UNIVERZITET U BEOGRADU FAKULTET ORGANIZACIONIH NAUKA

E-DIZAJN PROIZVODA
SEMINARSKI RAD IZ PREDMETA ELEKTRONSKO UPRAVLJANJE PROIZVODOM

Student: Profesor-mentor:

Seminarski rad

E-dizajn proizvoda

Beograd, 2011.

SADRAJ

UVOD........................................................................................................................3 DIZAJN PROIZVODA..............................................................................................4 DIZAJN PROCES PROCES PROJEKTOVANJA.................................................6 2.1 Unapreivanja dizajna proizvoda.....................................................................9 3. CAD SISTEMI.....................................................................................................10 3.1 Osnovni principi 3D modela..........................................................................14 3.2 Prednosti i mogunosti korienja CAD........................................................16 3.3 Savremeni CAD software...............................................................................17 ZAKLJUAK..........................................................................................................18 LITERATURA.........................................................................................................19

Seminarski rad

E-dizajn proizvoda

UVOD

Re Dizajn dolazi od engleske rei Design, a znai crte ili skica, neka ideja izraena crteom. Jednostavno reeno, dizajn je umetniko oblikovanje predmeta za upotrebu. U svakodnevnom ivotu dizajn je prisutan svuda oko nas, a da esto nismo ni svesni. Danas ova re se koristi za mnoga polja i njeno znaenje obino oznaava finalizirani plan rada ili krajnji ishod sprovoenja nekog plana. U obinoj primeni re dizajn obuhvata sve industrijske predmete masovne proizvodnje i maloserijske proizvode, nametaj, odeu, grafiki izgled stranica magazina, itd. Dizajn proizvoda odnosi se na izbor kombinacije funkcionalnih, strukturnih i estetskih obeleija. Svaki proizvod koji ima zastareli i neprimamljivi dizajn izuzetno je osetljiv na napade konkurencije. Pravovremeno identifikovanje proizvoda koji prestaju biti atraktivni potroaima predstavlja ozbiljan problem preduzeima koja proizvode mnotvo proizvoda. Jedan od moguih naina pristupanja ovom problemu jeste formiranje komisije za praenje proizvoda i dizajna. Informaciona tehnologija radikalno menja svet i najvie doprinosi

internacionalizaciji i globalizaciji. Danas je dobar dizajn proizvoda medija neophodan jer ivimo u svetu pretrpanom informacijama, u kojem sve tee savladavamo nove nadolazee tehnologije koje se razvijaju sve veom brzinom. Dobro dizajnirani proizvodi imaju potencijal da na ivot uine produktivnijim, organizovanijim, lakim i zabavnijim. Proizvoa mora da iznalazi nova konstrukciona reenja, a to zahteva znanje, uenje, razliite inovacije, ekonomina tehnika reenja, spremnost i spretnost zadovoljenja kupaca u velikoj trinoj konkurenciji. Pored kvaliteta, velika panja poklanja se i dizajnu proizvoda kao i samom procesu plasiranja proizvoda na trite. Nije dovoljno imati dobar proizvod ve znati kako i na koji nain taj proizvod pribliiti kupcu.

Seminarski rad

E-dizajn proizvoda

DIZAJN PROIZVODA
Dizajn proizvoda predstavlja element diferencijacije u odnosu na proizvode konkurencije, pa na taj nain postaje znaajan izvor za sticanje i odravanje konkurentske prednosti poduzea na tritu. Naalost, dizajn proizvoda vrlo esto ulazi prekasno u proces razvoja novog proizvoda i usled toga njegovo znaenje i potencijal ostaju zanemareni. Prema tome, dobar je dizajn proizvoda u funkciji uspenog poslovanja preduzea. Uopteno, tri su bitna podruija u kojima odluivanje o dizajnu ima izuzetno znaenje: Identitet preduzea, dizajn proizvoda, identitet marke.1

Dizajn proizvoda odnosi se na izbor kombinacije funkcionalnih, strukturnih i estetskih obeleija. Funkcionalna su obeleja ona povezana sa koriu koja se oekuje od proizvoda. Na primer, kiobran treba da prui zatitu do kie. Strukturna obeleija se odnose na mogunost ispunjavanja funkcionalnih obeleija proizvoda i ukljuuju odluke o veliini, obliku, materijalu. Na primer, kiobran moe biti veliine koja omoguava njegovo noenje u torbi i moe biti izraen od prozirnog materijala kroz koji se moe gledati. Estetska se obeleija odabiru i kombinuju tako da daju privlanost proizvodu , to jest stvaraju vizualnu percepciju stila ili dizajna. Dobar dizajn mora ispunjavati uslove vezane za: upotrebljivost proizvoda ergonomsku prilagodljivost tehniku/ekonomsku pouzdanost estetsku senzibilnost dosljednost imagea.2

1
2

www.fpz.hr/pt/downloads/pds_ef.pdf , datum pristupa: 26.11.2011. Milosavljevi, M., Marketing, Savremena administracija, Beograd, 2001. str.165.

