RANKO BUGARSKI

SABRANA DELA
KNJIGA 9
Recenzenti sabranih dela
MILKA IVI
MILORAD RADOVANOVI
Za izdavae
ARKO IGOJA
IVAN OLOVI
Likovni urednik
IVAN MESNER
Izdavai
e* '"
TAMPA
X vek
Ranko Bugarski
JbL
Beograd
2003
Uvodna napomena
Ovde se pretampava tekst knjige prvi put objavlene
u edicii Sveznanje (knj. l) Matice srpske u Novom Sadu
1993. godine, ie je neizmenjeno drugo izdanje izalo maja
1996. Sa sadrinske iformalne strne knjiga odrava ovak
vo svoje poreklo, kao uvodno tivo namenjena iroj javnosti.
Ovom prilikom su tekstualne intervencije malog obima izvr
ene jedino u odelku o jezicima u bivoj Jugoslaviji, kako
bi bilo jasnije da se prikaz odnosi na jeziki prostor jedne
drave koja je nestajala uprvo dok je pisana prvobitna ver
zija tog teksta. U nekoliko sluajeva, kod nas dosad nenor
mirni nazivi manje poznatih jezika prilagoeni su re enjima
prihvaenim u prevodu Kristalove Kembrike enciklopedije
jezika, nedavno izalom kd beogrdskog Nolita, koji se uz
engleski original sada registruje i na krju Bibliografje. Po
neki podatak je osavremenjen. Ostale izmene su isto teh
nikog karkter. Promena pisma - sa irilice na latinicu -
izazvala je odgovarjue modikacie u Registru.
Beograd, novembra 1 996. R. B.
5
l
Jezici u svetu
Uvod
Jezi k je medijum pomou kojeg ovek i zgrauje i tumai
svet u kojem i vi , a uz to i osnovno sredstvo i nterakcije i ko
muni kacije meu lj udskm biima i bitan preduslov svekolikog
ovekovog stvaral atva. Jezik u ovom optem smi sl u deo je ge
netskog nasl ea ljudskog roda, a manifestuje se u hiljadama
posebnih jezika koji ma govore pojedine drutvene zajednice i
rom sveta. Tako svi lj udi i mau jezik, ali nemaju svi i sti jezik.
Svi j ezici su u neemu sl i ni , i po tome su svi oni jezici; i svi
se u neemu razlikuju, pa su tako svi oni razliiti jezi ci .
Podrazumevajui sl inosti , odnosno i njenicu da su svi je
zi ci si stemi i ste osnovne vrste, u ovoj knji zi pozabaviemo se
upravo razlikama u ostvarivanj u opteljudske moi govora, ona
ko kako se one drutveno i nstitucional izuj u u vidu pojedi nih
jezika. Govoriemo, dakle, o mnoi ni i arol ikosti jezika u sve
tu, o pitanj ima nj ihove klasifkacije, nj ihovog obl i kovanj a u vre
menu i rasporeda u prostoru, o funcijama koj e obavlj aju u
drtvenim zajednicama i u ivot pojedinaca. Pi tome e na
glasak biti na viejezinosti kao kolektivnom oblej u vei ne
7
RANKO BUGARSKI
tih zajednica i indi vidual noj odl i ci mnogih nj ihovi h l anova.
Predmet naeg razmatranja bie samo prirodni jezi ci , kao isto
rijski i zrasl i instrumenti drutvenog ivota pojedinih lj udskih
skupina. Iz nj ih izvedeni formal ni si stemi raznih vrsta, koji se
u proirenom smislu rei takoe nazi vaj u jezicima, nee moi
da budu ukljueni , i ako je nj ihova vanost u modernom svetu
neosporna.
O pitanj ima koj a e biti predmet nae panje obrazovani
l aici imaj u odreene predstave, al i one u odsustvu pouzdanijih
strunih i nformacija esto ostaj u na nivou stereotipnih mi lje
nj a, a u domenu viejezinosti neretko i pukih predrasuda. Stoga
emo nastoj ati da pruimo osnovna obavetenj a, ali i da uka
emo da mnoge stvari u vezi s jezicima i nj i hovim delovanjem
na ivot lj udi stoje drukije nego to se to obino mi sl i . Ovo
s matramo vanim zato to jezika stvarnost sveta u cel i ni i lj ud
ski h drutava ponaosob ve danas namee niz probl ema u veo
ma zaotrenom obl iku, a sva je pri l i ka da e se to jo i zrazi tije
oseati u vremenu koje dol azi . Tada e, naime, odnos prema
j ezi kom Vavilonu - u kojem ovek, i nae, ivi otkad je sveta
i veka - biti od jo veeg znaaj a, ne samo naelnog nego i
i sto praktinog.
Broj jezika
Poi nj ui opti pregled jezika u svetu, ve na prvom ko
raku susreemo se sa tekoama. U l aikoj predstavi uvreeno
je uverenje da se tano znaju odgovor na neka osnovna pi tanja:
8
JEZICI
kol i ko se jezika govor u svetu kao cel i ni , pa onda i u pojedi nim
vi ejezinim zemljama; kako se svaki pojedini jezi k zove, i ko
l i ko ljudi nj ime govori ; koj i su sve jezici jo ivi , a koj i su
ve odumrl i; i sl ina. Meuti m, i ako se o ovakvi m pitanji ma
ui stinu mnogo zna, nauka ne raspol ae gotovi m, defni tivnim i
nedvosmi slenim odgovori ma na nji h, nego mora da pri begava
procenama uz prihvatanje raznih usl ovnosti . U daljem izl aganju
videemo i zato je to tako.
Krenimo od broja jezika u svetu. U l i ngvistikim priruni
cima popul aranij e vrste doskora se mogao nai podatak - koj im
se ponegde operi salo oko 1930-1950. godi ne - da taj broj i znosi
tano 2. 796, ni manje n vie. Ali u svetlu dananji h znanja
ova cifra pokazuje se dvostruko pogrenom, principijelno i i
njenino. Prvo, zato t o se, iz razloga o koj ima emo se oba
vestiti u nastavku, ni kakav precizan broj ne moe utvrdi ti . A
drugo, stoga to pomenuti broj , ak i zaokuen, ozbiljno oma
uj e u redu vel i ine, kako emo takoe odmah vi deti . U nauci
se danas barata samo procenama - i to ne prcenama izraenim
u deseticama, pa ni stotinama, nego u hljadama. Takve procene,
razl iito zasnovane, u novije vreme su se kretal e izmeu 3. 00
i 10.00 jezika. Autori tati vni aktuelni i zvori ipak su ugl avnom
saglasni da ukupan broj ivih jezika u svetu nikako nje manj i
od 4. 000, a da j e verovatno blii cifri od 5. 00; mi emo u
dalj im razmatranj i ma okviro raunati sa ovom drugom vel i
inom.
Ovakav raspon procena moe kod nestrunj aka da izazove
uenje, ako ve ne i podozrenje prema nesrenim l ingvistima
9
RANKO BUGARSKI
koj i , eto, ni su u stanj u ni da prebroj e predmete svog naunog
i nteresovanja. Stoga se vredi neto podrobnije pozabaviti ob
j anjenjem tog raspona. Naveemo najvanije razloge koj i one
moguuju taan i konaan odgovor na pitanje o kome je re.
Pre svega, postavlj a s e osnovni problem jezikog identi
teta: ta treba raunati kao j edan jezik? Suprotno raireni m
predstavama, ovo je zbi lja kupno pi tanje, koje ostaje bez jed
noznanog i optevaeeg odgovora. Ono se moe razl uiti u
tri komponente, pa se mogu anal itiki i zdvojiti tri aspekta i den
titeta jednog jezika: struktural ni ili tipoloki (kakav je), genetsk
i l i rodosl ovni (od ega je postao) i soci ol i ngvistiki ili vrednosni
(kako se vrednuje). Prva dva aspekt a su l i ngvi stika u uem
smsl u, a trei je i zrazito soci ol i ngvi stiki i sociopsiholoki, jer
se odnosi na stavove samih govornika prema sopstvenom j eziku,
na to kako ga ocenj uj u i imenuju, uzi maj ui pri tome u obzir
njegove drutvene uloge i kulturu tradiciju, kao i si mbol i ku
vezu sa etnikim, konfesional ni m, poli tikim ili nekm drugim
kolektivni m identitetom.
Kod mnogih jezika (npr. ruskog, fnskog, maarskog, j a
panskog, korejskog itd. ), ova tri aspekta su podudarna, utoliko
to su ti jezici po svakom od tih kri terij uma odel i ti od drugih
jezika. Tada se govor o jedinstvenom identi tetu, i takve jezike
j e l ake brojati . Al i ima i mnogo sl uaj eva gde ovi kriterij umi
dolaze u kol izij u, pa davanje prevage j ednom ili drugom u ovak
vim uslovima sl oenog i dentiteta moe da utie na brojanje.
Lingvistiki veoma razl iiti j ezik varijeteti mogu se doivlj a
vati i tretirati kao jedan jezik, dok sasvi m bl i ski vajeteti mogu
10
JEZICI
hiti vrednovani kao odel i ti jezi ci , pri emu su mogue razne
kombi nacij e.
Primera radi , kineski se najee uzi ma kao jedan jezik,
po genetskom i vrednosnom kriterijumu (zajednika istorij a i
kul tura, uz bitan dopri nos zajedni kog pisma) - i ako bi se po
strukturi pre mogl o govori ti o neki h osam jezika, odnosno ve
l i ki h dijal ekatskih grupacija izmeu koji h najee ne postoj i
uzaj amna razumlj ivost u govoru. Donekle je uporedlji va situa
cija malog l aponskog (ili sami) jezika u Skandinaviji i grani
nim podruj i ma biveg Sovjetskog Saveza, koj i se rauna kao
jedan i ako se pripadnici njegova tri dij al ekta sl abo mogu razu
meti . S drge strane, hindi i urdu, nastali i z zajednike osnove
hi ndustanskih govora, po genezi i strukturi su jedan jezik ali
se ee raunaj u kao dva. Oni se, naime, vrednosno di feren
ci raju prema konfesionalnoj pripadnosti , simboli zovanoj razl i
i ti m pismi ma, a potom deli mino i po dravni m okvirima (hin
di kao jezik hi ndusa u Indiji , pisan i ndijskim pi smom devana
gari , a urdu kao jezik musli mana u Paki stanu, pi san domaom
varij antom arapskog pi sma).
Sl i no ovome, sprskohrvatski je jedan j ezik genetski i
struktural no, a deo njegovih pripadnika ga tako i vrednuje, dok
ga drugi govorici psihol oki doivljavaju kao dva jezika, sa
izvesni m etni ki m, verski m, kulturim i alfabetski m korelaci
j ama, i zasebno i menuj u (srpski i hrvatski ). Zani mlj ivo je da
se engleski , koj i bi se mogao vrednosno diferencirati pre nego
srskohrvatski , s obzirom na vel i ku geografsku rasprostrane
nost i upotrebu u vi e drava, ipak - sa prol aznim i beznaajni m
ll
RANKO BUGARSKI
izuzecima - vrednuje kao u sutini jedan jezik. To se ogleda i
u nazivu: ako je potrebno diferenciranje po nacional ni m vari
jantama, dodaju se odgovaraj ui atributi (britanski , ameri ki ,
kanadski , australijski engleski i sl ino) ali se jezik ni kada ne
zove prosto britanski , ameriki , kanadski i l i austral ijski (delom,
svakako, i zbog pri sustva drgi h jezika u i stoimenim dravama) .
Odreenih di lema moe biti i oko toga da li su npr. ho
l andski i flamansk, ili rumunski i moldavski , ili bengalski i
asamski , jedan jezik ili dva jezika. Danski i norveki (sa njegova
dva standardna varijeteta, l andsmolom /Jandsmaal/ i riksmol om
/ri ksmaal/ daju donekle razl i ite raspodel e po pomenuti m me
rilima, kao i zapadnogermanski kompleks nemakog, hol and
skog i jidia. Kreoli zovani jezi ci , premda po genezi isti kao i
nj i hove osnove, razli kuju se od ovih strukturalno i vrednosno
i utoliko su zasebni jezici (npr. kreolski francuski prema fran
cuskom, kreol ski engleski prema engleskom) .
Mi smo dosad navel i nekol i ko poznatiji h pojedinani h pri
mera, ali prave dimenzije probl ema jezikog identiteta ocrtavaju
se tek kada se u horizont posmatranj a uvedu velike mnogoje
zine zemlje i l i pak cel i konti nenti . Nai me, operi sanje veim
broj evima jasnije pokazuje ne samo kol i ko je to opte pitanje
relevantno, nego i kakvi general ni numeriki odnosi postoje i z
meu njegova tr aspekta. Globalno govorei , genetski kriteri
j um sam po sebi daje najmanji broj jezika, strukturalni daje
vei , a vrednosni - naj vei broj .
1 2
JEZICI
Instrktivan je sluaj Indije, ij a jezika politika zvanino
rauna sa tano 1652 jezika, pozivajui se na popis stanovni tva
iz 196 1. godi ne. Meuti m, to je zapravo potpun spi sak imena
koji ma su popi sani oznai l i svoje maternje jezike - otpri like
kao kada bi se kod nas zasebno raunal i , kao da oznaavaju
razl iite jezike, i odgovori ti pa srpskohrvatski , srpski , hrvatski ,
jugoslovenski , crnogorski , musl i manski , bosanski , kraji ki, dal
matinski , zagorski, naki i sl ini . Tom pri l ikom su oko 200 na
ziva naveli samo po jedan ili dva popisana. Samo za neke po
trebe, dobijeni broj imena razvrstan je na neki h 400 jezika, po
deljeni h u mnotvo dijal ekata, regi stara i stilova. Lingvi sti , me
uti m, uglavnom smatraju da u Indiji i ma
"
samo" oko 170 je
zika. Ako ove cifre sada prevedemo u terminologiju jezikog
i denti teta, sasvi m pribli no bismo mogl i rei da najmanji broj
daje sl iku genetskog, srednji struktural nog, a najvei vredno
snog i dentiteta (uvel iko uklj uuj ui i proizvoljna imenovanja
od strane pojedinaca). Sli no ovome, procene broja jezika u Afici
keu se, grubo uzev, izmeu 80 i ak 2.00, gde se prva veliina
odnosi na genetski a druga na vrednosni identitet. Danas se ipak
misli da je najblii stvaosti neki srednji broj od oko 1.40 jezika,
koji bi mogao da odgovaa struktural nom kriterij umu, povezanom
sa uzaj amnom razumljivou.
U celom kompl eksu pi tanj a oko jezikog identiteta, jedna
od glavnih tekoa je u odsustvu j asne, l i ngvi stik utemeljene
i univeralno val idne razli ke i zmeu jezika i dialekta. Poznato
je da se jezici veinom dele na dijalekte, pa n za broj anje ni
poto nije svejedno da li se raunaj u jezici i l i jo daleko mno-
1 3
RANKO BUGARSKI
gobrojniji dijalekti - ali kterijumi za ovakvo razl ikovanje naj
ee ni su si gurni niti dosl edni. Moglo bi se oeki vati da e
do jasnog razdvaj anj a poj mova jezika i dij alekta da dovede i
neko izrazitije l i ngvi stiko meri l o - pre svega, uzaj amna ra
zumljivost. Nai me, ako dve grupe lj udi govore donekl e razl i i to
al i se ipak razumeju, onda su posredi dijal ekti istog j ezika, a
ako se ne razumeju, re je o dva razliita i ako srodna jezika.
Meuti m, ovaj kriterjum, i ako nekada moe da dopri nese tra
enom razgrani enju, sam po sebi nije dovolj no pouzdan i ne
daje nedvosmislene rezultate.
Na pri mer, predstavnici vedskog, norvekog i danskog
mogu se, uz malo napora i dobre volje, u znaajnoj meri spo
razumevati govorei svaki svoj i m jezikom - kao, uostal om, i
govorni ci srpskohrvatskog, sl ovenakog i makedonskog (struni
termi n za ovu poj avu je polukomunikacija). Ovde, dakl e, postoji
uzaj amno razumevanje izmeu zvanino razl i itih jezi ka. Na
suprot tome, govornici udaljeniji h dij alekata zvanino i stog j e
zi ka mogu imati velikih tekoa u sporazumevanj u. Da ne na
vodi mo ve pomenuti sluaj kineskog, ono bi bi l o sasvi m ogra
nieno, na pri mer, i zmeu jednog

kotl ananina, Teksaani na

i Austral ijanca koji bi govori l i svaki svoj i m dij al ektom engle
skog (dakl e, ne nekom verzijom standardnog engleskog). Ana
l ogno bi se mogl o rei , recimo, i za predstavnike akavskog i
torl akog govora u srpskohrvatskom. A izmeu najj unij i h i naj
severniji h dij alekata nemakog nema uzajamne razumlj ivosti,
koj a opet u znatnoj meri postoj i i zmeu susednih dij al ekata raz
dvojenih nemako-hol andskom dravnom granicom, od koj ih
1 4
JEZICI
jlJni pripadaju nemakom a drugi holandskom jeziku. Slino
je i sa blisko srodni m dijalektima s obe strane makedonsko-bu
garske granice.
Prema tome, na terenu esto postoj i dialekatski kontinu
um, sa blagi m prelazima jednog govora u susedni . U Evropi je
ova si tuacij a karakteri stina zapravo za ceo skandi navski, ne
maki i slovenski jeziki prostor, donekle i za romanski , a drug
de u svetu, recimo, za i ndoarij ske, pol inezij ske i bantu jezike.
Tako se u neki m delovima Indije jezike razl i ke i spoljavaju na
s vaki h nekol i ko kil ometara, pa putni k zaas
"
proputuje" kroz
desetak dij al ekata. U ovakvim sluajevima, koji e od dijalekata
da pripadnu kojem jezi ku ne zavisi toliko od uzajamne razumlji
vosti koli ko od razmetaja admi nistrativni h granica i eventual nih
standardnih jezika (koji su, za razliku od samih dijalekata koji im
lee u osnovi , mahom jasno meusobno razgranieni ).
Ovo stanje stvari moe se, uopteno i uslovno, predstavi ti
emom na Sl i ci l .
A B e
n:n:n
a b c:d e r:g h i
''Y''Y''
. .
Slik l.
Niz a . . .i simbolizuje dij al ekatsk kontinuum, kvaice iz
meu svaka dva susedna dijal ekta oznaavaju uzaj amnu razum-
1 5
RANKO BUGARSKI
lj ivost, niz A. . . C predstavlj a standardne jezike, razdvojene dr
avni m grani cama koje si mbolizuj u takaste verikalne linije.

ema podrazumeva da se uzaj amna razumljivost smanjuje do

nestajanj a idui od poetka kontinuuma ka njegovom kaju, a
ukljuuje i li ngvi stiku protivrenost po kojoj je, recimo, dij a
l ekt e blii dij alektu d (zvanino razli itog jezi ka) nego dij al ektu
a (zvanino istog jezika), i anal ogno i zmeu f i g. Ona bi se
mogla pri meniti na srskohratsko-makedonsko-bugarsku, ne
mako-hol andsku ili francusko-italijansku situaciju, i zmeu
mnogih drugi h.

