je wen predstavqeni svet sa~iwen nalik na na{, a norme i logika su bazirane na nau~nim dostignu}ima. Science fiction can easily be distinguished from the fantastic, in that the fictitious world is an extrapolation of our own, and its norms of logic are based on existing scientific discoveries and theories. Every situation is integrated within the perspective posited by the text, and nothing surprises the protagonist or reader. What would obviously be regarded as super-natural in a different context, is considered normal in the world of science fiction.12 Govore}i o poreklu `anra nau~na fantastika, Zoran @ivkovi} za op{te merilo razlikovawa fantastike od nau~ne fantastike uzima element nau~nog. Nau~na fantastika mo`e postojati samo tamo gde fantasti~no ima pokri}e u nauci, odnosno bar u ambiciji da se rastuma~i iz perspektive nauke.13 @ivkovi} opovrgava ideju da nau~na fantastika mo`e postojati pre XIX veka i naglog razvoja nauke. Nije nimalo slu~ajno {to se Vernova raketa kao znamewe poku{aja nau~nog motivisawa ~inioca fantasti~nog, javqa tek sredinom XIX stole}a. Nau~ne fantastike naprosto nije moglo biti zato {to je tek s industrijskom revolucijom nauka postala i za nenau~ne, lai~ke krugove osnovno merilo verovatnosti i nu`nosti objektivnog sveta, zameniv{i na tom mestu mit, religiju i filozofiju.14 RazmatraDarko Suvin: Od Lukijana do Luwika, Epoha, Zagreb, 1965, str. 8. Darko Suvin: Nau~na fantastika i novum, u : Kwi`evna smotra, [tematski broj], Hrvatsko filolo{ko dru{tvo, Sveu~ili{na naklada Liber, Zagreb, 1982, br. 46. 11 Isto, str. 21. 12 Amaryll Beatrice Chanady: Magical Realism and the Fantastic, Garland Publishing, INC, New York & London, 1985, str. 4/5. 13 Zoran @ivkovi}: Ogledi o nau~noj fantastici, samostalno autorsko izdawe Zorana @ivkovi}a, Ivana ^olovi}a i Ivana Mesnera, Beograd, 1995, str. 43. 14 Isto, str. 49.
10 9

141

ju}i nastanak i po~etni razvoj `anra @ivkovi} razlikuje dva tipa vi|ewa nau~ne fantastike. Prvi, futurski tip, karakteristi~an je za romane francuskog pisca @il Verna, a drugi, pogodbeni, za dela engleskog autora Herberta Xorxa Velsa. Osnovna razlika izme|u Vernovog i Velsovog vi|ewa nau~ne fantastike o~itava se u polo`aju ~inioca nau~nog. Dok je kod francuskog pisca nauka bila ne sredstvo, nego svrha dela, engleski autor povukao ju je u drugi pripoveda~ki plan, oduzev{i joj time povla{}en polo`aj. U nau~nofantasti~nim delima Velsa gotovo nikada nije zanimala nauka radi we same, ve} mu je ona prvenstveno slu`ila kao sredstvo za obezbe|ewe uverqivosti odre|enih situacija, u kojima je, me|utim, protagonista bio ne tehni~ki izum, nego ~ovek koji je, bez sumwe, znatno primereniji umetni~kom na~inu izra`avawa.15 Vern je svojim delima nastojao da predvi|a budu}nost, dok je Vels svoja stvarao tako da budu dosledna na~elu verovatnosti i nu`nosti. @ivkovi} na kraju zakqu~uje da je `anr nau~ne fantastike bio spreman za visoke umetni~ke doma{aje tek kada se oslobodio dominacije ~inioca nau~nog i kada je ukinuo krajwe neprimerenu antropocentri~nu ideolo{ku perspektivu16, koja je bila aktuelna u prvoj polovini XX veka. [to se ti~e polo`aja `anra nau~ne fantastike, Zoran @ivkovi} ga svrstava u mnogo~lanu skupinu fantasti~ke proze. Ako ovu skupinu zamislimo kao svojevrstan spektar, onda se SF `anr nalazi na onom wegovom delu koji se dodiruje sa realisti~kim spektrom.17 Razli~itost nau~ne fantastike od ostalih vrsta fantastike @ivkovi} defini{e na slede}i na~in: Ono {to nau~nu fantastiku razdvaja od ostalih vrsta fantastike jeste priroda sveta koji se u woj zami{qa. Dok svetovi u svim drugim vrstama fantastike odstupaju od stvarnosti, svaki na svoj osoben na~in, ne haju}i pri tom mnogo za wegova ograni~ewa ispoqena kroz na~elo verovatnosti i nu`nosti, ve} po{tuju}i jedino svoju unutra{wu logiku, svetovi koji nastaju u nau~nofantasti~nim delima moraju da vode ra~una o ograni~ewima {to ih postavqa stvarnost, premda na jedan fleksibilan na~in. Ti svetovi su tzv. pogodbeni svetovi takvi, naime, koji nipo{to ne moraju da se podudare sa nekom budu}om stvarno{}u, ali bi to svakako trebalo da mogu.18 Dakle, nau~na fantastika je `anr u okviru fantasti~ne kwi`evnosti. Iako postoje odre|eni elementi u razli~itim delima tokom razvoja kwi`evnosti, ona kao `anr nastaje u XIX veku. Ve} po15 16

Isto, str. 52. Isto, str. 66. 17 Isto, str. 74. 18 Isto, str. 72/73.