Seminarski rad Upotrebljivost proizvoda.

E-dizajn proizvoda Osnovni zahtev koji se postavlja pred dobar

dizajn je da osigura upotrebljivost proizvoda. Dobar, praktini dizajn mora se isticati po tome da odgovara svrsi. Naime, potroa/korisnik ne mora znati, razumeti ili brinuti kako proizvod funkcionie, ali u svakom sluaju oekuje da funkcionie. Zatim, proizvod mora funkcionisati, makar samo odreeno vreme i u nepovoljnim uslovima upotrebe. Takoe, treba da bude dostupan, jednostavan za instalaciju, korienje, odravanje i eventualno odlaganje. Perspektiva preduzea poneto je drugaija. Ono je prvenstveno zainteresovano za produenje ivotnog veka proizvoda i ponudu novih varijanti zavisno od promena uslova na tritu. Ergonomska prilagodljivost. Proizvod mora biti prilagoen fizikim i

psiholokim potrebama ljudi. Dobar dizajn mora ponuditi maksimalno mogue: lakou upotrebe, komfor, higijenu, sigurnost. Takoe, za trajne proizvode dobar dizajn treba da omogu skraenje vremena potrebnog za uenje o upotrebi proizvoda. Na primer, razumevanje ljudskog faktora u odnosu na tastature, ekrane, ostalu opremu, stolice, radne stolove i prostore kritino je za dizajn personalnih raunara. Loe oblikovan i smeten ekran raunara stvara zamor oka, dok glasni tampai deluju iritirajue. Tehnika/ekonomska pouzdanost. Proizvod osim to mora biti koristan

mora biti i dostupan u ekonomskom smislu. Stoga, dobar dizajn mora voditi rauna o ekonomskim momentima. Za proizvode koji spadaju u kategoriju potronih dobara potroa obino promatra troak po jedinici upotrebe, za trajne proizvode troak pribavljanja i troak funkcionisanja koji ukljuuje potronju energije i odravanje.3 Trajnost proizvoda takoe je vana kategorija, a zavisna je od pogodnosti koritenih materijala i nainima njihova kombinpovanja. Promatrano iz perspektive dobrog dizajna, svi korieni materijali treba potpuno da ispunjavaju zahteve proizvoda, a ne samo zahteve koje postavlja njegova upotreba.
3

Estetska senzibilnost.

Obeleja materijala i metode obrade moraju biti

usklaeni s onim to e trite prihvatiti. Izgled proizvoda odreuje se

Milosavljevi, M., Marketing, Savremena administracija, Beograd, 2001. str.167.

Seminarski rad prvenstveno, iako ne i iskljuivo, na

E-dizajn proizvoda temelju preferencija

potroaa/korisnika. Ljudi reaguju emocionalno na stvari prezentovane njihovim ulima, a ponaanje koje sledi kao odgovor na podraaj pod uticajem je prethodnih iskustava. ''Javnost nije nespremna prihvatiti bolje; ona je nespremna prihvatiti nepoznato.'' Meutim, nikako se ne sme zanemariti novost kao jedan od vanih aspekata privlanosti dizajna. ''Osoba je najpre privuena (proizvodu) putem dizajna. Ako su obeleija proizvoda u skladu s dizajnom, a cena je u redu, dolazi do prodaje.'' Sposobnost proizvoda da izazove i odrava interes potroaa voena je novitetom njegovog dizajna. Dobar dizajn izaziva ugodni doivljaj. to su proizvodi tehniki superiorniji, vea je potreba da ih se uini razumljivim i poeljnim. Zbog toga je estetska senzibilnost vaan zahtev koji dobar dizajn mora ispunjavati. Doslednost imagea. Potroa obino preferira dizajn proizvoda iji je image konzistentan s njegovim konceptom o sebi samom bez obzira da li se radi o konceptu kakav bi individualac eleo biti ili kakav on uistinu jeste. Potroa esto odabire proizvod koji e izraziti njegov socijalni status drugim ljudima na primer, odea, galanterija, itd. s istaknutim imenom ili inicijalima dizajnera samo je jedna od takvih manifestacija. Dizajn pojedinog proizvoda mora biti u sinergiji s celokupnim programom dizajna preduzea. Kroz dizajn proizvoda, ekonomsku propagandu, ostale oblike promocije, pisane materijale, izloke, korespondenciju, itd. preduzee otkriva svoj karakter potroaima. Stoga, dizajn proizvoda mora biti prepoznatljiv kao vizuelno utelovljenje osobnosti preduzea. On treba da doprinosi ideji koju preduzee ima o samom sebi.4

DIZAJN PROCES PROCES PROJEKTOVANJA

4

Milosavljevi, M., Marketing, Savremena administracija, Beograd, 2001.

