Udruenje za sistemsku porodinu terapiju i sistemska reenja Srbije i Crne Gore

DECA U PORODINOM PORETKU LJUBAVI SEMINARSKI RAD

Mentor: Vlado Ili

Student: Sneana Lugonja

Beograd, jul 2010.

DECA U PORODINOM PORETKU SADRAJ I deo: OSNOVNE IDEJE/PRINCIPI PORODINOG PORETKA Potovanje Pravo na pripadanje Savest Nedunost i krivica Savest vezivanja Vlastita krivica Sudbina Pravo na vlastitu sudbinu Savest i poravnjanje Poravnjanje i ljubav Hijerarhija-pravo pripadanja Svrha porodinog poretka Fenomenoloki pristup II deo: POSLEDICE SISTEMSKIH TRAUMA IZRAENE KROZ SUDBINU DECE UPLETENOST Imitacija Potreba da se sledi u smrt Predstavljanje nekog drugog Pomo, ispravljanje i ispunjenje Uasi i nesree NAINI ISPOLJAVANJA SISTEMSKIH TRAUMA Parovi bez dece Vetaka oplodnja Abortus Pobaena deca Silovanje Neeljena deca Ro enje deteta Carski rez Nasilini prekid procesa spajanja s rodteljima Roditelji koji imaju hendikepirano dete Majka umre na poro aju Usvajanje Samohrane majke Anoreksija Rak Razvod braka, odlazak jednog od roditelja iz kue Prerana smrt deteta Teko hendikepirana deca i njihova smrt Samoubistvo III deo: REENJE SISTEMSKIH TRAUMA ZAHVALITI SE ZA SREU SRENI RODITELJI-SRENA DECA LITERATURA 2

I DEO OSNOVNE IDEJE/PRINCIPI PORODINOG PORETKA

Porodini raspored zasniva se na potovanju osnovnih kosmikih poredaka, odnosno zakonitosti. Njihovo nepotovanje moe biti uzrok konfliktima i blokadama u svakodnevnom ivotu, nezadovoljstvu, unutranjem nemiru, oseanju straha, tuge, krivice, a ne tako retko ispoljava se i kroz teke bolesti. Energetskim radom u polju poretka ljubavi moemo doprineti ponovnom uspostavljanju prirodnog poretka. Porodina savest i ravnotea uzimanja i davanja osnovne su dinamike koje se u okviru porodinog sistema staraju o njegovom opstanku. Postoji savest koju oseamo i koja funkcionie tako da odrava red u sistemu. Ona je prvenstveno vezanost za grupu. Pomou nje, na nivou nesvesnog, postoji povezanost izme u razliitih sistema u koje je ukljuen lan grupe i pravila i potrebe unutar grupe koji prate sledei poredak ili zakone (dinamika skrivenih relacija): 1. Potreba/pravo za potovanjem. Onome to jeste mora biti doputeno da bude. 2. Potreba/pravo na pripadanje (iskljuen, pogrean, lo, itd). 3. Potreba/pravo odravanja ravnotee izme u davanja i primanja. 4. Potreba/pravo na poredak. Oni koji su prvi (stariji) imaju prvenstvo nad onima koji su kasnije doli u porodicu. Na osnovu prethodno navedenih ideja, porodine konstelacije donose na videlo na koji nain smo upleteni u porodini sistem i koji su koraci koje je potrebno preduzeti da bismo se ispleli, da bismo dosegli reenje problema i omoguili slobodan tok ljubavi i ivotne energije. POTOVANJE Onom to jeste mora biti doputeno da bude. Stvarnost nikad ne grei, ak i kada izgleda zastraujue. Isceljenje dolazi kroz prihvatanje istine koja je izneta na videlo. PRAVO NA PRIPADANJE Svi lanovi porodice, bivi i sadanji imaju pravo da pripadaju. Na nivou due, porodini sistem ne dozvoljava iskljuivanje. Sistem uvek nastoji da bude celovit i ponovo potpun. Svako ko jednom stekne pravo na pripadnost porodinom sistemu zadrava to pravo zauvek i niko nema pravo da mu ga oduzme. Pravo na pripadnost se stie seksualnim inom, zaeem, ra anjem, ubistvom, nasle em i na druge razliite naine. Religija, profesija, nacionalnost, boja koe, pol... lanovima porodice pravo na pripadnost daje sigurnost i podrku. U porodini sistem su ukljueni: - Sva deca, kako ona ro ena i iva, tako i ona koja su umrla, pobaena ili abortirana. - Roditelji i njihova braa, sestre i ro aci. - Babe i dede sa obe strane. - esto prababe i pradede, kao i oni preci i ro aci koji su patili i imali teku ili nepravednu sudbinu. - Svi koji su pomogli ili napravili mesto za dobrobit porodice. - Porodinom sistemu pripadaju i osobe koje nisu u krvnom srodstvu a koje su svojom smru, nesreom ili sudbinom doprinele opstanku ili dobrostanju porodice. (Na primer, bivi partneri roditelja i ili babe i dede, osobe koje su usvojile dete). - Tako e i oni koji su svojom nesrenom ili smru doneli porodici dobitak ili nadmo. 3

- rtve nasilja ili ubistva koje je poinio bilo koji lan porodice. Svaki lan porodice ima podjednako pravo na pripadnost. To je osnovni poredak: ko tu pripada, on ima pravo na pripadnost i to podjednako pravo kao i svi ostali. To je poredak iz kojega moe izai samo dobro. Ako se potuje, nastaje dobro. I to svako moe iskusiti i ispitati na samom sebi. Kada se ovi poreci ne potuju, ljudi zapadaju u krize ili oboljevaju. SAVEST Dinamika savesti usmerena je na ouvanje i opstanak sistema. Savest je usko vezana sa potrebom za pripadanjem. Ona dovodi do stvaranja dvostrukog morala i do konflikta me u sistemima. I jedni i drugi u okvirima svojih sistema veruju da su u pravu i oseaju se nedunima. Grupna savest ne zna za pravdu kad su u pitanju potomci. Ona se brine samo za pretke. Oigledno je da to ima veze s osnovnim redom i poretkom u porodinim sistemima. Grupna savest ravna se prema zakonu: ko je jednom postao deo sistema, on ima isto pravo na pripadnost kao i svi drugi pripadnici tog sistema. Kad neko bude optuen ili odbaen, onda je to kao da mu neko iz sistema kae: Ti ima manje prava od mene pripadati ovde. To je nepravda koja ce se probati ispraviti upletenocu nekog drugog clana porodice bez njegovog znanja. Imati istu savest znai da mi pripadnost nije ugroena i da sam siguran da imam pravo tu da pripadam. Kod savesti vezivanja oseanje krivice je strah od gubitka pripadnosti. Suprotnost tome, dakle, oseaj nedunosti, mi doivljavamo kao pravo na pripadnost. Osoba se osea nevina kada je sigurna u svoje pravo da pripada. Krivica se pojavljuje kada se doivljava strah od gubitka prava na pripadanje. SAVEST I PORAVNANJE Drugo iskustvo krivice u vezi je s poravnanjem izmedju davanja i uzimanja ili dobitka i gubitka. Sasvim duboko u dui postoji potreba za poravnanjem. Ko neto dobije ima potrebu za poravnanjem i onda on daje. To ima vanu socijalnu funkciju: omoguava razmenu i slogu. Jedna grupa odrava se upravo time to svako daje i svako uzima, i to podjednako. Ako vam neko uini neto lepo, duboko u dui oseate potrebu da mu to na neki nain uzvratite, da se revanirate. HIJERARHIJA - PRAVO PRVENSTVA U dui postoji duboka potreba za poretkom. Red/poredak omoguava okvir u kom e ljubav ispuniti prostor. Ljubav bez poretka esto zavrava tragedijom. Poredak bez ljubavi ostaje hladan i prazan. Kompjuterskim argonom reeno- ljubav je softver a poredak hardver. U porodinom sistemu osnovni poredak ispojava se u pojmovima mesta i ranga. Drevni poredak odraava potrebe biolokog opstanka grupe. Poredak optimalno slui nastavljanju kontinuuma ivota kroz generacije. POREDAK IZME U RODITELJA I DECA PREMA BERTU HELINGERU 1. Bazini uslov ivota je da postoje roditelji i deca. Tako e da su deca jedinstvena. 2. Roditelji daju, deca primaju.