142

~etkom tog veka pojavquju se dela kao Franken{tajn Meri [eli koja predstavqaju za~etke interesa za vrtoglavi nau~ni razvoj. Sredinom veka @il Vern stvara svoje romane koji su obrasci prvog tipa nau~ne fantastike u kome je glavni ciq predstavqawe nau~nih dostignu}a. Vels prevazilazi ovaj model i postavqa temeqe modernog pristupa nau~ne fantastike. Nauka, weni metodi, otkri}a, bivaju kori{}eni za obja{wewe ili poku{aje obja{wewa fantasti~nih, naizgled natprirodnih pojava. Fantasti~ni motivi (koji izlaze iz okvira stvarnosti) u nau~noj fantastici ne izgledaju ~udno jer se zasnivaju na obja{wewu iz nauke. Oni ne moraju biti mogu}i, ali moraju biti verovatni. Svet predstavqen u nau~noj fantastici mora biti dogodqiv ili se on pre mo`e smestiti u neku drugu vrstu fantasti~ne kwi`evnosti. Nau~na fantastika nastala je u vreme napu{tawa misti~kog pogleda na svet i trijumfa racionalnog, nau~nog pogleda na svet. Okrenuta je budu}nosti, ideji nezadr`ivog progresa, razvoju nauke i tehnike (bilo da se na taj razvoj gleda pozitivno ili negativno), a sa druge strane zadr`ava simboliku mita i bajke, te se u savremenoj nauci o kwi`evnosti potpuno opravdano po~elo govoriti o nau~noj fantastici kao modernoj varijanti mita i bajke.19 Nau~na fantastika u Besnilu Prve re~enice Peki}eve napomene na po~etku Besnila potpuno odgovaraju definiciji fikcionalnih svetova koje slika nau~na fantastika: Doga|aji u kwizi su fiktivni. Realna je samo wihova mogu}nost.20 Zavr{etak ove autorove napomene identifikuje `anr romana kao paraliterarni. Peki} zaista koristi neke elemente subliterature. On stvara fuziju `anrova. Koristi motive i stvarala~ki prosede kriminalisti~kog, {pijunskog, politi~kog, nau~nofantasti~nog romana... To ne zna~i da ~itavo delo zbog toga ima umawenu vrednost. U posledwe vreme primetna je pojava zdru`ivawa visoke i niske literature. Prva tom spoju podaruje formalno oblikovawe na visokom estetskom nivou, a druga tematiku koja je bli`a stvarnosti i interesantnija {irokoj publici. Besnilo opisuje izbijawe i razvoj epidemije brzo{ire}eg pse}eg besnila na londonskom aerodromu Hitrou. Bolest brzo probija sve postavqene barikade i karantinske granice i obuhvata prostor ~itave vazdu{ne luke i sve qude na wemu. Roman ima paralelni si`e. U
Qudmila Stojanova: Bajka i mit-koreni nau~ne fantastike, u: Srpska fantastika, urednik: Predrag Palavestra, SANU, Beograd, 1989, str. 62. 20 Borislav Peki}: Besnilo, Novosti, Beograd, 2004, str. 5. (U daqem tekstu navodi iz ove kwige bi}e ozna~eni sa Besnilo.)
19