Seminarski rad

E-dizajn proizvoda

Upravljanje dizajnom predstavlja utemeljenje politike dizajna preduzea, organizaciju politike dizajna i procesa u preduzeu, te odreivanje i procenu koncepta dizajna preduzea i ono poinje identifikovanjem kljunih podruija dizajna u preduzeu. U proizvodnim preduzeima to je, naravno, proizvod.5 Dizajn je integralni deo strategije upravljanja, a strategija u kojoj je inkorporiran dizajn dae bolje rezultate poslovanja preduzea. Promene na tritu, te razvoj tehnologije odvijaju se istovremeno i interaktivno. Uspena koordinacija marketinga, dizajna i proizvodnje moe iskoristiti mogunosti koje nude trendovi koji izviru i to ak one mogunosti kojih potroai jo ni sami nisu svesni. Dizajn polazi od definicije problema, zatim se nastavlja s programom neposrednih istraivanja i razvoja, to vodi do izrade projekta i prototipa. Proces se zavrava serijskom proizvodnjom i distribucijom proizvoda i na taj se nain potreba zadovoljava ondje gdje je nastala. etiri su osnovne injenice koje karakteriu industrijski dizajn: U zemljama u razvoju prihvatanje, usvajanje i primjena industrijskog dizajna javlja se kao ivotna potreba, zavisno od problema njihove poetne industrijalizacije, o kvalitetu i strunom kadru novostvorene industrije. U visokorazvijenim zemljama industrijski je dizajn u fazi zrelosti. Ima svoje mesto u preduzeu. Sluba dizajna, bilo da se radi o jednom ili vie strunjaka, stvara na visokom nivou proizvodnje preduzea sintezu tehnikih, privrednih i drutvenih faktora kojima je odreen proizvod. Ta sinteza uvek je kompromis izmeu mnogih zahteva i to najbolji kompromis. Industrijski dizajn postaje u svim privrednim granama strano konkurentsko oruje, sve potrebnije kako se iri i internacionalizira trite i kako intenzitet i sloboda konkurencije rastu.6 Konano, industrijski dizajn dobiva duboko ljudsko znaenje u odgoju masa. Nastoji predmetima za svakodnevnu upotrebu dati estetsku i ljudsku vrednost. Ako prisilimo ljude da spoznaju tu vrednost, oni e spoznati i smisao okoline u kojoj ive.
5
6

www.fpz.hr/pt/downloads/pds_ef.pdf , datum pristupa: 26.11.2011. Douglas, S. Craig, SGlobalna marketing strategija, Grme, Beograd, 2000. str.225.

Seminarski rad

E-dizajn proizvoda

Cilj procesa projektovanja je da se na efikasan i pogodan nain nae put od ideje do proizvoda. Da bi se od kvalitetne ideje dolo i do kvalitetnog proizvoda potrebno je pri projektovanju drati se odreenog redosleda aktivnosti. Taj redosled aktivnosti je prikazan sledeim blok dijagramom:

Dijagram 1. Blok dijagram procesa projektovanja (design) od Ideje do Proizvod 1. Faza 1: Ideja, ili prepoznavanje potreba Ideja o razvoju novog proizvoda ili unapreenje postojeeg se javlja kao posledica potrebe industrije, vlade, privatnog sektora ili neke druge instance, a u cilju smanjenja trokova bilo investicionih ili eksploatacionih i poveanja efikasnosti, komfora i slino. Ova faza je izuzetno vana i zahteva dobro poznavanje trita, potreba privrede, propisa kao i osnovnih operacionih principa i naela. Ideja je obino posledica 'individualnog' rada ali moe nastati i kao posledica aktivnosti grupe ljudi - tima. 2. Faza 2: Feasibility study ili 'Kreiranje i prezentacija moguih reenja Ova faza se sastoji od dva nivoa. Prvi nivo je Kreiranja moguih naina realizacije ideje nastale u prethodnoj fazi. Prevod na engleski je 'Feasibility study', termin koji je i kod nas uobiajen. Prema teoriji projektovanja, koja se danas sve ee svrstava u posebnu naunu oblast dizajna (Design science), ova faza se moe uspeno realizovati samo grupnom aktivnou (timski rad) i karakterie se kao 'Brainstorming' faza ili faza razmiljanja. U toj fazi se sve ideje koje se mogu javiti stavljaju u razmatranje te se ocenjuje da li ih je mogue realizovati ili ne. Ova faza zahteva multidisciplinarnost u timu koji se tim bavi. To znai da strunjaci iz razliitih oblasti moraju uestvovati u procesu da bi on bio uspean. Ideje koje se pojave u toku tog procesa se takoe moraju i prezentirati kako bi se proces odluivanja i daljeg projektovanja mogao adekvatno obaviti.