i sto l ingvi stiki gledano, dij alekt poseduje sva formal na

komunikacijska obeleja jezika. Jezik je i pak kategorij alno
vi i pojam, u kvantitativnom smisl u utoliko to obuhvata ra
zl iite dij alekte ako ih ima, a kval itativno je razlika vi e so
ci ol okog karaktera, naroito ako se pod jezikom misli na nje
gov standardni varijetet. Naime, tako shvaen jezi k se vezuje
za grupnu pripadnost, kulturo naslee i sl ino, dok dijalekt
po pravi l u nema takvih atributa i ak se, bar u popul arom
vi enju, asocira sa ekonomskom i obrazovnom zaostalou i
rral ni m ambijentom. Drugim reima, jezik uiva presti , dok
se dijalekt ofcijel no ni e vrednuje i neretko stigmati zuje (i ako
i on moe da za svoje govornike, u odreenim uslovima, bude
pozitivan psiholoki fokus samoidentifkacije i unutargrupne i n
tegracije).
Pored sinhonij ske, razmatrano pitanj e kontinui teta ima i
svoj u dijahronij s
l
u stranu, jer je i dentitet jezika podloan i pro
me nama u vremenu. Tako postoji razvoj n di skontinuitet izmeu
16
JEZICI
govornog l ati nskog i iz njega nastal ih romanskih jezika, pa se
do neke take - to je, razume se, metodoloko uproenje -
govori o l atinskom, a posle toga o rumunskom, francuskom,
italij anskom, panskom i drugim romanskm jezicima i dijalek
tima. Za razl i ku od ovoga, grki , koj i zahvata jo dui vremen
ski raspon, u odreenom smislu traje konti nuirano od starogr
kog preko vizantij skog do novogrkog, pri emu se sve faze
nazi vaju grkim i ako izmeu starog i moderog jezika nema
razumljivosti . Da je ovde u i gri i upotreba termi nol ogije, jasnije
e pokazati primer engl eskog. Ako se najstariji zabeleeni oblik
ovog jezika nazove staroengleski m, postoj i jae nagoveten
konti nuitet preko srednjoengleskog do modernog engleskog ne
go ako se taj rani obl i k alternativno naziva anglosaksonskim
(a ni ovde, dakako, nema razumlj ivosti izmeu najstarije i naj
ml ae faze) .
Kao to smo donekle ve videl i , pi tanje jezikog identiteta
dodatno se kompl i kuje, i to u vel i koj meri, upotrebom razliitih
naziva za jezike (lingvonima). Ovo stoga to mnogi jezici i du
pod raznim imenima, i obruto, i sto i me oznaava razl iite je
zi ke i l i grupe j ezika, pa je esto veoma teko i l i pak nemogue
utvrditi taan odnos izmeu i mena i l i ngvistikog entiteta. Ovde
su mogue razne kombi nacie, a ukupno uzev broj zabeleenih
imena viestruko nadi l azi broj identi fkovani h jezika. Najpot
puniji dosad obj avljeni spi sak l i ngvonma (u redakcij i V. N. Jar
ceve, v. u Bi bl i ografji ) s adri ak nekih 30.000 naziva jezika
i dij alekata. Od ovih se za polovinu ocenjuje da su prosti du
bleti , ali u preostaloj polovi ni , kao i u drugim slinim poduh-
17
RNKO BUGARSKI
vati ma, nije nimalo l ako odredi ti da li se neko dato ime odnosi
na grupu jezika i l i dijalekata, na pojedini jezik ili dij al ekt, i l i
ak i na etniki kolektiv koj i se nj i ma sl ui (a ovakvo meanje
etnonima i l i ngvonima samo uveava zbrku). Ovde moemo da
se setimo i ve pomenutog primera Indije, koji pokazuje da su
popi si stanovni tva, i kada sadre podatke o materjem jeziku,
dosta nepouzdan - i ako nezaobil azan - izvor i nformacij a o je
zi koj stvarnosti , pa u tu svrhu zahtevaju strunu l i ngvi stiku
obradu.
Srazmemo je poznato da, na pri mer, nazivi i rski i gel ski,
i l i persij ski i farsi , oznaavaj u i ste j ezike. Mnogi znaj u i da se
naziv romski (ciganski ), i ako bi upuivao na jedan jezi k, za
pravo odnosi na vei broj romskih dij alekata, nekada meusob
no pri l ino udaljenih, pa je postojanj e jednog romskog jezi ka
problematino (ti m pre to ne postoj i nikakav optepri hvaeni
standardni obl i k tog jezika, nego se poeci ma standardizacije
ponegde diferencirano pri stupa). Na jugosl ovenskom prostoru
poznato je da srpskohrvatski nazivi albanski , arbanaki , arnaut
s k, iptarski identifkuju i sti jezik - bar u denotativnom smi sl u,
dok su konotacij e razli i te. S druge strane, samo strunj aci od
reuju da l i nazivi vl aki i arumunski i maju i stu denotaciju,
kao i nazivi l adi no i jevrej skopanski , odnosno ji di i j evrej
s konemaki , i l i kakav je upravo odnos i zmeu hebrej skog i ivri
ta. (Svojevrstan je kuriozitet to to u naem popi su iz 1981.
godi ne kao zvanina rubri ka fgurira i "jevrejski
"
jezik, u nauci
nepoznat kao l ingvistiki entitet).
18
JEZICI
Meutim, stvari su jo mnogo sloenije u sl abije ispitanim
delovi ma sveta, kakvi h je dakako najvie. Kod naj veeg broja
jezika mal i h zajednica na ni skom stepenu civili zacij skog raz
vitka, uz to nedovoljno poznatih nauci - a to ujedno znai i
kod naj veeg broj a jezika u svetu uopte - problem i menovanja
je posebno aktuel an, pa neretko i akutan. Primera radi , zabe
leeno je preko 70 i mena za razne dijalekte daj akog jezika
(severozapadni Boreo i juni Saravak), od koji h su neki moda
i zasebni jezici . A optije govorei , kako se upravo zove koji
od ovakvih jezika najee znaj u samo njegovi govornici, pri
padnici susedni h zajedni ca i, eventualno, strunjaci - antropo
lozi i lingvisti koj i ga prouavaju. Pri tome naini na koje takav
jezik krste j edni , drugi i trei ne moraju uopte da budu, i naj
ee ni su, podudarni .
Mnogi od tih jezika imaju domae nazive sa znaenjem
"
ljudi
"
(kao kod rei bantu, koj a se u lingvi sti koj nomenklaturi
kori sti kao naziv cele jedne razgranate skupi ne afrikih jezika),
"pravi
"
,
"
domai
"
,
"
govorei
"
,
"
ovaj
"
(ezik) i sl ino. Ali i sti
jezici neretko i maju i druge nazive, ne tako lepe, poreklom i z
jezika susednih i esto neprij ateljskih plemena, sa znaenji ma
tipa
"
nemi
"
(upor. Nemci kao naziv koji m su Germane poasti l i
njihovi
"
slovei
"
susedi - Sloveni ),
"
mucavci
"
,
"
stranci
"
,
"
var
vari
"
,
"
dumani
"
,
"
pasje seme
"
i slinim. A evropski doseljenci
mogu potom, radi l akeg snal aenj a i preciznje identifkacije,
dodati i neko svoje tree imenovanje antropolokog, geograf
skog ili nekog drugog tipa (
"
jajoglavi
"
,
"
praumski
"
,
"
ostrv
ski
"
). Povrh svega, sva ta imena javljaju se u raznim oblicima
19
RANKO BUGARSK
i transkripcijama u razl iitim jezici ma - panskom, portugal
skom, francuskom, engleskom itd.
No deava se i suprotno - da se isti naziv kori sti za pot
puno razliite jezike. U Meksiku je, na pri mer, mexicano jedan
od naziva za panski, ali istovremeno i za glavni indijanski jezik
tog podruja, i nae poznat pod domaim i menom nahuatl (
"
je
zi k prij atnog zvuka
"
) - koj i , opet, obuhvata vi e dij al ekata sa
razl iitim stepenima uzaj amne razumlj ivosti , pa nije izvesno ni
da je to zapravo jedan jezik. Jasno je da u opi sanoj zbrci nauni
ci ma nije nimalo lako da nedvosmisleno utvrde identitet tako
razl iito imenovani h oblika govora!
Ukatko, vanjeziki i nioci raznih vrsta (pol itiki , verski ,
etniki , kulturni i drugi) veoma esto odluuju o tome da l i e
se odreeni j eziki varijeteti svrstati pod jedan naziv, i l i e biti
zasebno tretirani i i menovani . Uz to, kada je re o li ngvi stikim
klasifkacij ama, i tradicija u deskriptivnoj praksi sami h i strai
vaa u dato oblasti moe da ima i zvestan uticaj . Zbog svega
toga, izuzi majui moda koju stoti nu najpoznatij ih j ezika, u
svi m ostal i m i dal eko broj niji m sluajevima tek eksperti za moe
da pokae ta se upravo krije i za kojeg naziva - pa i to sa
promenljivim uspehom. A bie oi gl edno kol iko ovakvo stanje
stvari potencira problem prebroj avanj a jezika.
Najzad, broj jezika, kako god i dentifkovanih, nij e stabi
l an, nego se vremenom menj a tako to se s jedne strane po
veava a s drge smanjuje. Mogunosti porasta su usl ovne i
zavise od psebnh okol nosti . Naime, jezici se ne raaj u tek
20
JEZICI
tako, preko noi: ogromna veina danas postojei h jezika vue
koren iz davnih vremena, kao savremeni izdanak hilj adugodi
nji h procesa formacije i transformacije. Glavni izuzetak od ovo
ga su mnogobroj ni kreol ski jezici , nastal i tokom poslednja etiri
stoJea kao prati l ac kolonizacije atl antskog i pacifkog regiona.
Ovde je re o, uslovno reeno, prirodnom razvoju. S druge stra
ne, broj j ezika uveava se i tako to se pojedini varijeteti, ranije
tretirani kao dij alekti, standardizuju kako bi sluili kao zvanina
sredstva komunikacije, i ti me stiu status zasebnih jezika. Ovi
socioloki procesi bili su naroito izraziti u Evropi XVIII i XX
veka, a u novije vreme masovnije su proireni i na zemje tzv.
Treeg sveta. A mogu se - premda sasvim retko - i oiveti jezici
ve izumli u govorom smislu i ustoliiti kao nacionalni jezici
novostvorenih drava; ovo se desilo sa hebrej skim u Izraelu 1,
delimino, irski m u Republici Irskoj .
Osim toga, broj jezi ka u nezanemarlj ivoj meri zavisi i od
stanja nauke. Na strani porasta, i govorei najpre konkretno,
ekspedi cije nauni ka mogu i danas da otkrij u poneko novo ple
me - u Amazonskom bazenu, centralnoj Africi, u Pafciku i
drugde - a s nj im i njegov jezik. Il i se pak mogu dublji m prou
avanjem ranij e povrno poznati h j ezika utvrditi novi odnosi -
na pri mer, da su leksike slinosti izmeu dva govora, ranije
pripisivana i stom jezi ku, zapravo samo rezultat kontakta i tako
povrinske prirode, te da ti govori u sutinskom gramatikom
smisl u ine posebne jezike. (Mogue je, naravno, i obruto: da
se varijeteti prethodno smatrani odel itim na osnovu daljeg uvida
sa naunog stanovi ta obj edine, to bi izazvalo smanj ivane bro-
21
RNKO BUGARSKI
j a jezika) . A optije uzev, dok je negde do 1950. godine na
svetu
"
bilo
"
oko tri hiljade jezika, ve danas ih
"
i ma
"
koj a
hi lj ada vie - pri emu razl i ku ne ine novonastal i nego novo
otkri veni jezi ci , i to daleko najvi e na prostori ma Okeanije, ij a
je izuzetna ( i svakako mnogovekovna) jezika arolikost upe
atlji vo predstavljena naunom svetu tek tokom poslednji h ne
kol i ko decenija. Posle ovoga ipak se ne mogu oeki vati dalj a
otkria ni priblino ovakvi h razmera, jer svet i za nauku postaje
sve manJI.
Ako su ovo bile glavne mogunosti porasta broj a jezika
u svetu, treba odmah rei da su promene u suprotnom pravcu
znatno bre - na vel iku alost l i ngvista, antropologa, humani sta
i mnogih drugih. Naime, na stoti ne jezika ugasi l o se u skoroj
prolosti, pored davno i ezl i h jezika stari h naroda, a mnogo
broj ni jezici i na nae oi nestaju sa lica zemlje.
Kako jezici umru? Ako raanje nekog jezika zami ljamo
kao sled dogaaj a iz rane i storije ili ak preistorije, o kome se
malo ta moe rei koherentno i pouzdano, smrt jezika je proces
dostupan posmatranju, tragina aktuelnost modernog sveta koj a
kao predmet naune panje nije l i ena i zvesne morbidne fasci
nacije. Ako i z ovog domena i zuzmemo evolucij u tokom koje
jezici nestaju al i i z nji h nastaju drugi (kao u pomenutom sluaj u
latinskog i romanskih jezika) , to bi s e moglo nazvati
"
kom
penziranom smru
"
, i ukljuimo samo jezi ke koj i odl aze ne
ostavljajui potomke, nalazimo da postoj i samo jedan potreban
i dovoljan opti usl ov za takvu sudbi nu. Jezici umiru kada i z-
22
JEZICI
gube svoje govorni ke, tj . drutvene kol ektive koji se nj i ma slue
kao prvi m jezici ma u svakodnevnom optenj u.
Do ovoga dolazi na dva naina, oba esta manje-vie
obi l ato dokumentovana. Prvi nai n je fziki nestanak govorne
zajednice, usled raznih katastrofa, ratova, gl adi i l i kol onizacie,
i l i pak kroz pri rodni proces i zumiranja. Na ovaj nain sigurno
su nestale stoti ne jezika, od drevnih vremena do modernog do
ba. Jedan drasti an pri mer i strebljenja cele zajednice desio se
dol askom evropskih kolonista u Tasmaniju, gde je tako i lokalni
domorodaki jezik zbri san u rekordnom roku; ovako neto moe
se sl i kovito, al i legitimno, nazvati ubistvom jezika, pa uz et
nocid i de i lingvicid.
Danas jezici izumiru mirnije, ako tako moe da se kae,
al i zapravo ne manje tragino. Ovaj proces zahvata sasvim male
govorne zajednice, vremenom svedene najpre na koj u stoti nu
i l i desetinu govornika, potom na nekoli ko porodica i na samo
jednu, od najmanje dva lana (dok bar dvoje lj udi redovno upo
treblj ava jedan jezik on se mora smatrati ivim), te najzad na
jedi nog preivelog govornika, sa ijom smru odlazi i taj jezi k.
Nekol i ko ovakvih sluajeva nauka je dospel a da zabelei . Go
dine 1898. u Krku se smru Toneta Udine ugasio dalmatski -
romanski govor dalmati nske obal e, a 1974. godi ne je premi nuo
Ned Madrel , poslednji aktivni govori k manskog, kel tskog je
zika ostrva Man u Irskom mor. U meuvremenu, 1970. godine,
umla je poslednj a predstavnica kamakog, uralskog j ezika po
reklom iz Sibira, koja je prethodno decenij ama svoj jezik odr
avala u svakodnevnim moli tvama, dakle optei isklj uivo sa
23
RNKO BUGARSKI
Svevi nj im! A jezik tagi na kanadskoj teritoriji Jukon i mao je
1989. godi ne samo jednog regi strovanog govornika, 87-godinju
staricu Anelu Sidni .
Ali ovi pri meri samo su dramatini granini sl uajevi jed
nog ireg i dugotrajnij eg procesa, jer jezici najee ne skon
avaju na preac nego, mogl o bi se rei , umiru u mukama. Pr
tome nj ihovi govorni kolektivi mogu i da preive, ali da po
stepeno preu na neki drgi jezik. Ova rasprostranj ena poj ava
poznata je pod imenom zamene jezika - i to je drugi nai n .
i zumiranj a jezika, kada nestanak nekog jezi ka nije usl ovljen bi
ol oki nego socioloki . Jedan jezik se, dakako, ne zamenjuje
drugim zato to bi usled dej stva raznih i ni l aca Uezi kih pro
mena,
"
iskvarenosti
"
uticaji ma sa strane i sl inih) postao ne
podoban za upotrebu i l i se ak raspao kao komuni kacijski si
stem. Ovo se, naime, nikada ne deava, jer jezi ci raspol au me
hanizmima spontane samoregulacije koji ih odravaj u u ravno
tei, zadovolj avajui potrebe nj ihovih nosi l aca dok ovi postoje
kao potpun komunikacijski kolektiv. (Tek u poodmakloj fazi
odumiranj a, kada je jezik sveden na aicu govorni ka i nere
dovnu upotrebu, a u konkurencij i sa nadmonim takmacem, mo
gu se konstatovati i
"
patoloke promene
"
u samom jezikom
tkivu. )
Ako se ne zamenjuju i z unutranji h (lingvisti kh) razl oga,
jezici podleu zameni po diktatu spolj ni h (drutvenih) okolnosti .
Ovo se po pravilu deava tako to male i ugoene zajednice
prihvataju domnantni jezik okol ine radi opstanka i bolji tka.
One tako najpre postaju dvojezine, a kako i z generacije u ge-
24
JEZICI
neraciju novi jezik jaa a ranij i sl abi , kolektiv vremenom po
staje jednojezian u svom novom jeziku, dok prvobitni maternj i
jezik biva poti snut u kolektivnu memorij u. Tako su, na pri mer,
170. godine skoro svi stanovnici Irske govori l i irski , a danas
skoro svi govore engleski . Proces zamene jezika moe se ga
fki prikazati kao na Sl i ci 2.
A Ab AB aB B
(Aa - prvi j ezik, Bb - drugi jezik)
Slika 2.
Ako bi se proces prekinuo u fazi AB, zajedni ca bi ostala
dvojezi na i to bi bi o sl uaj ouvanja jezika, kome tee, na
primer, mnoge etnike zajednice u uslovima imigracije.
Fragmenti izgubljenog maternjeg jezika mogu se u pam
enju kol ekti va zadrati kroz vie pokolenj a i posle smrti po
sl ednjeg akti vnog govorni ka, u sferi narodnog predanja, del i
mi no zapamenih pri a i pesama iz deti nj stva i l i - kako smo
videli - mol i tve. Ako su takvi jezici uivali i zvesnu institucio
nalnu zatitu i l i naknadno postali vani si mbol i zasebnog etni
ci teta ijoj se obnovi tei , oni mogu jo uvek da obavljaj u i
ogranene kvazi -slubene funkcije, odnosno da postanu zna
me1ja novog etnikog okupljanja. U ovom smislu, pomenuti
manski i dalj e ivi na rate, da tako kaemo, u sporadinoj i
svedenoj govoroj upotrebi ljudi ij i je prvi jezik odavno postao
engleski , a Manski parl ament i danas na njemu povremeno iz-
25
RNKO BUGARSKI
daje proglase. Jo je upeatlji vij i primer kornvol skog, takoe
keltskog jezika j ugozapadne Engl eske. Prema predanj u, posl ed
nj i akti vni govorni k ovog jezika bi l a je asna Doroti Pentri t,
koj a je premi nula daleke 1777. godi ne i ak u tom svojstvu
dobi l a nadgrobni spomenik. lako je njena zajednica ve tada
prel a na engleski , jo ivi stoti nak lj udi koji uvaj u ostatke
maternjeg jezika svoji h predaka, a poslednji h godi na javio se
i pokret za oivljavanje ovog drevnog jezika. Da ostanemo u
krugu keltski h jezika, u sutini sl ina sudbina prati l a je i irski ,
samo to je ovaj jezik ipak i mao j au govornu bazu i kul turnu
tradiciju, pa se tako i uspenije odrao.
Iz ovakvih pri mera moe se zakljuiti da i u svetu jezika,
kao i meu lj udima, ima svojevrsnog ivota i posle smrti , pa
je za mnoge jezike teko rei da l i su u nekom datom trenutku
jo
"
ivi
"
ili su ve
"
mrtvi". Ovo naroito stoga to se za vel i k
broj teko pri stupanih mal i h kolektiva naprosto ne zna da l i
se, i u kojoj meri , jo uvek sl ue
"
svoji m
"
jezikom i l i su ve
potpuno prel i na neki
"
tui
"
. Utol iko se ova si tuacij a razli kuje
od defnitivno izumrl i h stari h jezika nestal ih civi l i zacij a, kakvi
su hetitski, etrurski , iberski i mnogi drugi . A granicu izmeu
i vota i smrti dalje relativizuju dobro poznati klasini jezici kao
starogrki , staroslovenski , l ati nski , arapski, koptski , sanskrit i
jo neki, od koji h mnogi veoma aktivno ive na druge nai ne.
Davno izgubi vi svoje i zvore govorne zajednice, oni su u na
vedenom lingvistikom smi sl u ve vekovi ma mvi j ezici , ali
su civilizacij ski i kulturo-i storij ski i dalje i te kako ivi, jer
26
JEZICI
obavljaju i zuzetno vane fnkcije u religij i , knj ievnosti , nauci
i drugi m domeni ma.
Meutim, sa upravo pomenutim vanim izuzetkom, smrt
ipak doe po svoje, pri emu mnotvo jezika nestaje bez pi sa
nog traga. Rauna se, na pri mer, da je jo u prolom veku samo
u Brazi l u moglo biti i do 1 . 00 i ndijanskih jezi ka, a danas ih
nema ni 200. U Australij i , koj a je prve evropske doseljenike
1788. godine doekala sa moda 300 domorodakih jezika, taj
broj je do danas skoro prepolovljen, pri emu e vei na preo
stal i h uskoro i eznuti - osim pedesetak kol iko-toliko
"
dre
i h
"
, ij i je opstanak na dui rok mogu ako i nije verovatan.
Bilo da je re o prirodnoj smti , l ingvicidu ili ak jezikom
suicidu (kako se moe nazvati poj ava
"
dobrovoljnog
"
naputa
nj a svog jezika, u neki m kontekstima ni malo retka meu ugro
enim manj inama) , ni na drugim kontinentima perspektive mno
gih jezi ka ni su nita svetl ije.
Sve u svemu, postojei jezici mnogo bre nestaju nego
to novi eventual no nastaju, pa sada na svetu i ma manje jezika
nego pre sto, dvesta ili vie godi na, a uskoro e ih biti jo
mnogo manje nego danas. Prema nuno nepotpuni m podaci ma,
mogue je da se vie stoti na jezika ugasi l o samo tokom po
slednje dve-tri decenije, a neke procene kau da bi broj ivih
jezika na svetu u doglednoj budunosti l ako mogao da bude
prepol ovljen. Pesi mi stika prognoza ak bi mogl a da glasi da,
pri s adanjem stanju opte brge za male narode i njihove jezike,
moda s amo do 1 . 000 najveih i najzatienij i h jezika moe
spokoj no da oekuje decenije koje dol aze, dok svi ostali na
27
RNKO BUGARSKI
dui rok nemaj u pravi h garancij a za opstanak. Ovde, razume
se, treba i mati u vidu ne samo pomenutu sudbi nu mnogobrojnih
mi nijaturnih jeziki h zajednica, nego i tendencije razvoj a u mo
dernom svetu. Jezika standardizacij a i terminoloka unifkaci
ja, tzv. dijalekatska smrt, gl obal ne komuni kacijske mree, elek
tronska i posebno raunarska tehnologija, kao i druga obeleja
savremenog ivota - sve t o ne podrava jeziku raznolikost i
tei da smanj i njen obim. Stoga se i na jezikom pl anu, i pored
nunog i produenog diferenciranj a unutar pojedi ni h jezika, pa
del i mino i izmeu nji h, ipak moe oekivati prevaga integra
ci onih kretanja i i zvesna homogeni zacij a ve stabi l i zovanih je
zika, praena progresivnom el i mi nacijom oni h - mnogobrojni
ji h - koji su si l om pri l i ka ostali i zvan orbite ovakvih razvojni h
tendencija.
Iz svega reenog bi e j asno zato se broj jezi ka u svetu
ne moe odrediti preciznije nego to smo mi to ui ni l i . Nj ihov
broj je l ake utvrditi samo u Evropi - i ako i tu ima sporni h
sl uaeva - zato to su evropski jezici veinom standardizovani ,
pa se kao takvi l ake i dentifkuju i prebrojavaju. Al i pri l i ke su
u ovom smi sl u neuporedivo manje povoljne na svi m drugi m
kontinentima, gde nepregledni kontinuumi govorni h varijeteta
najee nisu natkriveni standardni m jezicima kao autonomnim
jezikim celinama. Jezika bogatstva ovih ogromnih prostora
nauka je u mnogim sluajevima tek razgrnul a, al i ih jo ni iz
daleka nije do tani na upoznala.
28
JEZICI
Broj govornika
Jezici sveta meusobno se veoma razl i kuj u u mnogim
pravcima, pa se mogu uporeivali i klasifkovati na osnovu ra
zliitih meri l a. Jedno oigledno obeleje po kome se jezici dra
stino razlikuj u jeste broj govorni ka: dok jednima govore de
setine i l i stotine mi l iona i rom sveta, drugi su zatvoreni u m
nij ature skupi ne ij i se l anovi mogu - neretko i doslovno! -
izbrojati na prste. Ovo se moe tvrditi bez ikakve rezerve, ali
je drugo pitanje moe l i se za svaki poj edini jezik rei, ma i
sa pri bl i nom tanou, koliko upravo govornika ima. A ako
se dobro pogleda, odgovor na ovo pitanje moda je jo tei od
onog na upravo razmotreno pi tanje broj a jezi ka.
Ovome su dva glavna razloga. Prvo, kao to nije uvek
unapred j asno ta je jedan jezik, tako nije uvek izvesno ni ta
je govorik j ednog jezika, jer su mnoge ljudske zajednice i
mnogi nj i hovi l anovi viejezini do stepena u kome i sam po
j am maternjeg jezika postaje problematian. A drugo, i vanije,
za otpri l i ke polovinu svih j ezika jednostavno ne postoje podaci
o stvarom broj u nji hovi h govornika, dok za preostalu polovinu
takvi podaci nisu uvek pouzdani . Valja i mati na umu da se u
najveem broju govornih zajednica ne vode popi si stanovni tva,
a i tamo gde se vode oni ne sadre uvek pitanje o maternjem
jeziku. Meutim, i ako takvo pi tanj e postoj i , i l i se odgovor na
njega moe dedukovati iz naznake etni kog i dentiteta, ti podaci
nipoto ni su neprkosnoveni . Kako smo videl i na pri meru Indije,
tu postoj i probl em razliitog i menovanja, a i u autentinost zva
ninih rezultata neretko se mora sumnj ati zbog intervencije tzv.
29
RKO BUGARSKI
dravnog razloga. Vl adama nekih zemalja moe, naime, biti u
interesu da zbog pol i tike prema naci onal ni m manj i nama i l i ne
kih drugih potreba nepotpuno ili i skrivljeno prikazuj u etniki i
jeziki sastav stanovni tva. Osi m toga, popisni podaci imaj u i
tu nezgodnu stranu to veoma brzo zastarevaju usled brzog op
teg porasta svetske popul acije (po jednoj projekcij i Ujedi njeni h
nacija oekuje se da e ve godine 2000. bi ti dostignuta cifra
od 6 milardi ) . Ali i bez obzira na popi se, zabeleeni su sl uaje
vi drastinog smanj ivanj a broj a govornika nekog jezika u krat
kom razdoblju, usled ratova, gl adi i l i brze asi mi l acije, kao u
Vijetnamu i Eti opiji al i i kod mnogih malih jezika pri mitivnih
plemena u susretu sa zapadnom civi lizacijom.
No uz sve ove i druge uslovnosti , poneto se ipak moe
rei , podrazumevaj ui da uvek govori mo o pri bl i ni m i pro
menljivim a ne tano utvrenim vrednostima. Uporeivanje bro
j a ljudi i broja jezika na naoj planeti dalo bi , grubo uzev, ma
tematik prosek od oko mili on ljudi po jednom jeziku. lako
i ma jezika sa toliko govornika - recimo, makedonski je neto
iznad tog proseka - to je srazmero redak sluaj , jer ima mnogo
jezika sa daleko vie govornika, a jo mnogo vi e jezika sa
znatno manje nji h. Kombinacij om podataka iz dostupni h izvora,
a uz napomenu da su i oni ve del i mino zastarel i i ako su ob
j avljeni i zmeu 1 977. i 1 987, i sa manji m korekcijama u tom
smislu, dolazimo do sledee sasvi m okvirne kl asi fkacij e jezika
prema broju govornika. Najpre izuzimamo jezike bez govornka
- to je nekih 200 dosad i dentifkovani h mtvih jezika, od mnogo
veeg brja koj i je ta sudbina nesumnji vo zadesila tokom ve-
30
JEZICI
kova i mil enijuma. Potom odvaj amo malopre pomenutu polo
vinu svi h jezika koj i se vode kao ivi a za koje nema podataka.
Za naj vei broj ovih pretpostavlj a se da imaju sasvim malo go
vornika, pa su mnogi od nj ih na izdi saju i l i su se ve ugasi l i .
Druga polovi na onda daje odnose prikazane u Tabel i l.
Broj govornika
1 00-1.00
1 .00-l 0.000
l 0.000-1 00.00
Tabela l.
l 00.000-1 ,00.00
l , 00.00-10, 000.000
l 0, 00.00-50,00.00
50, 00.00-100,00.00
iznad l 00,000.000
Broj jezika
400
750
650
300
1 50
1 50
1 0
10
Iz tabele je lako videti da daleko naj vei broj jezika ima
srazmerno malo govorih predstavnika.

ak 40 jezika ima is
pod 1.00 govorni ka, to i h ini najugroeniji m. Ako ne zabo
ravimo ono mnotvo jezika bez podataka, od kojih je veina u
slinom poloaju, i uoi mo da ni sledeih 1.400 jezika na naoj
li sti ne dobacuje do l 00.000 govornika ponaosob, to znai da
ni mnogi od nji h nemaju bezbednu budunost - pred sobom
imamo dokumentaciju za prethodno i znetu pesimistiku pro
gnozu broj a jezi ka koji se mogu smatrati siguri m i na dui
3 1
RNKO BUGARKI
rok. S druge stane, svega oko 30 jezika ima vie od mi lion
govorka, od kojih samo 20 premauje cifr od 50 mi liona, a
svega l O prebacuje l O miliona. U Tabeli 2 navodimo tih 20 broj
ano najjaih jezika, sa cifama i zraenim u mi l i onima govorika.
Tabela 2.
I. kineski . . ... . . . . . . ... . .. 1 .000 l l . francuski . . ... . . ... ... . . ... . 70
2. engleski . . . . ..... . . .. .. . . . 300 I 2. i tal ijanski . . . . . . . . . . . . . . . . . . 60
3. panski . . . . . . . . . . . . . . ..... 250 13. javanski . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 60
4. hindi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 200 14. korejski . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 60
5. ruski . .. . . . . . . .. . . . . . . . . . .. . . l 50 15. telugu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 55
6. arapski . . . . . . . . . . .. . . . . . . .. 150 16. tami l ski . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 55
7. bengalski . ... . . . .. . . . . . . . 150 17. pendapski .. . . . . . .. ... ... 50
8. portugal ski . ......... . . . 130 18. biharski . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 50
9. j apanski . . . . . . . . . . . . . . . . . . 120 19. maratski . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 50
l O. nemaki . . . . . . . . . . . . . . . . . . 100 20. vijetnamski . . . . . . . . . . . . ... 50
Uz ovu tabelu neophodne su sl edee napomene. Prvo, i
najaumij i postoj ei izvori se meusobno razli kuju, pa su i ovde
iznosi samo pri bl i ni . Drugo, za neke jezike postavlj a se pitanje
i dentifkacije. Kineski je uzet u svom punom obuhvatu, dakle
sa svih osam makrodijalekata (i ako bi i sam mandarinski sa
svoj ih 750 mi l iona ubedlj ivo drao prvo mesto). Hi ndi ovde ne
ukljuuje urdu, sa koj im bi se pribl iio cifi od 250 mi l iona.
32
JEZICI
Tree, i najvanije, date brojke odnose se samo na upo
trebu ovih jezika kao maternji h. Meutim, mnogi od nj ih imaju
vane admi ni strativne, obrazovne i druge funkcije u zemljama
u koji ma se upotreblj avaju, esto i i zvan svoji h mati nih regija,
pa se masovno kori ste kao drugi jezici . Rauna se da engleskim
kao drugim jezikom govori ak dodatnih 40 miliona; sa od
govarajui m dodacima hi ndi i urdu zajedno popel i bi se moda
i na 500 miliona, ruski na bar 21 O mil iona, a francuski na preko
!OO mi l i ona. Na spisku bi se poj avi l i i jezici sa manj im brojem
izvornih govornika koji u nekom irem regionu, zahvaljujui
svoji m funkcij ama, imaj u i zuzetno mnogo
"
sekundarnh" go
vorni h predstavnika. Upeatlj iv sluaj je mal ajski , sa moda
150-200 mi l i ona govorni ka od koj i h je on prvi jezik samo za
nekih 20 mil iona ! A poznato je da se neki od navedeni h jezika,
pored toga to se usvaj aju kao maternji ili kao drugi jezici ,
masovno ue i kao strani jezici . Ako bi se dodao i broj ljudi
za koje se rauna da dobro znaju engleski kao strani jezik (i ako
je teko doi do ovih podataka, kao i meri ti ovakvo znanje),
po neki m procenama engleski m se danas u svetu svakodnevno
ili bar uestalo sl ui moda cela ml ijarda lj udi . (O razl iitim
pomenutim funkcional nim kategorij ama jezika bie vie rei u
4, a o pitanju maternjeg jezika u 5. pogl avlju ove knji ge).
Navedeni iznosi ubedljivo govore o izrazitoj , pa i frapan
tnoj nejednakosti izmeu jezika po broju govornika. Nekim ob
li kom kineskog govor svaki peti ovek na naoj pl aneti ; do
dajmo samo j o engleski i pansk, i ve smo pokril i gotovo
treinu oveanstva. Nekim od prvih pet jezika govori blizu
33
RNKO BUGARSKI
40% svetskog stanovni tva; na prvi h deset jezika otpada ve
vi e od polovine, na prvi h dvadeset jezika 65%, a na prvih sto
jezika ak 95% svih ljudi . Dakle, hilj adama preostalih jezika go
vori ukupno svega oko 5% ljudi ! Prema tome, ogromnu veinu
svih jezika sveta ine brojano mali jezici - to smo ve, u ap
solutnim a ne u proentualnim iznosima, utvrdili kroz Tablu l.
Dodajmo jo uzgred da, i ako broj govorika j este jedno
od meri l a snage nekog jezika, on nije jedino, a sam po sebi
ne mora da bude ni naj vanije takvo meril o. Ima srazmerno
manj ih jezika koji su od znaaj a u svetu, kao to i ma i nume
riki veoma jaki h jezika ij a vanost ne prelazi granice nj ihovih
zajednica. Drugi kriterijumi su svetska rasprostranjenost, meu
narodna upotreba, udeo u razvoju nauke i tehnologije, znaaj na
kul turna i knj ievna tradicij a, potom ekonomska, pol itika pa
i voj na mo naroda koj i govore dati m jezikom, te nj i hovo ukup
no uee u svetskim posl ovi ma. Tako engleski daleko zaostaje
za ki neskim po broju govorni ka, a po pojedinima od drugih
meri l a za engleskim ne zaostaju npr. francuski , pansk, nema
ki ili ruski . Al i u kombi nacij i svih nji h engleski danas nesum
njivo predstavlj a vodei svetski j ezik. Stoga ne zauuje to to
se on u svetski m razmerima naj vi e i zuava kao strani jezik -
i ako, razume se, time nipoto ne prestaju razlozi da se i drugi
jezici ireg raspona j avljaju u toj ul ozi .
Na kaju, vraajui se makar i uzdranom prognoziranju
budueg razvoj a dogaaj a, na osnovu iznetih podataka i analiza
moe se razlono pretpostaviti sl edei scenari o. Velik i vei
jezici i dalje e rasti , manji e mahom gubiti govorike, a naj-
34
JeLICI
manj i e nestaj ati, ne i zdravajui konkurenciju j aih i presti
nih jezika. Mnogi ma od ovih nema spasa, al i bi se opti i neu
mi tni pad u broju jezika, koj i za oveanstvo predstavlja ne
procenj iv kul turi gubitak, mogao bar u nekim sl uaj evima us
pori ti ili spreiti ako bi se na vreme preduzel e energine mere
zati te ugroeni h obl ika ljudsko! govora.
35
2
Jezici u vremenu
Jezika evolucija
Otkud na svetu tol i ki broj j ezi ka? Objanjenje j ezi ke raz
nol i kosti vekovi ma je traeno posredstvom mi tol ogij e i rel igije,
gde se povezivalo i sa postankom jezika uopte i potragom za
prvobitni m zajedniki m praj ezikom ljudskog roda. Od toga pra
izvora, kako se verovalo, potekli su svi jezici rasuti irom nae
pl anete. U jevrejsko-hi anskoj tradicij i poznata je legenda o
Vavilonskoj kul i , koja
"
pometenij e
"
jezika tumai gnevom
Stvori telj a usled drskosti obinih smrtnika koj i bi, sl ono diui
kulu do neba, ugrozi l i njegov nepri kosnoveni autoritet. Ne rau
najui neka pojedinana ranij a sagledanj a, poeci si stematskog
naunog objanjenja jezike arol i kosti j avljaju se tek poev od
kraja XVIII veka. Na mnoge aspekte ovog pitanj a nauka ni do
danas nije dal a odreene odgovore, ali je bar vrsto zakorai l a
ti m putem i ve ostvari l a znaaj ne rezultate.
Pre svega, jedno od temelj ni h obel eja jezika u optem
smsl u, pa tako i svake njegove posebne manifestacije, jeste
promenlj ivost u vremenu. Jezici se ve i inae razl i kuju zbog
razl iitih uslova u koj i ma ive ljudske grupe koje nji ma govore
36
JEZICI
i odgovarajui h razlika u nji hovim komuni kacij ski m potrebama.
Ove razl i ke su se tokom mnogih vekova naj ee uveavale,
tako to su se pojedine grupe govorni ka i stog jezika razdvajale
usl ed seoba, teritorijal ni h osvaj anj a ili i z drugih razloga, i na
stavlj ale ivot odvojeno. Prekd redovnih veza, naroito izrazit
ako bi se jo poj avile geografske prepreke u vidu planinskih
masiva ili vei h vodenih povrina, i mao je za posledicu samo
stal an razvoj pojedinih oblika govora, pa se nekadanj i zajed
niki jezi k cepao na dij alekte koj i su se sve vi e uzaj amno uda
lj aval i , do stepena kada je prestajal a meusobna razumlji vost
pa se tako moglo govoriti o razl i iti m i ako srodni m jezicima.
Il ustruj mo ovaj proces jednim pri merom. Pre 2. 00 godi na
l atinski se govorio u velikom del u Evrope, al i kada su, sa pro
pau Ri mskog carstva, te prostore del i mino zaposeli german
ski , sl ovenski , maarski i arapski narodi, govornici latinskog
nal i su se nji ma ispresecani , dakle bez kontinuirane teritorije.
Tokom stoJea l ati nski sa podruj a dananje Rumunije sve se
vi e razli kovao od onog u savremenoj Italiji , a svaki od ovih
diferencirao se i od l ati nskog na prostoru Francuske i l i

panije.
Svaki latinski dij alekt tako je i ao svoj i m putem, da bi se vre
menom tako razvi l i moderni romanski jezici - rumunski , itali
janski , francuski, katal onski , panski, portugal ski i drugi . Ovaj
tok dogaaj a moe se pouzdano rekonstrui sati jer za sve te je
zike, uklj uuj ui i l ati nski, postoji obi l ata pi sana dokumentacija.
No ovo je srean izuzetak, poto su kod drugi h j eziki h poro
dica preci , zajedno sa mnogim potomcima, davno i ezl i ne
ostavljajui nikakav pi sani trag.
37
RANKO BUGARSKI
Qyakvi procesi mora da su se u prei storij sko vreme odi
gravali na razni m stranama sveta, a nj i hov su rezultat jezici
koje danas zatiemo - i koj i , razume se, i sami ne prestaj u da
se menjaju. Iako se ovde zbog razl i i tih okolnosti ne moe po
uzdano uoptavati , rauna se da je u nekom zami lj enom pro
seku bilo potrebno da proe oko 50 godina da bi se prvobitno
zajedniki jezik i zrazito dijal ekatski i zdiferencirao, dok bi po
i steku 1 .000 godina potpuno nestajal a uzajamna razumljivost,
i me bi na sceni ve bili razl i iti jezici . No ovde treba i mati
u vidu da u savremenom svetu, u kome i dalje ima geografski
i socij alno izazvane jezike divergencije, veoma snano deluju
i procesi konvergencije o koj i ma j e bi l o rei u prethodnom po
gl avlju. Stoga u uslovima moderne civi l i zacije dalj i razvoj j e
zikih porodica na skicirani nain nije ni mal o verovatan. Je
zike promene danas se moraju posmatrati u ravnotei si l a di
ferencij acij e i unifkacije. Jezici se i dalje potencij alno umno
avaju raznim deobama, ali se ove u gl obal u obi l ato kompen
zuju niveli sanjem razl i ka, to, uz gaenje mnogih j ezika, vodi
redukcij i jezike raznoli kosti .
Jezi ci se menj aju zato to se menjaju lj udi koj i nji ma go
vore i okolnosti u koj i ma oni ive. Neki od uzroka tih promena
su unutranji (pomeranj a, pregrupi savanj a i pril agoavanj a u
strukturi sami h jezikih si stema) dok su drugi spoljnog karak
tera (hvatanje koraka sa drutvenim promenama) . Jedan od ui
stinu temeljnih uzroka jezikih promena je i
njenca da jeziko
ponaanje oveka - za razl i ku od si stema komunikacij e meu
ivotinjama - nij e instinktivno nego naueno. Iako je opta j e-
38
JEICI
zika sposobnost uroena, svaki posebni jezik mora se u de
tinj stvu nauiti , a nikada dve generacije ne naue u svim po
jedinostima i sti jezik. Ovakve razl i ke, kol i ko god bile mi nu
ciozne, kroz vi e generacij a se akumuliraju toliko da menaju
fzionomiju datog jezika i dopri nose, u skl opu drukije moti
visani h promena, jezi kom diferenciranju - ukljuujui pome
nuto raslojavanje jezika u dijal ekte i i zrastanje ovih u nove je
zike, uz mogunost kunog ponavlj anja tih procesa.
Genetska klasifkacija
Naznaeni procesi dovode nas do sutine pojma genetske
srdnosti jezika i pruaju osnovu za nji hovu genetsku klasi
kaciju. Teorijski gledano, slinosti i zmeu dva i l i vie jezika
mogu da poti u iz vie izvora. Prvo, od jezikih univerzal ija -
zajednikih, iako razl iito i spoljeni h, obeleja svih jezika sveta.
Drugo, od kontakata i pozajmlj ivanj a i zmeu jezika. Tree, od
gl asovnog si mboli zma, putem i mi tiranj a prirodni h zvukova i l i
nekog sl i nog povezivanj a imena neke stvari sa njenom suti
nom, uz upotrebu i konikih znakova (onih ij i oznai telj svojom
formom upuuje na oznaeno).

etvrto, sli nosti mogu da budu

sluajne.
Al i univerzalije su vei nom dubinskog karaktera; osim to
ga, konstatujui da su svi jezici nuno sli ni ve samim tim
to su jezici , to dakle prpadaj u i stoj klasi poj ava, nsmo pril i
nikakvo obj anjenje evidentne i nj enice da su neki jezici me
usobno znatno slinij i nego nek drugi . Pozaj mljenice do koj ih
39
RANKO BUGARSKI
je dol o u jezikim kontakti ma, nasuprot tome, srazmerno su
povrinske prirode i vei nom zahvataju rel ativno periferne de
love renika, a manje osnovni renik i gramati ku strukturu.
Onomatopej a i i koninost su ipak od margi nalnog znaaj a u
jezicima. A sl uaj se moe sasvi m iskljuit i : moe se desiti da
dva potpuno razliita jezika i grom sluajnosti i maju i sti jedno
sl oan sled gl asova za i sti poj am (kao /nas/ ' mokar' u nema
kom i u ameri kom indij anskom jeziku zunji u Novom Mek
si ku), pa i ovo sasvim i zuzetno, ali ne vie od toga.
Prema tome, navedene mogunosti ni izdal eka ne obja
nj avaju empirij sku injenicu, po sebi davno zapaenu, da unutar
pojedinih gupa jezika postoj e upadlji ve si stematske sl inosti
na svim nivoima strukture - u fonologij i , morfologij i , graenj u
rei , sintaksi , vokabul aru. Ostaje, znai , samo j edna mogunost
objanj enja takvih zamanih i sveproimni h sl inosti , dosad ne
pomenuta. Nai me, takvi jezici mora da su te svoj e slinosti
nasledili od zajednikog pretka - to jest, da su nekada bili jedan
jezi k. Za nj i h se onda kae da su genetsk srodni , a genetska
srodnost znai dokazano zajedniko porekl o. Zani mlj ivo je da
ova predstava, koja danas deluje tako pri rodno i oi gl edno, u
nauci o jezi ku zapravo poi nj e da se jasnije fonul i e tek pre
nekih dvesta godi na.
Grupa genetski srodni h jezika naziva se jezikom porodi
com, a nji hov zaj edniki predak - prajezikom i l i protojezikom
te porodice. Pr tome se podrazumeva stepenasta geneal ogij a,
uz sukcesivno
"
cepanJe" predaka na potomke, u razl i i tim mo
guim kombinacij ama. Ti evolutivni procesi mogu se sasvim
40
JEZICI
uproeno i ematski pri kazati uz pomo tzv. rdoslovnog sta
bla, koje je u nauku uveo nemaki l ingvist August

l ajher po
lovinom prolog stolea. Neke od mogunosti apstraktno su pri
kazane na Sl i ci 3.
A tA
B e D E e D E F G B F G H E
Slik 3.
Grananje na razni m nivoi ma si mbolizuje razne stepene
srdstva, pa su neki jezi ci u okviru i ste porodice u bliem, a
drugi u daljem srodstvu. U tom smi sl u se porodice dalje del e
na grne i ogranke.
Vel i ka veina svih jezika sveta do danas je nekako genet
s ki razvrstana, premda u mnogi m sl uajevima krajnje usl ovno
i provi zorno. Izvan takve podel e ostali su izolati - jezici za
koje nije utvrena srodnost sa bilo koji m drugim jezicima (kao
i zumrl i sumerski i l i etrurski , a od ivih baskijski , korejski , ja
panski , buruaski u Indiji i Paki stanu, gi ljaki na Sahalinu, ainu
u Japanu i l i kutenaj u Severnoj Aeri ci ) . Na drgom kraju,
utvrene su i sl i nosti i zmeu pojedi nh porodica, pa se ove
nekada gupi u u vee celine -fle i l i rodove, odnosno jo vee
- makrof
l
e i l i makrorodove. Kajnost u ovom pogledu predsta-
41
RANKO BUGARSKI
vlja tzv. nostrtika hipoteza, koj a postul ira sasvim daleko srod
stvo veine evropskih i azij ski h porodica, pa i drugi h - a u
krajnjem i zvodu, moda, i svi h j ezika sveta.
Iz izl oenog sledi da genetska srodnost, kada nije doka
zana sredstvi ma i storij ske i uporedne lingvi stike, ostaje poten
cijalna, uz manj i i l i vei stepen verovatnoe. Drugim reima,
ne moe se apodi ktiki tvrditi da su bi l o koj a dva jezika ne
srodna; moe se samo rei da nji hova eventualna srodnost nije
utvrena. Ako bi se nostrati ka hi poteza u svojoj najj aoj verzij i
pokazal a tanom, to zasad i zgleda malo verovatno, ona bi mo
gla da osvetli veoma sloeno, i u nauci o jeziku dugo i zbega
vano, pitanj e porekla lj udskog j ezika u cel i ni .
Prema teoriji monogeneze, jezik j e nastao na jednom me
stu, u jednoj popul acij i homi nida, pa se onda dodirima preneo
i na druge, to bi znai l o da su se svi jezici sveta sukcesivno
razvil i od jednog zajednikog pretka. Prema suprotnoj teoriji
poligeneze, takvog jedinstvenog pretka ni kada nije bi l o, jer se
j ezik javio pri bl ino u i sto vreme al i nezavi sno meu razl iitim
grupama, pa se moe govori ti samo o veem broj u prajezika.
Pri tome, ipak, nostratika hipoteza jo ne bi bi l a dokaz prave
monogeneze, j er postoj i i trea teorij ska mogunost. Ne moe
se, naime, sasvim i sljuiti ni scenario po kome je i zvoro bila
poligeneza, al i su i z nekog razloga potom izumrli svi prajezici
sa svoj i m potomcima i zuzev jednog, ije potomstvo bi i ni lo
skup svih jezika dananjeg sveta. Ove t mogunosti, ij a even
tualna real izacij a pada u davnu prei storju oveanstva pa nauka
jo nema nai na da se izmeu nji h defntivno opredel i , redom
42
JEZICI
su ematski prikazane na Slici 4 ( - jezik/od lat. l i ngua, engl .
language itd./; Lx - izvor svih postojeih jezika; crtano - izu
mrli jezici bez potomstva) .
A
.