143

wemu postoji petnaestak paralelnih tokova koji se smewuju prelaskom ta~ke gledi{ta s jednog lika na drugi. Od tih paralelnih tokova postoji nekoliko glavnih za razvoj radwe i vi{e sporednih. Sporedni predstavqaju epizode koje imaju za ciq oslikavawe {arolikosti qudstva na aerodromu. Aerodrom je idealan da simboli{e svet u malom zbog prisustva mno{tva qudi najrazli~itijih rasa, nacionalnosti, vera... Peki} u komponovawu ovog romana koristi stari pripoveda~ki trik. Pripovedawe sveznaju}eg pripoveda~a u tre}em licu, koji koristi razli~ite ta~ke gledi{ta, motivi{e se na kraju uno{ewem dokumenta. Taj dokument pojavquje se u zapisu u prvom licu kada pripoveda~ uzima ruho prire|iva~a i obja{wava u epilogu da dnevnik jednog od likova, pisca Danijela Leverkina svedo~i o pravim doga|ajima. I pored toga {to je pro{iren li~nom vizijom, dokument-dnevnik, navodno, garantuje istinitost opisanih de{avawa. Peki} se ovakvim pripoveda~kim postupkom slu`io u u romanu Hodo~a{}e Arsenija Wegovana u kojem se Peki}evo ime pojavquje kao ime prire|iva~a dela na osnovu zapisa i testamenta glavnog lika. Besnilo ima i formalne odlike prstenastog si`ea i pored toga {to je u wemu zastupqen paralelni. Roman je podeqen na delove prema razvoju same bolesti besnilo. Tako on ima osam delova: prolog-inkubacija-prodroma-akuta-furioza-paraliza-koma i epilog (inkubacija), pri ~emu se inkubacija pojavquje na po~etku i kraju simbolizuju}i vra}awe na po~etak zaraze. Okvirni delovi teksta imaju pored uvo|ewa i izla`ewa iz pri~e i dodatnu funkciju, a to je otkrivawe zadatosti pri~e. Petar Pijanovi} prime}uje: Zavr{etak Besnila doziva u se}awe re~enicu iz Prologa u kojoj pripoveda~ isti~e kako se ovoj po{asti ~ovek ne mo`e odupreti.21 Kasniji doga|aji svedo~e u prilog pomenutoj zadatosti. ^iwenica da su pojedini tokovi u pripovedawu odre|eni (zadati) ima}e uticaja na osiroma{ewe motivacijske osmi{qenosti u postupcima i sudbinama pojedinih likova. Oni su podre|eni funkciji koja im je zadata...22 U uvodnoj napomeni i sam autor ukazuje na ovu ~iwenicu. U Epilogu se, iz perspektive zavr{etka, mewa pogled na ~itavo delo. Ovde se otkriva autorski pripoveda~ kao centralna svest dotada{weg pripovedawa u tre}em licu, kao i wegovo pozivawe na dokument-dnevnik. Time se obja{wava i poreklo nekih delova teksta sa samog po~etka. Drugi uvodni moto, izvod iz novina o posledwoj `rtvi besnila na tlu Velike Britanije, u stvari je sadr`an u raspravi
21

Petar Pijanovi}: Poetika romana Borislava Peki}a, Prosveta, Dosije, De~je novine, Oktoih, Beograd, Gorwi Milanovac, Podgorica, 1991, str. 236. 22 Isto, str. 237.

144

jednog od likova, doktora Xona Hamiltona, pred vode}im qudima aerodroma Hitrou23. Tekst o prirodi virusa profesora Libermana, koji je moto za Prolog, nalazi se u romanu u obliku Libermanovog se}awa na svoj nekada{wi zapis. Iz rasprave dr Hamiltona je i podatak da je Homer nazvao Hektora besnim psom24, a prvu re~enicu drugog dela (stadijuma) romana prepoznajemo u dnevni~kom zapisu Danijela Leverkina o mogu}em po~etku wegovog romana o besnilu.25 U odnosu Danijela Leverkina i pripoveda~a Besnila postoji i rasprava o poetici i tehnici stvarawa romana, {to ostaje izvan granica ovog rada. Zapis profesora Libermana iz motoa Prologa o virusu ukazuje na mogu}i pravac zapleta bude}i slutwe o nau~ni~kom moralu i nagove{tava prirodu virusa. On zami{qa simbiozu virusa i ~oveka iz koje bi se dobilo najsavr{enije bi}e u svemiru inteligentan virus, tvorevina koja ima formu ~oveka a prirodu virusa, vitalnost virusa i inteligenciju ~oveka26. U prologu, zatim, pripoveda~ objavquje da je virus (u roman je uveden skoro kao lik) mutant. On poseduje dvostruki omota~ {to mu omogu}ava prakti~nu neuni{tivost. Moto i prolog obja{weni su kasnije u romanu kroz Libermanov solilokvijum koji opisuje poreklo i nastanak ovog virusa-mutanta. On ne dolazi kao mitska po{ast, niti je poslat od Boga ili sudbine. Poreklo wegovo nalazi se u nauci. I to nauci u kojoj se qudi svesno koriste svojim znawima. Virus nije nusprodukt nesre}e. On je rezultat dugogodi{weg istra`ivawa. Istina je da Hitrou virus nije bio ciq tog rada, ve} samo stepenik u razvoju Libermanove rekombinacije DNK Rhabdovirusa. Ako i jeste slu~ajno pobegao u telo psa, svejedno je bio stvoren da bi se koristio na qudima. Motiv MUTIRANOG VIRUSA prvi je element nau~ne fantastike u Besnilu. On je uzro~nik epidemije sa karakteristikama sveop{te katastrofe koja ostaje kao prete}a mogu}nost na kraju romana jer pas klicono{a pre`ivqava uni{tewe aerodroma bombardovawem. Apokalipti~ni kraj ~ove~anstva jedna je od krupnih tema nau~ne fantastike. Uzro~nici su najrazli~itiji, od prirodnih katastrofa do atomskog rata i invazija iz svemira. Me|u wima ~est je i biolo{ki faktor u obliku razli~itih epidemija. U Besnilu re~ je o genetski modifikovanom virusu hidrofobije ili besnila, sa epidemijom ograni~enog karaktera, ali ipak dovoqno krupnom i simboli~no obuhvatnom dovoqno da predstavqa svet u malom. Aerodrom je ve{to
23 24

