\URI[I] DU[AN

BRKI] NADA

ZBIRKA
ZADATAKA IZ MATEMATIKE
za prijemni ispit na Vojnoj akademiji

MINISTARSTVO ODBRANE
SEKTOR ZA QUDSKE RESURSE UPRAVA ZA [KOLSTVO VOJNA AKADEMIJA

AUTORI

Du{an \uri{i}, profesor Nada Brki}, profesor

UREDNIK

mr Slavi{a Savi}, pukovnik, dipl.in`.

RECENZENTI

van. prof. dr Nikola Toma{evi} mr Ne|eqko Jankovi}

JEZI^KI REDAKTOR

Gordana Bawac, profesor

TEHNI^KI UREDNIK

@eqko Hr~ek, potpukovnik

DU[AN \URI[I] % NADA BRKI]

ZBIRKA ZADATAKA
IZ MATEMATIKE ZA PRIJEMNI ISPIT NA VOJNOJ AKADEMIJI

Beograd, 2005.

SADR@AJ

Predgovor .......................................................................................................11 Gr~ki alfabet...............................................................................................12

Prvi deo Teorijski podsetnik iz elementarne matematike
1. Logika i skupovi. Relacije i funkcije................................................15 1.1. Iskazi i logi~ke operacije ............................................................15 1.2. Skupovi................................................................................................16 1.3. Relacije ...............................................................................................17 1.4. Funkcije .............................................................................................18 2. Skupovi brojeva. Proporcionalnost ................................................. 21 2.1. Realni brojevi ....................................................................................21 2.2. Kompleksni brojevi ..........................................................................25 2.3. Proporcionalnost ............................................................................27 3. Polinomi. Racionalni algebarski izrazi ........................................ 29 3.1. Polinomi.............................................................................................29 3.2. Racionalni algebarski izrazi....................................................... 32 4. Linearne jedna~ine i sistemi linearnih jedna~ina. Linearne nejedna~ine ................................................................................................33 4.1. Linearna jedna~ina ......................................................................... 33 4.2. Sistemi linearnih jedna~ina .........................................................33 4.3. Linearne nejedna~ine .......................................................................35 5. Kvadratne jedna~ine i nejedna~ine ......................................................36 5.1. Kvadratne jedna~ine..........................................................................36 5.2. Kvadratne nejedna~ine .....................................................................38 6. Linearna i kvadratna funkcija.............................................................40 6.1. Linearna funkcija ............................................................................40 6.2. Kvadratna funkcija...........................................................................41 7. Eksponencijalna funkcija. Eksponencijalne jedna~ine i nejedna~ine..............................................................................................45 7.1. Eksponencijalna funkcija ..............................................................45 7.2. Eksponencijalne jedna~ine..............................................................45 7.3. Eksponencijalne nejedna~ine .........................................................46 8. Logaritam. Logaritamska funkcija. Logaritamske jedna~ine i nejedna~ine..............................................................................................46 5

.........6.................................. Trigonometrijske funkcije o{trog ugla............ Trigonometrijski oblik kompleksnog broja .........................85 13........3....................... Piramida ........48 8.. Homotetija i sli~nost...................57 9........................69 11....................................................80 12...................................................................................... ~etvorougla i mnogougla........................... Povr{ina trougla ............................................................... Mnogougao..........................................................84 13..................3..... Trigonometrijske jedna~ine i nejedna~ine .................................68 10..... Logaritam ......10.......................61 9...........................................77 11.........................94 14.........................90 13....2..................................................54 9..........4.......................3...2........ Krug .......79 12. Geometrija trougla......... Adicione formule .............................................................88 13............4.............. Osnovne trigonometrijske nejedna~ine ............3................................................. Krug.77 11.......97 6 ................ Transformacija proizvoda trigonometrijskih funkcija u zbir ........3............61 9......................8...55 9............48 8..........................2..2.... Sinusna i kosinusna teorema ....... Vektori..............................................4.................................1...................8............9.............................................7.....................94 14..... Primena trigonometrije u stereometriji ...............................................1. Prizma................ Ugao............................. Svo|ewe trigonometrijskih funkcija proizvoqnog ugla na funkcije o{trog ugla .................61 9.............................................91 14.........11..3.1.. Podudarnost .. Zarubqena piramida .... Osnovni pojmovi u trigonometriji i osnovni trigonometrijski identiteti ................. ^etvorougao ...................................2.............................................46 8...50 9.. Podudarnost.................................................................................................................81 12.......................................................................... Poliedri.......... Logaritamske nejedna~ine ....... Osnovni trigonometrijski identiteti ....................................1........2...................Vektori ..................................................................... Logaritamske jedna~ine ...4...................... Homotetija i sli~nost ......................................... Transformacija zbira trigonometrijskih funkcija u proizvod .............................................. Definicija trigonometrijskih funkcija proizvoqnog ugla .................. Osnovne trigonometrijske jedna~ine........................................59 9....................................68 10........................................ Primena trigonometrije u planimetriji i stereometriji............................. Logaritamska funkcija .....................95 14.....................................77 11...............................1......5.................2... Uop{tewe pojma ugla i merewe ugla ...................................................49 9............... Grafici osnovnih trigonometrijskih funkcija......................... Inverzne trigonometrijske funkcije .. Trougao..85 13.......1............77 11.............59 9...............................................1..................50 9.......52 9........64 10..........80 12...................

...................................................................................................................................................................................... Sfera i lopta ............................................... grupa 2000........................ Realni nizovi................................................................................104 Povr{ina trougla ......... god... (re{ewa) ...........................................2.113 17................. Realni nizovi ............................... god....................................................................................137 2........................................... god.........98 15.....................154 5.............. grupa 2000...145 3...................................117 18.....104 16.......... god............104 16.......... (tekst zadataka) ...... grupa 2000..................102 16.......123 20.....161 5............. Izvod i pravila diferencirawa ........................... (tekst zadataka) ...................... Kru`nica (kru`na linija...................................118 18. Prava u ravni..........106 16.......................146 4........................................................................117 18...... Podela du`i u datom odnosu ...153 4......2.....109 16......................................................................113 17..................................................... Primena izvoda ...........................................104 16...119 19...............121 20....... Elementi kombinatorike ...1................................... Elipsa...3. Grani~na vrednost i neprekidnost funkcije .......1.....................138 3...123 20.. god........................... Kupa............................................. god.................... Analiti~ka geometrija u ravni........................... (re{ewa) ........107 16...1.......................................... (tekst zadataka) ....... god..................................126 Drugi deo Re{eni zadaci sa prijemnih ispita iz matematike 1.5...... (re{ewa) ......................................... Zarubqena kupa ..................4.... Geometrijska progresija......................... grupa 2000.........2... grupa 2000........................1.......... Obrtna tela... god...........132 2.. grupa 2000............. (tekst zadataka) ............1................ (tekst zadataka) ............ (tekst zadataka) ...............................2............................................ Binomni koeficijenti i binomni obrazac .4...................15... Hiperbola........................................ god.............................................. (re{ewa) ................................... Tabli~ni izvodi..........3.... grupa 2000. Elementi kombinatorike ............................125 20............................................................................................................. (re{ewa) ..... god............111 17........ grupa 2000........ grupa 2000... Aritmeti~ka progresija .........101 15...........131 1................... krug) ..... Binomni obrazac.......................... Vaqak........................................... Aritmeti~ka i geometrijska progresija...................... grupa 2000...168 7 ..........3............. Parabola.............................99 15......6........ Rastojawe izme|u ta~aka...............2............. god........114 18................. Izvod funkcije i wegova primena .......................162 6..................3.........98 15..... grupa 2000.................................................

...................................................................... grupa 1998........... god................. (tekst zadataka) ........244 Tre}i deo Zadaci sa prijemnih ispita iz matematike (sa kona~nim re{ewima i uputstvima) 1......204 1.............. god.......................... grupa 2001........... (tekst zadataka) .................................................. (re{ewa) ........ god................................. grupa 1997........ grupa 1997..................................................... grupa 2000... god...... god..... grupa 2000..... god........... god..... grupa 2000...........................179 8... (tekst zadataka) ......169 7....203 10.......... (tekst zadataka) .............................................................193 10..................261 6............................................................................... (re{ewa) ..................................277 3..................225 3....... god.267 2....................... grupa 2002. god..............................................................269 3.......... grupa 2001...... grupa 2001..................... grupa 2001..... grupa 2001........... grupa 1999....... grupa 2000..... (tekst zadataka) . grupa 2000........ grupa 1997..............................265 1.................... god.................................... grupa 2000.................................... god............. grupa 1999..... grupa 1999............................................................................................. grupa 1988...... grupa 2001.............................................185 8........ grupa 1998....................219 3. ........ grupa 2001............ god................ god...... (re{ewa) ........ grupa 2001......... god....178 7.. (re{ewa) .218 2.......................... god........243 5............186 9.... god...........271 4............................................................... grupa 1997............................................ ............................................ ......................................... god............................226 4........................... grupa 2000....................................234 5....... grupa 1997........................... grupa 1997............................................6.. god......... god......... grupa 2001........................ grupa 2000.........................273 1..................................................................... grupa1997...... grupa 2001........263 7...................................... (tekst zadataka) ....253 2................... god... (re{ewa) .......... (tekst zadataka) ..................................................................... (re{ewa) ........................................................................192 9... grupa 2000................. .................................283 8 ........................................................ grupa 1998................ god............................ (tekst zadataka) .. (re{ewa) ...................................... god.........................257 4..... (tekst zadataka) ................... god..................................................................................................255 3..................279 4...... (re{ewa) ............................................. god................. god..... god................ god......................................................................... god.233 4..........................211 2.......... god......................................... (re{ewa) .......275 2. god.........210 1.................... grupa 1999............... god................. (re{ewa) .................. god.... god.......................................... god. god.... ......259 5................281 1............................... .......

........... god........................................ ......................... grupa 2003........................301 1..... god ......317 9......... god....... god................. god ....................291 6...........299 10.......................................................................................297 9.................................................309 5..................................................293 7................................. god.....295 8............... grupa 2002..................313 7.... grupa 2002............................................................................... god..........287 4.................... god..289 5.............................................................. grupa 2003..307 4.................... god ....... god.................................................................................................................. god...............................319 10.................. grupa 2002............. grupa 2003................................................................................ god.................................................................................303 2.......................................................315 8.......... grupa 2002.................................. grupa 2003....................................................................................285 3..................................... god................ grupa 2002......................................... grupa 2003........2........ grupa 2002......................................... grupa 2003.................... grupa 2003............................................................................................................................................ grupa 2002........... grupa 2003.............. grupa 2002........................ grupa 2002............................................................. grupa 2003.... god.............. grupa 2003....................... god.............................. god....323 9 .........................................................................................305 3............... god .................................................321 Literatura. god................311 6........... god ....

.

Zbirka se sastoji iz tri dela. U drugom delu nalazi se 150 kompletno re{enih zadataka. koji su raspore|eni u 15 grupa. Autori 11 . Zbirka obiluje velikim brojem slika. ukazali na izvesne propuste i dali niz korisnih saveta. U prvom delu dat je teorijski podsetnik iz elementarne matematike. Tu se mo`e na}i pregled osnovnih pojmova. koje ilustruju odre|ene pojmove. ~ije je poznavawe neophodno pri izradi zadataka na prijemnom ispitu. godine. Zadaci u drugom i tre}em delu su sa prijemnih ispita za Vojnu akademiju koji su odr`ani u periodu od 1997. Tre}i deo ~ine zadaci za koje su data kona~na re{ewa ili uputstva za wihovo re{avawe. postupke u re{avawu zadataka ili kona~na re{ewa. do 2003. Istovremeno. stavova i formula. sadr`aj ovog podsetnika ukazuje i na to kojim matemati~kim oblastima je pridat ve}i zna~aj. Ovom prilikom se posebno zahvaqujemo recenzentima dr Nikoli Toma{evi}u i mr Ne|eqku Jankovi}u.PREDGOVOR Osnovna namena ove zbirke je da se kandidati za Vojnu akademiju {to uspe{nije pripreme za prijemni ispit iz matematike. koji su detaqno pregledali tekst zbirke.

GR^KI ALFABET α β γ δ ε ζ η θ ι κ λ μ Α Β Γ Δ Ε Ζ Η Θ Ι Κ Λ Μ alfa beta gama delta epsilon zeta eta teta jota kapa lambda mi ν ξ ο π ρ σ τ υ ϕ χ ψ ω Ν Ξ Ο Π Ρ Σ Τ ϒ Φ Χ Ψ Ω ni ksi omikron pi ro sigma tau ipsilon fi hi psi omega 12 .

Prvi deo TEORIJSKI PODSETNIK IZ ELEMENTARNE MATEMATIKE .

.

q. ako.r.. implicira. Zapis ( ∀x ) α ( x ) 15 . Tautologija je iskazna formula koja je ta~na za sve vrednosti iskaznih slova koja u woj u~estvuju. ⊥ ⊥ ⊥ Polaze}i od iskaznih slova i primewuju}i kona~an broj puta logi~ke operacije.onda) i ekvivalencija ( ⇔ − ekvivalentno. Definicije logi~kih operacija date su slede}im istinitosnim tablicama: p ⊥ ⎤p ⊥ p q ⊥ p∧q ⊥ ⊥ ⊥ p q ⊥ p∨q ⊥ ⊥ ⊥ ⊥ ⊥ ⊥ p q ⊥ ⊥ ⊥ ⊥ ⊥ p⇔q ⊥ ⊥ p q ⊥ p⇒q ⊥ . istinitosna vrednost neta~nog iskaza q je ⊥ (''не те'') i pi{emo τ ( q ) =⊥ .. onda je wegova istinitosna vrednost ("te") i pi{emo τ ( p ) = . implikacija( ⇒ − povla~i.. LOGIKA I SKUPOVI. Simboli ∀ i ∃ zovu se univerzalni i egzistencijalni kvantifikator (kvantor). RELACIJE I FUNKCIJE 1. Ozna~avamo ih iskaznim slovima p. Ako je iskaz p ta~an. Osnovne logi~ke operacije su: negacija ( ⎤ – ne).. konjunkcija ( ∧ − i). dobijaju se iskazne formule.. Iskazi i logi~ke operacije Iskazi su re~enice koje su ili ta~ne ili neta~ne. ako i samo ako).1. disjunkcija( ∨ − ili). .1.

~itamo "za svaki x va`i α ( x ) ". Za skupove A i B defini{u se unija A ∪ B. } ∅ − prazan skup. U tom slu~aju se za skup A ∈ P ( X ) defini{e wegov komplement sa Ac = A = X \ A..2.. Z .. Skupovi A. B.. Va`i A = B ⇔ A ⊂ B ∧ B ⊂ A. Ako se razmatraju samo podskupovi odre|enog skupa X . . X . onda za skupove A i B ka`emo da su disjunktni. tj. Uobi~ajeni su slede}i zapisi u vezi sa skupovima: Skupove x ∈ X − element x pripada skupu X . skup koji nema elemenata. Y . X = x α ( x ) − X je skup svih elemenata x za koje va`i { α ( x).. A ∩ B = { x x ∈ A ∧ x ∈ B} .. x ∉ X − element x ne pripada skupu X . 16 . A \ B = { x x ∈ A ∧ x ∉ B} . C . Partitivni skup skupa X je skup svih wegovih podskupova. Skup A je podskup skupa B . naj~e{}e ozna~avamo velikim slovima 1. onda se X ~esto zove univerzalni skup. presek A ∩ B i razlika A \ B na slede}i na~in: A ∪ B = { x x ∈ A ∨ x ∈ B} . a kao "postoji x ( ∃x ) α ( x ) za koji va`i α ( x ) ". Ako je A ∩ B = ∅. Ozna~ava se sa P ( X ) . u oznaci A ⊂ B. Dva skupa su jednaka ako imaju iste elemente. ako je svaki element skupa A istovremeno i element skupa B ..

.. Dekartov proizvod skupova A1 . ∧ an ∈ An } . 1). b ∈ A)( a ρ b ∧ bρ a ⇒ a = b ) . u oznaci A × B.U op{tem slu~aju. b ) dobijamo ako elemente dvo~lanog skupa pore|amo u niz i pri tome preciziramo da je a prvi. A2 .. 1. Dakle. Uop{te. b ) ∈ ρ pi{emo a ρ b i ka`emo da je element a u relaciji ρ sa elementom b. ρ je relacija sa skupa A u skup B ako je ρ ⊂ A × B.. an ) a1 ∈ A1 ∧ a2 ∈ A2 ∧ . Sli~no se formiraju ure|ene trojke... skupove obi~no predstavqamo takozvanim Venovim dijagramima (sl. An dat je sa A1 × A2 × × An = {( a1 . n -torke. Neka je ρ ⊂ A2 .. ( A) antisimetri~na ako ( ∀a. onda ka`emo da je ρ (binarna) relacija na A. uop{te. 17 ..3. Relacije Relacija sa jednog skupa u neki drugi skup je svaki podskup Dekartovog proizvoda tih skupova. a b drugi element tog niza. b ∈ A)( a ρ b ⇒ bρ a ) . a2 . (T ) tranzitivna ako ( ∀a. 1 A\ B Ac Ure|eni par {a. Ako je ρ ⊂ A × A = A2 . Umesto ( a. defini{e se sa: A × B = {( a. A B A B A B A X A∪ B A∩ B Sl... b ) a ∈ A ∧ b ∈ B} . ~etvorke ili. b} ( a. Dekartov proizvod skupova A i B. c ∈ A)( a ρ b ∧ bρ c ⇒ a ρ c ) . b. ( S ) simetri~na ako ( ∀a. Tada za ρ ka`emo da je: ( R ) refleksivna ako ( ∀a ∈ A)( a ρ a ) .

Funkcije f : A → B i g : C → D su jednake ako imaju iste domene. ( f . simetri~na i tranzitivna (skra}eno: RST ). ( ∀x ∈ A)( ∀y. tj. A. Svake dve klase ekvivalencije su ili disjunktne ili se poklapaju. a y wegovom slikom pri preslikavawu f . u oznaci f : A → B. z ) ∈ f ⇒ y = z ). tabli~no ili grafi~ki. iste kodomene i isto pravilo preslikavawa. Skup B je kodomen funkcije f . B ) onda pi{emo y = f ( x ) i x nazivamo originalom. f = g ⇔ A = C ∧ B = D ∧ ( ∀x ) f ( x ) = g ( x ) . Dakle. y ) ∈ f . Skup A se zove domen (oblast definisanosti) funkcije f i ~esto ga ozna~avamo sa D f . funkcija f : A → B je okarakterisana slede}im svojstvima: ( ∀x ∈ A)( ∃y ∈ B ) ( ( x. y ) ∈ f ∧ ( x. z ∈ B ) ( ( x. Funkcije Funkcija (preslikavawe) f sa skupa A u skup B . Preslikavawe f : A → B mo`emo smatrati ure|enom trojkom pri ~emu je f pravilo tog preslikavawa koje se obi~no zadaje analиti~ki (formulom).4. 18 . 1. Ako je ρ relacija ekvivalencije na skupu A . Relacija koja je refleksivna. onda se skup Ca = { x ∈ A a ρ x} zove klasa ekvivalencije elementa a. Ako ( x.Za relaciju ka`emo da je relacija ekvivalencije ako je refleksivna. Skup svih klasa ekvivalencije odre|enih nekom relacijom ρ na skupu A zove se koli~ni~ki skup i ozna~ava sa A / ρ . antisimetri~na i tranzitivna zove se relacija poretka (skra}eno: RAST ). je takva relacija f ⊂ A × B kod koje je svaki element skupa A u relaciji sa ta~no jednim elementom skupa B . y ) ∈ f ) .

f је 1 − 1 ⇔ ( ∀x1 .Preslikavawe f : A → B je 1 − 1 (injekcija) ako razli~itim originalima odgovaraju razli~ite slike. Funkcija je bijekcija ako je i 1 − 1 i na. Graf (grafik ) funkcije f : A → B je skup Gf = {( x. x2 ∈ A ) ( f ( x1 ) = f ( x2 ) ⇒ x1 = x2 ) . Ako su A i B podskupovi skupa realnih brojeva R . . f ( x )) x ∈ A}. Za wu se defini{u pojmovi nadgrafa ( G f ) i podgrafa ( G f ) (sl. onda za funkciju f : A → B ka`emo da je realna funkcija realne promenqive. Skup vrednosti funkcije f : A → B je skup R f = { f ( x ) x ∈ A} = f ( A ) . u oznaci h = g f . Funkcija ima inverznu ako i samo ako je bijekcija. takva da je ( ∀x ∈ A) ( ( g f )( x ) = g ( f ( x ) ) . tj. Preslikavawe f : A → B je na (surjekcija) ako svaki element kodomena ima svoj original . 2): 19 . ) Inverzna funkcija funkcije f :A → B je funkcija f −1 : B → A (ako postoji) za koju je f −1 f = iA i f f −1 = iB . x2 ∈ A ) ( x1 ≠ x2 ⇒ f ( x1 ) ≠ f ( x2 ) ) ⇔ ( ∀x1 . f је на ⇔ ( ∀y ∈ B )( ∃x ∈ A ) ( y = f ( x ) ) . f :A → B i Kompozicija (slo`ena funkcija) funkcija g : B → C je funkcija h . Identi~no preslikavawe skupa A je funkcija iA : A → A za koju je ( ∀x ∈ A) iA ( x ) = x. tj.

. y Gf Gf Rf 0 Df Gf x Sl.Gf = Gf {( x. y ) ∈ R 2 2 } y < f ( x )} . ⋅ . Umesto c = f ( a. 2 Preslikavawe f : A2 → A zove se binarna operacija na skupu A. ∗. b ) obi~no pi{emo c = afb . −. y > f ( x) . . . Naj~e{}e oznake za 20 .. y ) ∈ R = {( x..:. operacije su +.

⎩n ⎭ Ir = R\ Q − skup iracionalnih brojeva. N 0 = N ∪ {0} − skup nenegativnih celih brojeva. ( a.b ∈ R ( a < b ) defini{u se intervali: [ a. ⎧m ⎫ Q = ⎨ m ∈ Z ∧ n ∈ N ⎬ − skup racionalnih brojeva.a ] = { x ∈ R x ≤ a} . −1} − skup celih brojeva. n se sadr`i u m (u oznaci n m ). 0 ≤ r ≤ n − 1. tj.} − skup prirodnih brojeva. [ a... a broj r ostatak pri deqewu broja m sa n. ( a.1. Ako je r = 0 . ( −∞ . ( −∞ .b ) = { x ∈ R a ≤ x < b} − полуотворени (полузатворени) интервал. 2 . 21 .a ) = { x ∈ R x < a} .r ∈ Z za koje va`i m = kn + r.3. onda je m deqiv sa n . PROPORCIONALNOST 2.b ) = { x ∈ R a < x < b} − отворени интервал. ( −∞ ..2.. +∞ ) = { x ∈ R x > a} . [ a . Realni brojevi Skup (poqe) realnih brojeva ozna~avamo sa R .b ] = { x ∈ R a ≤ x ≤ b} − затворени интервал (сегмент). −2..b] = { x ∈ R a < x ≤ b} − полуотворени (полузатворени) интервал. Broj k zove se koli~nik. tj.. Wegovi va`niji podskupovi su: Z = N 0 ∪ {. −3. +∞ ) = { x ∈ R x ≥ a} . Za a. ( a. +∞ ) = R. N = {1. Za svaki m ∈ Z i n ∈ N postoje jednozna~no odre|eni brojevi k . SKUPOVI BROJEVA. brojeva koji se ne mogu predstaviti u obliku razlomka.

Broj je racionalan ako i samo ako se mo`e predstaviti u obliku beskona~nog periodi~nog decimalnog broja. x < 0..c i j k ∈ {0. Beskona~ni neperiodi~ni decimalni brojevi su iracionalni brojevi.. x ≤ x ..b1b2 ..Broj oblika a1a2 .… .. Jednakost razlomaka je data sa: a = c ⇔ a ⋅ d = b ⋅ c. Za apsolutnu vrednost va`e slede}e osobine: ( a ≥ 0) ..b1b2 . b⋅c b a c ad ± bc ± = ( b.b ...c p .bn c1c2 ..c p . b d b⋅d a⋅c a = ( b. 22 . x ≤ a ⇔ −a ≤ x ≤ a x − y ≤ x+ y ≤ x + y .bn c1c2 ...c ≠ 0 ) . b b −b Apsolutna vrednost broja x ∈ R je ⎧ x. = a1a2 .. b d bd a c a d a⋅d : = ⋅ = ( b. x ≥ 0 x =⎨ ⎩− x.1.c p c1c2 . x ≥ a ⇔ x ≥ a ∨ x ≤ −a ( a ≥ 0 ) . −x = x ..am .d ≠ 0 ) .9} ) ( ) zove se beskona~ni periodi~ni decimalni broj sa periodom c1c2 ..d ≠ 0 ) ..d ≠ 0 ) . ( b. b d b c b⋅c a −a a − = = (b ≠ 0) .. ( a .d ≠ 0 ) . c c c a c a ⋅c ⋅ = ( b.. b d Za operacije sa razlomcima va`i: a b a±b ± = ( c ≠ 0) .c.c p .am ..

x<0 Grafici funkcija y = x i y = sgn x dati su na slikama (sl. Ako je n paran broj i a > 0 . a − n = xn = a (ako postoji) je n -ti koren broja a . Ako je n neparan broj. ⎩ Va`i da je x = x sgn x. u ovom slu~aju va`i n 23 . 4 Stepenovawe celobrojnim izlo`iocem je definisano sa: a n = a ⋅ a ⋅⋅⋅ a ( а ∈ R. tada jedna~ina ima dva re{ewa. n 0 = 0. onda za svaki a ∈ R postoji ta~no jedno re{ewe i ozna~ava se sa a .Signum broja x ∈ R je ⎧ 1. ⎪−1. 4) y x>0 x=0 . a1 = a. n ∈ N ) . Drugo re{ewe je − n a . 3 Sl. 3 y y= x 0 1 y = sgn x x –1 0 x Sl. za parno n i a = 0 jedino re{ewe je 0 . ⎪ sgn x = ⎨ 0 . n − пута 1 ( a ≠ 0) . n ∈ N svako re{ewe jedna~ine po x a 0 = 1 ( a ≠ 0 ) . i pozitivno re{ewe ozna~avamo sa n a . Za parno n i a < 0 jedna~ina nema re{ewa u R . an Za a ∈ R. tj. Prema tome. i sl.

b > 0. n m n a : n b = n a :b . x2 = x n ( a) = n am . x. x ax ⎛a⎞ = x⋅ ⎜ ⎟ b ⎝b⎠ ( a. Ako je x* pribli`na vrednost broja * x .b > 0. ( x ∈ R) . onda ka`emo da je x aproksimiran brojem x . p ∈ N ) . a > 0) . y ∈ R ) Pribli`an broj (pribli`na vrednost) nekog ta~nog broja je broj koji se od wega "neznatno" (malo. ( a. a = nm a . x 2n = x . 2n n m am = np a mp . a x ⋅ a y = a x+ y . Za korenovawe va`e slede}e osobine: n a ⋅ n b = n a ⋅b . Bilo koji nenegativan broj Ax* koji nije mawi od apsolutne gre{ke broja x* .xn = a ⇔ x = ± n a . (a ) x x y x = a xy . zanemarqivo) razlikuje. (a ⋅ b) x = a ⋅b . tj. m m. Broj Δ x* = x − x* naziva se apsolutna gre{ka broja x* . za koji je ( ) 24 . m ∈ Z .n. Stepenovawe racionalnim izlo`iocem uvodi se sa: a n = n am Osnovne osobine stepenovawa su: (n ∈ N .

onda se n -ta decimala uve}ava za 1. (3) Ako je n + 1 -va decimala jednaka 5 i bar jedna cifra posle we nije jednaka nuli. Pri odre|ivawu pribli`nog broja za dati decimalni broj obavqa se operacija zaokrugqivawa. Svaki nenegativan broj Rx* koji nije mawi od relativne gre{ke. i 2 = −1 .b ∈ R. * zove se granica relativne gre{ke broja x* . za koji je δ ( x* ) ≤ Rx . (4) Ako je n + 1 -va decimala jednaka 5 i sve cifre posle we su jednake nuli. Kompleksni brojevi Skup (poqe) kompleksnih brojeva ozana~avamo sa C. Relativna gre{ka δ x* ( ) pribli- δ (x ) = * Δ x* x ( ) ( x ≠ 0) . onda prvih n decimala ostaje nepromeweno. 2. U svim ovim slu~ajevima izostavqa se n + 1 -va decimala i sve cifre desno od we. a uve}ava se za 1 ako je neparna (pravilo parne cifre). `nog broja x* defini{e se sa ( ) zove se granica apsolutne gre{ke. (2) Ako je n + 1 -va decimala ve}a od 5. onda se n -ta decimala ne mewa ako je parna. a.b ) = a + bi . onda se n -ta decimala uve}ava za 1. Algebarski oblik kompleksnog broja z je z = ( a. ( ) pri ~emu je: 25 . Zaokrugqivawe decimalnih brojeva na n decimala vr{i se po slede}im pravilima: (1) Ako je n + 1 -va decimala mawa od 5.2. tj.Δ x* = x − x* ≤ Ax* . a prvih n − 1 ili ostaje nepromeweno (ako je n -ta decimala bila mawa od 9) ili se mewaju na odgovaraju}i na~in (ako je n -ta decimala jednaka 9).

0 ) ⋅ = ⋅ = + c + di c + di c − di c 2 + d 2 c 2 + d 2 Celobrojni stepeni imaginarne jedinice odre|eni su sa: i 4 k = 1. bi − ~isto imaginaran broj (za b ≠ 0 ). z1 − z2 = ( a − c ) + ( b − d ) i.1) − imaginarna jedinica.d ) ≠ ( 0 . y Kompleksne brojeve predstavqamo u kompleksnoj (Gausovoj) ravni (sl. Za konjugovawe i moduo kompleksnih brojeva z1 i z2 va`i: 26 . i 4 k + 2 = −1. a = Re z − realni deo kompleksnog broja z . Za operacije nad kompleksnim brojevima z1 = a + bi i z2 = c + di va`i: z1 + z2 = ( a + c ) + ( b + d ) i.i = ( 0. 5 z = a − bi Po{to su kompleksni brojevi definisani kao ure|eni parovi. b = Im z − imaginarni deo kompleksnog broja z . to je jednakost kompleksnih brojeva data sa: z1 = z2 ⇔ Re z1 = Re z2 ∧ Im z1 = Im z2 . −b Sl. i 4 k +1 = i. = a + bi a + bi c − di ac + bd bc − ad i . 5). i 4 k +3 = −i (k ∈ Z ) . Konjugovano kompleksni broj broja z = a + bi je broj z = a − bi. z1 z2 z1 ⋅ z2 = ( a + bi ) ⋅ ( c + di ) = ( ac − bd ) + ( ad + bc ) i. Moduo kompleksnog broja b z = a + bi z a z x 0 z = a + bi je ρ = z = a 2 + b 2 .( c.

z1 − z2 ≤ z1 + z2 ≤ z1 + z2 . Jednakost dveju razmera.z1 ± z2 = z1 ± z2 . Proporcija a : b = c : d lentna svakoj od slede}ih jednakosti: ( a.. zove se proporcija.b2 .3. 2 z1 z2 = z1 z2 . ( 5) ak :b = ck :d . ⎜z ⎟ z 2 ⎝ 2⎠ z = z . Proporcionalnost Koli~nik realnih brojeva a i b ( b ≠ 0 ) . ⎛ z1 ⎞ z1 ⎜ ⎟ = . Za brojeve a1 .b1 . z1 ⋅ z2 = z1 ⋅ z2 . ( z2 ≠ 0 ) .c.. tj.b.an ... ( 2) a :c = b:d .a2 . z⋅z = z . tj. 2.bn ≠ 0 defini{e se pro{irena proporcija: a1: b1 = a2 : b2 = = an : bn . ( 4 ) ak :bk = c : d ( k ≠ 0 ) . ( z2 ≠ 0 ) .. jednakost oblika a :b = c : d . ( 3) b : a = d : c.. z1 ⋅ z2 = z1 ⋅ z2 (z ) = (z ) n n . b zove se razmera brojeva a i b .. Zapisujemo je i u obliku 27 . broj a :b = a ..d ≠ 0 ) je ekviva- (1) a ⋅ d = b ⋅ c.

Jedan posto broja a ∈ R je broj U procentnom ra~unu osnovne veli~ine su: glavnica G.. :an = b1: b2 : .n ≠ 0 ) . y = a ( a ≠ 0) .. x a obrnuto proporcionalne funkciju Grafici funkcija direktne i obrnute proporcionalnosti dati su na slici (sl. Za pro{irenu proporciju va`i: a1: b1 = a2 : b2 = = an : bn ⇒ ( a1 + + an ) : ( b1 + + bn ) = a1 : b1 .. Va`i proporcija a = 0 .01a 100 i ozna~avamo ga sa 1% od a. Za x i y ka`emo da su direktno proporcionalni ako je x:m = y:n . :bn . 28 . proporcionalne veli~ine x i y odre|uju funkciju Direktno y = kx ( k ≠ 0 ) . pa se pojedine veli~ine ra~unaju po formulama: G⋅ p G = 100 P . procentna stopa p i procentni iznos P.a1: a2 : . P = .. u slu~aju da je x:m = n: y ka`e se da su x i y obrnuto proporcionalni. 100 p p = 100 P ⋅ G Neka su m i n dati fiksirani brojevi ( m. G : P = 100: p. 6). a x i y nepoznati brojevi.

.. POLINOMI I RACIONALNI ALGEBARSKI IZRAZI 3. an .y y = kx k >0 y = kx k<0 x y 0 0 x (a) (b) y y=a x ( a > 0) x y=a x 0 y ( a < 0) x 0 (v) Sl.. an − najstariji (vode}i) koeficijent. Pri tome su: Pn ( x ) = an x n + an −1 x n −1 + + a1 x + a0 .a0 − koeficijenti polinoma..a1 . an ≠ 0 ) .. an .an−1 .a0 ∈ R. Polinomi Pn : R → R takva da je Polinom (polinomna funkcija) stepena n je svaka funkcija ( n ∈ N 0 . 6 (g) 3..a1 ...1. 29 .an −1 .

. Polinomi se sabiraju tako {to im se odgovaraju}i koeficijenti saberu i pri tome je Mno`ewe dva polinoma obavqa se primenom distributivnosti realnih brojeva. P ( x) = ( x − a)Q ( x) .. st ( Pn + Qm ) ≤ max {n. a0 − slobodan ~lan.. za koji je stQ = stP − 1 .an x n − najstariji (vode}i) ~lan. tako {to se svaki ~lan jednog polinoma pomno`i svakim ~lanom drugog polinoma. pri ~emu su α1 .. + ks = n ) . za neki polinom Q za koji je stQ = stP − k.m} . Va`i da je Broj x = a ∈ C je nula (koren) polinoma P ako je P ( a ) = 0. α 2 . Drugim re~ima.. koeficijenti uz iste stepene od x ) jednaki..α s sve razli~ite nule tog polinoma vi{estrukosti k1 . tj. ( k1 + k2 + . Dva polinoma su jednaka ako su istog stepena i ako su im odgovaraju}i koeficijenti (tj. za neki polinom Q . Broj x = a ∈ C je nula (koren) k -tog reda ( k ∈ N ) polinoma P ako je P ( x) = ( x − a) Q ( x) ...k s .k2 .. tada va`i: Pn ( x ) = Qm ( x ) ⇔ n = m ∧ ( ∀i ) ai = bi . k (Q ( a ) ≠ 0) . Pri tome je st ( Pn ⋅ Qm ) = m + n. n = stPn − stepen polinoma Pn .. Faktorisani oblik polinoma Pn je Pn ( x ) = an ( x − α1 ) 1 ( x − α 2 ) k k2 ( x − αs ) ks . Za nulti polinom P ≡ 0 ne defini{e se stepen. 30 . ako je Qm ( x ) = bm x m + bm −1 x m −1 + + b1 x + b0 .

Polinomi P i Q su uzajamno prosti ako je NZD ( P. Prethodnu relaciju mo`emo zapisati u obliku P R =S+ . Najve}i zajedni~ki delilac polinoma P i Q . 31 . (Bezuov stav) Ostatak pri deqewu polinoma P = P ( x ) sa x − a je P ( a ) . Ako je R ( x ) ≡ 0 . tada je polinom P deqiv polinomom Q . Q je sadr`an u P.Q ) =1. ( stR < stQ или R ≡ 0 ) . tj. Prema tome. NZS ( P. tada je P deqiv sa x − a.. i sam postupak je sli~an deqewu vi{ecifrenih brojeva.. je polinom koji ima najni`i stepen me|u svim polinomima koji su deqivi i sa P i sa Q . Pn ( z ) = 0 ⇔ Pn ( z ) = 0. Deqewe polinoma obi~no se obavqa tako {to se postupno dele wihovi najstariji ~lanovi. ako je P ( a ) = 0 ..Q ) . tj. NZD ( P. Za polinome P i Q postoje jednozna~no odre|eni polinomi S (wihov koli~nik) i R (ostatak) takvi da je P = Q ⋅ S + R. . Q Q i ona va`i za sve x za koje je Q ( x ) ≠ 0. Ako kod polinoma jedne promenqive u izrazima za neki stepen od x oblika x ⋅ x ⋅… ⋅ x promenqivu x zamenimo na k pozicija (1 ≤ k ≤ r ) r − пута nekom drugom promenqivom y. Specijalno.Q ) . dobijamo polinome vi{e promenqivih. Najmawi zajedni~ki sadr`alac polinoma P i Q tj.Kompleksan broj z = α + β i je nula polinoma Pn (sa realnim koeficijentima) ako i samo ako je nula tog polinoma i wegov konjugovano kompleksan broj z = α − β i. z . je polinom koji ima najvi{i stepen me|u svim polinomima koji su sadr`ani i P i u Q .

C i D va`i: A ⋅ ( B ± C ) = A ⋅ B ± A ⋅ C. pri ~emu su P i Q uzajamno prosti. promenqive ( x. c. B D B⋅D A C A⋅C ⋅ = ( B. Q Za izraze A.B..3...D ≠ 0 ) . deqewa i stepenovawa promenqivih celobrojnim izlo`iocem.) i operacije sabirawa.D ≠ 0 ) . ( A ± B )3 = A3 ± 3 A2 B + 3 AB 2 ± B3 . ( A − B ) ⋅ ( A + B ) = A2 − B 2 . a.C. A A⋅C = B B ⋅C ( B..2 Racionalni algebarski izrazi Racionalni algebarski izrazi su izrazi u kojima u~estvuju konstante (realni brojevi). B D B C B ⋅C 32 . z . Srediti racionalni algebarski izraz zna~i svesti ga na oblik P .. oduzimawa. 2 ( A ± B ) = A2 ± 2 AB + B 2 . mno`ewa. A3 ± B3 = ( A ± B ) ⋅ ( A2 ∓ A ⋅ B + B 2 ) .D ≠ 0 ) .C ≠ 0 ) . A C A⋅ D ± B ⋅C ± = ( B. y . b. ( A + B ) ⋅ ( C + D ) = A ⋅ C + B ⋅ C + A ⋅ D + B ⋅ D.. B D B⋅D A C A D A⋅ D : = ⋅ = ( B..

⎧a x + b y + c z = d 1 1 1 ⎪ 1 ⎪ a2 x + b2 y + c2 z = d 2 ⎨ ⎪ ⎪a3 x + b3 y + c3 z = d3 . x. LINEARNE NEJEDNA^INE 4. ⎩ Ure|eni par realnih brojeva ( α . b 3 jedna~ina ima jedinstveno re{ewe x = ako je a ≠ 0. Linearna jedna~ina Osnovni oblik linearne jedna~ine po nepoznatoj x je ax = b Pri tome va`i: ( a. 2 jedna~ina ima beskona~no mnogo re{ewa (svako x ∈ R je re{ewe) ako je a = b = 0 .b ∈ R ).b2 .bi .2. ⎩ 33 .c2 ∈ R. ( i = 1. 2 . Sistem od tri linearne jedna~ine sa tri nepoznate je konjunkcija jedna~ina oblika ( a1 . a 4. x.z − непознате ) .4.c1 .ci . y − непознате ) .3) . y.1.β ) je re{ewe sistema ako zamenom x sa α i y sa β svaka jedna~ina sistema postaje numeri~ki identitet.a2 . LINEARNE JEDNA^INE I SISTEMI LINEARNIH JEDNA^INA. 1 jedna~ina nema re{ewa ako je a = 0 i b ≠ 0 . ( ai . Sistemi linearnih jedna~ina Sistem od dve linearne jedna~ine sa dve nepoznate je konjunkcija jedna~ina oblika ( ∗) ⎪ ⎨ ⎧a1 x + b1 y = c1 ⎪a2 x + b2 y = c2 .b1 .di ∈ R.

.. sistem linearnih jedna~ina mo`e biti: − saglasan (mogu}) ako ima bar jedno re{ewe.α n ) svaka od jedna~ina sistema postaje numeri~ki identitet.. mn n m ⎩ m1 1 m 2 2 pri ~emu su: аij ∈ R ( i = 1....n ) − слободни чланови.. + a x = b . Razmatraju}i skup re{ewa.x2 .m..xn − непознате.. protivre~an) ako nema re{ewa..... b j ∈ R ( j = 1. po jednu vrednost za svaku nepoznatu. ⎪ ⎪a x + a x + . Re{ewe sistema je svaka ure|ena n -torka realnih brojeva takva da zamenom x1 sa α1 .. + a2 n xn = b2 ⎨ . 2 ..Ure|ena trojka realnih brojeva ( α .n ) − коефицијенти уз непознате.. − neodre|en ako ima beskona~no mnogo re{ewa. Sistem od m linearnih jedna~ina sa n nepoznatih ( m. − odre|en ako ima samo jedno (jedinstveno) re{ewe tj... + a1n xn = b1 ⎪ ⎪a21 x1 + a22 x2 + ..α 2 .. j = 1. .... x2 sa α 2 . x1 .β ..... 2. 34 . n ∈ N ) je konjunkcija jedna~ina oblika ⎧a11 x1 + a12 x2 + . (2) mno`ewe bilo koje jedna~ine sistema realnim brojem razli~itim od nule. Elementarne transformacije sistema linearnih jedna~ina su: (1) zamena mesta bilo kojim dvema jedna~inama sistema. 2 .. Re{iti sistem linearnih jedna~ina zna~i na}i skup svih wegovih re{ewa. γ ) je re{ewe sistema ako zamenom x sa α . y sa β i z sa γ svaka od jedna~ina sistema postaje numeri~ki identitet. . xn sa α n ( α1 . − nesaglasan (nemogu}..

3 za a = 0 i b < 0 nejedna~ina nema re{ewa. y= Dy (Kramerove formule).Dy razli~ita od nule. b . 4.(3) dodavawe proizvoqnoj jedna~ini sistema bilo koje druge jedna~ine prethodno pomno`ene nekim realnim brojem. Tada va`i: (1) ako je D ≠ 0 .3 Linearne nejedna~ine Osnovni oblici linearnih nejedna~ina po nepoznatoj x su: x= Dx . b ∈ R ) . ax > b ( a. = c1b2 − c2b1 i Dy = a1 a2 c1 c2 = a1c2 − a2 c1 . Za nejedna~inu ax ≤ b va`i: 1 za a > 0 re{ewe je svaki realan broj x za koji je x ≤ 2 za a = 0 i b ≥ 0 re{ewe je svaki realni broj. sistem je nemogu}. ili je nemogu}. ax < b. a 35 . ax ≥ b. Primenom elementarnih transformacija sistem linearnih jedna~ina ne mewa skup re{ewa. ima beskona~no mnogo re{ewa. tada je sistem ili neodre|en. tj. sistem ima jedinstveno re{ewe koje se dobija formulama D D (2) ako je D = 0 i bar jedna od determinanti Dx . Neka je za sistem ( ∗ ) od dve linearne jedna~ine sa dve nepoznate D= Dx = a1 a2 c1 c2 b1 b2 b1 b2 = a1b2 − a2b1 (determinanta sistema). (3) ako je D = Dx = Dy = 0 . ax ≤ b.

c ∈ R. ax ≥ b i ax > b. a ≤ b ∧ b ≤ a ⇒ a = b. a ≤ b ∧ b ≤ c ⇒ a ≤ c. Re{ewa jedna~ine dobijamo po formuli x1.b. na primer. Tako. a ≤ b ∧ c < 0 ⇒ ac ≥ bc. b ( a.2 = −b ± b 2 − 4ac ⋅ 2a 36 . b a ≤ 0 ⇔ ( a ≥ 0 ∧ b < 0) ∨ ( a ≤ 0 ∧ b > 0) . za relacije ≤ i ≥ va`i: a ≤ a. ( a.c ∈ R ) . b ⋅ a Pri re{avawu nejedna~ina koristimo se osnovnim svojstvima relacija ≤. ab ≥ 0 ⇔ ( a ≥ 0 ∧ b ≥ 0 ) ∨ ( a ≤ 0 ∧ b ≤ 0 ) . ≥ i > . a ≥ 0 ⇔ ( a ≥ 0 ∧ b > 0) ∨ ( a ≤ 0 ∧ b < 0) . Kvadratne jedna~ine Osnovni oblik kvadratne jedna~ine po nepoznatoj x je ax 2 + bx + c = 0 .1. KVADRATNE JEDNA^INE I NEJEDNA^INE 5. <. a ≠ 0 ) .4 za a < 0 re{ewe je svaki realan broj x za koji je x ≥ Sli~no se re{avaju i nejedna~ine ax < b.b. a ≤ b ∧ c > 0 ⇒ ac ≤ bc. 5. a ≤ b ⇒ a + c ≤ b + c. ab ≤ 0 ⇔ ( a ≥ 0 ∧ b ≤ 0 ) ∨ ( a ≤ 0 ∧ b ≥ 0 ) .

Za re{ewa kvadratne jedna~ine va`e Vietove formule: b x1 + x2 = − . re{ewa su konjugovano kompleksni brojevi x1. (2) ako je D = 0 . U zavisnosti od znaka diskriminante razlikujemo slede}e slu~ajeve: (1) ako je D > 0 . re{ewa su realna i razli~ita. a a ax 2 + c = 0 ⇔ x = ±i c c за > 0. tj. a c c ax 2 + c = 0 ⇔ x = ± − за ≤ 0 . a x1 > 0 ∧ x2 > 0 ⇔ D ≥ 0 ∧ − 37 . (3) ako je D < 0 .U specijalnim slu~ajevima imamo: b ax 2 + bx = 0 ⇔ x ( ax + b ) = 0 ⇔ x = 0 ∨ x = − .2 = α ± β i. imamo jedno dvostruko realno re{ewe. a a b c x1 < 0 ∧ x2 < 0 ⇔ D ≥ 0 ∧ − < 0 ∧ > 0. a a 2 Izraz D = b − 4ac zove se diskriminanta kvadratne jedna~i- ne. a a c x1 ∈ R ∧ x2 ∈ R ∧ x1 ⋅ x2 < 0 ⇔ D > 0 ∧ < 0 . a c x1 ⋅ x2 = ⋅ a Znak re{ewa kvadratne jedna~ine odre|en je sa: b c > 0 ∧ > 0. re{ewa su realna i jednaka. a c x1 ∈ R ∧ x2 ∈ R ∧ x1 ⋅ x2 > 0 ⇔ D ≥ 0 ∧ > 0.

( a. ( ∀x ∈ R ) ( ax 2 + bx + c ≥ 0 ) ⇔ a > 0 ∧ D ≤ 0. ax 2 + bx + c ≤ 0 . onda odgovaraju}u kvadratnu nejedna~inu re{avamo kori{}ewem faktorisanog oblika kvadratnog trinoma.Trinomna jedna~ina je jedna~ina oblika ax 2 n + bx n + c = 0 . ax 2 + bx + c > 0 . 38 .b. n ∈ N ) . U ostalim slu~ajevima va`i: ( ∀x ∈ R ) ( ax 2 + bx + c > 0 ) ⇔ a > 0 ∧ D < 0. Kvadratne nejedna~ine Osnovni oblici kvadratnih nejedna~ina su: ax 2 + bx + c ≥ 0 . ( ∀x ∈ R ) ( ax 2 + bx + c ≤ 0 ) ⇔ a < 0 ∧ D ≤ 0. ( ∀x ∈ R ) ( ax 2 + bx + c < 0 ) ⇔ a < 0 ∧ D < 0. Ako jedna~ine ( a ≠ 0) ax 2 + bx + c < 0. su x1 i x2 realna i razli~ita re{ewa kvadratne ax 2 + bx + c = 0 .2. at 2 + bt + c = 0. a ≠ 0. i ona se smenom t = x n svodi na kvadratnu jedna~inu Za n = 2 trinomna jedna~ina postaje bikvadratna jedna~ina ax 4 + bx 2 + c = 0.c ∈ R. 5. oblika ax 2 + bx + c = a ( x − x1 )( x − x2 ) i analizom znaka dobijenog proizvoda. tj.

kvadratnu jedna~inu je najjednostavnije re{avati skicirawem odgovaraju}eg grafika kvadratne funkcije.Ako je a > 0 i D > 0 i ako su x1 i x2 ( x1 < x2 ) realni i razli~iti koreni kvadratnog trinoma ax 2 + bx + c . ⎦ ⎣ ⇔ x ≥ x2 ∨ x ≤ x1 ⇔ (x − x1 ≥ 0 ∧ x − x2 ≥ 0) ∨ ( x − x1 ≤ 0 ∧ x − x2 ≤ 0 ) Sli~no se re{avaju i ostali slu~ajevi kvadratnih nejedna~ina. 39 .x1 ⎤ ∪ ⎡ x2 . tada va`i: ax 2 + bx + c ≥ 0 ⇔ a ( x − x1 )( x − x2 ) ≥ 0 ⇔ ( x ≥ x1 ∧ x ≥ x2 ) ∨ ( x ≤ x1 ∧ x ≤ x2 ) ⇔ x ∈ ( −∞ . Ipak. Slu~aj a < 0 svodimo na slu~aj a > 0 mno`ewem kvadratne nejedna~ine sa −1 i vode}i ra~una da se pri tome mewa smer nejednakosti. +∞ ) .

