1

Univerzitet u Novom Sadu

Fakultet tehnikih nauka
Grafiko inenjerstvo i dizajn





Dr Dragoljub Novakovi

GRAFIKI SISTEMI
skripta




Novi Sad

2



Ovaj materijal je sastavljen u cilju
olakanja pripreme ispita iz predmeta
Grafiki sistemi. On predstavlja deo
nastavne materije sa predavanja. iri
sadraj nastavne materije obuhvata niz
obraenih grafikih sistema tampe i
zavrne grafike obrade koji nisu
obuhvaeni ovim materijalom a koji su
obraeni i deo nastavne materije. Sa
slajdovima sa predavanja on omoguuje
uspenu pripremu ispita.











3
GLOBALNI SADRAJ MATERIJALA

Grafiki sistemi GS - osnovni pojmovi i podele
Pneumatsko upravljanje u GS
Hidraulika u GS
Uticajni parametri na GS
Pogoni GS
Osnovna struktura i elementi GS
Konstrukcija GS



Preporuena literatura za produbljivanje znanja:

1. Kiphan, H.: Handbook of print media, Springer, 2000
2. Nyomdaipari enciklopedia, Budapest,1990
3. Teschner, H.: Offset druck technik, Verlag, 1978
4. Teschner, H.: Druck and Medien Technik, Verlag, 2003.
5. Novakovi,D.: Rukovanje naterijalom u grafikim sistemima, FTN,
Grafiko inenjerstvo i dizajn, Novi Sad,2003.
















4
GRAFIKI SISTEMI

Grafiki sistemi su osnovni produkcioni element grafikog proizvodnog
procesa. Oni su integrisana celina ljudskog rada i tehniko tehnolokih sistema
koji u rezultatu rada daju grafike proizvode. U sloenijim i savrenijim
grafikim sistemima proces izvravanja tei ka to veoj integrisanosti svih
elemenata siatema. Grafiki sistemi obuhvataju skup interaktivnih elemenata
sa meusobnim vezama. U njima su sadrane tri osnovne funkcije i to:
upravljanja (U)
rada (R)
kontrole (K)
U optem smislu cilj grafikih sistema je transformacija ulaznih veliina
(Xgsu) u izlazne veliine (Xgsi) slika 1.1.
Ulazne veliine su:
materijal (M)
energija (E)
informacije (I)
Na grafiki sistem mogu delovati poremeajni faktori Zp koji utiu na tok
odvijanja procesa (vibracije, toplota, buka i sl.). Tok procesa u grafikim
sistemima je voen. Voditi proces znai delovati na njegov tok da se
uspostavlja ili odrava njegovo stanje u cilju dobijanja eljenog rezultata -
grafikog proizvoda.

Xgsi 1
1
2
3
n
i
4
GRAFIKI SISTEM
GS
Xgsu Xgsi
Xgsu
Xgsu
Xgsu
Xgsu
Xgsu
Xgsu
Xgsi 2
Xgsi 3
Xgsi 4
Xgsi i
Xgsi n
Zp
Materijal
Energija
Informacije
Upravljanje
Rad
Kontrola
Proizvod
Xgsu - koordinate vektora ulaza
Xgsi - koordinate vektora izlaza

Slika 1.1 Opti oblik grafikog sistema
Stanje grafikog sistema - podrazumeva skup podataka koji daju potpunu
informaciju o radu grafikog sistema.
Stanje grafikog sistema (Sgs) je funkcija vremena (t) i sa njim se menja:
Sgs = f (t)
Grafiki sistemi podrazumevaju razliite sisteme, razliitog nivoa
sloenosti strukture od kojih su graeni, koji obavljaju odreenu funkciju u
procesu dobijanja grafikog proizvoda.
Strukturu gradnje sloenih grafikih sistema ine grafiki sistemi nieg
nivoa sloenosti koji kao takvi mogu da obavljaju odreene funkcionalne
zadatke. Sloeni savremeni grafiki sistemi su sistemi visokog nivoa
5
automatizovanosti (tampe, zavrne grafike obrade, i sl.). U njima su
integrisani razliiti sistemi ije funkcionisanje je objedinjeno upravljanjem.
Mogu se nazvati grafiki fleksibilni tehnoloki sistemi i predstavljaju
zaokruenu tehnoloku celinu grafike proizvodnje odreene vrste grafikih
proizvoda. Pod fleksibilnou grafikih sistema se podrazumeva mogunost
brzog prilagoavanja promeni proizvodnje uz mogunost primene razliitih
grafikih materijala u procesu dobijanja razliitih grafikih proizvoda.
Grafiki fleksibilni tehnoloki sistemi se mogu strukturno ralaniti na
integrisane celine:
grafikih sistema (grafiki sistemi nieg nivoa sloenosti -
tamparske maine, maine zavrne grafike obrade..),
transportno-manipulacionih sistema,
merno kontrolnih sistema,
upravljako informacionih sistema i
skladinih sistema.
Automatizovana grafika proizvodnja se realizuje automatizovanom
obradom grafikih proizvoda. Za grafike fleksibilne tehnoloke sisteme se
moe rei da su integrisana celina grafikih sistema (tamparskih maina,
maina zavrne grafike obrade...), transportno-manipulacionih sistema,
merno kontrolnih sistema, upravljako informacionih sistema i skladinih
sistema.
tamparske maine i maine zavrne grafike obrade - automatizovane
proizvodnje, su moderne maine koje koriste upravljake jedinice za
izvravanje radnih zadataka. Radni zadaci su vezani za proces tampe, zavrne
grafike obrade, oplemenjivanja otiska izrade ambalae i sl. Ima ih vie vrsta u
zavisnosti od vrste tehnolokog procesa koji obavljaju.
Transportno-manipulacioni sistemi vre premetanje i prostornu
orijentaciju grafikih materijala. Transportnim sistemima se dodeljuje uloga
transportovanja a manipulacioni sistemi imaju funkciju prostorne orijentacije
grafikih materijala. Razvojem i viim nivoom automatizovanosti i integracije
se funkcije transporta i manipulacije povezuju.
Merno-kontrolni sistemi imaju funkciju merenja i kontrole u cilju
identifikacije parametara grafikog procesa. Merno-kontrolni sistemi grafike
proizvodnje su specifini i znaajno razliiti od drugih mernih sistema. Podaci
(informacije) su podesni za dalju obradu.
Upravljako informacioni sistemi imaju zadatak prijema, obrade i
distribucije podataka u odreenim delovima procesa.
Skladini sistemi su ureeni sistemi uvanja grafikih materijala i
grafikih proizvoda u duem vremenskom periodu uz odreene uslove
skladitenja. U automatizovanoj grafikoj proizvodnji su opremljeni ureenim
mestima za brzo, lako i jednostavno programsko odlaganje grafikog
materijala.
Skladini sistemi se mogu posmatrati kao izdvojene celine proizvodnog
procesa zbog funkcija koje obavljaju. Kod automatizovane grafike proizvodnje
oni su integrativna funkcija koja mora da obezbedi potrebne koliine materijala
prema zadatim uslovima.
Materijal (lat. materia) u proizvodnim procesima i obuhvata predmete
obrade, alate, pribore, opremu i ureaje za rukovanje sa njima. Za pojam
materijal se vezuje rukovanje materijalom. Pojam rukovanje materijalom
6
datira od poetka manufakture kao sloene kooperacije koja poiva na podeli
rada, iju tehniku osnovicu ini zanat i koja razvija do virtuoznosti umetnost
radnika u vrenju deliminih operacija ali ga ini nesposobnim da izradi ceo
proizvod. Rukovanje materijalom se najpotpunije definie kao: "Obezbeenje
prave koliine odgovarajuih materijala, pod odgovarajuim uslovima,
odgovarajuim redosledom, odgovarajue orjentacije, na odgovarajuem
mestu u odgovarajue vreme".
U grafikim procesima, kao proizvodnim procesima, su prisutni razliiti
materijali koji su neophodni za dobijanje grafikih proizvoda. Kvalitet i
efikasnost sistema za rukovanje materijalima moe imati znaajan uticaj na
proizvodni postupak. Loe metode rukovanja materijalima postavljaju visoke
radne zahteve, dovode do oteenja proizvoda, rasipanja materijala, odlaganja
proizvodnje i otpremanja i nepotrebnog zauzimanja povrina u magacinu,
meuskladitu i skladitu. Sve ovo vodi do dodatnih visokih trokova i to
konano vodi ka skupljoj proizvodnji. Naalost, samo manji broj proizvodnih
pogona posveuje panju reenju rukovanja materijalom. Ureeno rukovanje
materijalom je aktivnost koja znatnije moe da redukuje proizvodne trokove
i povea profit firme naroito u grafikim sistemima nieg nivoa sloenosti.
Grafike fleksibilne proizvodne tehnoloke sisteme moemo grupisati u
odreene nivoe sloenosti. Nivoi sloenosti odnose se na strukturu njihove
gradnje.
U najnii nivo sloenosti se mogu svrstati grafiki sistemi za tampu
(tamparske maine) koji su snabdeveni merno-kontrolnim i upravljako-
informacionim sistemima. Pored grafikih sistema za tampu ovom nivou
pripadaju i sistemi zavrne grafike obrade snabdeveni merno-kontrolnim i
upravljako-informacionim sistemima.
Ovi sistemi se mogu povezivati u cilju zaokruenja tehnologije izrade
grafikih proizvoda. Ovim povezivanjem stvaraju se grafike fleksibilne
tehnoloke linije.
Zaokruena celina automatizovane grafike proizvodnje koja sadri
automatizovane grafike, transportno-manipulacione, merno-kontrolne,
upravljako informacione i skladine sisteme, moe se nazvati grafiki
fleksibilni tehnoloki sistemi.
U nastavku se, u cilju ilustracije, prikazuju prema stepenu sloenosti
izvedeni nivoi grafikih fleksibilnih tehnolokih sistema.
. . . . tamparske maine
tamparske maine (slika 1.2) su snabdevene sa kontrolnim ureajima
tampe i upravljakom jedinicom tamparske maine. Ovi sistemi su
modularno graeni sa modulima odnosno radnim jedinicama indentine
funkcije i strukture sastavnih elemenata. U okviru njih su integrisani
automatizovani ureaji za ulaganje i izlaganje grafikog materijala.
7

Slika 1.2 tamparska maina
Pored ovih sistema u savremene grafike sisteme su integrisani merno-
kontrolni sistemi za nadzor i praenje procesa tampe. Uloga ovih sistema je
posebno znaajna jer se sa izuzetno osetljivim parametrima (denzitometrijska
merenja) prati kvalitet otiska.
. . . . Maine zavrne grafike obrade
Maine zavrne grafike obrade su sistemi za zavrno oblikovanje
grafikog proizvoda. Najee se razvrstavaju u grupe prema tehnolokim
operacijama obrade materijala koje realizuju i to kao obradni sistemi za:
seenje, savijanje, povezivanje, perforiranje, brojanje, utiskivanje,
presvlaenje materijala, presovanje, motanje, lepljenje, ivenje, zaobljavanje i
sl.
U automatizovanim sistemima zavrne grafike obrade u zavisnosti od
funkcije i namene su integrisani merno-kontrolni i upravljako informacioni
sistemi. U grafikim tehnolokim sistemima nieg nivoa sloenosti ovi sistemi
su razmeteni kao posebne celine u kojima se obavljaju obradne operacije
posle operacija tampanja.
U savremenim sloenim sistemima ovi sistemi su integrisani sa
tamparskim sistemima tako da se po otiskivanju nastavlja obradni proces. Za
manje sloene obradne operacije posle procesa tampanja oni se postavljaju
kao dodatni ureaji na tamparski sistem.
Na slici 1.3 je prikazana maina zavrne grafike obrade.

Slika 1.3 Maina zavrne grafike obrade
8
. . . . Grafike fleksibilne tehnoloke linije
Grafike fleksibilne tehnoloke linije u delovima procesa najee imaju
tamparske i sisteme zavrne grafike obrade. Mogu biti i integrisana celi na
samo jednih ili drugih sistema (tamparskih ili zavrne grafike obrade). Primer
linije za povez knjiga prikazana je na slici 1.4.
Na ulazu u liniju za zavrnu grafiku obradu tampanih proizvoda je
najee odtampani materijal. Materijal se do ulaza u liniju transportuje u
pakovanjima tabanog, sloenog materijala ili tabanog materijala pakovanog
u rolnu. Na ulazu u linije zavrne grafike obrade mogu biti i odtampane rolne
papira koje obino u prvoj operaciji imaju seenje. Pripremljeni tabaci najee
prolaze proces slaganja odnosno dobijanja knjinog bloka. U zavisnosti od
vrste poveza slede druge operacije kao to su ivenje, lepljenje, ubacivanje
korica, presovanje, slaganje, kontrola, pakovanje i ekspedovanje.
Podloge na kojima se tampa mogu biti razliite (npr. papir, karton,
lepenka, folije, tkanine i sl.). U zavisnosti od ulazne vrste podloga definisana je
i linija za zavrnu grafiku obradu. Grafike fleksibilne tehnoloke linije
mogu biti posebno samo u delu tampe sa integrisanim jedinicama obrade. Na
slici 1. 5 je prikazana modularno koncipirana linija za tampu na platnu sa in
line doradnom jedinicom.


Legenda:

1 - maina za sakupljanje 8 - maina za seenje
2 - ukrtajui dodava 9 - osnovna linija knjiga
3 - transporter knjiga 10 - presovanje i povezivanje
4 - maina za poravnanje 11 - maina za omot
5 - maina za lepljenje 12 - slaganje knjiga
6 - ureaj za slaganje i suenje 13 - maina za ivenje
7 - odvajanje knjiga 14 - maina za kontrolu

Slika 1.4 Linija zavrne grafike obrade knjiga

9

Slika 1.5 Modularno koncipirana linija za ofset tampu na platnu
Legenda:
1 - ureaj za odmotavanje trake 6 - ureaj za slaganje tabaka
2 - tamparska maina 7 - cik-cak savija
3 - in line obradna jedinica 8 - ureaj za umetanje
4 - ureaj za savijanje 9 - ureaj za pakovanje
5 - ureaj za namotavanje trake 10 - ureaj za traku

Skladini sistemi sa grafikim fleksibilnim tehnolokim linijama ine
zaokruenost tehnologije grafike proizvodnje odnosno GFTS.
Na slici 1.6 je prikazan jedan koncept modularno graenog grafikog
fleksibilnog sistema za novinsku proizvodnju. Odlika ovakvih sistema je visoka
automatizovanost rukovanja materijalom unutar samog sistema.
Ulaz materijala u skladini sistem i rukovanje materijalom unutar
sistema se realizuje razliitim ureajima za rukovanje materijalom. U podnom
rasporedu odlaganja materijala najzastupljeniji su viljukari i vozila razliitih
vrsta sa dograenim i prilagoenim ureajima za prihvatanje materijala.
U viim nivoima automatizovanosti skladita najzastupljeniji princip
gradnje je elijasti raspored skladinih mesta koji su najee opremljeni
identifikatorima prostorne pozicije i orjentacije u cilju pravilnog odlaganja
materijala.

10

Slika 1.6 Grafiki fleksibilni tehnoloki sistem modularnog koncepta
gradnje
Legenda:

1 - konvejer, 4 - tampanje,
2 - fleksibilno skladite rolni, 5 - pakovanje,
3 - novinska ulagajua linija, 6 - utovar

U zavisnosti od oblika grafike proizvodnje i njenih specifinosti prisutni su
razliiti koncepti GFTS. Na slici 1.7 prikazan je savremeni koncept grafike
proizvodnje.
Priprema proizvodnje se obavlja na razliitim udaljenim i dislociranim
mestima. Najee to mogu da budu individualna mesta dizajna i pripreme
grafike proizvodnje.
Pripremljen materijal za tampu se elektronski prenosi u prostor
pripreme, na raunare za pripremu tamparske forme i upravljanje procesom
izrade grafikog proizvoda u proizvodnom pogonu. Ovaj sistem je dislociran
kao poseban raunarski deo sa kojeg se dalje informacije proisleuju ka
proizvodnim sistemima. Unutar proizvodnog sistema se realizuje izrada
gotovog grafikog proizvoda.
11

Slika 1.7 Savremeni koncept grafike proizvodnje
Kretanje materijala u savremenim grafikim sistemima se najee
obavlja automatski voenim vozilima. Na slici 1.8 je prikazan savremeni
koncept grafike proizvodnje sa transportom materijala uz pomo automatski
voenih vozila.

Slika 1.8 Automatski voena vozila u funkciji transporta materijala u
savremenim GFTS
12
Koncept transportovanja materijala je esto kombinovan tako da se
odvija razliitim transportnim sredstvima. Na slici 1.9 je prikazan koncept
kombinovanja transporta i manipulacije materijala, viljukarom, transportnim i
manipulacionim sistemima i automatski voenim vozilima.


Slika 1.9 Kombinacija transportovanja materijala u sloenim GFTS
Savremeno koncipirani grafiki sistemi u delovima procesa zavrne
grafike obrade imaju instalisane robotizovane sisteme. Na slici 1.10 je
prikazan obradni sistem sa portalnom paletizacijom i pakovanjem.

Slika 1.10 Obradni sistem sa paletizacijom i pakovanjem
Princip modularne gradnje grafikih sistema
13
Koncept gradnje savremenih sloenih grafikih sistema je najee
izveden na modularnom principu (slike 1.11 i 1.12).

Slika 1.11 Modularni koncept gradnje sloenih grafikih sistema

Slika 1.12 Modularni koncept gradnje sloenih grafikih sistema
14
Princip modularne gradnje, kao savremen koncept gradnje savremenih
sistema je primenjen u GFTS. Tehnoloki proces grafike proizvodnje je
takvog karaktera da omoguava komponovanje sloenih struktura GFTS iz
modula.
Modularna gradnja u sutini predstavlja komponovanje sloenijih sistema
od veeg broja optih elemenata - modula koji u procesu gradnje dobijaju
dimenziju unificiranosti. Moduli su sistemi graeni od standardnih i
nestandardnih elemenata koji su povezani u funkcionalnu celinu.
Modularnost gradnje GFTS se temelji na sledeim principima:
potrebama proizvoaa grafikih sistema za obaveznim
dugoronim planiranjem razvoja proizvoda,
izradom modula grafikih sistema sa zajednikim karakteristikama,
vievarijantnosti izgraenih grafikih modula,
brim nainom za projektovanje ili potrebnih novih modula ili
nadogradnih elemenata i sl.
Grafiki tamparski sistemi su izuzetno pogodni za modularnu gradnju i
najee su kao takvi izgraeni.
Koncept modularne gradnje grafikih sistema je prikazan na slici 1.13.


Slika 1.13 Modularno koncipirani grafiki sistemi
tamparske jedinice ovakvog sistema su po svim karakteristikama
indentine. Pri radu razliitost im je u korienju drugog tipa materijala (boje).
Na taj nain se dobijaju viebojne tamparske maine.
Za rukovanje grafikim materijalima u grafikim fleksibilnim tehnolokim
linijama i GFTS iroko su primenjeni transportno-manipulacioni sitemi-TMS kod
kojih je u znaajnoj meri takoe prisutan modularni koncept gradnje. Ovi
sistemi su graeni tako da njihovu strukturu ini niz elemenata povezanih u
tehnoloku celinu. Na slici 1.14 je prikazan koncept modularne gradnje
portalno manipulacionih sistema za rukovanje grafikim materijalima.
Od odreenog broja modula se moe kombinovati vie razliitih ureaja.
Kombinovanje modula se vri u cilju dobijanja ureaja odreene funkcionalne
namene.
15

Slika 1.14 Modularno koncipirani portalno manipulacioni sistemi za rukovanje
grafikim materijalom
Na ovaj nain dobija se odreen broj razliitih reenja robota sa razliitim
mogunostima rukovanja materijalom.
Na slici 1.15 je ilustrovana mogunost kombinovanja modularne gradnje
robota na bazi osnovnih modula.


Slika 1.15 ema modularnog komponovanja robota na bazi familije modula
16
Na slici 1.16 a) je prikazan robot koji obavlja funkcije slaganja,
pakovanja i paletizacije grafikih proizvoda. Na slici 1.16 b) je prikazan robot
koji obavlja funkcije rukovanja materijalom, paletizaciju pakovanih vreica
materijala, a zatim otiskivanje dodatnih oznaka na ambalai proizvoda.
a) b)
Slika 1.16 Industrijski robot a) paletizacija knjiga, b) paletizacija vreica
Prema zahtevima grafikog procesa, rukovanje materijalom se uz
primenu robotizovanih sistema, najee se obavlja na ulazu i izlazu iz
procesa. Primer robotizovane paletizacije asopisa je prikazan na slici 1.17.

Slika 1.17 Paletizacija asopisa industrijskim robotom - segment rukovanja
materijalom u grafikom fleksibilnom tehnolokom sistemu
17
Robotizovani sistemi u automatizovanim grafikim fleksibilnim
tehnolokim sistemima moraju u potpunosti biti projektovani tako da zadovolje
tehnike parametre procesa.
Portalni manipulacioni i robotizovani sistemi su sistemi namenjeni za
rukovanje materijalom u okviru tkz. radnog mesta odnosno fiziki definisanog
statikog prostora kao dela ukupnog grafikog sistema.
Roboti u osnovnom znaenju rei ovek-maina u funkcijama rukovanja
grafikim materijalom su projektovani tako da zamene ljudsku ruku. Oni u
sutini oslobaaju oveka od napornih, monotonih i esto opasnih poslova.
Skladini sistemi (slika 1.19) su namenjeni odlaganju i uvanju grafikog
materijala prema propisanim zahtevima u duem vremenskom periodu.
Savremena skladita su automatizovana skladita snabdevena savremenim
ureajima za rukovanje materijalom.
Najea struktura skladita je elijski raspored odlaganja sa kodnim
mestima koja su itljiva za ureaje kojima se rukuje grafikim materijalom. Na
taj nain do materijala ureaji dolaze programskim putem pronalaenjem
eljene adrese materijala. Transport u okviru skladita grafikih materijala se
obavlja razliitim transportnim ureajima koji mogu biti povezani sa ureajima
prihvatanja i odlaganja materijala.
Konvejeri za transport tampanog materijala (slika 1.18) imaju zadatak
transporta do mesta za slaganje, oblaganje, pakovanje i sl. Paletizaciju u
savremenim grafikim sistemima najee vre industrijski roboti i portalni
manipulacioni sistemi.



Slika 1.18 Konvejeri za transport tampanog materijala - asopisa

18


Slika 1.19 elijski skladini sistem rolni i tabaka grafikih materijala

Grafike maine i ureaji (kao i sloeni grafiki sistemi) koji uestvuju u
grafikom procesu mogu se razvrstati u odreen broj nivoa automatizovanosti
(NAi). Za nivoe automatizovanosti vezane su odreene osobine.
Razvoj nivoa automatizovanosti je u funkciji vremena (slika 1.20). Budunost
grafikih sistema vezana ja za razvoj nivoa automatizovanosti od NA6 do NA9.
Na slici 1.21 prikazana je jedna mogua sistematizacija nivoa
automatizovanosti grafikih maina, ureaja i sloenih grafikih sistema.
U najniem nivou automatizovanosti NA0 nalaze se maine i ureaji za
manuelni rad, dok najvii nivo NA9 ine inteligentne grafike maine, ureaji i
sistemi. Izmeu ova dva nivoa je osam nivoa grafikih maina, ureaja i
sistema.
Manuelni rad u grafikoj proizvodnji obuhvata postupke kao to su runo
slaganje grafikog materijala (papiri, kartoni, lepenke i sl.), runa obrada filma
(retuiranje, bojenje, radiranje i sl.) ili presovanje, previjanje i sl. i vri se
dejstvom rune sile.
19
Prvom nivou automatizovanosti NA1 pripadaju maine ureaji i grafiki
sistemi sa sopstvenim pogonom kao to su perforatori (traka, papira i sl.)
cirkulari za seenje (papira, kartona, lepenke i sl.).
Nivou NA2 pripadaju poluautomatske maine, ureaji i grafiki sistemi
koji sadre odreene cikluse (previjanje, utiskivanje, veih formata papira,
kartona i sl.) i funkcije rukovanja kao to su pozicioniranje, hvatanje i sl.
Nivo NA3 obuhvata maine, ureaje i grafike sisteme u kojima se
memoriu ciklusi koje oni izvravaju (maine za slaganje grafikih materijala i
sl.), maine sa perforiranom trakom, fotojedinice i sl.
Na nivou automatizovanosti NA4 se pojavljuju maine, ureaji i grafiki
sistemi sa regulacionom povratnom vezom koja je rezultat procesa merenja
(denzitometarsko merenje boja, kontrola registra tampe i sl.). To su kamere
sa automatskim podeavanjem, automatska kontrola registra tampe i sl.
Peti nivo NA5 ine maine, ureaji i grafiki sistemi sa automatskim
raspoznavanjem i procenom grafikog procesa (raunarska priprema i kontrola
tampe, prepoznavanje oblika i sl.).
esti nivo NA6 obuhvataju maine, ureaji i grafiki sistemi sa
mogunou samoprogramiranja, odnosno uenja.
Sedmi nivo NA7 bi obuhvatio ureaje, maine i sisteme sa ugraenim
elementima vetake inteligencije.
Osmi nivo NA8 i deveti nivo NA9 predstavljale bi maine, ureaji i grafiki
sistemi sa elementima vetake inteligencije koje odlikuje kreativnost i
dominacija.

























Slika 1. 20 Nivoi automatizovanosti grafikih maina i grafikih sistema
NA0
NA1
NA2
NA3
NA4
NA5
NA6
NA7
NA8
NA9
A
u
t
o
m
a
t
i
z
o
v
a
n
o
s
t

Razvoj
B U D U N O S T
POSTOJEI NIVOI
20














































Slika 1. 21 Mogui nivoi automatizovanosti maina, ureaja i grafikih
sistema



A

U

T

O

M

A

T

I

Z

A

C

I

J

A




M

A

I

N

A




U


R

E

A

J

A


I

G

R

A

F

I

K

I

H




S

I

S

T

E

M

A

SA SOPSTVENIM
POGONOM
N
A
1

MEHANIKA
ENERGIJA

PERFORATORI
CENTRIFUGE
CIRKULARI
POLUAUTOMATSKI


N
A
2

CIKLUSI
KOPIRANJE
DODAVANJE
SLAGANJE
AUTOMATSKI
N
A
3

MEMORI-
SANJE

SA
PERFORIRANOM
TRAKOM
FOTOJEDINICA
SA SAMOREGULACIJOM

N
A
4

RASUI-
VANJE
KAMERE
REGISTRI

SA SAMOKONTROLOM
N
A
5

RASPOZNA-
VANJE
RAUNARSKO
VOENJE
PROCESA
SA
SAMOPROGRAMIRANJEM
N
A
6

UENJE
EKSPERTSKA
ZNANJA
SA INTIUTIVNIM
SPOSOBNOSTIMA N
A
7

RAZMI-
LJANJE
EKSPERTSKI
SISTEMI
VETAKA
INTELIGENCIJA
SA KREATIVNIM
SPOSOBNOSTIMA N
A
8

KREATI-
VNOST
VETAKA
INTELIGENCIJA

SA ELEMENTIMA
INTELIGENCIJE
N
A
9

DOMINACIJA
VISOK NIVO
VETAKE
INTELIGENCIJE

V R S T A - N I V O OPIS PRIMER
MANUELNI
N
A
0

NEMEHANIZ
OVANOST
RUNO
SLAGANJE
RUNA OBRADA
FILMA
RU^NO SE^ENJE
21

PRIMENA PNEUMATIKE U GRAFIKIM SISTEMIMA

Pneumatski ureaji su nali znaajnu primenu u grafikim sistemima.
Primenjenu su u razliitim delovima faza dobijanja grafikih proizvoda a u
nekim segmentima imaju kljunu ulogu u odvijanju procesa. Na slici 1a je
prikazan izgled ureaja za ulaganje i izmenu rolni rotacione maine za tampu
a na slici 1b brojevima su istaknuti pneumatski elementi ureaja.

a) b)
Slika 1 ureaj za ulaganje i izmenu rolni u rotacionu mainu za tampu
a) izgled ureaja b) ematski prikaz sa naznakom pneumatskih elemenata

Na slici 2a je prikazan izgled tampon maine za tampu a na slici 2b ematski
prikaz iste sa naznakom pneumatskih elemenata. Pneumatski elementi maine
izvravaju sva osnovna kretanja tampona i podloge na koju se tampa i
predstavljaju kljune elemente maine.

a) b)
Slika 2 Tampon maina za tampu a) izgled maine b) ematski prikaz maine
sa naznakom pneumatskih elemenata i kretanja

22
Na slici 3 a je prikazan izgled viebojne tampon maine za tampu a na slici 3b
ematski prikaz maine sa naznakom pneumatskih elemenata i kretanja.
Uloga pneumatskih elemenata u izvravanju osnovnih kretanja u dobijanju
otisaka je kljuna.

a) b)
Slika 3 Viebojna tampon maina za tampu a) izgled maine b) ematski
prikaz maine sa naznakom pneumatskih elemenata i kretanja

Na slici 4 a je prikazan izgled maine za sito tampu a na slici 4b ematski
prikaz maine sa naznakom pneumatskih elemenata i kretanja. Uloga
pneumatskih elemenata u izvravanju osnovnih kretanja u dobijanju otisaka i
manipulaciju sa podlogom na koju se tampa je kljuna.

a) b)

Slika 4 Maina za sito tampu a) izgled maine b) ematski prikaz maine sa
naznakom pneumatskih elemenata i kretanja
23
Za pravilan rad delova grafikih sistema u kojima su upotrebljeni pneumatski
sistemi potrebno je razreiti osnovne probleme vezane za pneumatsko
upravljanje procesom.