Uporedi: Besnilo, str. 7. i 190. Uporedi: Besnilo, str. 11. i 188. 25 Uporedi: Besnilo, str. 19. i 462. 26 Besnilo, str. 9.

145

odabrano mesto zbivawa jer omogu}ava prisustvo dovoqnog broja najrazli~itijih qudi. Po|emo li od pretpostavke da nau~nofantasti~ni motiv mora biti izvan na{e empirijske stvarnosti, a opet povezan sa naukom, barem u poku{aju odre|ewa, mo`emo mutirani virus takvim smatrati. Sude}i prema dosada{wem nivou genetskog in`eweringa, pro~itanom qudskom genomu, klonirawu, proces mutirawa virusa ne bi trebalo da predstavqa neku te{ko}u savremenoj nauci. Me|utim, u vremenu nastanka Peki}evog dela to je sigurno bilo mogu}e sa znatno mawom sigurno{}u i precizno{}u (da i ne pomiwem dodate efekte virusa u romanu). Oslawaju}i se na stavove Cvetana Todorova i Zorana @ivkovi}a, mogu i definitivno odrediti pripadnost ovog motiva nau~noj fantastici. Peki} koristi nauku kao polazi{te za obja{wewe porekla virusa i wegove prirode, ali ne navode}i ta~no re{ewe. On koristi ime postupka rekombinovawe ne otkrivaju}i wegov proces. Metodu iz nauke tada{weg vremena naziva nedelotvornom (tehnika slepog pucwa27). Na taj na~in uspe{no se ogra|uje od tzv. futurskog kori{}ewa nauke. On ne poku{ava da predvi|a nau~ni razvoj i wegove metode, niti da predskazuje budu}nost. Nauka ovde predstavqa samo polazi{te jer ta~no navo|ewe procesa nu`no bi ugrozilo atribut verovatnosti koji se ovako sti~e oko motiva virusa. Pogotovu ako se uzme u obzir da su sve dr`ava sveta, koje su imale priliku (tehnologiju), razvijale nekakve scenarije za biolo{ke ratove i to jo{ ~ine. To je navedeno i u samom delu, u Libermanovom solilokvijumu gde on svoj rad postavqa znatno ispred kolega u vojnim laboratorijama velikih sila. Prva osobina virusa-mutanta koja ga ~ini nau~nofantasti~nim motivom jeste dvostruki omota~. Wime je onemogu}eno spre~avawe {irewa zaraze i weno suzbijawe serumima koji su jedini oblik borbe protiv ove stra{ne bolesti. Wegova ubrzana reprodukcija je drugo obele`je. U stvarnosti virus besnila ima inkubaciju veoma retko kra}e od petnaest dana i du`e od jedne godine; naj~e{}e od dvadeset do {ezdeset dana28. Mutantu u romanu podareno je znatno br`e razmno`avawe. Za dvadeset ~etiri qudska ~asa bilo bi Wegovih predaka 6000... Takvih kao On, za dvadeset ~etiri qudska ~asa bi}e 40 000 000.29 Proces je ubrzan simboli~nih 6666,6666... (i u beskona~nost 6) puta (40 000 000 / 6000 = 6666,6666...). To je neizra~unqiva beskona~nost30 u kojoj se gubila progresija koja caruje razmno`avawem mutanta. Usled ovakvog umnoVidi: Besnilo, str. 387. Radovan Pavlovi}, Sr|an Stankov: Besnilo, Pasterov zavod, Futura, Novi Sad, 1997, str. 26. 29 Besnilo, str. 11.
28 27