"
l l
l \
l l
. .
B
Pra jezici
.

.
.
.. .
.

...
...
..
e
Pra jezici
.
.
'1.
.
.

Slik 4.
..
l
l
t,
l '
: f,
l "
..
l
'
.
Bi oloka metafora u osnovi rodoslovnog stabla ima samo
usl ovnu vrednost, jer se jezici u stvarosti ne razvijaju tako pra
vol i nisk. niti se bez ostatka cepaju na jasno odelite gane. Pored
postojanj a u vremenu, jezici postoje i u prostor,
p
a se pojedina
nj ihova obeleja, ukljuujui i inovacije koje se zainju na jednom
del u njihove teritorije ili bivaju preuzete iz nekog susednog jezika,
postepeno ire i z fokalnih u prifere prostor, u vidu koncen
trinh kugova. Stoga je nemak naunik Johanes

mit jo 1 872.
43
RNKO IWUASKI
godi ne predloio tzv. talasni modl, preuzet, za razliku o

laj
hervog biolokog, iz fzike (v. Sl i ku 5).
Slika 5.
Ova dva modela - koja se, i nae, mogu i kombinovati -
zapravo se ne i sklj uuju nego su komplementarna. Rodosl ovni
model bolJ e pri kazuj e i zraenij e razdvajanje jezi ki h grupa,
kakvo nalazi mo na vi i m stepeni ma hijerarhij e (npr. germanski
jezici prema sl ovenski m). Nasuprot tome, tal asni model je pri
mereniji fnijem konti nualnom diferenci ranj u na ni i m stepeni
ma, odnosno kod sasvim bl i skog srodstva (npr. unutar german
ski h i l i slovenskih jezika i naroito nj i hovi h dijalekata).
Navedena hijerarhi zovana teri nol ogij a genetske srodno
sti u nauci se upotreblj ava krajnje neuj ednaeno, pa se osnovni
teri n, porodica, javlja na razl iitim stepnma, od ogranka do
4
JEZICI
fl e pa i makrofl e. Zbog toga, a i usled sl abog poznavanj a si
tuacije u daleko najveem broju sluajeva, ne moe se tano
rei koliko upravo na svetu i ma jezikih porodica. Kako smo
videl i , naelno se prihvata mogunost da se prema genetskom
kiterij umu svi j ezici sveta klasifkuju bez ostatka (sa izuzetkom
pomenutih izol ata) , ali je to teko ostvariti. U nekom
"
sred
njem
"
smi sl u govori se o stoti nama razliitih porodica, pri emu
se uglavnom mi sl i na iscrpno dokumentovanu srodnost koja do
puta grupisanje na rel ativno ni i m nivoima (porodice u uem
smi sl u, grane, pa i ogranci ). Daleko je problematinije grupi
sanje u celine vi eg reda (fle i posebno eventualne makrofle),
jer tu po pravi l u ima manje pouzdanih podataka, pre svega zbog
vremenske projekcije mogueg
"
cepanja
"
. Nai me, ona na tim
nivoima ide hiljadama godina unatrag, to je prakti no nemo
gue valano dokumentovati .
Kada smo ve pomenuli dokumentaciju, vano je imati na
umu da se u rekonstrukciji istorijskog razvoja jezika nauka prven
stveno oslana na pisane spomenike iz raniji h perioda - a daleko
naveim brojem jezika nikada se nije pisalo. Otuda je genealogij a
pouzdano utvrena samo kod nekih evroazijskih i sevemoafikih
porodica, dok je drugde ona mahom samo privremena i neretko
sasvim hipoteti na.
Iz navedenih razloga klasifkacije vieg reda meusobno
se veoma razl ikuju, pri emu vanu ul ogu igra i meuvremeni
napredak nauke, koji vodi i zotravanj u kriterijuma podele i pre
grupisavanju prethodno postuliranih celina. Ovo, pak, moe da
nametne i nova i menovanj a takvih grupacija, prmetno razl iita
45
RANKO BUGARSKI
od onih koj a su bil a uobiajena pre samo nekol iko decenij a.
Danas postoji bar pri bl ina sagl asnost da se moe srazmerno
zasnovano govoriti o nekih 15-20 velikih genetski odreenih
grupacij a na stepenu velikih porodica, fla ili makofl a. (Nii
navedeni broj , najmanji do koga se dosad dol o sa izuzetkom
nostratikih pokuaja, predloi o je u svojoj sveobuhvatnoj kl a
sifkaciji 1 987. godine ameriki l ingvist D o zef Grinberg. ) Ne
ul azei u pojedinosti , naveemo spi sak danas manje-vie prih
vaenih velikih gupacij a koje se esto i dalje slobodno nazivaju
porodicama:
i ndoevropska, uralska, altaj ska, kavkaska, eski msko-aleut
ska, dravidska, si no-tibetska, austroazijska, austronezijska,
indo-pacifka, australij ska, na-ene, ameri ndijanska, af
roazijska, nilo-saharska, niger-kordofanska, hoi sanska.
Iz ovih naziva vidi se da oni, uopte uzev, sadre i ge
netsku i geografsku informaciju. Pri tome se njihova dalj a spe
ci fkacij a, odnosno nazivi za ue porodi ce i grane, po pravilu
dre genetskh kriterij uma tamo gde oni mogu biti utvreni sa
veom sigurnou, dok u sl abij e i spitanim sl uaj evi ma preo
vl auje arealno i menovanje. Neto vie o sastavu i prostornom
rasporedu navedenih mako-cel ina bie reeno u naednom po
gl avlju. Ovde emo, radi il ustracije, navesti nekol i ko podataka
samo o najpoznatijoj , i ndoevropskoj porodici .
Ovaj naziv i zvoro upuuje na skupinu srodnih j ezika koji
su se u osvit i storije rairl i po Evropi i delovima j une Azije.
Poev od kaj a XV veka, u tal asima kolonizacije neki od njih
46
JEICI
su pokrl i ogromna prostranstva i na drugim kontinentima - to
znai da ovakav naziv porodice ne bi vie odgovarao ako bi se
tumaio u prostornom a ne u genetskom smislu. Pretpostavlja
se da se indoevropski m prajezikom govori l o pre vi e od
5. 00
godina na njegovom prvobitnom stani tu, negde u i stonoj Ev
ropi ili zapadnoj Aziji (ovo pitanje jo je predmet spo
renja), i
da se on jo tokom prvog milenij uma svog postoj anj a podelio
u vi e jezika. Strogo uzev, ovaj prajezik je rezultat delimine
rekonstrukcije, dakako bez ikakvih direktnih potvrda, i nije iz
vesno da je kao jedinstven jezi k u govornom smislu i kada i
postojao: moda od samog poetka postoje samo indoevropski
dijalekti . Analogno, nije sigurna ni egzi stencij a
"
indoevroplja
na
"
kao prvobitno jedinstvenog govornog kolektiva.
Indoevropska porodica obino se deli na deset grana. To su:
helenska, i tal ska, albanska, balto-slovenska, germanska,
keltska, jermenska, indoiranska, anatol ska i toharska.
Bal to-slovenska grana, jo uvek sporna, nekada se pr
i k
a
zuje kao dve naporedne. Anatolska i toharska grana su u
cel
osti
i zumrl e. Helenska grana predstavljena je grkim, koj i , kao i
al banski i jerenski, ini zasebnu granu u okviru porodice. Iz
i talske grane, preko govorog l atinskog, razvi l i su se dananj i
romanski jezici . Preostale grane takoe obuhvataju vei broj
jezika - naroito indoiranska, sa svoj i m razueni m indoar
jski m
i iranskim oganci ma, koja i pri naj stroem raunanj u sama bro
j i oko stotinu jezi ka, dakle dvostruko vi e nego sve ostale za
jedno.
47
RANKO BUGARSKI
Upravo pomenuta neravnomernost opta je karakteri stika
jezikih porodica. Ranije navedene makroceline meusobno se
veoma razli kuju po veliini prostora koj i zauzi maju, po broj u
jezika koje okupljaju, ali i po broj u lj udi koj i nj i ma govore.
Pri tome nema prakti no nikakve korelacije izmeu ovih para
metara. Daemo samo nekol i ko pri mera.
Indoevropska porodica je u svetu najrasprostranjenija, zah
vatajui danas ogromne kopnene prostore izmeu Atl antika, Pa
cifka i Indijskog okeana. Ona broj i svega oko 1 50 jezika, ali
nj ima ukupno govore preko dve mi l ij arde lj udi , to premauje
40% svetskog stanovni tva. Po broju govornika i zdvaj a se jo
si no-ti betska porodica, teritorij al no znatno kompaktnij a, sa vie
od jedne mil ij arde ili oko 23% svetske populacije. Sve ostale
porodice dal eko su manje u tom pogledu, sa naj vi e do 6% te
populacije svaka.
Nasuprot ovome, ni ger-kordofanska porodi ca u central
noj i junoj Africi broj i preko 1 . 000 jezi ka, al i nj i ma ukupno
govori svega 1 80 mi l i ona lj udi ; pri bl i no i ste vrednosti vae
i za austronezij sku porodi cu. Oko 700 amerindij anski h jezika
zastupljeno j e sa ukupno 1 8 mi l i ona govorni ka. Neki h 40 je
zi ka geografski kompaktne kavkaske porodice okuplj a pri bl i
no 5 mi l iona ludi . Rauna se da oko 1 70 prei vel i h austra
l ij ski h j ezika zaj edno i ma moda 30. 000 predstavni ka.
Posebno j e upeatlj iva jezi ka diferencij acij a u porodica
ma koje nalazimo na mnogobroj nom ostrvlju rasutom po ne
preglednoj vodenoj masi Indij skog okeana i Pacifka. Tako ma-
48
JEICI
nje od 3 mil i ona stanovnika Nove Gvinej e i okol nih otoka go
vori ak nekh 750 jezika samo iz indo-pacifke porodice. Sa
mo jednom (i stonom i l i okeanskom) granom austroazijskih je
zika, nji h oko 450, govori svega 1 , 5 mil ion stanovnika Nove
Gvineje i vie hi lj ada ostrva ratrkanih po Melaneziji , Mikro
neziji i Pol i nezij i . Ako se tome dodaju i drugi jezici zastupljeni
na ovom podruju, onda na 5 mil iona ljudi na Novoj Gvinej i
i blioj okolini otpada oko 1 .000 jezika, i l i jedna petina svih
jezika sveta! Ovo i ni Novu Gvi nej u ubedlj ivim svetski m re
korderom po jezi koj gustini i arol i kosti, u razmeri ma teko
zami sl i vi m iz evropskog ugl a: to je kao kada bi putnik, putujui
kroz neku zemlju, na svakih dvadesetak kil ometara u bi lo kom
pravcu nai l azio na nov jezik (ne dij al ekt) , koji m se uz to slui
svega nekol i ko hi ljada ljudi . Pored ovog sl uaj a, prostori sa izu
zetno vel ikom gustinom jezika po ki l ometru i glavi stanovnika
su jo centralna i juna Afri ka, severoi stona Indij a, zapadna
obala Severne Amerike i vel i ki deo June Amerike. Zbog sraz
memo malog prostora u ovom pogledu se i zdvaj a i Kavkaz,
gde se uz pomenutih 40 jezika kavkaske porodice govore i mno
gi drugi indoevropski , semitski i altaj ski jezici, pa je on s ra
Tl ogom jo davno nazvan
"
pl aninom jezika
"
.
Poto smo ovim uvel i ko zali u arealnu problemati ku, koja
sc u stvarnosti ukrta sa genetskom i ako je u principu od nje
nezavisna, u narednom poglavlj u pruiemo neto koherentniju
. l iku geografskog razmetaj a jezi ka po svetu.
49
3
Jezici u prostoru
Aealna klasifkacija
Jezi ci su neravnomerno rasporeeni po del ovi ma sveta.
Grubo uzev, u Afi ci i Azij i i ma ih po 1 . 40, u regi onu Paci fka
1 . 200, u Severnoj i Junoj Ameri ci zajedno 70, a u Evropi i
na Srednjem i stoku po 70. Izraeni u procenti ma broj a svih
jezika sveta, ovi odnosi dati su na Slici 6.
Slk 6.
50
Amerike 1 3
Srednj i
istok 1 , 5
JEZICI
Vidimo dakle, da oko 85% svi h jezika otpada na Afriku,
Aziju i Paci fk. Pri neto drukijem raunanju, ako se Indij ski
okean sa svoj i m velikim arhipelazima izuzme iz Azije i pripoji
Pacifku, onda se samo na ostrvlj u tog vodenog prostranstva
govori bl i zu 40% svih jezika sveta. Nasuprot tome, na Evropu
dol azi svega l , 5% jezika - nj ih oko 70, to je znatno manje
nego u pojedi ni m viejezini m dravama drugde.
Gledano po pojedini m jezicima, i oni sa vel i ki m, pa i naj
vei m brojem govorika meusobno se osetno razl i kuj u po te
ritorijalnoj difuznosti , odnosno kompaktnosti . Naj rasprostranje
nij i m od njih u svetski m razmeri ma, engleski m, govori se kao
maternj i m na svi m kontinentima. Meu jezike ire rasprostra
njenosti spadaj u i panski , francuski, portugal ski , arapski i jo
neki . S druge strane, neki brojano j aki jezici - kao kineski ,
hi ndi , bengal ski , ruski i l i japanski - mahom su ipak, to se
izvornih govorni ka tie, svedeni na po jednu zemlju, ma kol i ko
veliku, i njenu bliu okolinu. A sl abij i i najsl abiji jezici jo su
utoliko vie ogranieni , najee na male l okalne teritorije. Ako
pak uzmemo u obzir i upotrebu poj edinih jezika kao drugi h,
tj . kao sredstava ire meuetnike komuni kacije, onda se moraju
pomenuti jo nek jezici koj i opsl uuju vee prostore, ali ipak
unutar samo po jednog svetskog regiona (kao mal ajski u Ma
leziji i Indoneziji , svahi l i u i stonoj Africi , hausa u zapadnoj
Afici ) .
Sada prelazimo na leti man pregled situacije po konti
nentima, gde emo uz neke optije opaske dati samo osnovne
podatke o najvanij im zastupljenim porodicama i jezicima. Uz
Sl
RANKO BUGARSKI
pojedine pomenute jezike bie dat pri bli an broj i zvorni h go
vornika u mi l i oni ma, i to ukupno na svetu a ne zasebno po
kontinentima. Kurivno tampanje tog broja si gnal i zuje, opet
sasvim orijentaci ono, da se dati jezi k izrazito kori sti i kao ne
maternji , al i se numeriki podaci ne daju jer je do nj i h veoma
teko doi (za najvee jezike odgovarajue procene date su u
. 1 . poglavlj u) .
I z ovog pregleda videe s e koliko se geografski prostori
razl ikuj u i po jezikoj gustini , tj . stepenu koncentracije razl iit
i
jezika na nji ma. Pri tome treba imati na umu da svaki prikaz
dananje si tuacij e u mnogim delovima sveta bi tno i skrivljuje
sl iku preane jezi ke raznol i kosti , prekrivene indoevropski m
jezicima evropskih koloni zatora (naroito u ob Amerike i u
Australiji ) .

ak i u Evropi i na Srednjem i stoku, gde danas

dominiraju indoevropski, semitski i turkiki jezici , u raniji m
periodima bi l o j e vie jezi kog areni l a. U sve t o ovde ne mo
emo ulaziti , ali emo u prikazu koloni zovani h prostora polaziti
od domorodakih jezika, uz samo uzgredno pominj anje vaniji h
doseljenikih jezika.
Evropa. Evropa se moe okarakteri sati kao srazmerno
manj i prostor i zdeljen na manj i broj veih jezika, u vel ikoj vei
ni standardi zovani h i na tom nivou meusobno j asno razgra
nienh. Izuzimajui baskijsk (l ) kao izolat, svi evropski jezici
pripadaju i ndoevropskoj , a u mnogo manjem broj u ural skoj i
kavkaskoj porodi ci , uz izvesnu zastupljenost, na rubnim podru
ji ma, i jezika altaj ske porodice koj i e biti pomenuti u vezi s
Azijom.
52
JEZICI
Meu i ndoevropski m jezi ci ma dominiraj u tri grane: slo
venska na i stoku i j ugoistoku (ruski 150, ukaji nski 40, belo
ruski 7, polj ski 38, eki l O, slovaki 5, srpskohratski 1 7, slo
venaki 2, makedonski l ,5. bugarski 8; ovde je spadao i sta
roslavenski kao stari jezik sl ovenske pismenosti) ; germanska
na severu i severozapadu (engl eski 300, nemaki 1 00, hol andski
20, vedski 9, danski 5, norveki 5) ; i romanska preteno na
jugu i j ugozapadu (panski 250, portugalski 130, francusk 70,
italij anski 60, rumunski 22. katalonski 9, galicijski 3). Od dru
gi h i ndoevropskih grana ovde nalazi mo keltsku, na kraj njem
severozapadu (vel ki , irski , kotski gel ski , bretonski - svi sa
malim brojem govorni ka) i bal tiku (litvanski 3, l atvijski l ,5).
Tu su jo gki ( l O), al bansk (4,5) i jerenski (5) kao samostalni
i ndoevropsk ogranci, te romski kao indoajski jezik velike di
sperzije, sa neodreenim brojem mahom dvojezinih govorka.
Druga znaajnije predstavljena porodi ca je ural ska (ili i
re: ural sko-jukagirska - ranije nazi vana ugro-fnskom, ali se ova
danas ugl avnom vidi kao jedna grana ural ske porodice, iju dru
gu granu ine samojedski jezici ) : maarski ( 1 4) , fnski (5), es
tonski ( l ) . Na Kavkazu, kopnenom mostu izmeu Evrope i Azi
j e, govori se - kako smo ve videli - mnogo genetsk razl iitih
jezika; oni koj i se ne. nal aze ni gde i zvan Kavkaza nazi vaju se
kavkaskom porodicom, i ako nije sasvim i zvesno da oni ine
jednu genetsku skupi nu, a jedini vei meu njima je gruzisk
( 4 ). Marginalno je zastupljena i se mitska grana afoazijske po
rodice, preko mal tekog - u i storijskom smslu ogranka arap
skog - kao nacionalnog i (uz englesk) zvannog jezika Malte.
53
RANKO BUGARSKI
Azija. Ovaj kontinent moe se oznaiti kao veoma veli ki
prostor sa srazmerno manji m brojem porodica, j asno razgra
nieni h i esto nevelikih po broju jezika koje obuhvataju, bar
u kopnenom del u; mnogi od ti h jezika imaju vel i ki broj govor
nika. Indoevropska porodi ca zauzima velike prostore jugoza
padne, central ne i j une Azije, i to dvema svoji m granama: in
doiranskom (persij ski 25, tadiki 4, pato 1 3) i indoarij skom
(hi ndi -urdu 250, pendapski 50, nepalski 1 0, biharski 50, ben
galski 1 50, asamsk 1 6, orij a 20, maratski 50, gudaratski 30,
si nhaleki 10 i dr. ; ovoj grani pripada i sanskrit, klasini jezik
indijske civi l i zacije, koj i i danas obavlja neke zvanine funkci
je). Afroazijska porodica, ranije nazi vana semitsko-hamitskom,
zastupljena je svojom semi tskom granom (arapski 150, hebrej
ski 3; ovde su spadal i i civi l izacij ski vani drevni jezici akadski
i aramejski ) . Jezici altajske porodi ce dele se na tri grane: tur
kiku, uglavnom u zapadnoj , central
n
oj i severnoj Aziji (tursk
45, tatarski 5, 5, uzbeki 1 2, kazaki 7, ujgurski 6, turkmenski
3, kirgi ski 2, azerbejdanski 1 2) ; mongolsku, u i stonim i jo
nekim delovi ma kontinenta (mongolski 3,5) ; i tungusku na se
veroi stoku, gde je i storijski znaajnu ulogu odigrao mandurski ,
kao jezik dinastije koja je dugo upravlj ala Knom (al i ij i su
predstavnci do danas mahom prel i na kineski ) .
Junu polovinu indijskog potkontinenta zaprema dravidska
porodica (tami l ski 55, tel ugu 55, kanada 25, mal aj al am 25 i
dr. ) . U kopnenom del u i stone Azije domi nra sino-tibetska po
rodica, sa kineskom granom (ki neski 1 . 00) i tibetsko-burman.
skom granom (tibetski 4, burmansk 22, lolo 5,5). Jugoistonu
54
JEZICI
Aziju naj vei m delom zauzi maju austroazijski jezici (vijetnam
ski 50, kmerski 7, santal i 4) , nj i ma moda srodni daiki jezici
(taj 30, l aoski 1 7), kao i jezici razgranate austronezij ske poro
dice, takoe moda u srodstvu sa prethodni ma (avansk 60,
malajski i l i i ndoneanski - ozvani en pod i menom bahasa -
20, sundanski 25, madurski 8, mi nangkabau 7, te, na Fi l ipinima,
tagalog J O, sebuano 1 2, ilokano 5) .
Od manji h porodi ca pomenuemo ural sku, u sl abo nase
lj enom zapadnom delu severe Azije; istono od ovog podruja
nalazi se grupacija mal i h jezika koji se ne pri pi suju nijednoj
od pomenutih porodica, pa se nazivaju paleosi birskim i l i pale
oazijskim jezicima, i ako nije utvreno da oni ine jednu ge
netsku cel i nu. Na pol uostrvima dalekog i stoka Si bira govore se
jezici ukotsko-kamatske porodice. A po j unoj Kini i dalje
na jugu rasuti su jezici porodice mijao-jao (mijao i l i hmong 5,
jao i l i mijen l ) .
Za dva vel i ka azij ska jezika, j apanski ( 1 20) i korejski (60)
jo je sporo da l i su genetski povezani meusobno i l i sa bilo
koji m drugim jezicima, pa se obino svrstavaju u izol ate, ali
je mogue da pripadaju altaj skoj porodici .

to se tie evropskih jezika, ruska kolonizacij a Si bira osta

vila je veliki broj izvorni h govornika ruskog na i rem prostoru
severne Azije. Engl eski , francuski i jo neki kolonijal ni jezici
uglavnom su ostavili traga samo kao drugi jezici , esto do danas
zadravajui neke zvanine fnkcije u novonastal i m dravama.
55
RANKO BUGARSKI
Afrika. Za razl iku od Azije, Afrika sadri mnotvo manj ih
porodica, sa mnogo jezika u svakoj , i tako i zukrtanih da su
genetske veze sve doskora ostale nej asne, a u mnogi m sluaje
vi ma su j o uvek takve. S obzirom na odnos broj a jezika i
broj a stanovnika, Afrika j e svakako jeziki naji zdiferenciranij a
vel i ka kopnena masa (Azija i ma priblino i sti broj jezika, ali
na mnogo vie ljudi ). Danas je i pak ire pri hvaeno grupi sanje
veine tih porodica u eti ri velike celine na stepenu makrofl a.
To su afroazij ska, koj a domi nira na severu konti nenta, irei se
i u Aziju; nilo-saharska, preteno u severni m i centralnim po
druji ma juno od Sahare; ni ger-kordofanska, koj a pokri va naj
vei deo ostatka, tj . junu polovi nu Afri ke; i hoi sanska, na kraj
njem jugozapadu, gde su njen jezici sa znatno i ri h prvobitnih
prostora potisnuti najezdom grupe jezika bantu sa severa i ev
ropskom kol onizacijom s j uga.
Afroazijski jezi ci del e se u pet grana. To su semitska
( arapski, ve pomenut u Azij i , amharski 9, tigri nj a 3, 5), ber
berska (sa teko razdvoj ivi m manji m jezicima i dij alekti ma) ,
kuitska (oromo 9, somal sk 5) i adska (hausa /2) , dok je petu
granu inio staroegipatski , i z koga se u srednjem veku razvio
koptski , kao govorni jezik izumro negde u XVII veku, al i za
dravaj ui kulturne funkcije. Ni l o-saharski jezici takoe su teki
za dalju klasifkaciju, a najvei su kanuri (3, 5), l uo (2) i di nka
(2) - ovaj poslednji moda zapravo ini grozd od pet jezika.
Mnotvo niger-kordofanskih jezi ka deli se najpre na dve grane,
kordofansku i niger-kongoansku, a ova druga i znatno vea dalje
se deli na vie ogranaka. Ovi obuhvataju vanije pojedinane
56
JEZICI
jezike kao joruba ( 1 5), igbo ( 1 2), ful a (8) i mali nke-bambara
(7), te jezike vel i ke i razgranate grupacije poznate pod imenom
bantu. Za njenih blizu 500 jezika ranje se verovalo da pred
stavlj aju zasebnu porodicu, ali se sada smatraju samo ogrankom
benue-kongoanske grane niger-kongoanskih jezika. Tu spadaju
svahi l i kao vaan saobraaj ni jezik sa oko 30 miliona govorika,
od koj ih je moda samo za jedan mil ion materj i ( ! ), l ingala
(8,5), ona (4) , kosa (5) , zulu (6) i mnogi drugi . Hoisanski jezici
Bumana i Hotentota imau malo govornika, mnogi od nji h su
ve i izumrl i , a u l ingvistici su najpoznatij i po svoji m karakte
ri stinim
"
kli kovi ma" (sugl asnicima proi zvedenim usisivanjer
vazduha, to evropskom uhu del uje kao coktanje) . Od jezik;
izvan pomenutih porodica naveemo jo austronezijski jezil
malgaki na Madagaskaru (8).
Keol izovan obl ici nekh evropskih jezika (portugalskog
francuskog, panskog) su glavna sredstva komunikacije u nekin
malim ostrvskim dravama uz obale Afrike. Mnoge dananj:
afrike zemlj e zadrale su u zvanini m funkcij ama, pored l c
kalnih j ezika, i evropske jezike bivih kolonizatora, najee
engleski i l i francuski , ali sa zanemarljivim brojem izvorni h gc
vori ka. Jedini deo konti nenta gde su se i ndoevropski jezi<
i
uvrsti l i kol onizacijom i ostali kao maternj i jezici znaajnc
broj a ljudi j e Junoafika republ ika, sa afrikansom kao var

jetetom hol andskog (5) i engleski m (4) .