PNEUMATSKO UPRAVLJANJE

Razvoj ureaja koji koriste vazduh pod pritiskom

Za vazduh je vezan ovekov opstanak i ivot. Pored svakodnevnog biolokog
korienja prisutan je u nizu ureaja koje je ovek razvio da bi olakao i
unapredio svoju delatnost. Za ureaje se koristi vazduh pod pritiskom kao
jedan od najstarijih oblika energije koji ovek primenjuje u razliitim
procesima. Primena vazduha pod pritiskom prisutna je dugi niz godina u ivotu
oveka. Upotrebljavan je u oruu za lov koje se izraivalo od drveta pogodnog
da se posle ienja jezgra u otvor ubaci strelica koja se istiskivala pod
pritiskom vazduha. Zabeeno je da se kao radno sredstvo javlja u grkoj, pre
vie od 1000 godina, kada je Ktesibios sagradio katapult pomou vazduha pod
pritiskom. Re pneuma je gkog porekla i znai disanje, vetar, a u filozofiji ima
znaenje za duu.
Brojne su primene vazduha:
u mlaznicama koji vre koristan rad,
u transportu materijala (vazduni jastuci i sl.)
u pneumatskim alatima i priborima,
u vakum aparatima
u mernim ureajima
u industrijskoj pneumatici
u regulacionoj tehnici i sl.
Pojam "pneumatika" podrazumeva nauku o kretanju vazduha. Pneumatika svoj
puni razvoj belei u periodu razvoja automatizacije tako da od 1950 godine
moemo govoriti o stvarnoj primeni pneumatike kao radnog sredstva u
proizvodnji.
Grafika industrija u nizu ureaja i maina koristi vazduh pod pritiskom. iroku
primenu vazduha omoguuju njegove karakteristike:
neiscrpan je izvor kao radni medijum jer je svuda u atmosveri,
stiljiv je kao fluid to je esto puta znaajna karakteristika kod rada
ureaja,
lako se pod pritiskom transportuje razvodnim sistemima,
akumuulira se u zatvorenim sudovima,
kao energent nije zapaljiv i siguran je u radu,
neosetljiv je na temperaturne promene,
nije eksplozivan,
ne zagauje okolinu pri izlasku iz ureaja i sistema,
moe se priguiti da nestvara buku pri isticanju u atmosferu,
dozvoljava velike brzine rada ureaja i sistema,
pod pritiskom je dobar nosioc informacija,
radni elementi su jednostavne konstrukcije,
pristupaan je po ceni.

24
Kao nedostatak se moe izdvojiti vee ulaganje u proizvodnju i njegovu
akumulaciju, razvod do maina i uredjaja. Kada se razmatre svi trokovi tada
je cena energije u odnosu na sve ostale trokove (kao to izdaci za nabavku
elemenata i maina, odravanje i sl.) mala i ne igra odluujuu ulogu.
PNEUMATSKO UPRAVLJANJE je je naziv za nain reavanja problema upravljanja
korienjem pneumatskih elemenata. Kod svakog pneumatskog sklopa
razlikuju se dva dela: upravljaki - informacijski deo i energetski - izvrni deo.
Upravljaki deo - predstavlja skup elemenata koji primaju, obradjuju i alju u
odgovarajuem obliku, informaciju izvrnim elementima.
Energetski deo - se sastoji iz izvrnih organa i pripadajuih elemenata, koji
pretvaranju energiju vazduha u koristan rad.
Povezivanjem upravljakih i energetskih delova dobijaju se eme pneumatskog
upravljanja.
Kod pneumatskog upravljanja energetski deo najee je istog nivoa pritiska
0,6 do 0,8 MPa, a upravljaki mae biti istog ili nieg pritiska. Upravljaki deo
sklopa koji je istog nivoa pritiska kao i kod energetskog dela, reava se
elementima kao to su razvodnici i ventili.
Pritisak vazduha se menja prema geografskom poloaju i vremenskim
uslovima. Uobiajeno je da se taj pritisak naziva atmosverski pritisak. Pritisak
manji od atmosferskog se naziva podpritisak a vei od atmosferskog
nadpritisak.
Vazduh pod pritiskom u energetskom i upravljakom delu pneumatskog sklopa
treba da zameni naporan rad oveka.
Primer primene vazduha pod pritiskom dat je na slici 5. Jednim cilindrom se
diu paketi knjiga u gornji poloaj a zatim drugim cilindrom paket prebacuje na
transportnu traku.


Slika 5 Primer primene vazduha pod pritskom u vrenju rada

25
PROIZVODNJA VAZDUHA POD PRITISKOM

Vazduh pod pritiskom se proizvodi u kompresorima koji sabijaju vazduh na
eljeni radni pritisak. Kod pneumatskih pogona u upravljanju se najee
primenjuje sistem centralnog snabdevanja vazduhom pod pritiskom.
Centralnim razvodnim sistemom vodi se vazduh pod pritiskom od centralne
kompresorske stanice prema pojedinnaim uredjajima.
Za dobijanje radnog pritiska i koliine potrebnog vazduha, primenjuju se i
razliiti tipovi kompresora.
Kompresore moemo podeliti prema konstrukciji u dve grupe.
Prvu grupu ine klipni kompresori koji rade na principu sabijanja vazduha u
manji prostor. Kod ovoga principa kompresija se ostvaruje na nain da se
vazduh predhodno sabija. Ovu vrstu kompresora nazivamo klipni kompresori
(pravolinijsko ili rotaciono kretanje klipa - kompresora).
Drugu grupu ine strujni kompresori koji rade na principu strujanja. Vazduh se
usisava na jednoj strani i komprimira se ubrzanjem mase vazduha (turbine).
Na slici 6 je prikazana podela kompresora.


Slika 6 Podela kompresora

Klipni kompresori - izvedeni su sa pravolinijskim kretanjem klipa i kao takvi su
esto u primeni. Sabijaju vazduh na nii, srednji i vii pritisak (od 1 bara do
vie hiljada bara). Princip rada klipnih kompresora prikazan je na slici 7. Da bi
se dobili visoki pritisci potrebna su reenja viestepenih kompresora, sabijanje
u jednom cilindru pa hlaenje vazduha, zatim sabijanje u drugom. Za hlaenje
se koristi vazduh ili voda. Izvedeni su sa reenjima:
jednostepeni - do 4 bar
dvostepeni - do 15 bar
viestepeni - preko 15 bar

26
a) b)

Slika 7 Klipni kompresor a) jednostepeni b) dvostepeni

Membranski kompresor slika 8 pripada grupi klipnih kompresora. Pomou
membrane odvojen je klip od prostora za usisavanje vazduha tako da vazduh
ne dolazi u dodir sa kliznim delovima. Zbog ovoga sabijeni vazduh ne dolazi u
dodir sa uljem. Ovi kompresori imaju veliku primenu u prehrambenoj industriji,
farmaceutskoj i hemijskoj industriji, zbog toga to je vazduh nezauljen.


Slika 8 Membranski kompresor



Rotacioni kompresori sa vie komora (slika 9) imaju rotirajue elemente. Pri
rataciji smanjuje se prostor i time se vri sabijanje vazduha.
U cilindricnom kuitu sa ulaznim i izlaznim prorezima se obre ekscentrino
postavljen rotor. U rotoru su ugradjene pokretne lopatice u proreze koji sa
27
cilindrinim zidom stvaraju komore. Prilikom obrtanja rotora centripetalna sila
potiskuje lopatice prema zidu te se obrtanjem u odnosu na oblik kuista i vri
promena zapremina komora - poveava, odnosno smanjuje. Sa ovim se vri
sabijanje vazduha.
Na slici 10 je prikazan zupasti komprtesor sa ozubljenim konkavnim i
konveksnim ozubljenjima profila zuba koji potiskuju vazduh koji aksijalno ulazi.

Slika 9 Rotacioni kompresori Slika 10 Zupasti kompresor

Kompresor sa dva profilna obrtna elementa. Kod ovih kompresora vazduh se
transportuje sa jedne na drugu stranu bez promene zapremine. Zaptivanje se
vri na strani vieg pritiska pomou linije dodira profila.


Slika 11 Kompresor sa profilnim obrtnim elementima

Strujni kompresori (turbine) rade na principu strujanja i posebno su pogodni za
stanice koje treba da isporuuju velike koliine vazduha. Strujni kompresori se
proizvode kao aksijalni, slika 12 i radijalni, slika 13. Vazduh se pokree
pomou jednog ili vie turbinskih kola.

28


Slika 12 Aksijalni kompresor Slika 13 Radijalni kompresor

Ubrzanje kod aksijalnog kompresora se postie pomou lopatica i to u
aksijalnom pravcu u smeru protoka vazduha.
Kod radijalnog kompresora ubrzanje od komore do komore je radijalno prema
spoljnoj ivici, zatim vraanje struje vazduha i ponovo dovodjenje ka osovini i
ponovo od osovine se vri ubrzavanje vazduha prema spoljnoj ivici .
Izbor kompresora je vezan za:
kapacitet
pritisak
pogon
regulaciju
hlaenje
nain postavljanja
Na slici 14 je prikazan spoljanji izgled kompresora.

Slika 14 Izgled kompresorskog agregata
29
Kapacitet kompresora podrazumeva koliina vazduha (m
3
/min ili m
3
/h) koju
kompresor treba da isporuuje. Pri ovom se razlikuje:
- teoretska isporuena koliina vazduha,
- efektivna isporuena koliina vazduha.
Proizvod iz zapreminskog hoda i broja okretaja kod pravolinijskog klipnog
kompresora daje teoretsku isporuenu koliinu vazduha.
Efektivna isporuena koliina zavisi od vrste kompresora i od pritiska.
Pritisak kompresora se razlikuje kroz dva pojma:
Pogonski pritisak koga isporuuje kompresor odnosno pritisak akumuliranog
vazduha u rezervoaru i pritisak u cevnim vodovima prema potroaima.
Radni pritisak je onaj pritisak koji je neophodan za rad na svakom radnom
mestu i iznosi najee 6 bara. Zbog toga se svi podaci za pneumatske
elemente daju za ovaj pritisak. Preduslov za pouzdan i taan rad je konstantan
pritisak. Od konstantnog pritiska zavise: brzine, sile i vremenski upravljani
radni elementi.
Pogon kompresora zavisno od uslova u proizvodnji moe biti elektromotorom ili
motorom sa unutranjim sagorevanjem. U industrijskim pogonima najesi je
pogon elektromotorom. Ako se radi o pokretnim kompresorima tada je pogon
najee sa motorima sa unutranjim sagorevanjem.
Regulacija ima zadatak da se kapacitet kompresora prilagodi promenljivoj
potronji. Isporuena koliina vazduha regulie se u podeivim graninim
vrednostima izmedju maksimalnog i minimalnog pritiska. Postoje razliite vrste
regulacije i to:
Regulacija praznog hoda
- isputanjem vazduha u atmosferu
Ova je najjednostavniji nain regulacije, a sastoji se u tome da kompresor radi
preko ventila nadpritiska. Kada se postigne naregulisani pritisak na rezervoaru
za vazduh ili u razvodnoj mrei, otvara se ventil sigurnosti i isputa vazduh u
atmosferu. Nepovratni ventil spreava potpuno pranjenje rezervoara za
vazduh (samo kod vrlo malih kompresorskih stanica ).
- zatvaranjem usisnog voda
Kod ove regulacije zatvara se usisni vod. Usisna prikljunica kompresora je
zatvorena. Kompresor ne moe usisavati vazduh i radi dalje u oblasti
podpritiska. Ova regulacija se uglavnom primenjuje kod rotacionih kao i kod
klipnih kompresora sa pravolinijskim kretanjem klipa.
- otvaranjem usisnog voda
Ovaj sistem regulacije nalazi primenu uglavnom kod velikih klipnih
kompresora. Pomou jednog hvataa zadrava se usisni ventil otvoren i
kompresor ne moe vie da sabija vazduh.
Regulacija deliminim optereenjem
- brojem okretaja
- priguivanjem usisnog voda
Regulacija iskljuivanjem pogonskog motora

RAZVODJENJE VAZDUHA POD PRITISAKOM

Maine i uredjaji zahtevaju dovoenje potrebne koliine vazduha od
kompresora preko cevne mree sa vazduhom pod pritiskom. Preporuuje se da
prenik razvodnih cevi bude tako odabran, da pad pritiska od rezervoara za
30
vazduh do potroaa ne bude vei od 0,1 bar. Vei pad pritiska smanjuje
ekonomicnost sistema i znatno smanjuje efikasnost. Vodovi se moraju
dimenzionisati.
Izbor prenika cevnih se odredjuje prema:
- koliini protoka vazduha,
- duini razvoda,
- gubicima pritiska (dozvoljenim),
- radnom pritisku i
- broju priguenja u vodovima.
U praksi se oslanjamo na iskustvene vrednosti.
Za dobro funkcionisanje cevovoda potrebno je izvriti kvalitetno povezivanje
koje se vri elementima za vezivanje cevovoda. Odreen broj elemenata i
naina vezivanja prikazan je na slici 15.


Slika 15 Elementi za vezivanje cevovoda

PRIPREMA VAZDUHA

Vazduh za primenu u pneumatskim instalacijama se mora pripremiti. Moraju se
odstraniti neistoe. Neistoe su u obliku prljavih ili korozivnih estica,
ostataka ulja od podmazivanja i vlanog vazduha. One su u mnogim
sluajevima uzrok smetnjama u pneumatskim uredjajima, a esto su uzrok
potpunog unitenja pneumatskih elemenata. Grubo odvajanje kondenzata vri
se u odvajau kondenzata koji je ugradjen iza sistema za podhladjivanje, dok
se fino preiavanje, filtriranje i ostali postupci pripreme vazduha vre
neposredno kod maina i uredjaja. Kod ovoga se posebna panja mora
pokloniti odstranjivanju vlage iz vazduha pod pritiskom . Vlaga dolazi u
31
kompresor sa spoljnjim usisanim vazduhom a time i u mreu. Sadraj vlage
zavisi pre svega od relativne vlanosti usisanog vazduha, a ova je opet zavisno
od temperature vazduha i vremenske situacije. Apsolutna vlanost je koliina
vode koju sadri 1 m
3
vazduha. Koliina zasienja (maksimalna vlanost) je
ona koliina vade koju jedan m
3
vazduha moe da primi pri odgovarajuoj
temperaturi. Tada relativna vlaznost iznosi 100% max. (Temperatura
zasienosti).
Zauljiva vazduha pod pritiskom ima zadatak da pneumatske elemente
snabdeva sa dovoljno sredstava za podmazivanje. Sredstva za podmazivanje
spreavaju habanje pokretnih delova elemenata, smanjuju sile otpora kretanja
i tite aparate od korozije. Zauljivai vazduha rade najee po principu
Venturijeve cevi, slika 16. Razlika pritiska izmedju pritiska ispred vazdune
mlaznice i pritiska u najuem delu mlaznice, sluzi za to da tenost (ulje) usisa
iz rezervoara i izmea sa vazduhom. Zauljiva vazduha poinje tek tada da
radi, kada je postignuta dovoljno velika brzina strujanja. Kod male potronje
vazduha postiu se i male brzine strujanja koje nisu dovoljne da proizvedu
dovoljno nizak podpritisak koji bi usisao ulje iz rezervoara. Zbog toga se mora
paziti na vrednosti protoka kroz zauljiva koji je dao proizvodja.


Slika 16 Venturijev princip zauljivanja

Pripremne grupe su kombinovani uredjaji koji se sastoje iz:
- Precistaca za vazduh
- Regulatora pritiska i
- Zauljivaa.

PNEUMATSKI RADNI ELEMENTI

Pneumatska energija se preko pneumatskih ci1indara i vazdunih motora
pretvara u pravolinijsko kretanje napred - nazad i u obrtanje. Pneumatski
elementi sa pravolinijskim kretanjem (cilindri sa vazduhom) ostvarivauju
pravolinijsko kretanje pomou mehanikih elemenata. Razlikujemo vie vrsta
cilindara.
Cilindar jednostranog dejstva (slika 17) - pogonjeni je samo sa jedne strane
vazduhom pod pritiskom. Zbog toga ovi cilindri imaju samo u jednom pravcu
kretanja radni hod odnosno snagu da obavljaju odredjeni rad. Povratni hod
klipa odvija se preko sile opruge ugradjene u cilindar ili dejstvom neke spoljne
sile. Vazduh je dakle potreban samo za jedan smer kretanja. Sila opruge koja
32
je ugradjena u cilindar je tako proraunata da moe klip da vrati u poetni
poloaj sa dovoljno velikom brzinom. Kod cilindara jednostranog dejstva sa
ugradjenom oprugom hod je ogranien jer je i duina izrade opruge
ograniena. Zbog toga se ova vrsta cilindara izradjuje za hodove do 100 mm.
Ovi radni elementi primenjuju se uglavnom za stezanja, izbacivanja,
utiskivanja, podizanja, uvodjenja itd. Zaptivanje se vri elastinim materijalima
koji su ugradjeni u metalne ili plastine klipove.


Slika 17 Cilindar jednostranog dejstva
Cilindar sa putujuom membranom - pri dovodjenju vazduha membrana se
kree du unutranje povrine cilindra i pokree klipnjau prema napolje. Ovim
cilindrima se mogu postii znatno vei hodovi (oko 50-80 mm) nego kod
membranskog cilindra. Otpori su ovde takodje mnogo manji.

Slika 18 Cilindar sa putujuom membranom
Cilindri dvostranog dejstva - sila koju proizvodi vazduh pod pritiskom pokree
klip u dva pravca. Kretanja klipa napred i nazad vre se tano definisanom
silom. Cilindri dvostranog dejstva nalaze primenu naroito tamo gde klip u
povratnom hodu treba da izvri odredjeni rad. Zaptivanje je i ovde izvedeno
pomou klipa i zaptivke ugradjene u klipu ili pomou membrane.
33

Slika 19 Cilindar dvostranog dejstva

Ako se jednim cilindrom pokreu velike mase potrebno je ostvariti lagano
zaustavljanje cilindra u prednjem i zadnjem krajnjem poloaju da bi se na taj
nain izbeglo udaranje klipa na poklopac cilindra i eventualna otecenja. Pre
nego to cilindar postigne svoj krajnji poloaj, klip sa priguivanjem zatvara
isticanje vazduha u atmosferu. Pri tome ostaje sarno mali otvor slobodan i
esto se moe popreni presek za isticanje vazduha regulisati. Vazduh se u
poslednjem delu hoda klipa sabija u cilindru. Ovaj sabijeni vazduh se preko
nepovratno-prigunog ventila (malog poprenog preseka za isticanje vazduha)
isputa lagano u atmosferu. Sabijanje vazduha u krajnjem poloaju klipa
oduzima energiju klipu i on se lagano kree do svog krajnjeg poloaja. Kada se
klip kree u suprotnom pravcu, vazduh nesmetano preko nepovratnog ventila
struji u cilindar i vri kretanje klipa.


Slika 20 Cilindar sa priguivanjem na kraju hoda

Cilindar sa obostranom klipnjaom - je cilindar koji na obe strane ima
ugradjenu klipnjau. Klipnjaca je prolazna i vodjenje klipnjae je mnogo
pouzdanije jer se klipnjaa kree preko dva uleistenja. Ovo omoguuje da se
klipnjaa optereti i manjim poprenim silama. Krajnji granicni prekidai mogu
34
se ugraditi na strani klipnjae koja je slobodna. Sila u oba smera kretanja klipa
je istog intenziteta.


Slika 21 Cilindar sa obostranom klipnjacom
VENTILI

Pneumatsko upravljanje se sastoji iz signalnih elemenata upravljakih
elemenata i radnog dela. Signalni i upravljaki elementi definiu odvijanje
radnog ciklusa radnih elemenatai i nazivaju se ventili. Ventili su elementi koji
slue za upravljanje ili regulaciju funkcija start, stop i pravca u kome treba da
se kree radni elemenat, kao i regulaciju veliina pritiska i protoka radnog
medija. Nazivom ventil uopten je za celu grupu razliitih elemenata. Sa njim
su obuhvaene sve vrste ventila kao ventili sa zasunom, ventili sa kuglicom,
ventili sa tanjiriem, slavine itd. Prema funkciji razlikujemo sledee grupe
pneumatskih ventila:
Razvodnici,
Nepovratni ventili,
Ventili za pritisak,
Protoni ventili i
Slavine

Razvodnici

Razvodnici su uredjaji koji utiu na tok komprimovanog vazduha i to preteno
start, stop i smer strujanja.
Nain predstavljanja ventila
Za predstavljanje ventila u upravljackim semama upotrebljavaju se simboli.
Ovi simboli ne govore nista o vrsti konstrukcije ventila nego sarno pokazuju
njegovu funkciju:
- Poloaj ventila predstavlja se jednim kvadratom,
- Broj kvadrata poreanih jedan iza drugod govori nam koliko poloaja ventil
moe imati,
- Funkcija i nain dejstva predstavljaju se unutar kvadrata,
- Linije oznaavaju vodove. Strelice pokazuju smer protoka,
- Zatvaranje - prekidanje protoka kroz ventil - predstavljeno je u kvadratu
poprenom crtom,
- Veza vodova unutar samog ventila predstavlja se jednom takom.
Na slici 22 su prikazani razvodnici sa kuglicom tipa a) 2/2 i b) 3/2 koji imaju
jednostavnu konstrukciju i male dimenzije. Protok vazduha od P prema A se
35
zatvara sa kuglicom. Tasterom se pomera kuglica. Pritisak na njega treba da
savlada silu u opruzi i pritisak u vodu.

a b
Slika 22 Razvodnici sa kuglicom a) 2/2 b) 3/2

Na slici 23a je prikazan razvodnik tipa 2/2 na principu tanjirastih zatvaraa.
Zaptivanje je dobro a vreme aktiviranja kratko. Nisu znaajnije osetljivi na
prainu i imaju dui vek eksploatacije. Kod aktiviranja dolazi do kratke
otvorenosti i prema izlazu R i vodu A.


Slika 23 Razvodnici sa tanjiriem a) 2/2 otvoren u nultom poloaju
b) 3/2 zatvoren u nultom poloaju

Na slici 24 su prikazani razvodnci tipa 3/2 na principu tanjirastih zatvaraa koji
imaju naleganje sa jedne strane. Povratni hod tanjiria obavlja opruga.
Upotrebljavaju se za upravljanje cilindrima jednostranog dejstva ili za
aktiviranje veih razvodnika.
Aktiviranje ventila najee moe biti manuelno, mehaniko, elektrino i
pneumatsko.
36


Slika 24 Razvodnici tipa 3/2

Razvodnici tipa 4/2 prikazani na slici 25 u konstrukciji imaju naleue tanjirie.
U nultom poloaju je razvodnik zatvoren.



Slika 25 Razvodnici tipa 4/2

Na slici 26 je dat prikaz razvodnika tipa 4/2 sa magnetnim predupravljakim
ventilom. Predupravljaki ventil je tipa 3/2. Kod elektromagnetnih razvodnika
se razlikuje direktno (kod malih razvodnika) i indirektno upravljanje.
Postoji niz razliitih konstrukcija razvodnika.
37

Slika 26 Prikaz razvodnika tipa 4/2 sa magnetnim predupravljakim ventilom

Na slici 27 je prikazan predupravljani razvodnik tipa 3/2 sa tokiem koji se
mehaniki aktivira.

Slika 27 Predupravljani razvodnik tipa 3/2 sa tokiem

Na slici 28 su prikazani nepovratni ventili. Zadatak im je zatvaranje vazduha u
jednom smeru a proputanje u drugom.


Slika 28 Nepovratni ventili

38
Konstrukcija naizmeninih ventila sa dva ulaza je prikazana na slici 29.

Slika 29 Naizmenini ventila sa dva ulaza
Na slici 30 su prikazani priguno nepovratni ventili koji slue za regulaciju
brzine. Kod prigunih ventila priguenje deluje samo u jednom smeru i to
smeru strujanja.

Slika 30 priguno nepovratni ventili

Slika 31 Vazduna zapreka

Slika 32 Povratna mlaznica
39


Slika 33 Ureaj za lepljenje sa pneumatskom emom
























40
PNEUMATSKO UPRAVLJANJE

Nain reavanja problema upravljanja korienjem pneumatskih i pomonih
elemenata naziva se pneumatsko upravljanje. Povezani pneumatski elementi
ine upravljaki sklop. Upravljaki sklop obrazuju dva dela: informacioni -
upravljaki, i energetski - izvrni.
Upravljaki deo predstavlja skup elemenata koji primaju, obrauju i predaju u
odgovarajuem obliku, informaciju - nalog, izvrnim elementima. Tok
odvijanja procesa obuhvata prijem unutranjih i spoljanjih signala, njihovu
identifikaciju i merenje, pretvaranje i pojaavanje signala kroz preradu
informacija.
Energetski deo ine izvrni organi i pripadajui elemenati, koji ga snabdevaju
sa vazduhom kao medijem odreenog energetskog stanja. Energetski deo vri
pretvaranje energije vazduha pod pritiskom u koristan rad.
Energetski deo kod pneumatskog upravljanja, obino je pritiska od 0,6 do 0,8
MPa. Upravljaki moe biti istog ili nieg nivoa pritiska. On se sastoji od
pneumatskih elemenata kao to su razvodnici i ventili. Kod sloenijih sistema
za upravljaki deo se koriste digitalni elementi koji rade sa niim pritiscima
vazduha, i nazivaju se pneumatski logiki elementi. Funkcionalni su i
kompaktni sa jednostavnom mogunosti gradnje pneumatskih sklopova.
Energetski deo pneumatskog sklopa ine cilindri. Na slici 1 su prikazani osnovni
elementi cilindra i sila koju proizvodi pritisak na klipu cilindra.

Slika 1 Osnovni elementi cilindra

U zavisnosti od izvravanja radnih funkcija pri kretanju klipa cilindra
razlikujemo energetske sklopove jednoradnog i dvoradnog cilindra.
Energetski sklop jednoradnog cilindra vri koristan rad sarno u jednom hodu.
Za njegov rad potreban je jedan napojni vod, odnosno za njegov rad je
dovoljan razvodnik sa tri prikljuka. Razvodnik koji vri napajanje moe imati 2
ili 3 razvodna poloaja. Na slici 2 je prikazan energetski sklop jednoradnog
cilindra sa razvodnikom tipa 3/2 (slika 2a) i tipa 3/3 (slika 2b).

41


Slika 2 Energetski sklop jednoradnog cilindra a) razvodnik tipa 3/2
b) razvodnik tipa 3/3

Razvodnik tipa 3/3, na slici 2 b, omoguava da se u nultom poloaju (poloaj
kao na slici) klipnjaa cilindra moe zaustaviti u nekom poloaju izmedju dva
krajnja.
Ovaj se razvodnik se u emarna naziva i "glavni" razvodnik cilindra.
Razvodnici na emama se crtaju u neaktivnom poloaju, tkz. nultom ili
polaznom poloaju.
Energetski sklop dvoradnog cilindra vri rad pri kretanju klipnjae u oba smera.
Za njegov rad su potrebni razvodnici sa etiri prikljuka slika 3.
U upotrebi su razvodnici sa dva ili tri razvodna poloaja. Razvodnik 4/2
pomou dva poloaja ostvaruje kretanje klipnjae cilindra u jednom ili drugom
pravcu, dok se pomou razvodnika 4/3 mogu ostvariti jo i dodatni zahtevi.



Slika 3 Energetski sklop dvoradnog cilindra


Klip cilindra se u jednom momentu moe osloboditi pritiska, tako da se pod
djelovanjem spoljanje sile dovede na odgovarajue mesto - centrira ili da se
blokira u nultom poloaju kada su sva etri prikljuka zatvorena.