146

`avawa vreme inkubacije i same bolesti znatno je skra}eno. Smrt tako sti`e obolelima mnogo ranije. Dani su preobra}eni u sate, a sati u minute. Tre}a osobina ovog virusa jeste wegov zastra{uju}i uticaj na zara`enog ~oveka. Efekti bolesti znatno su pogor{ani u odnosu na stvarno besnilo. Nakon perioda furioze, napada panike i neobja{wivog straha dolazi do trenutaka u kojima oboleli svedo~e o nekakvom bla`enstvu. Bolesnici od klasi~nog besnila, naime, nisu u vezi s wim poznavali nikakvo bla`enstvo. Ako su i{ta pamtili, govorili su o tome kao o jezivom iskustvu, od koga je boqa i najmu~nija smrt.31 Medicinske kwige o besnilu daju neke potvrde izmewenog pona{awa obolelih. Ono {to fascinira kod ovih bolesnika je demonski pogled. Oni nikad ne spavaju, oni stalno pri~aju, oni stalno posmatraju.32 Bolest napada centralni nervni sistem, a pored straha od vode po kojem i nosi naziv HIDROFOBIJA, klasi~no besnilo izaziva i iznenadne napade panike. Oni poseduju neki neobi~an strah koji se ne mo`e videti kod obi~nih qudi.33 U mutiranom besnilu oboleli se pretvaraju u qude-pse. Nastupa potpuna animalizacija. Oni urli~u poput zveri. Dodu{e, postoje medicinska svedo~ewa da glas wihov potpuno li~i na lave` psa34, {to uzrokuje jeziva okupqawa pasa ispod bolni~kih prozora i wihova urlikawa i zavijawa. Me|utim, Peki} poja~ava animalizaciju do krajweg stepena. Bolesni napadaju zdrave, grizu, kidi{u, pona{aju se agresivno kao besni psi. U stvarnosti interhumano preno{ewe besnila nije zabele`eno (iako u bolesnikovoj pquva~ki ima virusa), po{to bolesnik ne nanosi povrede osobama iz svoje okoline.35 Oboleli u romanu udru`uju se, zatim, u ~opore {to nije karakteristi~no pona{awe ni zara`enih `ivotiwa. Besni psi sve vreme lutaju izdvojeni. Od nabrojanih efekata virusa na zara`enog ~oveka samo slede}e mo`emo ubrojati u skup osobina virusa koji ulaze u okvire nau~ne fantastike: ose}awe bla`enstva, agresivnost usmerena na nezara`ene i udru`ivawe u ~opore za nasrtaje na zdrave. Ostali efekti (glas nalik na pse}i, premda ovde nagla{en, napadi panike, neobja{wiv strah) klini~ki su ispitani i dokumentovani. ^etvrta osobina mutanta jeste izuzetna virulentnost. Pored direktnog preno{ewa fizi~kim kontaktom, grebawem, ujedawem, u Be30 31

Besnilo, str. 12. Besnilo, str. 345. 32 Radovan Pavlovi}, Sr|an Stankov, navedeno delo, str. 32. 33 Isto, str. 32. 34 Isto, str. 32. 35 Desanka Kosanovi}-]etkovi} i saradnici: Akutne infektivne bolesti, Gutenbergova galaksija, Beograd, 1995, str. 382.

147

snilu se zaraza {iri i vazdu{nim putem {to, uz ve} pomenutu ubrzanu inkubaciju predstavqa osnov za nezaustavqivu epidemiju. Premda na prvi pogled izgleda kao nau~nofantasti~ni motiv zasnovan na na~inu {irewa mnogih virusa, pa primewen na ovu smrtonosnu bolest, vazdu{no {irewe ne mogu nazvati nau~nofantasti~nim. Istra`ivawa nekih vrsta slepih mi{eva u ju`noj Americi pokazala su sredinom XX veka da je to mogu}e. Constantine je 1962. godine izvestio da su se `ivotiwe, dr`ane u pe}inama u kojima su boravili slepi mi{evi, inficirale aerogenim putem. Na isti na~in, u istoj pe}ini, inficirala su se dva entomologa.36 Virus-mutant samo je etapa puta dr Libermanana finalnom serumu koji }e izvr{iti rekombinaciju ~ovekovih gena i stvoriti nat~oveka. Liberman se pojavquje na aerodromu s ciqem da zavr{i ovaj projekat {to, naposletku, i ~ini. Libermanov SERUM drugi je element nau~ne fantastike u Besnilu. On tako|e po~iva na osnovama nauke (preciznije, genetike), ali nije odre|en u pojedinostima ~ime se dobija iluzija verovatnosti, odnosno dogodqivosti. Delovawe seruma opisano je na kraju romana. Wega probaju dr Hamilton i dr Koro Devero na sebi, misle}i da je to novodobijeni serum protiv mutiranog besnila. Serum elimini{e besnilo kojem su bili inficirani, ali to je bila samo propratna funkcija Libermanove kona~ne rekombinacije. Oboje se pretvaraju u nove nad-qude, u neka nova bi}a, koja me|u pobesnelom skupinom nekada{wih qudi imaju dovoqno vremena da shvate kako dru{tvenost vi{e nije wihova osobina37. Ova groteskna transformacija izazvana spojem agresivnog virusa sa agresivnim ~ovekom (kako Peki} posmatra ~itavu vrstu) za ishod ima sukob posledwa dva pre`ivela ~oveka na Hitrou. Oni su simboli~no opisani pre me|usobnog sukoba kao Adam i Eva u Raju, ironi~no postavqeni na krov zgrade sa ba{tom ispod kog je aerodromski pakao sa posledwim ~oporima umiru}ih. Wihova sudbina oslikava jedini mogu}i put razvoja takvih ideja i projekata. Libermanov rad Peki} ukorewuje u na{e istorijsko iskustvo vezuju}i ga, izme|u ostalog i za koncentracione logore i opite na qudima koji su tamo obavqani38. Sam preobra`aj jasno asocira na nacisti~ku ideju o arijevskoj ~istoj rasi. Dok Hamilton, jo{ neizmewne svesti, izbegava napade Deveroove, on gleda weno telo koje
36 Dragutin Ercegovac: Besnilo-patogeneza i profilaksa, Institut i zavod za veterinarstvo, Veterinarski i mlekarski institut, Beograd, 1987, str. 10. 37 Jasmina Luki}: Utopijski projekti u romanima Borislava Peki}a-Utopija i fantastika u Srpska fantastika, urednik Predrag Palavestra, SANU, Bepgrad, 1989, 598. 38 Isto, str. 598.