3. Deca potuju ono to pripada lino roditeljima, i doputaju da oni urade ono to im pripada. 4. Roditelji su veliki, a deca su mala. Budui da dobijaju ivot, deca nikada ne mogu da jednako uzvrate roditeljima. Transgeneracijska hijerarhija Porodina dua daje prvenstvo onima koji su bili ranije u odnosu na one koji dolaze kasnije. Na prvom mestu su roditelji a zatim dolaze deca. Pre roditelja su bili njihovi roditelji i tako redom. vrste veze izme u predaka i potomaka omoguavaju porodinoj dui da ostane celovita. Doga aji koji uzrokuju rascep, razaranje i patnju u porodinoj dui izgleda da ne mogu da se brzo procesiraju i esto zahtevaju ponavljanje. lanovi porodice koji dolaze kasnije i koji stoje u slubi isceljenja porodine due imaju za zadatak da zaokrue uase iz prolosti i da stave taku na ono to je ostalo nedovreno u porodinom sistemu. Kada postoji prethodni lan porodice koji nije jo naao mir u porodinoj dui i deluje na ive kao da je jo uvek me u njima, u konstelacionom radu moe da se pokrene amanistiki ritual. Kroz predstavnike, mrtvi i ivi mogu ponovo da se sretnu, i oni koji vie nisu tu mogu ponovo da uspostave kontakt jedni s drugima i da dopuste ljubavi da tee iz njihovih srca ka ivima. SVRHA PORODINOG PORETKA Osnovna svrha porodinog poretka je da jasno identifikuje upletenost i dinamiku koja ona koja postoji u porodiom polju. Isceljenje dolazi prihvatanjem stvarnosti bez prosu ivanja, ime se upletena osoba osloba a, tako da vie nije potrebna da slui slepoj ljubavi. Stoga se postavljaju dva osnovna pitanja: ta dovodi do upletenosti jednog lana porodice u sudbinu drugog i ta moe da razrei ovu upletenost? ta je potrebno da se podri slobodan tok ljubavi? Konflikti u naoj dui se stvaraju i kada deluju suprotne sile koje razdvajaju, razjedinjavaju, cepaju i upliu se u na doivljaj sebe i nae veze sa drugima. Uz pomo rada u porodinom poretku moemo da iskusimo ponovno ujedinjenje strana koje su u sukobu i da iscelimo nastale povrede, usmeravajui se u pravcu daljeg slobodnijeg razvoja. Kad se sudbinska upletenost rasvetli, onda se onaj ko je upleten lake moe osloboditi vlastite mree. Principi poretka su skriveni i ne moemo da ih direktno posmatramo. Oni deluju duboko u dui (kao zakoni porodinog nesvesnog), pa je potrebno da ih oslobodimo svojih verovanja, elja i strahova. FENOMENOLOKI PRISTUP Rad u porodinom poretku se definie kao fenomenoloki pristup. To znai da je potrebno ostati slobodan to je vie mogue od ranije ustanovljenih koncepata, teorija, pretpostavki i prosu ivanja. To tako e zahteva suoavanje sa stvarnou koja izranja iz poretka, sada i ovde, sa otvorenou i bez namere i cilja. U izvesnom smislu, fenomenoloki metod je paradoksalan, budui da otvorenost implicira posezanje spolja ka neemu da se dosegne 5

i prenese unutra. Jedino onaj ko pokuava da vidi i da se pokrene moe da bude slobodan od tenje. Praksa neznanja je jedina vetina za osobu koja tei znanju. Na taj nain, pokuaj da se iskoristi fenomenoloki metod u radu u porodinom poretku uvek obuhvata dvostruki pristup: znanje i neznanje, tenju i nemanje tenje, otvorenost i prihvatanje, direktnu svesnost stvarnosti (fenomena) i razumevanje znaenja (logie). I upravo je to ono to je udesno kod poredaka: izabrane osobe, koje predstavljaju lanove porodice, odjednom imaju oseaje kao ove stvarne osobe, im stanu na njihovo mjesto. ak dobijaju i simptome koje imaju ovi lanovi porodice, bez ikakvog znanja o njima. II DEO POSLEDICE SISTEMSKIH TRAUMA IZRAENE KROZ SUDBINU DECE Sistemske veze mogu nesvesno da budu prekinute na mnogo razliitih naina: Kad su bebe pobaene ili abortirane, a nisu prealjene i nije se o tome prialo Kada deca umru mlada, a nisu prealjena Kad su deca data na usvajanje i vie se o njima ne pria Kad usvojitelji ne potuju prirodne roditelje svoje usvojene dece Kad prethodni partneri ili prethodne ljubavne veze nisu priznate i prihvaene od strane trenutnih partnera Kada se odravaju tajne vanbrane veze Kada se ratna iskustva ne pamte, a mrtvi nisu ispotovani Kad postoje porodine tajne Mnogo drugih razloga... Kad se desi bilo koja od pomenutih trauma, efekti mogu da se oseaju u toj i u narednim generacijama. Oni se manifestuju kroz samoubistva, depresiju, brakove bez dece, mentalne ili fizike bolesti, bolesti zavisnosti, a veoma esto bez bilo kakvog svesnog znanja zbog ega se to deava. UPLETENOST Upletenost znai da neko u porodici nesvesno jo uvek preuzima i ivi istu sudbinu kao neko od prethodnika. Dogada se npr. da se jedno dete izdvoji iz porodice i preda nekoj drugoj porodici na uvanje. Neko drugo, kasnije ro eno dete moe preuzeti skrivenu dinamiku ponaanja odbaenog deteta i nesvesno se ponaati kao da je i samo odbaeno, tj. nekome dato. To moe biti izraeno i odmah, u okviru iste generacije, kod mla eg brata ili sestre, ili u nekoj sledeoj, buduoj generaciji. Iz tog se kruga upletenosti ne moemo izvui sve dok se ne otkrije pozadina upletenosti. Do reenja se dolazi obrnutim postupkom: u postavu se uvodi osoba koja je data drugima. Ona se pri postavljanju porodice tako e postavlja u poredak. I odjednom postajemo svedoci udesnosti razreenja. Poto je odbaena osoba ponovo prihvaena i potovana, ona postaje prijateljski naklonjena prema potomcima, pa ak preuzima i zatitniku ulogu, pre svega prema onome ko je bio identifikovan s njom. Oni koji su morali preuzeti na sebe sudbinu nekog ko je odbaen, nepravedno su obvezani grupnom saveu, a zapravo su potpuno nevini. Oni, naprotiv, koji su zaista bili odgovorni, jer su npr. predali ili prognali nekog lana porodice, oni se uglavnom oseaju jako dobro. Upletenost se odvija na nekom drugom nivou. Mi nje nismo svesni. Ali esto se oseamo kao da ivimo tu ivot, donosimo odluke koje nisu u saglasnosti s nama, odjednom se 6