Broj k = tg α je koeficijent pravca prave tj. prave sa jedna~inom x = a ( a ∈ R ) ne predstavqaju grafik nijedne linearne funkcije y n 0 y y = kx + n k >0 x y = kx + n k <0 n 0 −n k α (a) y n (b) y −n k α x x=a y=n k =0 0 a x 0 (v) (g) x Sl. striktno opadaju}a za k < 0 i konstantna za k = 0. LINEARNA I KVADRATNA FUNKCIJA 6. Za k = 0 i n ≠ 0 k funkcija nema nula. 7 40 . Veli~ina n je odse~ak na y -osi. tangens ugla α koji prava zaklapa sa pozitivnim smerom x -ose. 7). Ako je k = n = 0 . Prave paralelne sa y -osom. tj.n ∈ R ) .6.1. Nula linearne funkcije je x = − Nije svaka prava grafik neke linearne funkcije. tj. R f = R za k ≠ 0 i R f = {n} za k = 0. Funkcija je striktno rastu}a za k > 0 . Domen funkcije je D f ( k . Linearna funkcija Op{ti oblik linearne funkcije je y = f ( x ) = kx + n. +∞ ) . = R = ( −∞ . ordinata prese~ne ta~ke prave sa y -osom. funkcija se svodi na y = 0 i wen grafik je x -osa. a skup wenih vrednosti n za k ≠ 0. Grafik svake linearne funkcije je prava (sl.

raste za x ∈ ⎜ −∞ . Domen funkcije je D f ( a. − raste za x ∈ ⎜ − ⎛ ⎝ b ⎞ ⎟. 4a ⎠ ⎝ 2a y c T 0 a>0 y c T a<0 − b 2a x 0 − b 2a x Sl. +∞ ⎟ i za x = − 4a 2a ⎝ 2a ⎠ ⎛ ⎝ b ⎞ ⎟. ⎥ za a < 0. ⎟. 4a 4a ⎦ ⎣ ⎠ ⎝ Grafik svake kvadratne funkcije je parabola (sl. 41 . 8 Ako je a > 0 . funkcija je konveksna. a ≠ 0 ) . − b 4ac − b 2 ⎛ b ⎞ opada za x ∈ ⎜ − ima maksimum ymax = ⋅ . 2a ⎠ Teme parabole je wena najni`a ta~ka. opada za x ∈ ⎜ −∞ . Kvadratna funkcija Op{ti oblik kvadratne funkcije je y = f ( x ) = ax 2 + bx + c. Ordinata prese~ne ta~ke parabole sa y -osom je y = f ( 0 ) = c. +∞ ⎟ i za x = − 4a 2a ⎝ 2a ⎠ Teme parabole je wena najvi{a ta~ka. 8). +∞ ) . a skup wenih vrednosti ⎡ 4ac − b 2 ⎞ ⎛ 4ac − b 2 ⎤ Rf = ⎢ . funkcija je konkavna. Ako je a < 0 .c ∈ R.b. = ( −∞ . + ∞ ⎟ za a > 0 i R f = ⎜ −∞ . 2a ⎠ b 4ac − b 2 ⎛ b ⎞ ima minimum ymin = ⋅ .6.2. Teme ⎛ b 4ac − b 2 ⎞ parabole je wena ta~ka T ⎜ − .

broj realnih re{ewa jedna~ine ax 2 + bx + c = 0 . 9). zavisi od znaka diskriminante Ako je D > 0 . 9 U ovom slu~aju (pod pretpostavkom da je x1 < x2 ) va`i: ax 2 + bx + c ≥ 0 ⇔ x ∈ ( −∞ . funkcija ima dve razli~ite realne nule i parabola u dvema ta~kama se~e x -osu (sl. tj.x2 ) .x1 ) ∪ ( x2 . ⎪ ⎣ ⎦ ⎪ ax 2 + bx + c < 0 ⇔ x ∈ ( x1 . ⎪ ⎭ 42 .x2 ⎤ . ⎪ ⎭ i ax 2 + bx + c ≤ 0 ⇔ x ∈ ( −∞ . ⎪ ⎣ ⎦ ⎪ ax 2 + bx + c > 0 ⇔ x ∈ ( x1 .x1 ) ∪ ( x2 . +∞ ) .Skicirawe grafika kvadratne funkcije omogu}uje jednostavno re{avawe odgovaraju}e kvadratnie nejedna~ine.x2 ) .x1 ⎤ ∪ ⎡ x2 . +∞ ) . Broj realnih nula kvadratne funkcije. +∞ ) .x1 ⎤ ∪ ⎡ x2 . y D = b 2 − 4ac. Pri tome su od zna~aja samo broj realnih nula funkcije i znak koeficijenta а . ⎪ ⎪ ⎬ (za a > 0 ) 2 ax + bx + c ≤ 0 ⇔ x ∈ ⎡ x1 .x2 ⎤ . a>0 y T a<0 x2 x 0 x1 T x2 x 0 x1 Sl. +∞ ) .⎫ ⎦ ⎣ ⎪ ax 2 + bx + c > 0 ⇔ x ∈ ( −∞ . ⎪ ⎪ ⎬ (za a < 0 ) ax 2 + bx + c ≥ 0 ⇔ x ∈ ⎡ x1 .⎫ ⎦ ⎣ ⎪ 2 ax + bx + c < 0 ⇔ x ∈ ( −∞ .

⎪ ⎪ ⎬ (za a < 0 ) b ⎞ ⎛ b ⎛ ⎞ ⎪ 2 ax + bx + c < 0 ⇔ x ∈ ⎜ −∞ .⎪ ⎭ i b ⎫ . 10) kvadratna funkcija ima jednu dvostruku realnu nulu. − ⎟ ∪ ⎜ − . ⎪ ⎪ 2a ⎠ ⎝ 2a ⎝ ⎠ ⎬ (za a > 0 ) b ⎪ ax 2 + bx + c ≤ 0 ⇔ x = − . +∞ ⎟ . 2 a ⎠ ⎝ 2a ⎝ ⎠ ⎪ ⎪ ax 2 + bx + c ≤ 0 ⇔ x ∈ ( −∞ . parabola svojim temenom dodiruje x -osu i va`i: ax 2 + bx + c ≥ 0 ⇔ x ∈ ( −∞ . kvadratna funkcija nema realnih nula i parabola se nalazi ili iznad (za a > 0 ) ili ispod (za a < 0 ) x -ose i va`i: 43 . − ⎟ ∪ ⎜ − . 10 Ako je D < 0 (sl. ⎪ 2a ⎪ ax 2 + bx + c > 0 ⇔ x ∈∅ ( нема реалних решења ) . +∞ ) . ⎪ ⎭ ax 2 + bx + c ≥ 0 ⇔ x = − y a>0 y x 0 a<0 − b 2a T x T 0 − b 2a Sl. +∞ ) . ⎪ 2a ⎪ 2 ax + bx + c < 0 ⇔ x ∈∅ ( нема реалних решења ) . ⎫ ⎪ b ⎞ ⎛ b ⎛ ⎞ ⎪ 2 ax + bx + c > 0 ⇔ x ∈ ⎜ −∞ . 11). +∞ ⎟ .Za D = 0 (sl.

⎪ ⎭ y a>0 y T a<0 x T 0 x 0 Sl.⎪ ⎭ i ax 2 + bx + c ≥ 0 ⇔ x ∈∅ ( нема реалних решења ) .⎪ ⎪ ⎬ (za a < 0 ) 2 ax + bx + c < 0 ⇔ x ∈ ( −∞ . ⎪ ⎬ (za a > 0 ) ax 2 + bx + c < 0 ⇔ x ∈∅ ( нема реалних решења ) . +∞ ) . 2 ( ) pri ~emu je α = − b 4ac − b 2 ⋅ a β= 2a 4a 2 44 . 11 Kanonski oblik kvadratne funkcije je y = a ( x − α) + β .⎫ ⎪ ax 2 + bx + c > 0 ⇔ x ∈∅ ( нема реалних решења ) . +∞ ) . +∞ ) .ax 2 + bx + c ≥ 0 ⇔ x ∈ ( −∞ .⎪ ⎪ ax 2 + bx + c ≤ 0 ⇔ x ∈∅ ( нема реалних решења ) . +∞ ) . ⎫ ⎪ ⎪ ax 2 + bx + c > 0 ⇔ x ∈ ( −∞ . ⎪ ⎪ 2 ax + bx + c ≤ 0 ⇔ x ∈ ( −∞ .

Eksponencijalne jedna~ine Eksponencijalne jedna~ine su jedna~ine kod kojih se nepoznata nalazi u izlo`iocu (eksponentu) stepena. a ≠ 1) . x x 45 . Grafici eksponencijalnih funkcija dati su na slici (sl. 12). a za 0 < a < 1 strogo opadaju}a. funkcije R f = ( 0 . Eksponencijalna funkcija Eksponencijalna funkcija je funkcija oblika y = f ( x) = ax . = R = ( −∞ . +∞ ) .2. +∞ ) . EKSPONENCIJALNE JEDNA^INE I NEJEDNA^INE 7. y y a x a >1 a x 0 < a <1 a 1 0 1 x a 0 1 1 x Sl.7. EKSPONENCIJALNA FUNKCIJA. 12 7. Domen funkcije je D f ( а > 0. a skup vrednosti Za a > 1 funkcija je strogo rastu}a. Pri re{avawu eksponencijalnih jedna~ina koristimo se svojstvom injektivnosti eksponencijalne funkcije: a 1 = a 2 ⇔ x1 = x2 .1.

⎪ ⎭ Sli~no se postupa u slu~aju nejedna~ina sa ≤ .3. re{ewe eksponencijalne jedna~ine g x h x a ( ) =a ( ) je x ∈ R x ∈ Dg ∩ Dh 0 < a ≠ 1.1. LOGARITAM I LOGARITAMSKA FUNKCIJA. Logaritam Logaritam broja b > 0 za datu osnovu (bazu) a dobio broj b . u oznaci log a b . LOGARITAMSKE JEDNA^INE I NEJEDNA^INE 8. odnosno ≥ . Broj b se zove numerus logaritma. Eksponencijalne nejedna~ine Eksponencijalne nejedna~ine su nejedna~ine kod kojih se nepoznata nalazi u izlo`iocu (eksponentu) stepena. Za date funkcije g i h va`i: g( x) h( x ) ⎫ ⇔ x ∈ Dg ∩ Dh ∧ g ( x ) < h ( x ) . je broj kojim treba stepenovati osnovu a da bi se 46 . ( a > 0. Pri re{avawu eksponencijalnih nejedna~ina koristimo se svojstvom stroge monotonosti eksponencijalne funkcije y = a x : ra{}ewa za a > 1 i opadawa za 0 < a < 1 .⎪ ⎭ a <a i g x h x a ( ) < a ( ) ⇔ x ∈ Dg ∩ Dh ∧ g ( x ) > h ( x ) .Za date funkcije g i h . 8 .⎫ ⎪ ⎬ ( ако је 0 < a < 1) g( x) h( x ) a >a ⇔ x ∈ Dg ∩ Dh ∧ g ( x ) < h ( x ) .⎪ ⎬ ( ако је a > 1) g x h x a ( ) > a ( ) ⇔ x ∈ Dg ∩ Dh ∧ g ( x ) > h ( x ) . { } za a = 1 i {x ∈ R x ∈ D g ∩ Dh ∧ g ( x ) = h ( x ) za } 7. a ≠ 1) .

a log a b =b . Dekadni logaritmi su logaritmi sa osnovom 10.. c log a b x = x log a b. 7182818.. logaritmi su logaritmi e ( e = 2. logb a 1 log a b. +∞ ) .Prema tome. b > 0 ) . da su svi numerusi pozitivni i da su imenioci razlomaka razli~iti od nule). log a a = 1. imamo da je c = log a b ⇔ a c = b . b = log a b − log a c. 1 . Uobi~ajeno je pisati Prirodni sa osnovom log e x = ln x.1) ∪ (1. log a ( b ⋅ c ) = log a b + log a c.a ≠ 1. k log a k b = (U svim navedenim relacijama pretpostavqamo da su osnove logaritama iz ( 0 . 47 . Po dogovoru pi{emo log10 x = log x.) . Osnovne osobine logaritma su: log a 1 = 0. odnosno ( a > 0. log a log a b = log a b = logc b logc a .

a strogo opadaju}a za Grafici tipi~nih logaritamskih funkcija dati su na slici (sl.2. 8. Domen logaritamske funkcije je D f = ( 0 . 13 Nula svake logaritamske funkcije je x = 1 . Logaritamska funkcija je funkcija oblika y = f ( x ) = log a x. Logaritamska funkcija ( a > 0. y y y = log a x 1 1a x 0 a 0 < a <1 1 0 1 x a >1 y = log a x Sl. 0 < a < 1. tj. kao i ~iwenicom da nu- 48 . 13).8. grafik logaritamske funkcije se~e x -osu u ta~ki sa apscisom x = 1. +∞ ) . i zato su wihovi grafici simetri~ni u odnosu na pravu y = x. a skup Funkcija je strogo rastu}a za a > 1. +∞ ) . odnosno pod znakom logaritma.3. Pri re{avawu logaritamskih jedna~ina koristimo se svojstvom injektivnosti logaritamske funkcije. Logaritamske jedna~ine Logaritamske jedna~ine su jedna~ine kod kojih se nepoznata javqa u numerusu. vrednosti funkcije R f = ( −∞ . Logaritamska funkcija y = log a x je inverzna eksponencijalnoj funkciji y = a x . a ≠ 1) .

odnosno ≥ . ⎪ ⎭ i log a g ( x ) < log a h ( x ) ⇔ g ( x ) > h ( x ) ∧ h ( x ) > 0 . za a > 0 . 49 .merus svake logaritamske funkcije mora biti pozitivan realan broj. a ≠ 1 i za date funkcije g i h . odnosno pod znakom logaritma. va`i log a g ( x ) = log a h ( x ) ⇔ g ( x ) = h ( x ) ∧ g ( x ) > 0 ∧ h ( x ) > 0. Prema tome. Ako su g i h date funkcije.⎪ ⎭ Sli~no se postupa u slu~aju nejedna~ina sa ≤ . Pri re{avawu logaritamskih nejedna~ina koristimo se svojstvom stroge monotonosti logaritamske funkcije (ra{}ewa za a > 1 i opadawa za 0 < a < 1 ).⎫ ⎪ ⎬ (za a > 1 ) log a g ( x ) > log a h ( x ) ⇔ g ( x ) > h ( x ) ∧ h ( x ) > 0 . 8. kao i ~iwenicom da numerus svake logaritamske funkcije mora biti pozitivan realan broj.4. ⎫ ⎪ ⎬ (za 0 < a < 1 ) log a g ( x ) > log a h ( x ) ⇔ g ( x ) < h ( x ) ∧ g ( x ) > 0. onda va`i: log a g ( x ) < log a h ( x ) ⇔ g ( x ) < h ( x ) ∧ g ( x ) > 0 . Logaritamske nejedna~ine Logaritamske nejedna~ine su nejedna~ine kod kojih se nepoznata javqa u numerusu.

onda se dobijeni ugao naziva nula-ugao. 16 Sl. Ako se poluprave Op i Oq poklapaju i ako je oblast ugla ravan bez poluprave Op.1. izme|u A i B .9. Dva ugla u ravni. dok redosled oznaka p i q . 17 50 . ako je to potrebno. onda se dobijeni ugao naziva opru`en ugao. Ako je unija polupravih Op i Oq prava. odnosno A i B nije bitan. Ugao Ugao je unija dve poluprave sa zajedni~kim po~etkom i jedne od dve oblasti na koje te dve poluprave dele ravan (sl. 14 Zajedni~ki po~etak O je teme ugla. sa zajedni~kim krakom Or nazivaju se susednim uglovima (sl. onda se dobijeni ugao naziva pun ugao. 14). a oblast ugla poluravan. pri ~emu je A ∈ p . OSNOVNI POJMOVI U TRIGONOMETRIJI I OSNOVNI TRIGONOMETRIJSKI IDENTITETI 9. a B ∈ q . ∠pOq ili ∠AOB . 15 q O p Sl. Oznaka za teme ugla pi{e se izme|u p i q . mo`emo to u~initi navo|ewem bilo koje ta~ke iz unutra{wosti te oblasti. ako osim ta~aka zajedni~kog kraka nemaju drugih zajedni~kih ta~aka. Da bi smo naglasili koja od dve oblsti ravni je oblast ugla. a ako je oblast ugla prazan skup. a poluprave Op i Oq su kraci ugla.15). odnosno . ∠pOr i ∠rOq . q r O r p Sl. Oznaka ugla je α . q B q α O p α O A p Sl.

takva da je A ∈ Op i B ∈ Oq . ako se krak Or ugla pOr nalazi u oblasti ugla pOq. sl. Ako je unija krakova. 16). 17). Sl. 18 Sl.19. a o{tar ili tup ako je mawi ili ve}i od svog naporednog ugla.21). 22 51 . B} (sl. 20 q B Sl. Ugao je prav ako je podudaran svom naporednom uglu (sl. sl. Uglovi sa paralelnim kracima su jednaki ako su oba o{tra ili oba tupa.18.Ugao pOr je mawi od ugla pOq.20). 19 q B α α O A O p A p Sl. ili su takve wihove dopune do punog ugla (sl. koji nisu zajedni~ki. a nekonveksan (udubqen) ako je AB ∩ ∠pOq = {A. za uglove ka`emo da su naporedni (sl. 21 Dva ugla su jednaka ako se izometrijskim transformacijama mogu dovesti do poklapawa. Ugao ∠pOq je konveksan (ispup~en) ako je AB ⊂ ∠pOq (sl. Neka je AB du` u ravni ugla ∠pOq . 22). q B α A B q p A α O p O Sl. a oblast ugla pOr je podskup oblasti ugla pOq . prava.

Uglovi sa normalnim kracima su jednaki ako su oba o{tra ili oba tupa. pri ~emu je: Ugao koji je 90 -ti deo pravog ugla ima meru jedan stepen 1 . onda se ka`e krak rotira oko temena O do poklapawa sa drugim krakom u smeru suprotnom od kretawa kazaqki na ~asovniku (pozitivni smer). Ako se prvi Ako kraci ugla pOq ~ine ure|en par (Op. dobijaju se negativni uglovi. odakle sledi da je ′ ⎛ 1 ⎞ ⎛ 1 1 ⎞ 1′′ = ⎜ ⎟ = ⎜ ⋅ ⎟ . ( ) 1 = 60′ i 1′ = 60′′ . Ako se rotacije vr{e u negativnom smeru. ugao je pozitivan . Oq ) .2. ili su takve wihove dopune do punog ugla (sl. Ako se prvo izvr{i k ( k ∈ N ) rotacija za pun ugao i nastavi rotacija do poklapawa sa drugim krakom. dobija se ugao ve}i od punog ugla. dobija se proizvoqno veliki pozitivni ugao. 23 9. ⎝ 60 ⎠ ⎝ 60 60 ⎠ ⎛ 1 ⎞ 1′ = ⎜ ⎟ ⎝ 60 ⎠ i 52 . Mawe merne jedinice su jedan minut (1′) i jedan sekund (1′′) . Sl. Uop{tewe pojma ugla i merewe ugla da je ugao pOq orijentisan i ozna~ava se sa ∠ ( Op. ina~e je negativan . 23).Oq ) . Ako se posle rotacije od punog ugla nastavi rotacija u pozitivnom smeru do poklapawa sa drugim krakom.

Prema tome, pun ugao ima 360 stepeni ( 360 ), a opru`en ugao ima

180 stepeni ( 180 ).
q

r2
O

l1

l2
p

r1

Neka je ∠pOq centralni ugao kruga k1 (O, r1 ) i neka je k 2 (O, r2 ) bilo koji, wemu koncentri~an krug (sl. 24). Odnos kru`nog luka u oblasti ugla i odgovaraju}eg polupre~nika kruga je stalan

Sl. 24

⎞ ⎟ , pa se mo`e uzeti za meru ugla. Ova mera se naziva ⎟ ⎠ l radijanska mera ugla. Ako je = 1 , odgovaraju}i ugao ima meru jedan r
radijan (1 rad ili samo 1). Za kru`ni luk koji odgovara punom uglu va`i l = 2rπ , pa pun ugao ima 2π radijana, a opru`en ugao ima π radijana. Ako je polupre~nik kruga r = 1 , onda se radijanska mera ugla svodi na merni broj du`ine odgovaraju}eg kru`nog luka u oblasti ugla. U narednoj tablici navedene su radijanske i odgovaraju}e stepene mere nekih uglova:

⎛ l1 l 2 ⎜ = ⎜r ⎝ 1 r2

radijanska mera ugla stepena mera ugla
.

0 0 30

π
6 45

π
4 60

π
3 90

π
2 180

π
270

3π 2

2π 360

53

9.3. Trigonometrijske funkcije o{trog ugla
Neka je α o{tar ugao pravouglog trougla ABC sa pravim uglom kod temena C , katetom a naspram ugla α , katetom b koja je krak ugla α i hipotenuzom c (sl. 25). Tada je:

sin α =

a c

⎛ naspramna kateta ⎞ ⎜ ⎟, ⎜ ⎟ hipotenuza ⎝ ⎠ ⎛ nalegla kateta ⎞ ⎜ ⎜ hipotenuza ⎟ , ⎟ ⎝ ⎠

B c a

b cos α = c a tgα = b ctgα = b a

α
А b
Sl. 25

⎛ naspramna kateta ⎞ ⎜ ⎟, ⎝ nalegla kateta ⎠
⎛ nalegla kateta ⎞ ⎜ ⎜ naspramna kateta ⎟ . ⎟ ⎝ ⎠

C

Vrednosti trigonometrijskih funkcija nekih o{trih uglova date su u narednoj tablici, a s tim u vezi treba obratiti pa`wu na slike 26 i 27.

30 sin α cos α tgα ctgα 1 2 3 2 3 3 3

45 2 2 2 2 1 1

60 3 2 1 2 3 3 3
30
3 2

45

1

2

1

60
1 2

45

1
Sl. 27

Sl. 26

54

9.4. Definicija trigonometrijskih funkcija proizvoqnog ugla Neka je k jedini~ni krug sa centrom u koordinatnom po~etku i ∠(O p , Oq ) orijentisani ugao, gde je prvi krak O p pozitivni deo x -ose, a drugi krak Oq se dobija rotacijom kraka O p za ugao α
oko temena O . Neka je Oq ∩ k = {M } i neka su x M и y M koordinate ta~ke M ( sl. 28). Ako je α radijanska mera ugla svako α ∈ R po definiciji:

(O p , Oq ) , tada je za
ctgα = xM , yM ≠ 0 . yM

sin α = yM ;

cos α = xM ;

tgα =

yM , xM ≠ 0 ; xM

Polo`aj drugog kraka Oq ne}e se promeniti posle rotacije od punog ugla , a odnos

xM y , kao ni odnos M , kada su definisani, yM xM

ne}e se promeniti posle rotacije od polovine punog ugla, pa na osnovu prethodne definicije sledi da su trigonometrijske funkcije proizvoqnog ugla periodi~ne. Za funkcije y = sin x, x ∈ R i y = cos x, x ∈ R osnovni period je 2π , a za funkcije

y = tgx, x ≠
je π .

π

2

+ kπ , k ∈ Z i y = ctgx , x ≠ kπ , k ∈ Z osnovni period

y
1

q M

yM

α
–1

0

xM

p 1 x

–1

t

Sl. 28

55

Za funkcije y = sin (ω x + ϕ ) i y = cos(ωx + ϕ ), x ∈ R i ω ≠ 0 osnovni period je

T=

ωx +ϕ ≠
je T =

π
2

ω

, a

za

funkcije

y = tg (ω x + ϕ ) ,

+ kπ i y = ctg (ωx + ϕ ) , ω x + ϕ ≠

π
2

+ kπ osnovni period

π . ω

Vrednosti trigonometrijskih funkcija nekih uglova date su u narednoj tablici (oznaka − zna~i da funkcija nije definisana za odre|eni ugao).

π
sin α cos α
tgα ctgα

π
4 2 2 2 2 1 1

π
3 3 2 1 2 3 3 3

6 1 2 3 2 3 3 3

0 0 1 0 −

π
2 1 0 − 0

π
0 −1 0 −

3π 2 −1 0 − 0

2π 0 1 0 −

56

9.5. Svo|ewe trigonometrijskih funkcija proizvoqnog ugla na funkcije o{trog ugla
Kako su trigonometrijske funkcije periodi~ne, to se vrednosti ovih funkcija za proizvoqan ugao mogu izraziti pomo}u vrednosti trigonometrijskih funkcija za o{tar ugao :

q
β

q

α
p

α
0

0

β

p

Sl. 29

Sl. 30

sinβ = sin (2kπ + α ) = sinα , k ∈ Z ; cosβ = cos (2kπ + α ) = cos α , k ∈ Z ;
q

⎛π ⎞ sinβ = sin⎜ − α ⎟ = cosα ; ⎝2 ⎠ ⎛π ⎞ cosβ = cos⎜ − α ⎟ = sinα ; ⎝2 ⎠
q

α
β
0
p

α β
0

p

Sl. 31

Sl. 32

⎛π ⎞ sinβ = sin⎜ + α ⎟ = cosα ; ⎝2 ⎠ ⎛π ⎞ cosβ = cos⎜ + α ⎟ = − sinα ; ⎝2 ⎠

sinβ = sin (π − α ) = sinα ; cosβ = cos (π − α ) = −cosα ;

57

α
q

β
0

β
p q

α

0

p

Sl. 33

Sl. 34

sinβ = sin (π + α ) = − sinα ; cosβ = cos (π + α ) = −cosα ;

⎛ 3π ⎞ sinβ = sin⎜ − α ⎟ = −cosα ⎝ 2 ⎠ ⎛ 3π ⎞ cosβ = cos⎜ − α ⎟ = − sinα ; ⎝ 2 ⎠

β 0

p

β 0 α
q
Sl. 36

p

α
Sl. 35

q

⎛ 3π ⎞ sinβ = sin⎜ + α ⎟ = −cosα ; ⎝ 2 ⎠ ⎛ 3π ⎞ cosβ = cos ⎜ + α ⎟ = sinα ; ⎝ 2 ⎠
Za ugao −α va`i :

sinβ = sin (2π − α ) = − sinα ; cosβ = cos (2π − α ) = cosα .

sinβ = sin (0 − α ) = − sinα ; cosβ = cos(0 − α ) = cosα .

0 β

α
q

p

Sl. 37

58

1.6. k ∈ Z cos α 2 cos α ctgα = .а) tg 2α = 1 − tg 2α 59 . π 2 + kπ . = = 2 1 sin 2 α + cos 2 α tg α + 1 sin 2 α = + kπ . α ≠ kπ . α . Osnovni trigonometrijski identiteti 1. k ∈ Z sin 2 α sin 2 α tg 2α .а) 4. 5. 3. 9.а) 2. = = 2 2 2 1 sin α + cos α tg α + 1 α≠ 6. β . k ∈ Z 2 9. 4. tg (α + β ) = . 3. α ≠ + kπ . 3.Za ostale trigonometrijske funkcije svo|ewe se vr{i na osnovu prethodno navedenih formula i trigonometrijskih identiteta. k ∈ Z sin α kπ tgα ⋅ ctgα = 1 . Adicione formule α≠ π 1.7. α + β ≠ + kπ . α ≠ 2 2 cos α cos 2 α 1 2 cos α = . sin 2 α + cos 2 α = 1 π sin α tgα = . sin (α + β ) = sin α cos β + cos α sin β sin 2α = 2 sin α cos α sin (α − β ) = sin α cos β − cos α sin β cos(α + β ) = cos α cos β − sin α sin β cos 2α = cos 2 α − sin 2 α cos(α − β ) = cos α cos β + sin α sin β tgα + tgβ π 5. k ∈ Z 1 − tgα tgβ 2 2tgα 5. 2.

α . k ∈ Z ≠ kπ .а) ctg 2α = 2ctgα ctgα ctgβ + 1 8. ctg (α + β ) = . α . β . k ∈ Z следи да је следи да је tg 2α = 1 − cos 2α 1 + cos 2α 2 sin и ctg 2α = 2tg 1 + cos 2α . sin α = cos α 2 α α 2 +1 sin cos α = 2 α 2 2 + cos = cos 2 sin α 2 − sin 2 + cos α 2 = 2 2 tg 2 α . Из cos 2α = cos 2 α − sin 2 α = 2 cos 2 α − 1 1 + cos 2α cos 2 α = . k ∈ Z ≠ kπ . 2 Из cos 2α = cos 2 α − sin 2 α = 1 − 2 sin 2 α 1 − cos 2α sin 2 α = . ctg (α − β ) = . 1 − cos 2α α 2 10. α .tgα − tgβ . α 2 2 60 .α + β ctgα + ctgβ ctg 2α − 1 7.α − β 1 + tgα tgβ ctgα ctgβ − 1 7. 2 2 α 2 α 2 α 2 Из претходне две формуле следи да је tgα = 2tg 1 − tg α 2 α 2 и ctgα = 1 − tg 2 2tg α 2 . 2 1 − tg 2 1 + tg α 2 . 2 Из претходне две формуле следи да је 6. β . tg (α − β ) = ≠ π 2 + kπ . β .α − β ctgβ − ctgα 9.

tgα ± tgβ = . sin α sin β = − [cos(α + β ) − cos(α − β )] 2 9. k ∈ Z sin α sin β 9. cos α cos β = [cos(α + β ) + cos(α − β )] 2 1 3. sin α − sin β = 2 cos sin 2 2 α+β α −β 3. k ∈ Z cos α cos β 2 sin (β ± α ) 6. α . β ≠ + kπ . cos α + cos β = 2 cos cos 2 2 α +β α −β 4. α .9. Transformacija zbira trigonometrijskih funkcija u proizvod α+β α −β cos 1. y = sinx y 1 0 -1 π 2π x Основни период функције y = sinx је 2π . sin α + sin β = 2 sin 2 2 α +β α −β 2. ctgα ± ctgβ = . sin α cos β = [sin (α + β ) + sin (α − β )] 2 1 2.10.9. Grafici osnovnih trigonometrijskih funkcija 1. 61 Sl. 38 . cos α − cos β = −2 sin sin 2 2 π sin (α ± β ) 5. Transformacija proizvoda trigonometrijskih funkcija u zbir 1 1.8. β ≠ kπ .

y=tgx y − 3π 2 −2π −π −π 2 0 π 2 3π 2 2π 5π 2 x Sl. 40 3.2. 41 Основни период функције y=tgx је π . 62 . 39 Основни период функције y = cosx је 2π . y = cosx y 1 0 -1 π 2π x Sl. ⎛π ⎞ sin⎜ − x ⎟ = cosx ⎝2 ⎠ y 1 0 -1 π 2π x Sl.

4. 63 . y=ctgx y − 3π 2 −2π −π −π 2 0 π 2 π 3π 2 2π 5π 2 3π x Sl.42 Основни период функције y=ctgx је π .

1] f (x ) = sinx је бијeкција (обостраноједнозначно пресликавање).1] → [− π 2. 45 64 .9. −π 2 Sl. 43 Инверзна функција функције f је функција -1 0 1 x f −1 : [− 1. π 2] → [− 1. π 2] f −1 ( x ) = arcsinx . Sl. −1 су Sl. y = arcsinx y 1 −π 2 0 -1 y π 2 π 2 x Функција f : [− π 2. Inverzne trigonometrijske funkcije 1. 44 y π 2 1 −π 2 -1 0 -1 −π 2 1 π 2 x Графици функција f и f симетрични у односу на праву y = x .11.

y = arccosx y 1 π 0 –1 π 2 x Функција f : [0.2. π ] (x ) = arccosx .1] f ( x ) = cosx је бијeкција (обостраноједнозначно пресликавање). 46 y π π 2 Инверзна функција функције f је функција f f −1 −1 : [− 1. –1 y 0 x 1 Sl. π ] → [− 1. 48 65 . Sl. 47 π π 2 1 π 2 –1 0 –1 1 π x Графици функција f и f −1 су симетрични у односу на праву y = x . Sl.1] → [0.

Sl. π 2 ) → (− ∞. 0 −π 2 Sl. 49 y π 2 x Инверзна функција функције f је функција f −1 : (− ∞. ∞ ) f ( x ) = tgx је бијeкција (обостраноједнозначно пресликавање). 51 66 . ∞ ) → (− π 2 . Sl. y = arctgx y Функција −π 2 0 π 2 x f : (− π 2 .3. π 2 ) f −1 ( x ) = arctgx . 50 y π 2 −π 2 π 2 0 −π 2 x Графици функција f и f −1 су симетрични у односу на праву y = x .

π 2) → (− ∞. Sl. Sl. y = arcctgx y Функција 0 π 2 π x f : (− π 2 . ∞ ) f (x ) = ctgx је бијeкција (обостраноједнозначно пресликавање). 54 67 . Sl. 52 y π π 2 Инверзна функција функције f је функција f −1 : ( −∞. 53 y π π 2 0 π 2 π x Графици функција f и f −1 су симетрични у односу на праву y = x . ∞ ) → ( 0. π ) x 0 f −1 (x ) = arcctgx .4.

k ∈ Z x = arcctga + kπ . За a ≠ 0 deqewem sa 2 9 10 asin x + bsinxcosx + ccos x = 0 cos 2 x ≠ 0 своди се на једначину atg 2 x + btgx + c = 0 (тип 5) Ако десну страну једначине напишемо у облику asin 2 x + bsinxcosx + ccos 2 x = d d sin 2 x + cos 2 x . k ∈ Z дељењем 2 asinx + bcosx = 0. asinx + bcosx = c . k ∈ Z x = arctga + kπ . Трансформацијом збира и разлике тригонометријских функција у производ своде се на једначине типа 1.1. b ≠ 0.tgx. c ≠ 0 π 8 c < a2 + b2 Дељењем са a 2 + b 2 једначина се своди на једначину типа 1. a ∈ R x = arcsina + 2kπ . a ∈ R ctgx = a . За x ≠ 7 + kπ . k ∈ Z Pn (t ) = 0 t ∈ {sinx. a ≠ 0 . ili x = π − arcsina + 2kπ .ctgx} sinax ± sinbx = 0 cosax ± cosbx = 0 tgax ± tgbx = 0 ctgax ± ctgbx = 0 Одговарајућом сменом своде се на алгебарске једначине. a ≤ 1 tgx = a . Osnovne trigonometrijske jedna~ine 1 2 3 4 5 6 sinx = a .3. k ∈ Z x = ± arccosa + 2kπ . једначина се своди на једначину типа 3.4. a ≠ 0. b ≠ 0 са cosx .10. 2 ( ) 68 . a ≤ 1 cosx = a .cosx. TRIGONOMETRIJSKE JEDNA^INE I NEJEDNA^INE 10. сређивањем добијамо једначину типа 9.2.

Ako u nejedna~ini stoji znak stroge nejednakosti. Ako je skup re{ewa ove nejedna~ine interval ⎣ ⎦ [α . β + 2kπ ]. dok su za a < −1 re{ewa ovih nejedna~ina svi realni brojevi. osim grafika trigonometrijskih funkcija pogodno je koristiti i trigonometrijski krug. k ∈ Z . mo`emo re{avati prvo u bilo kom intervalu du`ine 2π . onda ⎢ 2 2⎥ ⎣ ⎦ re{ewa date nejedna~ine unija intervala [α + 2kπ . Nejedna~ine sin x ≥ a i cos x ≥ a za a > 1 nemaju re{ewa. β ] ⊂ ⎡− 3π . a zatim odrediti skup svih re{ewa. k ∈ Z . y a 1 0 β -1 je skup svih −3π 2 α π2 x Sl. zbog periodi~nosti trigonometrijskih funkcija.2. cos x ≤ a . sin x ≥ a i cos x ≥ a za a ≤ 1 . 2 ⎥ . onda je skup re{ewa unija otvorenih intervala (α + 2kπ . 55 Pri re{avawu trigonometrijskih nejedna~ina. Osnovni interval treba pogodno izabrati. (sl. dok su za a > 1 re{ewa ovih nejedna~ina svi realni brojevi. Osnovne trigonometrijske nejedna~ine Nejedna~ine sin x ≤ a i cos x ≤ a za a < −1 nemaju re{ewa. β + 2kπ ). pri ~emu je β = arcsina i α = −π − arcsina .Nejedna~inu sin x ≤ a . 69 . tako da skup re{ewa iz tog intervala opet bude jedan interval. 1. Nejedna~ine sin x ≤ a . 55).10. a ≤ 1 prvo re{avamo u intervalu ⎡ 3π π ⎤ ⎢− 2 . π ⎤ .

2. 3π ⎤ . 56 Na slici 56 oznake α . onda je skup re{ewa unija otvorenih intervala (α + 2kπ . svih re{ewa date nejedna~ine unija intervala Ako u nejedna~ini stoji znak stroge nejednakosti.y − 3π 2 a π 2 α β x 1 Sl. k ∈ Z . a ≤ 1 ⎡ π 3π ⎤ ⎢− 2 . 2 prvo re{avamo u intervalu sin x ≥ a . β + 2kπ ). 57 70 . pri ~emu je α = arcsina i β = π − arcsina . onda je ⎢ 2 2⎥ ⎣ ⎦ skup [α + 2kπ . 2 ⎥ . 57). Nejedna~inu π 2 . β + 2kπ ]. β . y a 0 1 −π 2 α -1 β 3π 2 x Sl. β ] ⊂ ⎡− π .− 3π su radijanske mere uglova. Ako je skup re{ewa ove nejedna~ine interval ⎣ ⎦ [α . k ∈ Z .(sl.

k ∈ Z .− [− π . π ]. a ≤ 1 prvo se re{ava u intervalu π 3π y 1 −π α a 0 -1 β π x Sl. π ] . pri ~emu je α = −arccosa i β = arccosa . 2 2 3. onda je skup re{ewa unija otvorenih intervala (α + 2kπ . svih re{ewa . Ako je skup re{ewa ove nejedna~ine interval [α . su radijanske mere uglova. β . β + 2kπ ). onda je skup date nejedna~ine unija intervala [α + 2kπ . 59). β ] ⊂ [− π . 58 Na slici 58 oznake α . Ako u nejedna~ini stoji znak stroge nejednakosti.y β a 0 α 1 x π 3π − 2 2 Sl. 59 71 . Nejedna~ina cos x ≥ a . k ∈ Z .(sl. β + 2kπ ].

−π su radijanske mere uglova. Nejedna~inu cos x ≤ a . k ∈ Z . 61 72 . k ∈ Z . a ≤ 1 prvo re{avamo u intervalu je skup re{ewa ove nejedna~ine interval [0.2π ]. 60 Na slici 60 oznake α . β ] ⊂ [0. β . π .y β π −π 0 a 1 x α Sl. 4. β + 2kπ ].2π ] . gde je svih re{ewa α = arccosa i β = 2π − arccosa . Ako [α . 61). y 1 a 0 -1 α β 2π x Sl. β + 2kπ ).(sl. onda je skup re{ewa unija otvorenih intervala (α + 2kπ . onda je skup date nejedna~ine unija intervala [α + 2kπ . Ako u nejedna~ini stoji znak stroge nejednakosti.

a ∈ R prvo se re{ava u intervalu ⎜ − ⎛ π π⎞ . 63). ⎝ 2 ⎠ Ako u nejedna~ini stoji znak stroge nejednakosti. k ∈ Z . α + kπ ⎥ . pri ~emu je α = arctga . α + kπ ⎟ . k ∈ Z . 62 Na slici 62 oznake α . Nejedna~ine tgx ≤ a . 0 и 2π su radijanske mere uglova. ⎟ . ⎟ . Ove nejedna~ine prvo se re{avaju u nekom (pogodnom) intervalu du`ine π . ctgx ≤ a . (sl. 5. α ⎥ ⊂ ⎜ − . Nejedna~ina tgx ≤ a . onda je skup re{ewa unija otvorenih intervala ⎜ − 73 . tgx ≥ a i ctgx ≥ a imaju re{ewa za svako realno a .y 1 α a 0 0 2π x β Sl. Ako je skup re{ewa ove nejedna~ine ⎝ 2 2⎠ ⎛ π ⎤ ⎛ π π⎞ interval ⎜ − . onda je skup ⎝ 2 ⎦ ⎝ 2 2⎠ svih intervala ⎜ − ⎛ π ⎝ re{ewa date nejedna~ine unija ⎤ + kπ . 2 ⎦ ⎛ π ⎞ + kπ . a zatim se nalaze i sva ostala re{ewa. β .

64 74 .y a −3π 2 −π 2 0 y=a −2π −π α π 2 3π 2 2π 5π 2 x Sl. 63 y a π 2 α 0 1 − x π 2 Sl.

Ako je skup re{ewa ove nejedna~ine interval [α . 2 ⎟ ⊂ ⎜ − 2 . Nejedna~ina tgx ≥ a .− π su radijanske mere uglova.onda je skup svih re{ewa ⎣ ⎠ ⎝ ⎠ π ⎡ ⎞ date nejedna~ine unija intervala ⎢α + kπ . k ∈ Z . a ∈ R . onda je skup svih re{ewa date nejedna~ine unija intervala [α + kπ .Na slici 64 oznake α . π ) . Ako u nejdna~ini stoji znak stroge nejednakosti. (sl. k ∈ Z . (sl. onda je skup re{ewa unija otvorenih intervala (α + kπ . 2 ⎣ ⎠ lu ⎜ − re{ewa unija otvorenih intervala ⎜ α + kπ . Nejedna~ina ctgx ≤ a . + kπ ⎟ . π 2 2 6. 2 ⎟ . k ∈ Z . 65). π ⎛ ⎞ + kπ ⎟ . Ako je skup re{ewa ove nejedna~ine interval ⎝ 2 2⎠ ⎡ π⎞ ⎛ π π⎞ ⎢α . 65 75 . ⎟ . 63). a ∈ R prvo se re{ava u intervalu (0. k ∈ Z . prvo se re{ava u interva- ⎛ π π⎞ . y y=a −2π −π −3π 2 0 −π 2 α π π2 3π 2 2π 5π 2 3π x Sl. pri ~emu je α = arctga . 2 ⎝ ⎠ 7. onda je skup Ako u nejdna~ini stoji znak stroge nejednakosti. π ) . π + kπ ). π + kπ ) . pri ~emu je α = arcctga .

a ∈ R prvo se re{ava u intervalu 76 .y 1 α π -1 0 a 0 1 x . 0 и π su radijanske mere uglova. onda je skup re{ewa unija otvorenih intervala (kπ . α + kπ ] . 8. onda je skup svih re{ewa date nejedna~ine unija intervala (kπ . π ) . pri ~emu je α = arcctga . Ako u nejdna~ini stoji znak stroge nejednakosti. α ]. Sl. k ∈ Z . (0. Ako je skup re{ewa ove nejedna~ine interval (0. k ∈ Z . Nejedna~ina ctgx ≥ a . α + kπ ). 66 Na slici 66 oznake α .

11. to je ha = c sin β .0 ) mo`emo ga odrediti i pomo}u rastojawa ρ ta~ke z od koordinatnog po~etka i ugla ϕ koji radijus-vektor ta~ke z gradi sa pozitivnim delom x -ose : 77 . b i c naspramne stranice uglova α . 68) .1. 67). 68 11. odre|en je realnim brojevima a i b . kao ta~ka u Gausovoj ravni (sl. a za (a. 2 2 ha ah ac sin β = sin β . pa je PABC = a = 2 2 c A b c ha a C B β Sl. a R polupre~nik opisanog kruga oko tog trougla (sl. Sli~no se dobija da je PABC = PABC chc cb sin α = i 2 2 bh ba sin γ = b = . β i γ proizvoqnog trougla ABC .3. Sinusna i kosinusna teorema Ako su a. 67 11. Trigonometrijski oblik kompleksnog broja Kompleksni broj z = a + bi . b ) ≠ (0. Povr{ina trougla Kako je (sl. onda va`i : a b c a) = = = 2R sin α sin β sin γ (sinusna teorema) b) a 2 = b 2 + c 2 − 2bc cos α 2 2 2 C γ b A R c O a α β b = a + c − 2ac cos β c 2 = a 2 + b 2 − 2ab cos γ B (kosinusna teorema). Sl. PRIMENA TRIGONOMETRIJE U PLANIMETRIJI I STEREOMETRIJI 11.2.69).

a ≠ 0 . z = ρ ( cos ϕ + i sin ϕ ) {to Kako iz predstavqa trigonometrijski oblik kompleksnog broja z. 70).. 70 Sl. (Muavrova formula) ϕ + 2kπ ϕ + 2kπ ⎞ ⎛ n z = n ρ ⎜ cos + sin ⎟ .. z1 ⋅ z 2 = ρ1 ρ 2 (cos(ϕ1 + ϕ 2 ) + i sin (ϕ 2 + ϕ 2 )) . 2. to je z = ρ cos ϕ + i ρ sin ϕ . 3. n ∈ N . 71). 71 Ako je z1 = ρ 1 (cos ϕ1 + i sin ϕ 2 ) i z 2 = ρ 2 (cos ϕ 2 + sin ϕ 2 ) . ( ϕ − argument kompleksnog broja). 2 z = bi z = bi Sl. = z2 ρ 2 z n = ρ n (cos nϕ + i sin nϕ ). tj.. z1 ρ1 (cos(ϕ1 − ϕ 2 ) + sin (ϕ1 − ϕ 2 )).2π ) a y b ( ρ − moduo kompleksnog broja).ρ = z = a 2 + b2 tgϕ = b .2.. n n ⎝ ⎠ 78 . a iz a π 2 (sl.1. 4. tada je: 1. 69 = cos ϕ sledi da je ρ ρ a = ρ cos ϕ . k ∈ {0. ρ 2 ≠ 0 . a za a = 0 i b < 0 je ϕ = 3π (sl. n − 1} . ϕ ∈ [0. z = a + bi ρ ϕ 0 a x Sl. Za a = 0 i b > 0 je ϕ = b = sin ϕ sledi da je b = ρ sin ϕ .

73 Ako je s bo~na ivica piramide (sl. s izvodnica. 74 79 . i ψ nagibni ugao bo~ne strane piramide (sl. tgψ = . cos ϕ = . a ϕ nagibni ugao izvodnice prave kupe prema ravni osnove.4. H visina kupe.11. ctgψ = . s s H R Ako je r polupre~nik osnove kupe (sl.74). cosψ = . 72 a Sl. h h H r s H a 2 h r ψ d 2 H R O ϕ O a Sl. a R polupre~nik opisanog kruga osnove pravilne piramide. tgϕ = . 72). Primena trigonometrije u stereometriji Ako je H visina. cos ϕ = . onda je: s ϕ H sin ϕ = H r H r . a ϕ nagibni ugao bo~ne ivice prema ravni osnove. ctgϕ = . h apotema. s s H r r O Sl. onda va`i: H r H r sinψ = . onda je : H R H R sin ϕ = . 73). r polupre~nik upisanog. ctgϕ = . tgϕ = .

Intenzitet vektora a = AB ozna~ava se sa a = AB . tj. Iz definicije jednakosti proizlazi da se radi o slobodnim vektorima. odnosno krajwe ta~ke vektora. sa skupom svih vektora koji su sa wim jednaki. odnosno o vektorima koji se ne mewaju ako se paralelno pomeraju kroz prostor. Tri ili vi{e vektora su komplanarni ako le`e u istoj ravni. je vektor koji se od vektora a i b dobija po pravilu nadovezivawa ili po pravilu paralelograma (sl. Svaki vektor karakteri{u pravac. Nula vektor. Pravac vektora je odre|en pravom (nosa~em) kojoj vektor pripada. u oznaci a + b . Intenzitet (du`ina) vektora je rastojawe izme|u wegovih krajwih ta~aka. smer i intenzitet. smer i intenzitet. Jednakost vektora je relacija ekvivalencije u skupu svih vektora u prostoru. Jedini~ni vektor (ort) je vektor intenziteta jedan. vektor AB mo`emo poistovetiti sa wegovom klasom ekvivalencije. u oznaci 0 . Za vektore koji le`e na istoj pravoj ili na paralelnim pravima. odnosno krajwa ta~ka. 75). u oznaci − AB = BA . Dva vektora su jednaka ako imaju isti pravac. Smer vektora je odre|en izborom po~etne. VEKTORI. Nula vektor nema odre|en ni pravac ni smer i wegov intenzitet je nula. Ako je A wena po~etna a B krajwa ta~ka. HOMOTETIJA I SLI^NOST 12. je vektor ~ija se po~etna ta~ka poklapa sa krajwom. Vektori Za du` AB ka`emo da je usmerena (orijentisana) ako je precizirano {ta je wena po~etna. ka`e se da imaju isti pravac ili da su kolinearni. ali suprotan smer. PODUDARNOST. 80 .12.1. Zbir vektora a i b . je vektor koji ima isti pravac i intenzitet kao vektor AB . Suprotan vektor vektoru AB . Zbog toga. Za dati pravac postoje dva me|usobno razli~ita (suprotna) smera. tada se ta usmerena du` ozna~ava sa AB i zove se vektor.

(4) 0 a = 0. Proizvod skalara (broja) k ∈ R i vektora a je vektor. Izometrijsko preslikavawe (izometrija) je svako bijektivno preslikavawe figure F u figuru F koje du`i preslikava u wima 1 podudarne du`i. u oznaci AB = CD . 75 b a +b a Po pravilu nadovezivawa na kraj vektora a stavqa se po~etak vektora b . 12. Podudarnost Du`i AB i CD su podudarne (jednake).a +b b a Sl. u oznaci ka .2. (2) ka = k ⋅ a . pa vektor a + b ima po~etak u po~etku vektora a a kraj u kraju vektora b . (3) za k > 0 vektori a i ka su istosmerni. ka`e se da je figura F podudarna figuri F i pi{e se 1 1 F ≅ F1 . a za k < 0 suprotnih smerova. 81 . odre|en sa: (1) ka i a su kolinearni. ako su wihove du`ine (rastojawa izme|u krajwih ta~aka) jednake. Ako postoji izometrija koja figuru F prevodi u figuru F . Po pravilu paralelograma vektor a + b je odre|en dijagonalom paralelograma koji obrazuju vektori a i b .

ako su im jednake wihove mere (npr. (4) (Pravilo SSU) Dva trougla su podudarna ako i samo ako imaju jednake po dve odgovaraju}e stranice i ugao naspram jedne od wih. Δ ABC ≅ Δ A′B′C ′ ⇔ c = c′ ∧ α = α ′ ∧ β = β ′. Za podudarnost trouglova (sl. Δ ABC ≅ Δ A′B′C ′ ⇔ a = a′ ∧ b = b′ ∧ α = α ′ ∧ β и β ′ су оба или оштра или права или тупа. tj. tj. Prema tome. Δ ABC ≅ Δ A′B′C ′ ⇔ b = b′ ∧ c = c′ ∧ α = α ′. tj. C C′ γ b a γ′ b′ a′ α A c β B A′ α′ c′ β′ B′ Sl.Dva ugla α i β su podudarna (jednaka). (3) (Pravilo USU) Dva trougla su podudarna ako i samo ako imaju jednaku po jednu stranicu i oba odgovaraju}a ugla nalegla na tu stranicu. 76) va`e slede}a pravila: (1) (Pravilo SSS) Dva trougla su podudarna ako i samo ako imaju odgovaraju}e stranice jednake. Δ ABC ≅ Δ A′B′C ′ ⇔ a = a′ ∧ b = b′ ∧ c = c′. (2) (Pravilo SUS) Dva trougla su podudarna ako i samo ako imaju jednake po dve odgovaraju}e stranice i ugao zahva}en wima. u oznaci α = β . 82 . Dva kruga su podudarna ako imaju jednake polupre~nike. 76 Dva mnogougla su podudarna ako su im sve odgovaraju}e stranice jednake i svi odgovaraju}i uglovi jednaki. u stepenima). a uglovi naspram druge stranice u oba trougla su ili oba o{tra ili oba prava ili oba tupa.

Translacija (sl. 77 (g) Osna simetrija. 77a) u odnosu na pravu (osu) s je preslikavawe ravni koje svaku ta~ku A te ravni preslikava u ta~ku A′ koja je simetri~na sa A u odnosu na pravu s. Centralna simetrija (sl. 77b) ravni π sa centrom S je preslikavawe koje svaku ta~ku A ravni π preslikava u ta~ku A′ koja je simetri~na sa A u odnosu na ta~ku S. rotacija i translacija su izometrije. 77g) ravni za vektor v je preslikavawe te ravni kojim se svaka ta~ka A te ravni preslikava u ta~ku A′ tako da je AA′ = v. centralna simetrija. 83 . A A′ s A S A′ (a) (b) v A′ v A A A′ α S (v) Sl. Rotacija (sl.Osna simetrija (sl. 77v) sa centrom u ta~ki S za orijentisani ugao α je preslikavawe koje svaku ta~ku A ravni preslikava u ta~ku A′ iste ravni. tako da je SA′ = SA i ASA′ = α .

uglovi naspram dveju od tih odgovaraju}ih stranica jednaki. u oznaci F ∼ F .3. Δ ABC ∼ Δ A′B′C ′ ⇔ a : b : c = a′: b′: c′. Δ ABC ∼ Δ A′B′C ′ ⇔ a : b = a′: b′ ∧ α = α ′ ∧ β и β ′ су оба или оштра или права или тупа. Δ ABC ∼ Δ A′B′C ′ ⇔ α = α ′ ∧ β = β ′. (3) Dva trougla su sli~na ako i samo ako imaju jednaka po dva odgovaraju}a ugla. Δ ABC ∼ Δ A′B′C ′ ⇔ b : c = b′: c′ ∧ α = α ′. ako postoji tran1 1 sformacija sli~nosti koja figuru F prevodi u figuru F . C′ γ′ C γ b b′ a a′ α A c β B α′ A′ Sl. Sli~nost (transformacija sli~nosti) sa koeficijentom k > 0 je preslikavawe ravni koje svake dve wene ta~ke A i B prevodi u ta~ke A′ i B′ iste ravni. Figure F i F su sli~ne. 78 c′ β′ B′ 84 . 78) va`e slede}a pravila: (1) Dva trougla su sli~na ako i samo ako su im po dve odgovaraju}e stranice proporcionalne. tako da je A′B′ = kAB. tj. a uglovi naspram drugih dveju stranica u oba trougla su ili oba o{tra ili oba prava ili oba tupa. Prema tome. (2) Dva trougla su sli~na ako i samo ako su im odgovaraju}e stranice proporcionalne. tako da je SA′ = k SA. Homotetija i sli~nost Homotetija sa centrom S i koeficijentom k ≠ 0 je preslikavawe ravni koje svaku wenu ta~ku A prevodi u ta~ku A′ iste ravni.12. tj. tj. 1 Za sli~nost trouglova (sl. (4) Dva trougla su sli~na ako i samo ako su im po dve odgovaraju}e stranice proporcionalne. a uglovi zahva}eni tim stranicama jednaki.