Seminarski rad 3. Faza 3: 'Preliminarni dizajn'

E-dizajn proizvoda

Na osnovu prezentacija iz prethodne faze, u toku ove faze se vri izbor rjeenja za koje e se raditi razrada i kasnije provesti kompletan proces i realizacija. Izvodi se preliminarna konstrukcija praena modelom, sklopnim crteom i analizom mogunosti proizvodnje. 4. Faza 4: Konani 'Finalni dizajn' Finalna konstrukcija i razrada detalja. Kao rezultat ove faze dobije se radionika dokumentacija praena ostalom dokumentacijom za proizvodnju, marketing, ekonomsku analizu i slino. 5. Faza 5: 'Proizvodnja' Konstrukcijski tim treba da prati proizvodnju, testiranje proizvoda i njegov marketing u cilju unapreenja procesa konstruisanja i samog proizvoda.

2.1 Unapreivanja dizajna proizvoda

Svaki proizvod koji ima zastareli i neprimamljivi dizajn izuzetno je osetljiv na napade konkurencije.7 Pravovremeno identifikovanje proizvoda koji prestaju biti atraktivni potroaima ozbiljan je problem za preduzee koje proizvodi mnotvo proizvoda. Jedan od moguih naina pristupanja ovom problemu jeste formiranje komisije za praenje proizvoda i dizajna u koju treba da budu ukljueni strunjaci iz marketinkoga sektora, proizvodnje, nabavke, prodaje, kontrole, upravljanja ljudskim potencijalima i sektora za istraivanje i razvoj. Za ocenjivanje proizvoda i dizajna treb da budu definirani formalni kriterijumi. Jedan od moguih modela bio bi sledei:

www.fpz.hr/pt/downloads/pds_ef.pdf , datum pristupa: 26.11.2011.

Seminarski rad I.

E-dizajn proizvoda

faza periodino ispitivanje linije proizvoda s ciljem identifikacije onih

proizvoda koji postiu nezadovoljavajue rezultate u odnosu na prodaju, dobit, stanje zaliha, konkurenciju i tranju u celini. II. faza identifikovani slabi proizvodi promatraju se u odnosu na ciljeve

preduzea. Oni koji dobiju prolaznu ocenu podvrgavaju se promenama pakovanja, dodatnim promotivnim aktivnostima, smanjenju trokova ili traenju novog trinog segmenta. Proizvodi koji nisu dobili prolaznu ocenu sele se u sledeu fazu. III. faza proizvodi koji dospeju u ovu fazu detaljno se analiziraju u odnosu na

faktore kao to su: svrha linije proizvoda, razvoj novih proizvoda u preduzeu, zadovoljstvo potroaa, marketinki problemi, koritenje proizvodnih kapaciteta. ''Spaenim'' proizvodima prua se ansa recikliranja kroz program korektivnih akcija. IV. faza proizvodi koji dospeju u ovu fazu definitivno nestaju iz asortimana

preduzea. Vreme nestanka odreeno je koliinom zaliha i dinamikom potranje, uticajem koji ima proizvod na dobit preduzea, statusom rezervnih delova i/ili slinim elementima.8

3. CAD SISTEMI

Ozreti Doen, . Dizajn kao elementarni deo razvoja prozvoda, Ekonomski fakultet u Zagrebu,

http://web.efzg.hr/dok/mar/kolegiji/ppid/Dizajn_kao_integralni_element_razvoja_proizvoda.pdf, datum pristupa: 27.11.2011.

