Andre Pol Antoan KAD NEKO ZAZVONI LICA: On Ona (U prvom trenutku scena je prazna.

Ona predstavlja omanju dnevnu sobu, nametenu sigurnim enskim ukusom. Po prozorskim staklima poigravaju odsjaji neonskih reklama. U sobi svira radio; emisija lake muzike. Iznenada zazvoni telefon. Ona ulazi, utiava radio i die slualicu. To je armantna ena od oko 25 godina. Za vreme razgovora podeava slobodnom rukom cvee u vazi.) ONA: Izvolite! Ti si Katarina? iva sam, iva nekako... Ne, sve je u redu! Sluaj, doi kod mene da malo popriamo, sama sam veeras. Izlazi? U pozorite? ta kae? Ti i Anri? Pa, to je divna vest. Ba mi je drago. A ta gledate? To je dobra predstava. Ne, hvala. Lepo je od tebe to me zove, ali ja stvarno nemam hrabrosti... Jo kad pomislim da bih morala da se oblaim, minkam... Ne... Zna, prosto sam uelela da provedem jedno vee kod kue. Da, da! Sutra putujem za London... Ne, nemoj zbog mene da menja plan. Ma, videemo se pre puta. Ne, nemam nikakvih vesti od njega. I bolje je tako. to je gotovo, gotovo je. Zna kad te neko toliko razoara. Pusti. Da, da. Nemoj da brine, bar u jednom lei na vreme. Molim, ta ti pada na pamet?! Koga da mi poalje? ta je tebi, ja tog oveka uopte ne poznajem. Sluaj, Katarina, ne tee me se to je Anrijev prijatelj, ni to e biti oaran. Molim te, ne pomiljaj na to. ta kae? Pridruiete nam se posle predstave. Vidim, sve si lepo isplanirala. Dobro. Radi ta hoe, ali samo da zna, meni sve to deluje neozbiljno. Sluaj, u redu! ekam ga. Hajde, zakasnie na sastanak. Vidimo se! Vidimo se! (Sputa slualicu, smei se, polako slegne ramenima. Mahinalno doteruje kosu, baca pogled oko sebe da vidi da li je sve u redu, prie radiju i malo pojaa muziku, pa izlazi. Mala pauza, pa zvonce na ulaznim vratima. Iz predsoblja se uju nerazgovetno glasovi. Ona se vraa praena elegantnim ovekom lepih manira. Oboje se smekaju.) ONA: Veoma je ljubazno od Vas to ste reili da se rtvujete... Ali, ja zaista nisam kriva: To je ideja one luckaste Katarine. ON: Odlina ideja, draga moja! ... Oaran sam...

ONA: Ona i Anri e nam se pridruiti posle predstave. ON: Ona i... ko? ONA: Anri! Zar Vam nije on telefonirao? ON: Ne! ONA: A! Znai Katarina? ON: Katarina. ONA: Ako Vam bude dosadno sa mnom, krivite njih. Odavno ih poznajete? ON: Nekoliko godina. ONA: Anri je sjajan momak. Mnogo mi je pomogao kad sam bila izgubljena zbog... ON: Zaista? ONA: Ali, da ne govorimo o tome! ... Izvolite... Sedite... Cigaretu? ON: Mogao bih! ONA: Viski? ON: Sa zadovoljstvom. (Ona pripremi pie i prui mu au.) ON: Hvala. ONA: Vi ste pisac, pretpostavljam? ON: Kad ne znam ta bih drugo radio, piem. ONA: A inae, ime se bavite? ON: ta biste voleli da radim? ONA (zbunjena): Kako?
2