pojavljuju iracionalni panini strahovi, na primer od vode. Ili smo preterano mravi ili gojazni, dakle, imamo problem s ishranom, ne jedemo dovoljno ili jedemo previe za dvoje ili vie (abortirane brae ili sestra), oseamo se kao da nemamo prava na blagodeti ivota, pravo na ivot, na postojanje. To se moe odraziti i na partnerske odnose, pa emo sebi stalno birati partnera/partnerku s kojim/kojom ne moemo potpuno da se ostvarimo jer je oenjen ili udata, biemo uvek na sporednom mestu, kao ljubavnica ili ljubavnik, ali ne kao ravnopravan partner na prvom mestu; ili emo imati dve ene, to jest enu i ljubavnicu, jednu za sebe, jednu za iskljuenog brata, na primer, ili dva mukarcamua i ljubavnika, jednog za iskljuenu sestru, jednog za sebe, ili dva posla itd. Energetsko polje porodinog sistema na takav nain tei ponovnom uspostavljanju ravnotee. TRANSGENERACIJSKA KOMPENZACIJA I UPLETENOST - SISTEMSKO PRINUDNO PORAVNANJE Kad je neko iz porodinog sistema iskljuen, sistem tei kompenzaciji. Kompenzaciona dinamika deluje tako da se iskljueni lan predstavlja kroz nekog od mla ih lanova porodice koji je nesvestan i bespomoan u odnosu na ovu identifikaciju. Sudbina osobe koja je sakrivena ili iskljuena stvara pritisak na kasnijeg lana porodice da ponovi takvu sudbinu ili da uradi neto to e iskljueno ili sakriveno vratiti u porodino seanje i to se retroaktivno istie ili ponavlja. Kao doprinos nesvesnom prenosu informacija, uvi amo da postoji mnogo dublja svesnost o sudbinama drugih. Budui da imamo ovo "unutranje znanje" u konfliktu sa naim svesnim poimanjem, dolazi do konfuzije, jer doivljavamo u sebi razdor izme u oseanja koja su prenesena iz potpuno razliitih situacija. Ova skrivena, intuitivna oseanja mogu da dovedu do ponavljanja skrivene sudbine, do pojave oseanja koja su nam strana, a ponekad i do bolesti i do ispoljavanja razliitih simtoma u ponaanju. Postoji nekoliko mehanizama na osnovu kojih je primeeno da dolazi do prihvatanja, preuzimanja ili uplitanja u sudbinu prethodnih lanova porodice. MEHANIZMI PRENOSA SUDBINE PRETHODNIH LANOVA PORODICE A. IMITACIJA Kao deca mi pokuavamo da budemo nalik svojim roditeljima i drugim osobama koje volimo i koje su nam bliske. To je nalik unutranjem glasu koji kae: "elim da budem kao ti." To nije pasivno prilago avanje ili autimatski proces uenja, ono nastaje iz aktivnog napora deteta da bude blisko lanovima porodice, pre svega roditeljima. Deca ostvaruju bliskost tako to imitiraju i ele da dele roditeljsko ponaanje i sudbinu. Time dobijaju doivljaj bliskosti i sigurnosti, ak i ako ih takvo imitiranje povre uje. B. POTREBA DA SE SLEDI U SMRT U porodinom poretku se esto vidi predstavnik koji odlazi izvan sistema ili koji lee na pod kao umrla osoba. On to ponekad ini bez ikakvih vidljivih oseanja, ponekad u suzama, a ponekad sa radou. Dete ponekad u svojoj dui kae: "Moja draga (mama, tata, bako...) elim da budem sa tobom." ili "Moj dragi... ja u te slediti. Ne elim da budem sam i ne elim da ti bude sam. Ja u tako e umreti."

elju da slede drage osobe u smrt esto vidimo kod dece koja ele da slede prerano umrlog roditelja, kod roditelja koji su izgubili decu i kod starijih parova koje su izgubili parnera. Mnogi ljudi su iskusili ovo oseanje, u manjem ili veem stepenu, kada izgube nekog bliskog. Ukoliko su u porodici postojale velike tragedije kao holokausti, masovna ubistva, stradanje, bolesti i smrt velikog broja lanova porodice, na jednom generacijskom nivou, na primer pradede, onda esto postoji veoma jak poriv da se sledi u smrt koji se transgeneracijski ispoljava. C. PREDSTAVLJANJE NEKOG DRUGOG Kada deca osete da je neko ko je njima veoma blizak u porodici povuen prema smrti ili tekoj sudbini, sledei pokret njihove due je da pokuaju da preuzmu teret sudbine na sebe. "Dragi (mama, tata, brate...) ja u to da uradim za tebe. Ja u da umrem umesto tebe. Uvek je zapanjujua snaga pokreta koju osobu privlai da preuzme sudbinu druge osobe u pokuaju da je sauva i spase. To je elja da se svojom patnjom i rtvom spase neko drugi koju ne vidimo samo kroz rad u poretku ljubavi nego i u mnogim religioznim tradicijama i svakodnevnim postupcima. D. POMO, ISPRAVLJANJE I ISPUNJENJE Negde na uzrastu od tri godine deca poinju da gledaju lanove svoje porodice i da oseaju kako njihove radosti i snagu tako i njihovu tugu, bol i patnju. U svojoj dui oni poinju da stvaraju ono to se danas popularno naziva u terminima transakcione analize Erika Berna "ivotni skript". "Dragi (mama, tata, brate, deda...) nemoj da bude tuan. Ja u ti pomoi u tvom bolu. Ja sam jo previe mali, ali samo saekaj dok porastem i pomognem ti." Na taj nain dete razvija ivotne uloge, plan za pomo onima koje voli i kojima eli da pomogne u njihovoj patnji. Ovakva odluka je za dete osloba ajua. Nakon ovakve odluke ono u sebi nosi tajni unutranji plan koji kasnije moe da uslovi mnoge sklopove problema i zabluda. Verovatno se i mnogi od nas seaju takvih reenica koje su izrekli u detinjstvu: "Ja se nikad neu oeniti.", "kad odrastem otii u da ivim u neku drugu zemlju", "Neu dozvoliti da ni jedno dete bude gladno, kao ti mali brate". Slinu dinamiku vidimo kad neko prerano umre u unutranjem glasu koji kae: "Ja u iveti tvoj ivot da bih ga ispravno zavrio. Ja u iveti za tebe kao i za sebe". Ovakve odluke ponekad vode dvostrukom ivotu, preuzimanju profesija iskljuenog lana bez jasnog razloga, korienju nae energije za ispunjenje ciljeva nekog tu eg prekinutog ivota, kao da moemo da ostvarimo ucelovljenje na ovaj nain. E. UASI I NESREE Kada se u porodici dogode uasne i nesrene situacije, dugo posle nesree uasne slike i glasovi, ostaju vezane za njihove uesnike i druge lanove porodice i oni ulau veliki napor da ih potisnu i zaborave. Pogotovo je to esto kada su u pitanju veliki katastrofini doga aji, kao to je rat i ratna stradanja. Nakon toga, preiveli ostaju pod zaaravajuom energijom uasa. Oni koji su preiveli ili pobegli, retko ele da se osvru unazad. To je kao Jobova erka u biblijskoj prii koja se okrenula prema Sodomi i Gomori i pretvorila u stenu. Njihovo okretanje unazad, u smislu preivljavanja i opstanka, moe da ima strane posledice. S druge strane, nepreivljeni i potisnuti uasi, dovode do zale ivanja oseanja i toka ljubavi.

Da bi se oslobodili uasnih utisaka koji mue njihovu duu, ono ele da ih odgurnu to dalje od sebe i od osoba koje su im drage i koje vole. Naalost, ba zbog ovog odbacivanja patnje i izgona iz seanja lan porodice koji je imao uasnu sudbinu ili je umro u stranim okolnostima, da bi se obnovio i ponovo uspostavio tok ljubavi, neto od te traume, uasa, simtoma doga aja, protee se kroz mnoge generacije. Kad se u porodici doga aju strane smrti, seanje poinje da navire zajedno sa optubama. esto smo skloni i da smatramo da su oni koje smo voleli odgovorni za nesree koje su im se dogodile. Recimo, da je neko ko je ubijen mogao da bude paljiviji, pametniji... Oni koji dolaze kasnije imaju u svom zadatku da otpuste te "duhove", da im obezbede mir u srcima preivelih i njihovih potomaka i da ih olsobode iz nesree, obezbe ujui im spokoj u smrti. Mla i lan porodice moe biti oslobo en ovakve upletenosti kada se osnovni poredak ponovo ustanovi, i kada se iskljueni lan ponovo vrati u porodicu i oda mu se potovanje.