10

Seminarski rad

E-dizajn proizvoda

Computer Aided Design (CAD) = kompjuterski podran dizajn; projektovanje pomou raunara je takav oblik dizajna koncipiran da upotrebom raunara i raunarskih sistema pomogne i olaka kreiranje, modifikaciju, analizu i optimizaciju dizajna. Danas se standardno koristi za projektovanje ureaja i komponenata u mainstvu, graevini, elektrotehnici, elektronici, telekomunikacijama, raunarstvu. Osnovni cilj je da se omogui izrada to kvalitetnijih proizvoda za to manje vremena i uz to manje trokove. Koristi se u izradi grafikih i tekstualnih dokumenata tehniko tehnoloka dokumentacija, u izradi 2D, 3D i 4D raunarskih modela fizikih i virtualnih objekata, u proraunima, analizama, simulacijama inenjerskih problema, u planiranju, upravljanju i kontroli ureaja za izradu proizvoda, uoptimizaciji proizvoda i procesa proizvodnje. CAD ili Comupter-Aided Design (kompjuterski podran dizajn) je razvijen na Institutu za tehnologiju amerike drave Masausets 1950. godine. To je bilo vreme inicijalne faze razvoja kompjutera, pa je i CAD softver bio nedovoljno razvijen. Novac za njegov razvoj su obezbeivale automobilska i avio industrija, koje su direktno traile i nalazile nain za njegovu primenu. U narednom periodu kompjuteri bivaju sve monije maine kako u pogledu veliine memorije, tako i procesorske brzine, pri tom dolazi do postepenog, ali konstantnog pada cena, tako da i primena CAD tehnologije dobija sve vie na znaaju i nalazi sve veu primenu i u drugim oblastima industrije.9 Poslednjih godina CAD tehnologija predstavlja izuzetno mono i osnovno sredstvo za rad. Najvei broj eksperata iz razliitih oblasti koji se bave dizajniranjem, pa tako i inenjeri mogu da projektuju nacrte i planove, a zatim ih vizuelizuju u virtuelne trodimenzionalne modele i kao takve ih mogu rotirati, uveavati, preklapati, ukrtati zapravo prilagoditi i olakati dalji fazama obrade. Tom prilikom se dobijaju informacije koje zahvaljujui CAD programima mogu biti prevedene uz pomo softvera CAM ili ComputerAided Manufacture (kompjuterski podranu izradu) u izuzetno precizne i znaajne podatke koji se koriste za kontrolu maina (kao to su razliite vrste strugova i raznih alata za seenje) i robota koje slue u procesu proizvodnje. Veoma bitne prednosti prilikom upotrebe CAD/CAM sistema su izuzetno velika operativnost, preciznost i poveana produktivnost. Sve navedeno ubrzava plasman na
9

Galjak, M. Devedi, G. ukovi, S. Primena principa integrisanog razvoja proizvoda, Mainski

fakultet u Kragujevcu, http://www.cqm.rs/2009/pdf/36/16.pdf, datum pristupa: 27.11.2011.

11

Seminarski rad

E-dizajn proizvoda

trzite, ali i obezbeuje standardizaciju komponenata za serijsku proizvodnju u mnogim granama industrije. Na slici 1. dat je prikaz strukture CAD/CAM sistema.

Slika 1.Struktura CAD/CAD sistema

10

CAD/CAM umanjuju protok vremena od momenta formiranja koncepta do prototipa, pri emu je sam proces dizajniranja veoma efikasan, precizan i nada sve brz, to su imperativi savremenog poslovanja. Korienjem kompjutera nastala je prava revoluciju u industriji, ali i svim sferama ivota pri emu nastaju proizvodi sa izuzetno dobrim performansama, ali i na veoma bezbedan nain tokom procesa proizvodnje. CAD sistem se sastoji od hardware-a i software-a:

10

Ivi, S. Velikovi, S. Implementacija CAD/CAM tehnologije u stomatologiji,

http://infoteh.etf.unssa.rs.ba/zbornik/2011/radovi/E-I/E-I-26.pdf, datum pristupa: 26.11.2011.

12

Seminarski rad

E-dizajn proizvoda

Dijagram 2. CAD sistem Hardver se sastoji od: raunara i periferne jedinice. Pod raunarom podrazumevamo CPU (centralnu procesnu jedinicu), fiksnu memorijsku jedinicu (vrsti disk hard disc) i radnu memoriju (RAM). Periferne jedinice slue za unoenje podataka u raunar i iznoenje podataka iz njega. Na osnovu navedenog periferne jedinice se mogu podeliti na ulazne i izlazne jedinice. U ulazne jedinice ubrajamo: tastaturu, mi, skener, spoljne memorijske jedinice (floppy diskovi i CD-ovi) i jedinice za unoenje podataka sa spoljnih memorijskih jedinica (CD-ROM, floppy jedinica itd.). Izlazne jedinice su: monitor, tampa, ploter itd. Ipak sam hardver nije upotrebljiv bez softvera. Pod softverom