Severna i Juna Amerika. Za Novi svet karakteristir
a
je velika jezika raznolikost, koje unutar samih amerikih d'

morodakih jezika ima, valjda, koliko i bilo gde na naoj piL

-
57
RANKO BUGARSKI
neti . Vei deo nj i h izumro je od dolaska Evropljana, ali i ono
to je preostalo - makar samo u tragovima, i j o uvek nedo
voljno i straeno - otkriva zauuj ue areni l o. Genetska sl i ka
jo je nedovolj no j asna i oscil ira izmeu dve kaj nosti . Kon
zervativno gledano, i ostaj ui na ni i m nivoi ma kl asi fkacije
(neposredna i l i najbl i a srodnost) , danas se meu amerikanisti
ma smatra da se moe govoriti o nekih 200 odel i ti h porodica.
Ali pri radikal nijem grupi sanju na viim nivoima u fl e i ma
kofle, pri hvatanjem i mogunosti sasvim udaljene genetske
srodnosti, , sve to bogatstvo moe se svesti na svega tri sveo
buhvatne makro-cel i ne: eskimsko-al eutsku, na-ene i ameri ndi
j ansku. One bi , dakl e, zajedniki obuhvati le svih 600-700 pre
ivel i h jezika, od koj ih samo tr i l i etiri (svi u Junoj Americi)
imaju vi e od mil i on govornika: keua (7), gvarani (3) i aj mara
( l , 5), te nahuatl ( l ) ako se ovaj tretira kao jedan jezik, to je
sporno.
Eskimsko-aleutska porodica je sasvi m mal a, obuhvatajui
desetak j ezika sa ukupno manje od 1 00. 00 govori ka na po
druj u Arkti ka - od Aljaske, preko Kanade i Grenl anda, do se
veroistonog Si bira. Na-ene je naziv grupacije od preko 30
jezika, veinom iz atabaskanske porodice, preteno na zemlj i tu
Aljaske i zapadne Kanade al i i na jugozapadu SAD (Ari zona,
Novi Meksiko) , gde se nal azi i naj vei od nji h, navaho. Sa preko
1 00. 000 predstavnika, ovo je najjai domorodaki j ezi k severno
od Meksika, i j edini iji broj govorka ne opada. Daleko naj
broj nja je amerindijanska fl a, podeljena na vi e vei h porodi
ca. Meu ovima su algonki nska, irokvojska i suska u Severoj
58
JEZICI
Americi, uto-asteka na jugozapadu SAD i u Meksiku (kojoj
pripada nahuatl , potomak jezika pretkolumbovske civil izacije
Asteka), potom majanska u Srednjoj Americi (sa jezikom ove
stare kulture), te aravakanska, karipska i tupijska (sa gvarani
jem) u Junoj Amerci . Ua genetska pripadnost drgih dvau
veih jezi ka, keue i ajmare (oba ugl avnom u Peruu i Boliviji),
jo je nejasna; sam keua, jezik civilizacije Inka, moda je pre
skup odeliti h jezika nego jedinstven jezik.
Prikazano jeziko bogatstvo temelji to je prekri veno, poev
od XVI veka, kol onizatorskim i ndoevropski m jezicima: engle
ski m, francuskim i panskim u Severoj Ameri ci , panskim i
portugal skim u Srednjoj i Junoj Ameri ci . Kasnij i talasi dose
ljenika doveli su na te prostore, naroi to u Severnoj Aerici,
i mnotvo drugih evropskih i vanevropskih jezi ka koj i tu sada
imaju broj ne i zvore govori ke (nemaki , i talijanski , slovenski
jezici , ji di , jerenski , kineski , japanski , vijetnamski itd. ) . Pod
ti m pritiskom mnogi domai jezici su potpuno zatrti, a u toku
je proces gaenj a i mnogi h drugi h, posebno u Severoj Americi,
koj i su ve svedeni na po nekol i ko stariji h ljudi (ml ai su ve
preli na engleski ili panski ).
U ovom trenutku u zapadnoj hemi sferi postoje samo tri
zemlje gde veina stanovni tva izvoro govori svoji m domai m
jezi ci ma. To su Grenland, gde je vei nski jezik grenlandski es
kimski, koji je tu i u slubenoj upotrebi ; Paragvaj , gde veina
govori gvarani , pa ovaj jezik i ma status naci onal nog jezika, uz
panski kao slubeni ; i Bol ivija, gde keua i aj mara zajedno
pokrivaj u veu pol ovinu populacije. Na Karbima i na drugom
59
RANKO BUGARSKI
ostrvlju uz amerike obal e najei jezik je panski , al i postoji
i vel iki broj keolizovanih oblika engl eskog, fancuskog, pan
skog i portugal skog, meu koji ma su najpoznatiji francuski ke
ol u Haitiju (5) i engleski kreol na Jamajci . Od drugih evropskih
jezika u posebni m funkcijama moemo jo pomenuti hol andski
kao sl ubeni jezik Suri nama i Hol andskih Anti l a. Ovo je inae
jedna od jeziki naj areniji h manji h zajednica - autentian soci
oli ngvi stiki mi krokozam, sa deseti nama domorodakih, evrop
skih, afri kih i azij skih jezika, ukjuujui i razliite pidi nske
i kreol ske varijetete, u komplikovanoj etnikoj i funkcional noj
raspodeli .
Sve u svemu, Novi svet ostaje najdrastinij i primer kul
turnog osiromaenja koje je zadesi l o oveanstvo postepenim
nestajanjem mal i h etnikih zajedni ca i nj ihovih jezika usled i
renja moniji h naroda. To je ujedno i prizor koj i najrei tij e upo
zorava na pretee posledice sl inih procesa i drugde u svetu.
Okeanija. Izuzetno bogati j ezi ki mozaik i reg pacifi
kog regi ona moe se, uz neto ostataka, svesti na tri fl e:
austronezij s ku (ranije mal aj sko-pol i nezij sku) , i nda-pacifiku
(papuansku) i austral ij sku.
Najrasprostranjenija i naj brojnij a od ovih je austronezij
ska, ij i se jezici - nj ih blizu 1 . 00, a sa ukupno 1 80 mliona
govornika - mogu nai na bzmalo svakom ostrvu od Mada
gaskara do Usknj eg ostrva i od Taj vana do Novog Zel anda.
Naj vei od ovih jezika govore se u Indonezii , Malezij i i na
Filipinima i pomenuti su u odeljku o Azij i . Svi drgi su mnogo
60
JEZICI
manj i - osi m malgakog na Madagaskaru - ali neki meu nji
ma, kao fdij ski, funkcioni u kao nacionalni jezi ci pojedinih
malih ostrvski h drava. Maorski i havaj ski , domai jezici Novog
Zel anda odnosno Havaja, gotovo su se sasvim povukli pred en
gleskim.

esto u susedstvu sa austronezijskim jezicima nal aze se

takoe mnogobrojni , i jo raznolikij i , jezici i ndo-pacifike gru
pacije, nj ih oko 750 na podruj u Nove Gvineje. Nj i hova ge
netska slika nije jo dovoljno izotrena, ali su u poslednje vreme
bar doli u vi dokrug nauke - za razliku od stanj a polovi nom
ovog veka, kada se o nj ima znalo vrlo malo pa gotovo da nisu
ni uzimani u obzir pri prebroj avanju i razvrstavanju jezika sveta.
I ovde je vel ika razl ika izmeu konzervativne i radikal ne kla
sifkacije: pri prethodnoj bi se moglo govori ti o neki h 60 ode
l i ti h porodica unutar celine koja se ovde uzima kao jedna ma
krofl a.
Najzad, australijski j ezici se podudaraj u sa ovim konti
nentom: svi on se govore samo tu, i samo nj ima se tu govori lo
do dol aska Evroplj ana. Danas se smatra da su svi austral ij ski
jezici (o ijem smo broju i sudbi ni neto ve ranije rekl i ) ge
netski povezani , dakle da i ne jednu veu porodicu, iako po
jedi nosti te veze ostaju nej asne. Nijedan od nj ih nema vie od
1 -2. 000 govorika, esto dvoj ezinih. Poev od kraj a XVIII ve
ka, engleski je zaposeo gotovo ceo naseljeni austral ijski prostor,
a sukcesivni tal asi doseljeni ka doneli su ovamo vie desetina
drugih evropskih i azijskih jezika. Tome jo treba dodati i razne
pidinske i kreol ske varij etete i zrasle u domorodakim zajed-
61
RKO BUGARSKI
mcama, od koji h neki i maj u znatno vie govorni ka od samih
aboridinskih jezika. Prema tome, Austral ij a, koja se laiki
esto zami lja kao jednojezina, u stvarosti je jeziki i te kako
arena.
I u drugi m del ovi ma Okeanije jezika i scepkanost izaziva
potrebu za pidi nskim formaciJama kao instrumenti ma ire ko
munikacije, koje onda podleu kreoli zaciji . Tako u Papui Novoj
Gvineji domi nantni jezik meuetnikog optenja jeste na engle
skom zasnovani varijetet navan tok pisin, koji m kao drugim je
zikom go

qri oko dva miliona ljudi , a u kreolizovanom obli ku,

.
kao matemJ
i
m, nekih 50. 00.
Obavljen pregled geografskog rasporeda j ezika u svetu
ima obeleja area
l
ne k
l
asikacije, kao jednog od naina raz
vrstavanj a tih j ezika. (Ovaj poj am esto se, i nae, kori sti i za
ue podel e - npr. balkanski , skandi navski , kavkaski , indijski
jezici ) . Ve smo videl i da se ova podel a prepl i e sa genetskom
k
l
asikaciom. Do presecanj a vremenskog i prostornog kasi f
kaci onog pri ncipa, odnosno genetskog i areal nog ki terij uma,
dol azi naroi to tamo gde mogue geneske veze ni su dokazane
zbog nedostatka empirijskih potvrda. Potpuna podudarnost po
stoji jedino u sl uaju Australije i njeni h jezika,
_
koj i predstavljaju
zaokruenu arealnu i genetsku cel i nu.
Trea vana l i ngvisti ka podela jeste tipoloka k
l
asika
cija, u naelu nezavisna od prethodni h, zasnovana na sl inosti
ma i razl i kama u samim strkturama pojedinih jezika i jezikih
grpa, koje mogu a ne moraju da budu genetski i li arealno uslo-
62
JEZICI
vljene. Tako se, na primer, jezi ci razl i kuju - ali samo unutar
odreenog raspona varij acija - u broju i rasporedu vokala i kon
sonanata, u strukturi slogova, u mehani zmi ma graenja rei , u
uobi ajenom redosl edu subjekta, gl agol a i objekta u sastavu re
enice, u strukturi renika i u drugi m obeleji ma. U skladu sa
ovi m svojstvima jezici se mogu svrstavati u tipoloke klase. U
tekuem periodu tipoloka karakteri zacij a pojedi ni h jezika i je
zikih grupa motivisana je naroito potragom za jezikim uni
verzalij ama. Al i ova temati ka izl azi i z okvira ove knji ge, koja
jezike razl i ke posmatra
"
spolj a
"
a ne
"
iznutra
"
, dake u so
ciol i ngvi stikom a ne i sto l i ngvistikom kontekstu, pa se nee
dalje razmatrati .
Najzad, u prethodnom izl aganju pomi nj ane su kategorije
kao to su standardni , nacionalni i slubeni jezik, jezik meuet
nike komunikacije, pidin i kreol, maternji i drugi jezik, i dru
ge. Kod nji h je bitna komponenta drutvenog funkci oni sanja,
pa one ul aze u kategorij alni aparat soci ol i ngvi stiki utemeljene
funkcionalne klasikacie, koj a e biti i zloena u narednom po
glavlju. No pre prelaska na ovu materiju, kratko emo se osvruti
na neke aspekte i posl edice geografskog prostiranja jezi ka, na
roito s obzirom na njihovo raslojavanje i nj ihove dodire.
Jeziki kontakti
Prostorno diferenciranje j avlj a se i unutar poj edinih jezika,
i to u dve ravni . Na nivou narodnih govora ispolj avaju se di
jalekatske razl i ke, za koje smo ve videl i da mogu da narastu
63
RANKO BUGARSKI
do spreavanja komunikacije u okviru i stog jezika. A na nivou
standardnih jezika razl ike se manifestuj u kroz speci fnosti do
nekle razl iitih teri torij al no-nacional nih standardnih varijanti.
To je sluaj , na pri mer, sa bri tanskom, ameri kom i drugim
varij antama engleskog, sa kasti ljskom i junoamerikom vari
j antom panskog, sa evropskom i kanadskom varij antom fran
cuskog, i l i , na osoben nai n, sa varijantama srpskohrvatskog u
Jugosl avij i . Ovu materiju neemo razraivati jer je dosta iroko
poznata; umesto toga ukazaemo na neke opte uslove i rezul
tate jezikih kontakata.
Intenzivni jeziki dodiri i proimanj a mogu se odvijati u
razl iitim uslovima. Prvo, kontinuiran i vot u jezikom arhipe
l agu, sa mnotvom malih jezika u susedstvu, kao u Okeaniji
i l i u Amazonskom bazenu. Drugo, stabilne granice izmeu je
zikih porodica i l i grana, kao to je romansko-germanska gra
nica koz Bel gij u i

vajcarsku, i l i razmee indoarij ski h i dra

vi dskih jezika u Indij i . Tree, manji nske enkl ave, kakve obra
zuju kel tski jezici, i l i baskijski u

paniji i Francuskoj .

etvrto,
evropska kolonij al na ekspanzija, koj a je jezike evropski h kolo
ni zatora dovel a u dugotraj an dodir sa mnogobrojni m drugim
j ezicima. Peto, i nverzij a ove ekspanzije, pri kojoj popul acije iz
postkolonijalnog Treeg sveta mi griraj u u industrij ski razvijene
zemje zapada, a u samoj Evropi dolazi do sl ino motivisanog
ketanj a na pravcu jug-sever uz konstitui sanje tzv. novi h ma
nji na. A poseban sl uaj predstavlj a poj ava poznata pod i menom
kulturog kontakta, kada nek svetski domi nantan j ezik, posred
stvom komuni kacij a i kul ture sfere, utie na razvoj drugih je-
64
JEZICI
zi ka sa koj i ma moe, al i ne mora, da bude u geografskom
su
sedstvu. Ovaj fenomen posebno je aktuel an u dananj em s
vetu,
gde engleski i j o neki jezici funkcioniu kao jezici-dava
oci
prema geografski veoma irokom spektru jezika-primalaca.
Kada se govori o jezikim kontaktima, valj a i mati na
umu
da u dodiru zapravo nisu neposredno jezici nego nj ihovi
go

vorni ci : jezici dol aze u kontakt u gl avama dvojezinih po

jedi
naca. Otuda potiu i tipine kontaktne pojave kao to su ra
ireni
bi l i ngvizam, masovno pozajmlj ivanje, interferencij a struktura
jednog jezika u drugom, i druge. Jezici u prostornom susedstvu
mogu, usled dugotrajnog dodira nj ihovih govorni h zajednica,
da razvij u zajednike tipol oke crte, odnosno strukturalne ka

rakteri stike koj e nisu deo nj ihovog genetskog nasl ea ni ti

pak
optije tipol oke slinosti . Tako se mogu obrazovati jeziki sa

vezi (nem. Sprachbund) - skupine tako povezanih jezika k

akve
nalazimo na Bal kanu, na Kavkazu, u velikom del u Indije il i na
jugu Afike. Dobar pri mer predstavlja upravo balkanski jeziki
savez, sa steeni m zajedniki m obeleji ma gramatike struk
ture
(npr. postpozitivni lan, odsustvo i nfni tiva) koja i spolj avaju
je
zici u veoma razl iiti m stepenima genetskog srodstva - a
l b
an
ski , grki , rumunski, makedonsk, bugarski , te juni dij al ek
ti
srpskohrvatskog.
Kontakti i zmeu jezi ka u odreenim uslovi ma ostavlj aju
i traj no potomstvo u vidu kontaktnih jezika - i zrazito me
anih
varijete
t
a pidi nskog i kreol skog tipa. Poseban kontaktni
fen
o
men su i tzv. nematerji varijeteti svetski rairenih jezika
, koj i
se ponegde kori ste kao drugi jezici ali u domaoj obradi
, p
od
65
RNKO BUGARSKI
jasni m uticajem prvi h jezika lokalnog stano
v
nitva. Najraire
nij i i najpoznatij i sl uaj predstavljaju takve verzije engleskog
u Indiji , zapadnoj i i stonoj Africi , Singapuru, na Fi l i pi ni ma i
drugde, koje odskora ul aze u kadar podrobnijih sociol ingvi sti
ki h istraivanja.
Na kaju, kao to smo del i mino ve vi del i , neki jezici
se vremenom ire, osvajaj ui nove teritorije uz potiskivanje ma
nj i h ili manje prestinih jezika. Takva jezika ekspanzij a bi l a
j e prati l ac koloni zacije, a u modernom svetu do nj e dolazi na
roi to usled razvoja komuni kacija, nauke i tehnol ogije. Tako
su se ranije iri l i grki i l atinski , potom arapski i turski , pa
panski , portugal ski , francuski, engleski , ruski i jo neki jezici .
Ovakvom irenju jezika na drugoj strani j e komplementarno po
vlaenje jezika, koje moe da vodi smrti jezika. Gaenje nekog
jezi ka na odreenoj teri toriji najee znai i njegovu defnitiv
nu smrt, osim ako je vi tal an na nekom drugom mestu. Kata
l onski je, recimo, ugroen i verovatno pred gaenjem u Fran
cuskoj , al i ne i u

panij i , a sl ina sudbina oekuje albanski u

Italij i , za razl i ku od albanskog u Albanij i i Jugosl avij i . Terito
rij alno irenje nekih jezika na raun drugih pokatkad se oz
naava drastinim i ne ba srenim termi nom glotofagia, koji
i zaziva sl iku prodiranj a jednog jezika od strane drugog. U sva
kom sluaju, pomenute poj ave i ne deo hi ljadugodi nje jezi ke
stvarnosti .
66
4
Jezici u drtvu
Funkcionalna klasifkacija
U prethodna tri poglavlj a predmet naeg razmatranj a bio
je jedan red injenica - u meri u kojoj su one danas poznate
nauci - o pl uralitetu ljudskih jezika, o nj i hovoj evolucii u vre
menu i distri buciji u prostoru. U ovom i sledeem pogl avlju
pozabaviemo se sociol okim i psiholokim impli kacijama i po
sledicama tih injenica - to jest, i spolj avanjem i delovanjem
viejezinosti na pl anu pojedinih ljudskih drutava i nj ihovih
individual nih lanova.

to se tie osnovne terinologije, koja

se i nae u strunoj l i teraturi razl iito upotreblj ava, m emo se,
zavisno od konteksta, al ternativno sl uiti termi nima viejezi
nost (multilingvizam) i dvojezinost (bilingvizam). Pri tome se
svak od ovih moe razumeti u znaenju
"
dva i l i vie jezi ka",
ako iz nekog posebnog razloga nije potrebno da se to preci zira.
Preteno emo ipak govori ti o viejezinosti drutveni h zajed
nica, al i o bi l i ngvizmu pojedinaca.
Broj jezika u nekoj zajednici j este stvar razliiti h -- i pro
menljivih - i storijski h, kul turih, etnikih, politikih i drugih
okolnosti u koji ma je dolo do njenog formiranja. Generalno
67
RNKO BUGASKI
govorei , svi ti j ezici i spunjavaj u odreene potrebe i utol iko za
sve nj ih i ma mesta, Pri tome su nji hova raspodela, fnkcioni
sanje i presti koj i uivaj u rezultat delovanja drutveni h a ne
pri marno l i ngvi stikih i ni laca. Nai me, jezici ne funkcioni u ra
zl iito zato to se razl ikuj u genetski ili tipoloki , nego stoga
to opsluuj u razliite grupe govornika i l i i spunjavaju razne
drutvene potrebe. U pitanju je, dakle, autentino sociolingvi
stika materij a, i sa ovog stanovi ta moe se pristupiti funkcio
nalnoj i l i sociolingvistikoj klasifkaciji jezika, odnosno njiho
vi h varijeteta. ( Varietet je obl i k jezika odreen teritorij al no, so
cij al no i l i funkcionalno. Ovde moemo pomenuti i terin idi
om, koj i u soci ol i ngvistici slui kao neutral an opti naziv za
jezik, dij alekt ili bilo koji drugi jeziki varijetet, bez nunog
preciziranja nj egovog l ingvistikog i l i sociolokog statusa) . U
naznaenim okviri ma jezici se mogu kategori zovati na vi e na
i na; naveemo naj vanije od nji h, i stovremeno uvodei uo
biajene termi ne za poj edine fnkcionalno odreene tipove je
zika i varijeteta.
Jezici se mogu najpre podel i ti na pisane i nepisane; bar
nekih 80% svi h jezika sveta nikada nije imalo pi sani obl i k, a
ona manj i na pi sanih jezika pi sal a se, i pie, nekim od skoro
1 .00 postojeih pi sama, nastalih pril agoavanjem manjeg broja
osnovnih sistema pisanj a strukturama pojedinih jezika. Svi naj-
,
vei i mnogi mani jezici imaju pismo - ali ovo nipoto ne
znai da su svi njihovi govornici pismeni ; naprotiv, prema ne
kim podacima danas u svetu ivi oko mi l ijardu nepi smenih ljudi
iznad 1 5 godina starosti .
68
JEZICI
U jednoj drugoj i ako srodnoj di menzij i , jezici mogu da
budu nestandardni i l i standardni. Nestandardni su razni govorni
varijeteti , ukjuujui one argonskog tipa, kojima se slue po
jedine jezike i l i drutvene grupe u neformalnoj komunikaciji .
Oni su esto u suti ni monofunkcionalni i manje prestini . Za
jezik koj i nije, i l i jo nije, standardi zovan u nauci se upotre
blj ava termi n verakular, u znaenju priblinom onome koje
kod nas ima uvreeni ali neprecizni i danas neadekvatni naziv
"narodni jezik
"
. Nasuprot ovome, standardni jezici imaj u stru
no kodifkovan i drutveno sankcionisan obl i k; oni sl ue za kul
tivi sanu j avnu upotrebu u svim domenima, kao komunikacij ski
i nstrumenti savremenog ivota. Poto su po svoj oj prirodi po
lifnkcionalnog karaktera, u njima se razvijaju razliiti funkcio
nalni stilovi ili registri - varij eteti odreeni predmetno i situa
ci ono. Ovakvo funkci onal no rasl ojavanje razl ikuj e se od teri to
rijal nog, iji su rezul tat geografski dij alekti , a na nivou stand
ardnog jezika ve pomi nj ane variante, i od socijal nog, koje
vodi stvaranj u drutvenih dij alekata i l i sociolekata. Kada se mi
sl i posebno na knj i evne i kul ture funcije, upotrebljava se i
tradicionalni naziv knjievni jezik, koj i ipak treba razluiti od
sociolingvi sti ke kategorije standardnog jezika u naznaenom
smsl u. Naime, dok je standardni jezik u osnovi civil izacij ski po
j am koji upuuje na optu upoteblj ivost, kjievni jezik je pre
vashodno kulturi pojam koji naglaava vrednost. Jezici ve i ezl i
kao sredstva opte govore komunikacije mogu, kako smo ranije
videl i , da zadre vane kul tre funkcije i tada se nazivaju kla
sinim jezicima.
69
RKO BUGARSKI
Po prostiranju, i po pridrueni m komunikacij ski m i dru
tveni m ulogama, jezici i varijeteti mogu da budu lokal ni , re
gi onal ni , nacional ni , meunacional ni i i nternacional ni . Lokalni
jezici su ogranieni na neko ue podruj e. Regionalni jezici se
kori ste u odreenim regij ama, admi ni strativno i l i drkij e de
fni sanim, unutar neke dravne zajednice al i bez nacionalnog
statusa (kao oksitanski u Francuskoj ili j avanski u Indoneziji ) .
Za razl iku od ovih, nacionalni jezik pripada celoj naciji , shva
enoj bilo u narodnosnom ili u dravnom smi slu (npr. nemaki
kao nacional ni jezik svih Nemaca, ma u kojoj dravi iveli ;
francuski kao naci onalni jezik svi h dravlj ana Francuske, ma
koj i m jezikom govoril i kao matemji m) .
U meunacionalnom ( i l i meuetni kom) optenj u unutar
i l i preko admi ni strativnih granica funkci oni u jezici ire komu
nikacije, kao svojevrsni saobraajni jezici koji nekim uesni
cima mogu da budu maternj i a neki ma nematernji (kao svahi l i
u i stonoj Africi , ruski u bivem Sovjetskom Savezu, engleski ,
francuski i l i panski u raznim delovima sveta, i l i srpskohrvatski
- na neformal nom nivou - u dojueranj oj Jugoslaviji ) . Ako se
jedni m jezikom slue pripadnici vie naroda kao svoj im prvi m
jezi kom, on je i nji hov zajedniki jezik. Al i jezi ci ire komu
ni kacije tipino se koriste u optenj u i zmeu predstavnika ra
zl i i ti h jezika, ili razl iitih varijeteta i stog jezika, a za takvu
funkcij u dolaze u obzi r razni tipovi varijeteta. Tako se naddi
j alekatski govori tip za komunikaciju na nekom dij al ekatski
razuenom podrj u naziva koine (o i menu takvog starogrkog
vaijeteta). Jo irem sporazumevanj u i zmeu predstavnika ra-
70
JEZICI
zliitih jezika slui teri torijalno rasprostraneni tip nazvan lin
gua frnca (po meanom srednjovekovnom varijetetu sa osno
vom u franko-provansal skom dij alektu, koji m su se sporazume
val i uesnici krstakih ratova) .
Ovde spadaj u i tzv. kontaktni jezici - meani pomoni jezici
bez sopstveni h govorika, izrazito svedeni u formi i ogranienih
funkcija, npr. u trgovi n na veli ki m pomorski m rakrsnicama, koj i
se nazivaju i pidini (moda prema kneskom izgovoru engleske
rei business ' posao' ) . Pidi ni mogu da budu i instituci onal izovani,
dobijanjem pisma i preuzimanjem neki h zvaninih funcija (kao
tok pisin u Papui Novoj Gvineji ). Oni mogu i da steku sopstvene
govorke, tako to ih kao matemje jezike usvajaju deca iji su
roditelji , pripadaui razliitim jezicima, meusobno optili na nji
ma. U takvi m sluajevima pidini se upotpunjuju i prelae u ka
tegoriju kreola (naziv po anal ogij i sa meanjem rasnih tipova) .
Keoli su zapravo ve potpuni jezici , koj i se od drugih prirodnih
jezika razlikuju samo svoji m neobinim porekom.
Terin lingua franca kori sti se, i nae, i za
"
normalne
"
jezike ire komunikacij e u nekom regi onu (kao malopre pome
nuti svahi l i , ili mal ajski u Mal aj skom arhipel agu). On se nekada
protee i na jezike i nternacional nog raspona u moderom svetu,
al i ovima bolje pri staj e etiketa meunardnih jezika (popularni
naziv svetski jezici ipak je preteran, jer nijedan jezik nije rairen
doslovno po celom svetu). Takvi jezi ci mahom su i z kategorije
prirodni h j ezi ka koj i su uvel i ko preli granice svoj i h izvori h
govorni h zaj ednica ( npr. engleski ) , ali se uz nj i h kao pomoni
donekle kori ste i vetaki ili p
l
anski jezici tipa esperanta.
7 1
RNKO BUGARSKI
U ivotu moderni h drava posebno vana uloga pripada
kategoriji zvaninog ili slubenog jezika - onog koji i spunjava
slubene funkcije na dravnom nvou, bilo da je takvo njegovo
mesto ozakonjeno i l i da samo proi stie i z ustaljene prakse. On
se moe zvati i dravni jezik, naroito ako u datoj zemlj i postoj i
samo jedan takav, ali se ovaj termin i zbegava zbog nej asnog
znaenj a i nepoelj ni h konotacij a. Iz primera koj i slede vide
emo da mnoge drave, naroi to ako su federativnog tipa, na
poreda priznaju i vie zvanini h j ezika, te da se u toj ulozi
mogu nai kako domai tako i
"
uvezeni
"
jezici (nametnuti ra
nijom kolonizacij om). A ve smo videli da se u tu svrhu po
katkad oivlj avaj u jezici koj i su u govorom smi sl u ve izuml i
i l i su praktino na i zdi saju (hebrej ski , odnosno irski) .
Zvanni jezici esto su podudari sa naci onal nima, ali
nije uvek tako. U

vajcarskoj su nacionalni nemaki , francuski,

italij anski i roman , a prva t
n
su uz to i zvanini . U Paragvaju
su naci onalni jezici panski i gvarani , s tim to je samo pansk
zvani ni jezik te zemlje. U Republici Irskoj irski je prvi a en
gleski drugi zvanini jezik, ali status naci onal nog jezika uiva
s amo i rski (iako se nj i me aktivno sl ui minimalan procenat sta
novni tva). Na malom ali entiki i zrazito meanom prostoru
Si ngapura, gde je neto tee govoriti o pojmu nacionalnog je
zi ka, ak etiri jezi ka - kineski , engleski , malaj ski i tami l ski
- imaju zvani an status, ali se prva dva ipak favori zuju.
U okvir izloene sociolingvistike tipologije pojedini idi
omi mogu, razume se, istovremeno da pripadaju veem broju
tipova, zavisno od stanovita. Tako, primera radi, nek pisani
72
JEZICI
jezik moe u i sti mah da funkcionie i kao standardni, zvanini
i nacionalni jezik. Isto tako, mogu je i prel azak i z jednog tipa
i drugi , samo u nekim pravcima. Reci mo, nepi sani jezik dobija
pismo i prelazi u kategoriju pi sanih; vernakul ar standardizaci
jom postaje standardni jezik (npr. srpskohrvatski) ; standardni
jezik koj i vremenom i zgubi govornike a sauva kulturne fun
kcije postaje klasini jezik, a ovaj moe revital i zacijom opet
da proradi kao standardni jezik (latinski, odnosno hebrej ski ) ;
ranije nezvani an jezik biva proglaen zvanini m; i td. Takoe
smo ve videl i da pidin sticanjem sopstvenih govornika postaje
kreol ; on moe uz odgovarajuu obradu da pree ak i u ka
tegoriju standardni h jezika (bahasa, i l i indoneanski standardni
jezik, vodi porekl o od pidina zvanog bazarski mal aj ski ) .
Sa pravno-poli tike strane, povezane i sa pitanjem slube
ne upotrebe jezika, jezici se znaaj no razl ikuju i utoliko to
mogu da funcioni u kao veinski ili manjinski, pri emu ovaj
status ne odreuje samo broj govornika nego i nji hova drutvena
mo. Na svetskom planu, manje od 5% jeziki h zajednica ive
u zemlj i gde nj ihov materj i jezik i ma zvani an status; neke
od njih su male, kao zajednica i sl andskog sa 250. 000 l anova,
a drge ogrome, kao kineska sa mi l ij ardu.