ON: Da li biste voleli da sam avijatiar, industrijalac, akrobata ili zubni lekar? ONA (smejui se): Verujte, to za mene ne igra nikakvu ulogu. Pitala sam tek tako. Prosto sam pitala... ON: ... ta sam? Zar je to vano? Moje zanimanje Vam nita nee rei o meni! Zar nije pomalo udna ta naa manija da kaimo sebi firmu na lea? ONA: Pa... I jeste. ON: Ja na to nikako ne mogu da se naviknem. Obiaj da se ljudi tako klasifikuju uvek mi je izgledao prost. Eto, na primer, da su Gogena, kad je ima trideset godina, pitali ta je po zanimanju, on bi odgovorio: Binski radnik.... A to nije tano. On je bio slikar! ... A Van Gog bi, u svojoj osamnaestoj, odgovorio da je pastir. A i to je netano... Ili mladi Rokfeler. Smatrao je sebe liftbojem, a to je takoe bila la... Svi su oni bili neto razliito od onoga to su tvrdili da su... Samo, ni sami to tad nisu znali... Nije vano ta je ko, nego ta eli da bude! ONA: U pravu ste. (zazvoni telefon) Izvinite! (ona die slualicu, a on takoe ustaje) Ti si, Katarina? Kako... Nee doi?... Ima goste? ... Ali... (on je hladno izvukao telefonski gajtan iz zida i drei ga u ruci, mirno gleda zaprepaenu enu, koja vie u aparat) Alo! Alo... Katarina! ON (mirno): Ne trudite se! Izvukao sam gajtan iz zida. ONA (mucajui): Vi, znai niste... ON: Mladi koga ste oekivali? Svata! ONA: Ko ste onda? I ta traite ovde? ON: Vidite i sami gledam Vas. Znate ta, armantni ste kad Vas je strah. ONA: Mene nije strah... A da bih Vam to dokazala, molim Vas da smesta izaete. ON: (mirno se vrati na fotelju): Ne pada mi na pamet. ONA: Gospodine, ko ste Vi i ta hoete od mene? ON: Recimo da sam prosto eleo da se upoznam sa Vama. ONA: Pa, dobro, upoznali smo se. A sad, izvolite napolje.
3

ON: (smei se): Tako brzo? ONA: Moda mislite da je Vaa ala duhovita. Ne, ona je neukusna!... I jo neto: isuvie je dugo trajala. Ponovo Vas molim da odmah izaete! Hoete li ili ne? ON: (vedro): Ne! ONA: (zbunjena i uznemirena): Molim? ON: Neu dok ne ujete ono to elim da Vam kaem. ONA: Ne tie me se ta hoete da mi kaete. Ne dolazi se nou u tui stan tek tako! Kao ne odete, vikau! ON: (mirno): Prosto je neverovatno koliko Vam dobro stoji kad se ljutite. Bolje nego kad Vas je strah! Divni ste! Tano onakvi kakvom sam Vas zamiljao! Samo, niste ni malo ljubazni prema svojim oboavaocima... A ako Vam kaem da Vas volim ve dve godine. ONA: (zabezeknuta): Molim? ON: I da samo na Vas mislim. Da samo Vas sanjam! Da Vas svuda vidim. Da diem samo za Vas. Da li biste mi poverovali? ONA: Naravno da ne. ON: I bili biste u pravu. ONA: (zbunjeno): Kako to mislite? ON: Kad sam uao ovamo video sam Vas prvi put u ivotu! Dotle nisam ni znao da postojite. ONA: Dalje... ON: Jo uvek Vam nije jasno zato sam doao kod Vas. ONA: Sve manje i manje. ON: Nema sumnje, lutko, sporo shvata. (vadi revolver iz depa) Ruke u vis! (ona prestraena poslua) Dosta je bilo izmotavanja. Samo pokuaj neto i gotova si! Stani tamo! ... Poinje li da sluti o emu je re?
4

ONA: (prestraena): Da... ON: (mirno): Dugo ti je trebalo... Moe da spusti ruke... A sad, da lepo porazgovaramo. Misli moe tek tako, uvee, da pusti nekoga u stan. Pa, ta misli, gde ivi? U zemaljskom raju? Zar nisi nikada ula da ima ljudi iji je jedini posao da se zavlae u tue stanove? (pauza) Odgovaraj kad te pitam! ONA: Mislila sam... ON: (smeei se): Da je zvonio Boi Bata. Ili mali igolo koga ti alje prijateljica? ... Uostalom, ne gubi mnogo, veruj mi. Kao to vidi, ni ja nisam za bacanje... A snalazim se i u konverzaciji... Je li tako? ONA: Boe... ON: Priaj slobodno... To e da me razonodi... Jesam li suvie mator za tebe? ONA: Hoete da kaete? ... ON: Nisam vie klinac... To je tano... Ali sam jo uvek upotrebljiv. Zar ne? (Ona uti.) Otvori usta da ili ne? ONA: (preplaeno muca): Da... da... ON: (smejui se): Zar to nije divno... Kad sam ti malo pre govorio da te volim ve dve godine, ti si mi pokazivala vrata! ... Sad kad u ruci imam ovu igraku, mogu da ti kaem ta hou... Boe, kad samo pomislim da ima ljudi koji ozbiljno shvataju sve to im se pria. Treba ih aliti! ... Zar nije tako? ONA: (u strahu): Da! ON: teta to si glupa, inae nisi za bacanje... Noge su ti, za moj ukus, malo kratke, grudi malo vise... Ali, sve u svemu moe da proe. ONA: (uvreeno): Vrlo ste ljubazni. ON: (vedro): Ne ljuti se, lepotice! Hajde da razgovaramo kao drugovi... ime se bavi? ONA: Ja... Ja sam glumica... ON: Opa! Pazi ovo! Gde glumi?
5