Centar upisanog kruga trougla nalazi se u preseku simetrala (bisektrisa. dok su preostale dve katete. Svaki spoqa{wi ugao trougla jednak je zbiru dva unutra{wa wemu nesusedna ugla.1. Svaki unutra{wi ugao jednakostrani~nog trougla ima 60 . Sve te`i{ne du`i se seku u ta~ki koja se zove te`i{te trougla. Najdu`a stranica pravouglog trougla.13. 85 . Kod jednakostrani~nog trougla se poklapaju centar opisanog kruga. centar upisanog kruga. Presek simetrala stranica trougla je centar opisanog kruga trougla. Jednakokraki trougao je trougao koji ima dve stranice jednake. raspolovnica) unutra{wih uglova trougla. Zbir unutr{wih uglova trougla je 180 . koja se nalazi naspram pravog ugla. te`i{te i ortocentar. KRUG 13. Ona je paralelna tre}oj stranici i upola je kra}a od we. Te`i{na du` je du` koja spaja teme trougla sa sredi{tem naspramne stranice. zove se hipotenuza. Visina trougla je du` koja spaja teme trougla sa podno`jem normale iz tog temena na naspramnu stranicu. ^ETVOROUGLA I MNOGOUGLA. Jednake stranice zovu se kraci. GEOMETRIJA TROUGLA. naspram ve}eg ugla le`i ve}a stranica trougla. Trougao Navodimo neke osnovne elemente trougla. Jednakostrani~ni trougao ima sve stranice i sve unutra{we i spoqa{we uglove jednake. a tre}a stranica je osnovica trougla. a zbir spoqa{wih 360 . Sve visine se seku u ta~ki koja se zove ortocentar trougla. Pravougli trougao je trougao koji ima jedan unutra{wi ugao prav. Naspram ve}e stranice trougla le`i ve}i ugao i obrnuto. Te`i{te deli svaku te`i{nu du` u odnosu 2:1 (ra~unaju}i od temena). Sredwa linija trougla je du` koja spaja sredi{ta dveju stranica trougla. ^esto se termin visina koristi i za du`inu visine. Obim trougla je zbir du`ina wegovih stranica. Svaka stranica trougla mawa je od zbira a ve}a od razlike druge dve stranice trougla.

γ − unutra{wi uglovi. s − полуобим. 4R 1 1 1 P = a ⋅ b sin γ = a ⋅ c sin β = b ⋅ c sin α . 79): a.β .Uobi~ajene su slede}e oznake za elemente trougla (sl.c − du`ine stranica. α . R − полупречник описаног круга. a ⋅b ⋅c = r ⋅ s. 2 2 2 86 . A α1 α ha b c β1 β B a γ γ1 C Sl. a ⋅ ha b ⋅ hb c ⋅ hc P= . α1 .β1 .hc − visine (du`ine visina). r − полупречник уписаног круга.hb . = = 2 2 2 P = s ( s − a )( s − b )( s − c ) P= ( Херонов образац ) .b. 79 Za obim i povr{inu trougla va`e slede}e formule: О = a + b + c = 2s. ha . γ1 − spoqa{wi uglovi.

4 Za sli~ne trouglove va`i da se obimi odnose kao du`ine wihovih odgovaraju}ih stranica. Prema tome. 80) sa katetama а i b i hipotenuzom c va`i da je: a +b = c . R = 2r = .Za pravougli trougao (sl. odnosno a1 . 2 2 2 A p (Pitagorina teorema) a 2 = c ⋅ p. ako su a. b 2 = c ⋅ q.b.c1 i h1 odgovaraju}i elementi sli~nih trouglova. 80 U slu~aju jednakostrani~nog trougla stranice a imamo: O = 3a.c i h . hc2 = p ⋅ q R= c ⋅ 2 b c q hc C a B Sl.b1 . 2 a 3 a 3 . tada je: O a b c = = = и O1 a1 b1 c1 P a 2 b2 c 2 h2 = 2 = = 2 = ⋅ P a1 b12 c1 h12 1 87 . h = r= a 3 . a povr{ine kao kvadrati tih du`ina (i kao kvadrati visina). 6 3 a2 3 P= .

Sredwa linija 88 . Pravougaonik je paralelogram ~iji su svi unutra{wi uglovi pravi. 81 Trapez (sl.13. ^etvorougao Navodimo neke osnovne pojmove i ~iwenice u vezi ~etvorouglova. − naspramni uglovi ~etvorougla su jednaki. I svaki od slede}ih uslova mo`e se uzeti za definiciju paralelograma: − naspramne stranice ~etvorougla su jednake. − dve naspramne stranice ~etvorougla su jednake i dva naspramna ugla su jednaka. Kvadrat je pravougaonik sa jednakim stranicama.2. Dijagonale romba se me|usobno polove pod pravim uglom. − dijagonale ~etvorougla se me|usobno polove. Trapez je jednakokrak ako ima jednake krake. Paralelne stranice su osnovice. Romb je paralelogram ~ije su sve stranice jednake. a ostale dve su kraci trapeza. 81) je ~etvorougao ~ije su naspramne stranice paralelne. Zbir unutra{wih uglova svakog ~etvorougla je 360 . Zbir spoqa{wih uglova konveksnog ~etvorougla je 360 . 82a) je ~etvorougao sa jednim parom paralelnih stranica. A D D C ha B a hb C b A ha d1 a d2 a B b a a a Sl. Paralelogram (sl.

83a) je ~etvorougao u koji se mo`e upisati krug. Deltoid (sl. c D r d O a B b D C C γ δ R O β B A α A (a) Sl. ^etvorougao je tetivan ako i samo ako su mu zbirovi naspramnih uglova jednaki. ^etvorougao je tangentan ako i samo ako su mu zbirovi naspramnih stranica jednaki. Ona je paralelna osnovicama i jednaka wihovom poluzbiru. 82 Tangentni ~etvorougao (sl. 83 (b) varaju}e visine i α jedan wegov unutra{wi ugao. Tetivni ~etvorougao (sl. 82b) je ~etvorougao koji ima dva para jednakih susednih stranica. Dijagonale deltoida su me|usobno normalne.trapeza je du` koja spaja sredi{ta krakova. 83b) je ~etvorougao oko koga se mo`e opisati krug. D a D c h A a B b b m C d A d2 C d1 (b) B (a) Sl. Tada za obim i povr{inu paralelograma va`e slede}e formule: Neka su a i b du`ine stranica paralelograma. ha i hb odgo- 89 .

P = a ⋅ ha = − za pravougaonik d1 ⋅ d 2 2 ( d1 . Tetivni mnogougao je mnogougao oko kojeg se mo`e opisati krug. 2 2 Povr{ina deltoida. P = a2 . O = 2a + 2b. − za kvadrat Ako su a i b du`ine osnovica trapeza. P = m⋅h = ⋅ h. Tangentni mnogougao je mnogougao u koji se mo`e upisati krug. P = a ⋅ ha = b ⋅ hb = a ⋅ b sin α. P = a ⋅ b. 90 . ~ije su du`ine dijagonala d1 i d 2 . Zbir spoqa{wih uglova konveksnog n -tougla je 360 .3. Broj dijagonala konveksnog n -tougla je n ( n − 3) 2 ⋅ Mnogougao je pravilan ako su mu sve stranice i svi unutra{wi uglovi jednaki. tada je m= a+b a+b . ra~una se po formuli P= d1 ⋅ d 2 2 ⋅ 13. U specijalnim slu~ajevima va`i: − za romb O = 4a. Mnogougao Zbir unutra{wih uglova n -tougla je ( n − 2 ) ⋅180 .O = 2a + 2b.d2 − дужине дијагонала ) . m du`ina sredwe linije i h visina (rastojawe izme|u osnovica). O = 4a.

Polupre~nik koji odgovara dodirnoj ta~ki tangente je normalan na tu tangentu. Kru`na povr{ (ili jednostavno krug) je deo ravni ograni~en kru`nom linijom. Fiksirana ta~ka je centar kruga. Kroz svaku ta~ku van kruga mo`emo povu}i dve tangente. Tangentne du`i konstruisane iz iste ta~ke van datog kruga su jednake. Tangentna du` je odse~ak tangente od ta~ke iz koje je ona konstruisana na dati krug do ta~ke dodira. 84) je skup svih ta~aka u ravni koje se nalaze na podjednakom odstojawu od jedne fiksirane ta~ke. Du` koja spaja dve razli~ite ta~ke na krugu je tetiva.Svaki pravilni mnogougao je i tangentan i tetivan. Ako je a du`ina stranice pravilnog n -tougla i r polupre~nik upisanog kruga.4. Kod wega se poklapaju centri upisanog i opisanog kruga. tada se wegov obim i povr{ina ra~unaju po formulama: O = na. P=n 13. kru`na linija) (sl. a du` koja spaja centar sa nekom ta~kom na krugu je polupre~nik kruga. Prava koja se~e krug u dvema razli~itim ta~kama je se~ica kruga. tj. Simetrala svake tetive sadr`i centar kruga. 84 Kru`ni luk je deo kru`ne linije izme|u dve wene razli~ite ta~ke. Najdu`a tetiva. Krug a⋅r ⋅ 2 Krug (kru`nica. tetiva koja sadr`i centar je pre~nik kruga . s C1 O r B A C M t MA=MB Sl. Deo kru`ne povr{i ograni~en tetivom i odgovaraju}im 91 . Tangenta kruga je prava koja sa krugom ima samo jednu zajedni~ku ta~ku. Termin polupre~nik ~esto koristimo i za du`inu polupre~nika.

86a). α O 2α 180 − α O (a) Sl. 85b). Centralni ugao je dva puta ve}i od odgovaraju}eg (nad istim lukom) periferijskog ugla.kru`nim lukom je kru`ni odse~ak (sl. 86 (b) 92 . kojem ne pripada ta ta~ka. Dva razli~ita polupre~nika i odgovaraju}i kru`ni luk odre|uju kru`ni ise~ak (sl. 85a). Svi periferijski uglovi nad istim lukom su jednaki. 86b). Periferijski ugao nad pre~nikom je prav. r O r O r (a) (b) Sl. Svakoj tetivi odgovaraju dva periferijska ugla koji su suplementni (u zbiru daju opru`en ugao) (sl. O{tar (tup) ugao koji je odre|en tetivom i tangentom u krajwoj ta~ki tetive kruga jednak je o{trom (tupom) periferijskom uglu nad tom tetivom (sl. 85 Ugao pod kojim se iz centra kruga vidi neki luk (tetiva) je centralni ugao koji odgovara tom luku (tetivi). zove se periferijski ugao nad tim lukom. Ugao pod kojim se iz neke ta~ke na krugu vidi luk.

l = r ϕ. 87 Obim i povr{ina kruga polupre~nika r ra~unaju se po formulama O = 2r π . Deo ravni izme|u dva nejednaka koncentri~na kruga (kru`ne linije) zove se kru`ni prsten (sl. Neka kru`nom luku odgovara centralni ugao ~ija mera u stepenima iznosi α . P = r 2 ϕ. Tada je du`ina luka data sa l= r πα . 180 r 2 πα 1 .Krugovi neke ravni su koncentri~ni ili ekscentri~ni u zavisnosti od toga da li im se centri poklapaju ili ne. P = r 2 π . 87) . 360 2 a povr{ina odgovaraju}eg kru`nog ise~ka je P= Povr{ina kru`nog polupre~nika r1 i r2 r1 > r2 jednaka je ( P = r12 − r22 π . r2 O r1 Sl. ( ) prstena odre|enog krugovima ) 93 . a u radijanima ϕ .

Ako su osnove neke prizme n -touglovi. Prizma je prava ako su bo~ne ivice normalne na ravni osnova. a c a a b a Sl. POLIEDRI 14. Kvadar (sl. 89) je pravi paralelepiped ~ije su osnove pravougaonici. Dijagonala prizme je du` koja spaja teme jedne osnove prizme sa nesusednim temenom druge osnove.1. Ako su osnove prizme paralelogrami. onda je re~ o n -tostranoj prizmi. 88) ima dve osnove (baze) i omota~. onda se ta prizma zove paralelepiped. 89 Sl. Sl. Osnove ~ine dva podudarna mnogougla koji se nalaze u paralelnim ravnima. a omota~ je skup bo~nih strana prizme. Prizma Svaka prizma (sl.14. pri ~emu je svaka bo~na strana paralelogram. 90) je kvadar ~ije su sve ivice jednake. Stranice osnova su osnovne ivice. Kocka (pravilni heksaedar) (sl. 90 94 . dok su ostale ivice bo~ne ivice prizme. u protivnom je prizma kosa. 88 Pravilna prizma je prava prizma ~ije su osnove pravilni mnogouglovi.

a omota~ je skup bo~nih strana piramide. onda je re~ o n -tostranoj piramidi. ~ija je du`ina ivice a .2. Ako su a. dok su ostale ivice bo~ne ivice piramide. va`i: P = 6a2 i V = a3 . onda su povr{ina i zapremina kvadra date sa: P = 2(a ⋅b + a ⋅ c + b ⋅ c) . 14. Zajedni~ka ta~ka svih bo~nih strana je vrh piramide. Svaka bo~na strana je neki trougao. b i c du`ine ivica kvadra. 91 95 . V = B⋅H. H − visina prizme (rastojawe izme|u osnova). 91) ima jednu osnovu (bazu) i omota~. Stranice osnove su osnovne ivice. H Sl. M − povr{ina omota~a prizme. Za kocku. V = a ⋅ b ⋅ c.Koristimo se standardnim oznakama: B − povr{ina baze prizme. Osnova piramide je mnogougao. Piramida Svaka piramida (sl. Ako je osnova piramide n -tougao. Povr{ina i zapremina prizme ra~unaju se po formulama: P = 2B + M .

93 96 . Visine bo~nih strana pravilne piramide zovu se apoteme. Pravilni tetraedar je tetraedar ograni~en sa ~etiri jednakostrani~na trougla. M = n a ⋅ h . Koristimo se slede}im standardnim oznakama: B − povr{ina baze piramide. Povr{ina i zapremina piramide ra~unaju se po formulama: P = B+M. 92 Sl. odnosno opisane kru`nice osnove piramide. h − apotema pravilne piramide. 2 2 pri ~emu su r i R polupre~nici upisane. H − visina piramide (odstojawe vrha piramide od ravni osnove). 92) va`i: P = a2 3 i V = a 3 12 2⋅ s H R a a a h a Sl. Trostrana piramida zove se i tetraedar. Za pravilni tetraedar (sl.Piramida je pravilna ako joj je osnova pravilan mnogougao i ako se podno`je normale kroz wen vrh na ravan osnove poklapa sa sredi{tem osnove. 93) ivice a imamo da je: Za pravilnu n -tostranu piramidu (sl. V = B⋅H ⋅ 3 B = n a ⋅ r . s2 = H 2 + R2 . Sve bo~ne ivice pravilne piramide su jednake. M − povr{ina omota~a piramide. s − du`ina bo~ne ivice pravilne piramide.

B2 − povr{ina gorwe baze. Osnove (dowa i gorwa) su sli~ni mnogouglovi koji se nalaze u paralelnim ravnima. Stranice osnova su osnovne ivice. Za zarubqenu piramidu obi~no se koriste slede}e oznake: B1 − povr{ina dowe baze. a ostale su bo~ne ivice zarubqene piramide. Zarubqena piramida je n -tostrana ako su joj osnove n -touglovi. Povr{ina i zapremina zarubqene piramide ra~unaju se po slede}im formulama: P = B1 + B2 + M . pri ~emu je svaka od wih neki trapez. Zarubqena piramida (sl. 94 Zarubqena piramida je pravilna ako je takva piramida od koje je ona nastala. V = H B1 + B1B2 + B2 . Sl. Svaka zarubqena piramida ima dve osnove (baze) i omota~. 94) Ako piramidu prese~emo nekom ravni paralelnom sa ravni osnove i koja ne sadr`i vrh piramide. H − visina (rastojawe izme|u osnova). onda se deo piramide sa one strane ravni sa koje nije vrh zove zarubqena piramida.3. M − povr{ina omota~a.14. 3 ( ) 97 . Omota~ je skup bo~nih strana.

Ako je vaqak prav.15. 95 Za svaki vaqak je B = R2π . OBRTNA TELA 15. R H H R Sl. Vaqak Svaki (kru`ni) vaqak (sl. 98 . M – povr{ina omota~a vaqka. 95) ima dve osnove (baze) i omota~. onda je P = 2 R 2 π + 2 R π ⋅ H = 2 Rπ ( R + H ) . Osnove vaqka su podudarni krugovi koji le`e u paralelnim ravnima. Omota~ pravog vaqka (u razvijenom obliku) je pravougaonik ~ije su dimenzije odre|ene obimom osnove i du`inom izvodnice (visine). H – visina vaqka. V = B ⋅ H = R2π ⋅ H . a za pravi vaqak M = 2 Rπ ⋅ H . Uobi~ajene su slede}e oznake: R – polupre~nik osnove (baze) vaqka. B – povr{ina baze vaqka. a izvodnice su mu ili normalne na ravan osnove (pravi vaqak) ili nisu (kosi vaqak). Povr{ina i zapremina vaqka ra~unaju se po formulama: P = 2B + M .1.

2.Pravi vaqak je pravilan (sl. Omota~ prave kupe (u razvijenom obliku) je kru`ni ise~ak ~iji je polupre~nik odgovaraju}eg kruga jednak du`ini izvodnice. Koristimo se slede}im standardnim oznakama: R − polupre~nik osnove (baze) kupe. M − povr{ina omota~a kupe. 99 . a wene izvodnice zaklapaju sa ravni osnove ili konstantan ugao (prava kupa) ili ne (kosa kupa). s − du`ina izvodnice prave kupe. ako je wegov osni presek kvadrat. 2R H=2R Sl. 97) ima jednu osnovu (bazu) i omota~. Kod prave kupe se podno`je normale kroz vrh kupe na ravan osnove poklapa sa centrom osnove. 96) ako je 2 R = H . Kupa Svaka (kru`na) kupa (sl. Osnova kupe je krug. H − visina kupe. a du`ina luka jednaka obimu osnove. 96 15. B − povr{ina baze kupe. tj.

98 100 .H s H R R Sl. 97 Za svaku kupu je B = R2π . s=2R s Prava kupa je pravilna (sl. V= Ako je kupa prava. onda je B ⋅ H R2π ⋅ H ⋅ = 3 3 P = R 2 π + Rπ ⋅ s = R π ( R + s ) . ako je wen osni presek jednakostrani~ni trougao. a za pravu kupu M = Rπ ⋅ s . tj. Povr{ina i zapremina kupe ra~unaju se po formulama: P = B+M. H 2R Sl. 98) ako je 2R = s .

99 Za svaku zarubqenu kupu je B1 = R 2 π . Obi~no se koristimo slede}im oznakama za zarubqenu kupu: B1 – povr{ina dowe baze. Povr{ina i zapremina zarubqene kupe ra~unaju se po formulama: 101 . u zavisnosti od toga da li je nastala presecawem prave ili kose kupe. a za pravu zarubqenu kupu M = πs ( R + r ) . Zarubqena kupa mo`e biti prava ili kosa. B2 = r 2 π .15. Ima dve osnove (baze) i omota~. – povr{ina omota~a. Osnove su krugovi koji se nalaze u paralelnim ravnima. r H R R r s H Sl. 99) nastaje presecawem (kru`ne) kupe nekom ravni koja je paralelna sa osnovom kupe. – du`ina izvodnica prave zarubqene kupe. – polupre~nik gorwe osnove. B2 M R r H s – povr{ina gorwe baze. Zarubqena kupa Zarubqena (kru`na) kupa (sl. – polupre~nik dowe osnove. – visina zarubqene kupe (rastojawe izme|u osnova).3.

a pomenuto odstojawe je polupre~nik sfere. 101). a zapremina loptinog odse~ka 2 V = π h ( 3R − h ) = π h 3r 2 + h2 . ( ) Сл. V= Hπ 2 1 B1 + B1B2 + B2 = R + Rr + r 2 ⋅ 3 3 ( ) ( ) Ako je zarubqena kupa prava. 5. a odgovaraju}i deo sferne povr{i je kapica ili kalota (sl.4. Deo prostora ograni~en sferom zove se lopta (kugla) (sl. 100). Tada je povr{ina kalote h r O R P = 2 Rπ ⋅ h.P = B1 + B2 + M . Fiksirana ta~ka je centar sfere. 101 102 . onda se deo lopte sa jedne strane ravni zove loptin odse~ak. Neka je R polupre~nik lopte. Tada su wena povr{ina i zapremina date formulama: P = 4 R 2π. Neka je h visina kalote. 3 6 pri ~emu je r polupre~nik osnove (prese~nog kruga) loptinog odse~ka. 100 Ako loptu preseca neka ravan. onda je P = R 2 π + r 2 π + πs ( R + r ) . Sfera i lopta Sfera (sferna povr{) je skup svih ta~aka u prostoru koje su na podjednakom odstojawu od jedne fiksirane ta~ke. V= 4 3 R π. 3 R Sl.

O a zapremina loptinog sloja V = π h 3r + 3r2 + h2 . 1 6 2 2 ( ) Sl. 102 103 . Neka je h visina sloja i neka su r i r2 polupre~nici 1 prese~nih krugova.Ako se lopta prese~e sa dve paralelne ravni. onda se deo lopte izme|u tih ravni naziva loptin sloj. a odgovaraju}i deo sferne povr{i je loptin (sferni) pojas (sl. Tada je povr{ina sfernog pojasa h r 2 r R 1 P = 2 Rπ ⋅ h. 102).

a n odse~ak na y -osi. tada BC ⋅ 1+ λ 1+ λ U specijalnom slu~aju. ako je C sredi{te du`i AB. y2 . za λ =1. B x2 . Rastojawe izme|u ta~aka. y= y1 + λy2 x= x1 + x2 2 . Podela du`i u datom odnosu.2. ANALITI^KA GEOMETRIJA U RAVNI 16. y = kx + n. ) Eksplicitni (glavni) oblik jedna~ine prave je pri ~emu je k koficijent pravca prave. y1 . y3 ra~una se po formuli ( 2 ⋅ ) ( ) ( ) P= 1 x ( y − y3 ) + x2 ( y3 − y1 ) + x3 ( y1 − y2 ) . Jedna~ina prave koja prolazi kroz ta~ku M 1 x1 . Prava u ravni Op{ti (implicitni) oblik jedna~ine prave je Ax + By + C = 0.16. ako je je AC = λ . tj. tj. y2 dato je sa ( ) ( ) d ( A. (A 2 + B2 > 0 . 2 1 2 16. y1 i ~iji je koeficijent pravca k data je sa ( ) y − y1 = k ( x − x1 ) . Ako ta~ka C ( x. y= y1 + y2 Povr{ina trougla sa temenima A x1 . va`i x= x1 + λx2 . 104 . C x3 .1. Povr{ina trougla Rastojawe izme|u ta~aka A x1 . y ) deli du` AB u odnosu λ . y1 i B x2 .B ) = AB = ( x2 − x1 ) + ( y2 − y1 ) 2 2 .

y1 ( ) i y − y1 = y2 − y1 x2 − x1 ( x − x1 ) . Jedna~inu pramena mo`emo zapisati i u obliku A1 x + B1 y + C + λ ( A2 x + B2 y + C2 ) = 0 ∨ A2 x + B2 y + C2 = 0 . Sve prave koje prolaze kroz S date su jedna~inom oblika α ( A1 x + B1 y + C1 ) + β ( A2 x + B2 y + C2 ) = 0 .0 ) . 1 2 2 l1 l2 ⇔ k1 = k2 . 105 . λ ∈ R. ( m. To je jedna~ina pramena pravih sa centrom u ta~ki S. ( x2 − x1 ≠ 0 ) . y2 ) je Jedna~ina prave koja prolazi kroz ta~ke M 1 x1 .M 2 ( x2 . Odstojawe ta~ke M ( x0 .l2 ) = tg ϕ = 1 + k k2 k −k . ( услов паралелности ) 3 l1 ⊥ l2 ⇔ k1k2 = −1. Za prave l1 : y = k1 x + n1 i l 2 : y = k 2 x + n 2 va`i: 1 tg 1 ( l1 . y0 ) od prave Ax + By + C = 0 ra~unamo po formuli Segmentni oblik jedna~ine prave je d= Ax0 + By0 + C A2 + B 2 ⋅ Neka su A1 x + B1 y + C1 = 0 i A2 x + B2 y + C2 = 0 jedna~ine dve prave koje se seku u ta~ki S.n ≠ 0 ) . ( α . ( услов нормалности ) . m n pri ~emu su m i n odse~ci koje prava ~ini na koordinatnim osama.β ) ≠ ( 0. x y + = 1.

3. Ako je M x0 . 2 ( ) Specijalno. kru`nica sa centrom u koordinatnom po~etku i polupre~nikom r ima jedna~inu x2 + y2 = r 2 . Uslov dodira prave y = kx + n i kru`nice ( x − a) 2 + ( y − b ) = r 2 je 2 r 2 1 + k 2 = ( ka − b + n ) . krug) Jedna~ina kru`nice sa centrom 2 u ta~ki C ( a. tada je 2 jedna~ina tangente kru`nice u toj ta~ki ( x − a ) ( x0 − a ) + ( y − b ) ( y0 − b ) = r 2 . taj uslov glasi r 2 1 + k 2 = n2 . y0 ( ) ( ) ta~ka kru`nice ( x − a) 2 + ( y − b ) = r 2 . ako je re~ o kru`nici x 2 + y 2 = r 2 . Jedna~ina oblika x 2 + y 2 + mx + ny + p = 0 predstavqa jedna~inu kru`nice u ravni ako je m 2 + n 2 − 4 p > 0. 106 . Specijalno.16. dok za ta~ke van te kru`nice va`i da je x2 + y2 > r 2 .b ) i polupre~nikom r data je sa ( x − a) 2 + ( y − b) = r2 . Kru`nica (kru`na linija. Sve ta~ke unutar kru`nice x 2 + y 2 = r 2 zadovoqavaju relaciju x2 + y2 < r 2 . koja u slu~aju kru`nice x 2 + y 2 = r 2 postaje xx0 + yy0 = r 2 .

Fiksirane ta~ke zovu se `i`e ili fokusi elipse. dok za ta~ke van te elipse va`i da je 2 + 2 > 1. 103 107 . To je tzv. 0 ) i F2 ( c. a 2 b2 pri ~emu je b 2 = a 2 − c 2 . Sve ta~ke unutar elipse x2 y2 + =1 a 2 b2 zadovoqavaju relaciju x2 y2 x2 y2 + 2 < 1. tada je jedna~ina elipse b 2 x 2 + a 2 y 2 = a 2b 2 ili x2 y2 + =1. kanonski oblik jedna~ine elipse. Ako je taj zbir odstojawa 2a i ako su `i`e F1 ( −c. ( 0 < c < a ) .16.4. 103) je skup svih ta~aka u ravni ~iji je zbir odstojawa od dve fiksirane ta~ke konstantan. 0 ) . a2 b a b y b M d r r<d r 2 r 0 1 F 1 F a x 2 x=− a ε x= a ε Sl. Elipsa Elipsa (sl.

a a a a a2 a2 ⋅ Direktrise elipse su prave x = i x = − . a d odstojawe te ta~ke Numeri~ki ekscentricitet je parametar ε = od odgovaraju}e (istostrane) direktrise. onda je wena jedna~ina ( ) ( x − x0 ) + ( y − y0 ) 2 2 a2 b2 = 1. tj. r2 = a − x. 108 . x2 y2 Uslov dodira prave y = kx + n i elipse 2 + 2 = 1 je a b a 2 k 2 + b2 = n2 . y0 je ( ) xx0 a 2 + yy0 b2 = 1. pri ~emu je r d fokalni radijus proizvoqne ta~ke elipse. y0 i ako su wene poluose (du`ina a i b ) paralelne koordinatnim osama. Ako je centar elipse u ta~ki S x0 . y ) na elipsi su: r1 = a + c c x. a a ( r1 + r2 = 2a ) . c a 2 − b2 = < 1. odnosno male poluose elipse. Linearni ekscentricitet (rastojawe `i`e od centra elipse) je parametar c = a 2 − b 2 . x = i x=− ε ε c c r Osnovno svojstvo direktrisa je da va`i = ε < 1. x2 y2 + = 1 je a 2 b2 Povr{ina dela ravni ograni~enog elipsom P = abπ . Du`ine potega (fokalni radijusi) ta~ke M ( x.Parametri a i b su du`ine velike. Jedna~ina tangente elipse u wenoj ta~ki M x0 .

0 ) . y M d r r r>d 2 b r 1 F 1 0 a F 2 x Sl. Ako je apsolutna vrednost razlike odstojawa 2a i ako su `i`e F1 ( −c.5. Du`ine potega (fokalni radijusi) ta~ke M ( x. 0 ) i F2 ( c. kanonski oblik jedna~ine hiperbole. y ) na hiperboli su: 109 . odnosno imaginarne poluose hiperbole. To je tzv. Fiksirane ta~ke zovu se `i`e ili fokusi hiperbole. 104 Parametri a i b su du`ine realne. ( 0 < a < c ) . tada je jedna~ina hiperbole 2 2 2 2 2 2 x2 y2 b x − a y = a b ili 2 − 2 = 1 . 104) je skup svih ta~aka u ravni ~ija je apsolutna vrednost razlike odstojawa od dve fiksirane ta~ke konstantna. a b 2 2 2 pri ~emu je b = c − a .16. Hiperbola Hiperbola (sl.

r1 − r2 = 2a (za levu granu). tj. c a2 + b2 = > 1. x = i ε ε c r a2 x = − ⋅ Osnovno svojstvo direktrisa je da va`i = ε > 1. 110 . a a c c r1 = − x − a. onda je wena jedna~ina ( x − x0 ) − ( y − y0 ) 2 2 a2 b2 = 1. Jedna~ina tangente hiperbole u wenoj ta~ki M x0 . a a r1 = ( ) Linearni ekscentricitet (rastojawe `i`e od centra hiperbole) je parametar c = a 2 + b 2 . y0 je ( ) xx0 a 2 − yy0 b2 = 1. pri ~emu d c je r fokalni radijus proizvoqne ta~ke hiperbole. b b x i y = − x. r2 = x − a. y0 ( ) i ako su wene poluose (du`ina a i b ) paralelne koordinatnim osama. a a a a a2 Direktrise hiperbole su prave x = i x = − . a a 2 2 x y Uslov dodira prave y = kx + n i hiperbole 2 − 2 = 1 je a b Jedna~ine asimptota hiperbole su: y = a 2 k 2 − b2 = n2 . a d odstojawe Numeri~ki ekscentricitet je parametar ε = te ta~ke od odgovaraju}e (istostrane) direktrise. r2 = − x + a. ( r1 − r2 = 2a ) (za desnu granu).c c x + a. Ako je centar hiperbole u ta~ki S x0 .

105) je skup svih ta~aka u ravni koje su podjednako udaqene od jedne fiksirane ta~ke i fiksirane prave koja ne sadr`i tu ta~ku. kanonski oblik jedna~ine parabole sa parametrom p ∈ R\ {0} .6. ⎛p ⎞ . tada je jedna~ina parabole 2 y2 = 2 px. a fiksirana prava direktrisa parabole. 105 111 . d y y r=d p>0 d M r F p 2 F x 0 p<0 0 x x=− p 2 x=− p 2 Sl. Ako je `i`a parabole u ta~ki F ⎜ x=− p .0 ⎟ . Ekscentricitet parabole je ε = r = 1. a direktrisa prava ⎝2 ⎠ To je tzv. Fiksirana ta~ka je `i`a (fokus). Parabola Parabola (sl.16.

~ija je `i`a u ta~ki F ⎜ 0.Uslov dodira prave y = kx + n i parabole y 2 = 2 px je p = 2kn . ⎛ ⎝ ( ) Parabola. 106 y D 0 R x 112 . Jedna~ina tangente parabole y 2 = 2 px u wenoj ta~ki M x0 . 106). ⎟ i direktrisa prava 2 y=− p . 2 y p⎞ ⎠ y p<0 p>0 0 x 0 x Sl. ima jedna~inu x2 = 2 py (sl. y0 je yy0 = p ( x − x0 ) .

je proizvod svih uzastopnih prirodnih brojeva od 1 do n .17. + ⎜ ⎟a b +⎜ ⎟a b ⎝0⎠ ⎝1⎠ ⎝ n − 1⎠ ⎝n⎠ ⎛ n ⎞ n−k k = ⎜ ⎟a b .. Binomni koeficijenti i binomni obrazac Faktorijel prirodnog broja n . u oznaci n! . n ≥ k ) . Dakle.1.b ∈ C ) prirodnim brojem n va`i tzv. BINOMNI OBRAZAC. Binomni koeficijenti se defini{u sa: n ⋅ ( n − 1) ⋅⋅⋅ ( n − k + 1) ⎛n⎞ n! = ( n.. ⎝0⎠ ⎝n⎠ ⎝ 1 ⎠ ⎝ n − 1⎠ ⎛n⎞ ⎛ n ⎞ ⎜ ⎟=⎜ ⎟. ⎝ k ⎠ ⎝ k + 1⎠ ⎝ k + 1⎠ (a + b) n ⎛n⎞ ⎛n⎞ ⎛ n ⎞ 1 n−1 ⎛ n ⎞ 0 n = ⎜ ⎟ a nb0 + ⎜ ⎟ a n −1b1 + . ELEMENTI KOMBINATORIKE 17. binomni obrazac (Wutnova binomna formula): ⎛n⎞ ⎛n⎞ ⎛n⎞ ⎛ n ⎞ ⎜ ⎟ = ⎜ ⎟ = 1. k ∈ N ) . ⎜ ⎟ = 1. ⎝k ⎠ ⎝n−k ⎠ ⎛ n ⎞ ⎛ n ⎞ ⎛ n + 1⎞ ⎜ ⎟+⎜ ⎟=⎜ ⎟. ⎜ ⎟ = k! ⎝0⎠ ⎝k⎠ Za binomne koeficijente va`e slede}e osobine: Za stepenovawe izraza a + b ( a. k k =0 ⎝ ⎠ ∑ n . ⎜ ⎟ = ⎜ ⎟ = n. 113 . Po definiciji je 0!=1. n! = 1 ⋅ 2 ⋅ 3 ⋅⋅⋅n .k ∈ N0 . ⎜ ⎟= k! ⎝ k ⎠ k!( n − k ) ! ⎛α⎞ ⎛ α ⎞ α ⋅ ( α − 1) ⋅⋅⋅ ( α − k + 1) ( α ∈ R.

.U specijalnim slu~ajevima dobijamo: 1 ( a + b ) = a + b. 17..n} → A. Ka`emo i da je A jedan n -skup. A2 .. 3 ( a + b ) = a3 + 3a 2b + 3ab2 + b3 . Elementi kombinatorike Neprazan skup A je kona~an ako za neko n ∈ N postoji bijektivno preslikavawe f :{1. ∪ An = ∑ A −∑ A ∩ A + ∑ A ∩ A ∩ A i i j i j i =1 i< j i< j <k n −1 n k − . U specijalnim slu~ajevima (za n = 2 i n = 3 ) imamo: A∪ B = A + B − A∩ B A∪ B ∪C = A + B + C − A∩ B − A∩C − B ∩C + A∩ B ∩C . 4 ( a + b ) = a 4 + 4a3b + 6a 2b2 + 4ab3 + b4 . + ( −1) A1 ∩ A2 ∩ .. 2 ( a + b ) = a 2 + 2ab + b2 . ako je Ai ∩ A j ( i ≠ j ) . (Pravilo zbira) Ako su A1 . ∪ An = A1 + A2 + ... . U tom slu~aju skup A ima n elemenata...2.. 114 . Prazan skup je kona~an i va`i ∅ = 0..... A2 . An va`i da je A1 ∪ A2 ∪ .. + An . tj. (Formula ukqu~ivawa-iskqu~ivawa) Za kona~ne skupove A1 .. tj. wegov kardinalni broj je n . An me|usobno disjunktni skupovi . tada je A1 ∪ A2 ∪ .... Kardinalni broj skupa A ozna~ava se sa A . ∩ An ....2....

.. je kolekcija a1 ..an } . A2 . ⎣ Dva multiskupa su jednaka ako imaju istu specifikaciju. pri ~emu se ai javqa ki puta. Kombinacija bez ponavqawa k -te klase nekog n -skupa je svaki wegov podskup od k elemenata..an . k ⎟ ⎠ Varijacija bez ponavqawa k -te klase nekog n -skupa je svaka ure|ena k -torka (ure|eni niz du`ine k ) razli~itih elemenata iz tog skupa.... ( i = 1.. а2 .(Pravilo proizvoda) Za kona~ne skupove A1 . Va`i A = n ⇒ P ( A) = 2n . An va`i da je A1 × A2 ×⋅⋅⋅× An = A1 ⋅ A2 ⋅⋅⋅ An .an n ⎤ ...n.. Wihov ukupan broj je ⎛n⎞ k Cn = ⎜ ⎟ ...аn . ⎝k ⎠ Kombinacija sa ponavqawem k -te klase nekog n -skupa je svaki k -multiskup ~iji je nosa~ u tom n -skupu... k1 + + kn = m ).. Wihov ukupan broj je Vnk = ( n − k )! n! = n ⋅ ( n − 1) ⋅⋅⋅ ( n − k + 1) ..a1.. ki ∈ N 0 ..а2 .. Multiskup veli~ine m ( m -multiskup ).... 115 .. Ukupan broj kombinacija bez ponavqawa k -te klase n -skupa je k Cn = ⎛ ⎜ ⎝ n + k − 1⎞ . Partitivni skup skupa A je skup svih wegovih podskupova i ozna~avamo ga sa P ( A ) ... ⎦ k k k Za multiskup ka`emo da ima specifikaciju ⎡ a1 1 a2 2 ...a2 ... ~iji je nosa~ u skupu A = {a1 .

k2 . Permutacija n -skupa je svaka wegova varijacija bez ponavqawa n -te klase. Zato je wihov ukupan broj Pn = Vnn = n ⋅ ( n − 1) ⋅⋅⋅ 2 ⋅1 = n! .... Wihov ukupan broj je ⎣ ⎦ P ( k1 . + kn = m ) ...Varijacija sa ponavqawem k -te klase nekog n .....kn! ( k1 + k2 + .skupa je svaka ure|ena k -torka (ne obavezno razli~itih) elemenata iz tog skupa.kn ) = m m! k1!k2! . Isak Wutn 1643–1727 116 . Permutacija sa ponavqawem je permutacija m -multiskupa sa k k k specifikacijom ⎡ a1 1 a2 2 .an n ⎤ . Wihov ukupan broj je Vnk = nk ..

18. REALNI NIZOVI. ARITMETI^KA I GEOMETRIJSKA PROGRESIJA 18.1. Realni nizovi
Realni (beskona~ni) niz je svako preslikavawe a : N → R. Slika broja n ∈ N ozna~ava se sa an i zove se op{ti ili n -ti ~lan niza. Prirodan broj n je indeks ~lana an . Niz se ozna~ava sa

( an )n∈N

ili an , smatraju}i da su wegovi ~lanovi a1 ,a2 ,...,an ,... .

( )

Niz an je:

( )

strogo rastu}i ako ( ∀n ∈ N ) an +1 > an , opadaju}i ako ( ∀n ∈ N ) an +1 ≤ an , strogo opadaju}i ako ( ∀n ∈ N ) an +1 < an . Niz je monoton ako je rastu}i ili opadaju}i, a strogo monoton ako je strogo rastu}i ili strogo opadaju}i. Niz an da je

rastu}i ako ( ∀n ∈ N ) an +1 ≥ an ,

( ) je konstantan ( an )

ako postoji takav realan broj c ∈ R

( ∀n ∈ N ) an = c.
je ograni~en ako postoje takvi realni brojevi

Niz

m,M ∈ R da je

( ∀n ∈ N ) m ≤ an ≤ M .

Realan broj a je grani~na vrednost niza
n →∞ n

lim a = a ili an → a ( n → ∞ ) , ako se skoro svi ~lanovi niza ( an )

( an ) ,

u oznaci

nalaze u proizvoqno zadatoj okolini broja a . Preciznije:
n →∞ n

lim a = a ⇔ ( ∀ε > 0 ) ( ∃n0 ∈ N ) ( ∀n ) n ≥ n0 ⇒ an − a < ε .

(

)

117

Ako je

konvergira ka broju a. Ako niz ne konvergira nijednom realnom broju, onda se ka`e da je divergentan. Pojam beskona~ne grani~ne vrednosti niza an defini{e se na slede}i na~in:
n →∞ n →∞

n →∞ n

lim a = a , tada se ka`e da je niz ( an ) konvergentan i da

( )

lim an = +∞ ⇔ ( ∀K > 0 ) ( ∃n0 ∈ N ) ( ∀n ) ( n ≥ n0 ⇒ an ≥ K ) ,

lim an = −∞ ⇔ ( ∀K > 0 ) ( ∃n0 ∈ N ) ( ∀n ) ( n ≥ n0 ⇒ an ≤ − K ) .
n →∞ n →∞

U slu~aju da je lim an = +∞ ili lim an = −∞ , za niz an da odre|eno divergira.

( ) ka`e se i

Neka su an i bn konvergentni nizovi. Tada va`i:

( ) ( )

n →∞ n →∞ n →∞

lim ( an ± bn ) = lim an ± lim bn ,
n→∞

lim can = c lim an
n→∞ n→∞

(c ∈ R ) ,
n→∞

n→∞

lim ( an ⋅ bn ) = lim an ⋅ lim bn , lim an bn =
n →∞

lim an lim bn

n →∞

( bn , b ≠ 0 ) .

n →∞

18.2. Aritmeti~ka progresija
Kona~an ili beskona~an niz an

( )

je aritmeti~ka progresija

(ili aritmeti~ki niz) ako se svaki ~lan tog niza (osim prvog) dobija tako {to se prethodnom ~lanu doda uvek isti broj. Taj broj se zove razlika aritmeti~ke progresije. Razlika aritmeti~ke progresije obi~no se ozna~ava sa d . Aritmeti~ka progresija je jednozna~no odre|ena svojim prvim ~lanom a1 i razlikom d .

118

Za aritmeti~ki niz an va`i:

( )

an = a1 + ( n − 1) d ,

( an − општи члан низа )
an − an −1 = d ( n ≥ 2 ) , an = an −1 + an+1 2

( n ≥ 2) .

(Svaki ~lan aritmeti~kog niza (osim prvog) je aritmeti~ka sredina svojih susednih ~lanova). Zbir prvih n ~lanova aritmeti~kog niza an , u oznaci Sn , ra~una se po formuli

( )

n ( a1 + an ) = n ( 2a1 + ( n − 1) d ) . 2 2 Aritmeti~ki niz je rastu}i za d > 0 , opadaju}i za d < 0 i konstantan za d = 0. Sn =

18.3. Geometrijska progresija
Kona~an ili beskona~an niz an

( ) je geometrijska progresija

(ili geometrijski niz) ako se svaki ~lan tog niza (osim prvog) dobija tako {to se prethodni ~lan pomno`i uvek istim brojem. Taj broj se zove koli~nik geometrijske progresije. Koli~nik geometrijske progresije obi~no ozna~avamo sa q . Dakle, geometrijska progresija je jednozna~no odre|ena svojim prvim ~lanom a1 i koli~nikom q. Za geometrijski niz an va`i:

( )

an = a1 ⋅ q n −1 ,

( an − општи члан низа )
an = q ⋅ an −1 ( n ≥ 2 ) ,

119

an = an −1 ⋅ an+1 ( n ≥ 2 ) ,
2

an = an −1 ⋅ an+1

( an ≥ 0 ) . ( )

(Svaki ~lan geometrijskog niza (osim prvog) je geometrijska sredina svojih susednih ~lanova). Zbir prvih n ~lanova geometrijskog niza an , u oznaci Sn , ra~una se po formuli

Sn = a1 ⋅

1 − qn 1− q

( q ≠ 1) , ( q = 1) .
n →∞

Sn = n ⋅ a1

Ako je −1 < q < 1, onda postoji lim S n , tj. zbir svih ~lanova geometrijskog niza je (kona~an) realan broj. Ozna~avaju}i ga sa S∞ , imamo da je

S∞ = lim Sn = a1 + a1 ⋅ q + a1 ⋅ q 2 +
n→∞

+ a1 ⋅ q n −1 +

=

1− q

a1

( за − 1 < q < 1) .

120

19. GRANI^NA VREDNOST I NEPREKIDNOST FUNKCIJE
terval oblika ( a − ε , a + ε ) . Ta~ka a ∈ R je ta~ka nagomilavawa skupa Pod ε -okolinom ( ε > 0 ) ta~ke a ∈ R podrazumeva se svaki in-

D ⊂ R ako postoji ( a − ε , a + ε ) {a} ∩ D ≠ ∅.

ε -okolina

te

ta~ke

za

koju

je

Neka f : D → R i neka je a ta~ka nagomilavawa skupa D. Broj A ∈ R je grani~na vrednost (limes) funkcije f kad x te`i a ako va`i

( ∀ε > 0 )( ∃δ > 0 )( ∀x ∈ D ) 0 <
x→a

x − a < δ ⇒ f ( x) − A < ε

i pi{emo

lim f ( x ) = A ili f ( x ) → A (kad x → a ).

Neka je lim f ( x ) = A i lim g ( x ) = B. Tada va`i:
x →a x →a

lim ( c ⋅ f ( x ) ) = c ⋅ A,
x →a x →a x →a

(c ∈ R)

lim ( f ( x ) ± g ( x ) ) = A ± B, lim ( f ( x ) ⋅ g ( x ) ) = A ⋅ B, lim
x →a

g ( x)

f ( x)

=

A ( g ( x ) ≠ 0,B ≠ 0 ) . B

Funkcija f : D → R je neprekidna u ta~ki a ∈ D ako je

lim f ( x ) = f ( a ) .
x →a

Funkcija f : D → R je neprekidna na D ako je neprekidna u svim ta~kama iz D. Sve elementarne funkcije su neprekidne u svim ta~kama svojih domena.

121

Navodimo osnovne (tabli~ne) grani~ne vrednosti:

1 = 0, x →∞ x lim

1 = ±∞ , x →±0 x lim

lim

sin x 1 − cos x 1 = 1, lim = , x →0 x x →0 2 x2

x →∞

lim an x n + an −1 x n −1 + ... + a1 x + a0 = lim an x n ,
x →∞

(

)

( an ≠ 0 ) ( an ,bm ≠ 0 )

x →∞

lim

bm x m + bm−1 x m−1 + ... + b1 x + b0
x

an x n + an −1 x n −1 + ... + a1 x + a0

= lim

an x n bm x m

x →∞

,

1 ⎛ 1⎞ lim ⎜1 + ⎟ = lim (1 + x ) x = e, x →±∞ ⎝ x →0 x⎠

lim

log a (1 + x ) x

x →0

= log a e, lim

ln (1 + x ) x

x →0

= 1,

lim

a x −1 ex −1 = ln a , lim = 1. x →0 x →0 x x

122

Izvod i pravila diferencirawa Neka je data funkcija f : ( a. 123 . Grani~na vrednost (ako postoji) Δx →0 lim f ( x0 + Δx ) − f ( x0 ) Δx = lim Δy Δx →0 Δx je prvi izvod ili izvod funkcije f u ta~ki x0 i ozna~ava se sa Funkcija f je diferencijabilna u intervalu ( a. IZVOD FUNKCIJE I WEGOVA PRIMENA 20. 107 Postupak nala`ewa izvoda naziva se diferencirawe. Za funkciju f ka`emo da je diferencijabilna u ta~ki x0 . koeficijent pravca tangente grafika funkcije f u ta~ki za x = x0 y f ( x0 + Δx ) M Δy t f ( x0 ) M0 Δx x0 x0 + Δx 0 x Sl. funkcije f u ta~ki x0 geometrijski predstavqa f ′ ( x0 ) .20.b ) ako je diferencijabilna u svakoj ta~ki tog intervala. 107).1. Izvod (sl.b ) .b ) → R i neka x0 ∈ ( a.

f ( ) ( x ) = f ( ) ( x ) .b ) . a funkcija f : ( c.Ako su funkcije f i g diferencijabilne u ta~ki x . ( c ⋅ f ( x ) )′ = c ⋅ f ′ ( x ) ( c = const.b ) → R diferenci- (f ′ u )′ ( x ) = f ( u ( x ) ) = f ′ ( u ( x ) ) ⋅ u′ ( x ) .) .. f ′′ ( x ) = ( f ′ ( x ) )′ . ⎛ f ( x ) ⎞′ f ′ ( x ) ⋅ g ( x ) − f ( x ) ⋅ g ′ ( x ) = ⎜ ⎜ g ( x) ⎟ ⎟ g 2 ( x) ⎝ ⎠ ( g ( x ) ≠ 0) .. ( f ( x ) ⋅ g ( x ) )′ = f ′ ( x ) ⋅ g ( x ) + f ( x ) ⋅ g ′ ( x ) . Ako f ima izvod y0 = f ( x0 ) i va`i f ′ ( x0 ) ≠ 0 . ( ) 124 .d ) → R u tajabilna u ta~ki x i va`i (Izvod slo`ene funkcije) Neka je funkcija u : ( a. tada wena inverzna funkcija f −1 ima izvod u ta~ki ( f ( y ))′ = f ′ (1x ) ⋅ −1 0 0 Izvodi proizvoqnog reda defini{u se sa: ′ 0 n n −1 f ( ) ( x ) = f ( x ) . Tada je slo`ena funkcija f u : ( a... ( ) (Izvod inverzne funkcije) Neka je funkcija f neprekidna i strogo monotona u nekoj okolini ta~ke x0 . diferencijabilna u ta~ki x ∈ ( a.b ) → ( c.d ) ~ki y = u ( x ) . tada va`e slede}a pravila diferencirawa: ( f ( x ) ± g ( x ) )′ = f ′ ( x ) ± g ′ ( x ) .

2. y′ = f ′( x ) = dx ′ = 0 ( c = const ) (c ) изводи слож ених ф ункција du u = u (x ) . Tabli~ni izvodi изводи основних ф ункција dy y = f ( x ) . u′ = u′(x ) = dx ( x )′ = α x α α −1 (α ∈ R ) ( u )′ = α u α α −1 ⋅ u ′ (α ∈ R ) ( x )′ ( ) ( a )′ = a ( e )′ = e x x 1 ⎛ 1 ⎞′ = 1. ⎜ ⎟ = − 2 x ⎝x⎠ 1 ′ x = 2 x x ⎛1 ⎜ ⎝u ( ) ( a )′ = a ( e )′ = e u u u u 1 ⎞′ ⎟ = − 2 ⋅u′ u ⎠ 1 ′ u = ⋅u′ 2 u ⋅ u ′ ln a ⋅u′ 1 ⋅u′ u ln a ln a ( 0 < a ≠ 1) (0 < a ≠ 1) ( 0 < a ≠ 1) (0 < a ≠ 1) x ( log a x )′ ( ln x )′ = 1 x 1 x ln a ( log a u )′ ( ln u )′ = = = 1 ⋅u′ u = u ′ ⋅ cos u ( sin x )′ ( cos x )′ ( tgx )′ = = cos x = − sin x ( sin u )′ ( tgu )′ = ( cos u )′ = − u ′ ⋅ sin u 1 ⋅u′ cos 2 u 1 ( ctgu )′ = − 2 ⋅ u ′ sin u 1 ⋅u′ ( arcsin u )′ = 1− u2 1 ⋅u′ ( arccos u )′ = − 1− u2 1 ⋅u′ ( arctgu )′ = 1+ u2 1 ⋅u′ ( arcctgu )′ = − 1+ u2 1 cos 2 x 1 ( ctgx )′ = − 2 sin x 1 ( arcsin x )′ = 1 − x2 1 ( arccos x )′ = − 1 − x2 1 ( arctgx )′ = 1 + x2 1 ( arcctgx )′ = − 1 + x2 125 .20.

ako je f ′′ x0 < 0 . U slu~aju da je ( ) f ′′ ( x0 ) = 0 . y f ( x0 ) f ( x0 ) y max min x0 . onda je Ako funkcija f ima pozitivan (negativan) izvod u intervalu f strogo rastu}a (strogo opadaju}a) u ( a.b ) ima lokalni ekstremum i ako je diferencijabilna u toj ta~ki. Ta~ke u kojima je izvod funkcije jednak nuli nazivaju se stacionarne ta~ke te funkcije. 108 (Fermaova teorema) Ako f : ( a. tada funkcija f u x0 posti`e lokalni mini- mum. Lokalni maksimum i lokalni minimum zovu se lokalni ekstremumi funkcije (sl. tada f u x0 ima lokalni maksimum.b ) → R u ta~ki x0 ∈ ( a. 108).ε 0 x0 . . tada je f ′ ( x0 ) = 0. 126 .b ) . Ako je f ′′ ( x0 ) > 0.3.ε x0 x0 + ε x 0 x0 x0 + ε x Sl.b ) . ispitivawe prirode ta~ke x0 vr{i se pomo}u izvoda vi{eg reda ili ispitivawem monotonosti funkcije f .b ) → R u ta~ki x0 ∈ ( a.b ) posti`e lokalni maksimum (lokalni minimum) ako postoji okolina oko x0 u kojoj je f ( x0 ) najve}a (najmawa) vrednost funkcije f . Funkcija f : ( a. Neka je x0 stacionarna ta~ka funkcije f .20. Primena izvoda ( a.

b ) . ⎟ = x→a ′ g ( x) ⎝ 0 ∞ ⎠ g ( x) (Lopitalova pravila) 127 . (Lopitalova teorema) Neka su funkcije f .g: ( a. tada je x →a g ′ ( x ) lim x→a x→a x→a x→a x →a f ( x) ⎛ 0 ∞ ⎞ f ′( x) lim ⋅ ⎜ . Ako je Za odre|ivawe grani~nih vrednosti funkcija ~esto se koristi slede}a teorema.diferencijabilne i neka je g ′ ( x ) ≠ 0 za sve x ∈ ( a.b ) → R lim f ( x ) = lim g ( x ) = 0 (ili lim f ( x ) = lim g ( x ) = ∞ ) i ako postoji f ′( x) lim .