podrazumevamo programe, koji su napisani u obliku koji raunar moe prepoznati, pomou kojih se upravlja radom raunara. Razlikujemo sistemske i aplikativne (korisnike) softvere. Zadatak sistemskih softvera je da osiguraju optimalan pravilan rad raunara, dok putem aplikativnog softvera operater pomou odreenih instrukcija (naredbi, predvienih aplikativnim programom) usmerava rad raunara, kako bi ga iskoristio za izvrenje eljenih operacija. Aplikativni CAD softveri rade sa sledeim grupama instrukcija:11
11

Kovaevi A. Osnovi projektovanja, Mainski fakultet u tuzli, Tuzla 2002.

http://www.staff.city.ac.uk/~ra600/CAD-CAM/Osnovi%20%20projektovanja%20-%20skripta.pdf,

13

Seminarski rad

E-dizajn proizvoda Naredbe za crtanje (line, polyline, multiline, circle, arc...) Naredbe za izmene (erase, copy, move, array...) Naredbe za projekcije (view, zoom, pan...) Naredbe za kotiranje Naredbe za rafiranje Naredbe za proraun (za izraunavanje teine, teita, povrina, momenata inercije...) Naredbe za informisanje (izrada sastavnica, studija, specifikacija, izvetaja...) Naredbe za layer-tehniku Naredbe za prikaz atributa i Naredbe za simulaciju (kinematska i numerika simulacija)

3.1 Osnovni principi 3D modela

Prostorno modeliranje na raunaru znatno se razlikuje od fizikog modeliranja u stvarnom svetu. Pri izradi makete nekog modela u fizikom svetu na raspolaganju su nam svi stupnjevi slobode, mogunost jednostavnog kretanja u prostoru i sve tri prostorne dimenzije. U radu s raunarom, potreban nam je monitor da bismo mogli vizualizirati model, a on pak ima samo dve dimenzije. Stoga se AutoCAD u prikazu modela koristi matematikim algoritmima koji nam doaravaju prikaz modela gledanog iz zadanog smera i pod zadanim uglom u datom trenutku.12 Prostorne modele moemo podeliti na tri osnovna tipa: iani modeli (wireframe model) - najjednostavniji modeli, nastali crtanjem dvodimenzionalnih objekata (linija, lukova...) koji definiu samo bridove modela, dok je

Datum pristupa: 27.11.2011.

12

Koar, Z. AutoCad, 3D modeliranje, Prior inenjering D.o.o. http://www.prior.hr/wordpress/wp-

content/uploads/2010/09/AutoCAD-3D-modeliranje.pdf, datum pristupa: 28.11.2011.

14

Seminarski rad

E-dizajn proizvoda

model zapravo "upalj" pa nema masenih svojstava (povrina i volumen). Ovaj pristup primeren je samo najjednostavnijim modelima.13 Modeli ravnih ploa (surface model) sloeni oblik nastano definisanjem vie ploa koje zatvaraju prostor izmeu bridova modela, ime model postaje jasniji u prikazu, ali i dalje ne poseduje sva masena svojstva, ve samo povrinu u nekim sluajevima. Modeli punih tela (solid model) ovaj tip modela definie bridove, ploe i unutranjost modela i time poseduje sva potrebna masena svojstva te omoguuje napredne metode ureivanja. Puni modeli mogu da se stvaraju iz gotovih osnovnih elemenata, takozvanih primitiva i sloenih profila pa je samim time mogue vrlo lako stvoriti prostorni model iz postojeeg nacrta, tlocrta ili bokocrta. Puna tela mogue je i kombinovati na razliite naine i tako stvarati veoma sloene prostorne modele. Da bismo to jednostavnije stvarali prostorne modele na raunaru potrebni su nam alati za pregledanje modela i navigaciju u prostoru. AutoCAD ima nekoliko alata koji nam omoguuju jednostavnije pregledanje i navigaciju, a isto tako i samo modeliranje.

Slika 2. Tri osnovna tipa prostornih modela: iani model, model ravnih ploa i model punih tela.14

13

Koar, Z. AutoCad, 3D modeliranje, Prior inenjering D.o.o. http://www.prior.hr/wordpress/wpKoar, Z. AutoCad, 3D modeliranje, Prior inenjering D.o.o. http://www.prior.hr/wordpress/wp-

content/uploads/2010/09/AutoCAD-3D-modeliranje.pdf, datum pristupa: 28.11.2011.