ONA: U pozoritu, na radiju, na tv-u. ON: Vidi, vidi! Sigurno sam te ve sluao. Radio je moja slabost... Sluam ga celog dana... Ljudi moje struke izlaze samo nou... Kako se zove? ONA: ilijet Turko! ON: (oduevljeno): ta? To si ti? Kako te ne bih znao... Nastupa u najboljim emisijama. estitam, devojko! ONA: Hvala, veoma sam polaskana. ON: Psssst! Sluaj... (sasvim tiho sa radija se uje neki dobar argentinski tango) Da zapleemo, vai? Hajde; ta si se prepala... Kad posle budem priao mangupima... hvatae ih zazubice! ONA: (uplaeno): Stvarno hoete da... ON: (otro): Dosta! Ustaj ili u ja da te razdrmam. Razume? ONA: Dobro! Dobro! Evo... ON: Tako te volim! ekaj da pojaam radio... (pojaava se muzika) A sad hajde! Nemoj da sabotira, to ti ne bih preporuio. (Pleu, on je veoma paljivo dri, kad muzika stane, velikoduno...) ON: Nije loe! Nije ba kao u pozoritu, nema one lakoe, ali to je razumljivo! ... Utiaj sad taj radio. (Ona kree ka radiju.) Hrabra si ti cura! ... (ustaje) Tvoj trud moram da nagradim. Dau ti revolver! (baci joj revolver, ona ga mahinalno uhvati i u strahu gleda taj predmet u svojoj ruci. On ide ka telefonu, okrenuvi joj lea i mirno ga ukljui.) Evo, i telefon sam ti ukljuio. Ne moe da kae da nemam poverenja u tebe... Posle e jo samo da mi da novac i nakit i ja idem! ONA: (odjednom): Ruke u vis! ON: (veselo): ta je sad? Postaje nevaljala. Eto, kakve su ene. im si malo ljubazniji prema njima, one to iskoriste... Ostavi taj revolver, glupao! (ide za njom, a ona uzmie) Samu sebe e da rani! ONA: (vie, uzmiui): Ne prilazite, pucau!
6

ON: (mirno): Hajde, pucaj! (ona povue oroz, zauje se prasak deje kapisle) ONA: ta, igraka? ... Vi, znai, niste... ON: Gangster? Svata! Nije valjda da ste poverovali? To, bogami, nije laskavo za mene! Da znate kako ste bili smeni maloas. ONA: (brizne u pla): Runo ste postupili sa mnom. ON: (prilazi joj blago): Hajde, hajde, ne plaite. To kodi lepoti. ONA: Ali, zaboga, ko ste Vi? ON: (veselo): Anrijev prijatelj! Dogovorili smo se da se malo naalimo sa Vama. Priznajem, ispalo je glupo! Uzrujali ste se... Izvinjavam se! ONA: (prilazei telefonu): Dobro u da oitam tom grubijanu! (uzima slualicu i okree broj; slua, poto nema odgovora, sputa slualicu) Ne odazivaju se. Pa, da, naravno, otili su u pozorite. Ali, dobie on svoje, dajem Vam re. ON: (smeje se): I treba! ONA: (sad je ve prilino mirna): Bili ste jako grubi... Rei da su mi noge kratke. ON: To uopte nisam ozbiljno mislio! ONA: Da nisam lepo graena. ON: Dobro znate da to nije istina! ONA: Da sam glupaa! ON: To je govorio gangster, a ne ja. ONA: Stvarno! ON: Kunem se! Opratate li mi? Bie mi strano krivo ako se jo ljutite na mene. ONA: Da ne priamo vie o onome to je bilo? ON: Vai! A znate li ta bih sad najvie voleo?
7