.

Drugi deo RE[ENI ZADACI SA PRIJEMNIH ISPITA IZ MATEMATIKE .

.

a du`ina izvodnice je 10cm. 5. Re{iti jedna~ine: 2 x + 1 x + 2 5x + 2 a) − = − 2 x. Re{iti nejedna~inu xlog2 x −3log2 x +1 < 8 . 5 4 3 b) ( f (x )) + f (x ) = 0. Izra~unati obim i povr{inu jednakokrakog trapeza opisanog oko kruga ako je du`ina ve}e osnovice 3cm. ⎛⎛ 1 3 9 ⎞ 7 ⎞ ⎜ ⎜ + : ⎟ :1 ⎟ + log 2 0 . 2 2 x +y x − y4 2 −2 1. cos 2 x − 3 sin x cos x = −1 . Od 5 oficira.6. x < 2 ⎩ x − 1. 8. Na koliko na~ina je to mogu}e u~initi? 131 . Povr{ina prave kupe je 96π cm 2 . ako je f ( x ) = ⎨ 2 ⎧ x + 1. 9. Na}i peti ~lan i koli~nik te progresije. Na}i jedna~ine zajedni~kih tangenti parabole y 2 = 8 x i kru`nice x2 + y2 = 2 . 10. grupa 2000. a) Izra~unati b) Uprostiti 2. Izra~unati cos 20° ⋅ cos 40° ⋅ cos 60° ⋅ cos 80° . 4 podoficira i 10 vojnika treba formirati grupu od 4 osobe u kojoj }e biti bar po jedan oficir i podoficir. ⎝ ⎝ 5 4 5 ⎠ 30 ⎠ x y(x − y ) − 4 . x ≥ 2.0625. god. a jedan wegov unutra{i ugao je 60° .1. a zbir kvadrata ~lanova te iste progresije je 153. Re{iti trigonometrijsku jedan~inu 2 4. Izra~unati zapreminu kupe. 3. 6. 7. Zbir svih ~lanove beskona~ne geometrijske progresije je 16.

jedna~ina glasi (x − 1) + x − 1 = 0 . Tada je 2 (x + 1)2 + (x + 1) = 0 ∧ x < 2 ⇔ x 2 + 3x + 1 = 0 ∧ x < 2 ⇔ ( x = −1 ∨ x = −2) ∧ x < 2 ⇔ x = −1 ∨ x = −2 . ⎝2⎠ −2 y ( x − y )2 y ( x − y )2 x x = − 4 = 2 − 2 x2 + y2 x − y4 x + y2 x − y2 x2 + y2 y ( x − y) x = 2 − = x + y2 ( x + y ) x2 + y2 ( )( ) 2. jedna~ina glasi (x + 1) + (x + 1) = 0 . (re{ewa) ⎛⎛ 1 3 9 ⎞ 7 ⎞ 1. sa 60 . x ( x + y ) − y ( x − y ) x + xy − xy + y 2 1 .a) Ako se data jedna~ina pomno`i sa NZS ( 3. 0625 = ⎝ ⎝ 5 4 5 ⎠ 30 ⎠ ⎛ ⎛ 1 3 5 ⎞ 30 ⎞ 2 ⎛ 12 + 25 30 ⎞ = ⎜ ⎜ + ⋅ ⎟ ⋅ ⎟ + log 2 ( 0. 4. Tada je ⇔ x ∈ ∅ . dobija se: uz uslov x ≠ − y ∧ x ≠ y . b) Ako je x < 2 . 25 ) = ⎜ ⋅ ⎟ + 2 ⋅ log 2 0.(jedna~ina nema re{ewa) .1. = = 2 = 2 2 2 (x + y ) ( x + y ) ( x + y ) ( x + y ) x + y 2 ( ) 2x + 1 x + 2 5x + 2 − = − 2 x ⇔ 12 ( 2 x + 1) − 15 ( x + 2 ) = 20 ( 5 x + 2 ) − 120 x 5 4 3 ⇔ 9 x − 18 = −20 x + 40 ⇔ x = 2.52 = 37 ⎠ ⎝ 60 ⎝ ⎝ 5 4 9 ⎠ 37 ⎠ −2 −2 −2 ⎛ 37 30 ⎞ = ⎜ ⋅ ⎟ + 2 ⋅ 2 ⋅ log 2 2−1 = ⎝ 60 37 ⎠ b) −2 ⎛1⎞ ⎜ ⎟ + 4 ( −1) = 4 − 4 = 0 . god.5 ) .a) ⎜ ⎜ + : ⎟ : 1 ⎟ + log 2 0 . grupa 2000. 2 (x − 1)2 + (x − 1) = 0 ∧ x ≥ 2 ⇔ x 2 − x = 0 ∧ x ≥ 2 ⇔ ( x = 0 ∨ x = 1) ∧ x ≥ 2 132 Ako je x ≥ 2 . tj.

4. data jedna~ina je ekvivalentna sa: cos 2 x − 3 sin x cos x = −1 ⇔ cos 2 x + 1 − 3 sin x cos x = 0 ⇔ cos 2 x + sin 2 x + cos 2 x − 3 sin x cos x = 0 ⇔ 2 cos 2 x + sin 2 x − 3 sin x cos x = 0 2 ( дељењем са cos x≠0 ) ⇔ 2 + tg 2 x − 3tgx = 0 ⇔ tgx = t ∧ t 2 − 3t + 2 = 0 ⇔ tgx = t ∧ ( t = 2 ∨ t = 1) ⇔ tgx = 2 ∨ tgx = 1 ⇔ x = arctg 2 + kπ . l ∈ Z .Re{ewa jedna~ine su x = −1 ili x = −2 . onda je x = 2 t . log 2 x < 3 . Prema tome. Za cos x = 0 ili sin x = 0 . 3. tj. skup re{ewa nejedna~ine je interval (0. pa dobijamo: (2 ) t t 2 −3t +1 <8 ⇔ 2t 3 − 3t 2 + t < 23 ⇔ t 3 − 3t 2 + t < 3 ⇔ t 3 − 3t 2 + t − 3 < 0 ⇔ t 2 ( t − 3) + ( t − 3) < 0 ⇔ ( t − 3) ⋅ t 2 + 1 < 0 ⇔ t < 3. Nejedna~ina xlog2 x −3log2 x +1 < 8 ima smisla za x > 0 . k ∈ Z ∨ x = 2 π 4 + lπ . za x = k ⋅ π 2 . ( ) 133 . kako je x > 0 . Ako uvedemo smenu log 2 x = t . k ∈ Z jedna~ina je nemogu}a.8) . Daqe. odakle sledi da je x < 8 i. log 2 x < log 2 23 . tj.

⎬⇒ ⎬⇒ ⎬⇒ c = 3−b ⎭ c = 3 − b ⎭ c = 3 − b ⎭ c = 2⎭ Visinu h dobijamo iz pravouglog trougla AED c 3 2 3 h = c ⋅ sin 60° = = = 3 . a povr{ina trapeza : P= a+b 3 +1 ⋅h = ⋅ 3 = 2 3 cm 2 . kako je trapez tangentni. 2). re{avawem y sistema t2 t1 2 t1: y = x + 2 0 -2 2 x t 2 : y = − x − 2. a 2 2 2 Sl. 2c = a + b . 2 Trapez je jednakokraki. je r2 = 2 i p = 4. odakle je 2 2 2c = 3 + b ⎫ 6 − 2b = 3 + b ⎫ 3 = 3b ⎫ b = 1⎫ ⎬. c a −b = i a = 3 . pa je A x E a−b c a−b . Prema tome.1 6. odnosno = . Uslov dodira prave (1 + k )r 2 y = kx + n i kru`nice x2 + y2 = r 2 je 2 = n 2 . Sl. 2 2 134 .2 Dakle. D r h c r a F x B b C Neka je E podno`je visine h iz temena D (sl.5. Tada je c AE = x = c ⋅ cos 60° = x= c . To zna~i da je obim trapeza 2 2 O = 2c + a + b = 2 ⋅ 2 + 3 + 1 = 8 cm. jedna~ine tra`enih zajedni~kih tangenti su: 2 (1 + k )⋅ 2 = n p = 2kn . Uslov dodira prave y = kx + n i parabole y 2 = 2 px je Kako 2 ⎫ ⎬ dobija se da je 4 = 2kn ⎭ n = 2 i k = 1 ili n = −2 i k = −1 . to je 2c = a + b .

Kvadrati ~lanova geometrijske progresije obrazuju. Znaju}i da je cos α = je 4 sin 2α i sin (180° − α ) = sin α .4 = 409. pa iz = 16 и = 153. pa je V = π ⋅ 6 2 ⋅ 8 . Kako je H 2 = s 2 − r 2 .6 . V = 96 π cm3 . q = i a 5 = a1 ⋅ q 4 = 12 ⋅ ⎜ ⎟ = 256 64 4 ⎝4⎠ 9. H r s Zapreminu kupe izra~unavamo po formuli 1 1 V = B ⋅ H .6⎪ 1− q2 ⎭ a1 = 12⎫ a1 = 16(1 − q ) ⎫ ⎪ ⇒ ⎬⇒ 1 ⎬. jer progresija ima sumu. to je H = 8cm . Prema uslovu zadatka je a1 + a1 q + a1 q 2 + … = 16 Sl. odnosno.6(1 + q )⎭ = 153. tj. 0 < q2 < 1 a12 + a12 q 2 + a12 q 4 i prvim ~lanom a1 2 za koju je + … = 153.3 i q < 1 . 3 3 8. dobijamo da 2 sin α cos 20° ⋅ cos 40° ⋅ cos 60° ⋅ cos 80° = 135 . da je r 2 + 10r − 96 = 0 i r = 6cm . 6 sledi: 1− q 1 − q2 1− q a1 = 16(1 − q ) ⎫ a1 = 16(1 − q ) ⎫ ⎪ 2 256(1 − q ) ⎬⇒ ⎬⇒ 256(1 − q ) = 153.6q ⎭ q= 4 ⎪ ⎭ 1 12 3 ⎛1⎞ = . Dakle.7. Na osnovu formule za povr{inu kupe P = B + M = π r 2 + π rs dobijamo da je 96π = π r (r + 10 ) . geometrijsku progresiju sa koli~nikom q2 . 102. Zbir svih ~lanova progresije izra~unava 2 a1 a1 a1 se po formuli S ∞ = . tako|e.

P. P. 16 10. za ~iji izbor imamo ⎜ ⎟ = ⎛ 4⎞ ⎝1⎠ 4 = 4 mogu}nosti. Svakom izboru tri oficira od pet 1 oficira odgovaraju ~etiri izbora podoficira. Od ⎛ 5⎞ ⎝ 3⎠ 5⋅ 4⋅3 = 10 1⋅ 2 ⋅ 3 na~ina. P. 5 oficira mo`emo izabrati 3 oficira na ⎜ ⎟ = gde O ozna~ava oficira. P}. P}.= sin 40° sin 80° sin120° sin160° ⋅ ⋅ ⋅ = 2 sin 20° 2 sin 40° 2 sin 60° 2 sin 80° = 1 sin 180 − 60 sin 180 − 20 1 sin120 sin160 = ⋅ ⋅ ⋅ ⋅ 16 sin 60 sin 20 16 sin 60 sin 20 ( ) ( )= 1 . P podoficira i V vojnika.V } . {O. P. O. ⎝ 2⎠ ⎝1⎠ ⎝ 1 ⎠ 136 . {O.. {O. Mogu}e sastave grupa prika`imo pomo}u skupova (jer redosled nije bitan): {O. P. O. P. {O. P}. O. Sli~no rasu|ivawe primewuje se i u ostalim slu~ajevima. {O.V . ^etvrti ~lan grupe mora biti podoficir. Ukupan broj tra`enih na~ina je ⎛ 5 ⎞ ⎛ 4 ⎞ ⎛ 5 ⎞ ⎛ 4 ⎞ ⎛ 5 ⎞ ⎛ 4 ⎞ ⎛ 5 ⎞ ⎛ 4 ⎞ ⎛10 ⎞ ⎛ 5 ⎞ ⎛ 4 ⎞ ⎛10 ⎞ ⎜ ⎟⋅⎜ ⎟ + ⎜ ⎟⋅⎜ ⎟ + ⎜ ⎟⋅⎜ ⎟ + ⎜ ⎟⋅⎜ ⎟⋅⎜ ⎟ + ⎜ ⎟⋅⎜ ⎟⋅⎜ ⎟ + ⎝ 3⎠ ⎝ 1 ⎠ ⎝ 2 ⎠ ⎝ 2⎠ ⎝1⎠ ⎝ 3 ⎠ ⎝1⎠ ⎝ 1 ⎠ ⎝ 2 ⎠ ⎝1⎠ ⎝ 2 ⎠ ⎝ 1 ⎠ ⎛ 5 ⎞ ⎛ 4 ⎞ ⎛10 ⎞ + ⎜ ⎟ ⋅ ⎜ ⎟ ⋅ ⎜ ⎟ = 40 + 60 + 20 + 900 + 300 + 400 = 1720 .V }. O.V }. P. pa za ovu kombinaciju imamo 10 ⋅ 4 = 40 mogu}a na~na formirawa grupe.

U kupu je upisana pravilna zarubqena ~etvorostrana piramida tako da je dowa osnova piramide upisana u dowu osnovu kupe. Re{iti nejedna~inu log3 ( 3 − x ) < log 1 3 x +1 . 8. Data je funkcija f ( x ) = ⎨ 1 2 ⎪ ln x . Izra~unati zapreminu zarubqene piramide. ⎧ x2 −1 . god. + − ⎜ ⎟: 6 − 2 3− 6 ⎠ 6 + 11 ⎝ 6 +1 a 2 + b2 a2 b2 − + 2 . 7.Re{iti trigonometrijsku jedna~inu ( ) 2 ( ) cos 6 x + sin6 x = 15 1 cos 2 x − . ⎪ 9. a gorwa osnova piramide u gorwu osnovu kupe. Odrediti jedna~inu prave kojoj pripada tetiva navedene kru`nice. Odrediti polupre~nik kruga. −1] ∪ [1. a) Izra~unati b) Uprostiti 2. b = 14 i c = 15 . 6. 4 5. 4 12 ⎞ 1 ⎛ 15 . Dve od wih (a i b) su tangente kruga ~iji je centar na tre}oj stranici. Re{iti jedna~ine: x − 1 3x − 1 2 x − 4 x + 1 + = + a) . Stranice trougla su a = 13. ab ab − b 2 a − ab b) x 2 − 4 x + 12 = 7 4 x − x 2 2. Odrediti du`ine stranica trougla ako se zna da one obrazuju aritmeti~ku progresiju sa razlikom d = 4 i ako jedan unutra{wi ugao trougla ima 120 ° . grupa 2000. a) Skicirati grafik funkcije f.1) x ∈ ( −∞ . b) U zavisnosti od realnog parametra a. odrediti broj realnih re{ewa jedna~ine f ( x ) = a . 2 4 3 6 3.1. Ta~ka A(3.∞ ) .0) polovi tetivu kru`nice x 2 + y 2 − 4 x + 2 y + 1 = 0 . 8 2 4. Izvodnica prave zarubqene kupe je s = 5cm. a polupre~nici osnova su R = 5cm i r = 2cm. ⎩ 2 x ∈ ( −1. 137 .

grupa 2000. dobijamo da je 138 .tj. = dobijamo: a2 + b2 a2 b2 a2 + b2 a2 b2 − + 2 = − + = ab ab b (a − b ) a (a − b ) ab − b 2 a − ab (a ) x − 1 3x − 1 2 x − 4 x + 1 + = + ⇔ 2 4 3 6 ⇔ 6 ( x − 1) + 3 ( 3 x − 1) = 4 ( 2 x − 4 ) + 2 ( x + 1) ⇔ ⇔ 15x − 9 = 10 x − 14 ⇔ 5 x = −5 ⇔ x = −1 . b ≠ 0 i a ≠ b . b) Ako uvedemo smenu x 2 − 4 x = t . (re{ewa) 1. = ab (a − b ) 2. Izra~unati grani~ne vrednosti: a) lim log 2 2 + log 2 4 + n →+∞ n2 + log 2 2n 3 . b) lim x →0 1 + x2 − 1 .3.10. a) Ako datu jedna~inu pomno`imo sa NZS (2. uz uslov a ≠ 0. god. ) b) + b 2 (a − b ) − a 3 + b 3 a 3 + ab 2 − a 2 b − b 3 − a 3 + b 3 = = ab (a − b ) ab (a − b ) ab (b − a ) = −1 .4. a) 4 12 ⎞ 1 ⎛ 15 + − = ⎜ ⎟: 6 − 2 3 − 6 ⎠ 6 + 11 ⎝ 6 +1 =⎜ ⎛ 15 ⋅ 6 − 1 4 6 + 2 12 3 + 6 ⎞ ⎟ ⎜ 6 − 1 + 6 − 4 − 9 − 6 ⎟ ⋅ 6 + 11 = ⎠ ⎝ = ⎡3 6 − 1 + 2 6 + 2 − 4 3 + 6 ⎤ ⋅ 6 + 11 = ⎣ ⎦ ( ) ( ) ( ) ( ) ( ) ( ) ( ) ( ) = ( 2 6 − 11 ⋅ )( 6 + 11 = 6 − 121 = −115 . sa 12 . x2 2.6 ) .

3. 4 8 2 ( ) odakle se sre|ivawem dobija ekvivalentna jedna~ina. a jedna~ina cos 2 x = x=± π 6 1 2 + 2kπ . Uvo|ewem smene cos 2 x = t dobija se jedna~ina 2t 2 − 5t + 2 = 0 . transformi{imo levu stranu jedna~ine na slede}i na~in: = cos 2 x + sin 2 x cos 4 x − cos 2 x sin 2 x + sin 4 x = 2 4 sin 2 x cos 2 x = 1 ⋅ ⎡ cos 2 x + sin 2 x − 3 cos 2 x sin 2 x ⎤ = 1 − 3 ⋅ = ⎢ ⎥ ⎣ ⎦ 4 3 3 = 1 − sin 2 2 x = 1 − 1 − cos 2 2 x . odnosno 2 cos 2 2 x − 5 cos 2 x + 2 = 0 . ~ija su re{ewa t = 2 ili t = 1 . 2 2 ( = (a ) ) − 3a 2 b 2 . Jedna~ina 2 ima re{ewa cos 2 x = 2 je nemogu}a. Koriste}i identitete: (x 2 − 4 x + 12 = 7 4 x − x 2 ⇔ x 2 − 4 x = t ∧ t 2 + 7t + 12 = 0 ⇔ ) 2 ( ) a 3 + b 3 = (a + b ) a 2 − ab + b 2 .⇔ x 2 − 4 x = t ∧ (t = −3 ∨ t = −4) ⇔ x 2 − 4 x = −3 ∨ x 2 − 4 x = −4 ⇔ ⇔ x2 − 4 x + 3 = 0 ∨ x2 − 4 x + 4 = 0 ⇔ x = 3 ∨ x = 1∨ x = 2 . 139 . 2 a 4 − a 2b 2 + b 4 +b 2 sin x cos x = sin 2 x i sin 2 x = 1 − cos 2 x . 4 4 ( cos 6 x + sin6 x = ( cos 2 x ) + ( sin 2 x ) = 3 3 )( ) ( ) ( ) Data jedna~ina sada ima oblik 1− 3 15 1 1 − cos 2 2 x = cos 2 x − . k ∈ Z .

l p Koeficijent pravca prave l je kl=1. i Nejedna~ina log 3 ( 3 − x ) < log 1 3 x +1 ima smisla ako je 3 − x > 0 4 bi}e x +1 > 0. wegovu povr{inu mo`emo izra~unati pomo}u Heronovog obrasca 140 .3) . Kako su poznate sve tri stranice trougla. Ako uzmemo u obzir da je x ∈ (− 1. sa koeficijentom pravca k p = −1 je C r Q y − 0 = −1 ⋅ ( x − 3) .4. 3− x < 5. odnosno x +1 x +1 (x − 1)2 > 0 . a polupre~nik je r=2. Centar y 2 − y1 (x − x1 ) . Kako je log 1 a = − log n a 4 n x +1 x +1 ⎛ x +1⎞ log 1 = − log3 = log3 ⎜ ⎟ 4 4 ⎝ 4 ⎠ 3 a nejedna~ina log3 ( 3 − x ) < log 3 −1 = log3 4 .1) ∪ (1. odnosno y = x − 3 . Re{ewa posledwe nejedna~ine su x 2 − 2x + 1 > 0 ili x +1 x +1 svi brojevi ve}i od − 1 i razli~iti od 1 .−1) . x +1 Osnova logaritma je ve}a od 1 . P a prave p je kp. prema formuli y − y1 = glasi y − 0 = (x − 2)2 + ( y + 1)2 = 4.3) .0 ) . Sl. 4). x 2 − x1 −1− 0 (x − 3) . Prava l i prava p. 2−3 kojoj pripada tetiva. pa je logaritamska funkcija rastu}a . Odavde dobijamo da je 3 − x − < 0 . odnosno ako je x ∈ (− 1. 3) . su ortogonalne {to sledi iz podudarnosti trouglova PAC i QAC (sl. odre|ene ta~kama A i C. r Jedna~ina prave p kojoj pripada ta~ka A(3. kona~no re{ewe date nejedna~ine je x ∈ (− 1. Kanonski oblik jedna~ine kruga je kruga je ta~ka C (2. odnosno y = − x + 3 .4 6. Jedna~ina prave l. 4 se x +1 svodi na nejedna~inu 4 4 . Iz uslova ortogonalnosti A pravih k p ⋅ ⋅ kl = −1 sledi da je k p = −1 .

Na osnovu Pitagorine teoreme (sl. a kako je i dijagonala D dowe osnove upisane zarubqene piramide tako|e jednaka 2 R (sl. Pre~nik dowe osnove zarubqene kupe je 2 R .5). b i c . pri ~emu je s= H = s 2 − (R − r ) . B 9 A c O Sl.5 7. 7). pa je a = 5 2 .8 141 . povr{inu trougla ABC mo`emo dobiti i kao zbir povr{ina trouglova AOC i BOC . Dakle. 2 2 b a r (13 + 14) = 84 . gde je O centar upisanog polukruga(sl. C br ar odnosno PABC = + . odakle je r 2 r 56 pa je r = . U ovom zadatku je s = 21 . H = 4 . pa je zapremina zarubqene H 4 B1 + B1 B2 + B2 = 50 + 50 ⋅ 8 + 8 = 104 cm 3 . pa je P = s(s − a )(s − b )(s − c ) . PABC = PAOC + PBOC . Sli~no se iz d = 2r = 4 = b 2 dobija da je b = 2 2 .PABC = 21(21 − 13)(21 − 14)(21 − 15) = 84 . Na osnovu uslova zadatka .6 Sl. 6) dobijamo da je 2 a+b+c poluobim 2 trougla ~ije su stranice a .7 Sl. piramide V = 3 3 ( ) ( ) b r H s R-r R H a R D R a x a 60 120 a+4 a a y a−4 Sl. to }e biti D = 2 R = 10 = a 2 . tj. 2 Povr{ine baza zarubqene piramide su : B1 = a 2 = 50 cm 2 i B2 = b 2 = 8 cm 2 .

Sa slike 8 vidi se da je 2 x= a 3 i 2 2 y= 2 a . . Kako je ln x 2 = ln x 2 2 ( ) 1 2 = ln x 2 = ln x i ⎧ x. Neka su stranice trougla a. Prema Pitagorinoj teorimi 2 2 je 2 ⎛a 3⎞ ⎛a ⎟ + ⎜ + a − 4 ⎞ = (a + 4)2 .1) ⎪ ln x. x + ( y + a − 4) = (a + 4 ) . b = a − 4 i c = a + 4 . 142 . Do jedna~ine 2a 2 − 20a = 0 smo mogli do}i i na drugi na~in. x ≥ 0 x =⎨ . b = 6 i c = 14 . Na osnovu kosinusne teoreme va`i (sl. 9): (a + 4)2 = a 2 + (a − 4)2 − 2a (a − 4) cos120 . x ≤ −1 ⎪ f ( x ) = ⎨ x 2 − 1. Dakle. ⎩− x . x < 0 funkcija f bi}e zadata formulom ⎧ ln ( − x ) . x ≥ 1 ⎩ Grafik funkcije f je prikazan na slici 10. 9 1 9. sre|ivawem prethodne 2 jedna~ine dobija se jedna~ina 2a 2 − 20a = 0 . x ∈ ( −1. pa je ⎜ ⎟ ⎜ 2 ⎟ ⎝2 ⎠ ⎝ ⎠ odakle se sre|ivawem dobija jedna~ina 2a 2 − 20a = 0 . je cos 120 = − Sl. ~ija su re{ewa a = 0 ili a = 10 . Kako 120 − 1 2 1 (sl.8. stranice trougla su a = 10 . 6).

10 U istom koordinatnom sistemu. To zna~i. za a ∈ (0. Na slici 8 to su ta~ke A i B . 11 Apscise zajedni~kih ta~aka grafika funkcija f i g predstavqa}e re{ewa date jedna~ine. su grafici funkcija na slici 11. predstavqeni g ( x ) = a. x ∈ ( −1. za a = 1 jedna~ina ima 3 re{ewa. za a ∈ (1.y 1 -e -1 0 -1 1 e x Sl. ⎨ ⎪ ln x. za a < 0 jedna~ina nema re{ewa. ∞ ) ∪ {0} ima 2 re{ewa. a ∈ R i ⎧ ln ( − x ) . x ≥ 1 ⎪ ⎩ ( ) y A a 1 B -e -1 0 -1 1 e x Sl. 143 .1) .1) jedna~ina ima 4 re{ewa. x ≤ −1 ⎪ f ( x ) = ⎪− x 2 − 1 .

..log 2 2 ⋅ 4 ⋅ 8 ⋅ .+ n ( ) ( n2 n2 n →∞ n ( n + 1) 1 1+ n2 + n n = 1....2n log 2 2 + log 2 4 + . + n ) log 2 2 = 3 x2 + 1 3 1 + x2 − 1 1 + x2 − 1 b) lim = lim ⋅ x2 x2 x →0 x →0 3 x2 + 1 3 = lim ( 2 ( ( 3 x 2 + 1 − 13 ) ) ) 2 + 3 x2 + 1 + 1 + x +1 +1 3 2 2 = 3 x →∞ ⎛ x ⎜ 3 x2 + 1 ⎝ ( ) 2 ⎞ + x + 1 + 1⎟ ⎠ 3 2 = = lim x2 ⎛ x2 ⎜ 3 x2 + 1 ⎝ x →0 ( ) 2 ⎞ + 3 x 2 + 1 + 1⎟ ⎠ = 1 3 144 ... 2 = lim = lim = lim 2 2 2 n n ←∞ n →∞ 2n n→∞ 2 n →∞ )= lim (1 + 2 + . a) lim = lim = n2 n2 n →∞ n →∞ = lim log 2 21+ 2+ ... + log 2 2n 10.

b) y = cos na segmentu [− 1. Odrediti jedna~ine tangenti elipse x + 4 y 2 = 100 povu~enih iz ta~ke A(2. Dokazati identitet 4. x ≤ 0 f (x ) = ⎨ 2 ⎩− x + 8 x + 1. 8. 2 v) y = log 2 2 x . 6. a bo~ne ivice su jednake i imaju du`inu 26 cm . 7. grupa 2000. a pri deqewu trinaestog ~lana sa {estim ~lanom dobija se koli~nik 2 i ostatak 5. a) x − 4 3 4 3. a odnos osnovica je 3:1. a2 − b2 2. Deveti ~lan aritmeti~ke progresije je pet puta ve}i od drugog ~lana. x 145 . x .8] . Odrediti najmawu i najve}u vrednost funkcije ⎧ 2x . 2 +1 ) 6 x −6 x +1 ≤ ( 2 −1 2 ) −x . O kojoj progresiji je re~? 9. Izra~unati wegovu povr{inu ako je krak c = 2 5cm . Osnova piramide je trougao ~ije su stranice a = 12 cm. a) [ta je ve}e: 13% od 200 ili 30% od 90? b) Uprostiti izraz a −2 + b −2 a −1 + b −1 ⎛ a2 + b2 ⋅⎜ ⎜ ab ⎝ ⎞ ⎟ ⎟ ⎠ −1 : a −1 − b −1 . Re{iti nejedna~inu b) log 1 x 2 + 2 x = −1 . 5. x > 0 10. Re{iti jedna~ine: 2 3 x 1+ x 5 − x 3 − 3 = 4 + 2.7) . Izra~unati zapreminu piramide. g) y = 1 . 3 ( ) ( 3 + 4cos 2α + cos 4α = 8cos 4α . 1. Skicirati grafike funkcija: a) y = 2 sinx . god. b = 16 cm и c = 20 cm. Dijagonale jednakokrakog trapeza su uzajamno normalne.3.

tj. sin 2α = 2 sin α cos α . sa 12 .a) 200 ⋅ −2 13 30 = 26 < 27 = 90 ⋅ . a ≠ −b. 2 3 x x 5− x 3− 3 = 4 + 2 2.3. a) Ako jedna~inu x− pomno`imo 4 4 3 NZS (3.4 ) . bi}e x =⎨ ⎩− x . dobijamo ekvivalentnu jedna~inu 1+ sa 2 ⎞ ⎛ x⎞ ⎛ 3 ⎞ ⎛ 12 x − 3⎜1 + x ⎟ + 3⎜ 5 − x ⎟ − 4⎜ 3 − ⎟ = 0 3 ⎠ ⎝ 2⎠ ⎝ 4 ⎠ ⎝ 39 odakle sre|ivawem dobijamo da je x = 0 . tj. a ≠ b . za x ≠ 0 i. Koriste}i formule cos 2α = cos 2 α − sin 2 α . kako je ⎧ x. dobijamo da je 146 . 100 100 −2 b) a +b a −1 + b −1 ⎛ a2 + b2 ⋅⎜ ⎜ ab ⎝ ⎞ ⎟ ⎟ ⎠ −1 : a −b a2 − b2 −1 −1 1 1 + 2 2 2 2 b ⋅ ab ⋅ a − b = = a 1 1 a2 + b2 1 1 + − a b a b b2 + a 2 2 2 ( a − b )( a + b ) = b2 + a 2 ⋅ ab ⋅ ( a − b )( a + b ) = ab = ab ⋅ 2 ⋅ a + b a + b2 b−a ab ( a + b ) a 2 + b 2 − (a − b) ab ab = − ab . sin 2 α + cos 2 α = 1 i a4 + b4 = a2 + b2 ( ) ( ) ( ) 2 − 2a 2 b 2 . x < 0 log 1 3 ( ⎛1⎞ x + 2 x = −1 ⇔ x + 2 x = ⎜ ⎟ ⇔ ⎝3⎠ 2 ) −1 2 ⇔ x 2 + 2x − 3 = 0 ∧ x > 0 ∨ x 2 − 2x − 3 = 0 ∧ x < 0 ⇔ ⇔ (( x = 1 ∨ x = −3) ∧ x > 0 ) ∨ ( x = 3 ∨ x = −1) ∧ x < 0 ⇔ x = 1 ∨ x = −1 . 3. god. x ≥ 0 . 4 b) Jedna~ina ima smisla za x 2 + 2 x > 0 . (re{ewa) 1. odnosno da je x = 0 . grupa 2000. uz uslov ab ≠ 0.

12 147 . Zadatak ima smisla ako je x ≠ −1 . 4.( ) = 3 + 4 ( cos α − sin α ) + ( cos α − sin α ) − ( 2 sin α cos α ) = 3 ( sin α + cos α ) + 4 ( cos α − sin α ) + cos α + sin α − 6 sin α cos α = 7 cos α − sin α + ( cos α + sin α ) − 2 cos α sin α − 6 sin α cos α 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 4 4 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 3 + 4 cos 2α + cos 4α = = 3 + 4 cos 2 α − sin 2 α + cos 2 2α − sin 2 2α = 7 cos 2 α − sin 2 α + 1 − 8 sin 2 α cos 2 α = 7 cos 2 α − sin 2 α + sin 2 α + cos 2 α − 8 sin 2 α cos 2 α = 8 cos 2 α − 8 sin 2 α cos 2 α = 8 cos 2 α 1 − sin 2 α ( ) = 8cos 2 α cos 2 α = 8cos 4 α . Tada je : ( ⇔ 2 +1 ) 6 x −6 x +1 ≤ ( 2 −1 ) −x ⇔ ( 2 +1 x ) 6 x −6 x +1 ⎛ 1 ⎞ ≤⎜ ⎟ ⇔ ⎝ 2 −1⎠ 2 +1 x ( 2 +1 ) 6 x −6 x +1 ⎛ 1 2 + 1⎞ ⎟ ≤⎜ ⋅ ⎜ 2 −1 2 + 1⎟ ⎝ ⎠ ⇔ ( ) 6 x −6 x +1 ≤ ( 2 +1 ⇔ ) x ( osnova eksponencijalne funkcije je ve}a od jedan ) 6x − 6 6x − 6 − x 2 − x ≤0⇔ ≤x⇔ ⇔ x +1 x +1 ⇔ y 6 ( x + 2 )( x + 3) ≥ 0 ⇔ x2 − 5x + 6 ≥0⇔ x +1 x +1 0 1 2 3 x (videti slike 12 i 13 i tablicu) Sl.

pa su jedna~ine tra`enih tangenti: 3 3 t1 : 3 x − 8 y + 50 = 0 i t 2 : 2 x + 3 y − 25 = 0 . 2 ) ( 2.7 ) pripada pravoj y = kx + n . ili da je 8 4 2 25 i n= . +∞ ) . 14) 148 . tj. x x2 − 5x + 6 x +1 x2 − 5x + 6 x +1 y 1 -1 ( −∞. 6. Kako je AB : CD = OB : OC . (sl. 13 5. 2] ∪ [3.bi}e OB = 3OC . Trouglovi ABO i CDO su sli~ni jer su im svi odgovaraju}i uglovi jednaki. Ta~ka A (2. +∞ ) + − − + + + − + − + + + 0 x Sl. pa je 7 = 2k + n . Ozna~imo du`i OB . OC i BC redom sa y. 3 : 1 = OB : OC . pa su im parovi odgovaraju}ih stranica proporcionalni. ~iji je kanonski oblik x2 y2 + 2 = 1 . Re{avawem sistema jedna~ina 100k 2 + 25 = n 2 ∧ 7 = 2k + n dobijamo da je k = k=− 3 25 i n= . Uslov dodira ove elipse i 10 2 5 prave y = kx + n je 100k 2 + 25 = n 2 .3) ( 3. −1) ( −1. Neka je y = kx + n jedna~ina tangente elipse x 2 + 4 y 2 = 100 . x i c.⇔ x ∈ ( −1.

to je R = = 10cm. sledi da je PABCD d 2 (x + y ) = = = 2 2 2 ( 2 +3 2 2 ) = (4 2 ) 2 2 2 = 16cm 2. podudarne su po dve odgovaraju}e stranice i ugao naspram ve}e od wih) zakqu~ujemo da se podno`je visine piramide nalazi u centru opisanog kruga oko trougla ABC . 14 Trougao BOC je pravougli. 15. Dijagonale jednakokrakog trapeza su uzajamno normalne i jednake. 2 2 . Iz podudarnosti trouglova VOB . 7. pa je: c2 = x2 + y2 ⇔ 2 5 iz ~ega sledi da je x = ( ) 2 = x 2 + (3 x ) ⇔ x 2 = 2 . ako ozna~imo dijagonale AC i BD sa d . VOC i VOA (sl. Kako je PΔ = abc abc 12 ⋅ 16 ⋅ 20 .D b O x y C c c A a B Sl. pa . = 4 PΔ 4 ⋅ 96 4R 149 . Povr{ina baze mo`e se izra~unati pomo}u Heronovog obrasca: B = PABC = s (s − a )(s − b )(s − c ) = 24 ⋅ 12 ⋅ 8 ⋅ 4 = 96 cm 2 .

3 3 Napomena: Ako uo~imo da je bazni trougao pravougli. 16) izra~unavamo pomo}u Pitagorine teoreme: H = d 2 − R 2 = 26 2 − 10 2 = (26 − 10)(26 + 10) = 4 ⋅ 6 = 24 . 2 8. Neka je a1 prvi ~lan. mo`emo koristiti formulu R = c . jer je 122 + 162 = 202 . 15 Sl. a d razlika date aritmeti~ke progresije. Sada mo`emo izra~unati zapreminu piramide: 1 1 V = BH = ⋅ 96 ⋅ 24 = 768cm3 .V V d d B R a C O H c b d d A B R O H Sl. Prema uslovu zadatka sledi da je a1 + 8d = 5(a1 + d ) ⎫ ⎫ 3d = 4a1 ⎫ ⎬⇒ ⎬⇒ ⎬⇒ a13 = 2a 6 + 5⎭ a1 + 12d = 2a1 + 10d + 5⎭ 2d − 5 = a1 ⎭ a9 = 5 ⋅ a 2 150 . 16 Visinu piramide (sl.

18 151 . 2a 4a 4 8 x Sl. Koordinate 2 temena parabole y = − x 2 + 8 x + 1 1 -1 0 2x b −D su : xT = − = 4 i yT = = 17 .. a) y = 2 ⎧2 sin x. Najmawa vrednost funkcije je 1 i posti`e se u ta~ki x = −1 . Funkcija y = 2 x je rastu}a i 1 f (− 1) = . . 17 Grafik funkcije prikazan je na slici 17. y 17 T − x 2 + 8x + 1 9. Prvih nekoliko ~lanova progresije je 3. 10. 15. sin x ≥ 0 sin x = ⎨ ⎩ −2 sin x. ..3d = 4(2d − 5)⎫ d = 4 ⎫ ⎬⇒ ⎬ a1 = 2d − 5 ⎭ a1 = 3⎭ . 19. a najve}a vrednost date funkci2 je je 17 i posti`e se u ta~ki x = 4. 7. 11. f (0) = 1 . sin x < 0 y 2 1 0 2 sinx sinx π 2π x -1 -2 − sinx −2sinx 2sinx Sl.

21 152 . 19 v) y = log 2 2 x. x < 0 ⎩ x − 1 x 1 x 1 0 1 x –1 Sl.b) Osnovni period funkcije y = cos x je T = 2π = 2π = 4π . 20 y g) ⎧ 1 ⎪ . y 1 0 2π -1 π 3π 4π x Sl. x > 0 y 2 1 0 –1 1 2 x x 1 1 1 2 4 4 2 y −1 0 1 2 3 Sl. 2 ω 12 4π 2π 1 x x 2 y 0 π 0 1 2π 3π 3π 2 0 π 2 0 π −1 Grafik funkcije prikazan je na slici 19. x>0 y=⎨ x 1 ⎪− .

kao nad hipotenuzom. . v) y = kx 2 − 2kx + k + 1 . Odrediti AB. a) Izra~unati: 2 2 −2 :2 −2 −2 4. ∠BAC = 30° i ∠ABC < 90°.994 odrediti vrednost izraza 1 6b ⎞ b(2a + b ) ⎛ 1 I (a. Re{iti jedna~ine: 2 x + 1 3x − 2 4 x + 5 1 a) − = − . Re{iti sistem jedna~ina log y x + log x y = 2 ⎫ ⎬. itd. 4. b) x 2 + y y = 1 . ⎩ x − 1. 7 3 21 3 b) ( f ( x )) + f ( x ) = 0 ako je f ( x ) = ⎨ 2 ⎧log 2 x. konstruisan je. Izra~unati zapreminu prave zarubqene kupe ako su povr{ine wenih osnova 25π cm 2 i 4π cm 2 . Nad katetom novog trougla. Re{iti trigonometrijsku jedna~inu sin 2 2 x + sin 2 3x = 1 . opet. god. x < 1 3. Nad wegovom katetom. b) Za a = 0. − + 2 ⎟: 2 2 2 ⎝ a − 3b a + 3b a − 9b ⎠ a − 9b 2. konstruisan je novi jednakokraki pravougli trougao. a povr{ina omota~a 35π cm 2 . do beskraja. 8. Koliki je zbir povr{ina svih tako dobijenih trouglova (ukqu~uju}i i polazni)? 9. grupa 2000. x ≥ 1 . b ) = ⎜ . AC = 8. Za koje vrednosti realnog parametra k jedna~ina (k − 2)x 2 − 2kx + k − 1 = 0 ima pozitivna re{ewa? 5. U trouglu ABC je BC = 5. 7. 153 . 6. U xOy -ravni za k ∈ R skicirati linije odre|ene jedna~inama: a) y = x + k .003 i b = 5. jednakokraki pravougli trougao. Hipotenuza jednakokrakog pravouglog trougla je 1. Na krivoj 3 x 2 − 4 y 2 = 72 odrediti ta~ku najbli`u pravoj 3x + 2 y + 1 = 0 . kao nad hipotenuzom. x 2 − y = 2⎭ 10.1.

b ≠ 0. grupa 2000. 2° Za x < 1 je f ( x ) = x − 1 . dobijamo ekvivalentnu jedna~inu svodi na pa je . skup re{ewa date jedna~ine je {0. zbog uslova x ≥ 1 . sa 3(2 x + 1) − 7(3 x − 2) = 4 x + 5 − 7 .994 6 = 2. a + 3b − ( a − 3b ) + 6b a 2 − 9b 2 12b b) I ( a. 3.4. a ≠ − . 2 (x − 1)2 + (x − 1) = 0 ⇔ ( x − 1) ( ( x − 1) + 1) = 0 ⇔ x −1 = 0 ∨ x = 0 ⇔ x = 1∨ x = 0 .994) = = = 2. pa je. 2 log 2 x + log 2 x = 0 ⇔ log 2 x ( log 2 x + 1) = 0 2 x + 1 3x − 2 4 x + 5 1 − = − pomno`imo sa 7 3 21 3 21 . (re{ewa) 1. Koriste}i identitete: 154 . 2a + b 2 12 12 I (0.003 . Dakle.003 + 5. 2 ⋅ 0. a weno re{ewe je x = 1 . jedino re{ewe ove jedna~ine x = 1 .3) .1} .a) Ako jedna~inu NZS (7. zbog uslova x < 1 . b) 1° Za x ≥ 1 je f ( x ) = log 2 x .tj. 5. koja se sre|ivawem jedna~inu − 19 x + 19 = 0 . a) 2 2 : 2 − 2 = 24 : 2 4 = 24 ⋅ 24 = 22 = 2 . jedino re{ewe ove jedna~ine x = 0. b ) = ⋅ = = 2 2 b ( 2a + b ) b ( 2a + b ) a − 9b −2 −2 1 − 1 1 1 1 12 b . ⇔ log 2 x = 0 ∨ log 2 x = −1 1 ⇔ x = 1∨ x = . god.

l ∈ Z + lπ .1) ∪ (2. (2) x1 x2 = c = k − 1 > 0 .(2) i (3) je tra`eno re{ewe i nalazimo ga koriste}i sliku 22: 0 2 3 1 2 Sl. 2k (k − 2 ) > 0 .tj.0 ) ∪ (2. π 5 10 . ∞ ) . ⎣3 ⎠ 2 3 Presek skupova re{ewa uslova (1). x1 x2 > 0 i D ≥ 0 .tj. 0 2 0 1 2 4k 2 − 4k 2 + 12k − 8 ≥ 0 ⎡2 ⎞ 4(3k − 2) ≥ 0 ⇒ k ∈ ⎢ . 22 155 . ∞ ⎟ . l ∈ Z . a k −2 pa je k ∈ (− ∞. k ∈ Z ∨ x = +k π 2 + lπ .Da bi re{ewa x1 i x2 jedna~ine ax 2 + bx + c = 0 bila pozitivna. ∞ ) . (k − 1)(k − 2) > 0 . a k −2 pa je k ∈ (− ∞.sin 2 x = 1 − cos 2 x 2 i cos α + cos β = 2 cos α +β 2 cos α −β 2 dobija se: sin 2 2 x + sin 2 3x = 1 ⇔ 1 − cos 4 x 1 − cos 6 x + =1 2 2 ⇔ cos 4 x + cos 6 x = 0 ⇔ 2 cos 5 x cos x = 0 ⇔ cos 5 x = 0 ∨ cos x = 0 ⇔ 5x = ⇔x= π π 2 + kπ . k∈Z ∨ x = π 2 4. (1) x1 + x2 = − b = ( 3) D = b2 − 4ac = 4k 2 − 4 ( k − 2 ) ( k − 1) ≥ 0 . treba da budu ispuweni slede}i uslovi: x1 + x2 > 0 . 2k > 0 .

24 18 3 2 Dodirna ta~ka hiperbole i wene tangente. = 1 sin β sin α sin β 2 6. ∞ ) ⇔ k ∈ (2. ∞ ) . ∞ ) ∧ k ∈ (− ∞. Data prava ima koeficijent pravca k p = − . ⎡2 ⎞ k ∈ ⎢ .3) .1) ∪ (2. ⎣3 ⎠ 5. imaju jedna~ine: t1 : 3x + 2 y − 12 = 0 i t 2 : 3x + 2 y + 12 = 0 . pa je kt = − dodira prave y = kx + n i hiperbole 2 3 . 3 x 2 − 4 y 2 = 72 ⎫ 3 x 2 − 4 y 2 = 72 ⎫ i ⎬ ⎬ 3 x + 2 y − 12 = 0⎭ 3 x + 2 y + 12 = 0⎭ dobijaju se ta~ke P (6. Data kriva je hiperbola ~iji je kanonski oblik x2 y2 − = 1. p) = 1 a b 5 8 = . 23). ⎝ 2⎠ Tangente hiperbole. Na osnovu implikacije 156 . paralelne pravoj p . 9+4 13 9+4 13 Dakle. Uslov 2 x2 y 2 − 2 = 1 je a 2 k 2 − b 2 = n 2 . tj. Tangenta mora biti paralelna sa pravom p .−3) i P2 (− 6.Prema tome.3) je tra`ena ta~ka. Iz 2 a b ⎛ 3⎞ jedna~ine 24 ⋅ ⎜ − ⎟ − 18 = n 2 dobija se da je n = 6 ili n = −6 . ta~ka P2 (− 6. ∞ ⎟ ∧ k ∈ (− ∞. Na osnovu sinusne teoreme va`i (sl.0 ) ∪ (2. paralelene datoj pravoj bi}e tra`ena ta~ka. p ) = . Prema formuli za rastojawe 1 Re{avawem sistema ta~ke od prave sledi da je 3⋅ 6 − 2 ⋅3 +1 13 −3 ⋅ 6 + 2 ⋅ 3 + 1 11 = = i d ( P2 . d ( P .

2) nalazi se visina zarubqene kupe: H = s 2 − (r2 − r1 ) = 25 − 9 = 4cm . pa je P2 = 2 = = P ⋅ . Re{avawem c = 3+ 4 3 . pa je P = 1 = .sin β = 4 π 16 3 ∧ 0 < β < ⇒ cos β = 1 − = 5 2 25 5 30 A C 8 c 5 i na osnovu kosinusne teoreme va`i b 2 = a 2 + c 2 − 2ac cos β . Sada. 5 Sl. odnosno β B kvadratne jedna~ine i uzimaju}i u obzir da je c > 0 . Kako je poznato da je B1 = 4π cm 2 i B2 = 25π cm 2 . proisti~e da je 3 64 = 25 + c 2 − 2 ⋅ 5 ⋅ c ⋅ . 1 2 8 2 2 2 157 . 1 2 4 2 ( ) ( ) 8. r22π = 25π ⇒ r2 = 5cm . 7. 2 2 a2 + a2 = a12 ⇒ a2 = 1 a1 1 a2 1 = . iz M = 35π cm 2 mo`e se odrediti izvodnica zarubqene kupe: π (r1 + r2 )s = 35π ⇒ s = 5cm . 2 Na osnovu poznatog obrasca za zapreminu zarubqene kupe sledi da je V = H 4 B1 + B1 B2 + B2 = 25π + 25π ⋅ 4π + 4π = 52π cm 3 3 3 a12 + a12 = 1 ⇒ a1 = 1 a2 1 . 23 odakle je c 2 − 6c − 39 = 0 . to se mogu odrediti polupre~nici baza: r12π = 4π ⇒ r1 = 2cm . Pomo}u Pitagorine teoreme (sl.

.. 24 prelaskom na grani~nu vrednost.. 1 geometrijski niz sa koli~nikom q = n 1 .. jedino re{ewe sistema je x = 2. Kako je 2 a1 a1 a2 1 ⎛1⎞ 1− ⎜ ⎟ 1⎛ 1⎞ 1 2 S n = P + P2 + . 158 .Pn = ⋅ ⎝ ⎠ = ⎜1 − n ⎟ ... 1 ⎫ log y x + = 2⎪ log y x + log x y = 2 ⎫ log 2 x + 1 = 2 log y ⎪ y log y x ⎬⇒ ⎬⇒ 2 2 x −y=2 ⎪ x −2 = y ⎪ ⎭ x2 − 2 = y ⎭ 2 log y x = 1 ⎫ x= y ⎫ x − 1) = 0 ⎫ ⎪ ⎪ ⇒ ⎬⇒ 2 ⎬.. y > 0. ⎬⇒ 2 2 x − x − 2 = 0⎭ x − 2 = y⎪ ⎪ x −2= y ⎭ ⎭ y x⎫ ⎪ ⎬ ⇒ ⎪ ⎭ ( log Iz druge jedna~ine se dobija da je x = 2 ili x = −1 . dobijamo da je n →∞ lim Sn = lim 1⎛ 1 ⎞ 1 ⎜1 − n ⎟ = . 1 2⎝ 2 ⎠ 4 1− 1 2 a2 a3 Sl. kada se n neograni~eno uve}ava...Pn . x ≠ 1 i y ≠ 1 . P2 .. n→∞ 2 ⎝ 2 ⎠ 2 9.. y = 2 . pa je P3 = 3 = = P ⋅⎜ ⎟ .. P3 . 1 2 16 2 2 2 ⎝2⎠ 2 3 2 3 2 2 2 Indukcijom se mo`e dokazati da je niz P .....1 a a2 1 ⎛1⎞ a + a = a ⇒ a3 = 2 = . Prema uslovu zadatka... Sistem ima smisla za x > 0.

27 ⎧ y. i prava y = 1 . za k = 0 . k ∈ R su prave paralelne sa pravom y = x .26). a) Linije u xOy − ravni odre|ene jedna~inama y = x + k . 26 v) Kako je y = ⎨ Sl. y < 0 glasi x 2 + y 2 = 1 . a linija koja joj odgovara je deo kru`nice u 159 . Sada se vidi 2 ( ) da su linije odre|ene ovim jedna~inama parabole koje prolaze kroz ta~ku M (1. y ≥ 0 . (sl. (sl.25 b) Jedna~inu y = kx − 2kx + k + 1 napi{imo u obliku 2 y = k x 2 − 2 x + 1 + 1 . to jedna~ina x 2 + y y = 1 za y ≥ 0 ⎩− y . y 1 0 1 x Sl. k>0 y 2 y 1 k=0 1 0 1 2 -1 0 -1 1 x k<0 x Sl. odnosno u obliku y = k ( x − 1) + 1 .10.1) za k ≠ 0 . 25).

prvom i drugom kvadrantu (sl. Za y < 0 dobija se deo hiperbole x 2 − y 2 = 1 u tre}em i ~etvrtom kvadrantu. 27). 160 .