a i u 1 2 zemalja
Evropske unije, od ukupno 320 miliona graana nji h 50 mi liona
govore nekm jezikom koji nije gl avni ili zvanini jezik u zemlji
gde ive. Sa ovog gledita, znai , 95% jezikih zajednica da
naneg sveta pripada jezikim manjinama jedne i l i druge vrste.
To, naravno, ne znai i isti procenat svetske populacije, ali ipak
in njenu veinu. Inae, pojmovi veinskog i manj inskog jezika
73
RNKO BUGARSKI
nekada su sasvi m relativni, naroito ako se i ma u vidu samo
broj govorni ka. U doskoranoj Jugoslaviji , sa veim brojem
zvani ni h jezika, srpskohrvatski je uz to bio i vei nski jezik
zemlje, al i bi se u svetski m razmerima i on mogao svrstati u
manje jezike. A na Kosovu je albanski veinski jezik u nume
rikom a manj inski u pravnom smislu, dok je u Srbiji i Jugo
slavii manji nski na oba nai na; itd. Zanimlj iv je sluaj Belgije,
ij a se oba glavna jezika, famanski i francuski, sa razliitih
stanovita mogu opisati i kao vei nsk i kao manji nski .
Mnogi jezi ci i maju veinski, nacionalni i zvanini status
u svoji m mati nim dravama, dok se u drugim i esto susednim
zemlj ama javljaju kao manji nski jezici , gde mogu a ne moraju
da budu i ozvanieni (kao nemaki, maarsk, albanski i l i tur
ski ) . Svetski raireni jezici slue u zvaninoj komunikacij i ne
samo u svojim matinim dravama nego, eventualno u nekoj
kombi naciji sa domai m jezicima, i u desetinama bivi h kolo
nij a a sada samostalni h drava na razni m konti nentima, gde su
u brojanom smislu izrazito manj i nski jezici . Tako je engleski
danas jedini zvanini jezik, i l i jedan od zvani nih jezika, u ne
kih 45 drava, francuski u 30, a panski i arapski u po 20; dok
je u prva tri sluaj a ovo posledi ca klasine koloni zacije, arapski
svoj u rairenost prevashodno duguje irenju i slama. Pri tome
ovim jezicima, kao nematernj i m, u nekim od tih zemalj a govori
znaajan, a u drugi m zanemarlj iv broj dravlj ana.
Posebnu kategoriju manj inskih j ezika ine migrantski je
zici doseljenikih popul acij a u ekonomskoj emgracij i (kao tur
sk, grki , srskohratski i drgi u zapadnoevropski m zemlj a-
74
JEZICI
ma). Za razl iku od priznatih jezika nacional ni h manji na, oni na
n
o
voj teritorij i po pravilu nemaju odgovarajuu instituci onal nu
zatitu, i ako se najee preduzimaju neke mere za nj ihovu za
stupljenost u obrazovanju, mediji ma i drugim domenima j avnog
i vota. Unutar svoji h grupa, meutim, oni funkcioniu kao sva
kodnevni jezici, upravo kao i jezici veinskog stanovnitva za
svoje govorni ke.
Sa funci onal nog stanovita relevantni su i ranije u ovoj
knji zi navoeni poj movi prvog i drugog jezika neke zajednice.
Prvi jezik je najee i maternji jezik veine njenog stanov
ni tva, dok je drugi i l i nematernji jezik onaj koji u toj zajednci
obavlja dodatne soci ol oki vane i i nstitucionali zovane funkcije
(npr. ruski za govorike drugih jezika irom doskoranjeg Sov
jetskog Saveza, i l i zapadnoevropski jezici u bivim kolonij ama).
U neto drukijem znaenju, u zvanino vi ejezi nim lravama
jedan od nj i hovi h j ezika moe za predstavnike nekog drugog
da funkcionie kao drugi jezik (engleski za frankofone, a fran
cuski za angl ofone Kanaane, famanski/hol andski za Valonce
a francuski za Famance u Belgiji, ili srpskohrvatsk la pred
stavnike nacionalnih manjina u Jugosl aviji ) .
Dodajmo na kraju da je sledee od gore navedenih kate
gorija Evropska unij a proglasila relevantnim za potrebe prou
avanja i unapreivanj a jezi kog statusa pojedi nih grupa na svo
j oj teritorij i : regi onalni, nacionalni, zajedniki , standardni, zva
nini, saobraajni, svakodnevni, veinsk, manj inski, rgrantski,
m
a
terji, prvi, drugi jezik. Na spi sak ukljuio je j o neke, kako
bi se pruila to potpunija slika arene l epeze sociolingvistiki
75
RANKO BUGARSKI
odreeni h kategorija jezikih varijeteta koji funkcioni u u Evro
pi , ali i u svim drugi m delovima sveta.
Jezici i drave
U ovom odeljku razmotri emo neka pitanj a raspodele i
funkci oni sanj a jezika u drutvu, uzimaj ui dravnu zaj ednicu
kao pogodan okvir za to. U zapadnom svetu dosta je ukorenjeno
verovanje da su bar moderne drave u sutini jednojezine, da
je to posebno povoljno ili ak prrodno stanje, a da je izrazita
vi ejezinost recidiv prol osti , si mptom nerazvijenosti i i nilac
i nherentne nestabilnosti . Drugim reima, smatra se da je jed
nojezinost po samoj prirodi stvari nekakva norma, da drutvene
zajednice u koj ima svi govore isti m jezikom ve samim tim
dobro funkcioniu i lake napreduju. Nasuprot tome, kako se
veruje, viejezinost je odstupanje od tog idealnog obrasca, izaz
vano sklopom razni h nasleenih nepovoljnih okolnosti , koje za
pravo treba prevazii .
Ovakvo gledanje u duhovnom smislu je proisteklo iz uti
cajne evropske kul tumoistorij ske matrice, romantiarske i na
ci onal i stike provenijencije, koj a je postul iral a jedinstvo i i sto
tu nacije, drave i jezika. To shvatanje je uveli ko materij al izo
vano kroz tendencije asimilacije etno-jezikih manji na, i pro
ireno tokom kolonizacije drugi h kontinenata od strane evrop
skh naroda i nj ihovih jezika. Jednojezinost je tako postala ra
sprostranjen mehanizam dravne uprave, ali i si mbol ekonom
skog prosperi teta i politike moi . Ovaj stereotip do danas je
76
JEZICI
zadrao svoju snagu, naroito u velikim evropskim dravama
kao i shodi ti ma osvajakih poduhvata (Velika Britanija, Fran
cuska,

pania, na drugi nai n i Nemaka) i u

"
evropei ziranim"
dravama u Severnoj i Junoj Americi i Australij i . Meutim,
on je u meuvremenu pustio koren i meu upravljakim el itama
u kolonijalizovanim zemlj ama Azije i Afri ke, koje su u svojoj
teni za razvojem posle osamostaljenj a sledile takav nain mi
ljenja iako i h sopstvena tradicij a i lokal na stvarost nisu na to
upuivale. Nai me, obini ljudi u svim tim multietnikim i mul
tili ngvalnim zemlj ama - a one su, ne zaboravimo, u veini -
odrasli su u jezikom arenilu i u viejezinosti ne vide nita
neobino, nego je ak doivljavaju kao svojevrsno bogatstvo
(upravo kao to se to kroz vekove esto ini lo i na evropskom
prostoru, sve do poj ave naci onalnih drava).
Ako, dakle napusti mo pomenuti evropocentrini obrazac
i u kadar uhvatimo globalnu si tuacij u, videemo da viejezi
nost nije neto i zuzetno, to bi postojalo samo kod manjeg broja
zvanino vi ejezinih zemalja (i nekih poj edinaca u njima), ne
go sasvim normal na pojava koj a u pl anetari m razmerima ak
i preovlauje. Masovnost ovog fenomena i njegove razl iite ma
nifestacije pri tome su di ktirale potrebu za proirivanjem i di
ferenciranjem samog poj ma viejezinosti daleko izvan ogra
nienh i uproenih popularih predstava.
Objektivan pregled ove problematike otkiva da viejezi
nost sama po sebi nije bitan inilac drtvenog napretka niti
nazadovanja, nego je presudno ono to se na institucionalnom
planu uini u vezi s tim obelejem drtva. Vi ejezinost je,
77
RANKO BUGARSKI
i nae, nuno rasprostranjena ve zbog samog broja i distribucije
jezika u svetu uopte i u pojedinim dravama posebno. Ovome
treba dodati migracije stanovnitva u ratni m prili kama ili i z eko
nomskih razloga, potom trgovinu, verske, kulturne i obrazovne
potrebe. Meu inioce koji podstiu viejezi nost treba uvrstiti
i razvoj nacional nih jezi ka s obzirom na njihove prednosti al i
i ogranienja, ukljuivanje u svetske tokove putem uenja jezika
meunarodnog raspona, industrijalizaciju i urbanizaciju, pol i
ti ki federalizam, nauno-tehnoloki razvoj i druge. Naroi to
su manje zajednice - premda ne samo one - upuene na vi eje
zinost kao zalogu svog identiteta, al i i prosperiteta u procesima
formiranja i transformisanja drava. Za mnoge manjine, biti
obrazovan znailo je - i znai - biti dvojezian. Pojedinci iji
maternji jezik nema zvanian status u zemlji gde ive zapravo
moraju da postanu dvojezini ili viejezi ni , i to ne u bi lo kojim
jezicima nego obavezno u kombinaciji sa neki m domi nantnim
zvanini m jezi kom okoline.
Suprotno od onoga to se esto veruje, nije nimalo l ako
utvrdi ti koliko je jezika u upotrebi u nekoj zajednici u nekom
datom trenutku. Ovo stoga to nije uvek unapred jasno ta treba
raunati kao jedan jezi k, i ta kao jezi k u upotrebi . O prvom
pitanju ve je dovoljno reeno tokom naeg ranijeg razmatranja
jezikog identiteta. A to se tie drugog, s amo emo da pitamo
da l i je, primera radi, na nivou sociolingvi sti kog mako-profla
neke dravne zajedni ce relevantan podatak da se neki s asvi m
sl abo zastupljeni jezici nekada koriste, u strogo privatne svrhe,
u nekol i ko porodica iji su svi l anovi dvojezini . Jasno je da
78
JEZICI
su odgovori na ovakva pi tanja uvek donekle proizvoljni. Mi ,
meuti m, neemo moi da ul azi mo u metodol oke pojedi nosti
ove vrste, nego emo pribegavati nekim neminovnim pojedno
stavljenji ma.
Imajui u vi du ve reeno, nee nas iznenaditi i njenica
da jednojezinost na dravnom pl anu uopte nije nora, ve
izuzetak - i to kranje redak. Pri tome, dakako, mi slimo na fak
tiko a ne na formal no pri znato stanje. Naime, realno postojea
vi ejezinost moe se, kako smo ve i mali pri li ke da zapazimo,
zvanino pri znati i i nstitucional i zovati ili pak prikrivati i poti
ski vati - zavi sno od opte i jezike pol i tike date drave u odre
enom peri odu. Usled toga dolazi do privi dnog paradoksa da
u zvanino vi ejezi nim zemljama po pravi lu ima manje dvo
jezinih pojedinaca nego u zvanino jednojezinim dravama.
Ovo zato to zvanino viejezine drave zapravo samo garan
tuju upotrebu dvaju i l i vie jezika, a time i prava etno-jezikih
grupa u svom sastavu, ne promoviui pri tome i individualni
bi l i ngvizam. S druge strane, drave koje su ozvaniile jedno
jezinost esto se oblikuju na etniki i jeziki izrazi to meanim
podruji ma, sa vel i ki m brojem pojedi nano dvojezinih govor
nika u razni m kombi nacijama. Drave koje se o ovom pi tanju
foralno ne i zjanjavaju takoe automatsk potpadaju pod ovu
drugu kategoriju, kao jednojezine u jeziku vei nskog naroda.
Daemo nekoliko prmera raskoraka i zmeu prokamova
ne i stvarne si tuacije. U Evropi su neke drave (kao Belgija,

vajcaska, Jugoslavija ili bivi Sovjetski Savez) zvanino vi e

jezine, dok su drge (kao Francuska, Poljska, Bugarska i l i Gr-
79
RNKO BUGARSKI
ka) formalno jednojezine, ali su u stvarnosti i one vi ejezine.
Re je, unekoliko, o nivou posmatranja. Gledano u makro-per
spektivi ,
"
iz aviona
"
, Francuska i l i

panij a mogu da del uj u kao

jednojezine zemlje, kakvi ma se esto i smatraju. Neto bl ii
pogled ve otki va, u prvom sl uaju, uz francuski jo i oksi
tanski (provansalski ), katalonski , baskij ski, bretonski , faman
ski , nemaki , ital ij anski i korzikanski ; a u drugom, uz panski
jo i galicijsk i ponovo katalonski i baskijski . A jo neposred
nie osmatranje sociolingvi stikih mi krosredi na, naroito veih
urbani h agl omeracija u Francuskoj , regi strovalo bi i prisustvo
mnogih drugih, doseljenikih jezika preteno iz Evrope i se
vere Afike. Il i , sl uaj Velike Britanije, tradi cionalno zemlje
engleskog jezika, deli mino obrubljene keltskim jezicima u po
vl aenju. Ona je danas pravi Vavi l on jer su u nju, doselavanjem
iz bi vi h kolonij a i migracijom evropske radne snage, dodatno
uneti mnogobrojni afri ki , indijsk, dalekoi stoni , potom roman
ski , sl ovenski i drugi jezici - ukupno nj ih oko 1 00. Sl ino je,
iako u neto manji m razmerima, i sa drugim zemljama prijema
ekonomske migracije.
Iz ovih, kao i ranije datih pri mera, vi di mo da se vi eje
zinost na dravnom pl anu manifestuje u bar tri nivoa, a dife
rencirano s obzirom na lokalne pri like. U Evropi tipi no i mamo
najpre jedan nacionalni jezik ili vie nj i h. Potom, vie jezika
naci onal nih il i bar jezikih manji na, kao tradici onal nh i storij
ski h i
"
autohtonih
"
teritorij alnih grupacij a sa manj im i l i veim
pravi ma; ovakvih jezika moe da bude i veliki broj , kao u Ju
goslavij i , Rumuniji ili doskoranjem Sovjetskom Savezu. A na
80
JEZICI
sve ovo i du, naroito u pomenutim zemljama masovne eko
nomske i migracije (ukljuujui sada i prekookeanske zemlje Se
vere Amerike i Australi ju), jezi ci tzv. novih manji na - dete
ritorijali zovanih
"
alohtonih
"
migrantskih popul acija. Ti jezi ci
odskora unose vel i ku meru jezike arol ikosti i na prethodno
mahom monol ingval na podruja. U Evropi se ovo odnosi , uz
ve poimence navedene drave, i na Nemaku, Holandiju, Bel
giju, skandinavske zemlje i

vajcarsku. U ovoj posl ednjoj, na

primer, danas ivi vie govorni ka turskog nego domaeg na
cional nog jezika romana! Ovakvo dograi vanje jezikog mo
zaika zemalja i mi gracije ima rel ativno trajan karakter, jer se
doseljeniki jezici mogu odrati kao maternji bar u prve dve
-tri generacije.
U SAD, Kanadi i Austral i ji , opet, imamo po jedan sloj
domorodakih jezika u povlaenu, zatim domi nantni sloj en
gleskog (u Kvebeku i francuskog), i najzad sloj novodoseljenih
imi grantskih jezika, koji broji i do stoti nak njih. A u Afri ci
juno od Sahare tipino nailazimo na troslojnu piramidu sai
njenu od mnotva lokalnih dijalekata i verakul ara u osnovi,
zatim od manjeg broja jezika i re regi onal ne komuni kacije, tipa
li ngua franca, i, na vrhu, od jednog ili dva nacionalna odnosno
zvanina jezika. Drugde, kao u Indiji , i ma i razuenijih hije
rahija, kao to emo videti u nastavku. U svakom sluaju, vi e
jezinost je empirijska socioli ngvistika i njenica sveta u kome
ivimo i vaan deo slike svakodnevnog ivota. Ovo opte tvre
nje vredi nezavi sno od toga kako su gde regul i sane socioloke
i poli ti ke kategorje naroda, nacional ne manji ne i li narodnosti ,
8 1
RNKO BUGASKI
domorodakih i doseljeniki h etni ki h grupa i td. - kategorije
koje se poveanom mobil nou popul acija i brim promenama
u moderim uslovima i onako rel ativizuju.
Ako broj jezika na svetu podel i mo sa brojem danas po
stojei h suverenih drava, dobi emo prosenu vrednost od nekih
25 jezika po dravi . (Ovom proseku odgovarala je i biva Ju
goslavija, ako raunamo i sasvim sl abo zastupljene jezike od
koji h su neki na i zdi saju). Fakti ki jednojezinih dravni h tvo
revi na ima neznatan broj - svega nekol iko, uglavnom u Evropi.
Bez vei h rezervi ovde bi se jednojezini m mogl i nazvati samo
Isl and i Portugal , uz mni jaturne drave Li htentajn, Monako i
San Marino (ali su npr. Andora i Luksemburg ve trojezini).
Rauna se da najvi e drava ima izmeu l O i 50 jezika. Na
drugom kraju su vel i ke multi li ngvalne dravne zajednice, naj
ee stvorene na teri torijama nekadanji h i mperija, odnosno
kol onija. Tako se pri najstroim kriterjumima brojanja na ukup
noj evroazijskoj teritoriji biveg Sovjetskog Saveza govori oko
130, a u Indiji bar 1 70 jezika. Grubo zaokrueno, broj jezika
u Indoneziji procenjuje se na 300, u Nigeriji na 400, a u Papui
Novoj Gvi neji i do 750.
Vi dimo, dakle, da su realno vtseJeztcne i bezmalo sve
zemlje koje ekspl i ci tno i l i impli ci tno pri znaju samo jedan zva
ni ni jezik na svoji m teritorijama - i ako je od oko 20 drava
svega nekih 40 i slubeno proglasi l o svoju dvojezinost i l i vie
jezinost. U pogledu procentualne zastupljenosti vei nskog je
zi ka, ako takav postoji , razlike su vel i ke. Samo dve treine svi h
drava ima jedan jezi k zajedniki vei ni popul acije. Od ovi h,
82
JEZICI
u svega desetak sluajeva veinskim jezikom govori preko 90%
stanovni tva; to su, prema podacima koji ne moraj u da budu
uvek verodostojni , Isl and, Portugal , Nemaka, Austrij a, Japan
Severna i Juna Koreja, Bangl ade, Dominikanska Republ i ka 1
Tuni s. (Tu bi moda spadale i neke od zemalja za koje ne po
stoji zvanina evidencija o upotrebi jezika, kakve su Grka, Al
banij a ili Polj ska) . Ovakvom odnosu su bliske, ali iz raznih ra
zloga kasifkaciono problematine, Francuska, Velika Britanija,
SAD i Kina. Pomenuti procenat znatnije pada, ali je jo uvek
iznad 50%, u veini drava (npr. biva Jugoslavija i SSSR,

pa
nija, Maroko, Malezij a, Vijetnam). A u prilinom broju zemalja
mnogo manje od polovi ne stanovnitva govori zvaninim jezi
kom, ili jezicima (npr. Gana, Ni gerij a, Tanzanija, Uganda, Se
negal , Indij a, Indonezij a, Haiti ) .
Sa ve navedenim izuzetkom Isl anda i Portugala, od ze
malja koje se obino smatraju jezik
"
istim
"
svaka ima i bar
poneku jezi ku manjinu, makar i mal obrojnu. Tako Japan ima
ai nu, korejski i kineski kao manji nske jezike, a u Nemakoj,
pored autohtonih manji na kakve su danska i l i luikosrska,
danas nal azimo i mnoge doseljenike jezi ke (turski , srpskohr
vatski , i talijanski, grki , portugal ski itd. ).
U ovom smi sl u bie pouno da se na trenutak zadrimo
na jezikoj situacij i SAD, kao slubeno jednojezine zemlje ko
ja je u stvarnosti izrazito viejezina. Pored engleskog na jednoj
strani, i vie deseti na autohtonih i ndij anskih i eskimsko-aleut
skh jezika na dgoj , tu su nove desetine jezika unetih iri
gracij om iz svih del ova sveta. Prema zvaninim podacima iz
83
RNKO BUGARSKI
1976. godine, ak 28 mil i ona ili 13% svih dravl jana SAD pri
javil o je neki maternji jezik koji nije bio engleski , pri emu je
7% navel o i da taj jezik redovno upotrebljava. Nekima od tih
jezika govorili su mi lioni Amerikanaca; prvih pet po brojnosti
bili s u panski, italijanski , nemaki , francuski i poljski , svaki
sa preko mil ion govorika, a ukupno je bil o regi strovano 27
jezika sa vi e od l 00.000 predstavnika ponaosob. A u jednom
popisu iz 1980. godine vie od l 0% stanovnika iznad 5 godina
prijavil o je da im kuni jezi k nije engleski; od toga je za skoro
pol ovinu taj jezik bio panski .
Ukupno uzev, izgleda da u SAD dugorono ipak preo
vl auje tendencija postepenog prel aska na engleski, iako veoma
razliito u pojedinim jezikim grupama. To bi govoril o da je
zika asimilacija ipak tee, premda se famozni etniki
"
l onac
za pretapanje
"
pokazao manje efkasnim nego to se oekival o.
Vaan izuzetak od ovog smera kretanja je samo panski , koji
raste velikom brzi nom; po nekim podacima iz 1989. godine on
je moda ve prebacio cifru od 20 miliona govornika. Ovo je
izazvalo reakciju u vidu pokreta - dosta snanog ali u perspek
tivi verovatno neuspeno g - d se englesk proglasi jedi nim zva
ninim jezikom ove zemlje. (Ona, i nae, kao ni druge anglo
saksonske zemlje, ni kada nije donela formal ne uredbe ove vrste:
bez njih se uvek znal o ko je gazda u jezikoj kui. )
Poznato je da se jednim jezikom moe sl uiti jedna nacija
(il i druga etnika formacija) ili vie njih, u i stoj dravi ili u
razl i itim dravama; i obrnuto, ista nacija moe da kori sti ra
zl iite jezike. Ovo ukazuje na veliku sloenost odnosa jezika
84
JEZICI
prema naciji i dravi - do koje je, opet, dolo zbog injeni ce
da su jezike, etni ke i pol iti ke granice kroz i storiju mahom
i zrastale na razliite naine i retko su kad podudarne. Potpuna
podudarnost izmeu jezika i drave u i stom vidu - tako da
ogromna veina svih govornika jednog jezi ka ivi u jednoj dr
avi , a da ova nema drugih jezi ka osi m moda brojano bez
naajni h manjina - sasvim je i zuzetna. Prema nekim anal izama,
ovo bi mogl o da vai samo za Island, Maltu, Japan, Tajl and i
Malgaku Republ iku, a uz vee rezerve eventual no jo za Ma
arsku i Tursku. Neuporedivo je ei raskorak, veoma esto
sasvim drastian. U Francuskoj su, na primer, jezike i dravne
granice nepodudarne uglavnom po rubovima, to daje uti sak
nedovoljno i zotrene sl ike (kao kada se vidi
"
dvostruko
"
). Al i
odstupanje je znatno vee ve u susednoj Belgiji, koja kao drava
postoji od 1830. godi ne, dok je po sredini preseca germansko-ro
manska jezika granca stara 1. 00 godina. Ista ganica ide i kroz

vajcarsku. A stari su, dakako, jo mnogo kompli kovanije u zem
ljama tzv. Treeg sveta, to smo ve i mali prilike da zapazimo.
Manifestacije drtvene viejezinosti
Najoptije govorei , vi ejezi nost se i spoljava na drtve
nom i na pojedinanom pl anu. U nauci se ova razlika obino
terminologizuje kao opozi cija i zmeu socijetalnog i individual
nog bilingviva, pa emo se i m u daljem izlaganju sluiti
ovim termi nima. (Za razliku od
"
socijalnog
"
, to se odnosi na
drutvene fenomene uopte,
"
socijetalno
"
upuuje na neku od
reenu drutvenu zajednicu) . Kada se na socijetalnom planu go-
85
RANKO BUGARSKI
vori o vi ejezinosti , taj pojam uglavnom ima iroko i neutral no
znaenje (
"
upotreba vi e od jednog jezi ka u nekom drutvu
"
) ,
ne govorei ni ta o funkcionalnoj raspodeli tih jezika. Ako se
pak el i naglasiti postoj anje takve distri bucije pri kojoj se j edan
jezik i l i varijetet upotrebljava za odreene fnkcije a drugi za
neke druge funkcije, to se istie posebni m terminom diglosia,
odnosno triglosia i l i poliglosia kada je potrebno takvo preci
ziranj e. (Eti mol oki , rei bilingvizam i diglosia obe znae 'dvo
jezinost' , al i je prva sainjena od latinskih a druga od grkih
elemenata, sa navedenom specij ali zacijom znaenja. )
U uem smislu, diglosija oznaava funkcionalni rascep pri
kome se jedan varijetet nekog jezika koristi za tzv. vie fnkcije
(admi nistacija, kultura, vie kolstvo), a drugi vari jetet istog jezika
za tzv. ne fnkcije (neforalna svakodnevna komunikacija). Ta
kav odnos postoji , na primer, izmeu dva varijeteta novogkog
(katarevusa i di motiki ), savremene verzije kasinog arapskog i
razl iitih arapski h govorh dijalekata u pojedinim arapskm zem
ljama, ili standardnog nemakog i nemakog dijalekta u

vajca
skoj . U irem smislu, o diglosiji se govori i kada su ralii ti jezici
(a ne samo njihovi vaijeteti) rasporeeni po fncijama, neretko
u lepezi - karakteri stinoj za poliglosiju - koja se ne moe svesti
na prostu opoziciju
"
vieg
"
i
"
nieg
"
. Ima, tako, zemalja u koji ma
se jedan jezik ili varijetet koristi u porodici , drugi za govoru
komunkaciju na posl u, tei u obrazovne i l i admi ni stativne svrhe,
etvrti moda za verske obrede, i sl ino.
Veoma esto opta viejezinost u nekoj dravi sadri kom
ponente diglosije. Tako je maa kneevina Luksemburg sutinsk
86
JEZICI
trojezina, ali uz izvesnu specij al izaciju po funkcijama. Tamo
se, primera radi , moe desiti da se u nekoj parici svedoi na
luksemburkom dij alektu nemakog kao osnovnom govorom
varijetetu stanovni tva, da se rasprava meu advokati ma vodi
na fancuskom kao jezi ku prestia, a da se presuda formulie
na standardnom nemakom kao poslovnom jeziku! U Tunisu
se bili ngvizam izmeu arapskog i fancuskog kombinuje sa ve
pomenutom diglosijom unutar arapskog. Do sl oenog ukrtanja
ovih odnosa moe doi i u sasvim malim zajednicama. U se
verozapadnoj Istri veina italijanskog etnikog stanovni tva je
dvojezina sa i talijanskim i sl ovenakim, ali jo uz dvostuku
diglosiju (standardni i lokalni dijalekatski varijeteti obaju jezika).

to se tie odnosa i zmeu socijetalnog i individual nog bi

l i ngvizma, tu ima vi e mogunosti koje se mogu svesti na tri
osnovna sluaja, ematski prikazana na Sli ci 7.
I m
---
JezikA JezikB
Slk 7.
87
RNKO BUGASKI
Kod tipa I, u dravi zajedno ive dve monolingvalne gru
pe, sa samo mani m brojem bilingval nih pojedinaca preko kojih
se ostvaruje kontakt izmeu nj i h; to je, dakle, dvostruki mono
lingvizam (primer: Belgija, Kanada,

vajcarska, biva

eho
sl ovaka) . Bilingvalnih pojedinaca ima, na primer, u Belgiji i
Kanadi svega 13-16%, a one su zvanno dvojezine zemlje.
Kod tipa II, pripadnici obej u gupa su i pojedinano u
veini bi lingvalni, to je dvosmeri i l i simetrini bilingvizam
(pri meri : Tanzanija, Paragvaj , delovi Indije, gde se indivi dual ni
bili ngvizam penje i do 90% stanovni tva) .
Kod tipa III, jedna grupa je dvojezina (po pravilu man
j inska) a druga jednojezina (veinska) . To je jednosmeri ili
asimetrini bilingvizam (primeri : jezici nacionalnih manji na i
veinskih naroda u Jugosl aviji i irom Evrpe, jezici domoro
dakih i doseljenikih populacij a prema vel ikim nacionalnim
jezicima na drugim konti nenti ma) .