NAINI ISPOLJAVANJA SISTEMSKIH TRAUMA

PAROVI BEZ DECE ini se da je u porodinom poretku odre en broj ljudi iskljuen. Oni koji nemaju decu, oni koji ne ive u vezi ili oni koji ive u drugaijim ivotnim zajednicama od onih klasinih, kao to su brak ili porodica. Ova raznolikost ivotnih puteva danas mnogo vie odgovara stvarnosti. Ponekad se stie dojam da je ena, koja nije rodila, neprirodna. Postoje dve vrste parova: oni koji ne ele da imaju dece, i oni koji ne mogu da ih imaju. Parovi (i homoseksualni), ili samci koji ne ele decu Danas, mnogi parovi nemaju decu i mnogo je onih, koji ive sami, bez partnera. To je prikladno naoj dananjoj situaciji. Ono to je udno je da oni koji su izabrali put bez dece, misle da su izabrali bolji put. Oni moda ne primeuju da je taj put neophodan, predodre en potrebama celine. Isto tako ne primeuju, da su - iako zadovoljni svojim izborom - iskljueni iz neeg vanog. Nekada je za ene, ali i za mukarce, bilo ispunjavajue imati puno dece. Drugi naini ispunjenja nisu ni postojali. Kad ena danas ima samo jedno dete, ona u porodici nije ispunjena. A pogotovo ako uopte nema dece. Ona tada traga za drugim poljima delovanja u kojima moe razvijati svoje sposobnosti. To je u duhu naeg vremena. Duboko ispunjenje koje imaju ene s mnogo dece nije vie dostupno enama u dananjem drutvu. Parovi koji ne mogu da imaju decu Kad ena uvidi da ispunjavajue majinstvo za nju nije mogue i ako to doivi kao gubitak, i s njim se pomiri, onda ona kroz tu alost i odricanje dobija natrag deo izgubljene mogunosti. To oplemenjuje ono ime se ona trenutno bavi. Kad ima saznanje o tom gubitku, a bavi se nekim poslom, ona je njime drugaije ispunjena, drugaije nego kad bi rekla: Ah, ta e mi deca, crkva, kuhinja. Ili ako ono to je ustvari gubitak, doivljava kao napredak.

Ne radi se o tome da mi to moemo ili moramo promeniti. Ne moemo. Ali suoiti se s izgubljenim, dati mu mesta u srcu i s tim seanjem pogledati u oi onom to nam je mogue - to ima dubinu. Partneri bez dece treba ozbiljno da se zapitaju: Zato smo nas dvoje partneri? Zato smo zajedno? ta e nas drati zajedno kad stvari postanu teke? Razlog izbegavanje samoe, ne izdrava teka vremena. Ako dvoje dobiju dete, sva ta pitanja postanu nevana. VETAKA OPLODNJA Kada se partneri suoavaju sa tekom sudbinom nemogunosti da prirodnim putem imaju decu, treba da budu oprezni kad pokuavaju da promene svoju sudbinu. Ukoliko savremena medicina moe da im pomogne da sjedine svoje genetske materijale (seme i jajne elije) i dobiju dete, to je kao da su dobili dete prirodnim putem. Me utim, ukoliko mu ne moe da ima dete, i kae eni da uzme seme drugog mukarca, to menja njihovu sudbinu, jer ena ne prihvata svog mua takvog kakav jeste, i to teti njihovoj me usobnoj vezi. Isto vai i ako ena ne moe da da svoje jajne elije. ABORTUS Kakve posledice sa sistemskog gledita ima abortus? Ako abortus posmatramo u odnosu na posledice, to je uvek dubok rez i za enu i za mukarca. U Kini, gde je abortus skoro strategija preivljavanja, on sigurno ima drugaije znaenje, nego kad se doga a kod nas. Prvi uinak koji ima abortus jeste da se veza, po pravilu, jako brzo raskida. Pobaaj deteta je istovremeno i pobaaj partnera. To deluje kao ritual razdvajanja. Mi smo sad razdvojeni i za nas, kao par, nema vie budunosti. Ako postoji zajednika bol zbog tog doga aja, onda par moe i ostati zajedno. Oboje prihvate krivicu to onda moe dopustiti nov poetak. Ali intimnost vie nije ista kao pre. I to se, tako e, mora imati u vidu. Takode vrlo esto se doga a da se partneri samokanjavaju, pre svega ene. One npr. ostaju same, ili vie ne ulaze u ozbiljniju vezu. Ono to se ini najvanijim za reenje je neophodnost da se raskine s iluzijom da se neto to je ve uinjeno moe izbrisati. Ta predstava je jako rairena upravo kod abortusa. Dete je pobaeno i time je stvar zavrena, kao da se nita nije dogodilo. Me utim, ako se neko odlui na abortus iako zna da to moe imati posledice koje traju celi ivot, to onda ima drugaiji kvalitet. To je onda vrlo ozbiljna odluka. Abortusom se, dakle, abortiranom detetu nasilno osporava osnovno pravo na pripadost sistemu. Energija tog deteta kasnije trai predstavnike kako bi uz njihovu pomo na energetskom nivou ono ponovo ostvarilo svoje pravo za koje je zakinuto. To mogu biti kasnije ro ena deca, dakle sestra ili brat, deca iz sledeeg braka jednog od roditelja, ili neko iz narednih pokolenja. U tom sluaju govorimo o upletenosti. ta mogu da urade roditelji, kad su svesni svoje greke, kad osveste svoj bol i svoj gubitak? Da prihvate svoje dete s ljubavlju, i da kau: ao nam je. Prihvatajui ih, dete e se oseati ukljuenim, nai e svoje mesto u sistemu. Nastavak isceljujueg procesa posle abortusa moe da se izvede kad roditelji zamiljaju sebe kako povedu dete za ruicu, i pokazuju mu sve lepe stvari koje rade i sva lepa mesta koja poseuju, godinu 10

dve dana, kao to bi to pokazivali ivom detetu. Posle toga, dete stvarno moe da na e svoj mir. Vrlo esto u radionicama, vidi se koliki je strah abortiranog deteta od majke. Abortirano dete zapravo i ne vidi majku. Abortirano dete ne osea se kao dete, nego kao rtva, i plai se majke. Taj strah esto se prenosi na ro enu decu i ona oseaju neobjanjivi iracionalni strah od majke. Videli smo da je svaki i najmanji korak majke prema svom detetu kod njega izazivao jo vei strah. Ali kada se majka poklonila pred abortiranim detetom i kada je konano izreeno to to je bilo neizreeno, jer je moda potisnuto, a ipak stalno prisutno u polju, ao mi je, mogli smo da vidimo snagu dejstva te jednostavne reenice, dakle, ne: Izvini, nego:ao mi je. Kao da je s majke polako nestajala maska, a s njom i strah kod abortiranog deteta, pa ono moda prvi put ( uz pomo predstavnika) moe da vidi majku, suoi se s njom i primi njenu ljubav. Tako e, na videlo ponekad iza e velika energetska vezanost erke klijenta i abortiranog deteta iz klijentove prethodne ljubavne veze. Radi se, dakle, o neeljenom i nero enom biu, o energiji ivota koja nije priznata. Traei svoje mesto u sistemu, energetski se vezuje za klijentovu erku, koja se u podsvesi poistoveuje s energijom odbaenog ivota, to dovodi do ponavljanja, to jest nemogunosti da i sama rodi dete i tako dalje da ivot. Narod bi to objasnio na prost nain- da je kletva pala na eljeno dete nesu enog oca i da gresi predaka esto poga aju nevine potomke. Gde je izlaz? Ako majka i otac, a za njima i njihova erka naknadno prihvate abortirano dete, priznaju mu i u svome srcu daju mesto koje mu pripada, pa tako i mesto koje njegova energija ima u tom porodinom sistemu. Rak kao posledica abortusa Posle operacije majke od raka dojke, erka je rekla majci u bonici "Mama, u naoj kui sam ula da dvoje dece plau." Ona je donela dve lutke, postavila ih majci u zagrljaj i rekla "Donosim ti to dvoje dece." ena je odmah znala ko su ta deca. Imala je dva abortusa. Tada je dola na konstelaciju kod Berta Hellingera. Mogla je da pogleda svoje dvoje dece i da im da mesto u svom srcu. Posle nekoliko godina kad je Bert sreo, bila je dobro. POBAENA DECA Pobaena deca u principu ne optereuju porodini system. Ona treba da se posmatraju kao neto to se jednostavno desi. Majka ne treba da osea krivicu i da se pita ta sam ja uradila da bi se ovo desilo? ak i kada ima nekoliko pobaaja. U sluaju da deca ro ena posle pobaene dece imaju nevidljive drugove, ili priaju o bati i seki, tada pobaena deca imaju vanost za sistem. Tada roditelj umesto svog deteta na konstelaciji, ili samo dete moe da kae (jer osea krivicu to je ivo kad su drugi mrtvi): Bato seko, ti se nisi rodio. Ja sam se rodio. Ti si mrtav, ja sam iv. iveu jo neko vreme, a onda u i ja da umrem. Na taj nain se povezuju mrtvi i ivi, i oni koji ive ne oseaju vie krivicu. SILOVANJE Dete, koje je silovanjem zaeto moralo bi rei silovatelju: Ti si moj otac i prihvatam te kao mog oca. to bi drugo reklo? Nee valjda rei: "Ti nisi moj otac", ili "Ne prihvatam te kao oca". To bi bilo potpuno besmisleno. Dakle: Ti si moj otac i ti si za mene jedini pravi otac. Za mene ne postoji nijedan drugi. Isto bi moralo rei i majci. Ako majka eli za dete ublaiti loe posledice nasilja, morala bi rei mukarcu: Ti si otac naeg deteta. Ja te prihvatam i potujem kao oca naeg deteta.