ONA: Znau ako mi kaete. ON: Najvie bih voleo da mi odigrate deo iz neke svoje predstave. Evo, seu ovde i uivati. ONA: Nikad nisam igrala za tako malo publike. ON: Publika je mala, ali odabrana. ONA: Pa, kad je tako... (Monolog po elji izvoaa. Kad zavri monolog, on snano aplaudira.) ON: Bravo! Svaka ast! Divni ste! Oaran sam! ONA: (sumnjiavo): Zaista ste Anrijev prijatelj? ON: ta Vam je odjednom? ONA: Ne znam... Tako... ON: Da li ete mi verovati ako Vam dam asnu re da jesam? ONA: Hou! ON: (Mirno): E, pa, pogreiete. Anrija nikad u ivotu nisam video. ONA: (izbezumljeno): Vi kao ste reili da me doterate do ludnice! ON: (blago): Dobro, dobro, nemojte da se nervirate... Sedite! ... Sve u da Vam objasnim... Videete da je sve vrlo jednostavno... ONA: (poto je sela u fotelju): Sluajte, gospodine, sad mi je zaista svega dosta! Hoete li, najzad, ta traite ovde?! ON: (blago): Psssst! ... Rei u Vam, obeavam... Ali, najpre, hoete li jedan viski da se malo okrepite? ... Dok Vam budem objanjavao... (sipa joj pie) ONA: (malaksalo): Boli me glava... Vie ne znam ni gde sam. ON: Evo, sruite ovo! (ona popije na iskap) Bolje?
8

ONA: (umorno): Malo... Hvala... O emu smo priali? ... ON: O nekim nevanim stvarima... Pre nego to Vam objasnim ta traim kod Vas i kako sam doao ovamo hoete li mi dozvoliti da Vam postavim jedno pitanje... Moda malo indiskretno? ONA: (rezignirano): Sad sam ve na sve spremna. ON: Hteo sam da Vas pitam da li Vam je, makar na trenutak, bilo dosadno otkako sam uao u Va stan? ONA: Ne! ... Naprotiv! ON: Na ta se onda alite? Ako sam dobro razumeo, veeras ste bili sami. Bojali ste se da ete provesti tuno vee, dirajui u stare rane... eleli ste da Vas neto oraspoloi. Da li Vam je elja ispunjena? ONA: Preko svakog oekivanja! Ali, iz svega toga se ipak ne vidi... ko ste Vi... ON: Ja sam jedan ovek... obian prolaznik... jedan od pet miliona stanovnika ovog okruga... Ko sam ja ustvari? I kad biste znali, ta biste imali od toga? Da li Vam dosaujem? ONA: Ne, ne uopte. ON: Pogledajte samo ime ste bili obuzeti za poslednjih nekoliko minuta: najpre koketerijom, pa iznenaenjem, zatim strahom, besom, ponienjem... Zar niste, zahvaljujui meni, iveli bre, intenzivnije nego obino? ONA: Da... Ali... ON: A Vi ste meni nesvesno dali vie za nekoliko minuta nego to ste onom mladiu davali za petnaest dana... A njegovo zanimanje Vam je poznato... Setite se samo kako smo izgledali usiljeni i izvetaeni kad sam doao... A sad smo skoro prijatelji. Neprimetno smo napravili nekoliko koraka od sedam milja, ba kao onaj maak u izmama... Je li tako? ONA: Na neki nain... Da! ON: (aljivo): Ja sam, znate, prilino bistar - brzo shvatam! ONA: udan ste momak...
9