esto su bi lingvalni skoro

svi pri padnici manj inskog, a eventualno samo neki govorici
veinskog jezika. No u bilo kom sluaju, socijetalnog bil ingviz
ma zapravo i nema bez neke mere i ndividualnog bilingvizma.
Ovo je, dakako, samo teorijska ema; sam ivot je kom
plikovaniji , jer obino nalazimo u i stoj dravi vie od dve grupe
i dva jezika - kako se delimino moe videti i iz dati h primera.
Ipak ta tipologija moe da pomogne u percipiranj u sl oenih
odnosa i zmeu socijetalnog i individualnog bi lingvizma. A ega
sve ima
"
na terenu
"
, to moemo da ilustrjemo primerima grada
Madine u Gani , gde je u kontaktu preko 80 jezika, pri emu
88
JEZICI
veina stanovnika govori bar po tri , i l i pograninog podruja
Brazila i Kolumbije, gde svega 10.00 lj udi govori oko 25 je
zika, a veina pojedinaca dva ili tri .
Istovremeno, ovakvo posmatranje unosi korekcij e u pre
thodno izloenu sl i ku viejezinosti pojedi ni h zemalj a. Uz sve
to je reeno o veoma i zraenom socijetal nom bi li ngvizmu u
SAD, sada moemo dodati da j e tamo ogromna veina stanov
nitva pojedi nano ipak jednojezina, sa svega nekih 6% ak
tivnih
"
svakodnevni h
"
bi li ngval a. (Ovde je relevantna razlika
i zmeu iskazivanja o maternjem jezi ku i o redovnoj upotrebi
jezika, i mpl icitna u ranije dati m stati stikim podaci ma, uz do
datnu napomenu da u SAD i ma moda l%
"
neengl eskih
"
mo
noli ngvala) . Sa stanovita i ndividualnog bilingvizma, dakle, ova
zemlja se moe legitimno videti i kao sutinski jednojezina,
to ipak samo unekoli ko opravdava uobiajena shvatanj a. Skra
eno se moe rei da je tu u opticaju mnogo jezika ali izmeu
srazmerno malog procenta stanovnka - za razliku od Paragvaja,
na primer, gde su samo dva jezika al i ih del i vel i k procenat
dravlj ana.
Sa upravo izloenom problematikom u vezi je i razlika
izmeu teritorijalnog i personalnog pri ncipa u i nstitucionali za
ciji bili ngvizma na dravnom nivou. Prvi princip podrazumeva
teri torijalnu razdvojenost, gde svaki jezik ima sva prava na
svom zemlji tu, to odgovara zemlj ama pomenutim uz tip I (a
koj ima se sa ovog stanovi ta uglavnom moe dodati i dosko
ranj a Jugoslavija). Drugi pri ncip predvia ravnopravnu upo
trebu svakog jezika bilo gde u zemlji , odnosno na podruju
89
RANKO BUGARSKI
njegovog vaenj a. On je tee ostvariv i ree zastupljen - u Ju
noj Africi vai za belce koj i govore bilo afrikans bilo engleski,
a u Kanadi , inae teritorijal no ustrojenoj , pri hvaen je samo na
federalnom nivou uprave. Sli ne kombinacije jednog pri ncipa
na ni i m a drugog na vi i m admi ni strativnim instancama nal a
zi mo u Finskoj i Jugoslavij i .
Najzad, u pogledu traj nosti bi li ngvi zam moe da s e i spolj i
kao stabilan (to odgovara etnikom i kulturom plural i zmu)
ili pak prelazan (to vodi asimilaciji manji nske grupe u vein
sku) . Stabilnost je mahom obeleje tipa I, donekle i tipa II,
dok prelaznost oznaava meufazu i zmeu monol ingvizma u
jednom i potom u drgom jeziku, i esta je kod bili ngvalnog
segmenta u tipu III . Tada, naime, manji na polazi od svog ma
terjeg jezika, potom vremenom postaje bi li ngvalna radi pro
speri teta u veoj zajedni ci , da bi na kaju sasvim prela na do
mi nantni jezik veine (v. Sl i ku 2 u 1. pogl avlju). U SAD, na
primer, veina jezikih manj ina i spolj ava ovu vrstu bi li ngvizma,
kao i u Australiji i Kanadi (u ovoj drugoj sa i zuzetkom insti
tuci onal no zatienog francuskog, naroito u Kvebeku) .
Drutvena kontrola viejezinosti
Jezi ki kontakti u uslovima vi ejezinosti esto prerastaju
u jezike konfikte - sukobe pri koji ma jezik postaje vaan si m
bol razliitih etniki h, politikih, socijal ni h, ekonomskih, admi
ni strativnih i drugih pripadnosti i i nteresa. Tu deluju razli i ti
i ni oci : etniki identitet, nacionalna i poli ti ka afracij a, kao
90
JEZICI
i napetosti u odnosima izmeu autohtonih i doseljenih, vei n
skh i manjinskih, urbanih i rralnih, bogatih i siromani h po
pul acija. Pr tome se drutvena nejednakost i spoljava i kao je
zika neravnopravnost, u kontekstu viejezi nosti , irenja i l i uz
micanja jezika i srodnih pojava, a na osetljivom podruju je
zikih prava aktuelizuj u se i pi tanj a irih graanskih, nacional
nih i ljudski h prava. Konfiktne pojave ove vrste poznate su
i rom sveta, a posebno izrazite, pa i dramati ne oblike povre
meno su dobij ale u Indij i , Kanadi , Belgij i , Jugoslaviji i drugde.
Otuda ima mnogo pitanja u vezi s jezikom praksom, po
sebno u viejezinim zajednicama, koj a treba sistematski i ra
ci onal no reavati na i nstitucionalnom nivou. Ovaj kompleks
problema, koj i dodatno obuhvata i one razmotrene i l i nagovete
ne na drugi m mesti ma u ovoj knji zi , i de u domen jezi ke po
l i tike i pl aniranja jezika. Jezika politika je politi ka jednog dru
tva u obl asti jezike komuni kacije - to jest, skup stavova, pri n
cipa i odluka koj i odraava odnos tog drutva prema sopstve
nom verbalnom repertoaru i komunikacij skom potencij alu. Je
zika pol itika u ovom smislu je po svojoj prirodi prevashodno
u nadlenosti politikog odluivanja, dakako u saradnji sa stru
nj acima za jeziku, pravnu i socioloku problematiku. Plani
ranje jezika jeste skup konetnih mera koje se u okviru prh
vaene jezike politike preduzimaju u cilju usmeravanja jezikog
razvoj a, odnosno delovanja na jezike kako bi se oni u to veoj
mer osposobili za obavljanje svojih fncij a u komunkaciji i
stvaatvu lanova zaednce. Plaraje jezika je otuda vie u
komptenciji sah jezik stnjaka.
9 1
RANKO BUGARSKI
Meu vane zadatke jezike politike ide odreivanje koji
e od zastupljenih jezika dobiti status nacionalnih, odnosno zva
ninih, te kako e biti obezbeivana prava predstavnika ma
nj inskih j ezika. Neka od ovih pitanj a mogu se, u skadu sa tra
dicijom i sa optom politikom odreene zemlje, manje-vie pre
pustiti praktinoj samoregulaciji uz i zvesne lokalne ili profe
sionalne inicijative (tipino npr. za zemlje engleskog jezika,
gde, kako smo videli, ne postoji kategorija zvaninog jezika).
A mogu se i normativno ureivati putem ustavno-pravnog re
guli sanja (najpodrobnije razraenog, na svim stepenima admi
nistracije, u zemljama kao to su Belgij a, vajcarska i Kanada).
Prema jednom kanadskom i straivanju iz 1976. godine,
od 147 suverenih drava iji su ustavn dokumenti pregledani,
110 ih je imalo i odredbe koje se tiu jezika (ukljuujui 18
od 22 federal ne drave). Te odredbe uglavnom su se odnosile
samo na slubenu upotrebu jednog ili vie jezi ka. U redim slu
ajevi ma, meu kojima su malopre pomenute razvijene vieje
zine zemlje Zapada, predmet dodatnog zakonskog reguli sanja
je i neslubena ali j avna upotreba jezika na podrujima rada,
trgovine, poslova, komunikacija i kulture.
U zemljama u koj ima dominira j edna etnika nacija, status
zvaninog jezika po pravilu prpada samo njenom jeziku, dok
se manji m jezicima mogu garantovati odreena prava. (Izuzetak
je Finska, koja je zvanino dvojezina zbog samo 6% prpad
nika vedske manj ine, koja tu ima i svoj sopstveni unverzitet).
Kada nije takav sluaj, zvanan stats moe da ima vie j ezika:
dva (ehoslovaka, Belgija, Irska, Kanada, Kamerun itd.), tr
92
JEZICI
(kao vajcarska), etiri (kao Singapur) ili jo vie (kao Jugo
slavij a, SSSR, Indija). U ovom potonjem sluaju neretko nala
zimo hijerarhij sku organizaciju razliitih stepena slubene i j av
ne upotrebe jezika. U Nigeriji, na primer, engleski slui kao
glavni jezik optenacionalne i naroito interacionalne komu
nikacije, dok u unutranjem meuetnikom optenju funkcio
niu raireniji domai jezici hao hausa, igbo i joruba. U istonoj
Afici (Tanzanij a, Kenija, Uganda) u ovom drugom sloju do
minra svahili. U svim pomenutim afikim zemljama postoji i
irok donji sloj etnikih jezika, mahom bez ozvanienog statusa.
Ovakva slojevitost jo je izraenija u Indiji. Tu nalazimo
hindi i engleski kao zvanine jezike na saveznom nivou (pri
emu ovaj drugi zvanino funkcionie j o i na nivou nekih od
drava-lanica Indij ske unije). Potom dol azi ak 14 domaih
jezika kao zvani nih u pojedinim dravama, zatim jo vie veih
ali nezvaninih jezika koji su ipak u odreenom smslu priznati
u j avnoj komunikaciji, i najzad nepregledno mnotvo sitnijih
etnikih jezika i varijeteta bez ikakvog j avnog statusa. Osobena
hijerarhij a sl ubene upotrebe jezika postoji i u Jugosl aviji, kako
emo videti u narednom odelj ku ove knjige. to se pak tie
nacionalnih i jezikih manjina, njihova jezika prava u svetski m
razmerima variraju od veoma velikh (Finska, Jugosl avij a) do
sasvim ogranienih ili nikakvih (Francuska, Grka, Albanija,
Bugarska).
U okvir planiranj a jezika vodi se briga o izradi i refori
sistema pisanj a za pojedine jezike, njihovoj standardizaciji i
funcionalnom osposobljavanju, izgraivanju strnih terino-
93
RNKO BUGASKI
logij a i drugom. Neka od vanih pitanj a iz domena jezike po
litike i pl anirana jezika imaju i svoje nagl aeno internacional ne
aspekte, posebno s obzirom na aktuelni razvoj komunikacija,
nauke i tehnologije, kao i povezivanje kroz rad meunarodnih
organizacija, poslovnih frmi i drugih ustanova. Tu spadaju, pri
mera radi, internacional na standardizacij a naunih i strunih ter
minologija, iji rad obj edinjuju razni svetski centri i komisij e,
i obezbeivanje reprezentativne a optimalne komunikacije u te
lima kao to su Organizacij a ujedinjenih nacija, Evropska unij a,
Svetska zdravstvena organizacija, UNESKO i mnoga druga. U
njihovom delovanju, u koje je ukljuen vei broj jezika, veoma
je aktuel an problem prevoenj a, koje je i inae - uz uenje
drugih j ezika - od davnina jedan od gl avnih naina prevazi
l aenj a jezike raznolikosti. Ujedinjene nacije, na primer, u
svom radu priznaju 6 zvaninih jezika (engleski, panski, ruski,
francuski, kineski i arapski). A Evropska unija opere ak sa
l l jezika svojih zemalja-l anica (engleski, francuski, nemaki,
panski, portugalsk, italij anski, hol andski, danski, vedski, fn
ski i grki) - to ukupno daje 1 1 0 prevodilakih parova!
Ali ima jo dosta jezika koji mogu da budu od znaaj a
u meunarodnoj komunikaciji. Ameriko ministarstvo obrazo
vanj a obj avilo je 1 985. godine spisak od 1 69 jezika koj e je
ocenil o kao
"
kritine
"
u smislu da njihovo poznavanje moe
da unapredi znaaj na nauna istraivanja ili - sa amerikog sta
novita - nacional ne interese u ekonomij i ili bezbednosti (meu
njima su i srpskohrvatski, slovenaki i makedonski). Ovaj po
datak ima samo uslovnu vrednost, jer bi spisak svakako u ne-
94
JEZICI
emu bio drkij i da su ga sastavlj ali, reci mo, Rusi. Ipak, moe
se bar gubo uzeti da izmeu 150 i 200 jezika (ovako ili onako,
koji vie koj i manje) moe da pretenduj e na neki udeo u me
unarodnoj razmeni. to bi onda znailo da domaa svih preo
stalih jezika praktino ni u emu ne ide dalje od njihovih lokalnih
zajednica: odista porazan bilans za 97% svih jezika sveta!
Kao to j e poznato, u poslovima oko terminologiJ i pre
voenja danas pomae mona elektronska tehnologij a. I kad
nju pominjemo, dodaj mo da se, generalno govorei, smanjuje
raspon tolerancije jezike raznolikosti idui od ranij1h perioda
i primitivnih zajednica ka savremenom tehnolokom dobu. Nai
me, nepismena drutva l ako toleri u male i veoma razliite je
zike i dijalekte. Pismene zajednice, posebno poev od izuma
tampe, favorizuju standardizovane j ezike sa malo diJalekatskih
variacija. Elektronski mediji tipa radij a i televizije poJstiu ve
e jezike uz nivel aciju njihovih unutranjih razlika. Ndjzad, pri
rodi raunara najbolje odgovara jedan vel i ki jezik ih vrlo malo
takvih. Sve ovo ne treba, dakako, apsolutizovati mti iz toga
izvl aiti prenagljene zakljuke, ali se naznaena opta tenden
cij a ipak dosta j asno ocrtava, pa pri svakom ozbiljniJem dugo
ronom planiranju jezikog razvoj a u moderim uslovima treba
uzimati u obzir i njene impl ikacije.
Moemo da zakljuimo da jezika politika i planiranje je
zi ka, na nacionalnom i internaci onal nom pl anu, sl ute kao svo
jevrstan regulator viejezinosti, omoguujui da do jaeg izra
aja dou njene nesumnjive prednosti, a da se njeni negativni
aspekti dre pod kontrolom. Bez takvih drtvenih intervencija
95
RKO BUGARSKI
verovatniji bi bio obrut sme daljeg razvoja dogaaja, kako u
pojedinim viejezinim zemljama tako i u svetu u celini.
Jezici u bivoj Jugoslaviji
U zavrnom odeljku ovog poglavlj a, u vidu svojevrsnog
i l ustrativnog dodatka, izloiemo s ki cu jezike situacije u do
jueranjoj Jugosl avij i, verujui da e ovakav saet ali viestran
prikaz biti zanmlji v itaocu ove knjige. Ii emo redom koj im
su pojedine teme razmatrane u cel om prethodnom tekstu, s tim
to emo taj sled povremeno dopunj avati i nekim aspektima
koji u naem optem pregledu, iji su predmet bar potencij alno
bil i svi jezici sveta, nisu mogli da budu dotauti.
Pod Jugoslavijom emo podrazumevati - kao to smo to
ini l i i ranije u ovoj kjizi - dravu koja j e na ovim prostorima
postoj ala do raspada tokom 1991. godine. Jedino tako moe se
dati jedna koherentna sociol ingvistika sl ika. Iako ova slika u
mnogo emu ve pripada prolosti, ni zbivanj a u sadanjosti ni
stanje koje e se uspostaviti u budunosti nee moi da se shva
te bez razumevanja podloge koja j e u nj oj oslikana. (ira oba
vetenja o socioli ngvistikom proflu SFJ mogu se nai u ra
dovima Dubravka kiljana i Augusta Kovaeca navedeni m u
Bibliografji, koji su bili od posebne kori sti i pri i zradi ovog
prikaza). Skup svih jezi ka koji se govore u ovako shvaenoj
Jugoslavij i nazivaemo jezicima Jugosl avij e i l i jugoslovenskim
jezicima, i skljuivo iz praktinih razloga, iako za vei nu nj ih
ovo nije matina zemlja.
96
JEZICI
Koliko se jezika govorilo u toj Jugoslaviji? Nekome se
moe initi da je bar ovaj podatak poznat i nesporan, ali ipak
nije tako: tekoe prebrojavanja sa kojima smo se suoili ve
u l. pogl avlju delimino vae i ovde, pa opet zavisi ta se sve
rauna. Ako brojimo samo standardne jezike, njih ima 14, ali
ako ukljuimo i nestandardizovane govorne idiome ovaj broj
se skoro udvostruuje. Maksimalan broj jezika u Jugoslaviji,
autohtonih u tom smislu to su zastupljeni na ovoj teritoriji bar
oko sto godina, makar i sa sasvim malim brojem predstavnika,
mogao bi da bude 27. Ova cifra svakako e mnoge da iznenadi,
koliko god im inae bila bliska predstava o Jugoslaviji kao zem
lji mnogih jezika. U Tabeli 3 dat je spisak prvih 15 j ezika,
rangiranih prema zaokruenom brju govornika po popisu sta
novnitva iz 1981. godine. (U trenutku dok ovo piemo popis
za 1991. godinu je obavljen, ali konani rezultati jo nisu ob
javljeni.)
Tabela 3.
l . srpskohrvatski ... 16,400.000 9. sl ovaki ........ . .... 74.00
2. slovenaki ........... 1 ,760.000 10. rmu nski ........... 60.00
3. albanski ............... 1 ,750.000 l l. bugarski.. . . ......... 37.00
4. makedonski . . . . . . . . . 1 ,370.000 12. rusinski .............. 19.00
5. maarski ................. 410.000 13. italijanski ........ .. 19.00
6. romski ............... ..... 140.000 14. eki .................. 16.00
7. vlaki ...................... 135.000 15. ukajinski ............ 7.00
8. turski .. ................. ..... 82.000
97
RANKO BUGARSKI
Jezici jo manji od ukrajinskog, iji je broj govornika po
pravilu teko a nekad i nemogue utvrditi, mogu se grubo po
deliti u tri grupe, rangirani opadajuim redom unutar svake od
njih, kako sledi.
l - izmeu nekoliko hiljada i jedne hiljade: nemaki, ruski,
poljski, grki, juruki, meglenorumunski, istrorumunski.
2 - izmeu nekoliko stotina i jedne stotine: arbanaki, erke
ski, istroromanski.
3 - izmeu nekoliko desetina i nekoliko pojedinaca: jermen
ski, jevrejskopanski/ladino, jevrejskonemaki/jidi.
Idiomi u ovoj poslednjoj kategorii ve su sasvim na iz
disaju, a poslednji navedeni praktino je iezao i moda ga
ne bi trebalo vie ni raunati.
Dati brojevi govornika odnose se na izjanjenja o mater
njem jeziku prilikom popisa. Meutim, neki od ovih jezika, a
naroito jezici jugoslovenskih naroda, koriste se u veem broju
i kao drugi jezici. Srpskohrvatski, koji je materji jezik blizu
75% ukupne ondanje jugosl ovenske popul acije, i u tom po
gledu daleko prednjai na spisku, usvajaju kao nematernji jezik
mnogi u preostaloj etvrtini, bilo formalno ili neformalno. Sli
no tome, !talijani i Maari u Sloveniji po pravilu govore i slo
venaki, dok se Albanci esto dodatno slue srpskohrvatskim
na Kosovu a makedonskim u Makedonji. Ima i neto dvosmer
nog bilingvizma, kada pripadnici veinskih jezika takoe usva
j aju manjinske jezike grupa sa kojima ive u etno-jeziki me
ani m zajednicama. Uopte uzev, to se ide nie na listi jezika
98
JEICI
sve je vii procenat bil ingvizma (pa i trilingvizma) meu nji
hovim govornicima, da bi kod predstavnika brojano najsl abijih
jezika, bez izuzetka bar dvojezinih, i sam pojam maternjeg
jezika izgubio svoje uobiajeno znaenje. U ovim sluaj evima,
ali i neki m drgim, uz bilingvizam se moe nai i izrazita di
glosij a.
U vezi sa brojanom snagom moe se govoriti i o vital
nosti, shvaenoj dijahronijski ili sinhronij ski. Dijahronijski,
uporeivanjem broj a govornika od jednog popisa do drugog,
utvrdili bismo da neki jezici stabil no rastu (uglavnom naj vei),
da drugi odravaju osnovnu ravnoteu, dok trei neprekidno gu
be govornike (gotovo svi manj inski jezici, ali neravnomerno).
A sinhronijski, kao jedna mera vitalnosti mogao bi da poslui
odnos veliine jezike zajednice, defnisane kao skup svih go
vornika datog jezika u Jugosl aviji, prema veliini etnike za
jednice asocirane s tim jezikom. Ove dve veline ugl avnom su
priblino podudarne, ali ima i znaaj nih odstupanja. Tako su
1981. godine neki jezici (i talijanski, rumunski, makedonski, bu
garski, albanski) imali vie prijavlj enih govornika nego to je
bilo deklarisanih pripadnika odgovarajuih etnkih kolektiva.
Srskohrvatski (raunajui sve narode koji njime govore kao
maternjim) i slovenaki i skazali su poklapanje pomenutih vred
nosti, dok su svi drugi jezici za koje postoje podaci imali manje
govorka u poreenju sa brojem l anova odgovarajuih etni
kh zajednica. Posebno nisko na ovoj listi stoji ukajinsk, sa
7.00 govornka prema 12.00 deklarisanih Ukraj inaca. (Ovde
nismo uzeli u obzir nestandardizovani vlaki i samo delimino
99
RNKO BUGARSKI
standardizovani romski, koji predstavljaju dve krajnosti: govor
nici vl akog viestruko premauju izj anjene Vlahe, dok govor
nika romskog ima bar tri puta manje od procenjenog - iako u
popisu drukije iskazanog - broj a etnikih Roma.)
Optije uzev, raskorak izmeu iskaza o jeziku 1 onog o
nacionalnoj pripadnosti srazmero je znaajan: znatno iznad
500.000 stanovnika doskoranje Jugoslavije ne govori mater
njim jezikom koji bi se oekivao na osnovu njihove nacionalne
pripadnosti. Na svoj nain, ovaj podatak govori i o sloenosti
odnosa izmeu jezika i nacie. A sa ovde razmatranog gledita,
vitalniji su jezici koji brojano nadrastaj u svoje etnike zajed
nice, a manje vitalni su oni kod kojih je obrnuto. Za ove potonje
moe se, bar teorijski, pretpostaviti bri tempo gaenj a usled
ubrzane asimilacije.
Sa genetskog stanovita, jezici Jugoslavije mogu se pode
liti na slovenske, neslovenske indoevropske, i neindoevropske.
Zastupljeni slovenski jezici dele se na junoslovenske (srpsko
hrvatski, slovenaki, makedonski, bugarski), zapadnoslovenske
(eki, slovaki, rusinski, polj ski) i istonoslovenske (ukajinski,
ruski). Od romanskih jezika nal azimo razliite rumunske dij a
lekte (dakorumunski, kome odgovara i standardni rmunski,
vlaki ili arumunski, meglenorumunski i istrorumunski), potom
italij anski i, sasvim marginalno, istroromanski i jevrej skopan
ski. Od germanske grupe, nemaki i neki eventualni ostatak
jevrej skonemakog. Druge indoevropske ogranke predstavlj aju
albanski (uz malo ostrvo arbanakog dij alekta), grki, romski
1, marginalno, jermenski. Od neindoevropskih porodica zastu-
1 00
JeZICI
pljene su uralska (ugro-fnska grana: maarski), altajska (tur
kika grana: turski , juruki) i, ponovo marginal no, kavkaska
(erkeski ) .
Unutar pojedinih jezika postoje razliiti stepeni dijalekat
skog diferenciranja. Ono je i zrazitije kod veih jezika koj i zah
vata ju ire teritorije (naroito srpskohrvatskog) a mnogo manje,
i l i odsutno, kod sasvim mal ih jezika koji preivljavaju u enkla
vama.
Genetski razliiti, jezici Jugosl avije su meusobno bli ski
ili udaljeni i u tipolokom pogledu. Takva bli skost najvea je
unutar slovenske grupe, ali se distanca j avlja kada je re o uda
lj eniji m indoevrpskim i nei ndoevropskim jezicima (kakvi su
al banski ili romski, odnosno maarski ili turski ). Ali i unutar
jednog jezika, kakav je sluaj sa srpskohrvatskim, moe se naii
na sasvim i zuzetan raspon tipolokih varijacija izmeu pojedi
nih dijalekata - recimo, u prozodijskim ili padeni m sistemima.
Uzeti zajedno, genetski i tipoloki inioci uveliko odre
uju stepen uzajamne razumljivosti. Uz neke izuzetke, predstav
nici razliitih dijalekata istog jezika mogu meusobno da opte,
manje-vie uspeno, ak i bez pribegavanj a standardnom vari
jetetu ako takav postoji i ako im je dostupan. Ovo je utol iko
lake to je ostalo mal o
"
dstih
"
dijalekata i to se govorna
obeleja danas mnogo l ake i re preko tzv. dijal ekatskih grani
ca. Meutim, vanij a od ovoga je injenica da je takva polu
komunikacija, kako je reeno u l. pogl avlju, u znaajnoj meri
mogua bar i zmeu govorika junosl ovenskh jezika. S druge
101
RKO BUGASKI
strane, razumlji vosti nema kada je re o naj veim jezicima ma
nji na (albanskom, maarskom, turskom, romskom), ni unutar
ove kategorije ni prema junoslovenskim jezicima. U takvim
sluajevima komunikacija u Jugosl aviji u potpunosti zavi si od
poznavanj a sagovornikovog jezika i l i pak od zajednikog znanja
nekog treeg jezika.
Sada prelazimo na prstore odnose, uz osvrt i na neke
nj i hove pratee pojave. Geolingvistiki, srpskohrvatski zauzima
iroko centralno podruje Jugoslavije, dok ga drugi jezici ma
nje-vi e okruuju i l i obrazuju enkave na nj egovoj teritoriji . A
geopolitiki, na jednoj strani su srskohrvatski, sl ovenaki i ma
kedonski kao u punoj mer domai jezici , odnosno jezici j ugo
slovenskih naroda, dok su u odnosu prema njima svi preostali
jezici u pograninom poloaj u ili u situaciji dij aspore. Drugim
reima, ital ij anski , maarsk, rumunski , bugarski i albanski u
sutini obrazuj u krug rubnih porja du jugoslovenskih gra
ni ca, preli vajui se preko njih i tako stvaraj ui kontakt sa ma
ticom svoji h govorika u susednim dravama, dok drugi jezici
(kao eki , sl ovaki, ukraji nski , turski) ostaj u i zvan takvog kon
takta. Donekle poseban sluaj predstavlj aju jezici kao romski ,
vlaki i rusi nski , za koje se ne moe (ili ne moe vi e) rei da
i maj u neku odreenu matinu zemlju izvan Jugoslavije.
Sa ovi m je povezano pitanje relativne kompaktnosti, od
nosno diznosti jezikih zajednica. Dok u veini sluajeva go
vorni ci jednog jezika ive na kontinuiranoj teritorij i , eventualno
obrazujui dodatne
"
depove
"
drugde, romski i vlaki su rasuti
po irim prostorima jer su njima, bar prvobitno, govorl e pre-
102
JEZICI
teno nomadske popul acije. Difuzni su ranije bi li i idiomi raznih
jevrej skih zajednica, sada u procesu gaenj a. Difuznost je jo
uvek karakteri stina za malobroj ne govornike jezika kao to su
ruski, poljski , nemaki i grki , danas ugl avnom ratrkane po
razl iitim urbanim sredinama.
Geografsko susedstva i ovde dovodi do kontakata, inter
ferencije, pozaj mlj ivanja i srodnih poj ava. Tu postoje varij acije
koje zavi se, s jedne strane, od genetske i tipoloke bl iskosti ili
udaljenosti jezika u kontaktu, a s druge strane, od veliine i
statusa njihovih entikih zajedni ca. Kontakti su po pravilu in
tenzivniji , a interferencija i pozaj mljivanje obuhvatnii , u sluaju
blisko srodnih jezika, dok oni i zmeu koji h je distanca vea
ispoljavaju i vei otpor prema takvim uticajima.
Na primer, svi jezici nacionalnih manjina u Voj vodi ni po
zajmljuju iz srpskohrvatskog, bi l o di rektno ili putem kalkiranja
(presli kavanja strukture nekog segmenta drugog jezika uz ko
ri enje domaih elemenata), ali ovakve intervencije l ake se
pri maju u slovakom ili rusinskom, ak i rumunskom, nego u
maarskom. A nestandardizovan idiomi bez institucionalne za
tite, kojima se slue populacije niskog statusa u poodmakloj
fazi asimi lacije, neretko obil ato pozaj mlj uju od prestinih su
sednih jezika ak i kada su ovi prilino udaljeni genetsk i ti
poloki . Tako su, primera radi, fonoloki i gramatiki si stemi
raznih rumunskih dij alekata i jevrejskopanskog prihvati l i struk
turalno sasvim neoekivana obelej a u kontaktu sa lokalnim ob
licima srpskohrvatskog i makedonskog.
1 03
RANKO BUGARSKI
Meu arealni m pojavama ovde treba podsetiti i na bal
kanski jeziki savez, pomenut u 3. pogl avlju, u okviru koga se
razvij aj u zajednike gramati ke crte. Onome to je o tome ve
reeno dodaemo samo da tu postoj i i dodatno dejstvo
"
spolj a
"
,
u vidu zajednikog kulturnog sloja, poreklom iz turske ci vi li
zacije, u odgovarajui m segmentima renika svi h bal kanskih
jezika. Ovi turci zmi pri bl i avaju te jezike uprkos nji hovoj raz
noli kosti i omoguuj u i zvesno kulturno razumevanje meu nj i
hovim govornicima. Sl ine poj ave mogu se nai i i zvan jezi kih
saveza u uobiajenom smi sl u rei - u Istri , na primer, gde su
lokalni romanski i hrvatski dij alekti pod snanim kulturni m uti
cajem i talijanskog.

i re govorei, jugoslovenski jezici utiu jedni na druge

na razne naine i u razliitim stepenima. Takvi uticaj i u naelu
mogu da budu uzajamni ako je re o jezicima uporedlji vog sta
tusa, ali su mahom jednosmeri u kontakti ma nejednakih par
tnera. Srpskohrvatski je snaan izvor uticaj a na sve jugosloven
ske j ezike. On je, opet, sa svoj e strane i zloen vidlj ivom uticaju
vanij i h evropski h jezika - danas naroito engleskog - ije i m
portacije se onda njegovim posredstvom prenose irom j ezi kog
krajolika zemlje.
Najzad, u vezi sa arealnim poj avama moemo pomenuti
i pi tanje relativne hrnologie - duine pri sustva, ili stepena
autohtonosti , pojedi ni h jezika na dananjoj teritorij i . Ovde se,
naj optije govorei , moe ustanovi ti raspon od romanskih dij a
lekata i albanskog, preko glavnih sl ovenski h jezika, do maar
skog, turskog i jezika koje su na ove prostore doneli kasnij i
1 04
JEZICI
talasi naseljenika sa razni h podruj a. Naj skorj i meu ovima su
govorni ci ruskog, koj i su veinom ovamo stigli tek u XX veku,
posle Oktobarske revolucije u nji hovoj matinoj zemlj i . I pored
povremenih veih unutranjih migracija, obino sa j uga ili ju
goistoka prema severu ili severozapadu, glavni jezici Jugoslavije
uglavnom ve stoleima zauzimaju svoj a dananja zemli ta.