42
Upravljaki deo pneumatskog sklopa

Upravljanje se moe podeliti:
Prema nainu upravljanja cilindrom na:
upravljanje zavisno od volje
uprav1janje zavisno od puta
uprav1janje zavisno od vremena
Prema nainu delovanja impulsa, odnosno nainu aktiviranja razvodnika:
pozitivno ili sa porastom pritiska
negativno ili sa padom pritiska,
Prema nainu odvijanja radnje (toka informacija):
redno upravljanje
programsko upravljanje
Ovim nisu obuhvaena kombinovana upravljanja.
Upravljanje zavisno od volje - aktiviranje razvodnika za kretanje cilindra vri se
jednim od naina fizikog aktiviranja. Rukovaoc aktivira razvodnik rukom,
nogom ili telom. Na slici 4 je prikazano direktno aktiviranje glavnog
razvodnika. U ovom sluaju nema upravljakih razvodnika.


Slika 4 Direktno aktiviranje

Indirektno aktiviranje ili daljinsko upravljanje (slika 5), zahteva dodatne
razvodnike, pomou kojih se aktivira glavni razvodnik. Kratkotrajni impuls na
izlazu razvodnikaje kodrazvodnika ije se vraanje u nulti poloaj ostvaruje
oprugom. Trajni impuls na izlazu ostvaruje se, kod razvodnika ije se
postavljanje u dva ili vie polozaja, vri pomicanjem ruice ili pedale. Vraanje
u prvobitni polaj ostvaruje se istom ruicom ili pedalom.
Pravilo je da se napojni vodovi crtaju punom linijom, a upravljaki
isprekidanom (slika 5). Pozitivno aktiviranje je se prikazuje strelicom prema
razvodniku to znai da se radi o porastu pritiska.
43


Slika 5 Aktiviranje cilindra uz pomo razvodnika sa pozitivnim imulsom

Negativno uprav1janje ili uprav1janje padom pritiska, obeleava se strelicom
koja je usmerena od glavnog razvodnika, (slika 6). Kao razvodnici za daljinsko
upravljanje koriste se tipa 2/2, ija je uloga iskljuivo odzraivanje
upravljakog voda.



Slika 6 Aktiviranje cilindra uz pomo razvodnika sa negativnim imulsom

44
U sluaju negativnog impulsa javljaju se odreeni problemi kod isticanja
vazduha. Otpori isticanju moraju biti manji od onih koji su u prigunici. To
ograniava duinu voda preko kojeg se odzrauje (upravlja) razvodnik. Ta
duina je oko 3 m za standardne preseke cevi. Nedostatak je u tome, to se
cevi, koje su obino plastine, mogu na radnom mjestu otetiti, to za
posledicu ima odzraivanje, tako da e doi do deaktiviranja ureaja kojim se
upravlja to moe izazvati neeljene posledice. Iz tih razloga najesa primjena
negativnog upravljanja je kod ugradjenog upravljakog sklopa u pneumatskim
elementima.

Upravljanje zavisno od puta

Karakteristika ovog upravljanja je aktiviranje razvodnika koji daju impulse
glavnom razvodniku na putu klipnjae cilindra ili nekog pokrertnog dela
ureaja, slika 7. Razvodnici se aktiviraju jednim od naina mehanikog
aktiviranja.




Slika 7 Upravljanje zavisno od puta


Upravljanje zavisno od vremena

Kod ove vrste upravljanja koristi se razvodnik s kanjenjem signala, pomou
kojeg se aktiviranjem glavnog razvodnika cilindra moe postii kretanje
klipnjae s podeivim zadravanjem u krajnjim poloajima, slika 8.
Vazduh iz razvodne mree pokree klip cilindra i zavisno od poloaja koji je
imao glavni razvodnik ad tog vremena preko upravljakog voda dolazi
45
upravljaki signal na jednu ili drugu stranu i vri se prebacivanje razvodnika
tipa 3/2 u novi razvodni poloaj. Nakon isteka nekog (podeljivog) vremena
daje se impuls na stranu Y odnosno Z glavnog razvodnika, koji prekree klip
cilindra.


Slika 8 Upravljanje zavisno od vremena

Klip cilindra se tada kree u suprotnom smjeru, i od tog trenutka tee vreme
za aktiviranje drugog razvodnika s kanjenjem signala, koji e prebaciti glavni
razvodnik u prethodni poloaj. To se cikliki ponavlja u zavisnosti od
podeenosti vrijemena zadravanja u krajnjim poloajima.
Redosledno upravljanje se oznaava vrsta upravljanja kod upravljakog
sklopa, kod kojeg se slijedea radnja moe tek zapoeti kada je prethodna
obavljena. Redosledno odvijanje programa sadri u sebi i sigurnost da se
naknadna radnja, koja je uslovljena prethodnom, nee obaviti, ako ova nije
izvrena. Veina problema pneumatskog upravljanja je karaktera redoslednog
odvijanja radnji. Redosledno upravljanje u odnosu na programsko upravljanje,
zahteva na maini, na samom radnom mestu ili u njegovoj najblioj okolini,
mnogo prostora za smjetaj razvodnika. Kod promene redosleda odvijanja
radnji, potrebni su i vei konstruktivni zahvati, da bi se promena mogla
ostvariti.




46
Programsko upravljanje

Upravljanje koje se odvija po unapred tano utvrdjenom programu, zove se
programsko upravljanje. Postoje dve vrste pneumatskog programskog
upravljanja:
sa spoljanjim (eksternim) programom
sa unutranjim (internim) programom
Pod spoljanjim programom podrazumeva se postojanje programa na
bregastoj osovini, buenim karticama ili perforiranoj traci, koja se za odredjeni
program moe uvati van upravljakog sistema. Osnovu unutaranjeg
programa ine razvodnici s kanjenjem signala, odnosno nametene vrednosti
priguenja i veliine ugraenih zapremina.
U tano podeenim vremenima vre se odreene radnje i na taj nain se odvija
program rada.
U oba sluaja programsko upravljanje moe da bude nepromenljivo i
promjenljivo. Kod unutaranjeg programa npr. upotrebom fiksnih prigunica i
zapremina program postaje nepromjenljiv, a kod podeenih prigunica (ili
zapremine) program se moe menjati.
Kod programa zapisnih na bregastoj osovini bregovi mogu biti fiksni ili
promjenljivi. Iz praktinih razloga kod programskog upravljanja programi se u
veini sluajeva mogu jednostavno podeavati i menjati. To je ujedno i jedna
od prednosti programskog upravljanja u odnosu na redosledno upravljanje.
Druga prednost je u tome to nije potreban radni prostor za smetaj
razvodnika za davanje impulsa, jer su oni smjeteni u sklopu svih ostalih
upravljakih elemenata mimo radnog mesta.

Metode reavanja pneumatskih ema upravljanja

Za izradu pneumatskih ema upravljanja koriste se razliite metode.
Sveobuhvatna metoda, optimalna i u tehnikom i u ekonomskom pogledu, a uz
to jednostavna, ne postoji. Svaka od do sada primenjivih ima svoje prednosti i
nedostatke. Poznavajui vie metoda, njihove prednosti i karakteristike, moe
se izabrati optimalna za sluaj koji se reava.
Niz metoda ima elemente neke druge ili vie drugih metoda, ali su prihvatljive
samo one koje daju neto kvalitetno novo, i to joj osigurava primenu u
razliitim sluajevima.
Metode se mogu podeliti po nainu izrade ema na:
o inenjerske metode i
o matematike metode
Pod inenjerskim metodama podrazumevamo metode koje na bazi tano
razraenih pravila rada vode konstruktora, od poetka do kraja razrade eme,
ubacujui i varijante pravila kod najtipinijih odstupanja. Sve ono to se
pojavljuje specifino, ostavlja se konstruktoru da na bazi vlastitog znanja,
iskustva i intuicije rei.
Inenjerske metode se koriste za izradu najveeg broja pneumatskih ema
upravljanja uredjajima jeftine automatizacije u praksi.
Matematike metode se baziraju na razraenim postupcima ija je osnova
algebra logike. Razvojem matematike logike, razvile su se razne metode. One
su se primenile prvo na sklopove prekidaa, a kasnije u istom obliku i za
47
pneumatske sklopove. Bez primene matematikih metoda ne bi se mogli reiti
kompleksni problemi upravljanja. Pri projektovanju upravljakih sklopova
jeftine automatizacije ree se koriste zbog potrebe dodatnih znanja iz podruja
matematicke logike.
Poznate inenjerske metode baziraju se na tri osnovna pravila. U prvu grupu
spadaju metode koje blokirajui signal razdvodnika, koji je zbog procesa due
vreme aktiviran, eliminiu konstruktivnom izvedbom samog mehanizma za
aktiviranje razvodnika, ili pak samom funkcijom rada pneumatskog elementa.
Takva tipina metoda je VDMA. Drugu grupu predstavljaju metode koje su
nazvane zajednikim imenom - kaskadne. One eliminiu blokirajui signal
iskljuivanjem sa napajanja grupe razvodnika medju kojima se nalazi i onaj
koji je izvrio blokiranje. Grupe razvodnika ukljuuju se i iskljuuju sa
napajanja cikliki - kaskadno, odakle im i potie ime. U ovu grupu spada pre
svega kaskadna metoda firme MARTONAIR, koja koristi kaskadne razvodnike
tipa 4/2 (5/2). Njoj je vrlo slina metoda firme MAXAM, koja koristi kaskadne
razvodnike 3/2. Neto razliita, ali bazirana na slinim pravilima je metoda
firme MECMAN. Novija metoda firme LUCAS nastala je iz metoda firma
Martonair i Maxam, ali zbog svog reenja, najekonominija je od svih
kaskadnih metoda.
Trecu grupu ine tkz. korane metode, koje razdvajaju svaki prethodni od
sledeeg koraka. U te metode spadaju: korak po korak metoda i metoda
sequenz modula.

VDMA (Verein Deutscher Maschinenbau Anstalten) - metoda (Saveza
nemakih ustanova za mainogradnju)
Ova metoda reavanja pneumatskih ema upravljanja u literaturi se ne
pojavljuje pod posebnim imenom, iako je neki nazivaju i Festo metoda.
injenica je da je prvi predlog potekao od VDMA, a firma Festo - Pneumatic (i
neke druge) prihvatila je i dalje razvila i propagirala.
Osnova metode je dijagram put - vreme. Kod ove metode postoji i poseban
nain oznaavanja korienih elemenata, s kojim se olakava praenje rada i
odravanje u praksi.
Da bi se jednostavno predoio poloaj cilindara na ureaju crta se dispozicioni
nacrt s uproenim prikazom poloaja cilindara. Cilindri se oznaavaju rednim
brojevima po redosledu odvijanja radnji.
Dijagram put - vreme
Dijagram put - vreme predstavlja pojednostavljeni prikaz rada cilindra i ostalih
radnih elemenata i njihovih medjusobnih zavisnosti. Na slici 9 prikazan je
punom linijom teoretski dijagram brzine kretanja klipnjae cilindra. Teoretska
linija se ne poklapa sasvim sa stvarnom, jer na nju utie mnogo faktara,
dijagram brzine se po dogovoru, crta kosim pravcem,crtkanom linijom.

48

Slika 9 Dijagram put - vreme

Kod crtanja dijagrama put-vreme primenjuju se slijedeci dogovori:
brzina kretanja cilindra uzirna se kao da je konstantna, i crta se kao pravac.
nagib pravca definisan je brzinorn kretanja klipa cilindra, (slika 9) , stim da se
radi lakeg crtanja obino uzirna da je:



Slika 10 Priguenja i odzraenja u vodovima cilindra

brzo kretanje klipa (brzoodzrani ventil) crta se pravcem pod nagibom od
60
0

sporo kretanje (prigusni ventil) crta se pravcem s nagiborn od 30
0
.
"nornalno" kretanje klipa (bez dodatih ventila za regulaciju brzine kretanja
klipa) s pravcern nagiba 45
0
.
stajanje klipa crta se horizontalnim pravcem
hod cilindara crta se za sve jednak, nezavisno od stvarne duine hoda
svi pararnetri u dijagrarnu su nezavisni od dimenzija cilindra
49
kada je dijagramom obuhvaen vei broj cilindara, dijagrarn svakog crta
se jedan iznad drugog, stim da se njihovi meusobni odnosi povezuju
strelicama
sve veliine su bezdirnenzionalne
Redosled crtanja eme upravljanja prati srmer toka i prerade informacija. To
znai da se na crteu eme u najniem nivou je pripremna grupa zatim
prijemnici, senzori, a prema cilindru ostali ventili do "glavnih" razvodnika,
odnosno u redu iznad njih, najgornji, izvrni organi.
Da bi se moglo pratiti koji je koji razvodnik i kojem cilindru pripada, postoje
poseban nain oznaavanja. Cilindri se oznaavaju po rednom broju vrenja
radnje i po tom istom redoslijedu se i crtaju. Cilindre oznaavamo sa 1.0, 2.0,
3.0, itd. Glavni razvodnik dobija oznaku prvog razvodnika tog lanca tj. 1.1,
2.1,


Slika 11 Crtanje brzina u dijagramu put vreme

3.1, itd. Prvi broj ukazuje na pripadnost (po broju) cilindru. Razvodnici koji
aktiviraju glavni razvodnik cilindra da se postavi u takav poloaj da klip cilindra
kree prema napred, dobijaju parni broj tj. 1.2, 1.4, 1.6 itd., te 2.2, 2.4, 2.6
itd. Prvi broj ponovno ukazuje na pripadnost cilindru. Obrnuto od ovoga,
razvodnici koji daju takav impuls da se klip vraa nazad, dobijaju neparan broj
tj. 1.3, 1.5, 1.7, itd., te 2.3, 2.5, 2.7, itd. Ventili koji se nalaze na vodovima
dobivaju oznaku tek u treem broju, gde prva dva broja predstavljaju
razvodnik iz kojeg izlazi taj vod, npr. 2.1.1, 1.3.1 itd.













50
HIDRAULINI ELEMENTI GRAFIKIH SISTEMA

U grafikim sistemima je zastupljen niz razliitih hidraulinih elemenata i
hidraulinih instalacija razliitih namena i konstrukcija. Hidraulini elementi
koriste za funkcionisanje medij - fluid, najee ulje. Hidraulini medij obavlja
funkcije:
transformacije i prenosa pritiska i energije,
podmazivanja u cilju smanjenja habanja i trenja pokretnih elemenata,
odvoenja toplote sa mesta prekomernog razvoja toplote,
pranja valjaka tamparskih jedinica grafikih sistema,
zatite elemenata od korozije,
Ulje kao fluid odlikuju odreena svojstva kao to su:
viskozitet,
oksidaciona otpornost,
ne emulgira i nepeni,
antikorozivna svojstva,
visoka temperaturna izdrljivost (180 do 200
0
C)
Najznaajniji hidraulini elementi hidraulinih instalacija su:
cilindri,
ventili,
razvodnici,
pumpe,
motori,
cevovodi,
spojnice,
prstenovi,
zaptivke i sl.
Za odreenja kretanja elemenata grafikih sistema koriste se hidraulini
prenosnici. Oni proizvode obrtna i pravolinijska kretanja. Obrtna kretanja su
najee kombinovana veza hidro pumpe i hidro motora. Pravolinijska kretanja
su proizvod hidropumpe i hidrocilindra.

Hidropumpe

Razlikujemo ih kao
pumpe konstantnog kapaciteta i
pumpe promenljivog kapaciteta
Hidropumpe promenljivog kapaciteta mogu raditi kao hidromotori ako im se
dovodi radni medij - fluid, pod pritiskom.
Pumpe promenljivog kapaciteta su zasnovane na radu pumpi konstantnog
kapaciteta. Promena ekcentriciteta rotora u odnosu na stator omoguuje
promenu kapaciteta pumpe. Na slici 1 je prikazana elijska pumpa
promenljivog kapaciteta. Poveanjem ekcentriciteta za isti broj obrtaja rotora
poveeva se i protok. Smanjenjem ekcentriciteta do nule smanjuje se i protok
do nule. Poveanjem ekcentriciteta u suprotnu stranu menja se smer protoka
hidraulinog medija.
51


Slika 1 Vieelijska pumpa

Na slici 2 je prikazana radijalna klipna pumpa promenljivog kapaciteta koja je
zasnovana na radu pumpe konstantnog kapacitata. Promena kapaciteta se vri
promenom ekcentriciteta rotora.


Slika 2 Radijalna klipna pumpa

Na slici 3 je prikazana zupasta pumpa sa dva zupanika a na slici 4 vijana
pumpa sa dva vijka.
52

Slika 3 Zupasta pumpa



Slika 4 Vijana pumpa

Na slici 5 je prikazana aksijalna podesiva pumpa a na slici 6 aksijalna
pumpa.



Slika 5 Aksijalna podesiva pumpa


53


Slika 6 Aksijalna pumpa

Hidraulini cilindri

Hidraulini cilindri su pogodni za dobijanje pravolinijskih kretanja u grafikim
sistemima. Na slici 7 je prikazan izgled jednog hidraulinog cilindra. Oni mogu
biti konstruktivno izvedeni na razliite naine sa priguenjima i drugim
elementima.



Slika 7 Hidraulini cilindar jednostavne izvedbe

Hidrauline instalacije ine i razliite vrsta razvodnika i ventila. Na slici 8 je
prikazan dvopoloajni razvodnik sa runim upravljanjem i povratnim hodom
aktiviranjem uz pomo opruge sa simbolom koji ga ilustruje. Aktiviranje
razvodnika se moe konstruktivno reavati na razliite naine. Na slici 9 je dat
prikaz hidraulinog dvopoloajnog razvodnika sa aktiviranjem uz pomo
elektromagneta i povratkom uz pomo opruge. Za priguenja u vodovima se
mogu koristiti razliite konstrukcije prigunica. Na slici 10 je prikazana obina
prigunica sa simbolom priguenja a) i prigunica sa finim podeavanjem b).
Na slici 11 je prikazan priguni ventil.

54

Slika 8 dvopoloajni razvodnik sa runim upravljanjem i oprugom za povratni
hod



Slika 9 Hidraulini dvopoloajni razvodnik sa aktiviranjem uz pomo
elektromagneta i povratkom uz pomo opruge

a b

Slika 10 Obina hidraulika prigunica a) i sa finoim podeavanjem b)

55


Slika 11 Nepovratni ventil

Hidraulini prenosnici za pravolinijska kretanja se sastoje od glavnih elemenata
- hidrauline pumpe i hidraulinog cilindra kao i drugih elemenata neophodnih
za funkcionisanje hidrauline instalacije. Slino je i kod prenosnika za rotaciona
kretanja. Kod pretvaranja rotacionih kretanja u pravolinijska najee se u
grafikim sistemima koriste zavojna vretena. Za odreenu funkciju rada
projektuje se tkz. hidraulina ema koja ilustruje elemente hidrauline
instalacije, njihovu povezanost i funkcionisanje. Na slici 12 je prikazana ema
za selektivno aktiviranje hidraulikih cilindara odnosno dobijanje pravolinijskih
kretanja elemenata grafikog sistema u zavisnosti od potrebe.



Slika 12 Hidraulina ema selektivnog aktiviranja hidraulinih cilindara






56
POGONI GRAFIKIH SISTEMA

Pogoni maina

Elektro
Hidrauliki
Pneumatski
Drugi pogonski elementi

Pogonska snaga maina

P = Po + E Pi

Po - snaga praznog hoda maine kad nema proizvodnih aktivnosti
E Pi - snaga svih komponenata pri radu maine

Sloenost maine po pravilu automatizuje proces a time se po pravilu
smanjuje:
glavno vreme izrade grafikog proizvoda
pomono vreme - vreme pripreme maine

prema strukturi elemenata grafike maine moemo podeliti u:

jednostavne
sloene i
kombinovane

Maina koristi:

sopstveni sistem
pomone pribore i
alate

U procesu rada maine javljaju se statika i dinamika optereenja elemenata
maine to se odraava na:
kvalitet proizvoda
odvijanje procesa izrade

Maina ima:
pogonski sistem
prenosni sistem
sistem izrade proizvoda

Uticajni parametri na kvalitet rada grafikog sistema:
poremeajni parametri
statike deformacije
dinamike deformacije
toplotne deformacije
habanje elemenata
57
Funkcionalni sistem
geometrija
kinematika
M, E, I (Materijal, Energija, Informacije)

Pri proraunu maina treba proraunati
potrebnu snagu
statiku krutost
dinamiku krutost
toplotno ponaanje
tanost
proizvodnost
ekonominost

Proizvodnost grafike maine se moe izraunati
u odnosu na broj otisaka
utroak materijala (podloge za tampanje)

Moemo razlikovati

Idealnu proizvodnost pi


tg
1
pi =

Teorijsku proizvodnost

tp tg
1
pt
+
+

Efektivnu proizvodnost

ti tp tg
1
pe
+ +
=

Na osnovu prethodnog mogu se definisati

Stepen neprekidnosti procesa

pi
pt

n
= Pt =q
n
pi



Ukupan stepen iskorienja

pt
pe
u
= q pe = q
u
pt
58
pe = q
u
q
i
pi =
ti tp tg
1
E + +


Stepen neprekidnosti procesa se mo\e napisati i u obliku

tg
tp
1
1
tg tp
tg
tg
1
tp tg
1
pi
pt
n
+
=
+
=
+
= = q

k
tg
tp
=

k 1
1
n
+
= q

























Slika 1 Odnos stepena neprekidnosti procesa i faktora k

Proizvodne gubitke moemo predstaviti slikom koja ilustruje raspodelu
gubitaka




59













Slika 2 Proizvodni gubici



EKONOMINOST GRAFIKOG SISTEMA

Ekonominost grafikog sistema se moe iskazati formulom

R
D
E =

gde je:

D - dohodak

R - utroak raznih oblika rada

Ukupni proizvodni trokovi se globalno mogu iskazati relacijom

Tu = Tm + Tr + Tgm + Trt

gde je

Tm - trokovi materijala
Tr - trokovi radanika
Tgm - trokovi grafike maine
Trt - reijski trokovi
To - ostali trokovi
TOPLOTNO PONAANJE GRAFIKIH SISTEMA

Toplotni izvori
Pogoni
Frikcije /spojnice, klizni elementi, kotrljajni..../
Uleitenje
Prenosni mehanizmi

60
U optem sluaju toplotna pomeranja elemenata mogu se napisati u obliku

Al
t
= o x l x At

o koeficijen toplotne dilatacije
l - dimenzija elementa
At - temperaturna razlika

Greke usled toplotnih naprezanja

Smanjenje greaka

hlaenje
raspored elemenata u konstrukciji, materijali i sl

Ispitivanja

U praznom hodu
U radnom hodu






























61
ELEKTRINI POGONSKI ELEMENTI GRAFIKIH SISTEMA

Elektrini pogonski elementi su najrasprostranjeniji pogonski elementi grafikih
sistema. Grafiki sistemi jednostavnije izvedbe imaju jedan poseban glavni
pogonski motor. esto se kombinuju sa mehanikim prenosnicima u cilju
dobijanja veeg opsega regulacije kao i promena brojeva i smera okretaja.
Odlika im je lako naroito daljinsko upravljanje.
Kao mana se moe uzeti potreba prenosnika za pretvaranje u translatorne
pogone.
U primeni su:
Elektromotori sa naizmeninom strujom kiji mogu imati vie od jednog broja
okretaja (najee dva broja okretaja). Promena brojeva okretaja se moe
menjati:
promenom broja pari polova
promenom uestanosti elektrine struje
Elektromotori jednosmerne struje posebno su od znaaja za fino regulisanje
brojeva okretaja. Regulisanje brojeva okretaja moe se vriti.
promenom jaine struje rotora uz pomo otpornika
promenom jaine magnetnog polja uz pomo otpornika u kolu pobude
struje





























62
GRAFIKI SISTEMI - OSNOVNA STRUKTURA

Nosea struktura Prenosna struktura


Grafiki sistem - grafika maina


Elementi strukture
63


Nosea i prenosna struktura agregata grafike maine

64
E L E M E N T I P R E N O S N E S T R U K T U R E GRAFIKE MAINE

Zupanici
1 2 3

cilindrini 1- pravi zupci 2 - kosi zupci 3 - unutranje ozubljenje - pravi
zupci

4 5

4 - strelasti zupci 5 - krivi zupci
6 7 8

konini 6 - pravi zupci 7 - kosi zupci 8 - luni zupci
65
9 10

9 - hiperboloidni evolventni zupci 10 - hipoidni zupci
11 1
2

11 - puni 12 - zupasta letva - zupanik

Prenosnik
66
Frikcioni prenosnici







Nazubljeni kaievi





67
Lananici


Spojnice



Mehanizmi sa kaaljkom



68


Malteki krst


Varijator

69
Recirkulaciona vretena


Pogon - prenos


Promena broja okretaja - prenos snage




Razrada elemenata prenosne strukture
70
ZUPANICI



71




72

LANANICI

73
LEAJEVI


74
LEAJEVI POLOAJ UGRADNJE


75
LEAJEVI UGRADNJA OLJEBLJENI ELEMENTI



76
KLINOVI


77
KLINOVI-KARAKTERISTIKE

78

SPOJEVI STRUKTURE ELEMENATA GRAFIKIH SISTEMA

79

























KONSTRUKCIJA
TAMPARSKIH
MAINA







80
KONSTRUKCIJA TAMPARSKIH MAINA

Grupisanje tamparskih maina

Maine koje se koriste za tampanje mogu se grupisati prema:
primenjenom procesu tehnike tampanja,
mehanikom principu tampanja i
obliku podloge na koju tampamo.
Prema primenjenom procesu tehnike tampanja razlikujemo maine:
visoke tampe,
duboke tampe,
ravne tampe,
propusne tampe,
digitalne tampe i
specijalne (neuobiajne konstrukcije)
Prema mehanikom principu tampanja razlikujemo maine zasnovane na:
pritisku dva ploasta tela, "ravno - ravno", - zaklopne maine
pritisku cilindrinog i ploastog tela, "cilindar - ravno" - cilindrine
brzootisne maine
pritisku dva cilindrina tela, "cilindar - cilindar" - rotacione maine
pritiskom i povlaenjem ravnog tela po propusnoj povrini drugog tela -
maine sito tampe
NIP tehnologije tzv- bezkontaktni postupci - (sa malim pritiscima)
Prema obliku podloge na koju tampamo:
tabane maine - maine koje prenose otisak na papir u obliku listova
(tabaka) i
rotacione maine - maine koje prenose otisak na papir u obliku
rolne.

Podlozi na kojoj se tampa je prilagoen sistem konstrukcije maine.
Konstrukcija tabanih maina uglavnom je ista unutar jednog naina
tampanja. Isto vai i za maine koje tampaju iz rolni. Na maini se moe
prema putanji papira napraviti redosled pojedinih konstrukcionih elemenata
prema redosledu operacija koje se izvravaju. Pojedini tipovi maina imaju
slinost koju treba uzeti u obzir pri optem razmatranju siatema gradnje
maina i strukture elemenata od kojih su sastavljene.
tamparske maine se mogu definisati kao grafiki sistemi koji ine skup
sistema u funkciji dobijanja otiska i funkciji zavrnih grafikih operacija u
finalizaciji proizvoda. Sistemi elemenata i sklopova koji ine grafike sisteme
su meusobno povezani tehnoloki i funkcionalno.
Za sve tamparske maine se moe rei da poseduju tri sistema
odnosno tamparske jedinice (slika 1) i to:
sistem za voenje podloge za tampu - 1,
sistem za boju - 2 i
81
sistem za tampanje - 3.
Pored ovih mogu da budu prisutni i neki drugi sistemi kao to su:
sistem za vlaenje - 4,
sistem za suenje otiska i
sistem za hlaenje papirne trake.

tamparske jedinice povezane u funkcionalnu celinu dobijanja otiska grade
tamparski agregat. Povezivanjem tamparskih agregata se dobija tehnoloki
povezan nivo za koji moemo rei da je tamparska maina odnosno grafiki
sistem. Po redosledu tehnolokog odvijanja procesa prvi sistem je ureaj za
ulaganje materijala.