1. Izvodnice prave kupe grade sa ravni osnove ugao od 60°. ( ) 5. 8. ⎜ ⎟ 2 ⎛1 2 ⎞ 1 ⋅⎜ + ⎟ ⎜ ⎟ ⎜ ⎟ 5 ⎝ 7 11 ⎠ ⎝ ⎠ − 3 5. Re{iti jedna~inu cosx + cos 2 x + cos 3 x + = 1. Skicirati grafike funkcija: a) y = x 2 − x . 10. Re{iti jedna~ine: 5 x − 2 13 x + 1 x − 5 a) − = + x. Odredtiti koordinate ta~ke B simetri~ne ta~ki A(1. Re{iti sistem jedna~ina x 4 + x 2 y 2 + y 4 = 481⎫ ⎬.−1). a) [ta je ve}e: 64500 ili 32000? −5 4 ⎛⎛ 1 ⎞ 176 ⎞ 4 − 1: 0. Izra~unati povr{inu i zapreminu kupe. 161 . 7. x 2 + xy + y 2 = 37 ⎭ b) y = sin⎛ x − x 2 ⎞ . grupa 2000.−2) u odnosu na pravu koja prolazi kroz ta~ke C (5. god. U kupu je upisana lopta polupre~nika r. Odrediti du`ine stranica tog trapeza. 3 7 2 b) x+2 = x − 1. Re{iti nejedna~inu 5 x − 3 x +1 > 2 5 x −1 − 3 x − 2 . 2 3.3 ⎟ : ⎜⎜ ⎟ 5 ⎟ ⎠ ⎜⎝ 3 .0) i D(8. Za koje vrednosti realnog parametra a jedna~ina sin 6 x + cos 6 x = a ima realna re{ewa? 4. b) Izra~unati 2. ⎜ ⎟ ⎝ ⎠ v) y = ln x . Oko kruga polupre~nika 2cm opisan je jednakokraki trapez povr{ine 20cm2. 9. 6.

4 Re{ewe jedna~ine je x = 2 . za x ≥ 1 .3. tj. a 4 + b 4 = a 2 + b 2 sin 2 x = 2 sin x cos x . a) Ako jedna~inu NZS (2.3 ⎟ : ⎟ 5 ⎟ ⎠ ⎜⎝ 3 b) ⎜ ⎟ 2 ⎛1 2 ⎞ 1 ⋅⎜ + ⎟ ⎜ ⎟ ⎜ ⎟ 5 ⎝ 7 11 ⎠ ⎝ ⎠ ⎛ ⎛ 13 10 ⎞−5 5 ⎞ ⎜⎜ − ⎟ ⋅ ⎟ ⎜ ⎝ 3 3 ⎠ 176 ⎟ = ⎜ ⎟ 7 25 ⋅ ⎜ ⎟ ⎜ ⎟ 5 77 ⎝ ⎠ 3 = 16 4 = ⎛ 5 ⎞ ⎜ ⎟ = ⎜ 176 ⎟ ⎜ 5 ⎟ ⎜ ⎟ ⎝ 11 ⎠ − 3 4 ⎛ 11 ⎞ =⎜ ⎟ ⎝ 176 ⎠ − 3 4 ⎛ 1⎞ =⎜ ⎟ ⎝ 16 ⎠ − 3 4 ⎛ 1⎞ ⎛ = ⎜ 16 4 ⎟ = ⎜ 24 ⎜ ⎟ ⎜ ⎝ ⎠ ⎝ 3 ( ) 1 ⎞3 4 ⎟ ⎟ ⎠ = 23 = 8 . 3. 2. dobijamo da je 5 x − 2 13x + 1 x − 5 − = +x⇔ 3 7 2 ⇔ 14(5 x − 2) − 6(13x + 1) = 21( x − 5) + 42 x ⇔ ⇔ 70 x − 28 − 78 x − 6 − 21x + 105 − 42 x = 0 ⇔ −71x + 71 = 0 ⇔ x =1. Koristi}emo identitete: 5 x − 2 13x + 1 x − 5 − = + x pomno`imo sa 3 7 2 a 3 + b 3 = (a + b ) a 2 − ab + b 2 . sa 42. b) Jedna~ina ima smisla za x + 2 ≥ 0 i x − 1 ≥ 0 . − 3 4 −5 ⎛⎛ 1 ⎞ 176 ⎞ ⎜ ⎜ 4 − 1: 0.7 ) . a) 64 500 = 8 2 ( ) 500 = 81000 < 91000 = 3 2 − 3 4 ( ) 1000 = 3 2000 . tj. ( ) ( ) 2 − 2a 2 b 2 i 162 . god.5. x+2 x+2 = x −1 ⇒ = x 2 − 2x + 1 2 4 ⇒ 4x2 − 9x + 2 = 0 1 ⇒ x = 2∨ x = . (re{ewa) 1. grupa 2000.

iz ~ega proisti~e da je x > 3 . 5. tj. na 4 4 1 − a = sin 2 2 x . x 2 − x1 pa je za ta~ke C (5. ⎣4 ⎦ 4. pa je funkcija rastu}a. a iz (1 − a ) ≤ 1 3 3 3 3 1 1 dobijamo da je 1 − a ≤ . ~ija su re{ewa realna.−1) jedna~ina odgovaraju}e prave −1− 0 ( x − 5) . Dakle. odre|ene dvema ta~kama je y 2 − y1 (x − x1 ) . 4 4 4 ⎡1 ⎤ pa je a ∈ ⎢ . a ≤ 1 i a ≥ .Kako je sin6 x + cos 6 x = sin 2 x + cos 2 x = ( ) ( 3 ) 3 = sin 2 x + cos 2 x sin 4 x − sin 2 x cos 2 x + cos 4 x = 2 =1 ⋅ ⎡ sin 2 x + cos 2 x − 3 sin 2 x cos 2 x ⎤ = ⎢ ⎥ ⎣ ⎦ 2 = 1 − 3 ( 2 sin x cos x ) = 1 − 3 sin 2 2 x . 9 3 ⎝ 3⎠ ⎝ 3⎠ ⎝ 3⎠ Osnova eksponencijalne funkcije j e ve}a od 1. 5 ⎝ 3⎠ 9 5 ⎝ 3⎠ 9 ⎝ 3⎠ x 3 25 5 ⎛5⎞ ⎛5⎞ ⎛5⎞ odakle je ⎜ ⎟ > ⋅ . ili ⎜ ⎟ > ⎜ ⎟ .0 ) i D(8. Deqewem nejedna~ine dobijamo da je ⎜ ⎟ − 3 > x 5 x − 3 x +1 > 2 5 x −1 − 3 x − 2 x ( ) sa 3 x ( 3 x >0) x x ⎛5⎞ ⎝ 3⎠ x 2 ⎛5⎞ 2 2⎛5⎞ 2 ⎛5⎞ ⋅ ⎜ ⎟ − . odnosno ⎜ ⎟ − ⎜ ⎟ > 3 − . Iz 0 ≤ (1 − a ) dobijamo da je a ≤ 1 . odnosno da je a ≥ .1⎥ . 4 4 ( )( ) ( ) to se data jedna~ina svodi na jedna~inu 1 − jedna~inu 3 sin 2 2 x = a . ako je ( ) 3 4 4 4 0 ≤ (1 − a ) ≤ 1 . y−0 = 8−5 y − y1 = 163 . Jedna~ina prave p .

Na osnovu prethodnog zakqu~ujemo da je c = 5cm . iz x + 3 y − 5 = 0⎫ ⎬ 3x − y − 5 = 0⎭ x A + xB = x s dobija se da je 2 x B = 4 − 1 = 3 . a iz ta~ka je ta~ka B(3. gde je E podno`je 2 r visine spu{tene iz temena D na c h osnovicu AB . Kako je trapez jednakokraki. a r polupre~nik kruga. za trougao AED va`i: r 2 ⎛a−b⎞ 2 2 ⎜ ⎟ = c − h = 25 − 16 = 9 . to je h = 4cm . b a −b D C to je AE = . pri ~emu je k n = − 1 3 1 = 3 . 29 164 . Prava n koja prolazi kroz ta~ku A(1. Trapez je 2 2 tangentni . 6. Koeficijent pravca prave p je k p = − . 29). tj. y A + yB = y s da je y B = 2 + 2 = 4 . Iz formule za povr{inu trapeza a+b a+b P= ⋅ h dobijamo da je 20 = ⋅ 4 . Koordinate ta~ke B dobijaju se iz uslova da je S sredi{te du`i AB (sl. odnosno y − 3 x + 5 = 0 . Dakle. A a−b 2 E a F B Sl. da je a + b = 10. pa je h = 2r .1) koja je presek pravih n i p . 28 dobija se ta~ka S (2. Re{avawem sistema Sl. Prema Pitagorinoj c teoremi . pa kp A S B p n jedna~ina prave n glasi: y + 2 = 3 ( x − 1) .odnosno x + 3 y − 5 = 0 . 28). c krak i h visina trapeza.−2 ) i normalna je na pravu p ima jedna~inu y − (− 2 ) = k n ( x − 1) . ⎝ 2 ⎠ odnosno a − b = 6. pa je 2c = a + b . Kako je r = 2cm . Tra`ena 2 Neka su a i b osnovice.4 ) . Krug je upisan u trapez (sl.

2 Trougao ACB je jednakokraki sa uglom na osnovici od 60 .. 2 3 cos x + cos x + cos x + . a−b = 6 ⎭ 7. k ∈ Z .. bi}e π 3 cos x . Iz podudarnosti trouglova ADO i AEO (sl. 31 165 . = 1 − cos x cos x = 1 dobijamo da Iz jedna~ine 1 − cos x je cos x = 1 − cos x . Leva strana jedna~ine predstavqa zbir ~lanova beskona~ne geometrijske progresije za koju je a1 = cos x i q = cos x . 30) zakqu~ujemo da je: ∠DAO = 30 i ∠AOD = 60 .Re{avawem sistema a + b = 10⎫ ⎬ dobija se da je a = 8cm i b = 2cm . 3 3 i R= (2r ) 3 ( ) Napomena: C tg 30 = r ⇒R=r 3 R H s r O r 30 60 R A R D B Sl. 1 ili cos x = .. odnosno 2 cos x = 1 . pa je 2R 3 s = AC = AB = BC = 2 R = 2r 3 i H = = R 3 = 3r . pa je AO = 2r =r 3. Dakle.. 30 8. Kako je q < 1 .. 2 P = B + M = πR 2 + πRs = πR(R + s ) = π r 3 r 3 + 2r 3 = 9π r 2 cm 2 i 1 1 V = BH = π r 2 3 ⋅ 3 ⋅ r = 3π r 3 cm 3 . Re{avawem posledwe jedna~ine 2 0 12 1 −π 3 Sl.. = 1 ima smisla za x ≠ kπ . Jedna~ina cos x + cos 2 x + cos 3 x + .

x < 0 ⎩ x ∈ (− ∞. x > 0 ln x ≥ 0 za ln x = ⎨ . y −3π 2 −2π −π −π 2 1 0 -1 x Sl. Kako ⎧ ln x. a x = ⎨ . y ln x. x < 0 ) za x < 0 y = sin x − x 2 = sin ( x − x ) = sin ( x − ( − x ) ) = sin 2 x . x ≥1 ⎧ ⎪ − ln x. 33 v) Funkcija y = ln x ima smisla za x ≠ 0 .b) Kako je y = sin x − x 2 = sin ( x − x ) = sin ( x − x ) = sin 0 = 0 . −1 < x < 0 ⎪ ln ( − x ) . to }e biti ln ( − x ) . to }e za x ≥ 0 biti ⎩− x . x ≥ 0 x2 = x . ∞ ) . ( ) Grafik funkcije je prikazan na slici 33. x ≤ −1 ⎩ 1 -e -1 0 1 e x Sl. Dakle. 0 < x <1 ⎪ y = ln x = ⎨ ⎪− ln ( − x ) .Sada mo`emo detaqno zadati funkciju y = ln x .0 ) ∪ (0.1) }e biti ln x < 0 (vidi je sliku 34).−1] ∪ [1. a za x ∈ (− 1. dok imamo da je ( ⎧ x.34 Grafik funkcije je prikazan na slici 34. 167 .

b) Izra~unati .6). B (7. Koja je to progresija? 3 2001 a) ( x − y )( y + 2 x − 4 ) ≤ 0 . Izra~unati du`ine onovica tog trapeza. 6. v) y − x x 2 + y − 1 ≤ 0 . ( ) 168 . Re{iti trigonometrijsku jedna~inu cos 4 x + sin 4 x = cos 4 x. a) 12 4 2 3 2 x + 1 = x − 1. Odrediti jedna~inu kru`nice koja prolazi kroz ta~ke A(2. Izra~unati ⎜ − + i + ⎜− − i ⎜ 2 ⎟ ⎜ 2 2 ⎠ 2 ⎟ ⎝ ⎝ ⎠ jedinica). 2. grupa 2000. Zbir svih ~lanova beskona~ne geometrijske progresije je zbir kvadrata ~lanova iste progresije je 2001 2 . Za koje vrednosti realnog parametra p jedna~ina 3 x 2 − 6 x − 2 log 4 p = 0 ima oba pozitivna re{ewa? 5. a 3 4 . a) [ta je ve}e: 25500 ili 22000? ⎞ ⎛ ⎛3 5 ⎞ 5 ⎟ ⎜ ⎜ − ⎟⋅ ⎟ ⎜ ⎝ 5 13 ⎠ 7 ⎟ ⎜ −8 ⎜ ⎛1 6 − 2 : 0. ⎛ 1 ⎛ 1 3⎞ 3⎞ ⎟ ⎟ (i je imaginarna 9. 3.7 ⎞ : 13 ⎟ ⎟ ⎜⎜ 7 32 ⎟ ⎠ ⎠ ⎝⎝ b) − 3 4 6. C (5. U xOy -ravni predstaviti skupove ta~aka odre|ene relacijama: ( )( ) b) ( y − 1) y − e x ≥ 0 . Ta~kasti izvor svetlosti udaqen je 4m od centra lopte polupre~nika 2m. god. U trapsez sa kracima c = 13 i d = 15 upisan je krug polupre~nika 6.1). Re{iti jedna~ine: 7 x + 3 2x − 1 7 x − 1 − = +1 . 4.1. 10. 8. Izra~unati povr{inu neosvetqenog dela lopte. 7.5).

tj.6. cos 4 x + sin 4 x = cos 4 x ⇔ ⇔ cos 2 x + sin 2 x 3. (re{ewa) 1. k ∈Z . k ∈ Z ⇔ x = . grupa 2000. 3 4 ⎛ ⎞ 39 − 25 5 ⎜ ⎟ ⋅ 5 ⋅13 7 ⎜ ⎟ ⎜ ⎛ 13 2 ⋅10 ⎞−8 32 ⎟ ⎜ ⎜ ⎜ − 7 ⎟ ⋅ 13 ⎟ ⎟ ⎠ ⎝⎝ 7 ⎠ 2. dobijamo ekvivalentnu jedna~inu 3( x + 3) − 6(2 x − 1) = 4(7 x − 1) + 19 . 2 2x + 1 = x − 1 ⇔ 2x + 1 = x 2 − 2x + 1 ∧ x ≥ 1 ⇔ x2 − 4x = 0 ∧ x ≥ 1 ⇔ x( x − 4 ) = 0 ∧ x ≥ 1 ⇔ (x = 0 ∨ x = 4) ∧ x ≥ 1 ⇔x=4 .3. re{ewa tra`imo za sve x ≥ 1 . 1 tj. ( ) 2 − 2 cos 2 x sin 2 x = cos 2 2 x − sin 2 2 x ⇔ 1 3 ⇔ 1 − sin 2 2 x = 1 − 2 sin 2 2 x ⇔ sin 2 2 x = 0 ⇔ sin 2 x = 0 ⇔ 2 2 kπ ⇔ 2 x = kπ . 2 169 . ako je x ≥ − i x ≥ 1 . a) 25500 = 52 b) ( ) 500 = 51000 > 41000 = 22 − 3 4 ( ) 1000 = 22000 . NZS (2. x + 3 2x − 1 7x − 1 7 − = +1 pomno`imo sa 4 2 3 12 b) Jedna~ina 2 x + 1 = x − 1 ima smisla ako je 2 x + 1 ≥ 0 i x − 1 ≥ 0 . Sre|ivawem ove jedna~in dobija se da je − 37 x = 0 . sa 12. god. Dakle.4. odnosno x = 0 .12) . a) Ako jedna~inu ⎛ 14 1 ⎞ ⋅ ⎜ ⎟ = ⎜ 13 7 ⎟ ⎜ ( −1)−8 ⋅ 32 ⎟ ⎜ ⎟ 13 ⎠ ⎝ − ⎛ 1⎞ =⎜ ⎟ ⎝ 16 ⎠ − 3 4 = 2 −4 ( ) − 3 4 = 8.

Koeficijent pravca prave AC je 3 k AC = − 1 . 5−2 1 (x − 2) . 1⎟ . B i C zadovoqavaju jedna~inu kruga ⎡1 ⎣8 ⎞ ⎠ (x − p )2 + ( y − q )2 = r 2 . r = 5 . Jedna~ina prave CB je: 170 . 5. pa }e koeficijent pravca prave s1 ( s1 je normalna na 3 AC ) biti 3 . x1 ⋅ x2 > 0 . D ≥ 0 i p > 0 . p ∈ ⎢ . Presek simetrala je ta~ka O . 3 2⎪ 8 ⎪ ⎪ p>0 ⎪ 36 + 24 log 4 p ≥ 0 ⎪ p>0 ⎭ p>0 ⎪ ⎪ ⎪ ⎭ ⎭ ⎪ p>0 ⎭ Dakle.4. Jedna~ina kruga je ( x − 2 ) + ( y − 1) = 52 . 2 2 (2 − p) + (6 − q) = r2 ⎫ ⎪ 2 2 ⎪ 7 − p ) + (1 − q ) = r 2 ⎬ ( ⎪ 2 2 (5 − p ) + (5 − q ) = r 2 ⎪ ⎭ 2 2 . pa je: Re{avawem ovog sistema dobijamo da je p = 2. Jedna~ina 3 x 2 − 6 x − 2 log 4 p = 0 ima smisla za p > 0 . 35) Odrediti jedna~ine simetrala s1 i s2 tetiva AC i BC . 6 ⎫ > 0⎪ log 4 p < 0 ⎫ 0 < p < 1⎫ 0 < p < 1⎫ 3 ⎪ 3 ⎪ ⎪ ⎪ − ⎪ −2 log 4 p 3⎪ 1 ⎪ ⎪ > 0 ⎬ ⇒ log 4 p ≥ − ⎬ ⇒ p ≥ 4 2 ⎬ ⇒ p ≥ ⎬.centar kruga. Jedna~ina prave AC je: y − 6 = odnosno y − 6 = − 5−6 (x − 2) . q = 1. a x1 x2 = = . tj. 3 a 3 a Zadatak se svodi na re{avawe sistema nejedna~ina x1 + x2 > 0 . Polupre~nik kruga je rastojawe ta~ke O od ta~ke A . II na~in (sl. Prema Vietovim formulama je x1 + x 2 = − c −2 log 4 p b 6 = . Koordinate ta~aka A.

to }e zbir osnovica biti jednak zbiru krakova.1− 5 (x − 5) . a prava s 2 ⎝2 2 ⎠ B O prolazi kroz sredi{te du`i CB . Iz druge jedna~ine je x = 2 y . Koeficijent pravca 7−5 prave CB je k CB = −2 . a jedna~ina b 6. dobija da je 3 ⋅ 2 y − y = 5 . tj. Kako je trapez tangentni . ⎟ . 2 ⎠ ⎝ 2 odnosno N (6. pa se zamenom u x − 2 y = 0⎭ prvu jedna~inu. odnosno y − 5 = −2 (x − 5) . kroz ta~ku N ⎜ . 2 Presek pravih s1 : y = 3 x − 5 i s2 : y = sistema x dobijamo re{avawem 2 3x − y = 5 ⎫ ⎬ . Du`ina du`i OA je polupre~nik kruga. a visina trapeza h bi}e jednaka 2r (sl. Du`ine osnovica nalazimo re{avawem sistema: r c d r x a y Sl. 35 s1 : y − 11 ⎛ 7⎞ = 3⎜ x − ⎟ . 36 171 . ⎟. pa }e koeficijent pravca prave s 2 ( s 2 je 1 normalna na CB ) biti . 36). tj. odnosno da je y = 1 . Dakle. a + b = c + d = 28 . pa je r = tra`enog kruga je (2 − 2)2 + (6 − 1)2 (x − 2)2 + ( y − 1)2 = 52 . Prava s1 prolazi kroz sredi{te du`i 2 s1 ⎛ 2 +5 6+ 5⎞ AC . koordinate ta~ke O su x = 2 i y = 1 .3) . A 2 ⎠ ⎝ 2 C M s2 ⎛ 7 11 ⎞ N odnosno M ⎜ . 2 2⎠ ⎝ s2 : y −3= 1 (x − 6) . ⎟. ⎛ 5 + 7 5 +1⎞ tj. kroz ta~ku M ⎜ . = 5 . Jedna~ine pravih s1 i s 2 su : y −5 = Sl.

. OC OB x 2 sl.. Zbir svih ~lanova geometrijske progresije postoji ako je q < 1 . pa je = . = B OB OA 2 4 odnosno x = 1 m . 8. Povr{ina loptinog odse~ka je Pod = 2π R h . Kako je ΔOBC ~ ΔOAB (trouglovi OBC i OAB su pravougli i uglovi kod temena O su im jednaki . 37). Neka je R polupre~nik lopte. O C D A Sada mo`emo izra~unati povr{inu neosvetqenog dela lopte: Sl.. Zato je 2 ⎫ a1 2 ⎫ ⎫ = ⎪ a1 = 3 (1 − q ) ⎪ ⎪ ⎪ ⎪ 1− q 3 ⎪ 2 ⎬⇒ ⎬⇒ 4 ⎬⇒ 2 1− q) ( 4 a1 4 4⎪ a12 + a12 q 2 + a12 q 4 + . Iz h = R − x R x h sledi da je h = 1 m . 2⎬ 2 2 y=9 y = d − (2r ) ⎪ ⎪ a − b = 14 ⎭ b = 7 ⎭ x + y + b = a ⎪ 14 + b = a ⎪ ⎭ ⎭ 2 7. a h visina loptinog odse~ka i x = R − h .. to je . = 3 2 172 . 37 PNO = 4π R 2 − 2π Rh = 16π − 4π = 12π m 2 . Kvadrati ~lanova takve geometrijske progresije tako|e ~ine geometrijsku progresiju ~iji je koli~nik q ′ = q 2 . a prvi ~lan ′ 2 a1 = a1 i zbir svih ~lanova te progresije je isto kona~an. Povr{ina lopte je PL = 4π R 2 .a+b =c+d 2 2 ⎫ a + b = 28⎫ ⎪ ⎪ a + b = 28 x = c − (2r ) ⎪ x = 5 ⎫ a = 21⎫ ⎪ ⇒ ⎬⇒ ⎬⇒ ⎬. = ⎪ 9 = ⎪ = ⎪ 2 3 ⎪ 1− q ⎭ 2 3⎪ ⎭ 3⎭ 1− q 2 a1 + a1q + a1q + .

. ϕ = 4π . 2 2 2 2 3 2 2 2 = − 3 .− . r = ⎛ − 1 ⎞ + ⎛ 3 ⎞ = 1 ⎟ ⎜ tgϕ1 = ⎜ ⎟ 1 1 1 1 2 3 ⎝ 2⎠ ⎜ 2 ⎟ ⎠ ⎝ − 2 3 2 2 − 2 = 3. π < ϕ < 3π .. π < ϕ < π . 2⎪ 2 = 1− q 4q − 2q − 2 = 0 ⎪ ⎭ ⎪ ⎭ Iz druge jedna~ine dobijamo da je q = 1 ili q = − 1 . q mora biti mawe od 1. r = ⎛ − 1 ⎞ + ⎛ 3 ⎞ = 1 tgϕ 2 = ⎟ 2 2 2 ⎜ ⎟ ⎜ 1 2 3 ⎝ 2⎠ ⎜ 2 ⎟ ⎝ ⎠ − 2 Primenom Muavrove formule dobija se: 2π 2π ⎞ ⎛ + i sin ⎜ cos ⎟ 3 3 ⎠ ⎝ 2001 ⎛ ⎛ 4π + ⎜ cos ⎜ ⎝ 3 ⎝ ⎞ ⎛ 4π ⎞ ⎞ ⎟ + i sin ⎜ ⎟⎟ ⎠ ⎝ 3 ⎠⎠ 2001 = 2001 ⎛ 2π 2π ⎞ ⎛ ⎛ 2π ⎞ ⎛ 2π ⎞ ⎞ = ⎜ cos + i sin ⎟ + ⎜ cos ⎜ − ⎟ + i sin ⎜ − ⎟⎟ = 3 3 ⎠ ⎝ ⎝ 3 ⎠ ⎝ 3 ⎠⎠ ⎝ 2 ⋅ 2001π 2 ⋅ 2001π ⎞ ⎛ 2 ⋅ 2001π 2 ⋅ 2001π ⎛ = ⎜ cos + i sin − i sin ⎟ + ⎜ cos 3 3 3 3 ⎝ ⎠ ⎝ = 2 cos ( 2 ⋅ 667π ) = 2 cos ( 667 ⋅ 2π ) = 2 ⋅1 = 2 . Odredimo trigonometrijski oblik kompleksnih brojeva 1 3 1 3 z1 = − + i i z2 = − − i (sl. Prema uslovu 2 1 zadatka . ϕ = 2π . Prvih nekoliko ~lanova progresije je 1. 2001 ⎞ ⎟= ⎠ 173 .⇒ a1 = 2 (1 − q ) 3 1 1 − 2q + q 2 3 ( ) ⎫ 2 ⎫ ⎪ a1 = (1 − q ) ⎪ ⎪ 3 ⎬⇒ ⎬.− .. . 2 4 8 9. pa je re{ewe zadatka q = − i 2 1 1 1 a1 = 1 . . 38).

z1 4π 3 y 2π 3 −1 2 0 − 2π 3 x z2 Sl. 41 Na slici 39 predstavqen je skup ta~aka za ~ije koordinate va`i y ≥ x ∧ y ≥ −2 x + 4 . Skup ta~aka koji zadovoqavaju datu relaciju predstavqen je na slici 41. b) ( y − 1) (y − e x ) ≥ 0 ⇔ (y − 1 ≥ 0 ∧ y − e x ≥ 0) ∨ (y − 1 ≤ 0 ∧ y − e x ≤ 0) ⇔ y ≥ 1 ∧ y ≥ ex ∨ y ≤ 1 ∧ y ≤ ex ( ) ( ) 174 . a) (x − y )( y + 2 x − 4) ≤ 0 ⇔ (x − y ≤ 0 ∧ y + 2 x − 4 ≥ 0) ∨ (x − y ≥ 0 ∧ y + 2 x − 4 ≤ 0) ⇔ ( y ≥ x ∧ y ≥ −2 x + 4 ) ∨ ( y ≤ x ∧ y ≤ −2 x + 4 ) y y y 4 3 2 1 0 1 2 4 3 2 1 4 3 2 1 0 1 2 x x 0 1 2 x Sl. a na slici 40 je predstavqen skup ta~aka za ~ije koordinate va`i y ≤ x ∧ y ≤ −2 x + 4 . 39 Sl. 38 10. 40 Sl.

y e 1 -1 0 1 x y e 1 -1 0 1 x y e 1 -1 0 1 x Sl. 47 Skup ta~aka za koje je y ≤ 1 predstavqen je na slici 45. y e 1 -1 0 1 x y e 1 -1 0 1 x y e 1 -1 0 1 x Sl. tra`eno re{ewe. 46 Sl. skup ta~aka za koje je y ≤ e x predstavqen je na slici 46. 43 Sl.44 Skup ta~aka za koje je y ≥ 1 predstavqen je na slici 42. y e 1 -1 0 1 x Sl. tj. a wihov presek na slici 47. prikazano je na 175 .48 Unija skupova sa slika 44 i 47. 42 Sl. skup ta~aka za koje je y ≥ e x predstavqen je na slici 43. 45 Sl. a wihov presek na slici 44.

49 y ≥ 1− x2 Sl.51 Na slici 51 predstavqen je presek skupova prikazanih na slikama 49 i 50.50 y ≤ x ∧ y ≥ 1− x2 Sl. v) ( y − x )(x 2 + y − 1) ≤ 0 ⇔ ⇔ y − x ≤ 0 ∧ x2 + y − 1 ≥ 0 ∨ y − x ≥ 0 ∧ x2 + y − 1 ≤ 0 ⇔ y ≤ x ∧ y ≥ 1 − x2 ∨ y ≥ x ∧ y ≤ 1 − x2 .52 y ≤ 1− x2 Sl.slici 48.53 y ≥ x ∧ y ≤ 1− x2 Sl. y 1 -1 y 1 1 x y 1 -1 0 1 x 0 -1 0 1 x y≥ x Sl. y 1 x y 1 y ( ( ) ( ) ( ) ) 1 1 -1 0 1 -1 0 x -1 0 1 x y≤ x Sl.54 176 .

Na slici 54 predstavqen je presek skupova prikazanih na slikama 52 i 53. {to je i re{ewe zadatka. 17 . 55 Na slici 55 prikazana je unija skupova predstavqenih na slikama 54 i 51. y 1 -1 0 1 x ( y − x )(x 2 + y − 1) ≤ 0 Sl.

Ne koriste}i se izvodima. Odrediti ta~ku krive 3 x 2 − y 2 = 2 koja je najbli`a pravoj y = 3x − 1 .6 ⎞ : 7 ⎟ ⎟ ⎜⎜ 3 108 ⎟ ⎠ ⎝⎝ ⎠ . 3. 10. Re{iti nejedna~inu sin 4 α + 2 sin α cos α − cos 4 α = cos 2α . a zbir drugog i tre}eg 36. a zapremina 70 cm3 . god. Re{iti jedna~ine: a) 3x − 2 2 x − 9 3 − 2 x 1 − = −6 . tg 2α − 1 log3− 2 x x 2 < 1 . Prava kru`na kupa je opisana oko pravilne ~etvorostrane piramide. Dokazati identitet 4. izra~unati slede}e grani~e vrednosti: a) lim x →0 x +1 −1 . Odrediti polupre~nike tih krugova. 6. sin 3 x b) lim x →0 cos x − cos 2 x . a) [ta je ve}e 49500 ili 23000 ? 7. − 2 3 b) Izra~unati ⎛ ⎞ ⎛ 1 3 ⎞ 10 ⎜ ⎟ ⎜ + ⎟⋅ ⎜ ⎟ ⎝ 5 7 ⎠ 11 ⎜ ⎟ −4 ⎜ ⎛ 2 2 − 1 : 0. U jednakostrani~ni trougao stranice a tri podudarna kruga su upisana tako da se me|usobno dodiruju i da svaki od wih dodiruje dve stranice tog trougla. x2 v) lim ⎛ ⎜ x →1 1 − 3 ⎞. Odrediti zbir svih ~lanova beskona~ne opadaju}e geometrijske progresije ako je zbir prvog i ~etvrtog ~lana 54. 2 13 2 2 b) x −1 = x − 3 . 7. grupa 2000. 8. U zavisnosti od realnog parametra a odrediti broj realnih re{ewa jedna~ine 2 x 3 − 9 x 2 = a . Visina piramide je 7 cm . 2. 1 − x 1 − x3 ⎟ ⎝ ⎠ 178 .1. 9. 5. Izra~unati povr{inu i zapreminu kupe.

tj. (re{ewa) 1. jer je 49500 = 7 2 ( ) 500 = 71000 < 81000 = 23 − ( ) 2 3 1000 = 23000 . Tada je x −1 = x − 3 ⇔ x − 1 = x 2 − 6x + 9 ∧ x ≥ 3 ⇔ x 2 − 7 x + 10 = 0 ∧ x ≥ 3 ⇔ (x = 5 ∨ x = 2) ∧ x ≥ 3 ⇔ x=5 . b) Jedna~ina x − 1 = x − 3 ima smisla za x − 1 ≥ 0 i x − 3 ≥ 0 . 3.13) . god.7. − 2 3 ⎛ ⎞ ⎛ 1 3 ⎞ 10 ⎜ ⎟ ⎜ + ⎟⋅ ⎜ ⎟ ⎝ 5 7 ⎠ 11 b) ⎜ ⎟ −4 ⎜ ⎛ 2 2 − 1 : 0. grupa 2000. sa 26 . sledi da je 3x − 2 2 x − 9 3 − 2 x 1 − = −6 ⇔ 2 13 2 2 2. ( sin = sin 4 α + 2 sin α cos α − cos 4 α = tg 2α − 1 2 α − cos 2 α )( sin 2 α + cos 2 α ) + 2 sin α cos α = tg 2α − 1 179 . a) 49 500 < 2 3000 . tj. ⇔ 13 (3 x − 2 ) − 2 (2 x − 9) = 13 (3 − 2 x ) − 13 ⋅ 13 ⇔ 61x = −122 ⇔ x = −2 .6 ⎞ : 7 ⎟ ⎟ ⎜⎜ 3 108 ⎟ ⎠ ⎝⎝ ⎠ ⎛ ⎞ 22 10 ⎜ ⎟ ⋅ ⎜ ⎟ 35 11 =⎜ ⎟ −4 ⎜ ⎛ 8 − 5 ⎞ ⋅ 108 ⎟ ⎜⎜3 3⎟ 7 ⎟ ⎠ ⎝⎝ ⎠ ⎛ 4 ⎞ ⎜ ⎟ =⎜ 7 ⎟ ⎜ 108 ⎟ ⎜ ⎟ ⎝ 7 ⎠ − 2 3 3x − 2 2 x − 9 3 − 2 x 1 − = − 6 pomno`i sa 2 13 2 2 NZS (2. za x ≥ 3 . a) Ako se jedna~ina ⎛ 1 ⎞ =⎜ ⎟ ⎝ 27 ⎠ − 2 3 = 3 ( ) −3 − 2 3 = 32 = 9 .

2 2 − sin 2α + cos 2α = = sin α − cos α + sin 2α = − cos 2α + sin 2α = tg 2α − 1 tg 2α − 1 sin 2α 1− cos 2α ( − sin 2α + cos 2α ) cos 2α = cos 2α . = cos 2α − sin 2α

4.

Nejedna~ina log3− 2 x x 2 < 1 ima smisla , ako je x ≠ 0, 3 − 2 x ≠ 1 i

⎛ 3⎞ 3 − 2 x > 0 tj. ako je x ∈ (− ∞,0 ) ∪ (0,1) ∪ ⎜1, ⎟ . ⎝ 2⎠ 1) Za x ∈ (− ∞,0) ∪ (0,1) osnova logaritma je ve}a od 1, pa je
logaritamska funkcija rastu}a. Prema tome,

⇔ x 2 < 3 − 2 x ∧ x ∈ (− ∞,0) ∪ (0,1) ⇔ x 2 + 2 x − 3 < 0 ∧ x ∈ (− ∞,0) ∪ (0,1) ⇔ ( x − 1)( x + 3) < 0 ∧ x ∈ (− ∞,0) ∪ (0,1) -3 1 ⇔ x ∈ (− 3,1) ∧ x ∈ (− ∞,0) ∪ (0,1) ⇔ x ∈ (− 3,0) ∪ (0,1) . ⎛ 3⎞ 2) Za x ∈ ⎜1, ⎟ osnova logaritma je pozitivna i mawa od 1, pa je ⎝ 2⎠
logaritamska funkcija opadaju}a. Dakle, u ovom slu~aju je

⇔ log 3− 2 x x 2 < log 3− 2 x ( 3 − 2 x ) ∧ x ∈ ( −∞ , 0 )

log 3− 2 x x 2 < 1 ∧ x ∈ ( −∞ , 0 ) ∪ ( 0,1) ⇔

⎛ 3⎞ log3− 2 x x 2 < 1 ∧ x ∈ ⎜1, ⎟ ⇔ log3− 2 x x 2 < log3− 2 x ( 3 − 2 x ) ∧ x ∈ 1, 3 2 ⎝ 2⎠ ⎛ 3⎞ ⇔ x 2 > 3 − 2 x ∧ x ∈ ⎜1, ⎟ ⎝ 2⎠ ⎛ 3⎞ ⇔ x 2 + 2 x − 3 > 0 ∧ x ∈ ⎜1, ⎟ ⎝ 2⎠ ⎛ 3⎞ ⇔ ( x − 1)( x + 3) > 0 ∧ x ∈ ⎜1, ⎟ ⎝ 2⎠ -3

( )

1

180

⎛ 3⎞ ⇔ x ∈ (− ∞,−3) ∪ (1, ∞ ) ∧ x ∈ ⎜1, ⎟ ⎝ 2⎠ ⎛ 3⎞ ⇔ x ∈ ⎜1, ⎟ ⎝ 2⎠ ⎛ 3⎞ Skup re{ewa nejedna~ine je (− 3,0 ) ∪ (0,1) ∪ ⎜1, ⎟ . ⎝ 2⎠
5. Kanonski oblik hiperbole

3x 2 − y 2 = 2

je

x2 y2 − = 1. 2 2 3

Koeficijent pravca date prave p je k p = 3 . Tangenta krive koja je paralelna datoj pravoj dodiriva}e krivu u tra`enoj ta~ki. Zna~i,

kt = 3 . Uslov dodira prave t : y = kx + n i hiperbole h :
a 2 k 2 − b 2 = n 2 , odakle sledi da je

x2 y2 − = 1 je a2 b2

2 2 ⋅ 3 − 2 = n 2 , tj. n = 2 ili 3 n = −2 . Jedna~ine tangenti su: t1 : y = 3x − 2, i t 2 : y = 3x + 2, a odgovaraju}e dodirne ta~ke su P (1,1) i P1 (− 1,−1) . 1
Primenom formule za rastojawe ta~ke od prave dobija se da je

d (P , p ) = 1

3 ⋅1 − 1 − 1 9 +1

=

3 ⋅ (− 1) + 1 − 1 1 3 < d (P2 , p ) = = . 10 9 +1 10

Tra`ena ta~ka je P (1,1) . 1 6. Neka je x rastojawe od temena ugla trougla do dodirne ta~ke kruga upisanog u taj ugao . Tada je a = 2r + 2 x (vidi

x sliku 56) . Kako je = ctg 30 , to je r x = r 3 , pa je a = 2r 1 + 3 , odakle

a r x
30

a

(

)

a 3 −1 a , odnosno r = . je r = 4 2 3 +1

(

)

(

)

r x

r 2r

r

r x

Sl. 56

181

7. Neka je H p visina i a osnovna ivica piramide, a H k visina i

r polupre~nik osnove kupe. Prema uslovu zadatka je H p = H k = 7cm , a kvadrat stranice a je upisan u krug polupre~nika r (sl.57). Iz 1 1 formule za zapreminu piramide V p = B p H p = a 2 ⋅ H p sledi da je 3 3 3 3V p 3 ⋅ 70 cm = 30 cm 2 . , tj. a 2 = a2 = 7cm Hp

a

r

H D r r

s

Sl. 57 Pre~nik kruga 2r

Sl. 58 je dijagonala kvadrata stranice a , pa je

2r = a 2 , iz ~ega se kvadrirawem dobija da je 4r 2 = 2a 2 . Kako je a 2 = 30 , to je r 2 = 15 , pa je zapremina kupe 1 1 1 Vk = ⋅ Bk ⋅ H k = ⋅ π r 2 H k = ⋅ π ⋅15 ⋅ 7 = 35π cm3 . Prema Pitagorinoj 3 3 3 2 2 2 teoremi je s = r + H (sl. 58), odakle dobijamo da je s = 8cm .
Povr{ina kupe je

Pk = π r ( r + s ) = π 15

(

15 + 8

)

cm2 .

8. Prema uslovu zadatka va`i:

a1 1 + q = 54 ⎫ a1 + a1q = 54 ⎫ ⎪ ⎪ ⎬⇒ ⎬⇒ 2 a1q + a1q = 36 ⎪ a1q (1 + q ) = 36 ⎪ ⎭ ⎭
3 3

(

)

a1 (1 + q ) 1 − q + q 2 a1q (1 + q ) a1 1 + q 3

(

) = 54 ⎫ ⎪ )

(

36 ⎪ ⇒ ⎬ ⎪ = 54 ⎪ ⎭

182

36q 2 − 90q + 36 = 0 ⎫ ⎪ ⇒ ⎬ . Iz prve jedna~ine dobijamo da je q = 2 ili 3 a1 1 + q = 54 ⎪ ⎭ 1 1 q = . Progresija je opadaju}a, pa je q = . Tada je a1 = 48 i 2 2 a1 48 S∞ = = = 96 . 1− q 1− 1 2

(

)

9. Analizira}emo krivu f ( x ) = x 2 (2 x − 9 ) . 1) D f = R ,
y

f ( x ) = x2 ( 2 x − 9)

9 , 2 9⎞ ⎛ 3) lim f ( x ) = lim x3 ⎜ 2 − ⎟ = ∞ , x →∞ x →∞ x⎠ ⎝ 9⎞ ⎛ lim f ( x ) = lim x3 ⎜ 2 − ⎟ = −∞ , x →−∞ x →−∞ x⎠ ⎝
4) f ′ ( x ) = 6 x 2 − 18 x = 6 x ( x − 3) ,

2) f ( x ) = 0 ⇔ x = 0 ∨ x =

0

3 9/2 x

g ( x) = a

f ′( x) = 0 ⇔ x = 0 ∨ x = 3 .

-27

x f ′( x) f ( x)

( −∞, 0 ) ( 0,3) ( 3, ∞ )
+ − +

Sl. 59

5) f ′′ ( x ) = 12 x − 18

f ′′ ( 3) = 18 , pa f ima lokalni minimum f ( 3) = −27 . Grafik funkcije f prikazan je na slici 59.
Neka je g ( x ) = a . Grafik funkcije g je prava paralelna sa x -osom. Apscise prese~nih ta~aka grafika funkcija f i g su re{ewa jedna~ine. Prema tome,

f ′′ ( 0 ) = −18 , pa f ima lokalni maksimum f ( 0 ) = 0 .

183

1) za a > 0 ili a < −27 jedna~ina f ( x ) = g ( x ) ima jedno re{ewe, 2) za a = 0 ili a = −27 jedna~ina ima dva re{ewa, 3) za − 27 < a < 0 jedna~ina ima tri re{ewa.

10. a)

lim

x →0

x +1 −1 = lim x →0 sin 3x sin 3x

(
)

x +1 −1 sin 3 x

(

)(

x +1 +1 x +1 +1

)

) = lim

x +1−1 sin 3 x

x →0

(

x +1 +1

)

=

= lim
x →0

(

3x = 1 = 1, x +1 +1 ⋅3 2 ⋅3 6

jer je

lim 3x = lim 1 = 1 = 1 . x →0 sin 3 x x →0 sin 3 x 1 3x x − 2x x + 2x −2 sin ⋅ sin cos x − cos 2 x 2 2 = b) lim = lim 2 2 x →0 x →0 x x

3x ⎛ −x ⎞ −2 sin ⎜ ⎟ ⋅ sin −2 − sin x ⋅ sin 3x 2 ⎠ 2 2 2 ⎝ = lim = lim = 2 =3. 2 x →0 x ⋅ 3x ⋅ 2 x →0 x 2 2⋅ 2 2 2 2 3 3
v) lim ⎛ ⎜ x →1 = lim

(

)

1 − 3 ⎞ = lim x 2 + x + 1 − 3 = lim x 2 + x − 2 = ⎟ x →1 1 − x3 1 − x3 ⎝ 1 − x 1 − x3 ⎠ x →1

( x − 1)( x + 2 ) = − 3 = −1 . x →1 1 − x 1 + x + x 2 ( )( ) 3

184

8. grupa 2000. god.
1. a) Izra~unati b) Uprostiti

1

7 3 ⎞ 1 ⎛ : 2,7 + 2,7 : 1,35 + ⎜ 4,2 − 1 ⎟ ⋅ 0,4 : 2 . 20 40 ⎠ 2 ⎝ 2 ⎛ (a − b ) ⎞ ⎛ a b ⎞ a3 − b3 ⎜ + 3⎟ ⋅ ⎜ − ⎟ : 2 2 . ⎜ ab ⎟ ⎝b a⎠ a b ⎝ ⎠
b) f ( f ( x )) = 3 ako je f ( x ) = x 2 − 2 x .

2. Re{iti jedna~ine: a) x + 2 − 2 x − 1 = 1 ;

3. Re{iti trigonometrijsku jedna~inu

4. Za koje vrednosti realnog parametra p nejednakost

5 sin 2 x − 4 sin x cos x − cos 2 x = 4.

va`i za svaki realni x ?

x 2 + px − 2 <2 x2 − x +1

5. Odrediti ta~ku krive y 2 = 8 x koja je na najkra}em odstojawu od prave y = x + 4 . Koliko iznosi to odstojawe? 6. Du`ina osnovice jednakokrakog trougla je 60cm, a polupre~nik upisanog kruga 15cm. Izra~unati povr{inu ovog trougla. 7. Na}i visinu trostrane jednakoivi~ne piramide zapremine V. 8. Zbir prvog i sedmog ~lana aritmeti~ke progresije je 2, a razlika izme|u {estog i drugog ~lana je 8. Koliko ~lanova progresije treba sabrati da bi wihov zbir bio 16?

9. Re{iti sistem jedna~ina

3x ⋅ 2 y = 576 ⎫ ⎪ ⎬. log 2 ( y − x ) = 4 ⎪ ⎭
v) y = kx 2 + 2kx + k + 1 .

10. U xOy -ravni za k ∈ R skicirati linije odre|ene jedna~inama: a) y = kx − 1 , b) x 2 − y y = 1 ,

185

+∞ ⎟ . 1⎞ 1 ⎡ 2) − 2 ≤ x < ∧ x + 2 + 2 x − 1 = 1 ⇔ x ∈ ⎢− 2. x ≥ −2 x+2 =⎨ ⎩− ( x + 2 ).2} . 4 : 2 = 20 40 ⎠ 2 ⎝ 27 10 270 100 ⎛ 42 43 ⎞ 4 2 1 168 − 43 4 = ⋅ + ⋅ + ⎜ − ⎟⋅ ⋅ = + 2 + ⋅ = 20 27 100 135 ⎝ 10 40 ⎠ 10 5 2 40 25 5 125 4 5 1 = + ⋅ = + =3 . 2 − 1 ⎟ ⋅ 0. ab ≠ 0 . ∞ ⎟ ∧ x = 2 ⇔ x = 2 . 2 2⎠ ⎣ 1 ⎡1 ⎞ 3) x ≥ ∧ x + 2 − 2 x + 1 = 1 ⇔ x ∈ ⎢ . 2 40 25 2 2 1 ⎛ (a − b )2 ⎞ ⎛ a b ⎞ a3 − b3 b) ⎜ + 3⎟ ⋅ ⎜ − ⎟ : 2 2 = ⎜ ab ⎟ ⎝b a⎠ a b ⎝ ⎠ (a = a 2 − 2ab + b 2 + 3ab a 2 − b 2 a 2b 2 = ⋅ ⋅ = ab ab ( a − b ) a 2 + ab + b2 2 (a + ab + b 2 ( a − b )( a + b ) 2 + ab + b 2 ( a − b ) ) ( ) ) = a + b . −2 ) . (re{ewa) 1.−2) ∧ x = 4 ⇔ x ∈ ∅ .35 + ⎜ 4. uz uslov da je a ≠ b.−2) ∧ x − 4 = 0 ⇔ ⇔ x ∈ (− ∞.8. 2 ⎠ ⎣2 ⎣ ⎠ ⎡ 1⎞ ⎡1 ⎞ 1) x < −2 ∧ (− ( x + 2)) − (− (2 x − 1)) = 1 ⇔ x ∈ (− ∞. 1 2 jedna~inu x + 2 − 2 x − 1 = 1 }emo re{avati u svakom od tri intervala: ( −∞. 2 ⎣2 ⎠ Skup re{ewa jedna~ine je {0. 7 + 2. 2. ⎟ i ⎢ . god. 7 :1. ⎟ ∧ x = 0 ⇔ x = 0 . grupa 2000. x ≥ ⎪ 2x − 1 = ⎨ ⎪− (2 x − 1). x < −2 i ⎧ ⎪ 2 x − 1. Dakle.a) 7 3 ⎞ 1 ⎛ : 2. 186 . x < ⎪ ⎩ 1 2 . ⎢ −2. a) Kako je ⎧ x + 2.

187 . to je f ( f ( x )) = f 2 ( x ) − 2 f ( x ) . tj.b) Kako je f ( x ) = x 2 − 2 x . jer je a = 1 > 0 i D = 1 − 4 < 0 .3} . –6 mora biti D = ( p + 2 ) − 16 < 0 . pa je − x2 + ( p + 2) x − 4 x 2 + px − 2 <2⇔ < 0 ⇔ − x2 + ( p + 2) x − 4 < 0 ⇔ 2 2 x − x +1 x − x +1 2 ⇔ x − ( p + 2) x + 4 > 0 .1. 2 Sl. ( p + 6 )( p − 2 ) < 0 (sl. 5 sin 2 x − 4 sin x cos x − cos 2 x = 4 ⇒ 2 2 ⇒ 5 sin 2 x − 4 sin x cos x − cos 2 x = 4 sin 2 x + cos 2 x ⇒ ⇒ sin x − 4 sin x cos x − 5 cos x = 0 ⇒ tg x − 4tgx − 5 = 0 ⇒ 2 ( ) ⇒ tgx = 4 + 16 + 20 4 − 16 + 20 ∨ tgx = ⇒ 2 2 ⇒ tgx = 5 ∨ tgx = −1 ⇒ π ⇒ x = arctg 5 + kπ . pa je f 2 (x ) − 2 f (x ) = 3 ⇔ f ⇔ f (x ) = 2 (x ) − 2 f (x ) − 3 = 0 ⇔ 2 + 4 + 12 2 − 4 + 12 ∨ f (x ) = 2 2 ⇔ f ( x ) = 3 ∨ f ( x ) = −1 ⇔ ⇔ x 2 − 2x − 3 = 0 ∨ x 2 − 2x + 1 = 0 ⇔ ⎛ 2 + 4 + 12 2 − 4 + 12 ⎞ ⎟ ∨ ( x − 1)2 = 0 ⇔ ⎜x = ∨x= ⎜ ⎟ 2 2 ⎝ ⎠ ⇔ x = 3 ∨ x = −1 ∨ x = 1 Skup re{ewa jedna~ine f ( f ( x )) = 3 je {− 1. 4 4. 2 Da bi kvadratni trinom x 2 − ( p + 2 ) x + 4 bio pozitivan za svaki realni broj. 60 odnosno p 2 + 4 p − 12 < 0 . k ∈ Z ∨ x = − + lπ . 3. Trinom x 2 − x + 1 je pozitivan za svako x ∈ R . 60). l ∈ Z .

Rastojawe ta~ke P(2.2 ) . y = 4 y 2 = 8x ⎭ dodirne ta~ke P.4) od prave l : x − y + 4 = 0 je. Sl. Re{avawem sistema prema d= 1 ⋅ 2 + ( −1) ⋅ 4 + 4 12 + ( −1) 2 formuli za rastojawe ta~ke od prave. tg α 2 = r 15 1 = = . 2 = dvostrukog ugla tgα = α 1 3 1− 1 − tg 2 4 2 α a Sl. 62 188 . a 30 2 2 h b r α 2 to je prema formuli za tangens 1 2⋅ 2tg 2 = 4. Dakle. 5. 2k 2 ⋅ 1 y = x + 2⎫ ⎬ dobijaju se koordinate x = 2 . prema slici 62. 2 6. 61). = 2−4+4 1+1 = 2 = 2. 61 Jedna~ina tangente je y = x + 2 . y 4 2 −4 −2 l t P d p Tra`ena ta~ka je dodirna ta~ka parabole y 2 = 8 x i tangente te parabole koja je paralelna datoj pravoj l (sl. Kako je.Re{ewa ove nejedna~ine su svi brojevi iz intervala (− 6. 0 2 x l : y = x + 4 ⇒ kl = 1 t : y = kx + n ⇒ k = 1 Uslov dodira parabole y 2 = 2 px i prave y = kx + n je p = 2kn . n = p 4 = =2.

pa je 2(b − 30) = h .Iz h ah 60 ⋅ 40 = tgα sledi da je h = 40cm . 64). Kako je h = 2 2 2 a 3 i 2 8 8 a 2 3 2a 2 a 2 ⎛1 ⎞ = H = h − ⎜ h ⎟ . tj. odnosno b = 50cm . 63 7.Iz sli~nosti trouglova OCE i BCD sledi da je b − 30 h a . pa je PΔ = = = 1200cm 2 . iz ~ega sledi da je a 3 = 3 3 4 12 2 3 a=3 12V 3 = 6 2V . . 64 189 . A pa je PΔ = 450 + 15 ⋅ 50 = 1200cm 2 . V = BH = ⋅ = a . = x : r = h : . 2 h H a h a H a a Sada se mo`e izraziti visina H preko zapremine V : 1 h 3 a a Sl. 63) i neka je O centar upisanog kruga. Neka je a ivica date piramide (sl. ( I ) PΔ = h b O r a r x E 30 D α 2 30 B Sl. to je H 2 = h 2 = ⋅ . AC=BC=b krak i CD=h visina koja odgovara osnovici (sl. a 2 2 2 II na~in Neka je AB=a osnovica. odnosno 2 15 30 Povr{inu trougla ABC izra~una}emo na dva na~ina: C ra br 15 ⋅ 60 +2 = + b ⋅15 = 450 + 15b 2 2 2 (II )PΔ = ah = 60 ⋅ 2(b − 30) = 60(b − 30) 2 2 Re{avawem jedna~ine 450 + 15b = 60(b − 30) dobijamo da je 45b = 2250 . odnosno H = 9 9 4 3 3 ⎝3 ⎠ Na osnovu formule za zapreminu piramide dobijamo da je 12V 1 1 a 2 3 2a 2 3 .