11

Zato ona treba da ga potuje kad je to bio nasilniki doga aj? Ona treba da ga potuje kao oca zajednikog deteta. Ishod je tu i oigledan je. Ona e u tom detetu uvek videti i oca. Ako ne eli videti oca u detetu, time odbija i dete. Znai da ne gleda na rezultat, nego na okolnosti. Tek kada doga aj sagleda u njegovoj celokupnosti - u smislu da je iz neeg loeg nastalo neto dobro moe pristati i rei: Sada sam se pomirila s loim, jer vidim dobre stvari koje su proizale iz loih. Ako joj ovaj korak uspe, moe s ljubavlju gledati na dete. Tada i dete moe prihvatiti oca. Ako majka odbija oca u detetu, teko e i dete moi da prizna i prihvati oca. Za dobro deteta, majci mora poi za rukom da oca deteta vidi i potuje. Zar to to ona voli svoje dete i na taj nain se pomiri sa situacijom nije dovoljno? Ne, to je samo povrno. Ako voli dete, mora gledati u njega. Pritom, ona u njemu vidi i oca. Ako ne potuje oca, ne moe potovati ni dete. To je druga strana. Dete u podsvesti osea da otac u njemu nije voljen. Iz odanosti prema ocu ono e postati kao i on. Dakle ena ne moe voleti oca u detetu ako ne voli silovatelja? Ovde ljubav znai: ja potujem to to se dogodilo, jer to je neto veliko, kakve god da su bile okolnosti. Time se krivica ne ukida. Nikako. Uopte ne. Ali doga aj se sagledava puno ire. ena priznaje: dogodilo se neto veliko to je promenilo moj ivot, i iz toga je nastao novi ivot. Sada se sloila s tim kako je, i s okolnostima kroz koje je taj novi ivot nastao. To je jedna vrsta dubokog potovanja sudbine. Tu ima neeg od onog: "Ljubav je jaka kao i smrt". ena prilikom silovanja doivljava koliko je seksualni doivljaj blizak smrti. Na delu je bilo neto nasilno, ime ona nije mogla da upravlja i emu je bila preputena. Ipak, kroz to iskustvo ona se povinovala neem veem. Ako bi ova ena koja nosi svoju patnju bila u stanju da prizna ovu vezu i njene posledice, to bi znailo da ima posebnu snagu i dostojanstvo. Predoite sebi enu koja je sposobna to da napravi i svom detetu da kae: "U tebi potujem i tvog oca ta god da se dogodilo. Raduje me da si ti tu, i prihvatam sve onako kako je bilo". Moete li zamisliti veliinu duha takve ene? I kako se onda osea dete? NEELJENA DECA Kad se neki par vena, jer je dete bilo na putu, roditelji ponekad kau detetu: Venali smo se, jer si ti bio na putu. Onda se dete osea duno prema roditeljima, pogotovu ako su oni nesreni. Ako roditelji umesto toga kau: Venali smo se, jer smo tako eleli ili, jer nam je bilo stalo do nae ljubavi, onda se nalazimo na sasvim drugom nivou: to onda vie nema veze s detetom, ve s mukarcem kao ocem, i enom kao majkom. Drugi primer su erke u brakovima u kojima su roditelji eleli sina, tako da se one oseaju kao suvina, neeljena deca. U tom sluaju, deca treba da su zahvalna to su im roditelji dali ono to su mogli, a to je ivot. I da potuju roditelje zbog toga. Trea dinamika su deca koja su sluajno zaeta, pa oevi ak i ne znaju za njih, ili ako oevi ne ele da priznaju oinstvo. Isto razreenje vai i ovde kao u sluaju dece koja su 12

ro ena kao posledica silovanja: Majka treba da ga potuje kao oca zajednikog deteta. Ishod je tu i oigledan je. Ona e u tom detetu uvek videti i oca. Ako ne eli videti oca u detetu, time odbija i dete. Znai da ne gleda na rezultat, nego na okolnosti. Tek kada doga aj sagleda u njegovoj celokupnosti - u smislu da je iz neeg loeg nastalo neto dobro moe pristati i rei: Sada sam se pomirila s loim, jer vidim dobre stvari koje su proizale iz loih. Ako joj ovaj korak uspe, moe s ljubavlju gledati na dete. Tada i dete moe prihvatiti oca. RO ENJE DETETA Kontakt s detetom treba uspostaviti to ranije, ve onog trenutka kada osetimo ili saznamo da je dete zaeto i raste u majinom stomaku. Treba ga ljubiti, maziti, priati s njim. Mogue je i mentalnim putem, ali poeljnije je naglas, da bi se to pre naviklo na glas oba roditelja i osetilo sigurnim i dobrodolim. Jo intenzivnije treba to nastaviti posle ro enja. in (po)ra anja jedan je od najbitnijih trenutaka u ivotu. Kako za majku tako i za dete. ini mi se da se tome ne posveuje dovoljno panje i da se odgovornost za tako bitno deavanje olako predaje i preputa drugima. Za poro aj je neophodna priprema, i fizika i mentalna. Poev od informisanja o psihofiziolokim procesima tokom trudnoe i poro aja, telesnim vebama, vebama disanja i oputanja, vebama joge, intimne masae, pre svega masae me ice, o nainu ishrane, odnosu prema sebi i svojoj okolini itd.itd. Svaki nasilan prekid zbliavanja u ranim trenucima ivota, to jest razdvajanje od roditelja, pre svega od majke, moe imati ozbiljne posledice. Toga e se dete uvek seati s velikim bolom, a u njegovom ponaanju ispoljavae se kroz suprotstavljanje roditeljima i ljutnju na njih. Na tome se kasnije mora raditi da bi ponovo dolo do uspostavljanja prekinutog odnosa - to pre, to bolje. CARSKI REZ Posledice takvog poro aja po narudbini su nesagledive, poevi od poremeaja postnatalne adaptacije, poremeaja u radu srca i plua, poremeaja disanja s dalekosenim posledicama po zdravlje ene i zdravlje i ivot deteta, sve dotle da i majka i dete ive s oseajem da im uvek neto nedostaje, a u me usobnom odnosu oseaju neobjanjivu barijeru i majci i detetu naprosto taj deo i iskustvo ivota nedostaje. Jednostavno reeno, za normalno (po) ra anje vezane su faze pritiska, stresa, straha da bi se u idealnoj situaciji prirodnog poro aja novoro ene na kraju nalo na majinom stomaku: oboje su sreni, jer zajedno su prevladali sve otpore i prepreke i uspeli. Kod carskog reza toga nema. Procesi (po)ra anja nasilno se prekidaju: dua i telo ne mogu da naue da se izbore prolazei kroz procese otpora. Tako, na primer, kada se kasnije u ivotu nai e na prve prepreke, recimo na poslu, energija se sputa na minimum, na nulu po nauenom obrascu ponaanja - nailazi otpor i tu se sve prekida. Carski rez je u pravom smislu rei rez i ostavlja duboke posledice i na dete i na majku. Na tome se kasnije moe raditi da bi se prevazili ta barijera i ono to nedostaje, a prekinuti odnos ponovo uspostavio. NASILNI PREKID PROCESA SPAJANJA S RODITELJIMA Prvi trenuci ivota primarni su za razvoj linosti. Nasilni prekid procesa spajanja s roditeljima u ranom detinjstvu na primer, odvajanjem novoro enog deteta od majke odmah posle poro aja vrlo esto je uzrok nastanka i razvoja iroke palete strahova, blokada i simptoma razliitih bolesti, a za posledicu moe da ima izliv agresivnog ponaanja u konfliktnim situacijama u svakodnevnom ivotu. Kao skrivena mina ili tempirana bomba. Samo je pitanje trenutka kada e eksplodirati i ta e izazvati njeno aktiviranje. 13