Slika 1 Sistemi grafike maine

Ureaji za ulaganje

Ureaje prema obliku materijala koji se ulae a samim tim i konstrukciji
moemo grupisati u dve grupe (slika 2) i to:
ureaje za ulaganje tabaka materijala i
ureaje koji ulau materijal iz rolne
Ureaji za ulaganje materijal iz tabaka (slika 2a) najee su izvedeni kao
sistemi:
sa pojedinanim ulaganjem i
sistemi sa stepenastim ulaganjem.
Ureaji za ulaganje materijala iz rolne (slika 2b) su izvedeni sa sistemom
kontinualnog ulaganja materijala u mainu. Razlikuju se po konstrukciji u
zavisnosti od toga da li na sebe mogu da prime jednu ili vie rolni. Sistemi sa
vie rolni imaju mogunost da bez prekidanja kontinuiteta procesa nastave
ulaganje materijala brzom izmenom nosaa rolni na poziciji ulaganja
materijala.
82
a) b)
Slika 2 Primeri izvedenih reenja ureaja za ulaganje materijala
a) ulaganje tabaka b) ulaganje materijala iz rolne
Ureaji za ulaganje iz tabaka
Po ureaju za ulaganje tabaka iz naslage papira ili nekog drugog materija za
maine se ustalio naziv tabane maine. Ulaganje papira kod tabanih maina
vri se pomou ureaja za ulaganje. Konstrukcija ureaja je izvedena u skladu
sa konstrukcijom i potrebama brzine odvijanja kretanja tabaka u tamparskim
mainama. Kad se govori o ureajima za ulaganje materijala iz tabaka to
nemora biti samo proces ulaganja u tamparske maine ve i druge vrste
maina koje kao ulaz koriste tabak materijala.
Razvoj ureaja za ulaganje je pratio razvoj tamparskih jedinica, odnosno
zahteve koji su bili vezani za brzinu dovoenja i otiskivanja tabaka. Znaajan
problem koji se reavao u ureajima za ulaganje je nain odvajanja tabaka sa
naslage papira. Postojala su razliita reenja u razvoju ureaja za ulaganje.
U zavisnosti od potreba za brzinom ulaganja tabaka u mainu razvijala se i
potreba reavanja problema automatizacije ulaganja.
Ureaji za ulaganje tabaka kod zaklopnih maina
Kod prvih zaklopnih maina procesi su se odvijali na nain da nije bilo
automatizacije ulaganja tabaka ve su se ulagali runo. Neautomatizovane ili
poluatomatizovane zaklopne maine nisu imale ureaj za ulaganje tabaka.
Ulaganje je vrio runo operater na maini. U principu ostale maine kao to su
maine knjigotampe i druge imale su mehanizovano ili potpuno
automatizovano ulaganje tabaka.
Kod zaklopnih maina uredaji za ulaganje tabaka rade na dva osnovna
principa.
Prvi se zasniva na principu poluge. Poluga die tabak sa stola za ulaganje i
donosi ga na tamparsku formu. Na tamparskoj formi ga dri sve do
zavretka procesa otiskivanja. Po zavretku otiskivanja prenosi ga na sto za
izlaganje tabaka. Osnovni princip funkcionisanja jednog ovakvog reenja dat je
na slici 3 i prema kretanju poluga dobio je atribut sistem propelera..
Drugi nain se realizuje tako da poluga prihvati tabak sa stola za ulaganje,
prenese ga, i potom ostavi na tamparskoj formi izmeu ulagajuih markica.
Ulagajue markice imaju funkciju da pozicioniraju tabak tano na odreeno
mesto na tamparskoj formi. Pozicioniranje po definiciji predstavlja oduzimanje
stepeni slobode materijalu koji se dovodi u odreeni poloaj a funkciju
83
pozicioniranja obavljaju elementi za pozicioniranje to su u ovom sluaju to
ulagajue markice. Pre procesa tampanja markice postave tabak tano na
poziciju za otiskivanje. Posle otiskivanja poluga s hvataljkama uzima otisnuti
tabak i odnosi ga na sto za izlaganje. Pri ovom nainu rada postoji konstrukcija
kod koje, kao i pri prvom nainu, ista poluga s hvataljkama donosi tabak na
otiskivanje i odnosi ga dalje.

Slika 3 Automatski sistem za ulaganje i izlaganje tabaka na zaklopnoj maini
Kod prvih izvedenih reenja ureaja za ulaganje problem odvajanja tabaka se
reavao korienjem trenja uz pomo razliitih elemenata dodira (lananici,
tokii, rolnice i sl.).
U daljoj fazi razvoja ovih ureaja dolazi do kombinacije primene ureaja koji
su funkcionisali na bazi trenja i ureaja na bazi pneumatike, sve do prelaska
na njenu potpunu primenu. Meu prvim razvijenim ureajima za ulaganje koji
su funkcionisali na bazi trenja je tzv. "Rotary" ureaj.
Od starijih konstrukcija ureaja za ulaganje ije se funkcionisanje zasnivalo na
principu trenja on je najvie upotrebljavani ureaj. Prvi ureaji ovakvog
sistema izraeni su u Americi i nosili su naziv "Gross Paper Feeder". U
Nemakoj se ova vrsta aparata poela izraivati 1904 godine. Po svojoj
konstrukciji ureaj je zadovoljavao potrebne brzine ulaganja a kasnije je naao
primenu i na mainama za savijanje tabaka. Elementi koji su vrili trenje
ostavljali su tragove na povrini papira a kod viebojnog tampanja su u
izvesnoj meri razmazivali i boju.
"Rotary" ureaj za ulaganje (slika 4) radi sa naslagom papira koja jednostavno
reeno "puzi" u stepenastom obliku tabaka. Tabaci su postavljani jedan iznad
drugog.
Ureaj se sastoji iz tri osnovna dela:
stola za predulaganje tabaka
okretnog cilindra i
stola za transport tabaka
84

Slika 4 Izgled "Rotary" ureaja za ulaganje tabaka

Tabaci se ulau stepenasto u kontinualnom toku na predlonu dasku za
ulaganje 1 i nose pomou transportera koji obuhvata obrtni cilindar 2 i
transportne valjke 5 i 6. Okretni cilindar vri prevrtanje tabaka i njihovo
polaganje na transportni sto 4. Savijena ploa 3 spreava ispadanje tabaka.
Transportovanje tabaka u stepenastom rasporedu omoguava sistem
beskrajnih traka zategnutih oko valjaka 7 i 8.
Odvajanje tabaka omogueno je sa parom tokia 10 koji vre obrtanje oko
svoje ose i oscilatorno kretanje u odnosu na osovinu 9. Na taj nain uz pomo
trenja povlai se tabak koji je najvii i najblii u odnosu na polugu 11. U
trenutku udara u polugu 11, koja ima funkciju zadraa, ona se otvara i
proputa tabak na sistem za ulaganje tabaka. Tabak klizi izmeu oscilatornih
tokia 12 raspore]enih popreno u odnosu na tabak i transportnog sistema za
ulaganje 13. Tokii pored obrtnog kretanja vre i oscilatorno kretanje prema
transportnom sistemu 13 i povlae tabak dajui mu potrebno kretanje. Traka
ima ulogu da dalje vodi tabak. Pre nego to zadnja ivica tabaka napusti
oscilatorne tokie, prednja ivica tabaka dolazi na voice tabaka 19 i na isti
nain na tokie voice 18. Voice su postavljene na eline tapove krunog
preseka koji se mogu podeavati prema potrebi a slue kao nosioci sistema za
ulaganje 17. Tokii su uvek postavljeni iznad trake. Oni moraju proizvoditi
podjednake pritiske na trake i uvek u istoj liniji. Ukoliko to nije dolazi do
zakoenja tabaka pri kretanju. Tokii koji imaju funkciju da vre i trenje, vode
tabak sa kojim su u kontaktu u mainu tako da u nju dospeva samo tabak koji
je u kontaktu sa tokiima. Po unosu tabaka odgovarajui mehanizam podie
tokie koji su trenjem pokretali tabak i oni se u tom trenutku okreu bez
zahvata tabaka uprazno.
Na slici 5 je prikazan gumeni oscilujui toki 5 koji ima funkciju identifikacije
debljine tabaka koji se ulau u mainu. Ukoliko je istovremeno ulo dva ili vie
tabaka poveae se rastojanje izmeu tokia i podloge 1. Podizanje tokia 1
e se preneti i proizvee dalje uticaj prema prekidau za iskljuenje maine.
Na ovaj nain je spreeno unoenje veeg broja tabaka u mainu. Na osovinici
85
2 nad ulagajuem sistemu 1, regulie se zatezna poluga 3 pomou vijka 4. Uz
njega je postavljena, slobodno, poluga nosioc gumenog oscilujueg tokia 6.
Poluge 3 i 6 povlai opruga 7. Ako se sila trenja gumenog tokia eli poveati
povea se ugao zaokretanja osovinice 2 a time se poveava zatezna sila
eline opruge.

Slika 5 Gumeni oscilujui toki
Ulaganje podloge za tampu papira, vri se sa naslage papira iz koje se papir
ulae u mainu. Konstrukciono mogu da budu izvedene razliite varijante
unosa, zatim podizanja naslage papira i skidanje pojedinanih tabaka sa
naslage. Naslaga papira je u obliku stuba papira koji je postavljen u ureaju za
ulaganje. Ureaji konstantno pomeraju naslagu tabaka papira u obliku stuba
papira, na nain da se omogui odvajanje lista koji sledi za tampanje. Dalje
se tabaci dodaju u ureaj za unos u mainu, kontrolie se uzduno i popreno
granienje (pozicioniranje) i ispravno dodavanje tabaka (maina za svaki takt
pritiska dobija jedan tabak). Ovi uslovi odreuju redosled i oblikovanje
konstrukcionih elemenata maine.
Mesto odvajanja listova od naslage listova u odnosu na naslagu moe biti
razliito. Poloaj naslage kao i smer kretanja se konstruktivno moe
razlikovati. Na slici 6 prikazani su konstrukcioni sistemi ulaganja tabaka i smer
kretanja naslage papira sa smerom i putanjama pojedinanih listova papira.
Na mainu je privrena posebna konstrukcija na odreeno mesto za
odvajanje listova - tabaka koje se se dri konstantno na rastojanju od naslage
sa odreenom tanou. Na slici 6 a je prikazano reenje kod kojeg kretanje
naslage listova se vri dizanjem stola na koji je naslaga smetena. Pri dopuni
listova mainu treba zaustaviti ili obezbediti poseban ureaj koji omoguava
dopunu materijala u donjem delu naslage i kontinuitet njenog podizanja.
Donje ulaganje prikazano na slici 6 b na tamparskim mainama se ne koristi.
Ovaj sistem je pogodan za dodavanje kartona i savijanih listova jer listove
moemo sa gornje strane neprekidno dodavati bez zaustavljanja maine.
Brzina rada ovog sistema je mala i samo pri malim dimenzijama sistem je
siguran u radu.
86



Slika 6 Sistemi ulaganja tabaka papira, a - gornje odvajanje listova;
b - donje odvajanje listova; c - bono odvajanje listova; d - odvajanje listova
prevrtanjem.
Ureaji za ulaganje sa kosim stolom (slika 6 c) retko se koriste, jer je teko
dopunjavanje, kapacitet im je 200 - 500 listova a nedostatak im je da pri
velikim dimenzijma koso postavljeni listovi se savijaju. Kod ove konstrukcije
linija, ugao i poloaj ulaganja su razliiti, pa ih je potrebno prilagoditi nainu
voenja listova.
Reenje sa prevrtanjem - okretanjem listova prikazano na slici 6d, omoguava
neprekidno dopunjavanje. Dobro funkcionie, primenljivo je i pri veim
brzinama, ali zbog oteanog prostornog smetanja i rukovanja na tamparskim
mainama retko se primenjuje. Primen je u prvim razvijenim sistemima koji su
funkcionisali na bazi trenja a danas je retko u primeni. Koristi se kao dopunski
ureaj za ulaganje na mainama za savijanje, gde visina konstrukcije ne
prouzrokuje potekoe pri rukovanju.
Dizanje stola sa naslagom papira se vri mehanikim ureajima. Pogon elektro
motorom se koristi kod brzog podizanja. Neprekidno dizanje povezano je sa
ureajem za pritiskivanje tabaka, da pri zaustavljanju, se ne moe desiti
prekomerno podizanje koje bi izazvalo probleme u funkcionisanju maine.
Podizanje stola se vri razliitim konstrukcijama ureaja prenosa a izdvajaju
87
se reenja sa navojnim vretenom i galovim lancima. Na slici 7 su prikazana
reenja podizanje stola uz pomo navojnog vretena.
Za konstrukciona reenja sa vretenom gde je ploa stola ugraena u mainu,
na stolu se ne moe vriti pripremanje tabaka. Pri korienju konstrukcije za
manje tabake, ako je konstrukcija takva da je vreteno u simetrali podiznog
dela, naslaga papira treba iznositi do jedne treine teine linije najmanje i
najvee naslage stuba tabaka da bi izbegli zaglavljivanje (slika 7a) odnosno da
bi sistem ulaganja bio stabilniji. Za pogon navrtke dizanja moemo koristiti
konine zupanike ili puni pogon. Na slici 7b je prikazano reenje podizanja
stola uz pomo dva vretena. Ovo reenje je pogodno za srednje dimenzije
tabaka, ali zbog velikih konstrukcionih gabarita retko je korieno. Za ovakvu
konstrukciju je neophodan taan hod oba vretena.
Za velike dimenzije listova, za dizanje su koritena reenja sa etiri vretena,
prikazana na slici 7c. U razvoju mehanizma dizanja umesto ovih reenja
koriten je mehanizam sa lancima. U ovim reenjima podizaa mogue je
postaviti 2000-5000 tabaka tako da maina radi neprekidno 2 sata.


Slika 7 Podizanje stola uz pomo navojnog vretena: a - sa jednim
vretetnom; b - sa dva vretena; c - sa etiri vretena

Visina podizanja stola primenom navojnih vretena se moe izraunati:
h = t x n
gde je:
88
h - visina podizanja:
t - je korak navojnog vretena i
n - je broj okretaja vretena
U obrazac se moe ukljuiti i prenosni mehanizam od maine do ureaja za
podizanje.
z
t
x
b
a
h =

gde je:
h - visina podizanja:
a - je broj zuba pogonskog zupanika,
b - broj zuba gonjenog zupanika,
t - je korak zavojnog vretena i
z - je broj zuba pogonskog zupanika maine.
Slino vai i kod lanastog podizanja, ali u ovom sluaju lanano podizanje
omoguava bru nadoknadu papira i vreme stajanja se smanjuje.
Na slici 8 prikazan pogon sa neprekidnim lancem. Koristimo ga u onom sluaju
kada nam je prostor ispod ureaja za ulaganje potreban za neke druge
potrebe. Npr. na brzotampajuim mainama sa zaustavnim valjcima radi
smetaja ureaja kao i kod kratko graenih dvobrzinskih maina. Sto podie
most koji je privren na elementima lanca. Sto se moe izvaditi iz maine
radi zamene.
Novu naslagu listova moemo unapred pripremiti dok maina radi i samo za to
vreme trebamo mainu zaustaviti dok izvrimo zamenu. U ovako
konstruisanim ulagajuim ureajima moemo smestiti 2000-5000 listova.
Novije maine snabdevene su sa pomonim stolovima ili draima, tako da
maina moe neprekidno da bude u pogonu. Krae je vreme zaustavljanja pri
korienju podizaa sa dugakim lancem, lanac nije beskrajan, uteg je smeten
na kraju lanaca i dri se stalno zategnut i sa lananika ne moe da padne.
Izvedeno reenje omoguuje smetanje do 12000 listova i maina moe 3 - 4
sata biti u neprekidnom pogonu. Prednost ureaja je da pripremljenu naslagu
listova sa transportnih kolica moemo podii i sa tim smanjujemo fiziki rad.
Konstruktivno reenje na slici 8b je sa uom konstrukcijom maine. Visinu
podizanja stola ulagajueg ureaja u jednom taktu moemo izraunati
formulom:
wt
b
a
x
z
1
h = /mm/
h - visina podizanja,
a - broj zuba pogonskog zupanika;,
b - broj zuba gonjenog zupanika;
t - korak lanca;
w - broj zuba lananika;
z - broj zuba pogonskog zupanika maine

89



Slika 8 Ureaji za podizanje stola lancima: a - sa kratkim beskrajnim lancem;
b frontalni ureaj; c uraaj sa dugaakim beskrajni lancem
Za voenje stola koriste se voice, tako da se ureaj za ulaganje listova dovodi
u taan poloaj. Uslov za voenje bez zaglavljivanja je da duina voenja -
naleganja kliznog segmenta za voenje, bude dovoljno dugaka tako da je
ekcentricitet sila, nezavisan od irine voenja:
l= 2e

=
2
l
e
gde je:
l - duina voenja;
- je koeficijent trenja;
e - je udaljenost rezultante sila od sredine linije voenja.
Voenje uz pomo jednog i dva stuba sa kliznim elementima je prikazan na
slici 9.
90

Slika 9 Voenje stola: a jedna voica; b dve voice
Naslagu listova treba tano pozicionirati na stolu tako da poloaj listova nakon
ulaganja bude odgovarajui. Tano pozicioniranje omoguuju graninici koji su
fiksirani u uzdunom smeru, dok su graninici za popreni smer podeljivi.
Boni graninici se mogu postaviti na sto za ulaganje ili na postolje maine.
Oni se fiksiraju u odgovarajuem poloaju (slika 10).

Slika 10 Popreni (boni) graninik
Postoje razliite konstrukcije podeavanja a principijelan primer je dat na
slici 11. Sa vijkom se naknadno moe podesiti boni poloaj i u eljenom
poloaju fiksirati.
91

Slika 11 Popreno podeavanje stola za ulaganje
Pogon podizanja stola
Podizanje stola u zavisnosti od potronje listova je reeno da se vri
automatski. Nakon skidanja lista poseban ureaj meri visinsko stanje naslage
listova i daje signal za podizanje visine ukljuenjem jednog takta podizanja. Na
osovini podizaa je smeten ozubljeni toak koji se pomera za jedan zubac i
tim se postie ponovo gornja (prethodna) visina. Ureaj sa ozubljenim tokom
u jednom taktu davanja pritiska obezbeuje samo jedno podizanje i njihovo
funkcionisanje je sigurno. To se naroito odnosi na iskljuenje, u protivnom
sluaju previsoko podizanje moe prouzrokovati kvar ureaja za odvajanje
listova i moe doi do loma nekih delova maine. Na slici 12 prikazano je
reenje sa tzv. padajuim mostom. Za ovo reenje se moe rei da je sa
konvencionalnim elementima.

Slika 12 Upravljanje podizanja stola pomou padajueg mosta
92
Breg koji podupire most inicira se i pomeri usled ega most most padne.
Istovremeno je omogueno funkcionisanje ekrka za podizanje. Okretanjem u
suprotnom smeru ekrk pomou ruice most vrati (podigne) u prethodni
poloaj i tako ekrk do ponovnog upravljakog impulsa se nee okretati. Slino
reenje se vidi i na slici 13.

Slika 13 Upravljanje podizanjem stola pomou granine ploice
Usled podpritiska granina ploica se zaokrene u desno i time se omoguava
funkcionisanje ekrka. ekrk u hodu napred vraa zapreku kad je klip cilindra
iniciran da se zaustavi. Upravljanje je pneumatsko ali postoje i mehanika i
elektrina reenja. Na slici 14 je prikazan mehaniki pogon koji je zbog
potekoa pri smetaju retko koriten. Na manjim mainama konstrukcije
omoguuju i da se sto die pomou runog toka koji se nalazi na osovini
ekrka. Kod veih dimanzija listova zbog vee teine upotrebljava se elektrini
pogon. To je naroito est sluaj pri dugakim mainama sa lananicima.


Slika 14 Upravljanje mehanikim podizanjem stola


93
Odvajanje listova na ureaju za ulaganje
Odvajanje listova sa naslage listova je najkritinija operacija koju treba
realizovati prilikom ulaganja tabaka u mainu. Sa naslage samo jedan list
treba odvojiti, ali i list ispravno treba pomerati. List sa naslage listova moemo
izdvajati razliitim reenjima ureaja. Ta reenja mogu biti izvedena sa
ureajima koji koriste vakum ili ureajima koji funkcioniu na principu trenja.
Reenja na principu trenja mogua su i kod horizontalno i kod koso
postavljenih naslaga papira.
Princip odvajanja listova trenjem bazira na injenici da koeficijent trenja koji se
ostvaruje sa obe strane lista nije isti. Iz tih razloga ni sila trenja sa obe strane
nije istog inteziteta. Odnos sila u sluaju horizontalnog poloaja listova pri
reenju sa polugom koja gura listove je prikazan na slici 13. Uslov
funkcionisanja je da na gornjoj povrini lista nastala sila bude vea (sila trenja)
od sile koja se na donjoj povrini stvara kao zadravajua sila lista papira.
Okretnu taku poluge koja gura list papira trebamo smestiti izvan podruja
ugla o. Protiv tegom koji omoguava guranje veliina normalne (vertikalne
sile) se moe podesiti. Odnosi sila su prikazani na slici 15. Izvan podruja ugla
o
1
odvajanje listova je takoe nesigurno. U cilju poveanja sile trenja povrinu
kontakta poluge koja gura papir presvlaimo gumom. Radi izbegavanja
guvanja papira, u povratnom hodu poluga se u povratnom kretanju izdie. U
konstrukcijama pri povratku se u istu svrhu koriste kotrljajui elementi -
tokii. Odnosi sila kod koso postavljene naslage listova je prikazana na slici
16. U ovom sluaju masa lista pomae njegovo odvajanje.

Slika 15 Odnosi sila pri odvajanju listova trenjem
94

Slika 16 Odnosi sila pri odvajanju listova trenjem pri kosom poloaju listova
Ureaj za odvajanje gornjeg lista odvaja ga sa naslage listova. Sila trenja koja
se stvara izmeu dva lista za odvajanje mora biti takva da se pouzdanost
funkcionisanja poveava. Pripijanje pritisnutih listova i statiko naelektrisanje
utie na pravilnost funkcionisanja ureaja za ulaganje. Pravilnom pripremom
naslage listova i samog mehanizma za odvajanje smetnje se u velikoj meri
mogu izbei.
Znaajan pomak u razvoju ureaja za ulaganje je uinjen primenom
pneumatike. Ureaji za ulaganje koji rade na principu primene podpritiska
usisne glave hvataju list na dva ili na vie mesta i skidaju ga sa naslage
listova. U jednoj usisnoj glavi pod dejstvom podpritiska nastala podizna sila se
moe izraunati formulom:
F = K
4
p D
2
t

gde je:
D - prenik usisne glave u cm;
p - podpritisak,
K - koeficijent zavisan od oblika usisne glave i od osobina hartije
Karakteristine dimenzije usisne glave date su na slici 17.
Prenik koji dejstvuje na podlogu je manji od stvarnog prenika. Sa gumom u
obliku zvona smetenom na usisnoj glavi povrina dejstva se poveava,
naroito na hartiji sa veom gramaom i kruim hartijama. Kod tankih i
mekanih hartija uticaj je znatno manji.
95

Slika 17 Karakteristine dimenzije usisne glave
Kvalitet upotrebljenih hartija odreuje i potrebni podpritisak. Pri slabom
podpritisku (povlaenju) odvajanje je nesigurno, pri jakom podpritisku
(povlaenju) kod mekanih hartija, zbog poroznosti usisna glava podie dva
lista. U ureajima za ulaganje jaina podpritiska se moe podeavati. Prenik
usisnih glava obino je ispod 20 mm. Sa ugraenom gumom u obliku zvona
nije vei od 30 mm.
Ureaje za ulaganje moemo grupisati prema mestu odvajanja listova,
odnosno prema smeru transportovanja listova i mestu prihvatanja. Usisne
glave sa sistemom sa prednjim odvajanjem (slika 18 ) smetene su na strani

Slika 18 Sistem sa prednjim odvajanjem
listova koji odgovara smeru transportovanja na jednoj zajednikoj polugi na
celoj korisnoj irini maine. Usisne glave dobijaju podpritisak preko poluge u
96
obliku cevi. Podpritisak pojedinih glava moemo podeavati regulacionim
ventilom u zavisnosti od dimenzija listova. Glave su krute ili elastine izvedbe,
sa meusobnim razmakom od 25 - 50 mm (redni usisni sistem).
Krute usisne glave moemo upotrebiti sa uspehom samo kod manjih formata
zbog valovitosti papirnih naslaga. Pri veim dimenzijama naslaga listova
potrebna je elastina izvedba, koja je komplikovanija i izrada je skuplja. Krute
usisne glave jednostavnije su izvedbe, po smetaju su nezavisne od dimenzija
listova koje ulaemo. Njihovo podeavanje po dimenziji otpada, to
pojednostavljuje rukovanje.
Nedostatak je to mogunost za novi ciklus odvajanja postoji samo kada je
prethodni list preao u potpunosti ispod usisnih glava. Vreme koje stoji na
raspolaganju za odvajanje je vrlo kratko. Sistem nije primenljiv na mainama
sa velikim brzinama.
Kod sistema sa zadnjim odvajanjem usisne glave se nalaze sa suprotne strane
pravca kretanja (slika 19) i na taj nain odvojeni listovi se ne transportuju
vuenjem ve guranjem.

Slika 19 Sistem sa zadnjim odvajanjem (stepenasto, preklopno ulaganje)
Nakon pomeranja odvajanje novog lista moe zapoeti bez ekanja. Sa tim
raste vreme koje nam stoji na raspolaganju, odvajanje je sigurnije i mogue je
poveanje brzine ulaganja. Za manje formate upotrebljavamo dve usisne
glave, pri veim dimenzijama formata upotrebljavamo etiri usisne glave.
Sa posebnim glavama za odvajanje i pomeranje (transportovanje) brzinu
moemo jo poveati. Glave su elastine izvedbe. Ugaoni poloaj usisnih glava
u odnosu na naslagu listova je podeljiv.
97
Listove pomerene jedan pored drugog (slika 20a) i listove koji su preklopljeni
(slika 20b) moemo transportovati.

Slika 20 Transporovanje listova a - sistem sa prednjim odvajanjem;
b - sistem sa zadnjim odvajanjem
Pre poetka odvajanja listova u naslagi listove treba razduvati - olabaviti
duvanjem komprimovanim vazduhom po ivicama naslage. Jaina
komprimiranog vazduha se regulie. Olabavljeni listovi lake se odvajaju.
Poloaj duvaljki kao i smer duvanja kod sistema sa zadnjim odvajanjem moe
se regulisati. Kod maina sa prednjim odvajanjem zbog malog prostora ta
mogunost se tee realizuje.
Sledea operacija je stvarno odvajanje listova kada usisne glave u svom
donjem poloaju pomou podpritiska hvataju gornji list. Donji poloaj usisnih
glava se moe regulisati. Gornju povrinu olabavljenih listova usisna glava
malo pree ali ne sme da ih sabija jer onda moe doi do spajanja listova kao i
do "presisavanja" (papir zbog poroznosti proputa vazduh) i zato ureaj
istovremeno transportuje vie lista. Ovo podeavanje naroito kod krutih glava
kao i pri sistemu sa rednim usisavanjem je kompleksnije. Kretanje glava utie
na regulaciju pritiska koji prihvata listove. Glave mogu biti teleskopski
oblikovane tako da pod uticajem usisavanja istovremeno sa hvatanjem lista
brzo ga podignu i ubrzavaju. Glava pri podizanju moe da vri i pomona
kretanja ( npr. kipovanje i sl.) to moe da bude popreno ili ugaono kretanje,
odnosno kombinacija ovih. U sluaju kartona ugaono pomeranje zbog krutosti
nije uobiajeno. Kretanja usisnih glava su prikazana na slici 21.


Slika 21 Kretanje usisnih glava
Oblikovanje usisne povrine glave moe poboljati njeno funkcionisanje, na
nain da dolazi do njenog savijanja, ime se oblikuje i papir u toj meri da ga
sledei list ne moe slediti. Ovo reenje mogue je samo kod papira sa
srednjim debljinama.
Za spreavanje pripijanja listova koriste se etke za pridravanje ili ploe iji
poloaj i ugaoni poloaj se moe menjati u irokim granicama. Duinu i krutost
etki kao i ploa moemo po elji menjati (slika 22). Nakon podizanja na
98
vazdunom jastuku list se lako transportuje bez guvanja sa malom potrebnom
silom u sluaju oba sistema transporta.