to se tie zvaninog (ustavnog i zakonskog) statusa j u

goslovenskih jezika, na koj i sada prelazi mo, on je bio reguli san
na nivou etnikih zajednica i na ni vou samih j ezika. Jugoslo
venska zakonodavstvo pri znavalo je tri kategorije zaj ednica -
narode, narodnosti i etnike grupe. Narodi su etnike populacije
ija je matica u Jugoslaviji (Srbi, Hvati , Sl ovenci , Makedonci,
Crnogorci i Muslimani ) . Narodnosti (neadekvatan i zbunjuj ui
termi n za nacional ne manj ine) su kompaktne popul acije koje
i maju svoj u matinu zemlju izvan Jugosl avij e. Etnika grupa
je sl abo defnisana kategori j a u koj u se svrstavaju sasvim male
i l i pak di sperzirane populacije niskog statusa. Sa ovog stano
vi ta, dakl e, imamo jezi ke j ugoslovenskih naroda (srpskohr
vatski , slovenaki , makedonski ), jezike narodnosti ( albanski ,
maarski , turski , slovaki , rumunski , bugarski , rusi nski , i ta
l ij anski , eki , ukraji nski) i jezike etnikih grupa (implicitno
vi e nego ekspl icitno, to bi bili romski, vlaki i svi mali jezici
nabrojani u produetku Tabele 3).
Ova zvanina podela ima i problematinih strana. Na pri
mer, rsinski bi , strogo uzev, morao da se tretira kao jezi k na
roda, jer Rusini vie nemaju jasno omeenu domovinu izvan
Jugosl avije - i l i , pri drukijoj upotrebi terinol ogije, kao jezik
105
RNKO BUGARSKI
etnike grupe. Pored toga, mogu je i prel azak iz jedne kate
gorije u drugu; tako je romski mogao da postane jezik narod
nosti da su Romi dobili takav status na saveznom ni vou (koji
su inae ve uivali u Bosni i Hercegovi ni , ali bez vidlj ivih
posledi ca u pogledu jezika) .
Osi m statusa koj i proi stie iz navedene klasifkacije za
jednica, jezici su bili dodatno predmet direktnog zakonskog re
guli sanj a s obzirom na admi nstrativni nivo slubene upotrebe.
Redovna slubena upotreba na saveznom nivou obeleavala je
srskohrvatski , slovenaki , makedonski, albanski i maarsk
kao jezike federacije. Dodatna upotreba na sledeem
n
iem ni
vou ini turski, slovaki , rumunski i rusi nski jezicima republika,
odnosno pokaj i na. Na najniem, opti nskom nivou uz sve te
jezi ke nalazimo u slubenoj upotrebi jo bugarski , italij anski ,
eki i ukaj inski . U Jugoslaviji , prema tome, nje bilo jednog
zvaninog ili dravnog jezika, nego se proklamovana politika
jezi ke ravnopravnosti ostvari vala koz hijerarhiju slubene
upotrebe koja ukljuuje veliki broj jezika naroda i narodnosti .
Preostali jezici nisu fnkcionisali zvanino na bilo kojem ko
lektivno defnisanom nivou, ali su se mogli koristi ti u ostvari
vanj u neki h individualnih jezikih prava.
Razlike u pogledu zvaninog tretmana pojedinih jezika sa
mo su deo ireg pitanj a sociokulturog statusa tih jezika - tani
je, nj ihovih zajednica. Ovde mislimo na razlike, esto veoma
i zrazite, u socijal noj strkturi , ekonomskoj snazi i obrazovnom
stepenu jezikih zajednica, nji hovoj kul turi i i storij i , stepenu
organizacije i samosvesti , oseanj u etnikog i dentiteta i grpne
106
JEZICI
disti nktivnosti , i ntegri sanosti u jugoslavensko drutvo i (za na
ci onal ne manji ne) jai ni veza sa mati nim zemljama, obimu
upotrebe materjeg jezika kod dvojezinih grupa, itd. Ovakvi
i ni oci mogu snano da utiu na sociokulturi i sociolingvi stiki
status jezika, zvani nih kao i nezvani ni h. Oni u svom ukupnom
dejstvu proizvode svojevrsni
"
imid
"
pojedinih jezika i dij ale
kata, koj i moe znaajno da dopri nese nj ihovom ouvanju i
i renju i l i pak nji hovom povl aenju i zameni , kolektivnim pre
laenjem govornika na prestinij i jezik okol i ne.
Dok su nacional ni jezici dovoljno jaki da bi se oduprli i
ponekom nepovoljnom uticaju, sudbina mnogih manji nskih jezika
moe da bude odreena skopom pomenutih faktora. Evo samo
nekol iko primera. !tal ijanski se asocira sa visokom urbanom kul
turom, dok jezici kao romski i vlak pripadaju rasutim ruralnim
populacijama. Posean obrazovni nivo govorka italijanskog, ru
skog ili ekog znaajno je vii nego kod predstavnika veine
drugih jezika. Takoe, vii nivo grupne samosvesti i oseanja za
vrednost ouvanja i razvijanja materjeg jezika karakteriu dobro
organizovane i obrazovane kolektive, koji preduzimaju mere u ci
lju obezbeivanja institcionalne podrke svojim jezicima. Nasu
prot tome, zajednce niskog statusa i li ene j aeg grupnog iden
titeta slue se idiomima bz takve potpore, pokazujui tendenciju
ka nestabil nosti , fuktuaciji i pomeranju, kako u etnkom tako i
u jezikom pogledu. Tako veina govorka vl akog iskazuje
srpsku nacionalnu pripadnost, lstorumuni se dekariu kao Hrvati
i prihvataju hvatski kao svoj stadardn jezik, dok se Megleno
rmuni na sl ian nain oslanaju na makedonski .
107
RNKO BUGARSK
Sa funkcionalne take gledita, jezici u donedavnoj Jugo
sl avij i razlikuj u se po vrsti i obi mu uloga koje obavlj aj u u uoj
i i roj zajednici . Neki su ogranieni na lokalna stanovni tva,
dok drugi imaj u znatno iru upotrebu, uklj uuj ui i nezvaninu
funkcij u jezika ire komunikacije. Dok su jedni samo materj i
jezici , drugi se kori ste i kao nematernji ili drugi jezici u etno
jeziki meani m sredinama. Neki se, videli smo, upotreblj avaju
i u sl ubenoj i j avnoj komunikacij i , drugi mahom samo pri vat
no. Jedan od j ezika nacionalnih manj i na, italijanski , takoe se
ui i kao strani jezik. (Kao strani jezici iroko se izuavaj u i
nemaki i ruski , ali nj ihovi mal obrojni i rasuti predstavni ci u
Jugosl aviji ne obrazuju jezi ku zajednicu). S druge strane, je
zi ci j ugosl ovenskih naroda prouavaj u se kao strani jezi ci , u
zemlj i i van nje, od strane dravlj ana drugi h zemalj a. Ipak,
nij edan od ti h jezika ne moe se ubroj :ti meu sredstva i n
ternaci onalne komuni kacije.
Jezi ci se razli kuj u i u pogledu pisane tradicije, pa i s amog
postoj anj a pismenosti . Sasvim male ili rasute etnike grupe po
pravilu se sl ue nepi sanim idiomi ma, bilo u tom smislu to oni
uopte nemaju pismo (kao arbanaki i l i vlak) i l i pak utoliko
to se u Jugosl avij i ne kori ste u j avne svrhe u pisanom obliku
(kao grki ili polj ski) . Od pisanih jezika, makedonski , bugarski ,
rusi nski i ukraj inski se sl ue irlinim a drugi latininim pi
smom, a srpskohrvatski koristi oba. (Si nhronij sko korienje
dvau pi sama za i sti jezik i nae je veoma retka pojava u s vetu. )
Pisani jezici i maj u svoje standadne vaijetete, pa otda
funci oniu kao standrdni jezici. Ovaj stats prpada svim j e-
108
JEZICI
zicima navedenim na Tabeli 3 osim vlakog, uz dodatnu ogradu
da je i romski tek na poetku standardizacije, pa se samo uslov
no moe pribrojati standardni m jezicima. Ve ova okolnost po
kazuje da je standardizacij a zapravo proces a ne stanje; jezici
se tako razl ikuj u po stepenu standardizacije, to ukljuuje iz
graenost i stabilnost standardnih normi , razvijenost strunih
teri nologij a, specij alnih regi stara i sti lova itd. , sve to u vezi
sa prirodom i obi mom funcija koje ti jezici obavljaju. Oni se
mogu i rangirati prema svojoj ukupnoj opremljenosti u ovom
smislu, uzimajui u obzir i neke socioloke kriterijume rele
vantne za funkcionalnu kasi fkaciju. Po nekim analizama, na
vrhu takvog spiska nali bi se - prema oekivanj u -jezici naroda,
do njih albanski, maask i italijanski , dok bi pri dnu bil i turski,
ukraji nski i romski.
Dok srskohrvatski i slovenaki ve vekovima postoje kao
standardni i l i , tanije, kj ievni jezici , standardni varijeteti ma
kedonskog, albanskog ili rusinskog su srazmemo skoranjeg po
rekla. Jezici naroda prrodno se normiraju u samoj Jugoslaviji ,
a za jezike naci onal nih manji na u ovdanjoj jezikoj politici je
prihvaen princip potovanj a standardnih normi u nj i hovim ma
tinim zemlj ama (sa i zuzetkom izvesnih leksikih specifnosti ,
naroito u drtveno-politikoj terminologiji ). Za razl iku od
svih drugih jezika, koji imaju monocentrinu standardizaciu,
odnosno samo po jedan standardni obli k, srpskohrvatski kroz
svoje varijante ispoljava policentrinu standardizaciu. Lingvi
stike razlike i zmeu ovih varij anata ni su velike (neto su vee
u reniku, posebno struni m terinol ogij ama) i u normalnim
109
RKO BUGARSKI
uslovima ne oteavaju komunikaciu, al i potencijalno nose j ak
si mboliki naboj zbog koga i h deo govorni ka u vrednosnoj ravni
doivlj ava kao zasebne jezike ( u skl adu sa onim to j e o j e
zikom identi tetu reeno u 1. pogl avlju) .
Vano obelej e funkcionalnog profla jezika j este nj ihovo
kori enje u obrazovanju, admi ni straciji , pravosuu, medijima,
knji evnosti i publ icistici , nauci i drugim oblastima javnog ivo
ta. Jezici naroda i nacionalnih manji na zastuplj eni su u ovim
domeni ma, premda na razni m nivoima i u razl iitim stepenima,
dok j ezici etnikih grupa nisu (uz deli mi an izuzetak romskog).
Ovakva upotreba znatno dopri nosi optem statusu nekog jezika.
Da uzmemo samo obrazovanje, veina jezika naroda i narod
nosti kori ste se kao nastavna sredstva na nekom obrazovnom
nivou i bar u nekim kol ama, ili se u naj manju ruku izuavaju
kao nastavni predmeti . Kao poseban sluaj pomenuemo kl a
sine jezike (lati nski , staroslovenski , arapski , hebrejski) koji ma
se vi e ne govori , al i koj i i dalje obavlj aju prestine fnkcije
u verskoj slubi i , deli mino, kulturi i nauci .
Naposletku, pomenuta svoj stva pojedinih jezika - veliina,
prostorni raspored, zakonski , sociokulturni i funkcionalni status
- i maj u svoje sociopsiholoke odraze u drutvenim stavovima
prema nji ma. Kad je re o stavovima prema sopstvenom jeziku,
govornici se esto ponose njime, smatrajui ga vrednim uva
nja, razvij anj a pa, ako treba, i borbe za njegova prava. Ovo je
tipi no sluaj kod bolj e organizovanih, samosvesnih i institu
cionalno zatienih jezikh zajednica. S druge stane, socij alno
podreene zajednice mogu u svom maternem jeziku da vide
l i O
JEICI
simbol svoje nevol j e i prepreku napretku, to vodi uzdranom
ili promenljivom etni kom identitetu, sveoptoj aktivnoj dvoj e
zinosti i postepenom utapanju u dominantni jezik okoline.
Ovako neto deava se, kako izgleda, sa veinom naj manj ih
jezika navedenih posle Tabel e 3, ali i sa broj ano j aim jezicima
niskog profla, naroito romskm i vlaki m.
A to se tie stavova prema drugim jezicima i varij eteti ma,
tu se etniki stereotipi lako prenose na j eziki plan, pa se esto
negativni populari sudovi o govorim svoj stvima drugih na
ci onalnih grupacij a (kao, navodno, pri mitivni m ili izvetaenim,
smenim, odboj nim i sl ino) moraj u razumeti upravo kao i zraz
neveto prikrivene odboj nosti prema samm govorncima. A ire
govorei , j avna slika nekog jezika - njegov
"
imid
"
- proi stie
iz prestia koj i on uiva, to nij e samo pitanje veliine j ezike
zajednice ili slubene upotrebe j ezika, na primer. Tako albanski
i turski , uprkos broj nosti svoj ih govorika i zvaninom statusu,
ostaj u asocirani sa ekonomsk zaostalim stanovnitvom visoke
stope nepi smenosti . Stoga je nj ihov presti u j ugosl ovenskom
drutvu osetno ispod onoga koj i pripada ital ij anskom, ij a po
vezanost sa Ital ijom, udruena sa visokim obrazovnim i drgim
standardi ma u samoj Jugoslavi j i , obilato nadoknauje mali broj
govorka u ovoj zemlj i .
Iako prosenom stanovnku doskoranje Jugosl avije nje
strana predstava o j ezikoj raznolikosti , o veinskim i manj i n
skm jezicima i o optim prncipima j ezike politike zasnovane
na naelu ravnopravnosti , ini se da to uglavnom vai samo za
jezike naroda i poznatij ih nacionalnih manj ina. Mnogi manj i
1 1 1
RNKO BUGARSKI
j ezici , ili oni nieg statusa, jedva da su doprli do drutvene
westi o jeziku. Veoma su maglovite predstave o rusi nskom, uk
raj i nskom ili ekom kao jezicima koj i imaju svoje zajednice
u ovoj zemlji , da i ne govorimo o nepisanim romanskim dij a
lektima. Malo ko zna, na primer, ko su zapravo Vlasi, gde upra
vo ive i koji m jezikom govore. (Romski je bolje sree, najvie
zahvaljujui popul arni m ciganskim pesmama i muzi ci , a sada
i fl movima). A pogotovo je sl abo poznato da su ovde, makar
i minimalno, zastupljeni i takvi
"
egzoti ni
"
jezici kao to su
erkesk ili jermenski . Za razliku od ovoga, popul arnoj svesti
su bl i i nemaki ili pojedini jevrej ski idiomi , sada sasvim mar
ginalni ali do II svetskog rata mnogo bolj e predstavljeni . Sl ino
se moe rei i za ruski , kao jezik mal obroj ne al i uticaj ne in
telektualne elite koj a je ovde nala pri beite u meuratnom
peri odu. Pri tome nema nikakve sumnje da percepciji ruskog
ili nemakog doprinosi nj ihov status kao velikih svetskih jezika.
Iz obavljenog opteg pregleda, tokom kojeg se nij e mo
glo zalaziti u pojedi nosti , i zranj a slika J1gosl avije kao - moe
se pribl ino rei - proseno vi ej ezi ne zemlje u svetski m
razmeri ma. Za Evropu je ona moda natproseno arol i ka sa
mo u neki m aspektima, a i zdvaj a se naj vie osobeni m odno
si ma i zmeu svi h u nj oj zastupljeni h j ezi ka i varijeteta i po
sebno neki m i nstitucionalnim reenj ima na nivou jezike po
litike. Podrobniji uvid u tu si tuacij u, kao i povrnij i pogled
na j ezi ku sliku sveta u cel i ni , upeatlj ivo govore o di men
zij ama i implikacij ama vi ejezinosti kao temelj nog s voj stva
lj udski h drutava.
1 12
5
Jezici u poj edincu
Materji jezi
Ranije pomenuti negativni evropski stereotip o viejezi
nosti na dravnom planu protee se i na pojedince. Nai me, esto
se veruje da je - ne raunajui kasnije uenje strani h jezika -
nekako prirodno da svaki ovek pri mamo usvaj a samo jedan
jezik i odrasta s njim kao maternji m. A nalije ovog stava jeste
maglovito uverenje da u individual noj dvojezinosti , u smi slu
naporednog usvajanj a i l i redovne alternativne upotrebe dvaju
jezika, ima neeg devijantnog, pa moda i nepovoljnog za men
talni razvoj i socijal i zaciju takve jedi nke. U osnovi je ovde re
o manje i l i vi e pri kivenom dejstvu predrasuda prema poti
njenim manj i nski m populacijama, ij i pripadnici najee i jesu
dvojezini . Pri tome su glavni nosioci ovih predrasuda - treba
li to rei - privi legovani monolingval ni predstavnici veinskog
jezika u datoj kulturnoj i drutvenoj zajedni ci , meu koji ma
dvojezine osobe ve samom tom svojom osobinom neretko
i zazivaju podozrenje, pa i odbojnost. U ekstremnim sluajevi
ma, kakav predstavlja prenoenje obrasca monoli ngvalne i sklj u
ivosti u etni ki meane Sjedinjene Ameri ke Drave, dvoje-
1 1 3
RANKO BUGARSKI
zi nost se u svesti veinskog anglosaksonskog stanovni tva ti
pino asocira sa si romatvom, slabim obrazovanjem, pa i pri
glupou.
Na idej nom planu, korelat ovakvog odnosa prema dvoje
zinosti - bio on ekspl ici tno formuli san i l i pak samo implicitan
- jeste verovanje da je maternj i jezi k nepri kosnovena svetinja
koj a ne trpi konkurenciju. Svako moe samo u nj emu do kraja
da se izrazi , dok drugi jezici, koj i se kasnije eventualno naue
u nekoj meri , mogu samo dodatno da slue odreeni m prag
matikim potrebama koje ne zadiru i i ntimu ljudske linosti .
Treba odmah rei da u ovakvom shvatanju postoj i raci onalno
jezgro, premda zavijeno u emotivnu obl andu. Ako nta drgo,
ovladavanje prvi m jezikom u naelu je deo jedinstvenog procesa
otkvanja sveta i sebe u tom svetu, dok je potonje usvajanje
drugih jezika, do koga dolazi na temelj u tako steeni h sposob
nosti , ipak prevashodno jezika operacija. Otuda i jaka sprega
i zmeu prvog nauenog jezika i li nosti , koj a se esto mani
festuje i kroz topao odnos prema tom jeziku.
Ovakvo vel ianje jednog i neponovlj ivog materjeg j ezika
pri tome se uklapa u j ednu obuhvatniju mitologiju, ranije ve
pominjanu, o naci onalno i jeziki i stoj dravi , u kojoj nisu
poelj ne ni kakve rasne, etnike, verske pa ni jezike meavine.
Ali i ako ostavimo po strani dosta oi gledne rasi stike kono
tacije cele ove teze, koje su u novij oj evropskoj i storiji i te
kako umele da se i spolje, moramo da konstatujemo da se i samo
pitanje materjeg jezika u naznaenom svetlu predstavlj a po
jednostavljeno. Objekti vno gledano, dananj a stvarnost i u Ev-
1 1 4
JEICI
ropi , a pogotovo u svetu kao celini, otkriva znatno diferencira
niju sliku i zahteva drukiju perspektivu. Nespore empirijske
injenice, kao i uvid u rezultate koje su u ovoj oblasti postigle
razl iite naune discipline, pokazuju koliko je pomenuto gle
danje usko, anahrono i opsednuto predrasudama. Otuda se, iz
meu ostalog, nameu i vane korekcije u shvatanju pojma ma
terjeg jezika, a neophodan metodoloki preduslov za to jeste
njegova demi stifkacija.
Treba, pre svega, razumeti da tekoe poinju od samog
ovog terina, koji svojom naglaenom metaforinou sugerie
prirodnu jedinstvenost: kao to svaki ovek ima samo jednu maj
ku, tako, valjda, ima i samo jedan materji jezik, i tano se zna
koji . Ali materji jezik nikako nije isto, u pojmovnoj ravn, to i
jezik majke. U praksi se to dvoje vrlo esto podudaa, ali uopte
ne mora da bude tako. Ono to se naziva materjim jezikom moe
da bude i jezik oca ako je on dkiji od majinog, ili jezik nekog
treeg l ica ili nove sredine - naroito u situacijaa vee etnike
izmeanosti i ivljih jezikh kontaata, karakteristinim za rane
manjinske i rgrantske populacije.
Osi m toga, od koga god nasleen i l i preuzet, materji je
zik nije nuno jedinstvena i zauvek data kategorj a, nego um
noavanju podlona, dinamina i promenlj iva vrednost. Tako
mi lioni ljudi irom sveta - masovno, na primer, u nekim del o
vi ma Indije - i maju po dva maternja jezika (ree, ali ne izu
zetno, i tri ), najee i ne znaj ui koji je od nji h onaj
"
pravi
"
.
Ovde ne pomae dogmatsko i nsi stiranje da jedan od njih mora
ipak u svim sluajevima da ima prednost, koje se esto po-
115
RNKO BUuAKSK
kuava podupreti popularim l aikim predstavama anegdotskog
karaktera - primera radi , da je kod viejezinih istinski materji
jezik onaj na kojem se misli i l i sanja, i l i onaj koji ostaje ouvan
kod poremeaj a ili delimnog gubitka jezike sposobnosti us
led bolesti . Odnos izmeu jezika i mi ljenja, kao f jezika i sno
va, i suvie je sl oen, i u mnogo emu j o uvek neispi tan, za
ovako prosta poi stovei vanj a, a ni evidencij a o afazini m bo
lesni ci ma ne daje nedvosmislene rezultate.
Isto tako, jedan jezik moe se usvaj ati kao maternj i u naj
ranijem ivotnom dobu, ali posle biti u toj ulozi zamenj en ne
kim drugim usled promene okoline, pa ak i nekim trei m, i
to jo uz mogunost povratka prvobitnoj sredini i prethodnom
maternjem jeziku koj i se sada opet uvruje.
Ovako feksibil no sagledan, poj am materjeg jezi ka za
pravo se moe razloiti u nekol iko komponenti i defni sati po
porekl u, odnosno redosledu usvaj anja (prvi naueni jezik), ste
penu znanj a (jezik koj i se najbolje zna), funkciji (ezik koji se
najee kori sti ) i l i identifkaciji (ezik koji neko sam pri hvata
kao svoj maternji , ili mu ga drugi u tom svoj stvu pripisuju) .
Ove komponente mogu se podudarati al i i biti u delirnom
raskoraku, pa neko moe imati razliite maternje jezike zavi sno
od upotrebljene defnicije. Ipak, uz sve pomenute uslovnosti.
za veinu potreba verovatno je naj adekvatnije opte odreenje
da je neij i maternji jezik onaj koji je to lice najpre naui lo
(ukoliko on nije kasnij e zamenjen) i sa koji m se samo i denti
fkuje. Ali jo uvek stoji napomena da to ne mora da bude samo
jedan jezik, jer se i dva mogu naporedo usvaj ati kao prva, niti
1 16
JEZICI
mora da ostane i sti jezik, ne samo stoga to se on moe zameni ti
nego i zato to je i samoidentifkacij a podlona promenama.
Iz ovoga sl edi i to da se, strogo govorei, materj i jezik
ne moe ne znati . U migrantskim i slinim situacij ama valja
razlikovati poj move zaviajnog i maternjeg jezika, pa se, na
primer, za potomke naih radnika u Nemakoj koj i su tamo
roeni , ako spontano usvajaj u nemaki kao svoj prvi jezik a
jezik predaka veoma oskudno poznaju, ne moe rei da ne znaju
svoj maternji jezi k, nego da i m je taj jezik - nemaki .
Jednom reju, pitanje maternj eg jezika, i teorij ski a esto
i praktino, znatno je sl oenije nego to to izgleda klasinom
monoli ngval u evropske tradicije. Zbog pomenuti h nej asnoa i
moguih zabuna, danas se u nauci o problemima viejezinosti
i sam termi n
"
materji jezik
"
najee izbegava. Umesto toga
radije se govori o prvom odnosno drugom jeziku, pri emu se
ovi nazivi obino odnose na stepen znanj a ili obim upotrebe,
a ne nuno i na redosled usvaj anj a (i zuzev u posebni m disci
pl inama kao to su razvojna psiholingvi stika i gl otodidaktika,
gde je hronologija od posebnog znaaja).
Tipovi bilingvizma
Ve i naznaena termi noloka praksa govo
i
o osnovnom
metodolokom doprinosu nauke u ovoj oblasti - a to je rel ati
vizacija i uzajamna uslovljenost onih klj uni h pojmova koji se
inae popularo zamiljaju kao unapred zadati, poznati i strogo
odeliti . Ovo emo u nastavku da ilustrujemo u vie ravni , u
1 1 7
RANKO BUGARSKI
vezi sa individualnim bili ngvizmom. Poto smo sli ne uslov
nosti ve razmotril i na nivou societalnog bi li ngvi zma, uklju
ujui i povezanost ovih dveju pojava, najpre emo da se osvr
nemo na neke distinkcije koje ih presecaju.
Razl ika izmeu stabilnog bilingvizma, pri kome se dvo
jezinost odrava u ravnotei , i prelaznog bil ingvizma, kao vre
menski ograniene meufaze izmeu jednojezinosti u jednom
a potom u drugom jeziku, tipiina je za mnoge sluajeve so
cijetalnog bil ingvizma. Ona se, meutim, moe na odreen na
i n i spolj iti i kod individualnog bilingvizma, tako to se prvo
bitno naueni jezik postepeno dopunjuje drugim, pa se onda
zadrava naporedo s ovim ili pak biva od nega poti snut. Ako
se u tom procesu prvi jezik sasvim izgubi , to se naziva gubitkom
jezi ka - a ova je poj ava na planu pojedinca korelat smrti jezika
na ni vou govorne zajednice. Ove mogunosti takoe se mogu
prikazati emom na Slici 2 u l . poglavlju, gde ceo sled od A
do B ilustruje prelazni bilingvizam, a segment A. u kome se
proces moe i prekinuti , stabi lni bilingvizam.
Takoe, na oba nivoa se javlja odnos i zmeu horizontal
nog bi l i ngvizma, kada su oba jezika ravnopravna po standar
dizaciji i drutvenom statusu, i vertikalnog bilingvizma, oka
rakterisanog di glosij skim rascepom i zmeu vieg i nieg jezi
kog varijeteta. Ova potonja situacij a otvara i naelno nezane
marljivu mogunost da se o bilingvizmu govori i u okviru jed
nog j ezika, s obzirom na njegove razliite varietete, registre i
stilove. Stoga se pri slobodnijoj upotrebi termi nologije moe
1 1 8
JEZICI
rei da su i mnogi koj i ne poseduju dva jezika ipak viejezini
u svom jednom jeziku !
Drutveni kontekst snano se probija i kroz distinkciju iz
meu nardnog i elitnog bilingvizma. Prvi termi n oznaava ma
sovnu i aktivnu dvojezinost meu pri padnicima etno-jezikih
manj i na, povezanu sa problemima ouvanja identiteta, sticanj a
obrazovanja i sli ni m, a drugi uglavnom vi soko obrazovane po
jedi nce koj i vl adaju strani m jezicima i u tome vide obogaanje
a ne i zvor problema. Sli na razl ika i zmeu - uslovno reeno
- negativnog i pozitivnog psiholokog predznaka, odnosno so
cijalnog okruenja, moe se zapaziti i kod podele na prirdni,
kolski i kulturni bi l i ngvizam. U prvom sluaju re je o deci
iz dvojezinih porodi ca ili sredina za koje je bili ngvizam vi talna
potreba i svojevrsna socij alna pri nuda. Nasuprot tome, u dru
gom i treem sluaju (deca koja ue strane jezi ke u kol i , od
nosno odrasli koj i ih ue za poslovne i sl ine potrebe) usvaj anje
drugih jezika je u principu stvar dobrovoljnog l inog izbora i
doivljava se kao neto poeljno. Kako se del i mino ovlada
vanje stranim jezicima kroz institucije obrazovnog si stema sa
mo uslovno moe nazvati viejezinou, veina pravi h bi li n
gvala sveta pripada kategoriji narodnog, pri rodnog bili ngvi zma.
Meutim, ta je
"
pravi
"
bili ngvizam? Treba odmah rei
da ne postoji nikakva optevaea defnicij a individual nog -
kao, uostalom, ni socijetal nog - bil i ngvizma. Razmatrajui po
jam materjeg jezika, videli smo da se on moe razliito
odreivati prema kiterijumima kao to su poreklo, znanje, fun
kcij a ili identifkacij a. Sli na meril a mogu se prmeniti i na
1 19
RANKO BUGARSKI
bilingvi zam, i sa analognim rezultati ma, pa neko moe da bude
svrstan meu bili ngvale po jednoj defniciji , al i ne nuno i po
nekoj drugoj . Prema tome, ve u startu se suoavamo sa izra
zitom rel ativnou ovog pojma.
Prema popularnom poimanju, bil ingval i su retki i posebni
pojedinci, vei nom iz meoviti h brakova, koj i su odrasli sa dva
jezika i otuda
"
perfektno
"
znaj u oba. Ali nasuprot ovom shva
tanj u, za potrebe naunog pristupa - koj i uzima u obzir globalnu
empirj sku rairenost i izrazito diferencirano i spoljavanje bilin
gvizma u razl iitim di menzij ama - ova pojava mora se posma
trati u jednom obuhvatnom rasponu. A tada nam se bilingvizam
ukazuje kao konti nuum omeen s jedne strane teorij ski potpu
nom dvojezinou, koj a priblino odgovara upravo pomenutoj
laikoj predstavi , a s druge strane i stim monolingvizmom, od
nosno posedovanjem samo jednog jezika. Sve to je i zmeu
ovih polova moe se legitimno prouavati pod i menom bi lin
gvizma, ali uz uoavanje i razluivanje razl iitih aspekata ovog
sloenog fenomena.
Meu ovi m aspekti ma, dva su dosad privukl a naj veu pa
nj u i straivaa. Prvi, ve sasvim tradicionalan, preteno formal
ne i psihol oke prirode, u bilingvizmu vidi pre svega pi tanje
znanja dvaju jezika, idealno ga defniui kao maksi malno i
jednako. Sa tog stanovi ta, dakle, bilingval je lice koje i ma dva
potpuna matemja jezika. Drugi i novij i aspekt vie je fnkcio
nal no i socioloki odreen, pri kazuj ui bili ngvi zam kao, u osno
vi , stvar upotrebe tih jezika, pa je bili ngval osoba koj a redovno
upotrebljava dva jezika.
120
JEZICI
Pol azei od stepena znana, pomenuti kontinuum moe se
podeliti na segmente, dakako bez otrih granica. U prvi segment
doli bi ambilingvali
-
oni koj i podjednako i u potpunosti vla
daju obama jezicima. Tu se podrazumeva sposobnost nj ihovog
alterativnog korienja u svim domenima i situaciji ma upotrebe
jezika, ukljuujui sve jezike vetine (raumevanje, govorenje,
itanje, pisanje), i bez interferencije jednog jezika u strukture dru
gog na bilo kom jezikom nivou (ematski , A na Slici 8).
Balansirani bilingvali
r r . . . . . :
L, L
z
[ ]
A B
Dominanti bilingvali
. . . . . -
..
. . . . - .
L, L
z
r n
D E
S/ik 8.
. . . . . . - . . . . . .
'
' '
'
' '
' '
r
e
- - -
'
'
'

F
Ali ovakvi pojedinci pre su mitoloka nego realna bia, ne
samo iz psiholokh nego i iz sociolokh razloga; na primer, dva
1 21
RNKO BUGARSKI
jezika nikada nisu potpuno podudama u svojim drutvenim fn
kcij ama niti ekvival entna u svim domenima upotrebe (da jesu,
jedan od njih bi bio sasvim suvi an, pa zajednica i njeni lanovi
ne bi ni bili dvojezini ).