ON: Ne! Ja samo nikad nisam uzimao ozbiljno neke stvari kojima ljudi pridaju veliki znaaj... Ali, umem da posmatram... Recimo, vidim da sa Vaim ivotom neto nije u redu... Mladi ste, lepi, a ostajete uvee sami kod kue. Nosite neku tugu u oima, to nije prirodno! ta je sa Vama? Mue Vas ljubavne nevolje? ONA: (otro): Ne mislite valjda da u da Vam se poveravam? Ispijte tu au i idite! ON: Nemate poverenja u mene? Greite! Nisam Vas to pitao iz radoznalosti... Vidite, ja smatram da je mnogo lake poveravati se nepoznatima, nego poznatima! U svakom sluaju, to je mnogo sigurnije! Ne mora ovek da lae. A koliko mu je posle lake! (blago) Otiao je, zar ne? I sad patite... Kako je glup! Ne treba ni malo da alite za njim. Ustvari, njega treba aliti! ONA: Stvarno tako mislite? ON: Stvarno! ONA: (iznenada sumnjiavo): Da Vas moda on nije poslao? ON: (iskreno): Apsolutno ne! Kunem Vam se! Taj ovek Vam je uinio uslugu to je otiao. S njim ste samo gubili vreme. Glupo ste protraili tolike mesece. Zato sad pokuajte da svoj ivot pametno iskoristite. ONA: Meni vie nije ni do ega. ON: Jo ste u fazi kad se pati... Proi e to... Bap bih voleo da Vas povedem na neko putovanje. ONA: Vi? ON: Zato da ne? Vi ste simpatina devojka. Hrabri ste... Niste glupi... Vrlo ste energini... Kaem Vam, za nekoliko asova moemo biti u sasvim drugom podneblju... U Senegalu... U Norvekoj... Ili na Dalekom Istoku... ONA: Vi moete da odete tek tako... za pet minuta... kud Vam se svidi? ON: Naravno! Potpuno sam slobodan. A i Vi ste! ONA: Ja imam svoju karijeru. Imam ugovore za nastupe... (on se nasmeje) Zato se smejete?
10

ON: Izvinite! Ali, tako je smeno to to kaete. ONA: Ne vidim ta je tu smeno? ON: Vi to vie ne primeujete... Bili ste na putu da se pomirite sa sudbinom... Kao i druge... Doao sam u pravi as. Inae biste bili izgubljeni. ONA: Izgubljena? Zato? ON: Razmislite malo... Smatrate li da je normalno da jedna ptica i jedan lepir, jedan mi, jedan mrav imaju pravo da idu kud im se svidi i kad zaele, a da ja, ovek, i Vi, ena, na to nemamo pravo? Pa, to je besmisleno. Ja nikad nisam mogao da se pomirim sa tim. Zato uvek radim ono to mi se svia i to zaelim. ONA: Polazi Vam za rukom? ON: Naravno! Nita me ne vezuje, nemam ni psa, ni enu, ni dom, ni prijatelje. Ni jednu od onih veza koje sputavaju druge ljude. Ni jedno od dobara koje smatrate svojim, a, ustvari, Vi njima pripadate! Imam samo jedan kofer, nebo nad glavom i zemlju pod nogama. Kruim po ovoj planeti kao da je samo moja. Razumete? ONA: (zainteresovano): Zaista je tako kako kaete? ON: Apsolutno. Moete u to da se uverite. ONA: Verujem Vam! Recite mi jo neto: da li ste usamljeni? ON: Ni malo! Imam poznanike u svakom kutku zemljine kugle. Ljubavnice u nekim paljivo odabranim mestima, prijatelje u najrazliitijim sredinama, moda ak i decu ovde-onde. ivim deset ivota paralelno... Menjam ih po volji... Ja sam u isto vreme stotinu raznih osoba... koje odbacujem kao staro odelo im ponu da mi dosauju... To je vrlo zanimljivo, uveravam Vas... Ne moete ni da zamislite koliko je takav ivot uzbudljiv! ONA: Znai, hoete da proivite ivot na najbolji mogui nain? ON: Tako je, shvatili ste. To je najbolji nain da se najlepe provede ono malo vremena to nam je dato za to kratko putovanje koje se naziva ivotom. ONA: To je zaista zanimljivo. ON: U svakom sluaju, zabavljam se bolje nego oni koji sve shvataju ozbiljno. Eto, na primer, trenutno imam jednog divnog tasta. ivi na Mopitiju...
11