Slika 22 Reenja zadravanja listova: a - ploasto, b - ravna etka,
c - pozitivan poloaj ugla rasporeda etke, d - negativan poloaj ugla
rasporeda etke.
Ovaj vazduni jastuk omoguuje da list nesmetano prolazi iznad graninika,
dok ostali listovi ostaju u osnovnom poloaju (slika 23). Graninici su esto
pomerljivi tako da pomerene listove ponovo pozicioniraju nakon svakog
pritisnog takta.
Podignute listove dalje transportuju trake smetene na ulagajuem stolu, na
ijem gornjem kraju se nalazi i transportni red valjaka. Usisne glave izmeu
ovih valjaka dodaju listove.
99


Slika 23 Graninik lista
Brzootisne ofsetne maine za tampu iz tabaka imaju znatno komplikovanije
ureaje za ulaganje. Nekada su ti uredaji bili iskljuivo mehaniki. Danas su
oni u kombinaciji sa pneumatskim sklopovima. Glavni delovi ureaja za
ulaganje kod ovih maina su (slika 24):


Slika 24 Ureaj za ulaganje sa pneumatskim sklopovima
100
sto za ulaganje na kojem je smeten papir za ulaganje, vakum usisne glave,
kosi ulagajui most, odnosno transport tabaka i uredaj za nesmetano
odvajanje tabaka. Sto za ulaganje se podesi tako da se kontinualno podie
onom brzinom kojom tabaci s njegovog vrha odlaze u mainu. Na taj nain je
gornji tabak uvek u priblino jednakoj visini na istom mjestu pre ulaganja.
Kada je tabak na stolu za ulaganje na odgovarajuoj visini ureaj za ulaganje
ga prenosi na kosi sto za ulaganje. Za to postoji niz razliitih konstrukcionih
reenja. Na slici 25 je prikazan kosi most za ulaganje i transport tabaka kao
kombinovani ureaj za ulaganje tabaka. Ovakava i sline konstrukcije su
danas najee u primeni.

Slika 25 Kosi most za ulaganje i transport tabaka
Princip rada je sledei: Struja vazduha iz duvaljke za razduvavanje
razdvajanje tabaka koja je smetena oko sredine naslage zadnjeg dela tabaka
u visini gornjih tabaka, odvaja gomji tabak od ostalih. Gornji tabak podie i
vakum usisna glava za podizanje tabaka. Ispod gornjeg tabaka po podizanju
ulazi papuica i mehaniki pritie drugi tabak na ostale na naslazi.
Istovremeno, mlazom vazduha se odvaja i podie celi gornji tabak tako da on
treperi iznad drugog tabaka. Neke konstrukcije imaju duvaljke postavljene na
uglovima i uz bone stranice papira kako bi se time pomoglo dranju tabaka u
vazduhu. Odvojeni tabak transportuje vakum usisna glava za transport koja ga
postavlja na kosi most za ulaganje na prve transportne valjie. Tabaci stiu
na kosi most na jedan od dva mogua naina. Jedan nain je da stigne jedan
tabak do eonih marki, a kada ga preuzme tamparski cilindar, onda na kosi
most dolazi slijedeci tabak. Drugi nain je da tabaci stiu jedan za drugim u
naslagi u zaostatku sarno za deo duine tabaka. Pri velikoj brzini rada maine
daje je prednost ovom drugom nainu. Prednost proizlazi iz manje brzine
tabaka kad dolazi do eonih markica.

Da bi se tabaci kretali, preko mosta prelazi nekoliko beskonanih traka sa
valjiima koje su pogonjene elektromotorom. Tabak dolazi donjom povrinom
101
na most i na trake. S gonje strane iznad traka nalaze se valjii koji pritiskuju
papir na trake, a ujedno osiguravaju da se papir ne guva i da se ne postavi
koso s obzirom na smer kretanja. Na mostu se nalazi i ureaj za zaustavljanje
rada maine ako se sledei tabak na vreme ne pojavi na svom mestu na
mostu.
Jedna konstrukcija mosta za ulaganje je prikazana na slici 26. U ovoj
konstrukciji je poloaj donjih pogonskih valjaka fiksiran, kretanje slobodnih
valjaka reguliu vodee ploe i tokii. Donji elini valjci gone traku. Sila
stezanja gornjih elastinih valjaka i vreme trajanja zatvaranja je podeljivo.
Momenat zatvaranja i time momenat prihvatanja je bitan u pogledu
podeavanja.

Slika 26 Reenje odvoenja listova
Ukoliko se u momentu prihvatanja relativne brzine lista i valjaka podudaraju,
onda ureaj na istovremenost zatvaranja valjaka ne reaguje. U protivnom
sluaju ako se relativna brzina lista i valjaka ne podudaraju, istovremenost je
vrlo vana, jer u sluaju sporijeg kretanja lista prevremeno zatvoreni valjci
ubrzavaju kretanje lista, voenje lista ne zadrava pravac (postaje zakoeno), i
listovi se zaglavljuju (slika 27).
Trake uz pomo trenja transportuju listove, teina lista nije dovoljna za
stvaranje trenja, zato primenjujemo dodatne valjke radi stvaranja dodatanog
optereenja. Teretni valjci nisu gonjeni. Na inama iznad traka, na ruici koja
je podeljiva, ugraeni su valjci iji poloaj u smeru kretana je podeljiv i
pomou opruge sila oprereenja je podeljiva (slika 28). Njihov poloaj onda je
odgovarajui ako list koji pristie graniniku upravo naputa valjke, ovako
transport prestaje i papir se bono pomeri, to je uslov podeavanja bonih
graninika.
Ako je potrebno da postoji i dalje optereenje lista to se reava kuglicom koja
omoguava i bono pomeranje. Pre sudara sa graninikom brzinu kretanja
tabaka treba usporiti da listovi od graninika ne odskoe natrag. Za pomeranje
listova sa promenljivom brzinom u taktu pritiska upotrebljavamo pogon sa
trakom. Naroito je to vano kod maina sa rednim usisavanjem listova gde je
brzina kretanja listova velika.
102

Slika 27 Kosi poloaj lista pri transportu


Slika 28 Sistem valjaka za odvoenje listova
Na slici 29 je prikazano reenje sa ovalnim tokiima. Oblik tokova je elipsast.
Za prikazano reenje su definisani geometrijski i kinematski parametri.
Moemo upotrebljavati i druge oblike krivih u ovoj konstrukciji. Povratano
odbijanje listova moemo izbegavati upotrebom pomerljivog toka ili
difencijalnim reenjima.
103

Slika 29 Promena brzine ovalnim (elipsastim) tokovima
Na slici 30 prikazano je reenje sa pomerljivim takom. Promene koje potiu
od ekscentriciteta se izjednauju pomou jedne pomerljive osovine koja je
privrena na jednu viljuku i omoguuje kretanje bez zazora.

Slika 30 Promena brzine pomerljivim tokom
Na nekim mainama umesto traka upotrebljavaju se hvatljke za hvatanje i
voenje listova, ali to samo kod ureaja za ulaganje sa rednim ulaganjem. Kod
sistema sa zadnjim odvajanjem zbog voenja listova brzina je manja i zato
povratni skok se javlja samo kod vrlo brzog hoda. Tada za spreavanje
pomeranja unazad postavljamo etke tako da je list koji stie do graninika
zadran u gornjem kraju. Poloaj etki se moe podesiti u zavisnosti od
dimenzija lista.
I pri najbrinijoj pripremi i kontroli se deava izostanak lista ili dupliranje
listova pri transportu. U takvim sluajevima mainu treba zaustaviti. Ureaj za
detektovanje dupliranja listova treba postaviti na kraju stola za ulaganje
104
naslage listova, tako da mainu moemo na vreme zaustaviti. Pri mehanikoj
izvedbi rolne pritiskuju papir na valjak za transportovanje. Pri podeenom
zazoru izmeu valjka za transportovanje i valjka za detektovanje, u pravilnom
radu, listovi prolaze kroz zazor ne dodirujui valjak za detektovanje.
Istovremeni prolazak vie listova - prolaskom debljeg sloja, pomera se valjak
za detektovanje koji je vezan za polugu koja pritiskom na elektrini prekida
iskljui mainu (slika 31).
Na nekim mainama ovaj ureaj zbog ugraenog ekscentra samo periodino
funkcionie. Pri svakom pritisnom taktu - takt otiskivanja, samo jedanput se
dolazi u poloaj merenja. Ovakav ureaj manje je osetljiv na valovitost listova.
Umjesto tokia kod nekih maina su parovi metalnih polulopti izmedu kojih je
postavljen razmak za debljinu jednog tabaka. Ako naiu odjednom dva tabaka,
zajedno ne mogu proi, to takoe ima za posledicu zaustavljanje maine.
Postoje i drugi naini detektovanja kao to je detektovanje sa fotoelijom.
Detektovanje sa fotoelijom je na principu prosvetljavanja lista. Meri se jaina
svetla koja prolazi kroz listove to se iskazuje elektronskim signalom. Na
mainama sa rednim ulaganjem taj metod je pogodan i za detektovanje
izostanka lista (slika 32). Za deblje papire, kartone ili kod sabijenih listova
metod je neprimenljiv. U ovom sluaju primenljiv je kapacitivni metod.


Slika 31 Mehaniki detektor dupliranja lista
Pri kapacitivnom detektovanju papir prolazi izmeu dve metalne ploe. Papir
zahvaljujui svojim dielektrinim osobinama, zavisno od debljine, menja
kapacitet kondezatora koji stvaraju dve metalne ploe. Ureaj na velikoj
povrini meri relativne razlike u debljini koje se izjadnaavaju, tako da
mestimine nejednakosti debljine ne poremete merenje. Ureaj nije osetljiv na
promenu vlanosti papira. Podesan je i za detektovanje izostajanja lista.

105

Slika 32 Detekcija dupliranja lista sa fotoelijom
Ureaj za detektovanje izostanka lista treba smestiti na kraju stola za ulaganje
kod graninika, tako da i list koji je zaostao na stolu za ulaganje moemo
detektovati. Ugradnjom vie ureaja za detektovanje (max. 3) moemo
detektovati ne samo izostanak ve i oteene listove. Na nekim mainama
detektori su smeteni neposredno pri graniniku, tako da se moe kontrolisati i
greka poyicioniranja - pasovanja (izvedba funkcionie kao elektrino reenje).
Mehaniko reenje ureaja za detektovanje je prikazano na slici 33.

Slika 33 Mehaniki detektor izostanka lista - mehanike konstrukcije
Pomine poluge osciluju sa iglom koja se nalazi iznad stola. Prema taktu
pritiskivanja, dok na stolu postoji list ovo oscilovanje je nesmetano. Pri
izostanku lista igla se zakai u ljebu stola i poluga koja se i dalje kree sabija
oprugu i time istovremeno prekine elektrini krug maine. Ureaj nije
podeljiv. Pri elekrinoj izvedbi elektrini krug maine prekine neposredno sam
papir (slika 34).

106

Slika 34 Elektrini detektor izostanka lista.

Pozicioniranje (pasovanje) tabaka

Osim ve nabrojanih ureaja na kosom mostu za ulaganje nalaze se i bone i
eone marke. Tabak se na kraju puta po kosom mostu nasloni na eone
marke. Time je definiran poloaj tabaka u smeru kretanja. Poloaj tabaka na
stolu popreno na smer kretanja definie se pomou bone marke. Kod
zaklopnih maina bone i eone marke su fiksirane i tabak se smeta
naslanjanjem na njih uz eventualnu pomo hvataljki koje pridravaju tabak.
Brzootisne i maine sa rotirajuom tamparskom formam i tampom iz tabaka
imaju ugraene pokretne bone i eone marke. Kada se tabak nasloni na
eone marke, bona marka pomie tabak u poprenom smeru i smeta ga na
tano odabarno mesto. Ona mae ili gurnuti ili povui tabak. Marka koja gura
tabak ugrauje se u maine samo do veliine formata 2. Za vee formate
smatraju se nepogodnim jer bi maglo doi do guvanja ili nekog oteenja
tabaka. Bone marke koje vuku tabak ugrauju se i u maine malih i velikih
formata. Nema opasnosti od guvanja ili oteivanja tabaka. Bone marke se
rade s mehanizmom tipaljke, mehanizmom sa tokiem ili s vakumskim
mehanizmom.
eone marke zadravaju dolazei tabak u poloaju uporednim sa osom
tamparskog cilindra. U pravom trenutku sinhrono sa tamparskim cilindrom
eone marke proputaju tabak u sistem sa ulagajuim hvataljkama koji dodaje
tabak tamparskom cilindru. Zadatak bonih i eonih marki je u prvom redu da
osiguraju taan i uvek isti poloaj tabaka prema tamparskoj jedinici. To je
naroito vano kod viebojne tampe. Ispravan poloaj tabaka prema
tamparskoj formi naziva se ispravnim registrom. Poloaj maraka podeava
operator na maini, a poloaj tabaka papira prema markama kod novijih
maina kontroliu svetlosni snopovi zajedno sa fotoelijama. Kada je tabak
nepravilno uloen ili nije na vreme stigao do eonih maraki ili se izdigao preko
maraka umesto da u njih ue, fotoelije daju signal. U zavisnosti od
konstrukcije, najee dolazi do automatskog zaustavljanja ureaja za
ulaganje, iskljuivanja jedinice za tampu i ureaja za boju ili maina prelazi u
spori hod. Osnovni zahtev ulaganja listova je u kvalitetnom pozicioniranju.
Listove treba na istom mestu smestiti i pozicionirati (pasovati) radi tampanja
kao i zbog tanosti daljnih obrada (slike 35, 36, 37). Ugao koji zatvaraju
graninici ne moe biti vei od 90 stepeni. Donji graninik koji je dalje od
107
bone mere treba da bude pod 90 stepeni da bi izbeli nepoeljna zaustavljanja.
Mesto graninika moemo izraunati po sledeim formulama:
5
a
x
8
a
1
< <
8
a 7
x
6
a 5
2
< <
3
b
y
4
b
< <
gde je:
a - maksimalna irina lista;
b - je duina lista.
Neposredni ili posredni listovi se mogu u mirujuem, relativno mirujuem ili u
pokretnom poloaju pozicionirati - pasovati.


Slika 35 Graninici (sistem tri take - pozicioniranja), 1. donji graninik, 2.
drai lista, 3. ulagajui sto, 4. hartija, 5. boni graninik, 6. pritisni cilindar
List se pozicionira pri konstantnom okretanju cilindara na elementima
pozicioniranja i hvatanja na cilindru. Na ubrzavajuim elementima koji imaju
zadatak da brzinu kretanja lista dovedu na vrednost brzine u takama
prihvatanja lista na cilindru odnosno ubrzani list treba dovesti u relativno
stabilan poloaj izjednaavanja brzine u odnosu na cilindar. Nakon
pozicioniranja hvata se list.

108

Slika 36 Donji graninik
Pri indirektnom pozicioniranju nakon pozicioniranja pomou predzadrivaa
listovi se ubrzavaju na brzinu pritisnog cilindra.

Slika 37 Runa bona mera
Maine koje za svaki obrtaj vre pritisak pri povratnom zamahu dra lista
treba podii. Podizanje draa lista je mehanike izvedbe. Poznata su i takva
reenja gde dra listova ne u povratku, ve sa jednim celim obrtajem se vraa
u mirujui poloaj. U nekim sluajevima rade dva sistem draa listova jedan
za drugim nakon polu obrtaja. Posebna izvedba na zaklopnim mainama je
primenjena na ureaju za ulaganje, koji pri pritiskivanju preuzimaju ulogu
graninika i draa listova.
Kod zaklopnih maina pozicioniranje - pasovanje je direktno i u poprenom i u
uzdunom smeru. Graninici su fiskni, dra listova bez pomicanja dri list i
109
nakon tampanja sa forme ga podie. Poloaj draa listova prema zahtevima
tampanja u irini maine moe biti podeen.
Kod brzih maina sa zaustavnim valjcima pozicioniranje - pasovanje je
direktno, list se pasuje uz donje graninike koji su smeteni na pritiskujuem
cilindru. U poprenom smeru listovi se pasuju na ulagajuem stolu. Drai
listova samo nakon funkcionisanja poprenih graninika zadre listove i
fiksiraju ih za vreme tampanja.
Kada se tabak nae na propisanom mestu, prenosi se ulagajuim hvataljkama
na tamparski cilindar koji ga prihvata svojim hvataljkama. Do tamparskog
cilindra tabak se dodaje pomou meu cilindra ili pomou ulagajuih hvataljki
koje uzimaju tabak, predaju ga u hvataljke tamparskog cilindra, dre ga i
nose kratko vreme zajedno sa tamparskim cilindrom koji prihvata tabak
svojim hvataljkama. Time se osigurava registar kod prenosa tabaka (slika 38).


Slika 38 Prenoenje tabaka s kosog ulagajueg mosta na tamparski cilindar
Na slici 39 vidi se sistem sa gornjim ulaganjem, a na slici 40 sa donjim
ulaganjem tabaka. Konstrukcijom i mehanizmom kretanja u liniji predaje
tabaka cilindar i dra listova kreu sa istom brzinom.


110

Slika 39 Prenosne hvataljke pri gornjem ulaganju


Slika 40 Prenosne hvataljke pri donjem ulaganju
111

Pritisni ureaji

Na zaklopnoj maini (princip pritiska ravno na ravno) proces tampanja se
istovremeno obavlja na celoj povrini. Pritisnu silu proizvodi kolenasti
mehanizam. Zaklopni mehanizam se zatvara u paralelnom poloaju ploa.
tamparska forma u fiksnom poloaju kruto vezana za postolje maine.
Pritisna ploa je spojena sa zaklopnim mehanizmom koji se kree. Kretanje se
sastoji od jednog otvaranja i zatim sledi paraleno zatvaranje.
Kretanje obezbeuje kulisa, a paralelno zatvaranje sistema koljke
obezbeuju voice (slika 41). Pri zatvaranju forme rezultanta sila pritisaka
treba da ue u liniju potezne poluge, u protivnom sluaju lako moe doi do
loma. Zbog velike sile pritiska maine su krute konstrukcije.


Slika 41 Pomeranje sistema koljke pri sistemu Gally
Rad potreban za tampanje poveava sila trenja koja se javlja na pokretnim
delovima, naroito onda kad podmazivanje nije dovoljno. Zaklopni sistem se
zatvara po principu makaza, zaokretom oko jedne osovine. Najea su dva
reenja sistema konstrukcije "Boston" za zatvaranje ploa (slika 42).
Varijanta prikazana na slici 42b naroito je pogodna kod maina sa sopstvenim
ulaganjem, poto je gornji deo slobodan, tako da omoguava nesmetan rad
ureaja za ulaganje. Pritisnu formu na maini u blizini okretne take treba
zatvoriti radi smanjenja dejstva sila i radi pogona ureaja za ulaganje.
Pod dejstvom pritisne sile u postolju maine kao i u pogonskom ureaju
nastala deformacija postie vrednosti i do 0,1 mm. Smanjenje pritisnih sila
mogue je smanjenjem istovremeno pritiskane povrine.
112
a) b)
Slika 42 Pomeranje zaklopnog mehanizma po sistemu "Boston"
a - sa gornjom polugom, b - sa donjom polugom
Na maini gde je zaklopna ploa nepomina pritisna forma se pomera zajedno
sa uraajem sa bojom sa kojim je vezana. Ovo reenje pri fiksiranom papiru je
relativno povoljno (slika 43).

a) b)
Slika 43 Zaklopna maina sa pritiskom na podlogu iz rolne,
a - pomeranje papira; b - tampanje
Vreme pritiskivanja na brzim tamparskim mainama u odnosu na zaklopne je
neto krae, nasuprot tome pritisna sila je znatno manja, zato kod formata
veih od B3 u cilju smanjenja pritisne sile primenjujemo samo maine sa
cilindrima. Odnos tri naina vidimo na slici 44. Karakteristike rada kod etiri
tipa brzootisnih maina (pritisak cilindra na ravno) su sledee:
Kod brzootisne maine sa zaustavnim cilindrom, pritisni cilindar dok se pritisna
ploa vraa, izvri jedan pun obrtaj. Izmeu pritisnog cilindra i pritisne ploe je
zupasti prenos. Za vreme povratka pritisne ploe cilindar se zaustavlja,
prestaje zupasti spoj i ima mogunost za tano pozicioniranje. Cilindar za
vreme pozicioniranja, dri konica u stanju mirovanja. Kolenasti mehanizam
113
pogoni podlogu, pritisak se vri pri promenljivoj brzini. Na nekim mainama
primenjuje se ubrzani povratni hod, ali ovako postignuto smanjenje vremena
ima za posledicu poveanje sila koje nastaju usled ubrzanja. Uleitenje
pritisnog cilindra je reeno tako da je ono pomerljivo ili postoji mogunost
ekcentrinog zaokretanja. Na novijim mainama primenjuju se kotrljajni
laajevi sa mogunou ugaonog zaokretanja.
Na mainama sa njihajuim cilindrima veza izmeu pritisne podloge i cilindra je
konstantna. Pritisni cilindar njihajue kretanje vri napred - nazad, u povratku
cilindar se podigne. Pritisni ureaj je pogonjen kolenastim mehanizmom.


Slika 44 Pritisni ugao i vreme pritiska pri istim dimenzijama:
a -zaklopna maina; b - brzootisna maina; c - pri rotacionom tampanju.
Na slici 45 je prikazana promena pritisnog ugla i vreme pritiska u zavisnosti od
prenika cilindra pri istim obimnim brzinama.
114

Slika 45 Pritisni ugao i vreme u zavisnosti od prenika cilindra.
Dra koji izvodi oscilatorno kretanje vodi list. Prenik pritisnog cilindra je
manji nego kod maina sa zaustavnim cilindrom, tako da je oscilovanje vee
od 360 stepeni. To je potrebno zbog izlaganja lista.
Na mainama sa dva okretaja, pritisni cilindar, u istom smeru i redovno sa
nepromenjenom brzinom, izvri dva obrtaja za vreme jednog perioda. Zbog
konstantne brzine cilindara i pritisna ploa se kree sa konstantnom brzinom,
pogon je izveden sa zupastom letvom. U dve krajnje mrtve take pritisnu plou
kulisni mehanizam zaustavlja i potrebna je upotreba graninika u obliku
gumenih jastuka. Izmeu pritisne ploe i pritisnog cilindra nema neposredne
veze (nepostoji zupasta veza), pritisni cilindar za vreme povratka treba podii.
Za uvoenje lista koristi se prednji dra lista.
Na mainama sa jednim obrtajem pritisni cilindar za vreme celog perioda
pritiska vri jedan obrtaj, pola obrtaja za vreme pritiska i pola obrtaja za
vreme povratka. Za vreme povratka nije potrebno cilindar izdignuti, poto
poluprenik cilindra je tu manji. Povratak je esto ubrzan. Primenjuje se kod
manjih i srednjih maina.
Osim etiri osnovna tipa postoji jo jedno reenje sa pokretnim cilindrom, kada
pritisni cilindar osim obrtnog kretanja vri pravolinijsko kretanje u suprotnom
smeru kretanja pritisne podloge. Kretanje i dimenzije maine mogu biti manje,
ali krutost je nezadovoljavajua. Cilindar za vreme povratka je potrebno podii.
Maine koje rade sa stojeom pritisnom ploom i kotrljajuim valjkom u
proizvodnim pogonima se ne koriste jer su spore. Pojedina reenja kretanja
vidimo na slici 46.
115
a1 a2
b1 b2
c1 c2
d1 d2
e1 e2
Slika 46 Sistemi brzootisnih maina: a - sa zaustavnim cilindrom; b - sa
njihajuim cilindrom; c - sa dva obrtaja; d - sa jednim obrtajem; e - sa
kotrljajuim cilindrom
116
Maine sa dva obrtaja koriste se za tampanje u dve boje (slika 47), kao i za
tampanje na prednjoj i zadnjoj strani (slika 48). Ove maine zbog oteanog
rukovanja nisu bile rasprostranjene.
Kod rotacionih maina (pritisak - cilindra na cilindar) odnos prenika cilindara
najee je 1:1, 2:1, ree 3:1 ili vie. Poznata je i izvedba sa 1 : 2. Ulaganje
lista 1/3, 1/2, 1 i 2 po obrtaju prema dimenzijama formata cilindra i pritisnog
cilindra. Listovi se uvode izmeu cilindara pomou pred hvataa listova.

Karakteristini tehniki
podaci
Postupci tampanja /pritisni postupci/
zaklopne brzootisne rotacione
Mere cm 35x50 35x50 35x50
Prenik mm 300 225 112
Ugao pritiskivanja
0
5,34 6,83 6,83
Vreme pritiskivanja ms 44,5 28,4 56,8
irina pritiskivanja cm 35 1,33 0,67
Pritisna povrina cm
2
1750 66,5 33,3
Raunska sila N 525.000 19.950 9.990
Stvarna sila N 525.000 15.000 7.500
Podaci su na bazi:
Broj pritiskivanja 1200 1/h
Pritisna sila 300 N/cm
2

Utiskivanje obloge 0,2 mm
Tabela 1 Uporedni podaci raznih postupaka


Slika 47 Brza tamparska maina sa dva obrtaja za tampanje u dve boje


Slika 48 Brza tamparska maina sa dva obrtaja za tampanje na prednju i na
zadnju stranu
Na pritisni cilindar tabanih maina ugraeni su drai obloge i drai listova.
Za prihvatanje obloge esto koristimo dve zatezne osovine. Drai listova su
117
kruti ili elastini. Elastini su podeljivi i omoguuju jednolinije zadravanje
(slika 49). Maine koje tampaju iz rolne nemaju drae listova i kanali koji
dre oblogu nisu iri od 20 mm. Draima listova upravlja krivuljna ploa koja
se nalazi na osovini.
a) b)
Slika 49 Dra lista, a - krut; b - elastian
Privrivanje tamparske forme na tamparski cilindar je zavisno od naina
tampanja. Kod maina duboke tampe tamparsku formu oblikujemo u sloju
cilindra, tako za privravanje nije potreban poseban ureaj, ali treba
obezbediti lako izdizanje, i vaenje cilindra nosioca tamparske forme iz
maine. Na mainama sa visokim pritiskom forma moe da bude stereotipna
ploa, izraena na odgovarajuu meru. Reenje privrenja ploe moe biti
pomou spoljanjih (slika 50) ili unutranjih (slika 51) stezaa. Gumenu ili
formu od plastinog materijala moemo neposredno lepiti ili montiranu
tamparsku formu privrstiti na cilindar nosioc tamparske forme.
Galvanizirana ploa, fotopolimer forma, gumena forma lepljena na plou i ofset
ploa privruje se takvim ureajem sa kojim plou moemo uzduno i
popreno podeavati. U manjoj meri mogue je i ugaono podeavanje.
a) b)
c)
Slika 50 Spoljanje stezanje ploe a - bono stezanje sa vijkom; b - bono
dranje sa oprugom; c - dranje na krajevima
Na ofset mainama pritisni ureaj dopunjuje cilindar sa gumenom oblogom.
Razmak izmeu pojedinih cilindara je podeljiv, tako da je potrebna sila
pritiska podeljiva. Promenom debljine obloge i meusobnog razmaka cilindara
(vano je da bude obezbeen dovoljan pritisak a istovremeno i pravilno
odvajanje - cepanje boje) ragulie se pritisak u kontakta.
118
a) b)
Slika 51 Unutranje zadravanje
a - u zatvorenom poloaju; b - u otvorenom poloaju
Razmak ose cilindara moemo podesiti promenom zazora izmeu kontrolnih
prstenova koji su smeteni na krajevima cilindra. Na cilindrima nekih maina
imamo prstenove koji su meusobno pritisnuti - kotrljaju se spregnuti. Na
ovim mainama razmak osa cilindra nije podeljiv. Pravilne uslove treba
podesiti promenom obloge cilindara. Kod maina sa kontrolnim prstenovima
neophodan uslov pravilnog rada je tanog uleitenja. Na mainama visoke
tampe pritisni cilindar i na ofset mainama gumeni cilindar su uleiteni sa
mogunou podeavanja. Kod maina duboke tampe je cilindar sa formom
podeljiv. Kod maina sa visoke tampe odnos prenika cilindara je 1:1 i
unutar toga imamo reenja sa 1,2 i 4 ploe. Cilindri sa 2 i 4 ploe su
primenjeni kod stereotipne forme. Na slici 52 prikazani pritisni ureaj se
primenjujuje za tampanje iz tabaka i za tampanje iz rolne.