148

raste pred wim u kolosa Mo}i i Voqe39. Serum ih re{ava mutiranog besnila koje hara na Hitrou, ali osloba|a super-besnilo koje je rezultat me{awa u genetski zapis ~oveka. Ovako nastaje sistem razli~itih nivoa besnila. On po~iwe qudskim besnilom koje Peki} postavqa u osnov vrste i wene istorije. Umesto obi~nog besnila iz stvarnosti, u Peki}evom romanu pojavquje se mutant-besnilo, stvoreno od ~oveka, kao etapa na putu ka snu o genetskom carstvu. Taj san o genetici rasprskava se super-besnilom koje proizvede serum. Od gena dve agresivne i nasilne vrste: ~oveka i virusa besnila logi~no se mo`e dobiti samo jo{ agresivnija vrsta: super-besna... Tre}i nau~nofantasti~ni motiv se u isto vreme spaja sa prva dva zaokru`uju}i ih u celinu je sam dr Liberman. On pripada tipu ZLOG GENIJA (ludog nau~nika, progowenog nau~nika) karakteristi~nom za nau~nu fantastiku. Taj tip, iako pomalo nalik na Fausta (iz svih razli~itih obrada tog mita o `eqi za sticawem znawa), ovde je znatno stra{nije uobli~en. On ne prodaje du{u u zamenu za znawe, ve} dela kao da je i ne poseduje. Proizvod je krajweg racionalizma i materijalizma, li{enog bilo kakvih moralnih normi i skrupula. Wegov prototip iz vremena konstituisawa i pojave nau~ne fantastike je Viktor Franken{tajn iz romana Meri [eli koji je `rtva sopstvene `eqe da se izjedna~i sa bogom, stalno podstrekivan od demona svoje `e|i za znawem40. Liberman je i mnogo vi{e od toga. Oblikovan kao nadasve ~udovi{na figura. U romanu se najpre pojavquje kroz razmi{qawe o mogu}oj simbiozi ~oveka i virusa. Nazivan je i Mesijom koji sa svojim timom jevan|elista traga za lekovima protiv najsmrtonosnijih bolesti, ukqu~uju}i tu i besnilo. Peki} simboli~no daje nau~nicima imena trojice jevan|elista (Luk, Xon i Metju). Koro je bila jedini izuzetak te je wen nadimak bio Mark. Libermanova ~itava istorija i wegov ukupni rad na geneti~kom projektu rekombinacije DNK, nagove{teni tokom prvog dela romana, otkrivaju se u potpunosti wegovim povratkom u Englesku i dolaskom na aerodrom u timu nau~nika za borbu protiv zaraze. Po~etak wegovog istra`ivawa, otkriva se nakon razgovora Leverkina i Libermana pri kraju romana, bio je u Au{vicu, nad logora{ima koji su bili laboratorijski mi{evi. Sve je zvani~no bilo prikriveno Mengeleovim kasapqewima i mu~ewima. Nakon rata rad je bio nastavqen u Engleskoj (epizoda prou~avawa sa jevan|elistima), odakle je pobegao kada su mu u trag u{li potomci onih logora{a koje je surovo pobio u slu`bi nauke. Tre}a faza rada bila je u Siriji, na granici sa Izraelom, a posledwa na aerodromu,
39 40

Besnilo, str. 565. Vlada Uro{evi}: Fantastika i nau~na fantastika: srodnosti nasuprot svim razlikama, u: Gradina, Prosveta, Ni{, 1991, br. 7-8-9, str. 151.