Tada je Kako je zbir prvih n ~lanova aritmeti~ke progresije 3x ⋅ 2 y = 576 x y ⎫ 3 ⋅ 2 = 576 ⎫ 3x ⋅ 24+ x = 576 ⎫ ⎪ ⎪ ⎪ 4⎬⇒ ⎬⇒ ⎬⇒ log 2 ( y − x ) = 4 ⎪ y − x = 2 ⎪ y = 4 + x ⎪ ⎭ ⎭ ⎭ ( ) 6 x ⋅ 16 = 576⎫ 6 x = 36 ⎫ x = 2 ⎫ 3x ⋅ 2 x ⋅ 24 = 576 ⎫ ⎪ ⇒ ⎬⇒ ⎬. k<0 y 0 k>0 k=0 A −1 x 190 . −1) .a) Grafici funkcija y = kx − 1. ⎬⇒ ⎬⇒ a6 − a2 = 8⎭ a1 + 5d − a1 − d = 8⎭ 4d = 8 ⎭ d =2 ⎭ n ⎡ 2a1 + ( n − 1) d ⎤ . pri ~emu y-osa ne pripada ovom pramenu pravih (sl. Prema uslovu zadatka va`i: a1 + a7 = 2⎫ a1 + a1 + 6d = 2 ⎫ 2a1 + 6d = 2⎫ a1 = −5⎫ ⎬⇒ ⎬. 9. Zadatak ima smisla ako je y − x > 0 . Dakle. 65). treba sabrati osam ~lanova date Sn = progresije da bi wihov zbir bio 16. ⎬⇒ ⎬⇒ y = 4 + x ⎭ y = 4 + x ⎭ y = 6⎭ y = 4+ x ⎪ ⎭ 10. k ∈ R su prave ravni xOy koje prolaze kroz ta~ku A ( 0. n ∈ N . iz ~ega sledi da je n 2 − 6n − 16 = 0 . 8. ⎦ 2⎣ n to je 16 = ⎡ −10 + ( n − 1) 2 ⎤ . ⎦ 2⎣ odnosno n = 8 ili n = −2 .H= a 2 3 = 2 3 ⋅ 3 6 2V = 3 24V 3 3 = 23 V 3.

to je ⎩− y. Odgovaraju}a linija je prikazana na slici 66. y < 0 x2 − y y = 1 ∧ y ≥ 0 ⇔ x2 − y2 = 1 ∧ y ≥ 0 . a za k = 0 . y −1 0 −1 1 x Sl. i x2 − y y = 1 ∧ y < 0 ⇔ x2 + y 2 = 1 ∧ y < 0 . to je prava y = 1 (sl.1) . k ∈ R y = k ( x + 1) + 1 .b) Kako je ⎧ y. kada je k ≠ 0 . y ≥ 0 y =⎨ . 66 v) Jedna~inu y = kx 2 + 2kx + k + 1. 2 napi{imo u obliku Grafici ovih linija su parabole koje imaju teme u ta~ki T ( −1. 67). k>0 y k=0 T 1 k<0 −1 0 x Sl. 67 191 .

9. grupa 2000. god.
1. a) Izra~unati b) Uprostiti 2. Re{iti jedna~ine: a) 3x − 1 − 2 − x = 1 , b)

( −2 )

2

+9

1 − 2

− 81−2 + 3

−2

1 log 2 3

.

2 ⎛ ⎜ 3 − (a + b ) ⎜ ab ⎝

⎞ ⎛ b a ⎞ a3 + b3 ⎟⋅⎜ − ⎟ : . ⎟ ⎝ a b ⎠ a 2b 2 ⎠

1 1 + x + x + x3 +
2

=

4x − 1 . 2

3. Re{iti trigonometrijsku jedna~inu 4. Re{iti nejedna~inu

cos 2 x + sin 2 x = cos x .

1 2x > . x + 1 2x − 1

5. Odrediti ta~ku krive 2 x 2 + y 2 = 3 koja je na najkra}em odstojawu od prave 2 x − y + 4 = 0 . 6. Kroz proizvoqnu ta~ku u datom trouglu povu~ene su prave paralelne stranicama i tako dobijena tri mawa trougla ~ije su povr{ine P1, P2 i P3. Kolika je povr{ina datog trougla? 7. U pravu kru`nu kupu sa polupre~nikom osnove r = 4cm i visinom H = 6 cm upisan je vaqak maksimalne zapremine. Izra~unati tu zapreminu. 8. Tre}i ~lan aritmeti~ke progresije je 9, a razlika izme|u sedmog i drugog ~lana je 20. Koliko ~lanova progresije treba sabrati da bi wihova suma bila 91?

9. Re{iti sistem jedna~ina

x + xy + y = 14 ⎫ ⎬. x 2 + xy + y 2 = 84⎭

10. U xOy-ravni predstaviti skupove odre|ene relacijama: a) x 2 + y ⋅ ( y − x + 1) ≤ 0 , b) ( y − ln x ) ⋅ ( x − 1) ≥ 0 ,

( v) (x

2

+ y 2 − 1 ⋅ (y + x ) ≤ 0 .

)

)

192

9. grupa 2000. god. (re{ewa)
1. a)

( −2 ) + 9
2

−1 2

− 81−2 + 3
−2

1 − 34 − 4 3 ⎛ ( a + b )2 ⎞ b a a3 + b3 b) ⎜ 3 − = ⎟⋅ − : ⎜ ab ⎟ a b a2b2 ⎝ ⎠ 2 2 2 2 2 2 = 3ab − a − 2ab − b ⋅ b − a ⋅ a b 3 = ab ab a3 + b
=2+

( )

1

−1 log 2 = −2 + 1 − 81 4 + 3 = 9 +2 = 2+ 1 − 1 +2 = 4. 3 3
3

1 log 2 3

(

)

=

− a 2 − ab + b 2 ( b − a )( b + a )

(

( a + b ) ( a 2 − ab + b2 )

)

= a − b , uz uslov ab ≠ 0, a ≠ −b .

2. a) Kako je

1 ⎧ 3x − 1, x ≥ ⎪ 2 − x, x ≤ 2 ⎧ ⎪ ⎪ 3 3x − 1 = ⎨ , i 2− x = ⎨ , ⎪− ( 2 − x ) , x > 2 ⎩ ⎪− ( 3x − 1) , x < 1 ⎪ 3 ⎩
3 x − 1 − 2 − x = 1 }emo re{avati posebno u slede}im

jedna~inu

intervalima: ⎜ −∞, ⎟ , ⎢ , 2 ⎥ i ( 2, +∞ ) . 3 ⎠ ⎣3 ⎦ ⎝

1 ⎞ ⎡1

1 1 ⎡ ⎤ ⎡ ⎤ ⎢ x < 3 ∧ (− 3 x + 1 − 2 + x = 1)⎥ ⇔ ⎢ x < 3 ∧ 2 x = −2⎥ ⇔ x = −1 ⎣ ⎦ ⎣ ⎦ ⎡1 ⎤ ⎡1 ⎤ II) ⎢ ≤ x ≤ 2 ∧ (3 x − 1 − 2 + x = 1)⎥ ⇔ ⎢ ≤ x ≤ 2 ∧ 4 x = 4⎥ ⇔ x = 1 ⎣3 ⎦ ⎣3 ⎦
I) III) [x > 2 ∧ (3x − 1 − (− 2 + x ) = 1)] ⇔ [x > 2 ∧ 2 x = 0] ⇔ x ∈ ∅ Prema tome, skup re{ewa date jedna~ine je {−1,1} .

193

b) Kako zbir ~lanova beskona~ne geometrijske progresije postoji samo za q < 1 , a kvadratni koren postoji za nenegativne brojeve, to }e, s obzirom na to da leva strana ne mo`e biti 0 , jedna~ina 1 4x − 1 = imati smisla za 4 x − 1 > 0 i x < 1 , tj. 2 3 2 1+ x + x + x +

1 1 < x < 1 . Kako je q = x pozitivno, to }e biti S∞ = , pa va`i: 4 1− x 1 4x − 1 1 4x − 1 2 = ⇒ = ⇒ 4(1 − x ) = 4 x − 1 2 3 1 2 2 1 + x + x + x + ..... 1− x 5 1 ⇒ 4 x 2 − 12 x + 5 = 0 ⇒ x = ∨ x = . 2 2 1 Prema uslovu zadatka, re{ewe jedna~ine je samo x = . 2 2 2 2 2 3. cos 2 x + sin x = cos x ⇔ cos x − sin x + sin x = cos x ⇔ cos 2 x − cos x = 0 ⇔ cos x ( cos x − 1) = 0
za

⇔ cos x = 0 ∨ cos x = 1 π ⇔ x = + kπ, k ∈ Z ∨ x = 2lπ, l ∈ Z . 2
4. Nejedna~ina

1 1 2x > ima smisla za x ≠ −1 i x ≠ . x + 1 2x − 1 2

1 2x 1 2x −2 x 2 − 1 > ⇒ − >0⇒ >0⇒ x +1 2x −1 x +1 2x −1 ( x + 1)( 2 x − 1)

1⎞ ⎛ > 0 ⇒ ( x + 1)( 2 x − 1) < 0 ⇒ x ∈ ⎜ −1, ⎟ . 2⎠ ( x + 1)( 2 x − 1) ⎝

− 2 x2 + 1

(

)

5. Tra`ena ta~ka je dodirna ta~ka elipse 2 x 2 + y 2 = 3 i wene tangente koja je paralelna datoj pravoj p : 2 x − y + 4 = 0 .

194

Koeficijent pravca tangente jednak je koeficijentu pravca prave p . Eksplicitni oblik jedna~ine prave p je y = 2 x + 4 , iz ~ega sledi da je k p = 2 , pa je i kt = 2 . Iz kanonskog oblika jedna~ine elipse e :

x2 y2 3 + = 1 nalazimo da je a 2 = i b 2 = 3 , pa iz uslova 3 3 2 2 x2 y2 dodira n 2 = a 2 k 2 + b 2 prave y = kx + n i elipse 2 + 2 = 1 , gde je a b 2 k = 2 , dobijamo da je n = 9 . Jedna~ine tangenti su:

t1 : y = 2 x + 3 i

t2 : y = 2x − 3 .

2 x 2 + y 2 = 3⎫ 2 x 2 + y 2 = −3⎫ Re{avawem sistema ⎬ i ⎬ dobijamo 2 x − y = 3⎭ 2 x − y = −3⎭ dodirne ta~ke P1 (− 1,1) i P2 (1,−1) . Rastojawa ovih ta~aka do prave p : 2 x − y + 4 = 0 su:
d (P1 , p ) = 2 ⋅ (− 1) − 1 + 4 4 +1 = 1 5
i d (P2 , p ) =

2 ⋅1 + 1 + 4 4 +1

=

7 5

.

Dakle, ta~ka P (− 1,1) je ta~ka elipse koja je najbli`a datoj pravoj p 1 6.
C
B2 B1 A2

M

A1

A

C1

C2

B

Sl. 68

195

Trouglovi MB1 B2 , A1 MA2 i C 2 C1 M su sli~ni trouglu ABC (sl. 68), jer su im svi odgovaraju}i uglovi jednaki kao uglovi sa paralelnim kracima. Ako je CB = a , B2 M = a1 , A2 A1 = a2 i A1B = a3 , prema uslovu zadatka sledi da je a1 + a 2 + a3 = a . Povr{ine sli~nih trouglova se odnose kao kvadrati odgovaraju}ih stranica, pa je

P a12 P ⋅ a12 a 1 = 2 ⇒P = ⇒ P = 1 P 1 1 2 P a a a P2 a2 2 P ⋅ a2 2 a = 2 ⇒ P2 = ⇒ P2 = 2 2 P a a a
P3 a32 P ⋅ a32 a = 2 ⇒ P3 = ⇒ P3 = 3 P a a a2
Iz (1), (2) i (3) se dobija da je iz ~ega sledi da je P =

(1)

P

(2)

P

(3)

(

⎛ a + a 2 + a3 ⎞ P1 + P2 + P3 = P ⎜ 1 ⎟, a ⎝ ⎠

P1 + P2 + P3 .

)

2

7. Neka je H1 visina vaqka upisanog u kupu (sl. 69). Prema uslovu zadatka, visina kupe je H = 6 cm , a polupre~nik osnove kupe je r = 4 cm. Na osnovu sli~nosti trouglova osen~enih na slici 69, sledi da je

H1 6 − H1 24 − 6r1 = ⇒ H1 = . Zapremina vaqka je r1 4 − r1 4 funkcija od r1 , tj. V = f (r1 ) i
3 ⎞ ⎛ ⎛ 3⎞ Vv = B1H1 = π r12 H1 = π r12 ⎜ 6 − r1 ⎟ = π r13 ⎜ − ⎟ + 6 π r12 . 2 ⎠ ⎝ ⎝ 2⎠ 9 8 f ′ ( r1 ) = − r12π + 12 r1π i f ′ ( r1 ) = 0 ⇔ r1 = 0 ∨ r1 = 2 3 64 128π ⋅2 = cm3 . 9 9 8 , 3

Iz

sledi da funkcija f prima svoju maksimalnu vrednost za r1 = pa je Vmax = π ⋅

196

6 − H1

H

s

r1 H1

r
Sl. 69

4 − r1

r

8. Zbir prvih n ~lanova aritmeti~ke progresije izra~unava se po formuli S n =

n [2a1 + (n − 1)d ], n ∈ N . Kako je po uslovu zadatka 2

a7 − a 2 = 20⎫ a1 + 6d − a1 − d = 20⎫ 5d = 20⎫ d = 4 ⎫ ⎬⇒ ⎬, ⎬⇒ ⎬⇒ a3 = 9 ⎭ a1 + 2d = 9 ⎭ a1 + 2d = 9 ⎭ a1 = 1⎭ n to je 91 = ⎡ 2 ⋅1 + ( n − 1) 4 ⎤ , odnosno 2n 2 − n − 91 = 0 . Re{ewa ⎦ 2⎣ 27 . Dakle, treba uzeti 7 ~lanova jedna~ine su n = 7 ili n = − 4
progresije da bi wihov zbir bio 91. 9. Sistem ima smisla za xy ≥ 0 . Kako je

(14 − x − y )

2

= 142 + x 2 + y 2 − 2 ⋅14 ⋅ x − 2 ⋅14 ⋅ y + 2 xy = 196 + x 2 + y 2 − 28 x − 28 y + 2 xy ,

to je

xy = 14 − x − y ⎫ xy = 196 + x 2 + y 2 − 28 x − 28 y + 2 xy ⎫ ⎪ ⎪ ⎬⇒ 2 ⎬⇒ 2 2 2 ⎪ x + xy + y = 84⎪ x + xy + y = 84 ⎭ ⎭

197

(2. b = xy dobija se da je ⎫ a + b = 14 ⎫ a = 10 ⎫ ⎫ ⎪ a + b = 14 ⎪ ⎬⇒ ⎬⇒ ⎬⇒ ⎬.2). ⇒ y − 10 y + 16 = 0 ⎪ ⎭ 2 Re{avawem druge jedna~ine sistema dobijamo da je y = 8 ili y = 2 . ( ( (x 2 +y ) ( y − x + 1) ≤ 0 ) ( ) ( ⇔ ) ) 198 . Uvo’|ewem smene 2 (x + y ) − xy = 84⎪ ⎭ a = x + y . to }e dati sistem biti sistemu: ekvivalentan x + y + xy = 14 ⎫ ⎪ ⎬ . jednostavno se dolazi do re{ewa sistema. 2 2 a − b = 84 ⎪ ( a − b )( a + b ) = 84 ⎪ a − b = 6 ⎭ b = 4 ⎭ ⎭ ⎭ a + b = 14 Prelaskom na stare promenqive .8)} .a) ⇔ x2 + y ≤ 0 ∧ y − x + 1 ≥ 0 ∨ x2 + y ≥ 0 ∧ y − x + 1 ≤ 0 ⇔ y ≤ − x2 ∧ y ≥ x − 1 ∨ y ≥ − x2 ∧ y ≤ x − 1 . Skup re{ewa sistema je II na~in: Kako je {(8.28 ( x + y ) = 196 + 84 ⎫ x 2 + xy + y 2 = 28 ( x + y ) − 196 ⎫ ⎪ ⎪ ⇒ ⎬⇒ 2 ⎬⇒ 2 2 2 x + xy + y = 84 ⎪ ⎪ x + xy + y = 84 ⎭ ⎭ ⇒ x = 10 − y ⎫ x + y = 10 ⎫ ⎪ ⎪ ⎬⇒ ⎬⇒ 2 2 2 2 x + xy + y = 84 ⎪ (10 − y ) + y + (10 − y ) y = 84 ⎪ ⎭ ⎭ x = 10 − y ⎫ ⎪ ⎬. 10. 2 x 2 + xy + y 2 = ( x + y ) − xy .

73 y ≤ x −1 Sl.y y y 0 1 x 0 1 x 0 1 x -1 y=x 2 -1 y = x −1 -1 y ≤ − x2 Sl. 199 . 75 Presek skupova prikazanih na slikama 73 i 74 predstavqen je na slici 75. 72 Presek skupova prikazanih na slikama 70 i 71 predstavqen je na slici 72. 74 y ≥ − x2 ∧ y ≤ x − 1 Sl. y y y 0 1 x -1 -1 0 1 x -1 0 -1 1 x y ≥ − x2 Sl. 71 y ≤ − x2 ∧ y ≥ x − 1 Sl. 70 y ≥ x −1 Sl.

78 y ≥ ln x ∧ x ≥ 1 Sl. 77 x ≥1 Sl. 81 y ≤ ln x ∧ x ≤ 1 Sl.y 0 1 x -1 ( y ≤ −x 2 ∧ y ≥ x − 1 ∨ y ≥ − x2 ∧ y ≤ x − 1 ) ( ) Sl. prikazano je na slici 76. 80 y ≤ ln x Sl. b) ( y − ln x )( x − 1) ≥ 0 ⇔ ( y − ln x ≥ 0 ∧ x − 1 ≥ 0 ) ∨ ( y − ln x ≤ 0 ∧ x − 1 ≤ 0 ) ⇔ ( y ≥ ln x ∧ x ≥ 1) ∨ ( y ≤ ln x ∧ x ≤ 1) y 1 0 1 e y x =1 1 e x y 1 0 1 e x y = ln x x 1 0 y ≥ ln x Sl. kona~no re{ewe.tj. y 1 0 1 e x y 1 0 1 e x y 1 0 1 e x x ≤1 Sl. 79 Presek skupova prikazanih na slikama 77 i 78 predstavqen je na slici 79. 82 200 . 76 Unija skupova prikazanih na slikama 72 i 75 .

v) (x ( ( 2 + y2 −1 ( y + x ) ≤ 0 ⇔ ) ⇔ x2 + y 2 − 1 ≤ 0 ∧ y + x ≥ 0 ∨ x2 + y 2 − 1 ≥ 0 ∧ y + x ≤ 0 ⇔ x2 + y 2 ≤ 1 ∧ y ≥ − x ∨ x2 + y 2 ≥ 1 ∧ y ≤ − x y ) ( ) ) ( ) y x2 + y2 = 1 0 1 x y 0 1 x 0 1 x –1 –1 y = −x –1 y=x x2 + y2 ≤ 1 Sl. 85 x2 + y2 ≤ 1 ∧ y ≥ − x Sl.Presek skupova prikazanih na slikama 80 i 81 predstavqen je na slici 82. 86 Presek skupova prikazanih na slikama 84 i 85 predstavqen je na slici 86. 201 . y 1 0 1 e x ( y ≥ ln x ∧ x ≥ 1) ∨ ( y ≤ ln x ∧ x ≤ 1) Sl. 83 Unija skupova prikazanih na slikama 79 i 82 predstavqena je na slici 83. {to je i kona~no re{ewe zadatka. 84 y≥− x Sl.

90 ) ( ) Unija skupova prikazanih na slikama 86 i 89 predstavqena je na slici 90.y y y 0 x 1 0 1 x 0 1 x -1 -1 -1 x2 + y2 ≥ 1 Sl. 88 x2 + y2 ≥ 1 ∧ y ≤ − x Sl. 87 y≤− x Sl. 202 . 89 Presek skupova prikazanih na slikama 87 i 88 predstavqen je na slici 89. {to je i kona~no re{ewe zadatka. y 0 1 x (x -1 2 + y 2 ≤ 1 ∧ y ≥ − x ∨ x2 + y2 ≥ 1 ∧ y ≤ − x Sl.

x < 0 y 10.3). za x < 0 . Kako je y = . ⎧ x. za x ≥ 0 . (− 3. Grafik je prikazan na slici 32. to je ⎩− x .3. 9.−3}.−4)} . (3. a) Kako je x = ⎨ y = x 2 − x = x 2 − x = x( x − 1) . x ≥ 0 .−3).4). to }e skup re{ewa datog sistema biti x {(4. -1 0 1 x Sl. (− 4. Koristi}emo identitet x 4 + y 4 = x 2 + y 2 ( ) 2 − 2x 2 y 2 .−4. 2 x 4 + x 2 y 2 + y 4 = 481⎫ x 2 + y 2 − x 2 y 2 = 481⎫ ⎪ ⎪ ⎬⇒ 2 ⎬⇒ 2 2 2 ⎪ ⎪ x + xy + y = 37 x + y + xy = 37 ⎭ ⎭ ( ) (37 − xy )2 − x 2 y 2 = 481⎫ ⎪ x 2 + y 2 = 37 − xy xy = 12 1369 − 74 xy + x 2 y 2 − x 2 y 2 = 481⎫ ⎪ ⎬⇒ ⎬⇒ 2 2 ⎪ ⎪ x + y = 37 − xy ⎭ ⎭ 12 ⎫ x2 y= ⎫ ⎪ ⇒ 2 x ⎬⇒ ⎬⇒ x + y 2 = 25⎭ 4 2 x + 144 − 25 x = 0⎪ ⎭ ( ) 2 − 25 x 2 + 144 = 0 ⎫ ⎪ 12 ⎬ . l ∈ Z . y= ⎪ x⎭ Iz prve jedna~ine. uvo|ewem smene x 2 = t .(sl. 32 166 . odakle sledi da je 12 x ∈ {4. i y = x 2 − x = x 2 − (− x ) = x 2 + x = x( x + 1) . dobijamo se jedna~ina t 2 − 25t + 144 = 0 ~ija su re{ewa t1 = 16 i t 2 = 9 . k ∈ Z ili x = − π 3 + 2lπ . 31) dobija se da je x = π 3 + 2kπ .

Izra~unati povr{inu i zapreminu kupe upisane u jednakoivi~nu ~etvorostranu piramidu du`ine ivice 2 cm . god. Za koje vrednosti parametra a ∈ R realni koreni x1 i x2 jedna~ine x x x 2 + ax + 1 = 0 zadovoqavaju uslov 1 + 2 < 7 . 11 3. Izra~unati povr{inu krivolinijskog trogula MNP. Date su realne funkcije: x2 x2 f1 (x ) = x . ~iji je zbir cifara jednak 7. Odrediti zbir prvih dvadeset ~lanova te progresije. Re{iti trigonometrijsku jedna~inu cos x − cos 6 x + cos 5 x = 1 . grupa 2000.121212… . 10. Tri kruga polupre~nika r me|usobno se dodiruju u ta~kama M. 9. 203 . Odrediti ta~ku krive 2 x 2 + y 2 = 3 koja je najvi{e udaqena od prave y = −2 x + 4 . f 3 (x ) = . 4. x 2 x1 5. f 2 (x ) = . ⎜ ⎟ : ⎜1 + + ⎜ ⎟ ⎜ a −1 ⎟ a − a −1 ⎠ ⎝ ⎝ a + a +1 ⎠ 2 1 3 2. a) Izra~unati 2% broja ⎜ + ⎜ ⎟ : + : ⎟ ⎜ 7 ⎝ 2 ⎠ 2 3 18 ⎟ ⎝ ⎠ b) Uprostiti − 1 2 . a proizvod cifara jednak 6. 7. 8. Odrediti sve prirodne brojeve koji su deqivi brojem 8. 1 ⎛ ⎞ ⎜ 3 ⎛ 1 ⎞−1 7 2 1 ⎟ 1. b) 3 a) = 2. a zatim skicirati grafik funkcije f (x ) = f 3 (x ) − f 1 (x ) . a zbir slede}a tri ~lana je 0.10. Re{iti jedna~ine: − log ( x + x ) 6 x = 0. N i P. Zbir prva tri ~lana aritmeti~ke progresije je 18. x x f 4 ( x ) = 2log2 x i f 5 ( x) = x 2 . 6. Ispitati da li me|u datim funkcijama ima jednakih. ⎛ ⎞ ⎛ 1 1 a +1 ⎞ ⎟.

. ⇔ x = 12 + 0. 1 1 a +1 ⎞ ⎛ ⎞ ⎛ ⎟= + ⎜ ⎟ : ⎜1 + a −1 ⎟ a − a −1 ⎠ ⎜ ⎝ a + a +1 ⎠ ⎝ ⎛ a − a +1 a + a −1 ⎞ ⎛ a −1 + a +1 ⎞ ⎟= ⎟:⎜ =⎜ + ⎟ ⎜ a − (a + 1) a − (a − 1) ⎟ ⎜ a −1 ⎠ ⎠ ⎝ ⎝ = ( a +1 − a + a + a −1 ⋅ ) a −1 = a −1 .121212. ⇔ 11 11 11 600 6 594 12 ⋅ 11 ⎛ 600 6 ⎞ ⇔ x = 12 + x ⇔ x⎜ = 12 ⇔ x = − ⎟ = 12 ⇔ x 11 594 11 11 ⎝ 11 11 ⎠ 2 ⇔x= . ⇔ x = 12. 2 100 100 − 1 2 2 1 3  =  + 2 ⋅ + ⋅ 18  7 6 7  − 1 2  1 1 =  4 2  = 2−1 = . a + 1 > 0 ∧ a − 1 > 0 tj.1212. a) 6 600 600 x = 0..01 .10. (re{ewa) 1    3  1  −1 7 1 1. za koju je: 12 2 a 12 1 a1 = 2 .1212. pa je 1− q 1− 1 10 10 102 204 .a)  +   : + 2 :   7  2  2 3 18      1 2 1 ⋅ = = 0. 9 6 12 12 12 x = 2 + 4 + 6 + . q = 2 < 1 i S∞ = 1 = 10 . god.   2   −1 b) Zadatak ima smisla za a > 0. a −1 + a +1 2... za a > 1 .... 11 10 10 10 II na~in Na desnoj strani jedna~ine je beskona~na geometrijska progresija.. grupa 2000.

.

a ∈ ((− ∞. P2 (− 1. Videti 5.−1) . 91 a 2 − 2 ⋅1 < 7 . ako je a ∈ (− ∞. ( a − 3)( a + 3) < 0 .1) . 91).−1) . 1 pa je a ∈ ( −3. 4. -3 3 Sl. 92 Dakle. 206 . zadatak 9. s ∈ Z ). Povr{inu krivolinijskog trougla MNP dobijamo kada od povr{ine trougla O1O2O3 oduzmemo povr{ine podudarnih kru`nih ise~aka O1MN . -2 2 (x + x2 ) − 2 x1 x2 < 7 . −3 −2 0 2 3 5. za l = 5k . O2 NP i O3 PM .3) . l ∈ Z (naime. tj. odnosno. Re{ewe: t1 : y = −2 x + 3 . Prema tome. godine. 92). Centri krugova su temena jednakostrani~nog trougla stranice 2r (sl. 93).3) (sl. ako je ( a − 2 )( a + 2 ) ≥ 0 . odnosno a 2 − 9 < 0 .2 x = lπ .−2] ∪ [2. d 2 (P2 . 1 5 7 t 2 : y = −2 x − 3 .−2] ∪ [2. k ∈ Z dobijaju se svi brojevi iz skupa 5 x = 2s π . p ) = 1 6. P (1. p ) = 5 Najudaqenija ta~ka elipse od date prave je ta~ka P2 (− 1. grupe 2000. Koreni x1 i x2 kvadratne jedna~ine x 2 + ax + 1 = 0 su realni. ∞ )) ∩ (− 3. odnosno Prema Vietovim formulama je x1 + x2 = −a i x1 x2 = 1 . a ∈ (− 3. 1 d1 (P .3) .−2] ∪ [2. D = a 2 − 4 ⋅1 ⋅1 ≥ 0 tj. to je x1 x2 Kako je + <7⇔ 1 x1 x2 x2 x1 2 Sl. ∞ ) (sl.

druga kateta polovina dijagonale baze i hipotenuza bo~na ivica piramide. odnosno H = = 2 . nalazimo da je ⎛a 2⎞ a 2 a2 ⎟ . 94 a Sl. 3 3 ( ) a a r H hh H a 2 2 a r O a a a 2 2 a Sl. na osnovu Pitagorine teoreme.pa. Iz pravouglog trougla (sl. 2 Visina piramide H i visina kupe se poklapaju. Baza piramide je kvadrat stranice a = 2 cm . P = B + M = π 1 + 3 cm2 . pa je polupre~nik r = a = 1 cm (sl. Sada mo`emo jednakostrani~ni trougao. M = π r s = π ⋅1 ⋅ 3 = π ⋅ 3 ⋅ cm 2 1 1 V = BH = ⋅ π ⋅ 2 cm3 . tj. 95 207 . 95) ~ija je jedna kateta visina piramide. 96). 94 i sl. a baza upisane kupe je krug upisan u taj kvadrat. 2 2⎠ ⎝ O1 N O2 Sl. to je h = 2 2 2 2 2 da izra~unamo povr{inu i zapreminu kupe: B = π r 2 = π cm 2 . 93 7. 96 Sl. Kako je piramida jednakoivi~na. Visina h H = a −⎜ ⎜ 2 ⎟ 2 2 ⎝ ⎠ bo~ne strane piramide je izvodnica s kupe . wene bo~ne ivice su jednake osnovnim.PMNP = PO1O2 O3 − 3PO1 MN = ( 2r ) 2 3 4 − 3⋅ π ⋅ r 2 ⋅ 60 360 = M O3 P 4r 2 3 π ⋅ r 2 = − = 4 2 π r2 π⎞ ⎛ = r2 3 − = r2⎜ 3 − ⎟ . H 2 = . kako je bo~na strana a 3 2 3 = = 3 .

Prema uslovu zadatka je a1 + ( a1 + d ) + ( a1 + 2d ) = −18⎫ a1 + a2 + a3 = −18⎫ ⎪ ⎬ ⇒ ⎬ ⇒ a4 + a5 + a6 = 0 ⎭ ( a1 + 3d ) + ( a1 + 4d ) + ( a1 + 5d ) = 0 ⎪ ⎭ ⇒ 3a1 + 3d = −18⎫ 3a1 + 3d = −18⎫ a1 = −8⎫ ⎬ ⇒ ⎬ ⇒ ⎬ 3a1 + 12d = 0 = 18 ⎭ 9d d =2 ⎭ 208 . Neka je a1 prvi ~lan .8. a d razlika date aritmeti~ke progresije.

jer je zbir cifara 7. re{ewe zadatka su brojevi : 16. Posledwa cifra tra`enog prirodnog broja n mora biti parna. 100 y f5 (x ) = x 2 = x . 102 10. Posledwa cifra ne mo`e biti 8. jer je n = 8 ⋅ k .f4 ( x ) = 2 log 2 x = x. 1132. y ⎧ 0. x > 0 f (x ) = f 3 (x ) − f1 (x ) = ⎨ . a ne mo`e biti ni 0. jer je proizvod cifara 6. 1312 i 3112. 0 x Sl. y Grafik funkcije f 4 prikazan na slici 100. Grafik funkcije f5 prikazan na slici 101. 209 . x ∈ R . k ∈ N paran broj. x < 0 Grafik funkcije f dat je na slici 102. 1312 i 3112. 101 Me|u datim funkcijama nema jednakih. x > 0. ⎩ − 2 x. Jedine mogu}nosti su: 16. 0 x Sl. -1 2 0 x Sl. Kako 1132 nije deqiv sa 8.

Izra~unati povr{inu kupe. Visina H i izvodnica s prave kupe odnose se kao 3 : 5 . Izra~unati povr{inu paralelograma ~iji je obim 20cm . = 1. 8. 2 x + 3 5 x − 2 7 − 3x . Re{iti trigonometrijsku jedna~inu: tgx + ctgx = 4 3 . Re{iti jedna~ine: a) (− 2 )2 +8 − 2 3 −4 − 1 2 +2 log 1 4 2 . grupa 2001. 1. Re{iti jedna~inu sin x − sin 2 x + sin 3 x − .. b) ⎜ 4 2 ⎟ 2 ⎝2 5⎠ ⎝ ⎠ 2.. + = 5 3 2 b) 3 log 1 ( x 2 + x ) 3 = 1⋅ 6 3. 10. Izra~unati: −1 ⎛ 3 1 ⎞ 1 ⎛1 2⎞ a) ⎜ 3 : 7 − 5. god. 4. Re{iti nejedna~inu () 3 5 log 0 . x−5 v) lim x →0 tgx − sin x ⋅ x3 210 . U zavisnosti od realnog parametra k odrediti broj realnih re{ewa jedna~ine x 3 − 3 x 2 = k . 3 9. o{tar ugao 30 .25 : 10 + ⎜ − ⎟ : 0. 7. ta~ku najbli`u pravoj 5. a wena zapremina je 128π cm3 . Izra~unati grani~ne vrednosti: a) lim ⎛ ⎜ x →1 1 − 3 ⎞. krivoj odrediti 6.2 2 x −1 x+2 > 1. ⎟ ⎝ 1 − x 1 − x3 ⎠ b) lim x →5 x −1 − 2 . a visine se odnose kao 2 : 3 . Na x2 + 2y2 = 9 x − 4 y − 10 = 0 .2 ⎟ .1.

a) Pomno`imo levu i desnu stranu jedna~ine sa NZS ( 2. ( −2 ) 2 +8 −2 3 −4 −1 2 +2 log 1 4 2 = −2 + 2 ( ) −2 3 3 − 2 ( ) −1 2 2 +2 log 1 1 2 2 () −2 = = 2 + 2 − 2 − 2 −1 + 2 − 2 = 2 + 1 1 1 − + = 2. b) Jedna~ina ima smisla za x ≠ 0 .3. Tada je 3 log 1 ( x 2 + x ) 3 ⎛ = 1 ⇔⎜ 1 6 ⎝ 3 ( ) ⎞⎟⎠ ⇔ (1) 3 2 2 −1 log 1 ( x + x ) 3 =1 6 log 1 ( x 2 + x ) 3 −1 =1 6 ⇔ 1 1 = x + x 6 211 . 2 ⎟ = 2 ⎝2 5⎠ ⎝ 4 2 ⎠ −1 ⎛ 15 15 21 21 1 2 ⎞ =⎜ : − : + : ⎟ = ⎝ 4 2 4 2 10 10 ⎠ 1 10 ⎞ ⎛ 15 2 21 2 =⎜ ⋅ − ⋅ + ⋅ ⎟ ⎝ 4 15 4 21 10 2 ⎠ b) −1 −1 ⎛1 1 1⎞ =⎜ − + ⎟ ⎝2 2 2⎠ −1 = 2. (re{ewa) ⎛ 3 1 ⎞ 1 ⎛1 2⎞ 1.1. a) ⎜ 3 : 7 − 5. grupa 2001.5 ) = 30 . 25 :10 + ⎜ − ⎟ : 0. 2 x + 3 5 x − 2 7 − 3x + = ⇔ 6 (2 x + 3) + 10 (5 x − 2 ) = 15 (7 − 3 x ) 5 3 2 ⇔ 12 x + 18 + 50 x − 20 = 105 − 45x ⇔ 107 x − 107 = 0 ⇔ x = 1. god. 4 2 4 2.

s ∈ Z . tj. 103 212 . 4. x+2 odnosno za ⎛1 ⎝2 ⎞ ⎠ -2 1/2 Sl. za x ∈ (− ∞. (sl.Jedna~ina ima smisla za x ≠ kπ . l ∈ Z . 2x − 1 > 0. l ∈ Z ∨ x = π 6 + sπ .Tada je: tgx + ctgx = 4 1 4 = tgx 3 3 4 ⇔ tg 2 x + 1 − tgx = 0 3 4 ⇔ tgx = t ∧ t 2 − t +1 = 0 3 ⇔ tgx = t ∧ 3t 2 − 4t + 3 = 0 ⇔ tgx + ⎛ 3⎞ ⎟ ⇔ tgx = t ∧ ⎜ t = 3 ∨ t = ⎜ 3 ⎟ ⎝ ⎠ ⇔ tgx = 3 ∨ tgx = 3 3 ⇔x= π 3 + lπ . 103). 3.⇔ x2 + x = 6 ⇔ x + x − 6 = 0 ⇔ t2 + t − 6 = 0 ∧ t = x ⇔ (t = 2 ∨ t = −3) ∧ t = x ⇔ x = 2∨ ⊥ ⇔ x = 2 ∨ x = −2 . Nejedna~ina ima smisla za ( 2 x − 1)( x + 2 ) > 0 . ∞ ⎟ . k ∈ Z ∧ x ≠ 2 ⇔ (t = 2 ∧ t = x ) ∨ (t = −3 ∧ t = x ∧ x > 0 ) π 2 + lπ .−2 ) ∪ ⎜ .

x2 y2 + = 1 . −2 ) ∪ ( 3. Kanonski oblik elipse x 2 + 2 y 2 = 9 je ( −∞. Dodirna ta~ka 9 9 2 1 .−2) ∪ ⎛ 1 .1) ) () 0 ⇒ log 0 . ∞ ) .() 3 5 log 0 . Uslov dodira prave 4 a2k 2 + b2 = n2 .−2) ∪ (3. +∞ ) . pa je k t = 1 . ∞ ) . y = kx + n i elipse x2 y2 + =1 a2 b2 213 je . ⇒ Re{ewe nejedna~ine je presek skupova -2 3 Sl.2 2 x −1 x+2 > 3 (osnova eksponencijalne 5 funkcije je iz intervala ( 0. ∞ ⎞ i (− ∞.2 2 x −1 x+2 >1⇒ 3 5 () log 0 . ⎟ ⎜ ⎝2 ⎠ -2 0 1 2 3 Dakle. skup re{ewa date nejedna~ine je skup 5. Tangenta 4 elipse i wene tangente.−2) ∪ (3.2 2 x − 1 < 0 (osnova logaritamske funkcije x+2 je iz intervala ( 0. 104 (− ∞.1) ) 2x − 1 >1 x+2 2x − 1 ⇒ −1 > 0 x+2 x−3 ⇒ >0 x+2 ⇒ ( x − 3)( x + 2) > 0 ⇒ x ∈ (− ∞. Dakle. Data prava x − 4 y − 10 = 0 ima koeficijent pravca k p = je paralelna sa pravom p . paralelne datoj pravoj bi}e tra`ena ta~ka.

2 ) i P2 (1. Jedna~ine tangenti elipse.−2) date elipse je najbli`a pravoj p . d (P1 . t2 : y = x − 4 4 x 2 + 2 y 2 = 9⎫ x 2 + 2 y 2 = 9⎫ Re{avawem sistema ⎬ i ⎬ dobijaju se x − 4 y + 9 = 0⎭ x − 4 y − 9 = 0⎭ dodirne ta~ke P ( −1. hb Sl. p ) = − 1 − 8 − 10 = 19 i d (P2 . pa je n = ili n = − . (sl. pa je a + b = 10 . 6. Kako je O = 2a + 2b . p ) = 1 + 8 − 10 = 1 17 . 105 214 . to je 2(a + b ) = 20 . 2 2 a + b = 10⎫ Re{avawem sistema ⎬ dobija se da je a = 6 i b = 4 . a na osnovu formula za pastojawe 1 ta~ke od prave sledi da je 1 + 16 1 + 16 17 Ta~ka P2 (1. pa je 2a − 3b = 0 ⎭ a ha = 2 i hb = 3 .−2 ) . Iz b ha Povr{ina paraleloggrama je : 30 60 b a P = a ⋅ ha = b ⋅ hb = 12 cm 2 .9⋅ 1 9 9 9 + = n 2 . 105) b a 2 2 b a dobija se da je ha : hb = : = b : a = 2 : 3 ili 3b = 2a . ha hb 1 1 = sin 30 ⇒ ha = b ⋅ = cos 60 ⇒ hb = a ⋅ i . 4 4 16 2 t1 : y = paralelnih datoj pravoj su: 1 9 ili x − 4 y + 9 = 0 x+ 4 4 1 9 ili x − 4 y − 9 = 0 .

Ako je q = − sin x < 1 . odnosno tj. tj. 6 6 jedna~ine (sl. odakle Prema uslovu zadatka je 1 + sin x 3 1 dobijamo da je sin x = . a re{ewa ove 2 5π x = + 2kπ . to je H = 3s pa 5 }e na osnovu Pitagorine teoreme biti r 2 = s 2 − H 2 . 25 H r s 16 . dobija se da je 3 3 s 16 16 3s ili 128 = . 107) su svi brojevi oblika = sin x ⋅ 1 + sin x 1/2 1 π 0 Sl. odnosno 3 ⋅ 128 = r 2 H . Iz formule za zapreminu 25 1 2 Sl. Leva strana jedna~ine predstavqa zbir svih ~lanova beskona~ne geometrijske progresije ( an ) za koju je a1 = sin x i q = − sin x . s = 10 . Povr{ina kupe je P = B + M = π r (r + s ) = π ⋅ 8 ⋅ 18 = 144π cm 2 . Kako je H : s = 3 : 5 . Sada nalazimo da je H = 6 i r = 8 . r 2 = s 2 ⋅ kupe V = r2 = s2 − 9s 2 . pa }e na osnovu formule S∞ = a1 biti sin x − sin 2 x + sin3 x − 1− q sin x = 1 . iz ~ega sledi da je s 3 = 8 ⋅ 125 . 107 215 .7. 8. 106 r π H . 3 ⋅ 128 = s 2 ⋅ 25 5 125 tj. prema datim podacima 3 1 128 π = π r 2 H . k ∈ Z ili x = + 2lπ . onda je taj zbir kona~an. l ∈ Z .

2).0 ) ∪ (2. a negativan za x ∈ (0. Sl.9. k ∈ R ima: 216 . (sl.+∞ ) . 1) D f = R 2) f ( x ) = 0 ⇔ x ( x − 3) = 0 2 y 3) lim f ( x ) = lim x 3 1 − x →+∞ x →+∞ 3 x →−∞ ( 3x ) = +∞ lim f ( x ) = lim x (1 − 3 ) = −∞ x x →−∞ ⇔ x = 0∨ x = 3 0 2 3 x f ( x ) = x 3 − 3x 2 -4 4) f ′( x ) = 3 x 2 − 6 x f ′( x ) = 0 ⇔ 3 x ( x − 2 ) = 0 Prvi izvod funkcije je pozitivan za x ∈ (− ∞.+∞ ) . pa je funkcija rastu}a u intervalima ⇔ x = 0∨ x = 2 Sl. Apscise prese~nih ta~aka grafika funkcija jedna~ine.0) i (2.2 ) . 109) da jedna~ina x 3 − 3 x 2 = k . 108) f ′′( x ) = 6 x − 6 f ′′ ( 0 ) = −6 ⇒ f max ( 0 ) = 0 f ′′ ( 2 ) = 6 ⇒ f min ( 2 ) = −4 y f ( x ) = x 3 − 3x 2 2 3 5) 0 g (x ) = k -4 x Prava g ( x ) = k je paralelna sa x -osom. a opadaju}a u intervalu (0. 109 f i g su re{ewa Sada je jasno (sl. 108 (− ∞.Analizira}emo krivu f ( x ) = x 3 − 3x 2 .

∞ ) . ako je k ∈ ( −∞. (videti VII grupu iz 2000. ako je k ∈ {− 4.) b) lim x →5 x −1 − 2 = lim x →5 x−5 ( ( x − 5) ( x −1 − 2 )( x −1 + 2 x −1 + 2 ) )= = lim x −1 − 4 x →5 ( x − 5) ( x −1 + 2 sin x 1 − 1 tgx − sin x cos x в) lim = lim = lim sin x ⋅ 1 − cos x = 3 2 x →0 x →0 x →0 x x 2 cos x x x⋅x 2 sin 2 x 2 sin x ⋅ sin x sin x ⋅ sin x ⋅ 2 = lim 2 2 = = lim x →0 x x 2 cos x x→0 x 2 ⋅ x ⋅ 2 ⋅ x ⋅ cos x 2 2 sin x sin x ⋅ lim 2 ⋅ lim 1 = 1⋅1⋅1 ⋅ 1 = 1 = lim x →0 2 2 x x →0 x x→0 2 cos x 2 lim sin x = 1 x →0 x ( ) = 1 ⋅ 4 ) ( ) 217 . 3) tri re{ewa. −4 ) ∪ ( 0. 2) dva re{ewa.1) jedno re{ewe. ako je k ∈ (− 4. a) − 1 .0}. god. 10.0) .

Povr{ina omota~a prave pravilne trostrane piramide i povr{ina wene osnove odnose se kao 3 : 1 . 7. cos 2π 4π + cos ⋅ 5 5 −1 x2 − x x2 ⎛1⎞ 2 ln x . Odrediti ta~ku B simetri~nu ta~ki A( 2. Zbir prva 4 ~lana rastu}eg aritmeti~kog niza je 26. Date su funkcije: ⎛1⎞ ⎜ ⎟ ⎝4⎠ ⎛1⎞ ≤⎜ ⎟ ⎝2⎠ . a zatim skicirati grafike za f 1 + f 5 i f 1 ⋅ f 5 . 6. ⎟ ⎜ ⎠ ⎝ b) 3 x−2 5x − 4 x + 2 3x − 4 . 218 . ( ii ) (− 2)2 =2 . 8. god. − = 3 4 2 x2 − 3 + x2 = 5. f 4 (x ) = . 2 sin x sin 3 x = 1 . f1 (x ) = x x −1 ⎝x⎠ Ispitati da li me|u wima ima jednakih . Oko kruga polupre~nika 2cm opisan je jednakokraki trapez povr{ine 20 cm 2 . a proizvod drugog i tre}eg ~lana je 40. O kojem nizu je re~? 9. x +1 3. Odrediti du`ine stranica trapeza. f 5 (x ) = ⎜ ⎟ .−3) u odnosu na pravu x + 2y −1 = 0 . f3 ( x ) = e . arcsin1 = π 2 ? b) Izra~unati 2. 1. Izra~unati 10. (iii ) (v ) 2 2 −2 = 16 .2. grupa 2001. Re{iti trigonometrijsku jedna~inu 4. Odrediti kosinus ugla pod kojim je strana piramide nagnuta prema osnovi. Re{iti nejedna~inu 5. a) Koje su od slede}ih jednakosti ta~ne: ( i ) sin1 (iv ) = sin1 . −2 log ( −2 ) + log ( −3) = log 6 . Re{iti jedna~ine: a) ⎛ 7−2 6 − 7+2 6⎞ . f 2 (x ) = x .

(re{ewa) 1. god.tj. 2 sin x sin 3 x = 1 ⇔ 2 ⋅ 1 ( cos ( −2 x ) − cos 4 x ) = 1 2 ⇔ cos 2 x − cos 4 x = 1 ⇔ cos 2 x = 1 + cos 4 x ⇔ cos 2 x = 2 cos 2 2 x 219 . (v) Jednakost arcsin1 = b) π ( = 7−2 6 − 7+2 6 ( 7−2 6 ) )= 2 2 je ta~na. jer (− 2)2 −2 (iii) Jednakost 2 −2 = 16 nije ta~na. 3. grupa 2001. jer 2 − 2 = 2 4 ≠ 2 4 = 16 .2. b) x 2 − 3 + x 2 = 5 ∧ x 2 − 3 ≥ 0 ∧ x 2 − 5 ≥ 0 ⇔ x 2 − 3 = 25 − 10 x 2 + x 4 ∧ 3 ≤ x 2 ≤ 5 ⇔ x 4 − 11x 2 + 28 = 0 ∧ 3 ≤ x 2 ≤ 5 ⇔ t 2 − 11t + 28 = 0 ∧ t = x 2 ∧ 3 ≤ x 2 ≤ 5 ⇔ x2 = 4 ⇔ x = 2 ∨ x = −2 . (iv) Jednakost log( −2 ) + log( −3 ) = log 6 nije ta~na. jer je sin π 2 = 1 ⇔ arcsin 1 = π 2 . 2.2 ) .a) (i) Data jednakost nije ta~na. 2 −2 7−2 6 ⋅ 7+2 6 + ( 7+2 6 )= 2 = 7 − 2 6 − 2 49 − 4 ⋅ 6 + 7 + 2 6 = 14 − 2 25 = 4 .4. 360 180 = −2 = 2. jer sin 1 = sin (ii) Jednakost 2π π = sin ≠ sin1 . − 1 (− 2)2 −2 = 2 je ta~na. sa 12 . dobija se: 4(5 x − 4 ) − 3( x + 2) = 6(3x − 4) ⇔ 20 x − 16 − 3x − 6 − 18 x + 24 = 0 ⇔ −x + 2 = 0 ⇔ x = 2.a) Ako se data jedna~ina pomno`i sa NZS (3. jer izraz na levoj strani nije definisan.

111). ∞ ) ∨ x ∈ ∅ ⇔ x ∈ [1. x ≥ −1 4. Koeficijent pravca normale n na datu 2 220 . 111 ⇔ x ∈ [1. 112). 6 ⎧ x + 1. Ta~ka B bi}e na pravoj n koja je normalna na datu pravu p . l ∈ Z 2 3 ⇔x= y 0 12 1 x Sl. l ∈ Z . 5. Eksplicitni oblik prave p je y = − x + . k ∈ Z ∨ 2 x = ± + 2lπ .k ∈ Z ∨ x = ± π (sl.⇔ cos 2 x(1 − 2 cos 2 x ) = 0 1 ⇔ cos 2 x = 0 ∨ cos 2 x = 2 π π ⇔ 2 x = + kπ . 110 + lπ .1) . prolazi kroz ta~ku A .Uzimaju}i u obzir da je x + 1 = ⎨ i da je osnova ⎩ − x − 1. ∞ ) . sledi da je ⎛1⎞ ⎜ ⎟ ⎝4⎠ 3 x−2 ⎛1⎞ ≤⎜ ⎟ ⎝2⎠ x +1 ⎛1⎞ ⇔⎜ ⎟ ⎝2⎠ 6 x−4 ⎛1⎞ ≤⎜ ⎟ ⎝2⎠ x +1 y 1 0 0 < a <1 ax x ⇔ 6x − 4 ≥ x + 1 -1 0 1 ⇔ (6 x − 4 ≥ x + 1 ∧ x ≥ −1) ∨ (6 x − 4 ≥ − x − 1 ∧ x < −1) ⇔ (5 x − 5 ≥ 0 ∧ x ≥ −1) ∨ (7 x − 3 ≥ 0 ∧ x < −1) 3   ⇔ ( x ≥ 1 ∧ x ≥ −1) ∨  x ≥ ∧ x < −1 7  -1  0 3/7 Sl. iz ~ega 2 2 1 se dobija da je k p = − . pa je ona opadaju}a π 4 +k π 2 . a presek prave p i prave n je sredi{te du`i 1 1 AB (sl. x < −1 eksponencijalne funkcije iz intervala (0.