Slika 52 tamparske jedinice sa odnosom prenika cilindara 1 : 1, za visoku
tampu, a - tampanje na list sa jednom formom, b - tampanje na list sa dve
forme, c - tampanje na rolnu sa etiri forme d - tampanje na rolnu sa dve
forme



119

tampanje na prednju i zadnju stranu prvenstveno se primenjuje na mainama
sa rolnom, sa horizontalnim i sa vertikalnim rasporedom cilindara. Na nekim
mainama je i L raspored. Na tabanim mainama se primenjuje Z raspored
(slika 53).
a) b)
c)

Slika 53 tamparske jedinice sa odnosom prenika 1 : 1 za tampanje prednje
i zadnje strane, a - ureaj za tampanje tabaka, b - tampanje rolni u
vertikalnoj izvedbi, c - tampanje rolni u horizontalnoj izvedbi.
tampanje u dve boje najee se primenjuje na mainama sa rolnom. Dva
cilindra sa tamparskom formom mogu da rade sa jednim pritisnim cilindrom.
U pogledu kvaliteta ovo nije dobro reenje, jer ovako nema mogunosti za
poravnjavanje. Primena posebnog pritisnog cilindra omoguuje poravnavanje,
ali u ovom sluaju oteano je pasovanje - pozicioniranje. Na slici 54 je prikazan
princip maina za tampanje dve boje tabanih i maina za tampu iz rolne.
120

c d
e
Slika 54 tamparske jedinice sa odnosom prenika 1:1 za tampanje u dve
boje, a - za tampanje listova, zajedniki pritisni cilindar, sa gornjim
ulaganjem, b - za tampanje listova, zajedniki pritisni cilindar, sa donjim
ulaganjem, c - tampanje iz rolne, zajedniki pritisni cilindar + tampanje
zadnje strane, d - tampanje na list sa posebnim pritisnim cilindrom
e - tampanje iz rolne sa posebnim pritisnim cilindrom (okrenuta skica za 90
0
)
Kod maina za tampanje u dve boje prenik cilindra nosioca tamparske
forme vei je od prenika pritisnog cilindra. Primenjuje se odnos 2:1 i 3:1 kod
maina za tampanje u dve ili u tri boje. Ove maine obino su za tampanje iz
tabaka. Forme pojedinih boja smetene su na istovetnim cilindrima forme,
ureaj boje je pomerljiv, uvek obojava samo odgovarajuu formu i za to vreme
dok prolaz ispod ostalih pritisnih formi se podie. Nedostatak je to pritisni
121
cilindar ini jedan obrtaj za svaku boju i svaki viak obrtaja znai ispad pritiska
pri istoj brzini ureaja za boju, zatim pokretni elementi ograniavaju brzinu
maine (slika 55). Poravnavanje se kompezuje sa upotrebom mekana obloge.


Slika 55 tamparske jedinice visoke tampe: a - 2:1 odnos prenika cilindara
tampanje u dve boje, b - 3:1 odnos prenika cilindara tampanje u tri boje.

Pritisni cilindar sa odnosom 1:2 odnosno 1:3 tampa za svaki obrtaj, najee
dva ili tri puta u zavisnosti od poveanja prenika. Pojedine boje se tampaju
na istoj podlozi. Pri upotrebi vie redova draa lista treba paziti na njihovo
tano podeavanje. Na mainama tanost pozicioniranja pri dobrom
podeavanju maine je izvanredna, njihova produktivnost je velika. Ako za
jedan obrtaj samo jedan list tampaju, onda zbog dva puta nanoenja boje i sa
upotrebom dva valjka moemo postii odlino obojavanje (slika 56). Odnos
pritisnih cilindara kod maina za duboku tampu za tampanje listova je 1:1 i
1:2. Cilindar sa tamparskom formom smeten je ispod pritisnog cilindra i lako
ga moemo izdii.
Pri veim formatima uobiajen je odnos prenika cilindara 1:2 a pri manjim
formatima 1:1. Odnos 1:2 omoguuje bolje iskoritenje cilindara sa formom, a
kod drugog 1:1 tronje forme je u manjoj meri (slika 57). Kod maina za
tampanje iz rolni odnos prenika pritisnih cilindara odreuje ozubljenje.
Teoretski prenici srazmerni su sa brojem zubaca zupanika, i tako prenike
gonjenih tamparskih formi cilindara treba odabrati na odgovarajui nain.
Simetrina gradnja omoguuje da pritisni ureaj moe raditi sa premetanjem
u oba smera. Smanjenjem pritisne sile i prenika cilindara pritisni linija je ua.
122

Slika 56 tamparske jedinice visoke tampe:
a - 1:2 odnos prenika, tampanje u tri boje na listove
b - 1:2 odnos prenika, tampanje u etiri boje na rolnu.

Slika 57 Pritisni ureaj pri dubokoj tampi na listove
a - odnos prenika 1 . 1
b - odnos prenika 1 : 2

Smanjenu otpornost (vrstou) izjednaimo sa jedan ili dva pritisna cilindra
(slika 58). Reenje sa dva pritisna cilindra spreava bono izvijanje. Intezitet
pritiska izmeu cilindara je podeiv. Pomeranje pritisnog i cilindra tamparske
forme je potrebno zbog promenjivog prenika cilindra tamparske forme.
123

Slika 58 Pritisni ureaji za tampanje na rolnu dubokom tampom
a - bez posebnog pritisnog cilindra b - sa jednim pritisnim cilindrom, c - sa
dva pritisna cilindra

tamparske jedinice maina za tampanje u vie boja smetene su jedna iza
druge ili jedna iznad druge. Za tampanje na rolne uobiajeni su ureaji -
tamparski agregati jedan iza drugog. Razmetaj jedan iznad drugog je samo
izuzetan sluaj (slika 59).


Slika 59 Maina za duboku tampu za tampanje iz tabaka u etiri boje, svaki
pritisni sistem je sa posebnim sistemom pozicioniranja - pasovanja

I za ofset tampanje prenici cilindara su jednaki. U tamparskim jedinicama
izmeu cilindra nosioca tamparske forme i pritisnog cilindra postoji jedan
gumom obloan cilindar radi prenoenja sila pritiska, to treba uzeti u obzir i pri
odnosu cilindara.
Odnos cilindara redovno je: elinini cilindar; gumeni cilindar; pritisni cilindar;
u najednostavnijem sluaju je odnos 1:1:1. Sa ovakvim ureajem jedna boja
se tampa u jednom radnom ciklusu.
Najee elinini cilindar se nalazi odozgo, tako da su tamparski cilindar i
pritisni cilindar lako pristupani. Cilindri su smeteni u po L rasporedu, tako da
se tampanje moe podeavati, podeavanjem gumenog cilindra (slika 60).
Primena pritisne forme kao i gumenog cilindra ini suvinom poravnavanje i sa
istim pritisnim cilindrom mogue je tampanje dve ili vie boja bez kvara i
smanjenja kvaliteta.
Kod pritisnog ureaja sa pet cilindara prenici cilindara su isti.

124

Slika 60 Ofset tamparska jedinica sa odnosom prenika cilindara 1:1:1
a - za tampanje iz tabaka b - za tampanje na rolne
Pritisni ureaji sa pet cilindara grade se u horizontalnoj V - kao i u vertikalnoj
V izvedbi. Kod vertikalne jedinice rukovanje sa ureajem za boju je lake, dok
kod horizontalnog ureaja uvoenje tabaka je lake. Kod rotacionih maina za
tampanje iz rolne sa V tamparskom jedinicom (rasporedom) bolje je
iskorien prostor. Reenja se grade u horizontalnoj i vertikalnoj izvedbi (slika
61).
Ako je pritisni cilindar pritisni i jednom drugom cilindru nosiocu tamparske
forme tada tamparska jedinica sadri samo etiri cilindra. U jednom radnom
procesu moemo tampati prednju i zadnju stranu a podeavanje odvajanja je
jednostavnije i nema odvlaenja. Ova tamparska jedinica se koristi za
tampanje i na tabake i iz rolne.
Na mainama za tampanje tabaka obino se koristi Z - izvedba a na
mainama za tampanje iz rolne, U izvedba i u horizontalnoj i vertikalnoj
varijanti. Poznate su i maine gde su cilindri smeteni u jednom redu.
Na slikama 62 do 65 su prikazane maine u posebnim izvedbama. Pritisni
ureaj u sateltskoj izvedbi je sa odnosnom prenika 1:1:3, izraen je za
tampanje iz tabaka i rolni. Nedostatak im je osim velikih dimenzija i
komplikovana konstrukcija i oteano rukovanje. Ekonomini su za tampanje u
velikom tirau.
Spajanjem vie pritisnih tamparskih ureaja otvara se mogunost za iroku
varijaciju reenja. Prenik pritisnog cilindra dva puta je vei od prenika
cilindra forme. Dimenzije predajnog bubnja iste su sa pritisnim cilindrom. Za
jedan obrtaj pritisnog cilindra maina vri dva tampanja.
Dimenzije cilindara za tamparske forme kod pritisnog ureaja fleksografske
tampe slino ureaju za duboku tampu, promenljive su, pritisni cilindar je od
elika, povrine ne prekidaju kanali. Ovo se uglavnom ne koristi za tampanje
tabaka, ve je glavno podruje upotrebe tampanje iz rolne.

125

Slika 61 Ofset pritisni ureaji za tampanje u boji na prednju i zadnju stranu sa
odnosom prenika 1:1:1, a - tampanje u dve boje sa horizontalnom V
izvedbom, b - tampanje u dve boje u horizontalnoj izvedbi
c,d - etverocilindrini pritisni ureaji za tampanje na prednju i zadnju
stranu sa donjim - odnosno gornjim izvoenjem tabaka
126

Slika 62 Ofset maina za tampu iz tabaka u dve boje sa odnosom prenika
cilindara 1:2:1

Slika 63 Ofset tampanje na prednju i zadnju stranu sa est cilindara

Slika 64 Ofset maina za tampanje iz rolne u dve boje sa odnosom prenika
2:2:1
127

Slika 65 Ofset maina za tampanje iz rolne u dve boje sa odnosom prenika
1:2:1
Transportovanje tabaka
Tabak u pritisnom ureaju dre drai tabaka - listova koji se nalaze na
pritisnom cilindru - transporteru. Drai tabaka dre tabake vrsto da se ne bi
mogli pomicati za vreme transporta. Od pritisnog cilindra tabak preuzima
ureaj za prenoenje tabaka. Kod pritisnih ureaja koji su meusobno blizu
smeteni primenjujemo ureaje (transportere) sa bubnjevima, a za vee
udaljenosti primenjujemo lanaste transportere listova. Niz maina koje slue
za tampanje u vie boja sastavljeno je od jedinica za tampanje u jednoj ili u
vie boja u redu jedan za drugim. Za prenos tabaka sa jednog pritisnog
ureaja na drugi upotrebljavamo cilindrino ili lanano transportovanje tabaka.
Na slici 66 je prikazan niz jedinica sa transportnim bubnjevima koje su
konstruktivno izvedene na razliite naine.

Slika 66 Ofset grupa maina za tampanje u etiri boje
a - 4 x 1 boja tampana sa jednim predajnim bubnjem
b - 2 x 2 boja tampana sa nizom predajnih bubnjeva

128
Pomou predajnog bubnja koji je smeten izmeu dve pritisne jedinice -
ureaja, mogue je tampati obe boje na prednju i zadnju stranu. U sluaju
lananih transportnih ureaja pri odreivanju dimenzija pritisnog ureaja treba
uzeti u obzir korak lanca da bi obimna brzina i brzina lanca bila ista. Duina
lanane staze treba da je deljiva sa obimom cilindra bez ostatka. Kod oba
reenja tabake od cilindra preuzimaju drai tabaka i predaju draima tabaka
sledeeg cilindra (slika 67). Kretanje draa tabaka vodee staze regulie se
tako da tabak ostane stalno dran, u protivnom sluaju tabak moe da se
pomeri i potrebna tanost pri daljem tampanju nee postojati. Vaan zahtev
je da transport tabaka bude bez pomicanja i razmazivanja sveeg otiska. U
cilju ovoga tabak podupiremo sa ploama sa otrim ivicama ili sa igliastim
naleganjem. Podupirai mogu biti pomerljivi i smeteni na nepritisnutoj
povrini.
Mogue je i takvo voenje gde podupiremo zadnju neotisnutu (netampanu)
stranu i list pritisnemo za podupira pritiskom vazduha koji se uduvava.


Slika 67 Transport listova lanastim transporterom

Ureaji za izlaganje

Ureaji za izlaganje gotove odtampane tabake izlau u naslagu u obliku stuba
tabaka. Listove treba izlagati tako da tampana strana bude okrenuta gore bez
mogunosti da doe do razmazivanja boje. Na taj nain je mogue tampanje
kontrolisati. Vano je da izlaganje bude ureeno pri svakoj brzini sa kojom
maina radi, zatim da ima dovoljno prostora za izlaganje odtampanih tabaka.

Sve moderne tamparske maine, osim zaklopnih, imaju ureaj za izlaganje u
liniji s ostalim agregatima. U principu tabak sa tamparskog cilindra
neposredno ili preko prenosnog cilindra preuzima lanani transporter. Vezu
129
izmedu levog i desnog lanca transportera ine popreni nosai s hvataljkama
za tabake. Hvataljke preuzimaju tabak iz tamparskog agregata i nose ga na
izlagai sto. S obzirom da bi se na taj nain skratilo vrijeme suenja otiska, ti
se tabaci u maini moraju preokrenuti, tako da otisak doe na gornju stranu
tabaka (slika 68). Jednak sistem izlaganja s preokretanjem se susree i kod
ofsetnih i knjigotamparskih maina s cilindrinom tamparskom formam, a
koji su konstruisani na osnovu principa rada brzootisnih maina.


Slika 68 Izlaganje s preokretanjem tabaka na brzootisnomj maini
Kod novijih konstrukcija ofsetnih i maina s cilindrinom tamparskom formam
ureaj za izlaganje nema potrebu za okretanjem tabaka pre izlaganja. Tabak
se na taj nain prihvata i vodi iz tamparskog agregata tako da je otisak
okrenut prema gore (slika 69).


Slika 69 Ureaj za izlaganje kod ofsetne maine s cilindrinom tamparskom
formam za tampu iz tabaka

Najstarije jeftino reenje, jednostavne konstrukcije, je izlaga sa zakretnim
tankim tapovima. U pogledu kvaliteta nema prednosti jer tanki tapovi imaju
dodir sa odtampanom stranom i lako razmau svee tampanu povrinu (slika
70). tapovi prevru tabak sa odtampanom stranom. Ovo reenje je
130
primenljivo samo pri malim brzinama, npr. na brzootisnim tamparskim
mainama sa zaustavnim cilindrima.

Slika 70 Ureaj za izlaganje sa zakretnim tankim tapovima
Ureaji za izlaganje sa (okretnim) - prevrtnim bubnjem izvedeni su u dve
varijante: sa tzv. kotrljajuim bubnjem i sa tzv. stojeim bubnjem.
Kombinovani su sa trakom. Ureaji za izlaganje sa kotrljajuim bubnjem (slika
71) imaju manji bubanj ije hvataljke preuzimaju tabak od hvataljki pritisnog
cilindra i nakon cca 2/3 obrtaja bubnja predaju donjim hvataljkama. Bubanj
tada otkotrljavanjem poloi list na stazu sa trakom koja se kree i predaje list
na izlagajui sto, gde popreni i uzduni udarni elementi rastresaju i ureuju
naslagu tabaka u obliku stuba. Radi olakavanja izlaganja koristi se i
razduvavanje vazduhom. tampana strana dolazi u dodir sa bubnjem. Da ne bi
dolo do razmazivanja povrina bubnja nije kontinuirana zatvorena povrina.
Na tapovima imaju sitni zvezdasti elementi koji su lako pomerljivi i lako se
obru.

Slika 71 Ureaj za izlaganje listova sa kotrljajuim bubnjem
Ureaje za izlaganje sa stojeim bubnjem koristimo kod brzih maina sa
zaustavnim cilindrom (Slika 72). Prenik bubnja 1,5 puta je vei od prenika
pritisnog cilindra. Na obimu bubnja imamo u tri reda hvatae. Bubanj ne vri
otkotrljavanje, ve list sa zakanjenjem jednog pritisnog takta poloi na stazu
sa trakom. Uz spoljnju vodeu inu list se netampanom stranom iznutra
pritiska komprimovanim vazduhom. Opasnost od razmazivanja boje nema, a
brzinu ureaja je mogue poveati.
131

Slika 72 Ureaj za izlaganje tabaka sa stojeim bubnjem
Ureaje za izlaganje sa trakom koristimo kod maina sa njihajuim valjcima i
kod dvobrtnih brzih maina. Jednostavne su konstrukcije. Na izlagau tabak
lei sa zadnjom stranom, tako da nema razmazivanja i poto je duina
konstrukcije velika i vreme suenja je veliko. Sigurni su do srednjih brzina
pogona. Komande za izbacivanje tabaka sa pritisnog cilindra na traku
izbacivai listova i igle za skidanje dobijaju pomou krivuljnih ploa. Deo za
izlaganje moe da bude jedna traka (Slika 73).

Slika 73 Babcock-sistem sa jednorednom trakom
Pored ovoga izlaganje se moe vriti sa dve posebne trake (Slika 74). Kod
sistema sa dve trake, traka za izvoenje tabaka je fiksna a istovarna traka se
kree napred - nazad. Pri kretanju napred u horizontalnom poloaju tabak se
podigne iznad naslage - stuba tabaka i pri kretanju nazad otkotrljavanjem
ispod tabaka, poloi ga na naslagu. Funkcionisanje ureaja za izlaganje sa
jednom trakom je slino.
Ureaj za izlaganje sa lancem je dobro reenje. Tabak sa cilindra preuzimaju
hvatai koji su montirani na lance i prenose ga na naslagu - stub tabaka. Zbog
hvatanja tabaka istovar i kod velikih brzina je uredan i bez razmazivanja boje.
132
Razmak izmeu redova hvataa podudara se sa obimom pritisnog cilindra . Po
celoj duini lanca nalazi se vie redova hvataa.

Slika 74 Sistem sa dve trake

Zbog opasnosti od nezgode pri rukovanju ureaje za izlaganje sa lancem treba
pokriti sa providnim materijalom (Slika 75).

Slika 75 Ureaj za izlaganje sa zatitom lanaca
a - sa kratkom stazom lanca, b - sa dugom stazom lanca
U sluaju velike brzine maine u cilju urednog izlaganja treba primeniti
usporivae tabaka. Usporiva tabaka je ili sa mehanikim draima ili je
izveden sa usisnim elementom. Na slici 76 je prikazan dra tabaka koga
pomera lanani pogon.
133

Slika 76 Usporavanje sa draem lista

Reenje sa tzv. usisnim tokom (Slika 77) je jednostavnije. Moemo ga
primeniti i kod veih brzina sa veom sigurnou nego mehaniki dra tabaka.


Slika 77 Usporiva listova sa usisnim tokom

Sto za izlaganje na starijim mainama je obino fiksiran i sposoban je da primi
oko 500 tabaka. Na novijim mainama mo primanja tabaka je poveana na
nain da je njegova konstrukcija sputena. Veliinu sputanja moemo podesiti
mehanizmom slinom ekrku ili sinhronizovanjem podizanja stola za ulaganje.
Sputanje stola ureaja za izlaganje vee je cca za 10% od podizanja stola za
ulaganje.
Nepoeljno lepljenje boje i razmazivanje izmeu tabaka umesto dosadanjeg
naina koji zahteva mnogo rada spreavamo zapraivanjem. Ureaji za
zapraivanja otisaka se smetaju iznad uraaja za izlaganje. Ureaji se
periodino aktiviraju, samo onda kada se tabak nalazi ispod glave za
zapraivanje. Kod vie tipova maina zapraiva je ugraen u ureaju za
izlaganje, tako da praak ne ulazi u pojedine delove maine.
Maine duboke tampe iz tabaka, iako su retke imaju vrlo dug put kretanja
tabaka od tamparskog cilindra do ureaja za izlaganje. Duina puta tabaka
proizilazi iz poterebe suenja tabaka odnosno postavljanjem ureaja za
suenje (slika 78). Kod knjigotampe i ofseta pojedini tamparskii agregati su
134
vrlo kompaktni, jedan uz drugi, a ureaji za izlaganje se nalaze odmah iza
zadnjeg tamparskog agregata. Kod duboke tampe to nije mogue jer se
odtampani tabak mora osuiti u ureaju za suenje.


Slika 78 Ureaj za izlaganje tabaka u dubokoj tampi

Maine za tampanje iz rolne

Maine za tampu iz rolne tampaju na papirnu rolnu - traku. Proces
tampanja na prednju i zadnju stranu zatim tampanje u vie boja u jednom
radnom procesu je jednostavnije. Istovremeno sa tampanjem mogue je
perforiranje, brojanje, savijanje itd. Mogue su konstrukcije da su na ulazu
ureaji za ulaganje iz trake a na izlazu ureaji za izlaganje iz tabaka.
Automatska izmena rolne na ureajima za ulaganje je najee reenje kod
savremenih maina.
Danas su gotovo svi nosai kotura trake tamparske podloge, ureaji za
odmotavanje sa automatskom izmenom kotura, bez smanjivanja proizvodne
brzine otiska, opremljeni sa sistemom za regulaciju napregnutosti trake,
najee papira. Kod veine proizvoaa opaa se slinost konstruktivnih
reenja ureaja. Na slici 79, kao primer, prikazan je takav ureaj nemakog
proizvoaa MAN Roland.

135

Slika 79 Tipini nosa dva kotura s ureajem za odmotavanje i automatskom
izmenom rolne papira proizvodnje MAN Roland
Elemenati ureaja:
1. nosa dva kotura
2. kotur na kolicima pripremljen za ugradnju
3. kotur papira u radnom poloaju
4. remenski pogon za ubrzavanje novog kotura nakon izmene
5. ureaj za automatsko slepljivanje i rezanje trake
6. istroeni kotur sa smanjenim promerom
7. pokretni valjak poduprt pneumatikom za merenje i kompenzaciju
naprezanja trake
8. valjci za odvoenje trake papira
Merenje napregnutosti trake najee se izvodi pokretnim valjkom. Korekcija
naprezanja sprovodi se posredstvom konice koja je najee klinom povezana
osovinom kotura, ree pomou pogona kotura. Konice su najee
pneumatske, a ima ih i elektromagnetnih. Da bi se istroena traka mogla
slepiti s poetkom trake na novom koturu, mora se novi kotur ubrzati na
obodnu brzinu koja odgovara brzini kretanja trake papira, tj. brzini otiskivanja.
Posebni remenski prenos, smeten je obino iznad kotura koga treba ubrzati, i
on slui ujedno i za kontrolu obimne brzine, ali i za regulaciju ubrzavanja.
Sistem automatske izmene rolne papira kod trokrakog nosaa rolne sadri tri
regulatora koja upravljaju izmenom rolne papira, pri neprekidnom kretanju
trake papira. Oni primaju informacije od elektrinih generatora i daju odreene
komande izvrnim ureajima. Na slici 80 je prikazan sistem automatske
zamene rolne kod trokrakog nosaa rolne koji sadri sledee elemente:
1. trokraki nosa rolne, pogoni ga poseban elektromotor,
2. fotoelija registrira kraja rolne, minimalni promer kotura daje informaciju
elektromotoru za okretanje nosaa rolne za 120 u smjeru kazaljke na
satu,
136
3. remenski prenos, podigne se pneumatski u trenutku okretanja rolne, a
kad se rolna okrene on se sputa i ukljui se pogon trenja za ubrzavanje
kotura,
4. elektrini generator, okree se, a u zavisnosti od broja okretaja menja se
napon (napon je funkcija brzine okretaja),
5. fotoelija koja daje impulse za poetak lepljenja,
6. servomotor.
R1, regulator za ubrzavanje kotura. Na ulazu dobija merene veliine A (iz
elektrinog generatora 4.1) i B (iz elektrinog generatora 4.2) koje daju
informaciju o brzini pomeranja trake u maini. Regulator zatim daje komandu
izvrnom ureaju koji upravlja brzinom novog kotura posredstvom remenskog
prenosa.
R2, regulator izjednaavanja brzina. Kada se izjednae naponi elektrinog
generatora 4.3 koji meri brzinu okretanja nove rolne papira i elektrinog
generatora 4.1 koji mjeru brzinu pomeranja trake u maini, regulator R2 mora
davati komandu regulatoru R1 za odravanje postignute brzine okretanja nove
rolne jer su brzine izjednaene.
R3, regulator lepljenja i rezanja. Nakon to se izjednae brzine stare i nove
rolne zapoinje proces lepljenja. Regulator R3 daje komandu servomotoru za
pokretanje etki koje potiskivanjem trake papira prema novoj rolni utiu na
slepljivanje stare i nove trake papira.
Zatim se ukljui no za rezanje stare trake papira i na kraju se iskljui
automatika. etke i no se vraaju u prvobitni poloaj.

Slika 80 Sistem automatske izmene rolne papira kod trokrakog nosaa rolne
Firma Wichita iz Niederlassunga, Nemaka, proizvodi ureaje za regulaciju
trake tamparske podloge takoe kontrolom pritiska pneumatske konice. Ona
se specijalizovalala i za proizvodnju samih pneumatskih konica i spojki.
Ureaj Tensiomat (slika 81) za regulaciju napetosti trake zapravo je
elektronski regulator koji sa ostalim ureajima gradi pneumatski zatvoreni
137
sistem regulacije. Napetost trake meri se mernim valjkom, a koriguje se
pritiskom vazduha u rotacionoj konici.
Merni pretvara radi na principu mernog leaja za rukavce vodeeg pokretnog
valjka, pri emu njegove obe strane moraju dozvoljavati pomak valjka. Traka
mora prelaziti preko mernog valjka pod konstantnim obuhvatnim uglom
izmeu 90 i 180. Od pretvaraa signal dolazi do regulatora, gde se
uporeuje sa zadatom vrednosti i obrauje. Izlazni signal utie na pritisak
vazduha u konici, odnosno na koioni moment, a time na napetost trake.

Slika 81 Princip regulacije napetosti trake sistemom Wichita Tensiomat
Elementi ureaja:
1. traka papira,
2. merni pokretni valjak,
3. merni pretvarai, dva podlona kuita leaja ose pokretnog valjka,
4. regulator,
5. Magnum, pneumatska konica uklinjena na osu kotura.
Ureaj je namenjen za primenu u tampi, kairanju, premotavanju traka s
uzdunim rezanjem i sl. kod svih vrsta materijala koji se obrauju iz kotura.
Tanost regulacije je velika, a provodi se u dva stepena, pri emu je
prebacivanje iz jednog stepena u drugi automatsko. Prvi stepen, regulacije s
priguenjem namenjen je za normalne radne uslove, tj. za manje promene
brzine i manje razlike izmeu stvarne i zadate vrednosti napetosti trake. Kod
veih promena brzine (koje trenutno izazivaju i vee regulacijsko odstupanje)
priguenje se iskljuuje. Regulator prelazi na drugi stepen regulacije, "brzu
regulaciju" i time iskazuje samoprilagodljivost.
Vazduh se ureaju dovodi pod maksimalnim pritiskom od 7 bara, preko 5 m
debljine filtera. Najvei pritisak kod regulacije iznosi 5.5 bara. Ureaji se
meusobno spajaju savitljivim cevima minimalne duine, spoljanjeg promera
6 mm, a unutranjeg 4 mm.
Kontrola koionog momenta je pneumatska, to znai da promena pritiska
vazduha u konici rezultira promenom sile pritisaka radnih elemenata, od koje
zavisi sila trenja a time i koioni moment.
Konica se razlikuje od ostalih slinih konica, poseduje pet do osam odvojenih
frikcijskih elemenata, od kojih se svaki moe ukljuiti i iskljuiti, tj. sudelovati
u radu ili ne. To omoguuje viestruko poveanje raspona koionih momenata
koji se mogu postii ovom konicom. Time je ona izrazito pogodna za primenu
na mainama na kojima se obrauju razne vrste tanjih i debljih materijala.
138
Izvode se konice u etiri razliite veliine, a upotrebljavaju se za sve naine
nadzora napetosti trake tamparske podloge, od runog upravljanja do
automatske regulacije. Mogu se montirati s jedne ili s obe strane osovine
kotura. Maksimalni pritisak vazduha iznosi 5.5 bara, potreban je 2.5 m
vazduni filter, a ukupni raspon koionog momenta iznosi od 2 do 1920 Nm.
Svi ureaji amerikog proizvoaa iz Cleveland -a, USA, odlikuju se nekim
zajednikim karakteristikama (slika 82). U prvome redu, to je upotreba
vlastitih patentiranih mernih pretvaraa. Svi oni kao merni senzor koriste
poluvodike tenzometarske trake, to dozvoljava ekstremno male pomake
mernog valjka (nekoliko stotih milimetra). To omoguuje puno manje greke
kod merenja stvarne vrednosti napetosti trake. Merni pretvarai se kod
kompjuterskih merno kontrolnih CMC sistema obvezno uvruju s obe strane
valjka, to osigurava tano merenje i u sluajevima kad traka ne prolazi
sredinom valjka.