RODITELJI KOJI IMAJU HENDIKEPIRANO DETE Postoji li neki dublji smisao za trud majke s hendikepiranim detetom? Treba samo pogledati takve ljude oko nas. Pogledajte majku s hendikepiranim detetom koja ga je prihvatila i odgaja ga ljubavlju. To na itavu okolinu deluje lekovito. Razbija iluzije i deluje kao energetsko polje iz kojeg zrai energija. Drugi vid opho enja roditelja prema takvoj deci je ostavljanje takve dece u domove za decu sa posebnim potrebama. Ukoliko je takvo dete odbaeno, i zaboravljeno je njegovo postojanje, velika je verovatnoa da e to imati posledice na sistem. Razreenje nastaje tek prihvatanjem takve dece u sistem, ukljuivanjem u njihovo vaspitanje ostale brae i sestara, posveivanjem vremena njemu, bez obzira gde i s kim ivi. Tek tada nastaje mir u porodici, i ostala deca mogu da ive svoj ivot, bez grie savesti. MAJKA UMRE NA PORO AJU Kada majka umre pri poro aju, njeno dete ima teak zadatak da prihvati ivot u potpunosti. Pomae kad takvo dete u konstelaciji pogleda predstavnika svoje majke u oi i kae "Majko, vidim ogromnu cenu koju si platila da bih ja mogao da ivim. Prihvatam ivot koji si mi dala, i napraviu neto dobro iz toga. Poivaj u miru, uz saznanje da tvoja rtva nije bila uzaludna." Prihvatajui ljubav na ovom viem nivou, bolje je nego slepa ljubav detetove due koja kae: "Majko, ne mogu da potpuno ivim, jer si ti mrtva. Oseam se previe krivim." Ljubav na viem nivou zahteva da se oslobodimo uverenja da mi moemo da promenimo sudbinu naih roditelja nabolje kad rtvujemo sebe. Ona zahteva da pretvorimo slepu ljubav koja stvara i odrava patnju, u ljubav koja isceljuje. USVAJANJE Usvajanje je neto prema emu se mora vrlo paljivo odnositi. Bert Hellinger se vie zalae za hraniteljstvo, nego za usvajanje. Hraniteljstvo je neto privremeno. Ali usvojitelji se kod hraniteljstva boje toga da im se u svakom trenutku dete moe ponovno oduzeti, da nije sigurno njihovo. Ako ga dobro neguju, dete je sigurno njihovo. Nepromiljena usvajanja su kada neko hoe da ima dete za sebe, a ne zato to eli pomoi detetu. Bert Hellinger je protiv zloupotrebe usvajanja. Po njemu, usvajanje protivrei poretku. Ono se, pak, u naem drutvu smatra izuzetno dobrim i usvojitelji su veoma uvaeni. Ako neko usvoji dete zato to sam nema dece i na taj nain ih eli dobiti, to protivrei poretku. Deca pripadaju svojim roditeljima. Jako je loe kad se mladoj majci kae: "Umesto abortusa, rodi dete i onda ga daj na usvajanje. Mi emo srediti sve to je potrebno". Trebalo bi joj pomoi da ostane s detetom. Ako ona i otac jo ne mogu sami brinuti o detetu, moe se pomoi tako to e dete prihvatiti majini ili oevi roditelji. Ili drugi ro aci. Tako se mogu suoiti s trenutnom krizom, a dete ostaje u porodici. Ali jednostavno dati nekome decu ili ih prihvatiti bez neke nude, to stvara veliku krivicu. Usvajanje je opravdano ako deca nemaju nikog, ako su, na primer, oba roditelja poginula ili ako je dete naputeno. Ako tada neko prihvati dete i odgoji ga, to je opravdano i veliko. Ako su deca nepromiljeno usvojena i oduzeta od roditelja i babe i dede, to je velika nepravda. Nepravda je najpre za dete kojem su oduzeti roditelji i porodica, a onda i za

14

roditelje koji su u nevolji i od kojih je dete oduzeto na ovakav nain. To podrazumeva i stav da se ljudi ne mogu nositi sami sa svojom sudbinom. Ako dete, na primer, odrasta u zemlji treeg sveta u velikom siromatvu i ako stranci do u i kau: Spasiemo te i omoguiti ti bolji ivot, onda oni zapravo nisu pomogli detetu. Njemu se onda osporava pravo na njegovu porodicu i njegovu sudbinu. A to pripada njegovoj veliini. Dua usvojitelja osea ovaj oblik usvajanja kao krivicu. To se vidi vlastitim gubitkom-oni plate za usvajanje. Ponekad, na primer, umre vlastito dete ili majka koja je usvojila dete ostane u drugom stanju i abortira to dete. Tada se to njeno dete rtvuje. Veoma esto se rastavljaju brakovi usvojitelja. Gubitak partnera je rtva koja se plaa za tako dobijeno dete. Ipak, postoje stotine i hiljade sluajeva gde je usvajanje uspelo. Postoji mnogo srenih porodica koje su usvojile dete i mnogo srene usvojene dece. Ako su usvojitelji dete usvojili i ako se ono razvija u pogrenom smeru- verovatno ba zato to su to uinili nepromiljeno ili zato to su potcenjivali njegove roditelje - onda usvojitelji ne mogu jednostavno odustati. Oni to moraju nositi kao posledicu krivice. U porodinim porecima, veoma je vano da terapeut nema saoseanje prema onima koji su krivi. U terapjij, najvie saoseanja treba da dobije onaj koji je najvie patio. A to je dete. On trai reenje za dete, i ne oduzima odgovornost od onih koji su bili surovi prema detetu. Bez obzira koje su bile okolnosti, injenica je da su se oni odrekli deteta zauvek. Tako dolazi do osveivanja istine sa kojom se suoavaju rodtielje, dete i usvojitelji. Usvojitelji treba da priznaju da je dete lojalno svojim prirodnim roditeljima. Jedino ako dete uspe da se jasno odvoji od prirodnih roditelja, moe da se okrene usvojiteljima. Mnoga usvojena deca su ljuta na svoje prirodne roditelje to su ih dali. Ali ti ljutnju ne usmeravaju na prirodne roditelje ve na usvojitelje. Tek suoavanjem sa prirodnim roditeljima (tokom konstelacije), kad do e do prihtavatanje sudbine, tj ina usvajanja, ljubav moe da potee prema prirodnim roditlejima (to su mu dali ivot) i prema usvojiteljima (koji mu daju sve to mu je potrebno da bi iveo). Ako usvojeno dete vidi da nema oslonac u biolokim roditeljima, ono ih moe priznati kao svoje roditelje, ali zna da mora odrasti kod roditelja koji su ga usvojili. Dete onda potuje kako svoje roditelje tako i usvojitelje. SAMOHRANE MAJKE Kod nekih ena postoji tendencija da mukarca koriste samo za dobijanje dece, a da sve ostalo rade same. To su dobrovoljne samohrane majke koje ne ele mukarca pored sebe. To je osporavanje stvarnosti i krenje poretka za koji se deca kasnije esto osveuju majkama. Kad se deci uskrati otac, ini im se nepravda. Kad majka kae: ja to mogu sama, time prezre i potisne mukost. Iz takvih porodica poteknu deaci kod kojih se mukost pokazuje u iskrivljenom obliku, jer ona kod njihovih majki nije naila na potovanje. Radikalno desniarsko ponaanje esto je osveta zbog majine oholosti, majke koja je mislila da mukarca moe prezreti ili proterati.