149

u kontrolnom torwu. Libermanova ~udovi{nost ogleda se u tome {to on apsolutno ne mari za usputne `rtve, niti za konkretne qude. On nije sledbenik ideologija pod kojima je radio. Wemu su i nacisti i Englezi i Arapi dobri ako ima uslove za prou~avawe i materijal za rad i ispitivawa. Liberman predstavqa vrhunac ne~ove~nosti toliko karakteristi~an za nauku, ali i za krajwe materijalisti~ku, ma{inizovanu i dehumanizovanu civilizaciju koja sve podre|uje nau~notehnolo{kom razvoju, ne pitaju}i se o eti~kim dimenzijama onoga {to ~ini, niti o krajwem smislu puta kojim je krenula.41 Svetislav Jovanov vidi civilizaciju kao tu koja iznedrava razne Libermane, dok je sam nau~nik oli~ewe besnila, ali ne i uzro~nik, nosilac iskonskog Zla42. Wegova figura u romanu posmatra se kao posledica odabranog puta ~oveka kao vrste. Ideja progresa postavqa pravila pona{awa koje sam Liberman pomiwe: ONO [TO MO@E DA SE U^INI, MORA DA SE U^INI43. U pomenutom razgovoru Leverkina i Libermana, koji ga razotkriva kao Sigfrida [tedlera i povezuje za nacistima, posebno su karakteristi~ne pripoveda~eve re~i o Libermanu. Danijel Leverkin je shvatio da ~ovek pred wim nije zlo~inac. Da je bolestan od ne~ega {to zdrav svet nije poznavao ni priznavao kao bolest, od ~ega je ~esto pravio svoju istoriju i gradio svoje idole. Jozef Mengele zaista nije zaslu`io da se s wim poredi. Mengele je bio zlo~inac u rutinskom, qudskom smislu. Liberman/[tedler je to bio u nadqudskom.44 Liberman pripada onoj vrsti qudi za koju su svi drugi qudi ni`a vrsta. Ovako izdvojeni, nau~nofantasti~ni motivi iz Besnila tvore krug. U romanu se preko virusa i seruma otkriva nau~nik koji je wihov tvorac, dok u logi~nom nizu od Libermana isti~e najpre virus, a zatim i serum. Premda malobrojni, elementi nau~ne fantastike imaju veliku va`nost za celokupno delo jer ~ine wegovu tematsku osnovu. Virus izaziva zarazu i postaje `i`a svih motivacija u ovoj kwizi, most me|u svim kompozicionim celinama.45 Druga dva motiva poslu`i}e kao tajna romana ~ijim postepenim otkrivawem pripoveda~ stvara napetu atmosferu. Na po~etku dela, sva tri motiva su nagove{tena i tokom odvijawa radwe wihovo prisustvo se pove}ava. Tako Peki} organizuje si`e na na~in najboqih tekstova nau~ne fantastike kako ih vidi Cvetan Todorov: Podaci dati u po~etku su natJasmina Luki}, navedeno delo, str. 598. Svetislav Jovanov: U mitskom krti~waku, u Re~, B-92, Beograd ,1997, br. 35/36, str. 146. 43 Besnilo, str, 388. 44 Besnilo , str, 513. 45 Radomir Baturan: Romani Borislava Peki}a, Univerzitetska rije~, Nik{i}, 1989, str. 189.
42 41