ONA: Na Mopitiju? Gde je to? ON: To je jedno malo ostrvo na Tihom okeanu. Taj ovek se uopte ne odeva i hrani se sveom ribom to je njegovo pravo, zar ne? ONA: Neki divljak? ON: Moe i tako, ako hoete! Kad sam proli put svratio na Mopiti, prodao mi je jednu od svojih keri za hiljadu i po franaka. Prosto ne moete da zamislite koliko je ljubazan prema meni. Ve dve godine eka da ponovo da ponovo doem, pa da mi proda jo jednu kerku, najmlau. ONA: (smeje se): I nju za hiljadu i po? ON: Ta vredi samo hiljadu. Neto mrava. ONA: Kad ete opet ii tamo? ON: Nikad vie! Moda u ovog leta otii da vidim svoju verenicu Argentinku, koja ivi u sred jedne velike hacijende izgubljene u pampi ili da skoknem u Berlin do jednog druga, ukoliko ne odem da se vidim sa enom jednog japanskog bankara, koja me eka u Nagasakiju i koja kae da apsolutno ne moe da me se odrekne. ONA: To je sve? ON: Ne! Postoji u Burmi jedan kaluer, koji svakog dana moli Sakamunija da mu poalju pagodu njegovog najdraeg aka. Jedan stari hidalgo, veoma ugledan, prima me kao sina u svom andaluzijskom dvorcu. Naravno, svuda u svetu ima poverilaca koji jedva ekaju da se pojavim. ONA: I za svakog od njih Vi imate drugi lik? ON: Ne samo lik, nego i ime, narodnost, jezik, duu. To je vrlo uzbudljivo, uveravam Vas. ONA: Ali, i teko. Zar ne pobrkate nekad tolike uloge? ON: Ne! Da li Vi pobrkate uloge koje igrate svakog dana? ONA: Ja?
12

ON: Da. I Vi igrate razne uloge! Kao i svi, uostalom! Samo, Vi to radite plaljivo, neodluno, bez ikakvog stila, kao oni sitni kockari, koji nedeljom igraju karte u male svote. Vi niste ista ena prema oveku koji Vam nosi mleko i prema mladiu koji Vam se svia ili prema direktoru koga hoete da naterate da potpie ugovor sa Vama. Drugaiji ste sa svojom prijateljicom, drugaiji sa frizerom, drugaiji sa nekim lovatorom. Svi mi neprestano igramo razne linosti. Samo, Vi se zadovoljavate time da ih skicirate, ne usuujete da ih do kraja nadahnete ivotom. Vi ste statista, a ja sam nosilac glavne uloge u tome je razlika! Hoete li da zajedno sa mnom igrate tu igru dve-tri nedelje? Vi i ne slutite koliko bi Vam se sve Vae sitne brige uinile smenim? ONA: Zato ste veeras doli ovamo? ON: Sasvim sluajno. Iao sam ulicom... Opazio Va osvetljen prozor i pomislio da tu sigurno stanuje neka mlada ena koja oekuje nekog... ONA: Kako ste pogodili? ON: Sva ljudska bia, a naroito ene, oekuju nekog. U prevojima Vaih zavesa bilo je neeg elegantnog, neeg nenog, to je odavalo mladu enu koja ima stila... To je danas veoma retko... Po svetlu se moglo naslutiti da je unutra sve na svom mestu... Bili ste sami, jer sam video samo jednu senku kako svaki as polako prolazi pored osvetljenih prozora... i tako, popeo sam se da bih utvrdio kako se nisam prevario... ONA: Tek tako? Iz ista mira? ON: Zato da ne? ta bi moglo da mi se desi? ONA: Da budete izbaeni. ON: To ste i pokuali. ONA: Ili da se uplaim, pa da pozovem policiju. ON: (vedro): I to ste hteli. ONA: Zar uopte niste raunali s tim da ja moda neu da primim neznanca u kuu? ON: Ne. I imao sam pravo dokaz je to to, eto, ovde mirno priamo udvoje. ONA: Zaista je tako.
13