14

content/uploads/2010/09/AutoCAD-3D-modeliranje.pdf, datum pristupa: 28.11.2011.

15

Seminarski rad

E-dizajn proizvoda

3.2 Prednosti i mogunosti korienja CAD

Primena CAD/CAM sistema daje brojne prednosti korisnicima, tako da se danas praktino ne postavlja pitanje da li ih treba koristiti ve koja su optimalana reenja za konkretnu proizvodnu ili razvojnu firmu. U nastavku e biti dat pregled prenosti prema MIT Massachusetts Institute of Technology Poveanje produktivnosti (brzine) Danas predstavlja jedan od najvanijih zahteva koji se postavlja pred firme. Posedovanje pravog reenja u pravom trenutku (to ranije) predstavlja uslov napredovanja i opstanka u uslovima globalne konkurencije. Poveanje brzine se moe postii na sledee naine:15 Automatizacija rutinskih poslova radi poveanja kreativnosti Unos standardnih delova iz baze podataka Rapid prototyping

Podrka izmanama na konstrukciji Lake i pouzdane izmene konstrukcija, sa jedne strane omoguavaju otklanjanje greaka koje nastaju u procesu konstruisanja, a sa druge to je jo vanije, mogunost kreiranja brojnih varijanti i njihovo poboljavanje u procesu optimizacije konstrukcionih reenja. Lake izmene konstrukcije se ostvaruju na sledee naine: Nema potrebe za ponovnim crtanjem svih delova posle svake promene uva prethodne konstruktorske iteracije Komunikacija se moe posmatrati sa sledeih aspekata: Sa drugim timovima/inenjerima (proizvoai, dobavljai...) o Sa drugim programima (CAD, CAM, CAE, ...) Sa marketingom (realistini prikaz konstrukcije) Urednost (visko kvalitetni crtei) 16

Neke osnovne analize Pored osnovne namene savremeni CAD softveri ukljuuju u sebi sve vie modula od kojih su neki nabrojani ispod. Danas su aktuelni tzv. PLM (Product Lifecycle Management) softveri koji ukljuuju

15

Ivi, S. Velikovi, S. Implementacija CAD/CAM tehnologije u stomatologiji, Ivi, S. Velikovi, S. Implementacija CAD/CAM tehnologije u stomatologiji,

http://infoteh.etf.unssa.rs.ba/zbornik/2011/radovi/E-I/E-I-26.pdf, datum pristupa: 26.11.2011.

16

http://infoteh.etf.unssa.rs.ba/zbornik/2011/radovi/E-I/E-I-26.pdf, datum pristupa: 26.11.2011.

16

Seminarski rad

E-dizajn proizvoda

softverska reenja za veliki broj (sve) faza ivotnog ciklusa poroizvoda od pojave potrebe do povlaenja iz eksploatacije i recikliranja. Osobine i naponi (masa, momenti inercije, osnovni FEA...) Neusaglaenost izmeu delova (preklapanja...)

3.3 Savremeni CAD software

Dananji nivo razvoja CAD/CAM softvera karakterie veliki broj softvera razliitih proizvoaa. Softveri po svojim karakteristikama i mogunostima postaju sve sliniji meusobom. Sve je vie proizvoaa softvera koji nude integrisana reenja (PLM Solutions) koja obuhvataju primenu raunara i softvera u celom ivotnom ciklusu proizvoda. Moe se uoiti i veoma dinamino trite CAD/CAM softvera. Najrasprostranjeniji CAD softveri su:17
17

Applicon Bravo Autodesk Surface Studio Autodesk AutoCAD Autodesk Mechanical Desktop Autodesk Inventor Baystate Technologies Cadkey Bentley Systems MicroStation CoCreate SolidDesigner CoCreate ME10 Dassault Systemes CATIA IBM CATIA Matra Datavision Euclid3 MCS Anvil Express MicroCADAM Helix PTC Pro/DESKTOP PTC Pro/ENGINEER SDRC Artisan Series SDRC I-DEAS Master Series SDRC Imageware Surfacer

Kovaevi A. Osnovi projektovanja, Mainski fakultet u tuzli, Tuzla 2002.

http://www.staff.city.ac.uk/~ra600/CAD-CAM/Osnovi%20%20projektovanja%20-%20skripta.pdf, Datum pristupa: 27.11.2011.