Dakle. 3 2 VS a2 3 ah i M =3 . 7. Ako sa x i y ozna~imo koordinate ta~ke B . 2 2 Dakle. VS = h. 4 2 S 2 Kako za bazu i omota~ date piramide va`e formule B = prema h H uslovu zadatka }e biti α O 3ah a 3 : = 3 :1 . zadatak iz 2000-te godine. bi}e prema formulama za sredi{te du`i: 2+ x −3+ y =3 i = −1 .pravu je k n = − jedna~ina prave n bi}e y + 3 = 2 ( x − 2 ) ili 2 x − y − 7 = 0 . 113 221 . iz ~ega sledi da je x = 4 i y = 1 .1) . Videti 6. OS = ⋅ .−1) . 112 Sredi{te du`i AB je ta~ka S (3. 2 4 2 a 3 3 . V 6. Kako prava n prolazi kroz ta~ku A . cos α = 6 = a 3 2 M : B = 3 : 1 . tra`ena ta~ka je ta~ka B(4. U pravouglom trouglu VOS (sl. tj. Presek pravih p i n nalazimo re{avawem sistema jedna~ina: 1 = 2 . h = .113) je: cos α = OS 1 a 3 . kp A S B p n x + 2y −1 = 0 ⎫ x + 2 y − 1 = 0⎫ x=3 ⎫ ⎬⇒ ⎬⇒ ⎬ 2 x − y − 7 = 0⎭ − 5y − 5 = 0 ⎭ y = −1⎭ Sl. 2 4 3ah a 2 3 a Odavde dobijamo da je = . odnosno Sl.

114). Neka je a1 prvi ~lan . 5 5⎠ 5 ⎝ 3π 2π ⎞ 2π ⎛ = sin ⎜ π − (sl. 115). jedino re{ewe sistema je d = 3. Iz prve jedna~ine je 2 a1 + 3a1d + d 2 = 40⎭ ( ) ( ( ) ( )( ) ) 13 − 3d . a1 = 2. Za ~lanove aritmeti~kog a1 + a1 + d + a1 + 2d + a1 + 3d = 26 ⎫ ⎪ ⎬ . a1 = 2 . {to .8.114 3π 5 y 2π 2π 4π 2π 4π + − 2π 4π 5 cos 5 5 = + cos = 2 cos 5 cos 5 5 2 2 3π 3π π ⎛ π⎞ = 2 cos cos ⎜ − ⎟ = 2 cos cos = 5 5 5 ⎝ 5⎠ 5 0 x Sl. dobijamo da je 2) 2 sin α cos α = sin 2α . 6π π⎞ π ⎛ = sin ⎜ π + ⎟ = − sin (sl. a 2 = 5. a3 = 8 . na osnovu ~ega iz prethodnih jedna~ina dobijamo sistem a 2 ⋅ a3 = 40 . π 5 0 6π 5 x Sl. a d > 0 razlika rastu}eg aritmeti~kog niza. Koriste se formule: 1) cos α + cos β = 2 cos α +β 2 cos α −β 2 y . koji je a1 + d ⋅ a1 + 2d = 40 ⎪ ⎭ 4a1 + 6d = 26 ⎫ ekvivalentan sistemu ⎬ . daje jedna~inu 9 − d 2 = 0. itd. 115 222 . Prema uslovu zadatka bi}e a1 + a 2 + a3 + a 4 = 26 niza va`i da i je an = a1 + ( n − 1) d . Kako je 2 d > 0 . 4) sin ⎟ = sin 5 5 ⎠ 5 ⎝ 3) sin Dakle.zamenom u drugu. a1 = 9. n ∈ N . Dakle.

x > 0 . 117 f3 ( x ) = eln x = x. π 2 π 3π 2π 2 2 sin sin sin sin 5 5 5 5 cos 10. D ) . x > 0 f1 ( x ) = ⎨ . Funkcije f : A → B i g : C → D su jednake ako i samo ako je ( f . x ≠ 0 . 116 f 2 ( x ) = x 2 = x . odnosno y Grafik funkcije f1 prikazan je na slici 116. B ) = (g . x ∈ R . Grafik funkcije f3 prikazan je na slici 118. C . A. ⎧ x. x ≥ 0 f2 ( x ) = ⎨ . ⎩ − x. odnosno ⎧ x.3π 3π π π sin 2 cos sin 5 5 ⋅ 5 5 = =2 π 3π sin 2 sin 5 5 2π ⎛ π⎞ 6π 2π sin ⎜ − ⎟ sin sin sin 1 5 ⎝ 5⎠ 5 5 = 1⋅ = =− . y 0 x Sl. x < 0 0 x Sl. y 0 x Sl. x2 f1 ( x ) = = x x x 2 = x . ⎩ − x. x < 0 Grafik funkcije f 2 prikazan je na slici 117. 118 223 .

x ≠ 0 . 119 ⎛1⎞ f 5 (x ) = ⎜ ⎟ ⎝ x⎠ = x. −1 y 1 0 1 x Sl. 4 ⎧ x2 . y Grafik funkcije f5 prikazan je na slici 120. Sl. x < 0 Grafik funkcije f1 ⋅ f5 prikazan je na (f 1 -2 0 2 x slici 122. y (f 1 + f5 0. x > 0 ⎨ ⎩ . odnosno x ≠ 0. x > 0 ⋅ f 5 )( x ) = ⎨ 2 ⎩− x . = x −1 x −1 Grafik funkcije f 4 prikazan je na slici 119. Sl. x ≠ 0 . -4 Sl.121 y ( f1 ⋅ f 5 )(x ) = f1 (x ) ⋅ f 5 (x ) = x ⋅ x .x 2 − x x( x − 1) f 4 (x ) = = x. x ≠ 1 . 2 0 1 x Grafik funkcije f1 + f5 prikazan je na slici 121. 0 x Me|u datim funkcijama nema jednakih. 120 ( f1 + f 5 )(x ) = f1 (x ) + f 5 (x ) = odnosno x + x. x < 0 ) ( x ) = ⎧2 x. 122 224 .

ravni skicirati linije ~ije su jedna~ine: a) y = kx + k + 1 .4cm . Izra~unati povr{inu kruga upisanog u taj trougao. 3 3 ( ) 5.6cm i 14.5 ) + log 2 . 4. Koliki je polupre~nik osnove tog vaqka? 8. 6.−2) i B(3. b) y = 2 −x . 7. v) y = e ln x 2 − 2 x ( ) .3. k ∈ R . U xOy . x y 2 ⎫ 32 x − 2 y = 77 ⎪ ⎭ 10. grupa 2001. god. Re{iti nejedna~inu log 1 x 2 − 4 ≥ log 1 ( 2 x − 1) .6) . Odrediti opadaju}i aritmeti~ki niz kod kojeg je zbir drugog i petog ~lana − 1 . − = 3 7 6 b) x−3 + x = 9. Podno`je visine koja odgovara hipotenuzi pravouglog trougla deli tu hipotenuzu na odse~ke du`ina 25. a proizvod ~etvrtog i {estog ~lana 16 . Na pravoj x + y + 2 = 0 odrediti ta~ku podjednako udaqenu od ta~aka A(1. Re{iti sistem jedna~ina 3 − 2 = 7 ⎬ . 2x + 5 2 − 5x x + 1 . ⎪ 9.Re{iti trigonometrijsku jedna~inu cos 2 x + 3 sin 2 x + 2 3 sin x cos x = 1 . 225 . Izra~unati: ⎛ ⎛ 2 ⎞ −2 4 ⎛ 1 3 3 ⎞ ⎞ ⎛ 1 2 ⎞ a) ⎜ ⎜ ⎟ − − ⎜ − : ⎟ ⎟ : ⎜ − ⎟ . 3. U sferu polupre~nika R upisan je vaqak maksimalne zapremine. 1. Re{iti jedna~ine: a) b) 7− 5 7+ 5 + 7+ 5 7− 5 . 2 2. ⎜⎝ 3 ⎠ 5 ⎝ 2 2 8 ⎠⎟ ⎝ 8 5 ⎠ ⎝ ⎠ 1 −4 v) ( −0 .

4 1 ⎛ 1⎞ + log 2 = ⎜ − ⎟ + log 2 2−1 = 2 ⎝ 2⎠ −4 2x + 5 2 − 5x x + 1 − = ⇔ 14(2 x + 5) − 6(2 − 5 x ) = 7( x + 1) 3 7 6 ⇔ 28x + 70 − 12 + 30 x = 7 x + 7 ⇔ 51x + 51 = 0 ⇔ x = −1 . god.5 ) −4 2. 2 2 v) ( −0 . za 3 ≤ x ≤ 9 .7. a) ⎜ ⎜ ⎟ − − ⎜ − : ⎟ ⎟ : ⎜ − ⎟ = ⎜⎝ 3 ⎠ 5 ⎝ 2 2 8 ⎠⎟ ⎝ 8 5 ⎠ ⎝ ⎠ 2 ⎛ ⎛ 3 ⎞ 4 ⎛ 1 3 8 ⎞ ⎞ ⎛ 5 16 ⎞ =⎜⎜ ⎟ − − ⎜ − ⋅ ⎟⎟ :⎜ − = ⎜ ⎝ 2 ⎠ 5 ⎝ 2 2 3 ⎠ ⎟ ⎝ 40 40 ⎟ ⎠ ⎝ ⎠ ⎛9 4 ⎛1 ⎞ ⎞ ⎛ 11 ⎞ ⎛ 45 16 10 80 ⎞ ⎛ 40 ⎞ = ⎜ − − ⎜ − 4⎟⎟ : ⎜ − ⎟ = ⎜ − − + ⎟⋅⎜ − ⎟ = ⎠ ⎠ ⎝ 40 ⎠ ⎝ 20 20 20 20 ⎠ ⎝ 11 ⎠ ⎝4 5 ⎝2 99 ⎛ 40 ⎞ = ⋅ ⎜ − ⎟ = −18 . tj.3. a)Ako datu jedna~inu pomno`imo sa NZS (3. b) Jedna~ina ima smisla za x − 3 ≥ 0 i 9 − x ≥ 0 . ( re{ewa) ⎛ ⎛ 2 ⎞ −2 4 ⎛ 1 3 3 ⎞ ⎞ ⎛ 1 2 ⎞ 1. dobijamo da je = ( −2 ) − log 2 2 = 24 − 1 = 16 − 1 = 15 .6) = 42 . grupa 2001. 226 . x −3 + x = 9 ⇔ x −3 = 9− x ∧ x ≥ 3∧ x ≤ 9 ⇔ x − 3 = 81 − 18 x + x 2 ∧ 3 ≤ x ≤ 9 ⇔ x 2 − 19 x + 84 = 0 ∧ 3 ≤ x ≤ 9 ⇔ ( x = 12 ∨ x = 7 ) ∧ 3 ≤ x ≤ 9 ⇔ x =7. 20 ⎝ 11 ⎠ 7− 5 7+ 5 7− 5 7− 5 7+ 5 7+ 5 b) + = ⋅ + ⋅ = 7+ 5 7+ 5 7− 5 7− 5 7+ 5 7− 5 = ( 7 ) −( 5) ( 7 ) −( 5) 2 2 2 ( 7− 5 ) 2 + ( 7+ 5 ) 2 2 = 7 − 2 35 + 5 7 + 2 35 + 5 + = 12.

− ⎟ ∪ ⎜ .3] .l ∈ Z .−2) ∪ (2. 2 3 4. ∞ ) ⇔ x ∈ [− 3. 3 Za cos x = 0 data jedna~ina bila bi nemogu}a.3] ∧ x ∈ (− ∞. l ∈ Z ∧ x ≠ + sπ . Logaritamska funkcija sa osnovom π log 1 x 2 − 4 ≥ log 1 ( 2 x − 1) ⇔ 3 3 ( ) 1 je opadaju}a. s ∈ Z ⎟ 3 2 ⎠ ⎝ 2π ⇔ x = kπ . k ∈ Z ∨ x = . Dakle. 3 ⇔ x − 4 ≤ 2 x −1∧ x2 − 4 > 0 ∧ 2 x −1 > 0 2 1⎞ ⎛1 ⎞ 2 ⎛ ⇔ x − 2 x − 3 ≤ 0 ∧ x ∈ (− ∞.−2) ∪ (2. Na primer. x ∈ R .3. ∞ ) ∧ x ∈ ⎜ − ∞. k ∈ Z ∨ ⎜ x = + lπ . {to je neta~no. cos 2 x + 3 sin 2 x + 2 3 sin x cos x = 1 ⇔ cos 2 x + sin 2 x + 2 sin 2 x + 2 3 sin x cos x − sin 2 x + cos 2 x = 0 ⇔ 2 sin x sin x + 3 cos x = 0 ( ) ( ) ⇔ sin x = 0 ∨ sin x + 3 cos x = 0 ⇔ sin x = 0 ∨ tgx = − 3 ∧ cos x ≠ 0 ( ) π 2π ⎛ ⎞ ⇔ x = kπ . ∞ ) -3 -2 -1 0 1 2 3 ⇔ x ∈ [− 3. Napomena: 1) x 2 2 = x2. 2) x − 2 x − 3 ≤ 0 ⇔ x = t ∧ t 2 − 2t − 3 ≤ 0 227 .−2) ∪ (2. za x = π 2 1 dobili bismo da je sin = . ∞ ⎟ 2⎠ ⎝2 ⎠ ⎝ ⇔ −1 ≤ x ≤ 3 ∧ x ∈ (− ∞.−2 ) ∪ (2.

Dakle. odnosno x + 4 y − 10 = 0 . Simetrala s sadr`i ta~ku S i normalna je na pravoj l koja je odre|ena ta~kama A i B .2 ) ~ije koordinate dobijamo kao poluzbirove odgovaraju}ih koordinata krajwih ta~aka du`i A i B . I na~in: (Vidi sliku 124. 6 − (− 2 ) 1 dobijamo da je k s = − .3] f (t ) (sl. 124 Sl. Sl.⇔ x = t ∧ ( t + 1)( t − 3) ≤ 0 ⇔ x = t ∧ t ∈ [− 1. y P = −2 − x .3] . 123 5.) Tra`ena ta~ka M je presek simetrale s du`i AB i date prave p . y = 4 . 3 −1 4 1 jedna~ina prave s je y − 2 = − ( x − 2 ) .3] ⇔ x ∈ [− 3. y x 0 l A S B x −2− x Sl. 123) -1 0 3 t ⇔ −1 ≤ x ≤ 3 ⇔ x ≥ −1 ∧ x ≤ 3 ⇔ x ∈ (− ∞. Dakle. y = 4 .−2 − x ) 228 . A) = d (P. ∞ ) ∧ x ∈ [− 3. Iz uslova p ima koordinate x P = x i d (P. ta~ke Iz uslova k l ⋅ k s = −1 i k l = II na~in: (Vidi sliku 125. ta~ka P ima koordinate: x = −6 . 125 P( x. 4 x + 4 y − 10 = 0⎫ Re{avawem sistema jedna~ina ⎬ dobijamo koordinate x + y + 2 = 0⎭ M : x = −6. B ) dobijamo da je: odakle sledi da je (x − 1)2 + (− 2 − x + 2)2 p M = (x − 3)2 + (− 2 − x − 6)2 p x = −6 .) Proizvoqna ta~ka P na pravoj Sredi{te du`i AB je ta~ka S (2.

III na~in: Kada se odrede stranice AB i BC . AB + BC + AC to je s = = 48cm . AB = AD ⋅ AC = 24cm i BC = DC ⋅ AC = 32cm .6 cm i neka je r polupre~nik upisanog kruga datog trougla. Kako je BC = BD + DC i AB = AD + BD 2 . 2 2 2 2 2 BD = AD + DC = 19. prema oznakama sa slike ( AE = x.4 cm i DC = 25. EC = y ) bi}e: x + r = 24 ⎫ x + r = 24 ⎫ ⎪ ⎪ y + r = 32 ⎬ ⇒ x + y + 2r = 56⎬ ⇒ r = 8cm ⎪ x + y = 40⎪ x + y = 40 ⎭ ⎭ 229 . a Povr{inu trougla mo`emo izra~unati na dva na~ina: PΔ = povr{ina kruga je P = r 2π . odnosno BC 2 = DC ⋅ AC . 2cm. PΔ = 384cm ili PΔ = r ⋅ s . II na~in: Iz sli~nosti trouglova ABD i BCD sledi da je BD : AD = DC : BD . odakle dobijamo da je odnosno BD 2 = AD ⋅ DC . Iz toga proisti~e da je r = 8cm . Neka je D podno`je visine iz temena B (sl.6. Tada iz sli~nosti trouglova ADB i ABC sledi da je AB : AD = AC : AB . odnosno AB 2 = AD ⋅ AC . 126 AB ⋅ BC 2 2 tj. a iz sli~nosti trouglova BCD i ABC sledi da je BC : DC = AC : BC . B AC = AD + DC = 40cm . 126) na hipotenuzu AC. AD = 14. odnosno P = 64π cm 2 . 2 Kako je r x A x r h r r r y C y D E Sl. to je BC = 32cm i AB = 24 cm.

⎡ ⎡ −2 r ⎤ r3 2 2 ′ ( r ) = 2π ⎢ 2r R 2 − r 2 + r 2 V ⎥ = 2π ⎢ 2r R − r − ⎢ ⎢ 2 R2 − r ⎥ R2 − r 2 ⎣ ⎦ ⎣ 2r ⎤ ⎥= ⎥ ⎦ R2 − r 2 R 6 V ′ ( r ) = 0 za r = . tj. Primenom Pitagorine teoreme izrazimo H u funkciji od r (sl. 2 r H H 2 R Sl. a H visina vaqka upisanog u sferu polupre~nika R ( R je konstanta).7. ⎛H ⎞ 2 2 ⎜ ⎟ = R −r ⎝ 2⎠ H = R 2 − r 2 (jer je H > 0 ) 2 H = 2 R2 − r2 Zapremina vaqka je funkcija od r. 3 = 2π ⋅ ( R2 − r 2 ) −r 2 3 = 2π ⋅ 2rR 2 − 3r 3 R2 − r 2 ⋅ ⎛ 4 R 2 rπ − 6r 3π V ′′ ( r ) = ⎜ ⎜ R2 − r 2 ⎝ = ( 4R π − 18r π ) 2 2 ⎞′ ⎟ = ⎟ ⎠ R 2 − r 2 − 4 R 2 rπ − 6r 3π ⋅ ( ) −2 r 2 R2 − r 2 ⋅ vaqak }e imati R2 − r 2 ⎛R 6⎞ Budu}i da je V ′′ ⎜ ⎜ 3 ⎟ < 0 . 127 V = V (r ) = B ⋅ H = r 2π ⋅ 2 R 2 − r 2 . r= R 6 3 230 . Neka je r polupre~nik osnove vaqka. 127) . za ⎟ ⎝ ⎠ maksimalnu zapreminu.

Prava x = −1 je jedina prava date ravni koja prolazi kroz ta~ku M . k ∈ R Sve prave ovog skupa prolaze kroz ta~ku M (−1.1.. d = −3⎭ Tra`eni opadaju}i niz je: 7. ali nije iz zadatog skupa(sl.8.. y = 2⎭ 1 2 2 2 = 2⎪ 2 =2 ⎪ ⎭ ⎭ 10.. 128 231 . u = 9⎭ y k>0 Dakle. Sl.−5.−2. k ∈ R napi{imo u obliku M -1 1 0 k=0 x k<0 y − 1 = k ( x + 1).Tada }e biti: u−v = 7 2 2 ⎫ u−v = 7 ⎫ u − v = 7 ⎫ u − v = 7⎫ ⎬⇒ ⎬⇒ ⎬⇒ ⎬⇒ u + v = 11⎭ 2u = 18 ⎭ u − v = 77⎭ (u − v )(u + v ) = 77⎭ ⇒ v = 2⎫ ⎬.4. a) Jedna~inu y = kx + k + 1. 3x = 9 ⎫ 3 x = 32 ⎫ x = 2⎫ ⎪ ⎪ y ⎬⇒ y ⎬⇒ ⎬. . Neka je a1 prvi ~lan i d < 0 razlika opadaju}eg aritmeti~kog niza. Uvedimo smene: 3 x = u i 2 2 = v . Tada va`i: 2a1 + 5d = −1 a 2 + a5 = −1⎫ ⎫ a1 + d + a1 + 4d = −1⎫ ⎬⇒ ⎬⇒ ⎬⇒ 2 (a1 + 3d )(a1 + 5d ) = 16⎭ a 4 ⋅ a 6 = 16 ⎭ a1 + 8a1 d + 15d 2 = 16⎭ ⎫ ⎪ ⎪ ⇒ ⎬⇒ 2 − 1 − 5d ⎛ − 1 − 5d ⎞ 2 d + 15d = 16⎪ ⎟ +8 ⎜ ⎪ 2 ⎝ 2 ⎠ ⎭ a1 = 7 ⎫ ⇒ ⎬. 128).1) . a1 = y − 1 − 5d 2 − 1 − 5d ⎫ ⎪ 2 ⎬⇒ 2 5d − 6d − 63 = 0⎪ ⎭ a1 = 9.

232 . 129 v) y 0 2 x Sl.b) 2−x y 2x Grafik funkcije 2 1 -2 -1 0 1 2 x y=2 − x ⎧2 − x . Grafik funkcije prikazan je na slici 130. x< 0 prikazan je na slici 129. 130 Funkcija y = e ln( x 2 − 2 x ) y=e ln x 2 − 2 x ( ) = x2 − 2 x = x ( x − 2) . x ≥ 0 =⎨ x ⎩ 2 . x ( x − 2) > 0 definisana je za x 2 − 2 x > 0 i va`i: . Sl.

−1 ⎛ 1 ⎛ 2 ⎛ 5 ⎞⎞⎞ : ⎜ − ⎜ : ⎜ − ⎟⎟⎟ . a zbir wihovih kvadrata 275 . ako je 4. grupa 2001. 8.ravni predstaviti skupove odre|ene relacijama: v) ( x − 4 )( y − 1)( y − ln x ) > 0 . log 1 x 2 − 4 x + 3 ≥ −3 . Odrediti jedna~ine tangenti krive 2 x 2 + y 2 = 6 konstruisanih iz ta~ke A( 4. 7. a) Izra~unati 5% broja A . Re{iti trigonometrijsku jedna~inu: 4. b) (x 2 + y 2 − 4 ) y − x < 0 . 3. god. − ab ab a+b− a −b+ a+b a −b ⎛1⎞ A= ⎜ ⎟ ⎝2⎠ 0 .1. ⎫ ⎪ ⎬. 6. Re{iti nejedna~inu cos 2 x − cos 8 x + cos 6 x = 1 . a povr{ina omota~a 100π cm 2 . a) (x 2 − y )( x − y + 1) ≥ 0 . 9. Izra~unati zapreminu prave zarubqene kupe ako su povr{ine wenih osnova 64π cm 2 i 4π cm 2 . 2 ( ) 5. Na}i rastu}i aritmeti~ki niz u kome je zbir prva tri ~lana 27. Izra~unati povr{inu trapeza ako su du`ine wegovih osnovica 44cm i 16cm a krakova 25cm i 17cm . − = 2 3 4 b) 2 x 4 −3 x 2 − 4 = 1 ( x ∈ R) . 2 9 x2 + y = 6x − y ⎪ ⎭ ( ) ) ( ) 233 . 25 −4 ⎛ 7 ⎞2 + ⎜2 ⎟ ⎝ 9⎠ 1 2. Re{iti sistem jedna~ina (x 2 + y 2 y−x = 1 2 10. − (256 ) ⎜ 5 ⎜ 3 ⎝ 3 ⎠⎟⎟ ⎠⎠ ⎝ ⎝ 3 3 3 3 a −b a +b b) Uprostiti . Re{iti jedna~ine: a) 5x − 3 7 x − 4 x − 1 .−1) . U xOy .

4. Tada je : −4 ⎛1⎞ A=⎜ ⎟ ⎝2⎠ 4 − (256 ) 1 2 4 1 4 ⎛ 25 ⎞ 2 +⎜ ⎟ ⎝ 9 ⎠ 2⋅ 1 2 1 ⎛ 1 ⎛ 2 ⎛ 5 ⎞⎞⎞ : ⎜ − ⎜ : ⎜ − ⎟⎟⎟ ⎜ 5 ⎜ 3 ⎝ 3 ⎠⎟⎟ ⎠⎠ ⎝ ⎝ −1 −1 = = 2 − 16 ( ) ⎛5⎞ +⎜ ⎟ ⎝3⎠ −1 ⎛1 2 3⎞ :⎜ + ⋅ ⎟ = ⎝5 3 5⎠ 5 ⎛3⎞ 5 5 = 16 − 4 + : ⎜ ⎟ = 12 + : = 12 + 1 = 13 3 ⎝5⎠ 3 3 5 65 5 A ⋅ 5% = A = 13 = = 0. god. 100 100 100 b) a 3 − b3 a 3 + b3 − = ab ab a+b− a−b+ a+b a −b ( a − b ) ( a 2 + ab + b2 ) ( a + b ) ( a 2 − ab + b2 ) = − = 2 2 ( a + b ) − ab ( a − b ) + ab a+b a−b + ab + b 2 2 (a = 2 − b2 ) (a 2 2 a + ab + b ) − (a 2 − b2 ) (a 2 2 − ab + b 2 2 a − ab + b )= 2.3. 234 . a) Ako datu jedna~inu pomno`imo sa NZS (2. (re{ewa) 1. grupa 2001.4) = 12 . a) Ozna~imo dati broj sa A .65 . dobijamo da je = a 2 − b2 − a 2 + b2 = 0 pod uslovom da je a ≠ ±b . 5x − 3 7 x − 4 x − 1 ⇔ 6(5 x − 3) − 4(7 x − 4 ) = 3( x − 1) − = 2 3 4 ⇔ 30 x − 18 − 28x + 16 = 3x − 3 ⇔ −x + 1 = 0 ⇔ x = 1.

) 4. k . x < 0 3 1 3 3 -3 -1 235 . l∈Z . 8 4 3 lπ (Re{ewa oblika x = sπ .x b) 2 4 −3 x 2 − 4 = 1 ⇔ 2 x −3 x − 4 = 2 0 ⇔ x 4 − 3x 2 − 4 = 0 ⇔ t 2 − 3t − 4 = 0 ∧ t = x 2 ⎛ 3 + 9 + 16 3 − 9 + 16 ⎞ ⎟ ∧ t = x2 ⇔ ⎜t = ∨t = ⎟ ⎜ 2 2 ⎠ ⎝ 2 ⇔ (t = 4 ∨ t = −1) ∧ t = x (jer je x ∈ R ) ⇔ x2 = 4 ⇔ x = 2 ∨ x = −2 . cos 2 x − cos 8 x + cos 6 x = 1 ⇔ cos 2 x + cos 6 x − (1 + cos 8 x ) = 0 ⇔ 2 cos 4 x ( 2 sin 3x sin x ) = 0 ⇔ cos 4 x = 0 ∨ sin 3 x = 0 ∨ sin x = 0 π ⇔ 4 x = + kπ ∨ 3 x = lπ ∨ x = sπ . s ∈ Z 2 π kπ lπ ⇔x= + . l ∈ Z za 3 l = 3s. 4 2 3. s ∈ Z . k∈Z ∨ x = . ⇔ 2 cos 4 x cos 2 x − 2 cos 2 4 x = 0 ⇔ 2 cos 4 x ( cos 2 x − cos 4 x ) = 0 ⎧ x 2 − 4 x + 3. x ≥ 0 ⎪ ⎪ ⎪ ⎪ 2 f (x ) = x − 4 x + 3 = ⎨ ⎪ ⎪ ⎪ ⎪ 2 ⎩ x + 4 x + 3. s ∈ Z ukqu~ena su u skup x = . l .

∞ )) ⇔ x ∈ [0. pa je − 1 = 4k + n .−3) ∪ (− 1.−3) ∪ (− 1. 5.1) ∪ (3. ∞ ) Neka je (− ∞.+1] ∧ x ∈ D ∧ x < 0) ⇔ x ∈ [0. Re{avawem sistema 3k 2 + 6 = n 2 ⎫ ⎬ − 1 − 4k = n ⎭ 236 . ∞ ) = D ⎛1⎞ log 1 x 2 − 4 x + 3 ≥ −3 ⇔ log 1 x 2 − 4 x + 3 ≥ log 1 ⎜ ⎟ ∧ x ∈ D 2 2 ⎝2⎠ 2 x 2 − 4 x + 3 > 0 ⇔ x ≥ 0 ∧ x 2 − 4x + 3 > 0 ∨ x < 0 ∧ x 2 + 4x + 3 > 0 [( ) ( )] ( ) ( ) −3 (osnova logaritma mawa od 1) ⎛1⎞ ⇔ x −4x +3≤ ⎜ ⎟ ∧ x∈D ⎝2⎠ ⇔ x 2 − 4x + 3 ≤ 8 ∧ x ≥ 0 ∨ x 2 + 4x + 3 ≤ 8 ∧ x < 0 ∧ x ∈ D 2 −3 (( ) ( )) ⇔ x 2 − 4x − 5 ≤ 0 ∧ x ≥ 0 ∨ x 2 + 4x − 5 ≤ 0 ∧ x < 0 ∧ x ∈ D 0 5 -5 1 (( ) ( )) 0 -1 ⇔ ( x ∈ [− 1. ⇔ ( x ≥ 0 ∧ x ∈ (− ∞.2 Data nejedna~ina ima smisla ako je x − 4 x + 3 > 0 .0) ⇔ x ∈ [− 5.1) ∪ (3.1) ∪ (3.−1) pripada pravoj y = kx + n .5] . Uslov dodira prave y = kx + n i elipse 2 + 2 = 1 je 3 6 a b 2 2 2 2 2 2 a k + b = n .−3) ∪ (− 1. pa je 3k + 6 = n .1) ∪ (3. 2 2 Kanonski oblik jedna~ine elipse 2 x 2 + y 2 = 6 2 2 je x y x y + = 1 .−3) ∪ (− 1.−3) ∪ (− 1. Ta~ka A(4.0) ⇔ x ∈ (− ∞. ∞ ) ∨ x ∈ (− ∞.5] ∧ x ∈ D ∧ x ≥ 0) ∨ ( x ∈ [− 5.1) ∪ (3. ∞ )) ∨ ( x < 0 ∧ x ∈ (− ∞.5] ∨ x ∈ [− 5.1) ∪ (3.−3) ∪ (− 1.

pa je PAED = 35 ⋅ (35 − 17 ) ⋅ (35 − 25) ⋅ (35 − 28) = 35 ⋅ 18 ⋅ 10 ⋅ 7 = 210cm 2 . pa. 2 2 A F E B Sl. DC = 16cm. Tada iz B1 = R 2π i B1 = 64π dobijamo da je R = 8cm .dobijamo da je (k1 .− 33 ⎞ ⎜ ⎟ tra`enih tangenti su: i (k 2 . Neka je AB = 44cm. 131 7. F podno`je visine h iz temena D i E ta~ka osnovice AB takva da je DE || CB (sl. Neka je r polupre~nik gorwe baze B2 . 6. a R polupre~nik dowe baze B1 zarubqene kupe (sl. AD = 17cm. a iz B2 = r 2π i B2 = 4π dobijamo da je r = 2cm . Povr{ina trapeza je PABCD = a+b 44 + 16 ⋅h = ⋅ 15 = 450cm 2 . Jedna~ine ⎝ 13 13 ⎠ t1 : −5 x + 13 y + 33 = 0 i t 2 : x + y − 3 = 0 . Visinu zarubqene kupe izra~unavamo primenom Pitago- rine teoreme. kako je M = 100π . odnosno H = 8cm . wegovu povr{inu nalazimo primenom Heronovog obrasca. Poluobim trougla AED je 35cm .3) . Sada mo`emo izra~unati zapreminu zarubqene kupe: 237 . n2 ) = (− 1. Povr{ina omota~a zarubqene kupe izra~unava se po formuli M = π s ( r + R ) . S druge strane je PAED = AE ⋅ DF . odavde dobijamo da je s = 10 cm . Prema podacima sa slike imamo da je 2 H 2 = s 2 − (R − r ) . Kako su poznate sve tri stranice trougla AED . 132).131). Tada je DE = 25cm i AE = 28cm . n1 ) = ⎛ 5 . CB = 25cm . iz ~ega sledi da je 2 D h C DF = h = 15cm .

3 8 64π + 64π ⋅ 4π + 4π = 224 π cm3 . a) (x ⇔ (x 2 2 ⇔ y ≤ x2 ∧ y ≤ x + 1 ∨ y ≥ x2 ∧ y ≥ x + 1 238 ( − y )( x − y + 1) ≥ 0 − y ≥ 0 ∧ x − y + 1 ≥ 0 ) ∨ (x 2 − y ≤ 0 ∧ x − y + 1 ≤ 0 ) ( 3.1) i (− ) 3 .r H R s R-r V = V= H B1 + B1 B2 + B2 . 2 2 d = 16⎭ 3a + 2d = 275⎭ 3 ⋅ 81 + 2d = 275⎭ 2 Kako je d > 0 . 9..1 . bi}e a = 9 i d = 4 .21. (x 9 2 +y ( 2 y− x = 1 ⎫ ⎪ ⎬⇔ 2 x2 + y = 6x − y ⎪ ⎭ 2 ) ) ⇔ x2 + y = 2x 9 ⋅ 2x 2 2 −y −y −y = 2x 2 ⎫ x2 + y = 2x −y ⎫ ⎪ ⎪ ⇔ ⎬⇔ ⎬ 2 2 32 = 3 x − y ⎪ ⋅ 3x − y ⎪ ⎭ ⎭ 2 ⇔ x2 + y = 2x x2 − y = 2 2−y ⎫ x 2 + y = 4⎫ 2x 2 = 6⎫ x 2 = 3⎫ ⎪ ⇔ 2 ⇔ 2 ⇔ ⎬ ⎬ ⎬ ⎬. ) ) ( .17. 3 ( ) H ( ) Sl. Tada: a − d + a + a + d = 27 ⎫ a1 + a 2 + a3 = 27 ⎫ ⎬⇔ ⎬⇔ 2 2 2 a1 + a 2 + a3 = 275⎭ (a − d )2 + a 2 + (a + d )2 = 275⎭ 3a = 27 ⎫ a=9 ⎫ a=9 ⎫ ⎬⇔ ⎬⇔ 2 ⎬. Neka je d > 0 (jer je niz rastu}i) i a1 = a − d .9. Prvih nekoliko ~lanova niza glasi: 5. a 2 = a i a 3 = a + d . tj.. x − y = 2⎭ x − y = 2⎭ y =1 ⎭ ⎪ ⎭ Re{ewa sistema su ure|eni parovi 10.. 132 8.13.

134 y ≤ x2 ∧ y ≤ x +1 Sl. 137 y ≥ x2 ∧ y ≥ x +1 Sl. Ovaj skup se naziva nadgraf grafa (ili grafika) funkcije y = x 2 . 138 Na slici 136 osen~en je skup ta~aka ravni xOy za ~ije koordinate va`i y ≥ x 2 . y y y 1 -1 0 1 x -1 1 0 1 x -1 1 0 1 x y ≥ x2 Sl. unija skupova prikazanih na slikama 135 i 138. 133 Na slici 133 osen~en je skup ta~aka ravni xOy za ~ije koordinate va`i y ≤ x 2 . a na slici 135 je prikazan presek ova dva skupa.Ovaj skup se naziva podgraf grafa (ili grafika ) funkcije y = x 2 . Kona~no re{ewe. 135 -1 0 1 x Sl. a na slici 138 je prikazan presek ova dva skupa. Na slici 134 je prikazan podgraf grafa funkcije y = x + 1 . je prikazano na slici 139. 239 . Na slici 137 je prikazan nadgraf grafa funkcije y = x + 1 . 136 y ≥ x +1 Sl.y y y 1 -1 0 2 1 1 x -1 0 1 x 1 y≤x y ≤ x +1 Sl.

y y y 0 2 x 0 2 x 0 2 x x 2 + y 2 < 22 Sl. 142 240 . 140 y> x Sl. 141 x 2 + y 2 < 22 ∧ y > x Sl. Kona~no re{ewe. 139 (x ⇔ (x 2 + y 2 − 4 )( y − x ) < 0 2 + y 2 − 4 < 0 ∧ y − x > 0 ) ∨ (x 2 + y 2 − 4 > 0 ∧ y − x < 0 ) ⇔ (x 2 + y 2 < 22 ∧ y > x ) ∨ (x 2 + y 2 > 22 ∧ y < x ) Na slici 142 prikazan je presek skupova osen~enih na slikama 140 i 141.y 1 -1 0 1 x (y ≤ x b) 2 ∧ y ≤ x + 1) ∨ ( y ≥ x 2 ∧ y ≥ x + 1) Sl. prikazan je na slici 146. unija skupova prikazanih na slikama 142 i 145. a na slici 145 prikazan je presek skupova osen~enih na slikama 143 i 144.

143 y< x Sl. 144 y x 2 + y 2 > 22 ∧ y < x Sl. jer relacija kojom je opisan tra`eni skup sadr`i znak stroge nejednakosti.y y y 0 2 x 0 2 x 0 2 x x 2 + y 2 > 22 Sl. 146 ) Granice osen~ene oblasti ozna~ene su isprekidanom linijom i ne pripadaju tra`enoj oblasti. 145 0 2 x (x 2 + y 2 < 2 2 ∧ y > x ) ∨ (x 2 + y 2 > 2 2 ∧ y < x Sl. v) Funkcija y = ln x je definisana za x > 0 . ⇔ ⎡( ( x − 4 ) ⎣ ( x − 4 ) ( y − 1) ( y − ln x ) > 0 ⇔ ⇔ ⎡( ( x > 4 ∧ y > 1) ∨ ( x < 4 ∧ y < 1) ) ∧ y > ln x ⎤ ∨ ⎣ ⎦ ∨ ⎡( ( x < 4 ∧ y > 1) ∨ ( x > 4 ∧ y < 1) ) ∧ y < ln x ⎤ ⎣ ⎦ { ( y − 1) > 0 ∧ y − ln x > 0 ) ∨ ( ( x − 4 ) ( y − 1) < 0 ∧ y − ln x < 0 ) ⎤ ⎦ } 241 .

y y y 1 0 1 e 4 x 1 0 1 e 4 x 1 0 1 e 4 x (x < 4 ∧ y < 1) ∨ (x > 4 ∧ y > 1) Sl. unija skupova prikazanih na slikama 149 i 152. y 1 0 1 e 4 x Sl. 15 2 Na slici 149 prikazan je presek skupova osen~enih na slikama 147 i 148. Kona~no re{ewe. prikazan je na slici 153. 149 1 0 1 e 4 x 1 0 1 e 4 x 1 0 1 e 4 x (x > 4 ∧ y < 1) ∨ (x < 4 ∧ y > 1) Sl. a na slici 152 prikazan je presek skupova osen~enih na slikama 150 i 151. 153 242 . 151 Sl. 148 y Sl. 147 y y y > ln x Sl. 150 y < ln x Sl.

− = 8 7 4 b) x 2 − x ( ) 2 + 12 + 8 x = 8 x 2 . Odrediti jedna~inu tetive parabole y 2 = 20 x koja prolazi kroz ta~ku A(2.5) i podeqena je tom ta~kom na dva jednaka dela. 6. 5. 3. god. ako je 4 − 1 ⎛ ⎛ 2 3 ⎞2 1 ⎞ 3 1 A = ⎜ ⎜1 + ⎟ : ⎟ : i B= ⎜ ⎝ 5 5 ⎠ 2 ⎟ 10 ⎝ ⎠ b) Uporediti brojeve (i ) 49100 i 2. a) Izra~unati 3 od razlike kvadrata brojeva A i B . Re{iti nejedna~inu ⎜ ⎟ ⎝2⎠ x +3 ⎛1⎞ ≤⎜ ⎟ ⎝4⎠ 2 x −3 . sin x ⎛1⎞ 4. U zavisnosti od realnog parametra k odrediti broj realnih re{ewa jedna~ine x 3 + 3 x 2 − 4 = k . 8. 2 − 3x 1 − 3x x + 2 . 3 9. grupa 2001. 10. (ii ) 8 33 i 4 50 . 3 3⎠ ⎝ 2 600 .5. a polupre~nici baza su r = 3 cm i R = 6 cm . Re{iti jedna~inu 2 3 log 4 x − log 4 x + log 4 x − = 1 . Odrediti polupre~nike opisanog i upisanog kruga tog trougla. a) Koliko ih ukupno ima? b) Koliko wih u zapisu ima samo jednu cifru 1? v) Koliko ih je deqivo sa 25? 243 . Razmatramo ~etvorocifrene brojeve u dekadnom zapisu. BC = 25 i AC = 17 . Re{iti trigonometrijsku jedna~inu sin x + cos x = 1 . 1. Re{iti jedna~ine: a) ⎛1⎞ ⎜ ⎟ ⎝2⎠ −2 4 5⎞ ⎛ − ⎜ 5 −1 + : ⎟ . 7. Stranice trougla ABC su AB = 28 . Izra~unati zapreminu prave zarubqene kupe ~ija je povr{ina omota~a jednaka zbiru povr{ina baza.

a) Kako je − 1 3 − 1 3 ⎛⎛ 2 3 ⎞2 1 ⎞ A = ⎜ ⎜1 + ⎟ : ⎟ ⎜⎝ 5 5 ⎠ 2 ⎟ ⎝ ⎠ −2 2 ⎞ 1 ⎛⎛ 7 3 ⎞ ⎜⎜ + ⎟ ⋅ 2⎟ = : ⎟ 10 ⎜ ⎝ 5 5 ⎠ ⎝ ⎠ ⋅ 10 = 8 − 1 3 ⋅ 10 = 1 ⋅ 10 = 5 i 2 4 5⎞ ⎛1⎞ ⎛ ⎛1 4 3⎞ ⎛1 4⎞ B = ⎜ ⎟ − ⎜ 5 −1 + : ⎟ = 4 − ⎜ + ⋅ ⎟ = 4 − ⎜ + ⎟ = 3 .odnosno sa 56 . grupa 2001.4 ) .7.5. 4 4 4 4 b) (i ) 49100 = 7 2 (ii ) 833 ( ) < (8 ) = (2 ) = 2 < 2 100 3 33 99 2 100 = 8 200 = 2 3 = 2 2⋅50 100 ( ) =2 = (2 ) = 4 200 2 50 600 50 . god. 2. k ∈ Z . a) Ako datu jedna~inu pomno`imo sa NZS (8.(re{ewa) 1. to je 3 3⎠ ⎝2⎠ ⎝ ⎝5 3 5⎠ ⎝5 5⎠ 3 2 (A − B 2 ) = 3 (5 2 − 32 ) = 3 (25 − 9) = 3 ⋅16 = 12 . dobijamo da je 2 − 3x 1 − 3x x + 2 ⇔ 7(2 − 3x ) − 8(1 − 3x ) = 14( x + 2) − = 8 7 4 ⇔ −11x − 22 = 0 ⇔ x = −2 . odnosno za x ≠ kπ . Jedna~ina ima smisla za sin x ≠ 0 . 1 ⇒ sin 2 x + sin x cos x = 1 sin x + cos x = sin x ⇒ sin 2 x + sin x cos x = sin 2 x + cos 2 x ⇒ ( sin x − cos x ) cos x = 0 ( ) 2 ( ) 2 ( ) ⎛π ⎞ ⇒ sin x − sin ⎜ − x ⎟ = 0 ∨ cos x = 0 ⎝2 ⎠ 244 . 3. b) x 2 − x + 12 + 8 x = 8 x 2 ⇔ x 2 − x − 8 x 2 − x + 12 = 0 ⇔ x 2 − x = t ∧ t 2 − 8t + 12 = 0 ⇔ x 2 − x = t ∧ (t = 6 ∨ t = 2) ⇔ x2 − x = 6 ∨ x2 − x = 2 ⇔ x2 − x − 6 = 0 ∨ x2 − x − 2 = 0 ⇔ x = 3 ∨ x = −2 ∨ x = 2 ∨ x = −1 . .

y 2 ) prese~ne ta~ke prave l ~ija je jedna~ina y=kx+n. Ako izrazimo x iz 2 20 20n = 0 . Sredi{te du`i MN je ta~ka A ( 2 . i parabole p. y1 ) i N ( x 2 .Uzimaju}i u obzir da je x + 3 = ⎨ i da je osnova ⎩− ( x + 3).1) . l ∈ Z 4 opadaju}a(sl. Prema Vietovim fory+ k k jedna~ine prave i tu vrednost uvrstimo u jedna~inu parabole. x < −3 eksponencijalne funkcije iz intervala (0. pa je mo kvadratnu jedna~inu y 2 − y1 + y 2 = 5 (sl. ~ija je jedna~ina y 2 = 20 x .⇒ 2 cos ⇒ x− ⇒x= π π π 4 π⎞ ⎛ sin ⎜ x − ⎟ = 0 ∨ cos x = 0 4 4⎠ ⎝ = kπ .−3) ⇔ x ∈ (− ∞. 5. x ≥ −3 4. Neka su M ( x1 . k ∈ Z ∨ x = + kπ . 154).5 ) . pa je funkcija π 2 + lπ .3] . k ∈ Z ∨ x = π + lπ . 155).3] ∨ x ∈ (− ∞. sledi da je y 2⋅(2 x −3 ) 0 < a <1 ⎛1⎞ ⎜ ⎟ ⎝2⎠ x +3 ⎛1⎞ ≤⎜ ⎟ ⎝4⎠ 2 x −3 ⎛1⎞ ⎛1⎞ ≤⎜ ⎟ ⇔⎜ ⎟ ⎝2⎠ ⎝2⎠ ⇔ x + 3 ≥ 4x − 6 x +3 1 0 ax x Sl. dobija- 245 . 154 ⇔ ( x + 3 ≥ 4 x − 6 ∧ x ≥ −3) ∨ (− ( x + 3) ≥ 4 x − 6 ∧ x < −3) ⇔ (− 3x ≥ −9 ∧ x ≥ −3) ∨ (− 5 x ≥ −3 ∧ x < −3) 3 ⎛ ⎞ ⇔ ( x ≤ 3 ∧ x ≥ −3) ∨ ⎜ x ≤ ∧ x < −3 ⎟ 5 ⎝ ⎠ -3 0 3 –3 0 35 ⇔ x ∈ [− 3. l ∈ Z . 2 ⎧ x + 3.

Dakle.mulama. 156) sledi da je 210 = 35r. a iz PΔ = da je R = 85 ⋅ 6 7. 155 Sl. n=1. odnosno r = 6. Kako ta~ka A(2. k=2. Jedna~ina tra`ene prave je y=2x+1. pa iz PΔ = rs abc sledi 4R (sl. 156 6. za re{ewa y1 i y 2 ove jedna~ine va`i y1 + y 2 = 20 . PΔ = 35 ⋅ ( 35 − 17 ) ⋅ ( 35 − 25) ⋅ ( 35 − 28 ) = 210 . Povr{inu omota~a zarubqene kupe dobijamo prema obrascu M = π s ( r + R ) . bi}e k 2 ⋅ 2 + n = 5 . Poluobim trougla je a+b+c = 35 . tj. l y N A M 0 x A c b r C a R B p Sl. Povr{inu trougla 2 mo`emo na}i pomo}u Heronovog obrasca P = s(s − a )(s − b )(s − c ) . k 20 = 10 . Dakle. π r 2 + R 2 = π s ( r + R ) . s= Dakle. iz ~ega dobijamo da ( ) ( ) 246 .Prema uslovu zadatka je M = B1 + B2 . odnosno M = π r 2 + R 2 . tj.5) pripada pravoj y=2x+n.

157 8. 2 -4 Sl. 3 2 y 1 9. Za − log 4 x < 1 zbir svih ~lanova niza postoji i S∞ = Prema uslovu zadatka va`i: log 4 x 1 + log 4 x ⋅ log 4 x 1 + log 4 x = 1 1 ⇒ log 4 x = ⇒ x = 4 2 ⇒ x = 2 ∨ x = −2 . Analizirajmo ovu funkciju i skicirajmo wen grafik. 157) nalazimo s 2 − (R − r ) = 4cm . 1) D f = R . Primenom visinu : H = 2 Pitagorine teoreme (sl. 247 . Neka je f ( x ) = x 3 + 3 x 2 − 4 .je s = 5cm . 3 ( ) Sl. pri ~emu je x ≠ 0. odnosno 3 ( ) H R H s R-r V = 4 9π + 9π ⋅ 36π + 36π = 84π cm 3 . -2 f (x ) = x3 + 3x 2 − 4 0 1 x f ( x ) = ( x − 1)( x + 2 ) . 2) f (1) = 0 ⇒ ( x − 1) f ( x ) . Leva strana jedna~ine je zbir beskona~no mnogo ~lanova geometrijskog niza za koji je a1 = log 4 x i q1 = − log 4 x . Zapremina zarubqene kupe je r V = H B1 + B1 B2 + B2 . 158 f ( x ) = 0 ⇔ x = 1 ∨ x = −2 .

−4}.0) . 159 248 .−2) i (0. y f (x ) = x 3 + 3 x 2 − 4 -2 0 1 x g (x ) = k -4 Sl. ako je k ∈ (− 4. a negativan za x ∈ (− 2. a opadaju}a u intervalu (− 2. ∞ ) . ako je k ∈ {0. 2) dva re{ewa. Prema tome. Prvi izvod funkcije f pozitivan je za x ∈ (− ∞. k ∈ R . x x3 ⎠ ⎛ 3 4⎞ lim x3 + 3 x 2 − 4 = lim x3 ⎜1 + − 3 ⎟ = −∞ . Grafik funkcije g je prava paralelna sa Ox -osom. ∞ ) . ∞ ) .0 ) .0) . 3) tri re{ewa.3) lim x 3 + 3 x 2 − 4 = lim x3 ⎜ 1 + x →∞ x →∞ ( ) ⎛ ⎝ 3 4⎞ − ⎟=∞ . jedna~ina f ( x ) = k ima: 1) jedno re{ewe. ako je k ∈ (− ∞. Grafik funkcije f je prikazan na slici 158. a apscise prese~nih ta~aka grafika funkcija f i g su re{ewa jedna~ine f ( x ) = k . 159). f ′( x ) = 0 ⇔ x = 0 ∨ x = −2 . pa je funkcija f rastu}a u intervalima (− ∞.−4 ) ∪ (0. x →−∞ x →−∞ ⎝ x x ⎠ ( ) 4) f ′( x ) = 3 x 2 + 6 x = 3 x( x + 2 ) . Neka je g ( x ) = k . k ∈ R (sl. 5) f ′′( x ) = 6 x + 6 f ′′ ( 0 ) = 6 ⇒ f min ( 0 ) = −4 . f ′′ ( −2 ) = −6 ⇒ f max ( −2 ) = 0 .−2 ) ∪ (0.

7. 249 .5. desetica ili jedinica bilo koju cifru iz skupa {0.6.c i d.3.4.3. 50 ili 25. tj.2.3.b.6. a ostale tri cifre mogu biti iz skupa {2.3.4. 50 ili 75. Dakle. 75. pri ~emu a nije 0.6.2.1.8. Dakle. abcd = a ⋅1000 + b ⋅100 + c ⋅10 + d = (a ⋅ 10 + b ) ⋅ 100 + c ⋅ 10 + d = (a ⋅ 10 + b ) ⋅ 4 ⋅ 25 + c ⋅ 10 + d Broj abcd bi}e deqiv sa 25 ako je c ⋅10 + d jedan od brojeva 100.3.5.4.7.4. ~etvorocifrenih brojeva koji u dekadnom imaju samo jednu 1 zapisu cifru 1 ⋅ 9 ⋅ 9 ⋅ 9 + 8 ⋅ 1 ⋅ 9 ⋅ 9 + 8 ⋅ 9 ⋅ 1 ⋅ 9 + 8 ⋅ 9 ⋅ 9 ⋅ 1 = 2673 .5. a) ^etvorocifreni brojevi na mestu hiqada mogu imati bilo koju 1 cifru iz skupa { . 25.9}.1. b) Cifra 1 mo`e biti samo na jednom od ~etiri dekadna mesta.9} .6. razli~itih ~etvorocifrenih brojeva ima 9 ⋅ 10 ⋅ 10 ⋅ 10 = 9000 .9}.8.9}.7.5.2.5.4.8.10.4.2.3. ima v) Neka je abcd ~etvorocifren broj sa dekadnim ciframa a.9} ili iz skupa {0.8.8.2.7.5.6. a na mestu stotina. Dakle.7. ako se broj abcd zavr{ava sa 00. Za svaku od te ~etiri mogu}nosti cifra a mo`e uzeti vrednosti iz skupa {1.9} a cifra b iz skupa {0. ~etvorocifrenih brojeva koji su deqivi sa 25 ima 4 ⋅ 9 ⋅ 10 = 360 .8.6.7.