15

Ja mislim da je broj majki koje kau: Hou dete, ali ne i mua, veoma mali. Veina samohranih majki su samohrane, jer u jednom trenutku vie nisu mogle iveti s ocem deteta ili on s njima. Ali taj nain razmiljanja se osea u mnogim drugim porodicama. I ovde smo se ponovno nali kod ena, ali ovog puta kod ena koje preziru mukarce. Isto kao to se objanjava i mukarev prezir ena. U oba sluaja je to esto samo poravnanje za ranije uinjenu nepravdu. Ponekad se u porodicama moe videti da kasnije ro eni, npr. unuke ele izjednaiti nepravdu koju su mukarci naneli njihovim bakama ili majkama. To su ene koje su mukarci ostavili ili iskoristili, tukli ili poniavali. Imamo za to mnogo stranih primera. Tada unuke kau: To se vie nikada ne sme dogoditi. One ele to da dovedu u red tako to se udruuju protiv mukaraca ili se prema vlastitom muu ophode tako kao da je on poinitelj. Pritom ne vide da se uzdiu iznad svojih baka, kao da one zavise od pomoi svojih unuka. I time ih poniavaju. Bes ili agresija tih ena ne pothranjuje se iz vlastitog iskustva, ve iz nepravde koja je zadesila druge. One time nita ne dovode u red. Na primer, kad suprug svojoj eni uini nepravdu i ona insistira, ponekad i agresivno da on tu nepravdu ispravi, ona to ini jer je svesna svoje vrednosti i asti. Snagu za to crpi iz nepravde koju je iskusila i iz vlastitog jada. Ako agresija ne potee iz iskustva na vlastitoj koi doivljene nepravde, onda ona i nema snagu neto da dovede u red. Znai, ako se ene svete mukarcima za nepravdu, koja je naneena nekoj eni od nekih drugih mukaraca, onda dolazi do pomaka, i to ne samo u subjektu, npr. s bake na unuku, ve i u objektu, s dede na vlastitog mua. Agresija tada nije usmerena na poinitelja, ve na nekog od mukaraca ili, pak, na mukarce uopteno. Time se nita ne reava, ve se izaziva protivpokret, koji na sasvim neplodan nain dovodi do borbe polova, borbe u kojoj svi gube. Put ka reenju bio bi da te ene, pre svega, svojim bakama ili drugim povre enim enama vrate njihovu izgubljenu ast i dostojanstvo. Na primer, tako to e rei: Klanjam se pred tvojom sudbinom, onako kako si se njome nosila i kako si je iznela. Ja iz toga crpim snagu da sama uinim neto veliko i dobro. Tada se vie ne moraju svetiti za svoje bake i snaga ponovno moe tei.Tek tada mogu prihvatiti snagu svoje bake i dostojanstveno nositi svoju enstvenost, bez potrebe da zbog toga druge poniavaju. Veliina se ne stie poniavanjem drugih, ve je ona tu, u nama, i ako smo u skladu i miru sami sa sobom i drugima doputamo da budu onakvi kakvi jesu, onda rastemo i dobijamo na veliini. ANOREKSIJA Anoreksija ima svoju dinamiku. Dete prestane da jede, i kopni,dok ne umre. Vrlo esto se deava da dua deteta misli: Bolje da nestanem ja nego da ti ode. Ovo je duboka, nevina ljubav, ali ako dete umre, ta time postie? U konstelacijama sa takvom decom, ona naglas treba da izgovore ovu reenicu. Kada dete gleda oca i majku, dok god ih ne vidi, tada ne moe da izgovori te rei, jer shvata da bi roditelji bili oajni da dete umre. Da bi odbili deju rtvu. I da takva rtva nema nikakvo znaenje niti bi donela ikakvo razreenje sistemu. Roditelj treba da ode ako mora, i dete to treba da prihvati. RAK Sa pacijentima obolelim od raka, vrlo esto vidimo da oni ele da umru. Oni kau da ele da se bore protiv raka, ali u stvari, ele da umru. Jedna od vrlo estih dinamika je da su erke u sukobu sa majkama, i obolele su od raka dojke. erke treba da se poklone 16

majkama, a ne mogu to da urade. Toliko je jak njihov otpor, da bi radije umrle nego pokazale potovanje prema majci. Naravno, ne moe se rei da svaka ena koja ima rak dojke sledi ovu dinamiku. RAZVOD BRAKA, I ODLAZAK JEDNOG OD RODITELJA IZ KUE Pri razvodu braka, sistemski princip dodeljivanja dece je sledei: - decu treba dodeliti onom roditelju koji vie potuje drugog roditelja u deci - koji god roditelj napusti vezu, ne treba da bude nagra en dodeljivanjem dece. Posle razvoda braka, roditelji imaju pravo na novi brak, i na to ne treba da utie deje miljenje. Ali deca imaju pravo da ne vole novog partnera. ta god da se desi posle razvoda, deci treba da ostane jasno da e roditelji zauvek ostati njihovi roditelji, ak iako vie nisu par. Novi partner ne bi trebao da usvaja dete, jer tera dete time da odbaci svog roditelja. Kada majka ili otac posle razvoda svojevoljno ili nerado napusti kuu, dete pati zbog odlaska roditelja, i nesvesno zauzima mesto tog roditelja, moe da se i razboli, da bi otiao za roditeljem. ta uraditi u takvoj situaciji? Dete treba da kae: Mama, tata, ao mi je to si otiao. Posledice roditeljskih odluka ostavljam svojim roditeljima. Tada se dete osea slobodno, i u porodini sistem se vraa ravnotea. PRERANA SMRT DETETA Dete ne proputa nita ako rano umre. Mi kaemo: Jadno dete, umrlo je tako rano, a deda mu ima devedeset godina i jo ivi. Ako je deda mrtav, po emu se onda razlikuje od deteta koje je umrlo posle jednog dana ivota? Oboje tonu u zaborav i u bivstvovanje koje je van dometa naeg razumevanja. Tu nema nikakve razlike. Kod Rilkea nailazimo na pretpostavku da oplakivanjem rano preminulih, njima samo oteavamo odlazak, umesto da ih pustimo da odu. Ono to nam moe pomoi u tome je spoznaja da emo i mi jednog dana otii. U svojoj terapiji Bert Hellinger primenjuje jednu izreku koja nas solidarie s mrtvima, tako da moemo prihvatiti svoj ivot u svoj njegovoj punoi bez oseaja superiornosti. Izreka glasi: Ti si mrtav, ja ivim jo malo, a onda u i ja umreti. Na ovaj nain su i mrtvi uzeti u obzir, a ivot nije uzdignut iznad smrti kao neto posebno. ivot nije bolji ili loiji. ivot je ono to mi trenutno preostaje. ivot je samo jedan deo vee celine u koju se sve uklapa, koja je sveobuhvatna i, kao takva, vea od ivota. Vea onda i od smrti. Ovako gledano ivot i smrt su samo dva naina postojanja. To su dva carstva koja su povezana. Zato i mrtvi imaju uticaj na na ivot, a moda i mi na ivot mrtvih, kao npr. kada ih putamo da odu. Na primer, kad u porodici umre deda, u toj situaciji treba uzeti dete za ruku i rei mu: Deda je sad mrtav. S detetom dotai dedinu ruku, i rei: Vidi, njegova ruka je hladna. Mi emo ga sad pokopati, ali ti ga se uvek moe seati. Tada dete moe bez straha promatrati mrtve. Tokom konstelacija, klijent moe da se odvede do samrtnike postelje voljene osobe, da gleda svog voljenog pokojnika kako lei mrtav. Deci treba dopustiti i da legnu pored preminulog. Kada ustanu, oslobo eni su straha, jer su mu pogledali u oi. Ne straha od smrti, ve straha od mrtvih. Kod drugih situacija koje kod deteta izazivaju strah, izlaui dete takvoj situaciji, istovremeno ga zatiujemo. Tako dete ui kako se ophodi sa strahom. 17