17

Seminarski rad SofTech (Adra) CADRA SolidWorks SolidWorks Think3 (CAD.LAB) Eureka Gold Unigraphics Solutions Solid Edge Unigraphics Solutions Unigraphics Varimetrix VX Modeling Visio IntelliCAD Visionary Design IronCAD

E-dizajn proizvoda

ZAKLJUAK
Savremeno trite kompanijama postavlja sloene zahteve u pogledu

produktivnosti, kvaliteta, dizajna i brzine usvajanja proizvoda. Konkurencija na globalnom tritu se svakodnevno poveava i zahteva od proizvoaa da se konstantno edukuje i da stalno iznalazi nova reenja kako bi zadovoljili potrebe i oekivanja kupca. Ovo se postie praenjem svetskih trendova, razvoja tehnike i tehnologije kroz stalnu komunikaciju sa potroaima. Pri tome treba imati na umu vanu injenicu da proizvod ini kompaniju, a ne obrnuto. Uslovi koji nastaju globalizacijom trita obino diktiraju voenje razvoja proizvoda, i u zavisnosti od potroaa, rukovanje postupkom projektovanja. este promene od strane kupaca na tritu daju kao rezultat pojavu vie varijanti proizvoda i pre svega, izmena u samom modelu proizvoda. Stoga je sve vei osvrt na korienje simultanog / konkurentnog inenjerstva pa se projektanti i tehnolozi prilagoavaju razvoju novih tehnologija i korienja naprednih softvera CAD/CAM sistema za reavanja problema. Neophodna je izrada modela i njihova primena kroz razliite softverske pakete, kako u nauci tako i u praksi. Neminovna je tenja smanjenja vremana trajanja razvoja novog proizvoda i trokova, uz poveanje kvaliteta u fazi projektovanja proizvoda i tehnologije izrade i automatizovanog unoenja izmena u toku faza dizajna, projektovanja i planiranja.

18

Seminarski rad

E-dizajn proizvoda

Samim tim kakvog je oblika odreeno pakovanje, da li je atraktivno, izraeno od kvalitetnoga materijala, dopadljivo i ugodno za oko, diktira da li ce se prodavac odluiti za odreeni proizvod ili ne i da li ce ba taj proizvod privui njegovu panju, pogotovo ako je sluaj sa velikim trgovakim centrima gde je izbor proizvoda irok i ako elimo da bas na proizvod bude primeen, mora biti kvalitetno dizajniran i imati jedinstveno pakovanje koje ga izdvaja od ostalih. Prilikom dizajna proizvoda moramo voditi rauna da dizajn bude atraktivan, a samim tim i funkcionalan. Kod dizajniranja i izrade pakovanja posebnu panju treba posvetiti funkcionalnosti samog pakovanja, kvalitetu materijala od kojih se izrauje, samom materijalu od kojeg se izrauje, jer ti materijali ne trebaju da budu preskupi, jer samim tim se i cena proizvoda poveava, dok ujedno ti materijali treba da budu ekoloki prihvatljivi za okolinu sa mogunou recikliranja.

LITERATURA
6. Douglas, S. Craig, S. Globalna marketing strategija, Grme, Beograd, 2000. 7. Galjak, M. Devedi, G. ukovi, S. Primena principa integrisanog razvoja proizvoda, Mainski fakultet u Kragujevcu, http://www.cqm.rs/2009/pdf/36/16.pdf, datum pristupa: 27.11.2011. 8. Ivi, S. Velikovi, S. Implementacija CAD/CAM tehnologije u stomatologiji, 9. http://infoteh.etf.unssa.rs.ba/zbornik/2011/radovi/E-I/E-I-26.pdf, pristupa: 26.11.2011. 10. Milosavljevi, M., Marketing, Savremena administracija, Beograd, 2001. 11. Kovaevi A. Osnovi projektovanja, Mainski fakultet u tuzli, Tuzla 2002.
12.

datum

http://www.staff.city.ac.uk/~ra600/CAD-CAM/Osnovi%20%20projektovanja %20-%20skripta.pdf, Z. AutoCad, 3D modeliranje, Prior inenjering D.o.o.

13. Koar,

http://www.prior.hr/wordpress/wp-content/uploads/2010/09/AutoCAD-3Dmodeliranje.pdf, datum pristupa: 28.11.2011. 14. Ozreti Doen, . Dizajn kao elementarni deo razvoja prozvoda, Ekonomski fakultet u 19

Seminarski rad

E-dizajn proizvoda

Zagrebu,http://web.efzg.hr/dok/mar/kolegiji/ppid/Dizajn_kao_integralni_eleme nt_razvoja_proizvoda.pdf, datum pristupa: 27.11.2011. 15. www.fpz.hr/pt/downloads/pds_ef.pdf , datum pristupa: 26.11.2011.

20