ivotnoj stvarnosti blii su ekilingvali - ljudi koji takoe

podj ednako vl adaju svoji m jezicima, ali ne i potpuno u nekom
strogom smislu monoli ngvalnih nori (B na Slici 8). Ovaj tip
pri znaje, naime, injenicu da i bil ingval i visokh sposobnosti u
oba jezika te jezike diferencirano rasporeuju prema prilikama,
crpei i z svog ukupnog verbal nog repertoara - principijelno na
i sti nain na koj i ronolingval di stribuira elemente svog jedno
jezinog repertoara. Iz ovog proi stie vaan metodoloki uvid
da ukupnu jeziku sposobnost bi l ingvala zapravo ne treba upo
reivati sa zbirom sposobnosti dvaju odelitih monolingvalnih
govorni ka i stih jezika, nego sa sposobnou jednog od nji h. Bi
lingvizam se time ukazuje kao fenomen sa sopstvenim norma
ma, za koj i ne moraju da vae monoli ngvalne norme (na pri mer,
zahtev da se svaki od dva jezika zna u i stoj meri i na identian
nai n na koji ga znaj u njegovi monoli ngval ni govorni ci ).
Ovaj elastinij i pogled sasvim prirodno prihvata neke i s
kustveno poznate i nespore injenice o jezikoj praksi bilin
gval a. Mnogi od nj ih radije pribegavaju j ednom od svoji h jezika
u svakodnevnom privatnom razgovor, a drugom u javnoj ko
munikaciji ; ako itaj u na oba, moda ipak radije piu na jed
nom; i slino. Neretko dolazi i do specij alizacije, utol iko to
se jedan od jezika uopte ne aktivira u nekim domeni ma, si -
122
JEZICI
tuacij ama il i veti nama - a nekada niJedan od nji h (ima i ne
pi smenih bi l i ngvala) .
Takoe veoma esto dol azi do uticaja jednog jezika na
drugi , il i obostranog, pa se u poreenj u sa monoli ngvalnom pro
dukcijom pri meuju razl i ke i modifkacije u izgovoru il i pra
vopi su, graenju rei , si ntaksi i l i semantici . Ova odstupanj a ne
kada su supti l na i tee pri metna, al i su obino najpre prepoz
natlj iva u arti kulacij i - kada neko veoma teno i gramatiki
ispravno govori jednim jezikom, ali sa naglaskom i intonacijom
onog drugog. (Za jednog i staknutog savremenog li ngvi stu ree
no je da teno govori pet jezika - na ruskom! ) U ovaj kontekst
treba postaviti i svetski poznate primere lj udi koj i su pisali zna
ajna knj i evna dela na jezicima koj i im nisu bi li maternj i (kao
Dozef Konrad, Vladi mir Nabokov i l i Samjuel Beket). Njihova
izuzetna dostignua ostvarena su vi soko specij al i zovanom pri
menom jedne od jezikih veti na, pisanj em beletri sti ke, ali oni
ne mogu samim tim da poslue kao realna mera ravnomernog
i harmoninog bili ngvizma.
Na izloeni nai n oslabljeni i raslojeni pojam bili ngvizma
sa stanovita jezikog znanja priputa pod ovaj kov sve vei
broj ljudi od krvi i mesa. Idui dalje prema kraju konti nuuma,
dol azi mo do poj ma - dodue, sporog - semilingvala. Naime,
dete koje odrasta sa dva jezika u i zrazi to nepovoljnim okolno
stima, kakve neretko prate ivot radnika mi granata ali i drugih
prkraenih manj inskh grpa, moe oba jezika da usvoji samo
polovino. Tada ono, umesto da postane dvojezino, postje samo
"
dvostko polujezino
"
(C na Sl ici 8).
1 23
RANKO BUGARSKI
Dosad razmotren tipovi bilingvizma, kod kojih se pretpo
stavlja podjednako dobro (ili loije) znanje oba jezika, idu pod
opte zaglavlje balansiranog bil ingvizma. Njemu se suprotstavlja
pojam dominantog bili ngvizma, kod koga u svakoj od posma
tranih realizacij a znanje jednog jezika manje ili vie pretee nad
znanjem onod drugog (D, E, F na Slici 8). Ukupno uzev, ovo je
nesumnjivo mnogo ea pojava, naroito ako uzmemo u obzir
da poznavanje drugog jezika moe da bude i srazmero oskudno.
Izl oeni tipovi i odnosi predstavljeni su grubo i ematski ,
i sl ue samo za optu orijentaciju. Osnovna slabost cel og pri
stupa je u tekoi egzaktnog merenja j ezikog znanj a bili ngvala
- kao, uostalom, i monoli ngvala. Nije mogue preci zno utvrditi
kvalitativne ili kvantitativne uslove koje neko treba da i spunj ava
da bi bio klasifkovan kao, na primer,
"
potpuni bi lingval
"
, i z
meu ostal og i stoga to se ne zna tano ta bi bio
"
potpuni
monolingval
"
. I jednojezini predstavnici istog jezika mogu se
veoma razlikovati po vrsti i kolii ni znanj a i veti na u tom j e
zi ku: j edan moe, recimo, da bude nepi smen i oskudnog reni
ka, a drugi pismen i artikul isao, i slino. Kada je re o dva
jezika, raspon ovakvih varijacij a je jo vei , pa je utol iko tee
pronai neko vre merilo, jednu upori nu taku prema koj oj
bi se na objektivan i merlji v nain odreivao stepen dvojezino
sti. Iako su u merenj u bi lingvizma postignuti izvesni rezultati ,
zasad j e veoma teko kvantifkovati dobijene nalaze na neki
univerzalno validan nain, pa je to i poj aalo svest o ogranie
nji ma tradicionalnog pril aza bilingvizmu kao, pre svega, jezi
kom znanj u.
1 24
JEZICI
Ovde nije mnogo pomogla ni uticajna - iako dosta ospo
ravana i nedovolj no jasna - podela na donekle srodne tipove
sa semantikog i razvojnog stanovi ta. Ova podela zasnovana
je, li ngvistiki reeno, na pitanj u raspol aganja jednim jezikim
kodom sa dve real izacije ili pak dvama odelitim kodovima. Po
pul arnije, to znai uproeno i zapravo neadekvatno, to se mo
e predstaviti kao pitanje odnosa mi ljenja i upotrebe jezika
kod bilingvala, na to upuuju uslovne parafraze koje emo dati
u zagradama i pod navodni cima. Sloeni bi li ngval i imaju jedan
semantiki si stem realizovao u dva jezika, usvojena naporedo
i spontano u ranom ivotnom dobu, koja se i u kasnij oj pro
dukciji mogu neosetno meati , pa govornici nisu uvek ni svesni
koj im se od njih trenutno slue (
"
mi sl e bez posebne veze sa
jedni m ili drugim jezikom
"
) . Koordinirani bilingval i , pak, imaju
odelite semantike si steme jer su s voje jezike usvoji l i u dife
renciranim okol nostima, usled ega ih dre odvojene (
"
mi sle
na onom jeziku koji m se trenutno sl ue
"
) . Najzad, subordinirani
bili ngvali polaze od semanti kog si stema svog prvog jezika i
spontano ga
"
prevode
"
u el emente svog drugog jezika, najee
kasnije nauenog i otuda podreenog (
"
mi sle na prvom jeziku
i kada govore na drugom
"
) . No ova termi nologija se upotre
blj ava neujednaeno, a sama materij a se teko nudi egzaktnom
prouavanju.
Kad smo ve dotaki problem razvoj a jezikih sposobno
sti , napomenimo j o da se tu razlikuj u rani ili simu/tani i kasni
i li sukcesivni bil ingvizam. Dok se pri odnosi na usvaj anje dva
jezika mahom ve u predkol skom dobu, drugi ukljuuje i ue-
1 25
RKO BUGARSK
nje drugih il i stranih jezika u kol i, pa i kasnije. Za razliku od
fnkcionalnog bilingvizma, kada oba jezi ka znaajno i vidno
funkci oniu u produkcij i pojedinca, veoma esto dol azi i do
takve asi metrije u nj ihovoj zastupljenosti pri kojoj postaje re
levantna razl ika i zmeu aktivnog ili produktivnog i pasivnog
ili receptivnog bilingvizma. U ovom potonjem sl uaju bilingval
uglavnom samo razume svoj drugi, po pravilu kasno nauen
jezik, ali nj i me tee govori ili ak - to bi po nekim shvatanji ma
bio mogu granini sluaj bilingvizma - uopte ne govori .
Sa prethodni m je deli mino povezano i razlikovanje adi
tivnog i suptrktivnog bili ngvizma. Adi tivni tip je onaj kod koga
se znanj a steena u drugom jeziku prosto dodaju ranije usvo
jenm sposobnostima u prvom jeziku, pa je ukupni rezul tat ne
sumnj ivo jeziko obogaenje. Do ovoga dol azi u povoljni m
okolnostima i uz pozitivan psiholoki predznak: drugi jezi k se
usvaj a jer se to el i . Kod suptrakti vnog tipa, meuti m, znanj a
u drugom jeziku stiu se na raun prog jezika, kome se tako
oduzi ma deo terena, to rezultira svojevrsnom nivel acij om do
bitka i gubi tka. Ovo se moe desiti u nepovoljnim pri l i kama,
koje nose negativan predznak: drugi jezik se ui zato to se to
mora.
Primeri prvog tipa nal aze se, recimo, meu doseljenikim
populacij ama u razvijeni m zemljama, pod uslovom da one, ne
odstupaj ui od svog zaviajnog jezika, prihvatau i jezik nove
srdi ne kao sredstvo odomaivanj a i prosperiteta u njoj ; a ovde
svakako spada, bar u naelu, i uenje stranih jezika irom s veta.
Pri mer drugog tipa esti su kod autohtonh manj ina, i nae ugo-
1 26
JEICI
eni h, koji ma je drugi jezik pragmatiki potreban ali emocio
nalno odbojan kao pretnj a sopstvenom etni kom i dentitetu; ovaj
procep moe negati vno da se odrazi i na prvi jezik. Ovakve
pojave, praene odgovarajuim stavovima prema jeziku, mogu
da proi zvedu i dugorone posledice, dopri nosei procesima ou
vanja i li irenja, odnosno zamene i l i povl aenja, pa i gaenja
jezika. Pri mera radi , adi tivni bi li ngvizam podstie irenj e meu
narodnih jezika, dok suptraktivni bi li ngvizam, ako je masovan
u datoj zajedni ci , moe da signal izuje nj en postepeni prel azak
sa prvog na drugi jezik i moguu smrt prethodnog.
Ako je teko meriti bilingvalno znanje, nije lako iznai ob
jektivne i praktino prmenljive kriterijume ni za merenje upotrebe
dvaju jezika, kod pojedinca kao ni u zajednici . Pa ipak se danas
sve vie vodi rauna i o ovom aspektu - u najmanju ruku kao
nunom korektivu i nsistiranj a na koliini jezikog znanja. Uosta
lom, te dve strane pitanja bilingvizma su meusobno povezane,
kako se moglo videti i iz naeg prikaa, pa se ovom drugom nee
mo dalje posebno baviti .
Bilingvizam i pratee pojave
Sa take gledita kulturnih razl ika i s njima povezanih
socijal ni h i obrazovnih programa posebno je zanimlj ivo pitanje
odnosa bilingvizma i bikulturaliva. Iako ove dve poj ave ne
moraju uvek da idu uporedo, uspean bi lingval najee bar u
nekoj meri ovl adava i dvema kulturama. Bez toga se, naime,
ne mogu i zbei kulturne greke, dobro poznate u nastavi stranih
1 27
RNKO BUGARSKI
jezika, koje nastaju kada se analogna jezika sredstva pri men
juju na nain stran kulturi jednog od jezika. Ovo je est sluaj
pri l i kom nuenja, zahvalj ivanja, i zvinj avanj a i sl inih kulturno
osetlji vi h govorih i nova, gde ak i unutar evropske kulture
u irem smislu - da i ne i demo dalje po svet - postoje znaaj ne
razl i ke u idiomatskoj upotrebi pojedi ni h jezikih sredstava.
U saobraaju izmeu bil ingval a ispoljava se jedan red po
java koje odskora ulaze u iu i nterdi sciplinaih naunih i stra
ivanj a i koje moemo samo da pomenemo. Meu nji ma je
pitanj e izbora jezika na kome e se optiti, zavisno od raznih
kulturni h, sociolokih, psiholokih i drugi h inilaca. Tu su, po
tom, mehanizmi prilagovanja govorniku tokom verbalne in
terakcije, s obzirom na zajedniko poznavanje jednog i l i vi e
kodova, uslove i ciljeve komunikacije, etniku pripadnost i dru
tveni status sagovornika, kao i simboliku vrednost govorog
pribliavanj a ili distanciranja. A u vezi s obema pomenutim
verbal nim strategijama je i menjanje ("prekluivanje ") kodova
- rai rena praksa kombinovanja elemenata dvaju jezika tokom
i ste interakcije izmeu bilingvala. Ovakve alternacije veoma su
este u pograninim i drugim etno-j eziki meanim kajevima,
zatim meu i seljenicima i povratnicima, ali i kod neki h profe
si onalnih grupa u inae preteno monolingval nim urbanim sre
dinama. Kod nas, na primer, profesori strani h jezika u nefor
malnom meusobnom razgovor (dakle, ne samo u ui onici)
spontano kombi nuju jedinice i iskaze svog maternj eg jezika i
jezika koji predaju. Pored isto lingvi sti kh oblej a ovakvog
"
skaanja
"
izmeu jezika, panju prvl ae i nj egove brojne psi-
1 28
JEZICI
holingvi sti ke, sociolingvi sti ke, sociopsiholoke i druge i mpli
kacije i posledice.
Kad smo ve pomenul i posledi ce, treba da dodamo da je
i pitanje bi l i ngvizma u celini od poetka opsednuto spekul aci
jama i sporenji ma oko njegovog dej stva na i ntelektual ni i du
hovni razvoj dvojezinih pojedi naca i nji hov dalji ivot . Glo
balno govorei , starij a kola miljenj a o ovoj problematici, obli
kovana u obrascu ranije pomenutih negativnih predubeenj a o
bil ingval i ma, preteno je tu naglaavala tetne posledice - u
smislu mogueg slabijeg poznavanja obaju jezika, izvesnih za
stoja u mentalnim funkcijama, nesi gurnosti u ponaanj u i re
akcij ama, slabijeg uspeha u kol i , moda ak i podeljene l ino
sti , i slinog. Iako je povremeno bivalo ovakvih nalaza, oni se
danas ugl avnom tumae uticajem nepovoljnih okolnosti u ko
ji ma se bilingval neretko razvij a, pre nego samog bilingvizma
kao takvog. Nova i moderj a i straivanja, empirij ska ali i teo
rij ska, znatno veu teinu daj u pozitivnom dej stvu bilingvizma
kao inioca koji podstie kognitivni razvoj , psiholoku feksi
bilnost, toleranciju prema drugom i drkijem uz suzbij anje li n
gvocentrizma i etnocentrizma, irenje intelektualnih hori zonata
i druge poeljne karakteristike linosti . A ima i miljenja da
bili ngvizam sam po sebi zapravo ne deluje ni negativno ni po
zitivno, budui u svetskim razmerima tako obina stv;, te da
je to u sutini neka vrsta potencijalne dodatne sposobnosti iji
rezultati zavise od uslova, naina i stepena njene reali zacije.
Ako u svemu ovome ima jo mnogo nejasnog, pa i kon
tradiktornog, to je dobrim del om posledica injenice da je na-
1 29
RANKO BUGARSKI
uno prouavanje bi l i ngvizma - koj i kao poj ava postoji jo od
pradavnih vremena - ozbiljnije zapoeto tek pre nekol iko de
cenij a. Danas je ono u punom zamahu, kao izrazito mul tidisci
pl i narno podruje sa nekol iko tei ta. Bi l ingvi zam uopte (dva
koegzistentna jezika) od znaaj a je za optu lingvisti ku, sa sta
novi ta jezikih kontakata i pratei h poj ava. Socijetalni bi l i n
gvi zam (dva jezika u jednom drutvu) je predmet interesovanja
prevashodno sociolingvistike i soci ol ogij e jezika, sa posebni m
obzirom na jeziku pol iti ku i planiranje jezika. Individual ni bi
l i ngvizam privlai panju jo nekih disciplina iz nj ihovih po
sebni h uglova. Meu nj ima su neurolingvistika (dva jezi ka u
jednom mozgu), zainteresovana za neurol i ngvi stike procese
kod bi l i ngval a i nj ihova oteenj a u afazij i ; psiholingvistika (us
vaj anj e dveju gramati ka), zaokupljena psihikim i kognitivnim
razvojem; te pedagogij a (uenj e i nastava drugog jezika) , na
roi to u kontekstu manj i nskog, dvojezinog ali i opteg obra
zovanj a.
U vezi s ovim posl ednj im pomenuemo evoluciju shva
tanj a o prioritetima j ezike nastave. Negde do sredine naeg
stolea ona je, to se manj i na tie, mahom bila otvoreno asi
mi l atorska, sa i nsi stiranjem na veinskom jeziku. Godine 1953.
UNSKO je izdao uticaj nu preporuku o obrazovanju na ma
terj em jeziku i za manj i ne, bar na osnovnom stepenu. Time
je ui njen vaan korak napred, ali su se i spoljila i neka ogra
nienj a ovog pristupa. Stoga danas Evropski savet preporuje,
za evropske prilike, zastpljenost eti jezika tokom osnovnog i
srednjeg obrazovanja: materjeg jezika prpadnka manjine, na-
1 30
JEZICI
cionalnog jezika drave, i dva stana jezika gde god je to mo
gue. Za govorike veinskih jezika ovo bi najee znai lo
ukupno t jezika.
Mi smo, govorei o bi l i ngvizmu, po pravi l u mi sl i l i na dva
jezika, al i se na sl ian nain moe govoriti i o tri , pa moda i
vie jezika - kod viejezinih manji nskh grupa u mnogi m de
l ovi ma sveta, al i i kod izuzetnih poj edinaca bi l o gde. A pri
prihvaenom elastinom shvatanju ove poj ave, koje ne podra
zumeva nuno analogne sposobnosti u oba jezika i l i u svim
jezici ma, mnogi lj udi su doslovno multili ngval ni ako su naui l i
vi e jezi ka, makar i na nain na koj i se ue strani jezici . Pa
ipak e u svetlu reenog biti jasno da jezikom folkloru, a ne
stvarnosti, pripadaju povremeni i zvetaj i o poliglotima koji
"perfektno govore
"
desetak, i l i
"
znaju
"
dvadesetak jezika.

to
se pak tie profesionalnih l i ngvista, oni esto analitiki poznaju
strukturu mnogobrojni h jezika, ali to nipoto ne podrazumeva
da su u stanju j da govore na svima nj ima.
Moemo da zakljuimo sledee. Polovi ranije ocranog
konti nuuma bi l ingvi zma mogu se zanemari ti , jer potpunih am
bi l i ngvala u strogom smislu navedenog odreenja gotovo i zve
sno nema, a isti monoli ngval po defniciji izlazi iz domena
bi l i ngvizma. Ali kada se ovi pol ovi odseku, u rasponu koj i osta
je - od ekvili ngvala pa sve do li ca koj a u izvesnoj meri raspo
lau i nekim drugim jezikom - ima mesta za razne vrste i ste
pene bi li ngvizma. Takvi h bi li ngvala i ma sasvim dovoljno i pre
nego to stignemo do poslednjeg segmenta kontinuuma, teorij
ski manje interesantnog a praktino slabije uolj ivog. Dovoljno,
1 3 1
RNKO BUGARSKI
nai me, jer i ako raunamo samo one koj i se u svakodnevnom
ivotu slobodno sl ue bar dvama j ezicima, i time izbegnemo
svaku krajnost i ostanemo pri sasvim legiti mnoj upotrebi ter
mi nologije, dvojezina je - po gubim procenama - bar polo
vina oveanstva. Pri tome bilingvala i ma bezmalo u svakoj
zemlji sveta, u svim drutvenim slojevima, i na svim uzrastima.
Tako je bi lingvi zam u svetu uistinu rasprostranjena poj ava, pre
pravilo nego izuzetak. On se direktno tie jezi ke aroli kosti o
koj oj je, sa raznih aspekata, bilo rei u celoj ovoj knj i zi . Same
po sebi , kao empirijska injenica, jezike razlike nisu ni blaen
stvo ni prokletstvo, al i jesu jedan od vel ikih izazova na koje
je Homo loquens tokom svoje evol ucije morao da trai odgo
vore. A meu ovima je masovni bil ingvizam u drutvima i meu
pojedincima, koj i onda omoguuje i podstie iroke prevodi
lake i druge delatnosti , svakako najvanij i .
132
Bibliografj a
Za pi sanje ove knj ige nije bilo gotovi h uzora, u smi slu
si nteti kih pregleda cel okupne razmatrane problematike, na ko
je bi se sada mogla skrenuti panj a itaocu. Za razliku od toga,
o pojedinim ovde izloeni m pitanj i ma postoj i veoma obimna i
teko pregledna literatura na raznim jezicima. Od dela obja
vljeni h na srpskohrvatskom i l i prevedenih na ovaj jezik ukazu
jemo na sledea. O jezikom identitetu pie R. Katii,
"
Iden
ti tet jezika
"
, Novi jezikoslovni ogledi, Zagreb 1 986. Saet en
ci klopedij ski pri kaz jezika sveta daje M. Kri man,
"
Jezici na
svijetu
"
, Opa enciklopedia JL - Dopunski svezak, Zagreb
1 988; v. i D.

kiljan, "Jezi ci i pisma svijeta

"
, Pogled u lingvi
stiku, Zagreb 1 980. O optem problemu jezikih klasifkacija
govori E. Benvenist,
"
Klasifkacija jezika
"
, Problemi opte lin
gvistike, Beograd 1 975.

ire o ovome, ukljuujui i aspekte koji

ovde ni su posebno razmatrani - naroito tipoloki - v. u R.
Bugarski, Jezik i lingvistika, Beograd 1 984
2
, a za podrobne bib
li ografske podatke i tumaenj a jo i pojedine odeljke u M. Ivi,
Pravci u lingvistici 1-11, Beogad 1 9906. Optiji uvid u drutveni
kontekst funkcioni sanja jezika, a u tim okvirima i u vieje
zi nost, omoguuju R. Bugarski, Jezik u drutvu, Beograd 1 986,
133
RKO BUGARSKI
M. Radovanovi, Sociolingvistika, Novi Sad 1 986, te J. A. Fi
shman, Sociologia jezika, Sarajevo 1 978 (The Sociology of
Language, Rowley, Mass. 1 972), a posebno sa stanovita j e
zike pol itike D.

kiljan, Jezina politika, Zagreb 1 988. i M.

Pupovac (ur. ), Jezici i politike, Zagreb 1 988. (gde s e daje prikaz
jezike si tuacije i politike u odabrani m evropskim i vanevrop
ski m zemlama, ukljuujui i Jugoslavij u) . O jezicima u Jugo
slavij i v. naroito A. Kovaec,
"
Jezici i pisma naroda i narod
nosti
"
u okviru tematske cel i ne
"
Jugoslavij a
"
, Enciklopedia Ju
goslavije, sv. 6, Zagreb 1 990; i
"
Standardni jezici u SFRJ
"
,
Lingvistiki asopis SOL, br. 8, Zagreb 1 989. U svetu zapaena
monografj a o vi ejezinosti, sa posebnim osvrtom na probleme
obrazovanj a jeziki h manjina, je T. Skutnab Kangas, Bilingvi
zam - da ili ne, Beograd 1991 (. Skutnabb Kangas, Bilingua
lism or Not, Cl evedon 1984). - Meu naj vaniji m aktuelnim
izvorima obavetenja o pl ural itetu, klasifkaciji i registr jezika
sveta su: C. F and F M. Voegeli n, Classication and Index of
the World 's Lnguages, New York 1 977; B. F Grimes (ed. ),
Languages of the World: Ethnologue, Dallas 1 988
1 1
; G. Decsy,
Statistical Report of the Lnguages of the World as of J 985,
Part I, Bl oomington 1 986; B. H . .pQeBa (pe,. ), 53btKU u
ouaJeKmbt Mupa - lpocneKm u CJOBHUK, MocKBa 1982.
Veoma koristan moderan pregled genetske klasifkacije i arealne
di stribucije jezika, u istorij skoj i teorij skoj projekciji , daje M.
Ruhl en, A Guide to the World 's Lnguages, Vol . I : Classi
cation, Stanfordondon 1 987. Iscrpna obavetenja o genetskoj
pripadnosti i graatikoj stukturi 50 vanijih jezika, uz osnovne
sociolingvistike podatke, sadri B. Core (ed. ), The World 's
1 34
JEZICI
Major Languages, London 1 987. Mnotvo enciklopedijski i ska
zani h podataka o razni m pi tanji ma dotaknuti m u ovoj knji zi
prua i D. Kri stal , Kembrika enciklopedia jezika, Beograd
1 996 (D. Crystal , The Cambridge Encyclopedia of Language,
Cambridge 1 987).
1 3 5
Registar j ezika
Ovaj regi star obuhvata jezike, jezi ke porodice i dij alekte
koj i se pominju u knji zi . Oznaka
"
j .
"
iza naziva je skaenica
za re
"
jezici
"
i upuuje na genetsku grupu jezika. Regi star ne
sadri pokuaj klasifkacije (npr. dij alekata pod jezike kojima
pripadaju) niti jednoznane identifkacije jezika sa dva i mena.
U retkim sluajevima, tamo gde je to i zgledalo potrebno, date
su upute unutar regi stra; ostal a obavetenja mogu se nai na
naznaenim mestima u knji zi . Koriena je i skljuivo sprsko
hrvatska adaptacija i mena; samo na tri mesta, gde bi takav po
stupak mogao kod itaoca da i zazove ozbiljnije nedoumi ce oko
identiteta, u zagradi su dati i zvorni nazivi .
afri kans 57, 90
afroazijski j . 46, 53-7
ai nu 41 , 83
aj mara 58-9
akadski 54
albanski 1 8, 46, 47, 53, 65,
66, 74, 97, 99-1 02, 1 0,
1 09, 1 1 1
algonki nski j . 58
altaj ski j . 46. 49, 54, 55, 1 01
1 37
ameri ndij anski j . 46, 48, 58
( v. i i ndijanski j . )
amharski 56
anatolski j . 47
anglosaksonski 1 7
aramej ski 54
arapski 26, 32, 5 1 , 54, 56, 66,
74, 86, 87, 94, 1 1 0
aravakanski j . 59
arbanaki 98, 1 00, l 08
RNKO BUGARSKI
arumunski 1 8, l OO
( v. i vl aki)
asamski 1 2, 54
atabaskanski j. 58
australij ski j . 27, 46, 48, 60-2
austroazij ski j . 46, 49, 55
austronezij ski j . 46, 48, 55,
57, 60-1
azerbej danski 54
bahasa 55, 73
baltiki j. 53
balto-slovenski j . 47
bantu j. 1 5, 1 9, 57
baskij ski 4 1 , 52, 64, 80
beloruski 53
bengal ski 1 2, 32, 5 1 , 54
benue-kongoanski j . 57
berberski j. 56
bi harski 32, 54
bretonski 53, 80
bugarski 1 6, 53, 65, 97, 99,
1 00, 1 02, 1 05, 1 06, 1 08
burmanski 54
buruaski 41
ciganski 1 8
(v. i romski)
adski j. 56
akavski 1 4
erkeski 98, 1 01 , 1 1 2
1 38
eki 53, 97, 1 00, 1 02, 1 05-7,
1 1 2
ukotsko-kamatski j . 55
daiki j. 55
dajaki 1 9
dakormunski l OO
dal matski 23
danski 1 2, 1 4, 53, 94
dinka 56
dravidski j . 46, 54, 64
engleski l l , 1 2, 1 4, 1 7, 20,
25, 26, 32-, 5 1 , 53, 55,
57, 59, 60, 61 -2, 64-6,
70-2, 74, 75, 80, 8 1 , 83,
84, 90, 92-, 96, l 04
- kreol 1 2, 60, 62
eski mski 59
eski msko-aleutski j . 46, 58, 83
esperanto 7 1
estonski 5 3
etrursk 26, 4 1
farsi 1 8
fdij ski 6 1
fnski 1 0, 53, 94
fl amanski 1 2, 74, 75, 80
francusk 1 2, 1 6, 1 7, 20,
32-, 37, 5 1 , 53, 55, 57,
59, 60, 64, 66, 70, 72-5,
80, 8 1 , 84, 87, 90, 94
- kreol 1 2, 57, 60
franko-provansalski 7 1
ful a 57
gali cijski 53, 80
gelski 1 8
germansk j . 44, 47, 53, 1 00
gilj aki 41
grki 1 7, 26, 47, 53, 65, 66,
70, 74, 83, 86, 94, 98, 1 00,
1 03, 108
- di motiki 86
- katarevusa 86
gruzijski 53
gudaratski 54
gvarani 58, 59, 72
hausa 5 1 , 56, 59, 93
havajski 61
hebrej ski 1 8, 2 1 , 54, 72-3, 1 1 0
helenski j . 47
hetitski 26
hindi l l , 32, 33, 5 1 , 54, 93
hindustanski l l
hmong 55
hoi sanski j . 46, 56, 57
holandski 1 2, 1 5, 1 6, 53, 57,
60, 75, 94
hrvatski l l , l 04, l 07
iberski 26
i gbo 57, 93
ilokano 55
JEICI
i ndijanski j . 27, 83
(v. i ameri ndijanski j . )
i ndoarij ski j . 1 5, 47, 54, 64
i ndoevropski j . 46-9, 52-,
57, 59, 1 00, 1 01
i ndoi ranski j . 47, 54
i ndoneanski 55, 73
i ndo-pacifki j. 46, 49, 60-1
i ranski j . 47
i rokvoj ski j. 58
i rski 1 8, 2 1 , 25, 26, 53, 72
i slandski 73
i stroromanski 98, l OO
i strorumunski 98, l O
italij anski 1 6, 1 7, 32, 37, 53,
59, 72, 80, 83, 84, 87, 94,
97, 99-1 09, I l l
i talski j . 47
ivrit 1 8
j ao 55
japanski 1 0, 32, 4 1 , 5 1 , 55, 59
j avanski 32, 55, 70
jermenski 47, 53, 59, 98, 1 00,
1 1 2
jevrejskopansk 1 8, 98, l OO,
1 03
jevrejskonemak 1 8, 98, 1 0
ji di 1 2, 1 8, 59, 98
jorba 57, 93
juruki 98, 1 01
1 39
RNKO BUGARSKI
kamaki 23
kanada 54
kanuri 56
karipski j. 59
katalonski 37, 53, 66, 80

kavkaski j . 46, 48, 52, 53, 1 01
J
kazaki 54
keua 58, 59
kel tski j . 23, 26, 47, 53, 64, 80
ki neski l l , 1 4, 32-4, 5 1 , 54,
59, 7 73, 83, 9 97
ki rgi ski 54
kmerski 55
koptski 26, 56
kordofanski j. 56
korej ski 1 0, 32, 41 , 55, 83
kornvolski 26
korzi kanski 80
kosa 57
kuitski j . 56
kutenaj 41
ladino 1 8, 98
l aoski 55
laponski l l
lati nski 1 7, 22, 26, 37, 47, 66,
73, 1 1 0
l atvijski 53
lingala 57
litvanski 53
lolo 54
luo 56
madurski 55
maarski 1 0, 53, 74, 97,
1 01 -6, 1 09
maj anski j . 59
makedonski 1 4, 1 6, 30, 53,
65, 94, 97-1 00, 1 02-1 09
malaj al am 54
malajski 33, 5 1 , 55, 71 -3
malaj sko-pol i nezij ski j . 60
malgaki 57, 6 1
mal i nke-bambara 57
malteki 53
mandari nski 32
mandurski 54
mansk (Manx) 23, 25
maorski 61
maratski 32, 54
megl enorumunski 98, 1 00
mij ao 55
mijao-jao j . 55
mijen 55
minangkabau 55
moldavski 1 2
mongolski 54
na-dene j. 46, 58
nahuatl 20, 58, 59
navaho 58
nemaki 1 2, 1 4, 1 5, 1 6, 32,
34, 40, 53, 59, 70, 72, 74,
80, 84, 86, 87, 94, 98, 1 0,
1 03, 1 08, 1 1 2, 1 1 7
nepalsk 54
1 40
ni ger-kongoanski j . 56, 57
ni ger-kordofansk j. 46, 48, 56
nilo-saharski j . 46, 56
norveki 1 2, 1 4, 53
- landsmol 1 2
- riksmol 1 2
oksitanski 70, 80
orij a 54
oromo 56
paleoazij sk (paleosibirski)
j. 55
papuanski j. 60
pato 54
pendapski 32, 54
persijski 1 8, 54
polinezij ski j. 1 5
poljsk 53, 84, 98, 1 00, 1 03,
1 08
portugalski 20, 32, 37, 5 1 , 53,
57, 59, 60, 66, 83, 94
- kreol 57, 60
provansal ski 80
romanski j. 1 7, 22, 23, 37,
47, 53, 80, 1 00, 1 04, 1 1 2
roman 72, 8 1
romski 1 8, 53, 97, 1 00, 1 01 ,
1 02, 1 05-7, 1 09, l 1 0-2
rumunski 1 2, 1 7, 37, 53, 65,
97, 99, 1 00, 1 02, 1 03, 1 05,
1 06
JEICI
1 41
rsi nski 97, 1 00, 1 02, 1 03,
1 05, 1 06, 1 08, 1 09, 1 1 2
rusk 1 0, 32-, 5 1 , 53, 55,
66, 70, 75, 94. 98, 1 00,
1 03, 1 05, 1 07, 1 08, 1 1 2,
1 23
sami l l
samojedski j . 53
sanskrit 26, 54
santali 55
sebuano 55
semitski j . 49, 52-4, 56
semi tsko-hamitski j . 54
si nhaleki 54
si no-ti betski j. 46, 48, 54
slovaki 53, 97, l O, l 02,
1 03, 1 05, 1 06
slovenaki 1 4, 53, 87, 94,
97-9, 1 02, 1 06, 1 09
slovenski j . 44, 53, 59, 80,
1 00, 1 0 1 ' 1 04
somalski 56
srski l l
srpskohrvatski l l , 1 3, 1 4, 1 6,
53, 6, 65, 70, 73-5, 83,
94, 97-1 06, l 08, l 09
staogipatski 56
staoslovenski 26, 53, l l O
sumerski 41
sundanski 55
susk j. (Sioux) 58
svaili 5 1 , 57, 70, 7 1 , 93
RKO BUGARSKI
kotski gel ski 53
ona 57
panski 1 7, 20, 32-, 37, 5 1 ,
53, 59, 60, 6, 66, 70, 72,
74, 80, 84, 94
- kreol 57, 60
vedski 1 4, 53, 94
tadiki 54
tagalog 55
tagi 24
taj 55
tami lski 32, 54, 72
tatarski 54
telugu 32, 54
tibetski 54
tibetsko-buraski j. 54
tigri nj a 56
toharski j . 47
tok pisin (Tok Pi sin) 62, 71
torlaki 1 4
tunguski j . 54
tupij ski j . 59
turkiki j . 52, 54, 1 01
142
turkmensk 54
turski 54, 66, 74, 8 1 , 83, 97,
1 01 , 1 02, 1 04-, 1 09, 1 1 1
ugro-fnski j . 53, 1 01
ujgurski 54
ukraji nski 53, 97, 99, 1 00,
1 02, 1 05, 1 06, 1 08, 1 09,
1 1 2
ural ski j . 23, 46, 52, 53, 55,
1 01
uralsko-jukagirski j . 53
urdu l l , 32, 33, 54
uto-asteki j. 59
uzbk 54
vel ki 53
vijetnamski 32, 55, 59
vl ak 1 8, 97, 99, 1 00, . 1 02,
fo5, 1 07-9, 1 1 1
zulu 57
zunji 40
Sadraj
U vodna napomena . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5
l . JEZICI U SVETU
Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7
Broj jezika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8
Broj govorni ka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29
2. JEZICI U VREMENU
Jezika evolucij a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 36
Genetska kl asifkacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 39
3. JEZICI U PROSTORU
Aealna kl asifkacij a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 50
Jeziki kontakti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 63
4. JEZICI U DRU

TVU
Funkcionalna klasifkacia . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 67
Jezici i drave . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 76
Manifestacije drutvene viejezinosti . . . . . . . . . . . . . . 85
Drutvena kontrola viejezinosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . 90
Jezici u bivoj Jugoslaviji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 96
1 43
RNKO BUGARSKI
5. JEZICI U POJEDINCU
Materj i jezik . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . l l )
Tipovi bi lingvi zma . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1 1 7
Bilingvizam i pratee poj ave . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1 27
Bibliografja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1 33
Regi star jezika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1 37
CIP - KaTaorH3aHja y r6JHKajH
Hapo)Ha OHOJHOTeKa Cp6Hje, Eeorpa)
81 ' 1
81 ' 27
EYAPCKM, PaH
Jezici l Ranko Bugarski. - 2. izd.
Beograd : igoja tampa : XX vek, 2003
(Beograd : igoja tampa). - 1 43 str. ; 20
cm. - (Sabrana dela l Ranko Bugarski ;
knj . 9)
Tira 300. - Bibliografja: str. 1 33- 1 35.
- Registar.
ISBN 86-7558- 1 99-8
a) Je3H b) JHHrBHCHKa e) Je3HK
<yHKHja
COBISS. SR-10 1 1 0076940