Kada dete mlado umre u porodici, druga deca se oseaju krivim to su jo uvek ivi. To je zato to veruju da imaju prednost nad braom i sestrama koji su umrli. Oni nesvesno ele da se razbole ili u ekstremnim sluajevima, ak i da umru, iako ne znaju zato. U takvim situacijama, deca mogu ponovo da uspostave poredak ljubavi tako to e da kau svojoj preminuloj sestri ili bratu: Ti ima mesto u mom srcu. Ti si moj brat, sestra. Odajem potovanje tvojoj sudbini kakva je bila, i prihvatam moju sudbinu, kakva god da je. Ove reenice odaju potovanje preminulom bratu, sestri, i dete koje je ivo moe da ivi bez krivice. TEKO HENDIKEPIRANA DECA I NJIHOVA SMRT Svaka osoba ima prava na svoju smrt. Ukoliko produavamo ivot osobi van njenog datog vremena, tetimo dui. Ako se dete rodilo toliko hendikepirano da nije sposobno da preivi, treba da imamo toliko hrabrosti da vidimo da ivot i smrt ne mogu da se odvoje. Ako takvo dete mora da umre, mi ne treba da ga ignoriemo i da ono umre samo. Cela porodica treba da stoji oko njegovog kreveta i da saosea sa njegovim bolom, da dozvoli da dete umre na miru, uz aljenje. Na taj nain, dete nije samo puteno. Ostaje uspomena i kad dete umre. Kad umre, ono nije izgubljeno. Ono se uva u srcima porodice. I to moe imati isceljujuu mo za ceo sistem. SAMOUBISTVO U porodicama u kojima se desi samoubistvo, ljudi kau: "Ova osoba se ubila zbog toga i toga. I to su obino pogreni razlozi. Kad se postavi konstelacija, drugi razlozi izbiju na povrinu. Veina samoubistava se izvri iz ljubavi, ili da bi se neko sledio u smrt. Na primer, majka je umrla na poro aju, i dete ima potrebu da je sledi. Razbole se, imaju nezgodu, ili se ponekad ubiju. Ili ako dete vidi da neki drugi lan eli da se ubije, onda ono uradi to umesto njega.

III DEO REENJE SISTEMATSKIH TRAUMA

Mla i lanovi porodice mogu da budu oslobo eni svih veza lojalnosti onda kada je osnovi poredak ljubavi ponovno uspostavljen, kada su odbaeni lanovi poretka ponovo primljeni u poredak, i kada im je ukazano potovanje i ljubav. ZAHVALITI SE ZA SREU Najtee je izdrati sreu. Gotovo da nema nieg teeg od toga. Velika veina mnogo lake moe podnositi nesreuali sreu?! To je toliko paradoksalno da se granii s apsurdom. Zato je tako? Veina ljudi se u nesrei, upravo preko tog stanja nesrenosti osea duboko vezanom za sopstvenu porodicu. Pri tome su ispunjeni oseanjem nedunosti i savest im je ista, u dubini due oseaju stanje pripadnosti svojoj porodici. To oseanje iste savesti velika je uteha u nesrei. Obrnuto, ako je neko iz porodice srean uprkos tome to su drugi lanovi porodice nesreni ili pate, onda ga vrlo esto mui gria savesti. I onda preduzima sve ne bi li ipak postao nesrean, pa tako u nesrei postaje srean. Dakle, kada je neko srean, ili ako ima odre enu prednost u odnosu na druge lanove porodice koji iz nekog razloga nemaju sree ili im neto nedostaje, onda mu se javlja oseanje krivice spram njih. To dovodi ak dotle da se osea krivim i pred sopstvenom sudbinom i pred Bogom. Kada se neko, na primer, osea srenim, jer je bolovao od neizleive bolesti i ozdravio, ako je poboan, imae potrebu da Bogu prinese 18

rtvu kako bi platio i iskupio se za doivljenu sreu. Mnogi misle da e biti mnogo sreniji ako za svoju sreu mnogo plate. Ko mnogo plati, mnogo je izgubio, ali uglavnom nije mnogo dobio, osim to se posle toga osea nevinim. ta, dakle, initi da bi se srea zadrala? Kao prvo, zahvaliti se. Jer srea se uglavnom ne zara uje , srea je poklonjena. Ali nije nimalo jednostavno prihvatiti sreu kao poklon, bez pomisli da mora da se izvri poravnanje na neki nain. Mnogo je jednostavnije i lake ako se srea prihvati sa zahvalnou. Da bismo se usudili da sreu prihvatimo i zadrimo, moramo drugima omoguiti da je podele s nama. Ako zdravo dete kae obolelom:Ti si bolestan, ja sam zdrav. Time to sam zdrav, ja sam u prednosti nad tobom. Ja u od toga napraviti neto, neto veliko i to u podeliti s tobom, onda je i onom bolesnom lake i onda se zajedno oseaju srenim. Dakle, deo kolaa sree moramo dati dalje. Na taj nain i drugi postaju sreni i tako srea raste i moe da ostane. To je jedna od tajni sree. SRENI RODITELJI-SRENA DECA Deca biraju svoje roditelje, a s njima i sudbinu porodice u kojoj se ra aju. Time dete bira i jezik i kulturu, zaviaj i narod. Ako se te niti prekinu, ostajemo bez snage, kao drvo bez korena. To pogotovo dolazi do izraaja ako promenimo ivotnu sredinu. Prekidanjem tih niti, odbacivanjem sopstvenog porekla, sve vie se oseamo usamljenim i izgubljenim, gubimo vezu sa sobom i onim boanskim u sebi. Ponovnim uspostavljanjem veze iznova se oseamo spojenim i snanim. ta je to to decu ini srenom? Kada su i njihovi roditelji sreni s njima. I to oba roditelja. A kada su oba roditelja srena s detetom? Kada prepoznaju, potuju i vole sebe u detetu, i kada u detetu prepoznaju onog drugog svog partnera, mukarca ili enu, i tog drugog u njemu potuju, vole i raduju mu se. Mnogo se pria o ljubavi. Ali gde se ljubav zapravo najlepe ispoljava? Kada se radujem svojoj eni, kada je potujem i volim onakvu kakva jeste, kada se ona raduje meni, potuje me i voli onakvog kakav jesam, i kada se radujemo i volimo nae dete, upravo takvo kakvo ono jeste. Onda mo koju oseaju u odnosu na dete roditelji mogu da shvate kao zadatak. Tu mo pre svega vrlo duboko spoznaju majke, samim tim to tako dugo ive u simbiozi sa sopstvenim detetom. Onda tu mo vie ne oseaju kao nadmo, nego je spoznaju kao mo za odre eno vreme u slubi detetu. Kada se roditelji oseaju nesigurno, deca to oseaju i sama poinju da se oseaju nesigurno, postaju nemirna i esto se o njima govori kao o problematinoj deci koja se teko vaspitavaju. Ali deca su dola k nama da bi nam otvorila nove vidike i omoguila da neto nauimo: esto su to jednostavne, ali bitne lekcije. Poput smernosti i skromnosti, potovanja, zahvalnosti Kada roditelj kanjava dete, ono plae. Ali ve u sledeem trenutku sve je zaboravilo i ponovno se nalo u krilu roditelja, sreno zbog toga, uivajui u roditeljskoj toplini. Svako dete mora prekriti pravila kako bi se razvilo. Tako se raste. Roditelji zabranjuju, jer to smatraju potrebnim. Ali esto se i potajno nadaju da e dete prekriti njihovu zabranu. Ukoliko dete to ne uini, to je loe i za dete i za roditelje. Ako roditelji detetu sve doputaju to je takode loe za dete. Dete ne moe stei nikakvu duhovnu snagu ukoliko mu je sve doputeno. Stoga je razvoj i mogu jedino krenjem pravila.

19

Svako krenje doprinosi jaanju ega, pri emu je dete istovremeno povezano s roditeljima, ali na jednom drugom nivou. Stanje sree vrlo esto je kratkotrajan doivljaj za kojim se po pravilu ezne i kojem se tei, jer je bilo tako lepo Ali srea je mnogo vie od toga. Srea je proces na koji moemo uticati svojim opho enjem i nainom ivota, razmiljanja i delovanja, ali srea je isto tako i veliki poklon. LITERATURA 1. 2. 3. 4. Bert Hellinger, Gabrijela ten Havel, Priznati ono to jeste, PAIDEA, Beograd, 2005. Bert Hellinger in October 2001 at a workshop at Taipei Bert Hellinger , How Love Works (From a public lecture held by Bert Hellinger) Vlado Ili, Kultura konflikta (Dinamike poretka ljubavi-uvid i saznanja), Paideia, Beograd, 2009. 5. Bert Hellinger, Hunter Beaumont, Touching Love, vol 2. A teaching seminar with B.H and H.B , Carl-Auer-System Verlag, 1999. 6. Bert Hellinger with Gunthard Weber & Hunter Beaumont, Loves Hidden Symmetry (What Makes Love Work in Relationships), Zeig, Tucker& Co, Phoenix Arizona, 1998.

20