150

prirodni... Kretawe pripoveda~a te~e u takvom pravcu da nas primorava da vidimo koliko su nam ti na izgled ~udesni doga|aji u stvari bliski, koliko su u na{em `ivotu.46 Peki}evi nau~nofantasti~ni elementi imaju visok stepen dogodqivosti jer su vrlo malo odmaknuti od svakodnevice i realnosti. Fikcionalni svet Besnila potpuno je nalik na na{u stvarnost {to je retko i neuobi~ajeno za nau~nu fantastiku. Tako mali odmak u odnosu na realnost i slu`i da uka`e na realne doga|aje i nu`no ukazuje ~itaocima da uporede stvarnost i doga|aje u romanu. Peki} u svom romanu stvara fikcionalni svet na razme|i realisti~kog i nau~nofantasti~nog sveta. Zoran @ivkovi} ka`e za svetove koji nastaju u nau~noj fantastici da ne moraju da se podudare sa na{om budu}om stvarno{}u, ali bi to, svakako, trebalo da mogu47. Ovde je taj svet jo{ bli`i i sa neo~ekivano malim odmakom u odnosu prema stvarnosti, ~esto na samoj granici verovatnog i mogu}eg.48 Besnilo nesumwivo sadr`i elemente nau~ne fantastike koji imaju vrlo zna~ajnu ulogu u motivisawu i realizaciji radwe. Oni sa~iwavaju temeq pri~e, wenu osnovu i po~etak, ali na planu celokupnog dela nisu dominantni, ve} se prepli}u sa motivima drugih `anrova. Nau~nofantasti~ni elementi ograni~eni su na ulogu motivisawa radwe koja se okre}e pitawima izvan domena nau~ne fantastike. Besnilo otvara mnoga eti~ka pitawa, kao i pitawa o su{tini i smislu ~ovekovog postojawa. Ovaj Peki}ev roman se, s jedne strane, mo`e ~itati kao kriti~ka analiza polo`aja jedinke u uslovima kada je ~itava vrsta u krizi.49 Sa druge strane, Besnilo mo`emo posmatrati kao analizu ~oveka, kao vrste, suo~enog sa nemanima koje je sam oslobodio. Borislav Peki} u svojim romanima uvek iznova postavqa osnovno pitawe da li je ~ove~anstvo kroz istoriju moglo da ide druga~ijim putem od onoga kojim se doista kretalo.50 Besnilo ima osobine filozofsko-antropolo{kog romana o ^OVEKU kao vrsti. Peki} se i u ovom romanu bori protiv mitske svesti. Nagove{taj iz prologa da se ~ovek ovoj po{asti ne mo`e odupreti, da bi to jedino mogao u~initi Arestej ukazuje na korene civilizacije. Upu}ivawe na stare bogove, u koje niko vi{e ne veruje ima za ciq obra}awe pa`we na davna vremena, a ne na konkretni mit. Peki} se stalno vra}ao na po~etke civilizacije koja je u korenu u~inila pogre{an izbor i upu46 Cvetan Todorov, navedeno delo, str. 175. 47 Zoran @ivkovi}, navedeno delo, str. 73. 48 Jasmina Luki}, navedeno delo, str. 598. 49 Jasmina Luki}, navedeno delo, str. 598. 50 Jasmina Luki}: Metaproza: ~itawe `anra, Stubovi kulture, Beograd, 2001, str. 88.

151

tila se ka materijalnom, umesto ka duhovnom. Ono {to je nastalo iz Pogre{nog izbora koji je ~ovek u~inio u zoru civilizacije, dok je, jo{ zbuwen i unezveren, privikavao o~i na {iroku perspektivu uspravnog hoda, ne mo`e imati nikakvu smislenu eshatolo{ku perspektivu i pozitivan krajwi ishod. Stoga je qudska istorija, posebno ideja progresa koja istoriju pokre}e, duboko apsurdna: {to vi{e napredujemo, sve smo bli`i propasti.51 Peki} Besnilom ukazuje na postoje}u opasnost od nezadr`ivog tehnolo{kog razvoja koji gu{i duhovnost i humanost. Roman analizira qudsko pona{awe u kriznim situacijama, a wegovi nalazi pokazuju da je ~ovek samo odvojen vrlo tankim slojem od drugog dela wegovog bi}a u kojem le`i zver.

51 Milan Radulovi}: Esteti~ke i autopoeti~ke kontemplacije Borislava Peki}a, u Spomenica Borislava Peki}a, urednik Predrag Palavestra, SANU, Beograd, 2002, str. 24/25.

152

Ivan V. Lali}, Tre}i kanon, nav. delo, str. 60. T. S. Eliot, Draj Salvejxis, ^etiri kvarteta, u: Pesme, SKZ, Beograd, 1998, str. 166.
12

11

153

154

155

156

13 14

Ivan V. Lali}, Prvi kanon, nav. delo, str. 7. Ivan V. Lali}, Prvi kanon, nav. delo, str. 18. 15 T. S. Eliot, Ist Kouker, nav. delo, str. 154. 16 T. S. Eliot, Draj Selvixis, nav. delo, str. 168.

157

17 18

Ivan V. Lali}, Prvi kanon, nav. delo, str. 7. Isto, str. 8.

158

T. S. Eliot, Draj Selvixis, u: ^etiri kvarteta, Pesme, SKZ, Beograd, 1998, str. 162. 20 T. S. Eliot, Draj Selvixis, nav. delo, str. 163. 21 Ivan V. Lali}, Prvi kanon, nav. delo, str. 12. 22 T. S. Eliot, Bernt Norton, nav. delo, str. 150.

19

159

23 24

Isto, str. 149. Isto 25 Isto, str. 147. 26 Ivan V. Lali}, Drugi kanon, nav. delo, str. 31. 27 Ivan V. Lali}, Prvi kanon, nav. delo, str. 21. 28 Isto 29 Ivan V. Lali}, Drugi kanon, nav. delo, str. 32.

160

30

T. S. Eliot, Bernt Norton, nav. delo, str. 152.

161

31

T. S. Eliot, Bernt Norton, ^etiri kvarteta, u: Pesme, SKZ, Beograd,

162

163