Slika 82 Nain mjerenja napetosti trake kod svih CMC sustava
Elementi ureaja:
1 traka tamparske podloge,
2 valjci za voenje (nepokretni),
3 merni (pokretni) valjak,
4 merni pretvara,
5 pokaziva napetosti trake.
CMC regulatori i merni pretvarai namenjeni su razliitim nainima regulacije
napetosti trake, koji se mogu primeniti kod odmotavanja kotura, na stazi za
voenje trake i kod namotavanja trake. Zajednika osobina svih regulatora je
da su graeni od jedinstvenog tamparskog sklopa, a isporuuju se u dve
izvedbe: u kuitu i u okviru. Izvedba u okviru je namenjena ugradnji u glavni
upravljaki sto maine. Svi imaju dodatni izlaz za zapis ili za dodatni merni
ureaj.
Svi ureaji imaju indikator pucanja trake. Na slikama 83, 84 i 85 prikazan je
princip regulacije napetosti trake kod odmotavanja sa kotura, na slobodnom
139
delu staze i prilikom ponovnog namotavanja posle otiska. Svi oni imaju gotovo
jedinstvene sklopove.
Indikator napetosti trake namenjen je upotrebi kod otvorenog kruga nadzora.
Slui pokazivanju stvarne vrednosti napetosti trake u pokretu. Dobija signale
od dva merna pretvaraa koji se nalaze na oba rukavca mernog valjka. Signali
se obrauju kalibriranim pojaalom i pokazuju na pokazivau napetosti kao
stvarna zatezna sila. Postoji mogunost analognog i digitalnog pokazivanja,
sve u dva merna podruja. Prednost analognog pokazivanja jeste u lakom
uoavanju trenda napetosti trake i u nainu merenja, dok je prednost
digitalnog pokazivanja u prikazu vrednosti.
Postoje dve izvedbe regulatora napetosti trake: elektropneumatska i
elektromagnetna. Elektropneumatski regulator koristi elektrine signale
stvarne vrednosti napetosti trake, dok je izlazni signal pneumatski, namijenjen
kontroli pritiska u pneumatskoj konici na ureaju za odmotavanje (slika 83).
Elektromagnetnki regulator se sastoji od jedinstvenog tamparskog sklopa, a u
kombinaciji s pretvaraima merne vrednosti i s elektro-magnetski
kontroliranom konicom gradi zatvoreni regulacijski sisstem.

Slika 83 Princip regulacije napetosti trake prilikom odmotavanja sa kotura
Elementi sistema:
1 traka tamparske podloge,
2 valjak za voenje (nepokretni),
3 merni (pokretni) valjak,
4 merni pretvara,
5 pokaziva napetosti trake,
6 regulator napetosti trake,
7 konica na osi kotura.
140

Slika 84 Nain regulacije napetosti trake na slobodnom delu staze za voenje
trake
Elementi sistema:
1 traka tamparske podloge,
2 valjak za voenje (nepokretni),
3 merni (pokretni) valjak,
4 merni pretvara,
5 pokaziva napetosti trake,
6 regulator napetosti trake,
Regulator naprezanja trake za primenu na slobodnom delu staze za voenje
trake prikazan je na slici 85. Ovaj se nain razlikuje od svih dosada navedenih
regulatora, jer nije namenjen regulaciji napetosti kontrolom konice, nego
posredstvom kontrole pogona, tj. broja okretaja elektromotora koji pokreu
valjke za transport trake kroz mainu. Funkcije pokazivanja podataka su iste
kao i kod regulatora na ureaju za odmotavanje trake (slika 83), a i merenje
napetosti trake je sprovedeno istim mernim pretvaraima. Uz to, kod ovog
naina regulacije meri se i broj okretaja dva elektromotora za pogon trake, iz
ega se dobija i informacija o brzini pomeranja trake. U regulatoru se
uporeuju svi podaci (regulacijsko odstupanje, brzina trake, broj okretaja
svakog elektromotora) da bi se postigao najbolji mogui uinak. Time je izlazni
(upravljaki) signal prilagoen blizini trake. To znai da je intenzitet regulacije
(korekcije napetosti trake) uvek prilagoen uslovima procesa, to bitno
doprinosi kvalitetu regulacije. Sama korekcija naprezanja trake sprovodi se
kontrolom broja okretaja jednog istosmernog elektromotora. Postignuta
napetost trake odnosi se na interval izmeu pogonskih valjaka pokretanih
prvim i drugim elektromotorom, pri emu je drugi elektromotor kontrolisan
regulatorom. Isti tip regulatora se moe primeniti na jedinici za namotavanje
trake nakon otiska. To je mogue u sluaju da je valjak pogonjen
kontrolisanim elektromotorom postavljenim tako da dodiruje spoljanju
povrinu kotura koji se namotava, ka o to je prikazano na slici 85. I ovaj
nain regulacije temelji se na izjednaavanju brzina. Sam regulator napetosti
trake namenjen je kontroli broja okretaja elektromotora pogonskog valjka.
Razlikuje se od prethodnog regulatora (slika 84) samo u nekim detaljima.
Namenjen je regulaciji napetosti trake i za tvrdou namotavanja. Prima signale
od mernih pretvaraa naprezanja trake i od dva elektromotora.
141

Slika 85 Regulacija naprezanja trake prilikom namotavanja valjkom, koristei
regulator za slobodni deo staze
Elementi ureaja:
1 traka tamparske podloge
2 valjak za voenje (nepokretni)
3 merni (pokretni) valjak
4 mjerni pretvara
5 pokaziva napetosti trake
6 regulator napetosti trake

Registar
Definicije registra:
- Boni registar kod rotacione tampe: podudaranje otiska s obzirom na
mogunost bonog (poprenog) pomicanja papirne trake, odnosno papirnog
kotura.
- Obostrani registar: podudaranje otiska s prve strane tabaka s otiskom na
poleini tabaka, prvenstveno podudaranje pojedinih stranica kod obostrano
otisnutog tabaka. Ukoliko se tei za tanim podudaranjem pojedinih redaka s
jedne i druge strane tabaka, tada govorimo o registru redaka.
Kod viebojnog otiska treba postii uzajamno podudaranje pojedinih boja.
- Uzduni registar: kod rotacione tampe podudaranje otiska s obzirom na
mogunost odstupanja zbog nesinhronizovanih tamparskih agregata, tj. zbog
nejednolike brzine kojom papirna traka prolazi kroz pojedine agregate ili zbog
nejednoline zategnutosti papirne trake. Oprema za nadzor registra moe se
podijeliti na:
a) opremu za nadzor bonog registra detekcijom rubova trake,
b) opremu za nadzor obodnog registra detekcijom registarskih oznaka i
c) opremu za nadzor obodnog i bonog registra detekcijom registarskih
oznaka.
Oprema pod a) je najjednostavnija, a pod c) najsloenija.
Za sve sisteme nadzora registra je karakteristino da im je izlazna veliina
poloaj tamparske podloge ili nekog elementa otisnutog na traci.
Neki karakteristini proizvoai opreme za nadzor registra su: FIFE,
Grafikontrola, Eltromata, Bobsta.
FIFE je firma specijalizovana za proizvodnju ureaja i sistema za regulaciju
bonog registra i druge opreme koja se koristi za voenje procesa u grafikoj
142
industriji. Ovdje opisani ureaji i sistemi su namijenjeni regulaciji transporta
trake praenjem i korekcijom njenih pomaka u smjeru okomitom na smjer
kretanja. Svi izvrni ureaji su kontrolisani hidraulikim cilindrom. Merni
pretvarai (detektori rubova trake) mogu biti pneumatski i fotoelektrini.
Primena ovih sistema moe biti kod odmotavanja, kod voenja trake ili kod
namotavanja (slika 86). Regulacija kod odmotavanja ukljuuje bone pomake
osovine kotura koji se odmotava u smislu zadravanja konstantne bone
pozicije trake u maini. Isti pomaci osovine kod namotavanja su usmjereni
tanom i nesmetanom namotavanju trake tamparske podloge, u svrhu
dobijanja urednog kotura ravnih rubova. Sistemi valjka mogu se postaviti na
mesta u maini gde je potrebna korekcija bonog registra, a ima mesta za
postavljanje mernih i izvrnih ureaja.

Slika 86 Mogua mesta regulacije bonog registra FIFE sistema
a) na slobodnom delu staze, b) kod odmotavanja, c) kod namotavanja

Pri tampanju iz rolni tanost tampanja u mnogom zavisi od kvaliteta izrade
tamparske forme i privrivanja kao i od pravilnog podeavanja trake papira
kao i naprezanja iste. Pod dejstvom promenljivog naprezanja na razliito
izduen papir se ne moe tampati ni onda ako je tamparska forma
bezprekorna. Ukupna promena naprezanja ine potekoe koje mogu biti
143
izuzetno znaajne. Spora promena naprezanja u pogledu tanosti tampanja
nije bitna, vie se odraava na promene mere pri seenju zatim pri poveanju
u veoj meri dolazi do cepanja papira. Uticaj naprezanja u papiru, ako nastaje
istovremeno u pritisnim ureajima koji slede jedan za drugim a ne pojavljuju
se u istoj meri, treba uzeti u obzir.
Nakon to promena naprezanja postaje konstantna naprezanje izmeu
pojedinih pritisnih ureaja postaje konstanta. Vreme potrebno za izbalansiranje
karakteristino je za konstrukciju i brzinu maine. Broj odtampanih primeraka
za vreme prelaznog perioda (period uhodavanja - podeavanja) zavisi samo od
konstrukcije a ne zavisi od brzine maine. Odstupanja puteva i pasovanja
prikazana su na slici 87. Nakon prelaznog podruja (perioda) odstupanja
pasovanja prestaju. U prelaznom periodu podeavanje registra prouzrokuje
neprolazna odstupanja pasera, i to treba izbegavati. Varijacije naprezanja koje
potiu od udara usled inercije rolne, poto ne postaju stalna, prouzrokuju
neprekidno odstupanje promenjivog smera, to nepovoljano utie na tanost
tampanja.

Slika 87 Promena naprezanja i odstupanje pasovanja izmeu 1, 2, 3 i 4
jedinice za boju u odnosu na boju 2-ge jedinice u funkciji od vremena

Drai rolne

Na mainama za tampanje iz rolne nosai dre i fiksiraju rolne papira. Dra
rolne dodaje papir u odgovarajuem poloaju sa potrebnom zategnutou
(napregnutou) trake. U draima rolne valjci su postavljeni slobodno ili
montirani na zavojno vreteno (slika 88). Mesto prihvatanja rolne montirane na
zavojno vreteno na ureaju maine je nepromenjivo. Rolnu odgovarajue irine
na potrebnom mestu na zavojnom vretenu fiksiramo pomou konusa sa
navojem. Boni poloaj moemo i naknadno podeavati i kada maina radi
putem pomeranja vretena u smeru ose. Konstrukcija konusa za prihvatanje
smetena na osovini je prikazana na slici 89.
144

Slika 88 Stezanje rolni na osovini
a - osovina sa navojem b - klizna aura

Slika 89 Konstrukciona reenje konusa za stezanje

Rolne malih irina postavljene na sredini osovine zbog velikog savijanja
poveavaju opasnost od izazivanja vibracija. Za neprekidan pogon treba
koristiti vie nosaa rolni. Ova konstrukcija uglavnom se koristi na mainama
malih dimanzija i sa malim brzinama.
Stezanje konusima se primenjuje kod maina sa velikim brzinama i sa velikim
dimenzijama. Rolne podiemo pomou osovina koji se nalaze na maini i koje
su bono podeljive. Stezni konusi, postavljeni su na osovine, imaju kotrljajue
uleitenje i zato se lako okreu (slika 90).
145

Slika 90 Uleitenje konusa za stezanje
Boni poloaj osovina moemo podesiti prema zahtevima tampanja i prema
irini rolne. Rolnu stee poseban mehanizam sa bonim pomeranjem konusa.
Osovine primaju i sile stezanja u bonom smeru (suprotno smeru tampanja) i
tako ine dovoljno kruto reenje. Pomeranjem celog ureaja se moe podesiti i
boni poloaj za vreme rada maine. Pomeranje zbog velike teine i zbog sila
trenja zahteva velike sile. Zbog tanog hoda ako nusi smeteni na osovinama
trebaju biti u istoj liniji i paralelno sa ostalim osama maine. Rolnu moemo
podii preko punog prenosa i zupastog segmenta postavljenog na na osovine
(slika 91) i runim pogonom. Na novijim mainama podizanje je sa motornim
pogonom.

Slika 91 Podiza rolne sa runim pogonom
Sa draima rolne sa dve i tri poluge moemo poveati brzinu izmene rolne. Na
slobodnoj poluzi, dok jedna rolna se okree, moemo pripremiti novu rolnu za
tampanje. tamparsku mainu treba zaustaviti samo za vreme dok dra
rolne prevrnemo i papir lepljenjem spojimo. Novija reenja imaju automatizam
lepljenja i spajanja. Dvokraki drai zahtevaju vei prostor nego trokraki,
nasuprot tome jednostavnije su konstrukcije i jeftiniji su (Slika 92 a, b i c).
Kod ureaja koji zahtevaju manji prostor (Slika 92 d i e) prihvatanje nove
rolne mogue je samo ako je prethodna rolna pri kraju odmotavanja
materijala. Prenik rolne obino je 900 ili 1000 mm, u izuzetnim sluajevima
moe da bude 600 mm. Drai rolne su obino zajedno izvededeni sa
mainom, ali dosta esto su posebno izraeni. Kod maina sa vie tamparskih
agregata i draa rolni, drai rolni smeteni su ispod pritisnih valjaka.
Rukovanje ovakvim mainama vri se sa dva mesta (nivoa).
146
a b c
d e
Slika 92 Sistemi podizanja rolni
a - sa polugom, b - sa dve poluge, c - zvezdasti, d - sa dvokratkom polugom
sa smanjenim dimenzijama, e - zvezdasti sa smanjenim dimenzijama.
Koenje papira potrebno je da bi napon trake bio konstantan. Rolnu moemo
koiti ili na osovini ili na platu. U sluaju koenja na osovini momenat je
konstantan. Smanjenjem prenika rolne koji nastaje odmotavanjem, napon u
papiru raste, to dovodi do stvaranja nabora na papiru, daljnjim rastom
napona moe doi do prekida papira (Slika 93).

Slika 93 Centalna trakasta konica
Konica moe da bude ma koji tip (trakasta konica, konica sa unutranjim -
ili spoljanjim paknama sa jednim ili sa dve pakne, lamelasta konica i sl.).
Pogon trakaste konice zavisi od smera obrtnja, za koenje na lameli koja se
147
okree u smeru fiksiranja potrebna je vea sila, ali ovaj sistem manje zavisi od
promene koeficijentra trenja (Slika 94).
Slina je pojava i kod konica sa paknama. Potrebnu silu za pogon konice
moemo proizvesti ili optereenjem sa utegom ili upotrebom opruga. Sa
oprugom silu moemo regulisati.

Slika 94 Lamelasta konica sa elektrinim pogonom
Regulaciju sa vijcima bez opruge se retko koristi, potreban napon se ostvaruje
kontaktom delova. Momenat koenja stezni konusi predaju sa osovine na
rolnu. Plat konusa je oljebljen.
Druga grupa konica rolne dejstvuje na platu valjka (Slika 95). Fiksirana traka
konice vri trenje na platu.
Momenat koenja se smanjuje smanjenjem prenika rolne i time napon u
papiru ostaje priblino isti. Trenje u leitu i promena obuhvatnog ugla nije
znaajna. Zbog trenja trake na papiru velika je opasnost u pogledu oteenja
papira.
Skoro jednoliko koenje se moe postii upotrebom konica sa platom. Traka
za koenje je beskonana i koenje vri osovina pogonjenja sa trakom. (Slika
96). Promena obuhvatnog ugla ne utie na koenje, ali traka za koenje ne
sme da proklizava na platu rolne.
Na Slici 97 je prikazana konica sa regulacijom. Pomeranjem tega moemo
podesiti eljeni napon. U sluaju odstupanja pomeranje poluge preko opruge
menja optereenje konice.

148

Slika 95 Konica sa trakom koenje po obimu
Nedostatak je teko podeavanje i mogunost oscilacija. Problem oscilacija kod
konica koja se reguliu promenom prenika papirne rolne ne postoji (Slika
98).



Slika 96. Konica na platu sa neprekidnom trakom
149

Slika 97 Centralna konica sa trakom regulisana naponom

Slika 98 Centralna konica sa trakom regulisanom po preniku

Konice jednostavne izvedbe moemo koristiti kod maina do srednjih
dimenzija i srednjih brzina. Kod veih maina i veih brzina rad koji se vri
zbog povlaenja papira i brzine kretanja u konici pojavljuje se u obliku
toplote. Prirodno hlaenje kod konica sa veim optereenjem nije
zadovoljavajue.
Kod konica sa povratnim napajanjem elementi koji su mirovali sada dobijaju
pogon. Vei deo uinka koenja vraa se u pogon a samo manji deo se
pretvara u toplotu. Povraaj moe da bude mehanike ili elektrine izvedbe. Pri
smanjenju naprezanja regulacioni sistem smanjuje brzinu kretanja koione
trake i tako je vrati prethodno stanje (Slika 99).
150

Slika 99 Automaska regulacija napona (mehaniki)

eljena vrednost se moe regulisati pomou protivtega. Na nekim tipovima
maina koristi se regulacija sa pomerljivim tegom, ali sa PIV pogonskim
ureajem bez diferencijala. Slina regulacija je u elektrinoj izvedbi (Slika
100). Valjak osetljiv na promenu otpora regulie pobudu elektromotora sa
sporednom elektrinom strujom a time i napetost u papiru. Potrebna napetost
podesi se tegom. Ovi tipovi konica pri pokretu, masu rolne ubrzaju i vuna
sila, odnosno porast napetosti papira se smanjuje.

Slika 100 Automatska regulacija napona (elektrina)

Promena napona u papiru prouzrokuje promene pasovanja - pozicioniranja. To
je naroito znaajno kod rolni sa velikim prenikom. Dejstvom velikog ubrzanja
prilikom prolaska pri upotrebi bonih konica papir se prekine.

Amortizovanje oscilovanja

151
Amortizer oscilacija smeta se na papirnu stazu iza rolne. Zadatak mu je da
smanji promene napona koji nastaju zbog promenjive vune sile papira. Kod
sistema sa jednim ili vie valjaka sa oprugama sa trenjem, hidrauliki,
pneumatski ili sudarom se predupreuje da ne doe do prevelikih oscilacija.
Amortizacije sa sudarom se primenjuju na starijim mainama u izvedbi sa
stazom za voenje i sa polugom koja se klati ( slika 101).

Slika 101 Automatska regulacija oscilovanja trenjem

Kod tipa sa vodeom stazom obe strane nezavisno su podeljive. Pomou
gornjeg zavrtnja reguliemo jainu opruge i time podesimo eljeni napon. Kad
se napon povea valjak se pomera nasuprot sile opruge a menjenjem napona
vraa se u prethodni poloaj, tako nastali sudar spreava oscilacije valjka.
Razliito ponaanje obe strane prouzrokuje bono pomeranje (penjanje)
papirne staze. Amortizovanje sa trenjem (slika 102) amortizuju u svakom
poloaju, ali za funkcionisanje potrebna sila pri stezanju papira dodaje se sili
opruge kao i silama mase a dejstvo izjednaavanja se smanjuje.

Slika 102 Amortizacija vibracija trenjem
Sile masa u amortizerima po mogunosti se smanjuju upotrebom lakih valjaka.
Brze promene napona u papirnoj stazi amortizer moe da prati bez
rezonancije. U hidraulinim amortizerima pri stezanju papira klip se pomera na
vie i ulje iz gornjeg prostora kroz slobodni prolaz kroz otvore bez smetnji
prelazi u donji prostor (slika 103), a pri labavljenju papira otvora se klip koji se
152
kree prema dole, zatvara se pokrivni lim i ulje preko malih slobodnih otvora
sa gubitkom struji natrag i time apsorbuje energiju kretanja.

Slika 103. Hidraulina amortizacija vibracija

Uzrok promene napona je odstupanje oblika rolne od pravilnog oblika kruga
(npr. ovalnost), pri konstantnoj ugaonoj brzini papir se odmota sa
promenljivom brzinom. Unutar jednog obrtaja stvara se dva puta max. brzine
zato na brzim mainama vlastite frekvencije amortizera treba drati na
vrednosti iznad 50 Hz. Promena napona sa amortizerima i frekvencijom se ne
moe potpuno izjednaiti, zato odstupanje oblika rolne od kruga treba da bude
to manje. (slika 104).

Slika 104 Greke papirne rolne
Zaostale promene napona moemo dalje smanjiti predvunim valjcima (slika
105), ija je upotreba neophodna na mainama za tampanje sa visokom
tanou i u boji. Iza vunog valjka varijacija napona papira nije znaajna.
Prema izvedbi mogu da budu i dva meusobno spojena valjka, od kojih
povlani valjak je gonjeni. Pritisni stezni valjak je elastino obloen. Brzinu
povlanog vljka u maloj meri je mogue menjati u cilju podeavanja napona. U
tom sluaju ako je stezni valjak gonjen, onda je brzinu promene stezanja
valjaka mogue regulisati. Na dva gonjena valjka sa velikim obuhvatnim uglom
moemo postii zadovoljavajui uspeh. Ovo reenje omoguuje bre uvlaenje
papira.
153

Slika 105 Par valjaka za predvuenje
Na brzohodne maine treba ugraditi promenljive drae rolni. Postoje dva
osnovna tipa: papir zalepimo ili na rolni koja se kree ili na stojeoj rolni.
Konstrukciona izvedba prvog reenja je prikazana na slici 106.

Slika 106 Automatska promena rolni sa zvezdastim draem rolni
Proces rada ureaja je: U I. poloaju novu rolnu pripremimo za tampanje,
kraj papira snabdemo sa lepilom, av potreban za traku za koenje i krajeve se
lepe. Papir dolazi u mainu sa rolne na II. mestu, koenje vre konice sa
platom. Trenutni prenik rolne kontrolie maina i pri odreenom preniku
pokrene operaciju promene. Konica sa trakom se podigne i koenje rolne
preuzima centralni sistem koenja. Dra rolne se zaokrene za treinu obrtaja,
154
i rolna dolazi u III. poloaj. Istovremeno pripremljena rolna dolazi na II.
mesto, gde traka konice se sputa i rolnu ubrza na vrednost koja odgovara
brzini maine (obimna brzina cca. 0,2% je manja). U ovom poloaju kada se
rolna potpuno potroi dava signala mesta za lepljenje pokrene proces
lepljenja. Ureaj sa etkom pritisne papir koji se kree uz rolnu koja je ve
snabdevena sa lepilom, odmah zatim jedan ozubljeni no koji dolazi sa
istroene rolne je odsee i sa tim istovremeno centralna konica istroenu
rolnu zaustavi. Koenje rolne koja je u radu preuzima konica sa platom. Kod
izvedbi sa poluautomatom proces primene i lepljenja treba pokrenuti runim
komandovanjem. U menjau rolne sa tornjem (slika 106) toliko papira
stavljamo u toranj koliko papira je potrebno za nesmetan rad maine za vreme
porebo za lepljenje na stojeoj rolni. Koliina papira je cca 35 m. Ova koliina
papira, zavisno od brzine maine dovoljna je za vreme cca 6-8 sekundi i
omoguuje zaustavljanje rolne za vreme lepljenja. Na suprot komplikovanog
voenja papira, uvoenje papira u mainu se moe brzo izvriti.
U vie sluajeva pre poetka tampanja potrebno je povrinu papira otpraiti.
U tom cilju se koristi odsisavanje ili sa duvanjem kombinovano odsisavanje.
Otpraivanje sa etkom nije dobro jer se povrina papira olabavi i time se
stvara praina. Isto tako praina se stvara ako papir vodimo na malom
radijusu, zato ovo po mogunosti treba izbegavati (Slika 108).


Slika 107 Uvoenje papira u toranj i poloaj za vreme rada
155

Slika 108 Otsisavanje praine

Pri radu sa veom brzinom pri voenju papira naroito posle seenja na listove
ozbiljne potekoe ini elektrostatiki naboj u papiru. U cilju otklanjanja ove
pojave koristimo jednosmerno - ili naizmenino visoko naponsko odvoenje
elektrinog naboja. Iz metalnih tapova - ureaja za odvoenje naboja vire
metalne igle prema povrini papira. Elektrini napon na ovim iglama je 3000 -
5000 V. Ureaj je obloen sa izolacionom oblogom. Udaljenost uraaja od
papira je 2 - 3 mm. (Slika 109).

Slika 109 Odvoenje elektrostatikog naboja sa visokim naponom

U tom cilju koristimo i izotopne jonizatore gde punjenje odvodimo preko
joniziranog vazduha. Ureaji sa zadovoljavajuim stepenom dejstva zbog
visokog nivoa radijacije u praksi nisu rasprostranjeni. Po drugom principu rade
oni ureaji koji slabim vlaenjem promene na povrini papira odnos izmeu
kapaciteta i povrinskog otpora papira, odnosno smanjuju povrinski otpor.
Ovu operaciju dovoljno je samo jednom vriti na poetku papirne staze. Voda
se nanosi na povrinu papira pricanjem ili dodirom. pricanjem koliina vode
u obliku kapljica dolazi na povrinu papira i tek pri kraju papirne staze izvri
svoje dejstvo razlivanjem kapljica. Razliita reenja mogu da rade po razliitim
principima, da vodu dovedemo na povrinu. U primeni su i reenja sa
rasprivanjem (Slika 110). etke preuzimaju vodu od valjaka i sa velikom
brzinom bacaju vodu na papir. Kod reenja sa valjcima koliinu vode
reguliemo promenom broja obrtaja valjaka za dodavanje. Sistemom
dodirivanja papir preuzima vodu od ovlaenog valjka i takvo ovlaenje po celoj
povrini ini jedan kontinuirani film. Uticaj toga ve na poetku papirne staze
dolazi do izraaja (Slika 111). Koliina dovedene vode regulie se promenom
broja obrtaja valjaka za dovoenje.

156

Slika 110 Vlaenje papira prskanjem

Slika 111 Vlaenje papira valjcima

Priprema papira pre tampanja i osiguranje odgovarajue vlanosti je jedan od
najznaajnijih zadataka, poto za vreme tampanja (naroito kod ofset
tampanja) greke koje se pojavljuju su najee vezane za promenu
vlanosti.

Voenje papira

Papir unutar maine vode valjci i osovine. Valjci, ako drugi zadatak nemaju, ne
dobijaju pogon. Njihovo uleitenje u cilju podeavanja tanog voenja papirne
trake je pomerljivo ili se mogu ekscentrino zaokretati. U cilju izbegavanja
tetnih vibracija dimenzije valjaka u zavisnosti od brzine maine i duine treba
poveati. Obino su uobiajeni prenici od 50 - 80 mm. Valjci se obino
izrauju od cevi ili mogu biti od punog materijala. Bitno je da im hod bude vrlo
taan, u protivnom sluaju u papiru izazivaju promenjive napetosti i time
157
pokvare tano pozicioniranje - pasovanje. Valjci izmeu tamparskih jedinicai u
dodiru sa gotovom tampom mogu prouzrokovati pomeranja. Da bi to izbegli
povrinu valjka esto izraujemo hrapavo radi takastog naleganja. Radi lake
okretljivoti i ostvarivanja podeljivoti koristimo samopodeljive kugline
leajeve (Slika 112).

Slika 112 Uleitenje valjka za usmeravanje
Promenu smera hoda papirne trake odnosno dvostruku promenu smera
podeavanja bonog poloaja vrimo ugaono zaokrenutim ipkama ili cevima
po ijim povrinama klizi papir. ipke za okretanje, papir obino obuhvata pod
uglom od 180 stepeni, promena smera zavisi od ugla poloaja ipke ili cevi,
promenom toga ugla promenie se i smer kretanja papira (Slika 113).

Slika 113 Razmetaj ipki i cevi za usmeravanje
U sluaju paralelnih ipki ili cevi smer kretanja papira e biti paralelan sa
prethodnim, ali u zavisnosti od meusobnog rastojanja pomerie se bono. Sa
ovim reenjem pojedine grane papirne staze koja je seena na dve ili vie
grana moemo dovesti jednu iznad druge. Na prevrtnim ipkama ili osovinama
papir ne samo da moe promeniti smer ve se moe preokrenuti i stranu. To se
158
na nekim mainama koristi da se prevrne papir i omogui tampanje na drugu
stranu. Pri prevrtanju umesto jedne ipke ili cevi koriste se kotrljajni elementi
radi smanjenja trenja. Sa cevima za prevrtanje sa vazdunim jastukom se
moe znatno smanjiti trenje. Kod reenja koja su izraena od cevi na
spoljanu povrinu preko rupica koje su izgraene u platu uvodimo
komprimovani vazduh u cilju stvaranja vazdunog jastuka (Slika 114). Ispred i
iza ureaja za prevrtanje koristimo vune valjke radi izjednaavanja napetosti
trake. Pomou ipki za prevrtanje poloaj papirne staze moemo u hodu
podeavati.