ON: (ustajui): A sad ete me izviniti. Ispio sam svoju au. Treba da krenem. Uinite mi jo jedno zadovoljstvo otpevajte mi neto iz svog omiljenog pozorinog komada. (ona otpeva neki popularni song) Hvala, mnogo Vam hvala. Nikada ovo vee neu zaboraviti. A sad... Moram da krenem. ONA: (melanholino): Ve? ON: Hvala na onom ve! ONA: (zbuni se): Htela sam da kaem... Zar ne biste mogli da ostanete jo malo? ON: Strano mi je ao, ali ne mogu. Zatvorie mi kapiju. ONA: Kakvu kapiju? ON: Kapiju klinike. ONA: Stanujete u nekoj klinici? ON: (vedro): Da... Trenutno... Veeras su me poveli na elektrook... Usput je uvar skrenuo levo, a ja sam skrenuo desno... Hteo sam, prosto, da se malo zabavim. Ali sad stvarno moram da se vratim, bie uznemireni... Tamo ionako neu ostati dugo, pa nema smisla rizikovati neki incident... A ludaka koulja je, znate, jako neprijatna... ONA: (prestravljena): Prestanite! ON: (vedro): Zato me tako gledate? to sam zvanino lud? Kako greite! Sve je to relativno. Moj lekar je, na primer, udaren. To je vam svake sumnje, ali samo zato to je proitao nekoliko knjiurina, uobraava da e pomou injekcija i okova da me napravi onakvim kakav ne elim da budem! ista ludost! teta to ne moete da me posetite. Pokazao bih Vam ga. Da znate samo kako je smean, smejali biste se kao ludi. ONA: (preplaeno): Naravno. ON: (smeei se): Vi ste stvarno armantni. (ljubi joj ruku) I vrlo razumni. Takve osobe se retko sreu. Dozvolite da Vam poljubim ruku. (kratka pauza) Jesam li Vam udavio svojom priom? ONA: Ni malo!
14

ON: Presrean sam ako sam uspeo da Vas malo razonodim. Laku no! ONA: Vi... Vi ete se stvarno vratiti u tu kuu? ON: Naravno! Samo zahvaljujui ovoj veeri vie nikad neu biti sam. Ispunjavaete moje duge asove razmiljanja... (dodiruje svoje elo, gestom oveka koji se izvinjava zbog slabog pamenja) Kako rekoste da se zovete? ONA: ilijet... ON: ilijet... Pa, eto, od sad, hteli Vi to ili ne, postojae dve ilijet... jedna u obinom ivotu, koja e raditi gluposti, kao i svi drugi... i druga, prava... Luckasta... Onu za koju Vam nedostaje hrabrosti... Koju bih drao za ruku i vodio na svoja putovanja. Ona bi upoznala mog tasta na Mopitiju, koji jede sveu ribu, burmanskog kaluera i starog hidalga u njegovom zamku... Tu ilijet nita ne bi spreilo da ide kud hoe... Za nju ne bi postojao ni prostor, ni vreme... Ja bih postarao da joj ivot bude lepi... Hoete da mi poverite tu ilijet? ONA: Hou! ON: Hvala Vam! A onoj drugoj recite da treba da bude pametna... I da ne bude suvie tuna to ostaje meu ludacima, koji sebe smatraju normalnima... Preneete joj moju poruku? ONA: (blago): Hou. Obeavam. ON: Verujete li da e moi da me shvati? ONA: Sigurna sam. ON: Drago mi je. Bilo bi neprijatno da je ostavim sasvim samu u tako opasnoj sredini... Ali, sluajte, da bih je uteio... Otkriu Vam jednu veliku tajnu... Vi ete joj to preneti... To e joj pomoi. Recite joj samo da to nikome ne kae. Uostalom, niko joj ne bi ni verovao iako je to istina. ONA: Kakva je to tajna? ON: Onaj koga svet smatra ludakom... je kamuflirani aneo! Zbogom! (Sa vrata, on joj alje rukom laki poljubac i iezava. Ona ostaje sama, duboko uznemirena. Tiina, samo se odnekud uje laki motiv violine. Ona polako prilazi i
15

pojaava radio. Odjednom zazvoni telefon. Ona se trgne, vraena u stvarnost, podigne slualicu i govori glasom, jo uvek uzbuenim.) ONA: Alo! To si ti, Katarina? Niste mogli da doete... Prijatelji su Vas odvukli u restoran... Nita ne mari, draga... Drugi put... Da li sam se dosaivala? Ne, ni malo... Provela sam najzabavnije vee u ivotu. U poseti mi je bio jedan ovek koji veruje da je aneo... Ne, ne alim se! Neka aljivina... Moda... A moda neki ludak... Ko zna... U svakom sluaju, bio je divan. Ne, ne uznemiravaj se... Otiao je! Pa, dovienja, videemo se sutra... ta? Ma, ne, kaem ti, moe da bude mirna, ne verujem da e se ikada vratiti... (Ona sputa slualicu, stoji trenutak zamiljena, a onda pogleda ka vratima na koja je on izaao i kae blago, sa primetnim aljenjem.) ONA: teta! Ba teta! (Lako slegne ramenima, prilazi stonoj lampi i gasi je. U mraku violinski motiv postaje sve jai i polako se gubi.) KRAJ

16