Slika 114 Cev za okretanje sa uduvavanjem vazduha
Ureajima za podeavanje registra duinu papirne staze koja se nalazi izmeu
dve uzastopne konstrukcione jedinice moemo promeniti.
Pomou ureaja za podeavanje registra pasovanje - pozicioniranje trake na
koju se tampa u smeru kretanja moemo podesiti izmeu boja kao i tampe
prednje i zadnje strane. Isto tako sa ovim moemo podesiti u odnosu na
tampu i poloaj seenja. U sluaju promene linije staze pod nekim uglom
(prelom staze) dovoaljn je jedan valjak, koji je smeten na pokretnoj poluzi. U
sluaju daljeg voenja u pravoj liniji za mogunost poveanja podeavanja
koriste se dva valjka. Ureaj moemo pomerati pomou pua ili sa vijkom. Za
valjke vae ista pravila kao za valjke za usmeravanje.
Podeavanje registera daljinskim upravljanjem moe se regulisati i za ureaje
za izlaganje, kod njih se moe dobro kontrolisati celokupno funkcionisanje.
Daljinsko upravljanje na starijim mainama vri se sa osovinom koja je na
bonim stalcima du maine, na novijim mainama sa elektrinim ureajem. U
sluaju velikih brzina i dugakih papirnih staza podeavanje registera je
automatske izvedbe. Sa tampom pojedinih boja tampa se i kontrolna oznaka
za pasovanje (obino na mestu savijanja). Ova oznaka se uporeuje sa
oznakom na sledeim odtampanim delovima i na kraju sa oznakom seenja.
Fotoelije itaju oznake i u sluaju odstupanja prema odstupanju vremena
identifikacije ureaj automatski ispravlja pasovanje pozicionira traku.
Uporeivanje je u odnosu na osnovnu oznaku. U nekim sluajevima osnovnu
oznaka se uporeuje sa magnetnom oznakom koja je na osovini pritisnog
cilindra. Ovo daje mogunost uporeenja pre momenta tampanja. Neki
ureaji uporeivanje vre ne sa osnovnom oznakom nego kod svake boje sa
prethodnom oznakom. Funkcionisanje ovog reenja vie je izjednaenije nego
kod prethodnih. Na istom principu rade ureaji koji su konstruisani, da rolne
koje su tampane na dve odvojene maine, istovremeno spoje i omogue
njihovo voenje sa tanim pozicioniranjem - pasovanjem do seenja ili
savijanja. Slina su reenja i ureaja koji uvode odtampane rolne u ureaj za
tampanje.

159
Pritisni ureaji - cilindri

Pritisni cilindri maina za tampanje iz rolne ili na listove uglavnom su slini ili
isti. Bitnije odstupanje je u dimenziji kanala za prihvatanje obloge. U zavisnosti
od potreba tampanih proizvoda oni su ui, cca 20 mm, a ureaji za
prihvatanja se prilagoavaju (slika 115).

Slika 115 Prihvatanje forme za pritiskivanje sa uskim kanalom

Ureaji za nanoenje boje

Ureaji za nanoenje boje pritiskom na tamparsku formu nanose boju tako da
je ravnomerno prekriju. Ravnomerno znai da odnos najtanjeg i najdebljeg
sloja boje po celoj povrini (Slika 116).

Slika 116 Ravnomernost debljine sloja boje
Boja se prenosi na podlogu posredstvom tamparske forme. Na tamparsku
formu boju nanose valjci. Prilikom dodira povrina, tamparske forme i
podloge, sloj boje se deli, nakon razdvajanja povrina jedan deo debljine sloja
boje ostaje na jednoj povrini a drugi deo na drugoj povrini. U pogledu
nastalog sloja boje merodavne su debljine oba sloja koji dolaze u dodir, i na
nastalu jednolikost utie jednolikost oba sloja (Slika 117).
Za pravilan rad ureaja za boju potrebno je formu i preko nje celu povrinu
otiska jednoliko prekriti bojom, tako da kvalitet otiska koji sledi jedan za
drugim bude isti i onda ako promenimo brzinu maine. Pojedina mesta otiska
imaju razliit zahtev u pogledu boje, zato ureaj za nanoenje boje treba da
zadovolji zahteve nivoa potrebnog kvaliteta u zavisnosti od proizvoda.
160

Slika 117 ema prenosa boje
Konstrukcioni elementi ureaja za nanoenje boje su sledei: (Slika 118)
posuda boje sa vljakom sa zazorom kroz koji se isputa boja, valjci prenosai
boje, valjci razribai, valjci nanosai boje na tamparsku formu i forma.

Slika 118 Razliiti ureaji za nanoenje boje za maine sa ravnim postoljem
Dodavanje boje iz posude za boju u poprenom smeru maine vri se
regulisanjem zazora otvora posude za boju (vijcima, pogonom i sl.) a u
uzdunom smeru regulisanjem brzine okretana valjka u posudi za boju -
duktoru. Na dnu posude za boju nalazi se rakel - brisa izraen od elika.
Moemo ga pomerati sa vijcima smetenim na meusobnom razmaku od 30-
60 mm direktno u dodiru sa limom ili preko poluga ili pogonom.
Regulisanjem zazora izmeu valjka posude i rakela - noa moemo podesiti
debljinu sloja boje. Valjak posude okree mehanizam ekrka. Kod maina sa
tampanjem na listove za svaki takt tampanja mehanizam okrene valjak za
161
jedan korak. Kod maina za tampanje iz rolne je usklaen sa brzinom
kretanja trake. Na Slici 119 je prikazana ema posude za boju. Valjak
meuprenosa prenosi boju sa valjka posude u sistem za boju. Naizmenino
dolazi u dodir sa jednim i sa drugim ureajem, stvarajui vezu izmeu valjka
posude sa malom obimnom brzinom i sa prvim elinim valjkom prenosa boje
za razribavanje koji se okree sa velikom obimnom brzinom.

Slika 119 Posuda za boju na principu klatna
Zbog ubrzavanja i usporavanja masa valjka treba da je to manja, ali i ovako
sposoban je da ostvari dva radna takta u sekundi. Pri veem hodu neostvaruje
se snabdevanje sa bojom svakog otiska. Elastina obloga valjka (masa valjka,
poliuretan, guma ..) ostvaruje taan dodir sa oba elina valjka. Iz maine se
moe lako izvaditi radi pranja i zamene. Za ue formate koriste se krai valjci
od pune irine maine. Deo za razribavanje se sastoji od meusobno povezanih
valjaka od elika i valjaka sa elastinom oblogom. Zadatak im je da boju
preuzetu od valjka posude raire i da stvare film boje jednolike debljine, zatim
da otklone neujednaenosti stvorene prilikom izdizanja pritisne forme, kao i za
magacioniranje boje za vreme dok ne stigne nova koliina. U cilju poveanja
efikasnosti rada prenici valjaka su razliiti. elini valjci ugraeni u mainu su
gonjeni i imaju mogunost pomeranja u smeru ose i time ostvaruju (bono)
popreno kretanje ime vre razribavanje boje. Za pogon poprenog kretanja -
razribavanja postoje razna reenja (Slika 120).
Odnos prenika elinih valjaka odgovara odnosu broja zuba pogonskih
zupanika a uleitenje omoguuje aksijalno pomeranje (Slika 121). Prenici
gumenih valjaka, poto nemaju pogon, nezavisni su ali ne upotrebljavamo vie
od tri razliita prenika. Radi pranja ili zamene valjke iz maine moemo
izvaditi, a njihova uleitenja su podeljiva. Nakon zaustavljanja maine valjci
se mogu podeavati. Opte pravilo je da elini valjak moe da bude u dodiru
sprezi samo sa gumenim valjkom.
162

Slika 120 Varijante reenja pokretanja bonog (poprenog) kretanja -
razribavanja
U izuzetnom sluaju, moe da bude u dodiru gumeni valjak sa gumenim
valjkom. Njihov broj radi zadovoljavajueg snabdevanja sa bojom treba da
bude barem tri ali esto imamo etiri. Dva valjka su samo kod forme sa
jednostavnijim reenjima sa manjim odnosom ispunjenja bojom. Jedan valjak
moe biti dovoljan kod snabdevanja sa bojom ureaja za numerisanje.

Slika 121 Uleitenje valjaka sa redom kuglica

Pogledi u konstrukciji ureaja za snabdevanje sa bojom nisu usaglaeni. Neki
konstruktori zastupaju valjke velikih dimenzija sa magacioniranjem vee
koliine boje, neki drugi sa vie valjaka manjih dimenzija sa poveanjem broja
prenoenja boja pokuavaju popravljati ujednaenost debjine sloja. Pojedine
fabrike i unutar jedne familije maina kod pojedinih maina primenjuju razliite
sisteme (Slika 122).
163


Slika 122 Razna reenja ureaja za nanoenje boje
Konstruktori smatraju da je i smer kretanja (strujanja) boje bitan poto svaki
valjak predaje vie boje valjku sa kojim dolazi prvo u dodir u smeru obrtanja.
Tako moemo razlikovati glavne i sporedne grane, ali njihov uticaj na
jednolikost nije bitan (Glavni smer kretanja i sporedni smer kretanja). (Slika
123).
U sluaju ofset maina prvo dodavan deblji sloj smanjuje se stvaranjem
emulzije. Vei broj valjaka pomae isparavanje preuzete vode. Kod maina sa
brzim hodom umesto tradicionalne posude za boju sve ee se upotrebljavaju
ureaji sa kontinulanim radom, naroito kod maina za tampanje u boji, da bi
izbegli variranje bojenja. Pri jednom reenju boju pomou pumpe nanose na
prvi valjak dela za razribavanje. Po celoj irini maine na razmaku koji
odgovara vijcima za podeavanje, boja stie preko cevovoda.
164


Slika 123 Smerovi strujanja boje
Svakoj cevi pripada jedna pumpa iju koliinu moemo regulisati (Slika 124).

Slika 124 Dodavanje boje pomou pumpe

Jednolinije dodavanje boje mogue je sa ureajem sa valjkom. Valjak se u
posudi okree, debljinu boje regulie no iznad valjka. Valjak posude sa delom
za razribavanje povezuje jedan elini valjak, koji se okree brzinom ureaja
za dodavanje boje sa kojim je spojen sa jednim gumenim valjkom. Zazor od
0,02 - 0,05 mm izmeu valjka posude i valjka za prenos obezbeuje za vreme
nesmetanog okretanja da se preuzima sloj boje (Slika 125).
165

Slika 125 Skidanje i obezbeenje sloja boje
U sluaju maina duboke tampe, nanoenje boje se moe razmatrati kao
poseban sistem. Boja se nanosi na cilindar sa tamparskom formom u debljem
nanosu koji tanak elini no "rakel" skida sa netampajuih mesta, tako da
boja ostaje samo u aicama tamparske forme. Boju iz posude preuzima
tamparska forma direktno uronjavanjem u posudu za boju, ili pomou
cevovoda koji boju dovodi pomou pumpe na tamparsku formu.
Pumpa preuzma i ulogu cirkulisanja - meanja boje, to se u ostalim
sluajevima o tome posebno mora voditi briga. U nekim sistemima dolivanjem
boje i razreivaa ne samo da dopunjujemo smanjenu koliinu ve i ton boje
drimo na istom nivou. U procesu flexografske tampe boju nanosimo sa
valjkom (Slika 126). Ovaj sistem spreava povratno dejstvo forme na ureaj
za nanoenje boje. Sloj boje koji dobijemo sa valjka za nanoenje uvek je
jednoline debljine. Ovaj sistem kod boja sa visokim viskozitetom nije
primenjiv. U novije vreme mainu snabdevamo sa ureajem za automatsko
pranje.

Slika 126 Ureaj za boju kod flexografske tampe

Na jedan valjak prenosnog sistema valjaka za filmovanje boje, nalee tanak
elini no po sistemu reenja "rakel" koji viak boje odvodi u rezervoar koji se
nalazi ispod (Slika 127). Pri radu no odmaknemo od valjka.

166

Slika 127 Odvoenje vika boje

Izlazni ureaji

Na poetku ureaja za izlaganje za potrebe savijanja rolne odnosno uzduno
savijanje papira postoji ureaj u obliku levka sa vunim valjcima smetenim
ispred i iza njega, zajedno sa usmerivakim valjcima, smetenim na donjem
delu (Slika 128). Levak se sastoji od dva lima na ivicama zaobljenim i pod
podeljivim pod uglom, koji se u donjem delu zavrava u takozvanom nosu. U
novije vreme koriste se cilindrini ili konini tapovi smeteni pod
odgovarajuim uglom.

Slika 128 Levak za savijanje
Na nekim mainama na povrini tapova stvara se vazduni jastuk ili se
tapovi polako okreu da ne bi dolo do nepoeljnog troenja. Promenom ugla
nagiba levka poloaj izlaska materijala se moe podesiti. Promenom ugla levka
i podeavanjem valjaka za usmeravanje moemo podesiti jednolian hod bez
guvanja. U cilju jednoline vue ispod levka su dva para vunih valjaka kod
jednog desni a kod drugog levi valjak je gumiran. Oba valjka u paru dobijaju
pogon.
167
Papir se uzduno see krunim noevima (Slika 129). Isto tako krunim noem
se seku ivice odtampanih formata. Ukoliko samo donji no dobija pogon gornji
no okreu gumeni prstenovi montirani sa obe strane krunog noa. Obimna
brzina donjeg noa podudara se sa brzinom kretanja papirne staze. Ukoliko
oba noa dobijaju pogon onda se obimna brzina moe poveati i time je
seenje istije i sigurnije, ali onda pored noa nema potrebe za gumenim
prstenovima.

Slika 129 Kruni (rotacioni) no
U poprenom smeru papir moemo sei sa nazubljenim noem. Na brzohodnim
mainama moemo ih koristiti za istovremeno seenje vie listova, do debljine
16 listova. No se nalazi na obimu cilindra izmeu steznih elemenata koji za
vreme seenja papira pritiska pritiska kojeg vrsto potiskuje opruga. No
useca u kanal prema suprotnom cilindru gde je smetena gumena letva koja
ima i funkciju da papir fiksira za vreme seenja (Slika 130).

Slika 130 Popreno seenje ozubljenim noem
No dolazi u kontakt sa gumenom gredicom, koja pored seenja osigurava i
rad noa sa znatnijim smanjenjem oteenja, a istovremeno imamo sigurno
stezanje papira.
168
Seenjem prestaje mogunost transportovanja bez hvatanja. Najednostavnije
prihvatanje lista i najsigurnije je bod sa iglom, koja probadanjem fiskira papir
na valjku. Pri velikim brzinama moemo postii dobre rezultate, zatim vie
listova moemo sloiti jedan na drugi bez opasnosti da list ispada. Pri sporijim
brzinama koristimo reenje sa trakom i sa draima listova. Prednost im je u
odnosu reenje sa iglama to se ne oteuju listovi.
Ako seenje sa ozubljenim noem iz estetskih razloga ili zbog kvaliteta nije
poeljno onda seemo sa dva noa sa pravolinijskom reznom geometrijom.
Jedan no moe da bude fiksiran. Kod noeva koji su fiksirani na valjak zbog
tanog seenja osim tanog podeavanja noa vano je i da savijanje bude bez
zazora, ali to oteava rukovanje sa ureajem. U sluaju upotrebe jednog
okretnog i jednog fiksnog noa, no postavljen na valjku sa izvodnicom valjka
zatvara ugao do 1 stepena. Ovakao seenje po celoj irini ne vri se
istovremeno, hod je mirniji i uticaji sile su manji. Otrica okretnog noa
upravna je na smer kretanja papira, osa valjka sa smerom kretanja zatvara
ugao iste veliine koliko je ugao izmeu noa i izvodnice valjka. Podeeni ugao
donjeg fiksnog noa dvostruko je vei od prethodnog (Slika 131).

Slika 131 Popreno seenje sa noem sa pravolinijskom otricom
Posle seenja zadravanje lista sa trake i direktno izlaganje moemo koristiti
do brzine cca 1,5 m/s. Na mainama sa veom brzinom listove treba
postepeno usporavati. Sakupljanje listova u naslagu od 5-15 listova poveava
sigurnost izlaganja i omoguava efikasnije funkcionisanje (Slika 132).

Slika 132 Izlaganje sa sabranim listovima
Posle seenja esto se vri savijanje. Popreno savijanje sa savijanjem uz
pomo levka pre seenja znai dva savijanja. Savijanje izmeu valjaka moe
se izvriti sa velikom brzinom i tanou (Slika 133).
169

Slika 133 Popreno savijanje
Daljnje savijanje moe biti paralelno sa ovim, u ovom sluaju na istom valjku;
ili moe biti vertikalno, u tom sluaju posle izlaska ve jednom savijeni papir
dolazi ispod posebnog ureaja za savijanje gde jedan vertikalno pokretni no
pritisne list izmeu okretnih valjaka i tako ostvaruje tree savijanje (Slika
134). Ovo zadnje savijenje ne postie tanost prethodnih i obino ga moemo
koristiti samo pri smanjenoj brzini maine poto listovi na transportnoj traci
nisu fiksirani i mogu se lako pomeriti.

Slika 134 Ureaj za savijanje i izlaganje
Za maine za tampanje novina razvijeni su ureaji za izlaganje i prihvatanje
velikog broja listova. Pri normalnom pogonu mogu postii uinak izlaganja
40.000 savijenih primeraka. Sa levka za savijanje papir se uvodi u ureaj gde
se sa nazubljenim noem see. Savijeni listovi se obino skupljaju na naslage
koje su rasporeene u obliku zvezde. Brojanje je olakano ureajem koji
170
omoguuje da se svakih 50 primeraka izlae u stranu. Listovi naputaju
mainu savijenom ivicom napred, zato je izlaganje neometano.
Postoje i reenja istovarnih ureaja u obliku zvezde koji listove izlau u naslage
u obliku snopova (Slika 135), naroito pri masovnoj proizvodnji knjiga. U
okviru ovih ureaja esto su i prese za naslagu listova. Transportna traka
prikljuena uz ureaj za izlaganje vrsto dri listove i transportuje u
vodoravnom ili vertikalnom smeru na vee udaljenosti, donosi ih na mesto za
dalju obradu, i kod ovih sistema nije potreban ponovni pretovar.

Slika 135 Izlaganje naslaganih knjiga u ureaju

Suare

Suenje sveih otisaka ima naroito velik znaaj kod tampanja iz rolne.
Upotreba suenja sve je ea kod brzohodnih maina za tampanje iz tabaka.
Potrebna koliina toplote prenosi se na papir, odnosno boju na papiru,
direktnim dodirom sa zagrejanim bubnjevima za suenje. Grejanje je obino sa
zagrejanim vazduhom a moe sa plamenom gasa. Suenje moe biti i
zraenjem kada infracrvene zrake apsorbuje materijal koji elimo zagrejati.
Za suenje treba upotrebljavati takve sisteme koji potrebnu temperaturu za
suenje stvaraju samo u tankom sloju papira. Na ovaj nain promene
dimenzija, zbog promene vlanosti papira moemo svesti i zadrati u moguim
najuim granicama. Ovo najbolje postiemo intenzivnim grejanjem u kratkom
vremenu i posle brzim hlaenjem. U sluaju brzohodnih maina vreme je
ogranieno pa se proces suenja mora brzo realizovati.
Kod visoke - i ofset tampe u sluaju kad otiske suimo sa gasom, plamen
gasa koji gori sa vikom vazduha direktno je u dodiru sa povrinom koju
suimo. Kratkotrajno intenzivno grejanje ne stie da zagreje papir u celom
preseku, naroito unutranje slojeve, zato dejstvo dolazi do izraaja samo u
povrinskim slojevima, i ne dolazi do zapalenja. Proces oksidacije direktno
pomae suenje boje. Ovaj postupak kod lako zapaljivih materija ili
razreivaa nije mogue primeniti. Materijali kod kojih se pri suenju na
povrini stvara gui sloj nisu podesni za povrinsko suenje, jer sloj koji se
stvara na povrini oteava daljnje suenje. Suenje treba da krene iz
unutranjih slojeva, u tu svrhu najvie odgovaraju infracrveni zraci, kod kojih
171
se toplota stvara u dubini materijala zbog apsorcije. U ureaju u cilju
efikasnijeg suenja i spreavanja paljenja treba koristiti intenzivno strujanje
vazduha u takvoj meri da u sluaju zaustavljanja kretanja, primljena i predana
koliina toplote u materijalu bude uravnoteena ispod temperature paljenja.
Najee se upotrebljava kod lakiranih proizvoda i za suenje povrina sa
lepilom (Slika 136).

Slika 136 Infrasuenje
U sluaju duboke tampe koristi se zagrejani bubanj i zagrejani vazduh
obzirom na zapaljivost upotrebljenih materijala. Prilikom suenja materijala
koji se omekaju na povienoj temperaturi, na mestu gde vru vazduh dolazi u
dodir sa materijalom, potrebno je materijal podupreti (prilikom pritiskivanja
folija od vetakog materijala). Grejanje bubnja vri se ugraenim grejaima
snabdevenim sa regulatorom temperature, ili cirkulacijom grejnog sredstva
(Slika 137). Razreivae vezuju pomou ureaja sa aktivnim ugljem.

Slika 137 Suara sa bubnjem

Ureaji za vlaenje

Pri ofset tampanju elemente forme treba ovlaiti pre nanoenja boje.
Savremene tamparske forme primaju samo malu koliinu vode, debljina sloja
obino oko 1 m. Vodu na povrinu tako treba dovesti da na netampajuim
delovima se stvara neprekidan film ali da spreimo da tampajue povrine
primaju vodu, radi spreavanja stvaranja emulzije. U pogledu reenja ureaja
za vlaenje bilo je vie pokuaja, ali samo reenja sa valjkom su se razvila,
172
poto ureaji sa pricanjem ili sa duvaljkama gornje zahteve nisu ispunjavali,
dodavanje vode u zavisnosti od brzine maine stvarali su potekoe.
Kod tradicionalnog reenja (Slika 138) od valjka koji se okree u vodi, jedan
valjak koji se klati oko osovinice preuzima vodu i predaje valjku od bronze ili
valjku sa hromiranom povrinom. Valjak koji se klati ima dvostruki zadatak,
jednim delom predaje vodu a drugim delom da vee delie boje koje valjci
brisai skidaju. tamparske forme ovlauju valjci presvueni mekanim
materijalom koji zadrava vodu (fic, flanel). Koliinu vode moemo regulisati
promenom broja obrtaja valjka koji se okree u vodi ili brisaima. U rezervoaru
nivo vode je konstantan, na nekim mainama koristi se cirkulacioni sistem.


Slika 138 Reenja ureaja za vlaenje
a - tradicionalno
b - sa dodirnim valjcima
c - sa rasiprivanjem vode
d - sa vazdunim razduvavanjem


Kod Dahlgren-sistema potrebna koliina vode se dovodi na prvi valjak za
nanoenje boje, tako valjak za nanoenje boje sa slojem vode koji se nalazi na
farbi najpre navlai i posle neposredno nanosi boju na formu (Slika 139).
Prema iskustvu stvaranje emulzije je neznatno, troenje forme u odnosu
tradicionalnom sistemu je neznatno. Kod ovakvih sistema vodi treba dodati
izopropil alkohola.
173

Slika 139 Nanoenje vode na valjak za boje
(Dahlgren-sistem)
Posebne jedinice - ureaji
Kod nekih maina u cilju spreavanja promena dimenzija pri suenju
uporebljava se hlaenje. Papir se provodi kroz jedan ili dva para valjaka koji su
hlaeni vodom. Papir sa velikom uglom obuhvata valjak i za vreme prolaza
preko njega predaje se vei deo toplote sa podloge, koji je preuzet u ureaju
za suenje. Ovaj ureaj obino je ugraen kao posebna jedinica za papirnu
stazu. Na slici 140 je prikazana jedinica koja snabdeva dve meusobno
nezavisne papirne staze.
Pri izradi otisaka u najveem broju sluajeva je potrebno numerisanje na
jednom ili na vie mesta. Ureaj za numerisanje koji radi na principu rotiranja
olakava daljni tok rada i moe smanjiti veliki deo runog rada. Prema elji
moemo numerisati prema unapred ili nazad. Na nekim mainama postavljeni
posebni ureaji mogu numerisati i prednju i zadnju stranu (Slika 141). Pri
numerisanju u veoj koliini moemo koristiti i dve osovine.
Na rotacionim mainama u uzdunom smeru perforiramo sa alatima
postavljenim paralelno sa osom obrtanja. Alat pritiska opruga na spregnuti
cilindar. Cilindar je pogonjen. Ovo perforiranje je u stvari linijsko perforiranje.
Alati za perforiranje smeteni su na dra na kojem pojedinano moemo
podesiti poprenu dimenziju. Pomeranjem draa zajedniko podeavanje
mogue je i za vreme rada maine. Ploe rade u paru od kojih na jednoj ploi
ima otvor a na drugoj su igle. Za taan hod alata potrebno je da pogonski
zupanici budu bez zazora. Za odstranjivanje otpadaka za plou sa otvorima
prikljueno je kuite u koje se prihvata otpad.
Pri perforiranju u nizu perforator prati brzinu kretanja papirne trake.

174

Slika 140 Sistem valjaka za hlaenje trake
I u poprenom smeru je mogue rotaciono perforiranje. Papir se vodi na
jednom cilindru na kojem se nalaze otvori, a na suprotnom cilindru je smeten
potreban broj noeva iji zupci ulaze u otvore cilindra.

Slika 141 Rotacioni ureaj numerisanja
Poznato je reenje sa cilindrom gde noevi, slino uzdunom perforiranju,
seku na povrini cilindra. Podeavanje ovog sistema je tee, ali kvalitet
perforiranje je bolji. Kod maina koje rade sa prekidima primenjuju se noevi
za peforiranje. U vie sluajeva papir istovaraju tzv "leporello" pogonom
(Slika 142) . Mesto pogona obino odreuju poprenim perforiranjem, zatim
jedan specijalni ureaj za izlaganje savija papir u dva smera, zatim se
175
primenjuje stezanje puom i transportovanje trake . Ovaj ureaj za izlaganje
omoguuje neprekidan pogon.
U cilju olakavanja uvlaenja i radi izbegavanja nezgode pri uvlaenju iroko je
primenjen sistem za automatsku uvlaenje. Ovi sistemi su primenljivi kod
dugakih i teko pristupanih staza. Njihovo funkcionisanje obino se ne odnosi
na celu mainu ve samo na pojedine delove ureaja.

Slika 142 Leporell pogon

Ureaji za detekciju prekida, obino su reeni elektrino, dodirom ili
fotoelijama i ugraeni su na vie mesta papirne staze. U sluaju prekida
zaustavljaju mainu. Smeteni su u jednom redu i mogu detektovati i
eventualne druge greke papira i zaustaviti mainu. Postoji mogunost
kontrolisanja otpreska i na brzim trakama. Ovi ureaji su naroito podesni za
izradu neprekidnih proizvoda poto tu bez zaustavljanja maine nema drugih
naina konrole. Poznati su ureaji sa tzv. blic osvetljenjem i sa okretnim
ogledalom. Ovo zadnje reenje ima prednost to papir moe da se prati na
duoj putanji i tako daje mirniju sliku (Slika 143).

176

Slika 143 Kontrola sa okretnim oledalom

Pogon tamparskih maina
Za glavni pogon tamparskih maina najee se koriste elektromotori. Snaga
motora zavisi od veliine i tipa maine, obino je 2-7 KW. Za maine za koje
tampaju iz rolne snaga pogonskog motora je 5-25 KW. Da bismo zadovoljili
pogonske uslove potrebna je promena broja obrtaja u opsegu 1 : 30. Ovu
veliku promenu broja obrtaja uobiajenim motorima nije mogue ostvariti.
Zato koristimo trobrzinski motor sa reduktorom i velikim prenosnim odnosom.
iroko su u primeni motori sa naizmeninom strujom sa regulaciojom ije
brojeve obrtaja moemo regulisati daljinskim upravljanjem. Momenat motora u
celom opsegu je konstantan i nezavisan je od promene optereenja (Slika
144).
Nedostatak mu je da kada due vremena radi na niskom broju obrtaja zahteva
hlaenje. Danas vie koristimo motor sa naizmeninom strujom regulisan
pomou poluprovodnikih ispravljaa zbog dobrih pogonskih osobina i povoljne
regulacije.
Na mainama za tampanje novina kod jedinica sa 16 stranica koristi se
poseban pogonski motor da bi mogli pojedine jedinice (delove) nezavisno
koristiti. Pri povezivanju maina glavna vretena su mehaniki sinhronzivana.
Elektrinom sinhronizacijom tanost, to zahteva pasovanje, nije ostvarljiva.
Zbog tanosti pasovanja pogonski lanac treba sastaviti od to manjeg broja
177
elemenata, pogonski zupanici i ostali elementi spajanja treba da su bez
zazora. Broj obrtaja glavnog vretena dvostruka ili trostruka je pritisnog valjka.


Slika 144 ema povezivanja elektro-motora