.

Tre}i deo ZADACI SA PRIJEMNIH ISPITA IZ MATEMATIKE (sa kona~nim re{ewima i uputstvima) .

.

9.3) . 8. Aritmeti~ka progresija ima 20 ~lanova. a bo~ne ivice zaklapaju sa ve}om osnovom ugao α.75 : − 1. Izra~unati povr{inu paralelograma ako su mu stranice 15cm i 34cm i jedna dijagonala 35cm. Izra~unati zapreminu te zarubqene piramide. grupa 1997. sin 100° cos 4 40° − sin 4 40° ( ) 4.75 ⋅ 1 ⎟ : 3 8 ⎠ 12 1. ( ) ( log x = log10 x ) 5. Ne koriste}i se izvodima. izra~unati: a) lim x3 + x − 2 . god. sin 160° = 2. Odrediti dva sredwa ~lana progresije. Osnovne ivice pravilne trostrane zarubqene piramide su a i b. U sferu polupre~nika R upisan je vaqak maksimalne zapremine. Odrediti ta~ku parabole y 2 = 4 x koja je najbli`a pravoj x − y +3 = 0. 6. Izra~unati: ⎝ : (6. Koliki je polupre~nik osnove tog vaqka? 10. 7. (a > b).0325 ⎟ : 400 ⎝ 80 ⎠ 2. Re{iti sistem jedna~ina: log x 2 + y 2 = 1 + log 13 log ( x + y ) = log ( x − y ) + 3 log 2.1.79 : 0. x →1 x 3 − x 2 − x + 1 b) lim sin 5 x ⋅ x →0 sin 3 x 253 . Suma ~lanova na parnim mestima je 250. a na neparnim mestima 220. 2 1⎞ 7 ⎛ ⎜1.7 + 0. ⎛ 17 ⎞ ⎜ − 0. Dokazati jednakost 2 x + 14 − x − 7 = x + 5 . Re{iti jedna~inu 3.

god. x = 9. a) lim f ( x ) = +∞ . x = 11 3. a11 = 25 9.2) 6. sin 160 = sin 20 = 2 sin 10 cos 10 sin 100 = cos 10 cos 2 40 − sin 2 40 = cos 80 = sin 10 4.1. + x →1 lim f ( x ) = −∞ b) L = 5 3 254 . a10 = 22. grupa 1997. P = 504cm 2 7. V = 1 3 (a − b 3 )tgα 12 8. (re{ewa) 1. y = 7 5. 250 2. M (1. r = R 6 3 x →1− 10.

Ako se mawa kateta uve}a za 4cm. Odrediti geometrijski niz a1 . 6. 7. a debqina d = 2cm . god. Re{iti nejedna~inu x 2 − x + x > 1 . 08 1. a 2 .9 + ⎜ 8 − 30 ⎟ ⋅111 ⎟ ⋅ 4 . Koliki je wen polupre~nik? 8. grupa 1997. a ve}a umawi za 5cm. (k ∈ R ) . Odrediti ta~ku elipse x 2 + 4 y 2 = 20 koja je najbli`a pravoj x+ y −7 = 0. 255 . 10. Odrediti realne brojeve x i y tako da va`i ( 4 + 3i ) x − ( 2 − i ) y − 10i = 0 . Metalnu {upqu loptu. Re{iti trigonometrijsku jedna~inu sin x + cos x + tgx = 1 ⋅ cos x 5. Re{iti jedna~inu log3 (3 − 2 ⋅ 3x +1 ) = 2 + 2 x . a 3 . ⎛⎛ 7 5⎞ ⎛7 7 ⎞ 9 ⎞ ⎜ ⎜ 40 30 − 38 12 ⎟ :10 . … za koji va`i: a1 + a2 + a3 + a4 + a5 = 31 a2 + a3 + a4 + a5 + a6 = 62. ~iji je spoqa{wi pre~nik 2r = 18cm . b) f ( x ) = x x − 1 . 2 v) f (x ) = log 2 x . 4.2. Odrediti stranice tog trougla. Skicirati grafike funkcija: a) f ( x) = kx + 1. Zbir kateta pravouglog trougla je 32cm. 2 ⎠ ⎝ ⎠ ⎝⎝ ⎠ ⋅ 0 . treba pretopiti u masivnu loptu. 9. Izra~unati 2. tada se povr{ina trougla ne mewa. 3.

8. b = 20cm . god. 4 x Sl. k ∈ Z a = 12cm . y = 4 5. (sl.2. r = 3 386 9. A(4. q = 2 10. (re{ewa) 1. 1 256 . 6. c = 4 34cm x = −1 b) y k=0 1 0 k<0 −1 0 −1 1 x x (y-osa ne pripada skupu tra`enih pravih) v) y 2 1 0 1 2 3 . 70 3. ∞ ) x = kπ .1) 7. a1 = 1 .−1) ∪ (1. x = 2 . 4. x ∈ (− ∞. 1) a) y k>0 2. grupa 1997.

grupa 1997. Skicirati grafike slede}ih funkcija: a) f ( x ) = x − 2 − x . Koliki deo povr{ine lopte osvetqava ta~ka S ? 8. Ako su α . tako da re{ewa jedna~ine 3. 2 b) f ( x ) = x − x . Du`ine ivica kvadra ~ija je dijagonala D = 6 m . Oko kruga polupre~nika 2cm opisan je jednakokraki trapez povr{ine 20cm 2 . Na odstojawu d od centra lopte polupre~nika R (R < d ) . god. 10. koje su 15 6 paralelne pravoj x + y − 7 = 0 . onda je: sin 2 α + sin 2 β + sin 2 γ − 2 cos α cos β cos γ = 2 .35 + (0. β i γ unutr{wi uglovi nekog trougla. Izra~unati: a) 1 2. a povr{ina P = 72m 2 . Odrediti realni parametar k (k − 1)x 2 + (k − 5)x − (k + 2) = 0 zadovoqavaju uslov 1 1 + > 2. x1 x 2 4. Re{iti jedna~inu 3 log x 4 + 2 log 4 x 4 + 3 log16 x 4 = 0 . 7.4 : 2 ) ⋅ ( 4.7 : 1. Re{iti jedna~inu 2x − 4 + x + 2 = 3 . Odrediti jedna~ine tangenti hiperbole − = 1 . Odrediti du`ine ivica. obrazuju geometrijski niz. v) f ( x ) = 1 log 2 x 2 . Odrediti stranice tog trapeza. 3 1 7 : 2.3. 9. nalazi se svetla ta~ka S .7 + 2. 6. Dokazati! x2 y2 5.2 − 1 ) 40 2 20 9 1 22 b) − + 5− 7 7 + 5 7+ 5 1. 2 257 .

b = 2cm. 2 258 . Po = 8. (re{ewa) 1.3. a) 3 1 2 b) 6 2. − 5. c = 5cm 7. grupa 1997. x1 = d −R ⋅ Pl 2d 1 1 i x2 = 2 8 9. y = − x + 3.−2) 4. 2) a) y 2 1 –1 0 –2 1 2 x b) y –1 y 0 1 x v) 2 1 –4 –2 2 4 x Sl. Data jedna~ina nema re{ewa. a = 8cm. a = b = c = 2 3 m 10. k ∈ (− 9. (sl. 3. y = − x − 3 6. god.

Ako tim ~lanovima dodamo redom 25. Izra~unati: a) (21 − 1. Odrediti realni parametar a b) (0. Ne koriste}i se izvodima. Odrediti jedna~ine tangenti hiperbole paralelene pravoj x − y = 0 .6)0 − (0. 24cm i 7cm . Re{iti sistem jedna~ina log1997 ( x − y + 1) = 0. Ako su α . 2 1 x→ 6 x − 5 x + 1 b) lim x →0 2 − 1 + cos x ⋅ sin 2 x 259 . ( x1 .25) : 2. onda je: cos 2 α + cos 2 β + cos 2 γ + 2 cos α cos β cos γ = 1 . 7. x2 y2 − = 1 koje su 15 6 6. β i γ unutra{wi uglovi nekog trougla. Zbir prva tri ~lana geometrijskog niza je 91. x 2 ∈ R ) . izra~unati: a) lim 2 8 x3 − 1 . tako da re{ewa jedna~ine x 2 + ax + 1 = 0 zadovoqavaju uslov x1 x2 + < 7 . Dokazati! 5. x 2 x1 3x ⋅ 5 y − 225 = 0 3.4. Odrediti sedmi ~lan datog geometrijskog niza. 3⎞ 5 ⎛ 3 ⎜6 − 3 ⎟⋅5 ⎝ 5 14 ⎠ 6 1. Na kojoj udaqenosti od centra neprozirne lopte polupre~nika 4m treba da bude svetlosni izvor koji osvetqava 8. Izra~unati polupre~nik upisanog i opisanog kruga tog trougla. grupa 1997. 10. Dokazati jednakost cos π 5 + cos 3π 1 = 5 2 1 povr{i lopte? 3 9. 4.1)−1 ⎛ 3 ⎞ ⎛ 3⎞ ⎛ 1⎞ ⎜ 3 ⎟ ⋅⎜ ⎟ + ⎜− ⎟ ⎝ 2 ⎠ ⎝ 2⎠ ⎝ 3⎠ −1 3 −1 .5 2. 27 i 1 dobi}emo tri broja koji obrazuju aritmeti~ki niz. god. Stranice trougla su 25cm .

4. 3.5 b) − 1. zadatka 10. Videti re{ewe 4. R = 12. (re{ewa) 1. grupe iz 2000. g. x = 2. y = x − 3 6. r = 3cm. a) 2.5 2. y = x + 3. grupa 1997. 1o g 7 = 5103 za g1 = 7 i q = 3 2o g 7 = 7 1 za g1 = 63 i q = 81 3 10. y = 2 4. 12m 2π π 4π 2 sin 2 sin sin 2π π 2π π 5 ⋅ cos ⋅ 5 = 5 =1 8. − 5.5cm 7. a) 6 b) 2 8 260 . 2 cos ⋅ cos = 2 ⋅ cos 5 5 5 2 sin 2π 5 2 sin π 2 sin π 2 5 5 5 9. god.

Re{iti nejedna~inu x+3 x+2 . Kanal za vodu duga~ak je 5m i mo`e prihvatiti 1440l vode. U numerisani red od 12 sedi{ta treba da sedne {est devojaka i {est mladi}a. ⎝ x⎠ 4. Odrediti jedna~ine onih tangenti kru`nice 2 2 x + y − 10 x − 4 y + 25 = 0 koje prolaze kroz koordinatni po~etak (slika!). 9. grupa 1997. b) x 2 − y 2 = k . Re{iti sistem jedna~ina log 4 x − log 2 y = 0 x 2 − 5 y 2 + 4 = 0. Dokazati identitet sin α + cos α 1 + 2 cos 2 α 2 − = ⋅ 2 2 sin α − cos α cos α tg α − 1 1 + tgα ( ) 5.25 ⎟ : ⎜1 − 1. (k ∈ R ) . Na koliko razli~itih na~ina oni mogu da se rasporede tako da nikoje dve osobe istog pola ne sede jedna pored druge? 10.ravni skicirati linije ~ije su jedna~ine: a) x + y = 1 . Koliki su ti uglovi 3 +1 ako je zbir wihovih kosinusa jednak ? 2 7. ( x ≠ 0) . 6. Popre~ni presek kanala je jednakokraki trapez (sa kra}om osnovicom pri dnu) ~iji je krak 52cm. god. ⎟ ⎠ −1 2.125 ⎟ . < x + 2 x +1 ⎛1⎞ 3. Uglovi trougla ~ine aritmeti~ku progresiju. ⎝2 ⎠ ⎝ 4 ⎠ b) ⎛ 2 + 3 ⎜ ⎝ ( ) −1 + 1⎞ ⎟ ⎠ −1 +⎛ 2− 3 ⎜ ⎝ ( ) −1 + 1⎞ . a visina 48cm. Izra~unati: ⎛3 ⎞ ⎛ 1 ⎞ a) 1 − ⎜ − 0. 1. Odrediti funkciju f ako je f ( x) + 3 f ⎜ ⎟ = x 2 . Koliko litara vode prihvata kanal do polovine svoje visine? 8. 261 . U Oxy .5.

a) − 9 b) 1 2. grupa 1997.2 ) i (1. . (4. y = 0. x ∈ (− ∞.−2 ) ∪ (1. 2 ⋅ (6!) = 1036800 10. ∞ ) 4. god. 600l 8. 3) a) y = −x − 1 y 1 b) 1) y = x+1 y 1 y= x −1 0 −1 1 x 0 1 x y = −x + 1 y = −x k=0 y = x −1 b) 2) y k b) 3) y −k x 0 k 0 x −k k>0 k<0 Sl.1) 2 π π π . f ( x ) = 8x 2 20 5.5. (sl. (re{ewa) 1. 3 262 . − 6. y = x 21 7. 3 − x4 3. 6 3 2 9.

a) Izra~unati povr{inu trougla koji odre|uju prave p1 i p2 i y-osa. ⎝ x⎠ 4. ⎟⋅⎜ b) ⎜ + − ⎜ 3 +1 3 + 3⎟ ⎜ 3 + 3 3 +1⎟ ⎠ ⎠ ⎝ ⎝ −1 2. Izra~unati povr{inu trapeza ako su mu osnovice a = 8 i b = 4 . Ako su a. 6. a unutra{wi uglovi na ve}oj osnovici 450 i 300.6. x + 3x − 4 3 2 ⎛1⎞ 3. Odrediti te brojeve. Izra~unati: a) 225 ( −2 −2 ): (225 ). Skicirati linije u ravni ~ije su jedna~ine: ( log x = log x ) 10 a) 4 x 2 − y 2 = k . (k ∈ R ) . ( −2 ) − 2 ⎛ 3+2 1 ⎞ ⎛ 3+2 1 ⎞ ⎟ . v) y = 10− log x . Tri broja obrazuju aritmeti~ki niz i wihov zbir je 15. Re{iti nejedna~inu 1 x−2 > . Odrediti funkciju f ako je f ( x) + 2 f ⎜ ⎟ = x. onda se dobijaju brojevi koji ~ine geometrijsku progresiju. 1. Re{iti jedna~inu 2 ( log 2 − 1) + log 5 sin 4 α + cos 4 α − 1 = 2 ⋅ sin 6 α + cos 6 α − 1 3 ( log x = log x ) 10 ( x + 1 = log 51− ) ( x +5 . b i c du`ine ivica. tada va`i 2k 2 implikacija a + b + c = k ⇒ P ≤ . god. Dokazati identitet 5. Date su prave p1 : 2 x − 3 y − 3 = 0 i p 2 : 2 x + 3 y − 9 = 0 . 7. grupa 1997. Ako prvom dodamo 1. b) y = x 2 − 1 . drugom 4 i tre}em 19. ( x ≠ 0) . b) Odrediti jedna~inu prave p koja prolazi kroz presek pravih p1 i p2 i normalna je na pravoj p1. Dokazati! 3 8. ) 9. a P povr{ina kvadra. 10. 263 .

a 2 = 5. god. f ( x ) = 3x 5. a1 = 2. (re{ewa) 1. P = 2(ab + ac + bc ) ( a − b) + ( a − c ) + (b − c ) ≥ 0 2 ( a + b + c ) = a 2 + b2 + c 2 + 2 ( ab + ac + bc ) 2 2 2 9. a 2 = 5. (sl. x = 3 2 3 6. a) 1 15 b) 1 2. 4) a) y = −2x y 2 y = 2x y y k k 2 −k −k 2 0 x 0 x −1 0 k=0 1 x k>0 k<0 y b) y 1 v) 4 3 x −1 0 −1 1 2 1 0 1 2 3 4 x Sl. grupa 1997. a 3 = 8 za d = 3 a1 = 26. x = 9 ( ) 7. x ∈ (− 4. a3 = −16 za d = −21 10. P = 12 3 − 1 8. 2 − x2 3.6. 4 264 . a) PΔ = 6 b) y = 1.1) 4.

Du`ina osnovice jednakokrakog trougla je 30cm. 8. 7. 265 . Odrediti prirodan broj n ako se zna da je zbir 1 + 2 + 3 + trocifren broj ~ije su sve cifre jednake. 5. Re{iti jedina~inu ⎛4⎞ ⎜ ⎟ ⎝3⎠ log1997 x ⎛4⎞ +⎜ ⎟ ⎝3⎠ log 1 1997 x = 25 ⋅ 12 4. 6.1 ⋅ 7 ⋅ 0 . Izra~unati zapreminu prave zarubqene kupe ako su povr{ine wenih osnova 25 π cm 2 i 4 π cm 2 i povr{ina omota~a 35 π cm 2 . Odrediti jedna~inu kruga koji sadr`i ta~ke A i B i dodiruje pravu l.2% broja 1 − 2 (−2) + 9 2 ( 3 + 4 . Odrediti ona re{ewa jedna~ine cos x sin 7 x = cos 3 x sin 5 x koja se nalaze u [0. a zatim odrediti koordinate zajedni~ke ta~ke prave l i tra`enog kruga. Re{iti sistem jedna~ina x 4 + x 2 y 2 + y 4 = 481⎫ ⎪ ⎬. Date su ta~ke A(−2. b) oba pozitivna re{ewa? 2 parametra k jedna~ina 3. Za koje − 16 − 2 . −2 vrednosti realnog 3 x − 6 x − 2 log 4 k = 0 ima: a) realna re{ewa.5). Izra~unati povr{inu ovog trogula. god. a polupre~nik upisanog kruga 7. π ] .3 − 3 ) b) Izra~unati 2.a) Odrediti broj ~ijih je 12% jednako 4. 2 2 x + xy + y = 37 ⎪ ⎭ +n 9. grupa 1997. 1.125 1 : 0 .5cm. B (2. 2 : 0 .−3) i prava l : 3 x + 4 y − 19 = 0 .7.

(re{ewa) 1. 300cm 2 (x + 22)2 + ( y + 10)2 = 625 P(− 7. god. 5 266 .4) 6. Rs = {(3. x1 = 0. ( x + 2 ) + y 2 = 25 ili P(1.−4 ). x6 = 8 8 8 5. n = 36 8. 2 log x 10 log 2 x f5 ( x ) = ⋅ log 2 10 a) Ispitati da li me|u datim funkcijama ima jednakih. 5) a) f1 = f 5 y b) y 1 −10 x 1 10 1 0 1 10 x −1 0 Sl. Date su realne funkcije: 1 1 f1( x ) = log x . (sl. a) k ≥ 1 b) k ∈ ⎡ 1 . x3 = π .−3)} 10. x5 = 7π 5π 3π .10. x1 = 1997. b) Skicirati grafike funkcija f2 i f4 ( log x = log10 x ) . x 2 = 4. f 4 ( x ) = log 2 x . V = 52π cm 3 9. grupa 1997. a) 126 b) 11 6 1 1997 2.3).9 ) 7. x7 = . x 2 = 2 π 2 . 7.1⎞ ⎢8 ⎟ 8 ⎣ ⎠ 3. f3 ( x ) = . Odgovor obrazlo`iti. f 2 ( x ) = log x 2 .4 ). x 4 = π 8 . (− 3. (4. (− 4.

Kvadrat i jednakostrani~ni trougao imaju jednake obime. Koliki je zbir prvih dvadeset ~lanova tog niza? 9. 3x − 12 x − 4 8 − 2 x 6 b) log 1 x 2 + x = −1 . 1 5 ⎛ ⎛5 2 ⎞⎞ 1 : ⎜ 1. grupa 1998. 7. Re{iti jedna~ine: a) ⎛ 2+ 3 ⎜ ⎝ ( ) ⋅ (2 − 3 ) −1 −1 ⎞ . Na}i povr{inu prave kru`ne kupe koja je opisana oko lopte pre~nika 2 R . ⎟ ⎠ −2 14 2+ x 3 5 − = − . 7: ⎜ : − 3. b) ( y − 1)( y − ln x ) ≥ 0 . odrediti ta~ku najbli`u pravoj 8. god. v) x + y = 1 . Dokazati identitet 2 2 cos α − ctg α 4. 5. Re{iti sistem jedna~ina x 4 + x 2 y 2 + y 4 = 481 x 2 + xy + y 2 = 37. Kolika je dijagonala kvadrata? 6. Povr{ina trougla je 4 3 . a) Izra~unati b) Uprostiti 2. a ~ija je visina dva puta ve}a od pre~nika lopte. Na krivoj 3 x 2 − 4 y 2 = 72 3x + 2 y + 1 = 0 .75 ⎟ ⎟ − ⋅ 12 ⎝ ⎝2 9 ⎠⎠ 8 1. 267 . 3. 2 ( ) sin 2 α − tg 2α = tg 6α . U xy -ravni predstaviti skupove ta~aka odre|ene relacijama: a) (x 2 + y 2 − 1)( x − y ) ≤ 0 .1. a wegov drugi ~lan je 3. Re{iti nejedna~inu ⎛1⎞ ⎜ ⎟ ⎝3⎠ 4 x −6 ⎛1⎞ ≥⎜ ⎟ ⎝9⎠ 3 x−4 . Zbir prvih pet ~lanova aritmeti~kog niza je 25. 10.

god. (− 4. a) x = 5 b) B = 1 16 b) x1 = 1.1. = 2 2 2 2 2 cos α 1 − 1 cos α − ctg α cos α − cos α sin 2 α ⎡7 ⎞ 4. 6) a) y 1 b) y 1 lnx v) y 1 x 0 1 0 1 x –1 0 1 2 e x –1 Sl. Rs = {(3. (4. P(− 6. (re{ewa) 1. x2 = −1 1 sin 2 α − sin 2 α sin α − tg α sin α cos 2 α = tg 2α ⋅ ⋅ = tg 6α 3.−3)} 10. (sl. x ∈ ⎢ . d = 3 2 2 2 2 1− ( ( ) ) 6.3). 6 268 . P = 8 R 2π 7.3) 8.+∞ ⎟ ⎣5 ⎠ 5.4 ). (− 3. grupa 1998.−4 ). S 20 = 400 9. a) A = 3 2. b = 4.

Stranice trougla su 5 cm. b) x 2 + x − 2 = 0 . 2x +1 a) 2. grupa 1998.2. 8. 40 8 ⎝ 25 ⎠ ⎛ log 1 1 5 b) ⎜ 3 3 + ⎜ ⎝ ⎞ 4 2 ( −11) ⎟ . = − 1 − 6 x 6 x + 1 36 x 2 − 1 ⎛ π α ⎞ 1 − sin α 3. 6 cm i 9 cm . ⎝ 4 2 ⎠ cos α 3x − 1 4. ⎟ ⎠ − 1 3 2 8 + 9x . Odrediti ta~ku B simetri~nu ta~ki A(1. x −1 x grafike funkcija 269 . Re{iti jedna~ine: ( ) 5. Odrediti sumu svih ~lanova beskona~ne opadaju}e geometrijske progresije ako je poznato da je suma prvog i ~etvrtog ~lana 54. Izra~unati polupre~nike upisanog i opisanog kruga tog trougla. f 4 ( x ) = ima a zatim skicirati f ( x ) = f 2 ( x ) + f 3 ( x ) i g ( x ) = f 2 ( x ) ⋅ f 3 ( x ).2) u odnosu na pravu 2x − y + 5 = 0 . 1. f3 ( x ) = ln e x .81 : 2 3 7 ⎛ 8 ⎞ + 1 ⋅ ⎜1. 6. Izra~unati: a) 5. x2 − x x2 . 9. f 2 ( x ) = x 2 . Re{iti nejedna~inu log log x = log10 x <0. a suma drugog i tre}eg 36. f5 ( x ) = . Izra~unati povr{inu i zapreminu nastalog tela ako je visina trapeza h = 15cm . 10. 7. Pravougli trapez sa osnovicama a = 10cm i b = 2cm rotira oko maweg kraka.4 − 3 ⎟ . god. Ispitati da li me|u funkcijama : f1 ( x ) = eln x . jednakih. Dokazati identitet tg ⎜ + ⎟ =1. U zavisnosti od realnog parametara a odrediti broj realnih re{ewa jedna~ine x 3 − 6 x 2 + a = 0 .

2 ⎟ 5. 7) Me|u datim funkcijama nema jednakih. a) − 4 5 b) 1 2 2. a) x = sin cos + cos sin 1 − sin α ⎛ π α ⎞ 1 − sin α 4 2 4 2⋅ 3. B(− 3. (re{ewa) 1. P = 780π cm 2 . god.2. x2 = −1 3 27 2 cm 8 7.0 ) 4) nema re{ewa za ostale vrednosti a 10. x ≥ 0 f 2 ( x ) + f3 ( x ) = ⎨ ⎩0. x ∈ ⎜ . Jedna~ina ima: 1) jedno re{ewe za a > 0 2) dva re{ewa za a ∈ {− 32. R = 8. V = 1650π cm 3 9. x < 0 ⎩ y 1 x −1 0 1 0 −1 1 x Sl. 2⎛ α α ⎞ ⎛ cos α − sin α ⎞ ⎛ cos α + sin α ⎞ 1 − sin α ⎟⎜ ⎟ ⎜ cos − sin ⎟ ⎜ 2 2 ⎠⎝ 2 2⎠ 2 ⎝ 2 2⎠ ⎝ ⎛1 ⎞ 4. 7 270 .0} 3) tri re{ewa za a ∈ (− 32. S ∞ = 96 π α π α 1 b) x1 = 1. x ≥ 0 ⎪ f 2 ( x ) ⋅ f3 ( x ) = ⎨ 2 ⎪− x . grupa 1998. r = 2cm. x < 0 y 2 ⎧ x2 . ⎧ 2 x. (sl.4 ) ⎝3 ⎠ 6. tg ⎜ + ⎟ = = π α π α 2α 2α ⎝ 4 2 ⎠ cos α cos cos − sin sin cos − sin 4 2 4 2 2 2 2⎛ α α⎞ ⎜ cos + sin ⎟ 1 − sin α 1 − sin α 2 ⎝ 2 2⎠ = ⋅ = = 1.

grupa 1998. 7. a) Izra~unati 5 ⎛ 1 1⎞ 1 3 ⎛ 2 4 ⎞ 1 ⎜1 − + ⎟ : 1 − ⋅ ⎜ − ⎟ − ⋅ 4 . Odrediti du`ine stranica trapeza. god. 9. 6. Re{iti jedna~inu x ⋅ 3 x ⋅ 3 x ⋅ 3 x … = 8 . Re{iti jedna~ine: ⎡⎛ ( a + b ) 2 ⎞ ⎛ ( a + b )2 ⎞ ⎤ a 3 − b3 ⎢⎜ − 4⎟⋅⎜ − 1⎟ ⎥ : ⋅ ⎟ ⎜ ab ⎟⎥ ab ⎢⎜ ab ⎠ ⎝ ⎠⎦ ⎣⎝ x − 5 x −1 x − 3 x − 4 x2 − x . Koliki je polupre~nik osnove tog vaqka? 8. U sferu polupre~nika R upisan je vaqak maksimalne zapremine.3. ⎥ . 271 . Skicirati grafike funkcija: a) f (x) = 1 log 2 x 2 . 1. Re{iti nejedna~inu 2 2 2x x−3 < 1. ⎣ 2 2⎦ a) log 1 4. Oko kruga polupre~nika 2 cm opisan je jednakokraki trapez povr{ine 20 cm 2 . b) 2 = 4. + = + 2 8 4 3 3. Odrediti ona re{ewa jedna~ine sin x + cos x = 1 + sin 2 x koja se ⎡ π π⎤ nalaze u intervalu ⎢− . 2 b) f ( x) = e −x . Na krivoj x 2 + 4 y 2 = 20 odrediti ta~ku najbli`u pravoj x + y = 7 . v) f (x) = 2− log2 x . ⎝ 2 3 ⎠ 2 4 ⎝ 5 15 ⎠ 10 9 b) Uprostiti 2. 5. Izra~unati cos π 9 cos 2π 5π cos ⋅ 9 9 10.

x = − b) a−b ab b) x = −2 ∨ x = 2 π 4 . Osnovice su a = 8 cm. r = R 6 3 a) 8. a) x = 13 3.−3) ∪ (3. (re{ewa) 1. − 1 8 10. x ∈ (− ∞. x = 4 9. b = 2 cm. 7.+∞ ) 5. god. x = π 2 4. a) 0 2. x = 0.3. P(4. (sl. 8 0 x 272 . 8) f ( x ) = log 2 x y 1 −1 0 1 2 log 2 x log 2 ( −x) −2 x b) f ( x ) = e −x v) f ( x ) = 1 x (x > 0) e− x y ex y 1 0 x Sl.1) 6. a krak c = 5 cm . grupa 1998.

a n ≠ 0 obrazuju aritmeti~ku progresin −1 1 1 1 ju. B2 = 2 i zapremina V = 28 . Dokazati! a1a 2 a 2 a3 a n −1 a n a1a n 10. 9. Izra~unati povr{inu jednakokrakog trapeza ako su mu du`ine osnovica 39 cm i 21cm a kraka 41cm . x +1 −1 b) lim tgx − sin x ⋅ x →0 x3 273 . 4.125 ⎟ ⎟ : (−0. ⎛ ⎛3 ⎞ ⎛ 1 ⎞⎞ a) 5% broja ⎜1 − ⎜ − 0. grupa 1998. 6. 2 5 2 3 b) x 2 − x − 2 = 0 ⎛π ⎞ cos ⎜ − x ⎟ ⎝2 ⎠ = 1 − 1 koja se nalaze 3. god. 1 2( x + 3) 3x 2( x − 7) = − a) 14 − . 8.03) . izra~unati slede}e grani~ne vrednosti: a) lim x →0 sin 5 x . Na}i ona re{ewa jedna~ine x 1 + cos x cos 2 2 u intervalu [0. ⎟ ⎜ ⎠ ⎝ 4 ⎠⎠ ⎝ ⎝2 b) 2. 7.4.3π ] . Odrediti prostornu dijagonalu zarubqene pravilne ~etvorostrane piramide ako su povr{ine wenih osnova B1 = 8. Na krugu x 2 + y 2 − 2 x − 4 y = 20 na}i ta~ku A najbli`u pravoj 3 x + 4 y + 34 = 0 i izra~unati odstojawe ta~ke A od te prave. Ne koriste}i se izvodima. a 2 ≠ 0. U zavisnosti od realnog parametra a odrediti broj realnih re{ewa jedna~ine x −2 = a. Ako brojevi a1 ≠ 0. Izra~unati: ( −3 ) 2 +4 − 1 2 − 16−2 + 2 −2 log 1 4 2 . 5. Re{iti nejedna~inu log x x + 12 > 1 . Re{iti jedna~ine: 1. tada je + +…+ = . … .25 ⎟ : ⎜1 − 1.

. 1 1 1 a −a a − a2 a − an −1 ⋅ 2 1+ ⋅ 3 + .4.. x = 5π 2 5. A(− 2. x = 4. + − ⎟= ⋅ n 1 = d ⎜ a1 a2 a2 a3 an −1 an ⎟ d a1an a1an ⎝ ⎠ b) = 10. D = 3 5 8. grupa 1998. x = 0.4) 6. x = 2π . 5% A = 15 2. P = 1200cm 2 7. a) x = 7 3. 9) Jedna~ina ima: 0 re{ewa za a < 0 2 re{ewa za a = 0 ∨ a > 2 4 re{ewa za a ∈ (0. a) A = 300.. 9 9. a) 10 1 2 274 . x ∈ (1. + ⋅ n = a2 − a1 a2 ⋅ a1 a3 − a2 a3 ⋅ a2 an − an −1 an ⋅ an −1 1⎛ 1 1 1 1 1 1 ⎞ 1 a − a n −1 ⎜ − + − + . d = 4 y 2 y=a −2 0 −2 2 x Sl.−2 ). (re{ewa) 1.. (sl.2 ) 3 re{ewa za a = 2 b) 13 4 b) x = −2 ∨ x = 2 π 2 . god.

4. Re{iti trigonometrijsku jedna~inu sin x + 3 cos x = 1 . f2 ( x ) = 2 . + = 5 3 10 b) log 4 x 2 + x = ( ) 1 ⋅ 2 3. Re{iti nejedna~inu ⎜ ⎟ ⎝2⎠ > 1 ⋅ 4 5. 1. 5 i 6 daje ostatak 1.4) . Trougao sa temenima A(0. f5 ( x ) = log2 x x x −x 2 x2 ima jednakih. Izra~unati povr{inu i zapreminu tako nastalog tela. 6. Na pravoj 2 x − y − 2 = 0 odrediti ta~ku podjednako udaqenu od ta~aka A(1. Izra~unati: ⎛ 1⎞ 3 ⎛1 1⎞ a) ⎜1 − ⎟ ⋅ − ⎜ − ⎟ : 0.1) . 10.−2) rotira oko y-ose. f3 ( x ) = e − ln x . 275 . 3. Ako se sredwi ~lan uve}a za 10. 8. Odrediti najmawi prirodan broj deqiv brojem 7 koji prilikom deqewa brojevima 2.6) i B (3. 3 x −2 x −1 ⎛1⎞ 4. 7. Odrediti niz.4 . 9. Ispitati da li me|u realnim funkcijama f1 ( x ) = 1 x −1 1 1 . Tri broja obrazuju geometrijski niz ~iji je zbir 65. ⎝ 2⎠ 2 ⎝ 2 3⎠ 1 1 − − ⎞ ⎛ 9 ⎞ 2 ⎛ 16 ⎞ 2 ⎟ ⎛ b) ⎜ ⎜ 1 + ⎟ − ⎜ 1 − . niz postaje aritmeti~ki. grupa 1999. god. ⎟ ⎜ ⎝ 16 ⎠ ⎝ 25 ⎠ ⎟ ⎝ ⎠ −1 2.4) i C (2. f 4 ( x ) = . B (0.1. Na}i obim jednakokrakog trapeza opisanog oko kruga ako je ve}a osnovica 12cm i o{tar ugao 60 . Re{iti jedna~ine: a) 2x − 3 2 − x x + 1 .

(re{ewa) 1. x ∈ ⎜ 0.15. (5. x = − b) x = ±1 π + 2kπ . ⎟ 5.1.8) 6. P = 2π 2 10 + 13 . 8. grupa 1999. n = 301 ⎛ ⎝ ( ) V = 4π 276 .15. god. a) x = −1 3. f 3 = f 5 10. a) 1 3 b) − 15 13 2. 5) 9. k ∈ Z ∨ x = π + 2lπ . O = 32cm 7. 45) ili (45. M (5. l ∈ Z 6 2 4⎞ 5⎠ 4.

Izra~unati 2 +1 2 −1 2 − 2 9. ⎛ 81 ⎞ 2 ⎛ 1 ⎞ 2 1. a) Izra~unati + −⎜ ⎟ +⎜ ⎟ . x( log x ) 2 −3 log x +1 > 1000 . 8. Na}i povr{inu i zapreminu tela koje nastaje rotacijom trougla oko date prave. v) f ( x ) = 1 ln x 2 . 4. Re{iti jedna~ine: 1 16 2 1 27 3 1 1 ⎛1⎞ b) ⎜ ⎟ ⎝2⎠ 3. Re{iti nejedna~inu x + 1 x 2x − 1 1 a) − = − . 3 2 6 2 x −x 2 = 64 . Prava x + y − 1 = 0 gradi sa koordinantnim osama trougao. Ne koriste}i se Lopitalovim pravilom. 2. izra~unati: x2 − 4 x + 3 . + 1 + 1 1 + +… . 2 4+2 2 x b) f ( x) = e . grupa 1999. ⎝4⎠ ⎝2⎠ 300 200 b) [ta je ve}e: 2 ili 3 ? Obrazlo`iti. Zbir kateta pravouglog trougla je 17. Kolika je povr{ina trougla? 7. a) lim 3 x →3 x − 5 x 2 + 7 x − 3 b) lim x →0 1 + sin x − 1 − sin x ⋅ tgx 277 . 2 10. a du`ina wegove hipotenuze je 13. ( log x = log x ) 10 5. 8 9 6.0) na hiperbolu x2 y2 − =1. god. Skicirati grafike funkcija: a) f ( x) = x + 3 − x .2. Odrediti jedna~ine tangenti konstruisanih iz ta~ke A(2. Re{iti trigonometrijsku jedna~inu 3 cos 2 x − sin 2 x − sin 2 x = 0 .

x = arctg (− 3) + lπ . a) 3 2. god. y = − x + 3 2 2 6. x > 1000 5. k ∈ Z 3 3 x − 3. grupa 1999. (sl. l ∈ Z ∨ x = 4. a) 1 2 b) 1 278 . 10 10. (re{ewa) 1. 10) a) y 5 3 0 2 π 6 b) v) e− x y ex y 1 1 –e –1 0 1 e x 3 4 x 0 x Sl. P = 30 7. V = 8. P = π 2 .2. S = 3 2 + 4 9. a) x = 2 b) 3 200 b) x = ±3 3. y = π 4 + kπ .

Odrediti ta~ku 2 x − 3 y + 30 = 0 . ( ) 279 . B (4. Trougao sa temenima A(1. 10. ( ) b) y − e x ⋅ ( y − 1) ≥ 0 . god. Izra~unati povr{inu trapeza ~ije su paralelne stranice 44cm i 16cm.0) i C (−2. Koliko je te{ko pet cigala? 2. Na}i povr{inu i zapreminu tako nastalog tela. U sferu polupre~nika R upisan je vaqak maksimalne zapremine. x x x x… = 4 . Re{iti nejedna~inu sin x + cos x = 1 ⋅ sin x − x2 + 7x − 7 < 1. 7. Re{iti jedna~ine: a) 5x + 3 7 x − 6 x + 1 5x + 2 + = − . 1.2) rotira oko x-ose. 2 4 7 14 b) log 1 x 2 − x = −1 . 8. Odrediti polupre~nik osnove vaqka u funkciji od R. 2 ( ) 3. a neparalelne 17cm i 25cm. Re{iti trigonometrijsku jedna~inu 4. Re{iti jedna~inu 9. grupa 1999. 2x − 1 na elipsi 5.0). a) Izra~unati ⎛ 4 3 ⎛ 3 ⎞− 4 ⎞ ⎜ : +⎜ ⎟ ⎟ .3. x2 + 4y2 = 4 najbli`u pravoj 6. ⎜9 4 ⎝2⎠ ⎟ ⎝ ⎠ 1 − 2 b) Cigla je te{ka kilogram i pola cigle. U xy-ravni predstaviti skupove ta~aka odre|ene relacijama: a) x 2 + y 2 − 4 ⋅ ( y − x − 2 ) ≥ 0 .

r = ⎛ 8 3⎞ ⎝ 5 5⎠ ( ) R 6 3 10. a) 9 8 b) 10kg b) x = ±2 2. P = 450 cm 2 7. P⎜ − . +∞ ) ⎝2 ⎠ 5. zadatka 5. 11) a) y 2 b) y ex e 1 0 2 x 0 1 x Sl. 4. 11 280 . god. grupa 1999. grupe 2001. x ∈ ⎜ ⎛1 ⎞ . P = 2π 2 10 + 13 . (re{ewa) 1. (sl. 2 ⎟ ∪ ( 3.3. V = 4π 8. Videti re{ewe 3. x = 2 9. a) x = 0 3. godine. ⎟ 6.

Re{iti nejedna~inu x − 3x + 2 2 ≥ 2. Izra~unati zapreminu prave zarubqene kupe ~ija je povr{ina omota~a jednaka zbiru povr{ina baza. U zavisnosti od realnog parametra a odrediti broj realnih re{ewa jedna~ine x 3 − 3 x + a = 0 . 4 matemati~ara i 3 tehni~ara treba formirati ekspertski tim od 4 ~lana u kojem }e biti bar po jedan in`ewer i matemati~ar. Osnovica jednakokrakog trougla je 30cm. 3. Na}i jedna~ine tangenti kruga x 2 + y 2 − 6 x − 8 y + 15 = 0 koje su normalne na pravu y = 3 x .4.5cm. Na koliko na~ina je to mogu}e u~initi? 281 . Kolika je povr{ina ovog trougla? 7. 8. Od 5 in`ewera. Re{iti trigonometrijsku jedna~inu cos x − cos 2 x = sin 3 x . 4 2 3 3 b) 3 x2 − x = 9. Re{iti jedna~ine: a) −2 −2 3x − 2 x + 1 2 − x 2 + = − . a polupre~nici baza su r = 3 i R = 6. a polupre~nik upisanog kruga 7. 10. 6. Re{iti jedina~inu 2 3 log 2 x + log 2 x + log 2 x + … = 1 . a) Izra~unati 16 ( −2) : 16 −2 . grupa 1999. 1. 9. god. b) [ta je ve}e: 25% od 200 ili 30% od 180? 2. x−2 4. 5.

(sl. PΔ = 300 cm 2 7. (re{ewa) 1. Na 390 na~ina 282 . grupa 1999. god.2) 2) dva re{ewa. x ∈ ⎢ .1⎟ 5. s ∈ Z 3 2 4 4. x = b) 30% od 180 b) x = ±2 2kπ . x + 3 y = 25. a) x = 0 3. l ∈ Z ∨ x = π + sπ . k ∈ Z ∨ x = − π + 2lπ . ako je a ∈ (− 2.4. x + 3 y = 5 6. ako je a > 2 ∨ a < −2 −2 Sl. a) 4 2. H = 4cm. ako je a = 2 ∨ a = −2 − 3 −1 0 1 3 3) jedno re{ewe. 12 10. 12) 2 Jedna~ina ima: 1) tri re{ewa. V = 84π cm3 8. x = ⎡1 ⎞ ⎣2 ⎠ 2 9.

x 2 − 5x + 4 5.1. − 1 2 ⎛ ⎞ ⎛4 1⎞ ⎜ 0. β и γ unutra{wi uglovi trougla. β . Dokazati! 4.8 : ⎜ 5 ⋅1 4 ⎟ ⎛ 1 2 ⎛ 1 1 ⎞ ⎟ ⎝ ⎠ : : − − : 0. 7. U xy -ravni predstaviti skupove ta~aka odre|ene relacijama: a) x + y ≤ 1 . 64 − 1 ⎝ 2 3 ⎝ 2 3⎠ ⎠⎟ ⎜ ⎟ 25 ⎝ ⎠ 3 b) Uporediti brojeve 2 i 3 . (α . 2+ x 3 14 5 a) + − = . 2 ) i M 2 ( −1. god. tada je tgα + tgβ + tgγ = tgα ⋅ tgβ ⋅ tgγ . 4 ⎞ ⎟ 1. v) ( y − x 2 )( x 2 + 4 y 2 − 4) ≥ 0 . Re{iti jedna~ine: log3 x 2 + x . Re{iti nejedna~inu 3x 2 − 17 x + 18 ≤2 . Izra~unati obim tog kruga. 283 . grupa 2002. Ako su α . Oko lopte opisana je prava kupa ~ija je izvodnica jednaka pre~niku osnove. Odrediti ta~ku B simetri~nu ta~ki A ( 5. Du`ina mawe katete pravouglog trougla je 30 cm . Koji su to brojevi? 9. Odrediti sve kompleksne brojeve z = x + iy za koje je ( 5 − 3i )( 2 + i ) = z ( z + 1) ( z je konjugat od z ). x − 4 8 − 2 x 3x − 12 6 ⎛1⎞ b) ⎜ ⎟ ⎝ 3⎠ ( ) = 1 ⋅ 2 3. Ako se posledwi broj smawi za 1 . Tri broja ~iji je zbir 19 ~ine gemetrijski niz. 8. 2. γ ≠ 90°) . −1) u odnosu na pravu koja prolazi kroz ta~ke M 1 (1. 10. a nad ve}om katetom kao nad pre~nikom konstruisan je krug ~ija je prese~na ta~ka sa hipotenuzom (a koja nije teme trougla) udaqena od temena pravog ugla 24 cm . dobija se aritmeti~ki niz. Odrediti odnos povr{ina lopte i kupe. b) ( y − sin x )(1 − y ) ≥ 0 . 6 ) . a) Izra~unati ⎜ ⎜ ⎟ ⎜ ⎟ ⎜ 0. 6.

2] ∪ (4. (re{ewa) 1. god. (сл. B(1. c = 4 9. PL : PK = 4 : 9 8. x ∈ (1.13) б) y 1 0 π x а) –1 y –1 1 1 в) x –2 y 1 2 0 –1 0 –1 Сл. tgα + tgβ + tgγ = tgα + tgβ − tg (α + β ) = tgα + tgβ − = tgα tgβ (− tgα + tgβ ) = tgα tgβ tgγ 1 − tgαtgβ tgα + tgβ = 1 − tgαtgβ 4. а) 1 б) 2 < 3 3 2 2. grupa 2002.−3) 6. b = 6. 13 x 284 . a = 4.5] 5. а) x = 5 б) x ∈ {−1. O = 40π cm 7. b = 6.1. c = 9 или a = 9. z2 = 3 − i 10.1} 3. z1 = −4 − i.

Izra~unati obim i povr{inu tog trougla. a polupre~nik upisanog kruga 8cm .. 9. U xy -ravni predstaviti skupove odre|ene relacijama: 2 a) x ( y − 1)( y − e x ) ≥ 0 . Kako glasi jedna~ina tangente kruga u tra`enoj ta~ki? 6. za koji je a1 − a 2 + a 3 = 14 i a 2 + a5 = 168 . Odrediti rastu}i geometrijski niz a1 . Izra~unati povr{inu i zapreminu tog vaqka. a 2 . 285 . cos α + 2 cos 2 α − 1 b) log 1 ( x − 2 ) > −1 . Dokazati identitet 4. a) Izra~unati ⎜ ⎝ ⎜ ⎛ 6 5 − 3 1 ⎞ ⋅1 2 7 ⎟ ⎟ ⎜⎜ 9 ⎟ 4⎠ 7 ⎝⎝ ⎠ 10 7 b) Uporediti brojeve 32 i 128 . Osnovica jednakokrakog trougla je 48cm . 4 ) . 08 − 25 ⎟ : 7 17 ⎟ ⎠ : ⎟ . a 3 . 1 + cos α + cos 2α + cos 3α = 2 cos α . 1− x 5. ⎛⎛ ⎞ 2 ⎞ 4 ⎜ ⎜1.. 2. Re{iti nejedna~ine: a) x − 4 ≤ 1 − 2 x + 1 + 2 x + 3 = 1. v) x 2 − 2 xy + y 2 < 1 . 2 2 . 8. a) Odrediti parametar a tako da jedna~ina 2( x + a ) x x 2 − 4a = + 2 x+2 x−2 x −4 ima beskona~no mnogo re{ewa i na}i ta re{ewa. 1. b) ( y − 1)( y − x ) ≥ 0 . 2 x + 3 2 = 17 . U sferu polupre~nika 6 upisan je vaqak maksimalne zapremine. Odrediti ta~ku na krugu x 2 + y 2 − 2 x + 4 y − 5 = 0 najbli`u ta~ki A ( 3. Re{iti sistem jedna~ina: 3 y − 2 2 x = 17 y 10.2.. b) Re{iti jedna~inu 3. 7. god. grupa 2002.

2..3] . god. O = a + 2b = 108 cm . P = ah = 432 cm 2 . +∞ ) б) x = −1 . а) y 1 0 x V = 8 2π . 9. 3 3 6. −2 ) ∪ ( −2. x = 3 . x ∈ R \ {−2. б) 2 < x < 4 5. grupa 2002. 2} = ( −∞.1) ∪ [2. 14 286 . (сл.18. M (2. 8. а) x ∈ (− ∞. (re{ewa) 1. y = 4 . 3. 10. 2 ) ∪ ( 2. a) 17 b) 3210 > 128 7 7 2.. a) a = 3 . P = 8π (1 + 2 ) . cos α + cos 2α 4. 1 5 y =− x+ . 2 cos 2 α + cos α + cos 3α 2 cos 2 α + 2 cos α cos 2α = = cos α + cos 2α cos α + cos 2α 2 cos α ( cos α + cos 2α ) = = 2 cos α .6.54.. б) y 1 0 –1 x в) y 1 –1 0 –1 1 x Сл. 14) . 2 7. 2.1) .

jedna~ine tangenti hiperbole x2 − 2 y2 = 7 6. 9. a uglovi na ve}oj osnovici 30° i 45 .1. 1 2 8. + − = 2 6 4 3 b) 20 − ( x 2 − 3x ) 2 = 8(3x − x 2 ) . Re{iti nejedna~inu ≥ 2. v) f (x ) = sin 2 x 2 . dobija se broj napisan istim ciframa. Izra~unati povr{inu i zapreminu te prizme. Ako se ovaj broj podeli zbirom svojih cifara.. ali obrnutim redom. Skicirati grafike slede}ih funkcija: a) f ( x ) = b) f ( x ) = kx 2 + 2kx + k − 1 ( k ∈ R ) . −2 ) . Izra~unati povr{inu trapeza. = 1 + 2 . ( x2 − 2x + 1 . god..Odrediti konstruisanih iz ta~ke M (1. grupa 2002. U poluloptu polupre~nika R = 5 cm upisana je pravilna trostrana prizma ~ija je visina H = 3 cm (jedna baza prizme je u osnovi polulopte). Ako se broju doda 198 . b( abc + a + c ) 1 c 2. 3. Re{iti jedna~ine: a) 2 x − 3 x + 2 3x x − 4 . Cifre jednog trocifrenog broja obrazuju rastu}i aritmeti~ki niz. O kom broju je re~? 10. 8. ) 287 . dobija se koli~nik 30 i ostatak 6. Osnovice trapeza su 5cm i 3cm . 1 1 a+ b 1 . Re{iti jedna~inu 2 x + 4 x + 8 x + . 7.Re{iti trigonometrijsku jedna~inu sin x cos 3 x − sin3 x cos x = 2 ⋅ 8 x2 − 4 4. x 2 − 3x + 2 5.a) Izra~unati b) Uprostiti ( −3 ) 1 a+ 1 b+ 2 +8 : 1 − 3 − −16−2 − ( −2 ) + log 3.

15) а) y k>0 x k=0 k<0 в) − y 1 π 2 π 2 x 0 –1 Сл. P = 4( 3 − 1) cm 2 7. V = 36 3 cm3 9. (k . (t1 ) : 3 x − 2 y − 7 = 0 . а) x = −2 б) x ∈ {− 2. x ∈ (1. (re{ewa) 2.4] 5. а) 1 б) 1 3.2. grupa 2002. x = π 16 + kπ . P = 60 3 cm 2 . 6.2) ∪ (2. 5} 3. 2 x= 3π lπ .1. x = − 1 2 10. 15 288 . 456 б) y –1 1 0 1 x 0 –1 (t 2 ) : 5 x + 6 y + 7 = 0 8. (сл. god.1. l ∈ Z ) + 16 2 4.

Pedeset brojeva ~ini aritmeti~ku progresiju. Odrediti prvi i drugi ~lan progresije. 1. f 4 ( x ) = 4 x 2 . 9. x ln x x2 − x . god.4. 6. f 5 ( x ) = x ima x −1 jednakih i skicirati grafik funkcije f 4 . Re{iti nejedna~inu 2 < 4. 4. 7. 8. a na parnim 25. x 2 + xy + y 2 = 21 . Zbir ~lanova na neparnim mestima je 50. grupa 2002. f 2 ( x) = 1 289 . Ispitati da li me|u realnim funkcijama: f1 ( x ) = x3 . Izra~unati povr{inu i zapreminu prave zarubqene kupe ako je wena visina H = 8 cm i ako se izvodnica s i polupre~nici osnova R i r odnose kao 5:4:1. f 3 ( x ) = e 2 . Re{iti sistem jedna~ina 2 sin 4 x + cos 4 x = a log 1 x −1 x+2 x + xy + y = 7 . 10. ⎟ ⎝ a − ab + b ⎠ ⎝ ⎝ ⎠⎠ . Odrediti polupre~nike upisanog i opisanog kruga tog trougla. b) 2. log x 2 − 3 ( ) 3.a) Izra~unati b) Uprostiti 1 1 ⎞ 7 5 + 25 ⎛ 1 + − ⋅ ⎜ ⎟ : 20 ⎝ 5 − 2 3+ 5 5− 5 ⎠ 3 3 2ab ⎛ ⎞ ⎛ a − b ⎛ 2b ⎞⎞ + 1⎟ : ⎜ 3 ⎜ 2 2 ⎜ a + b 3 ⋅ ⎜ a − b + 1⎟ ⎟ . Za koje vrednosti realnog parametra a jedna~ina ima re{ewa? Za najve}u dozvoqenu vrednost parametra a re{iti jedna~inu. 5.Re{iti jedna~ine: a) 5 x + 7 5 x + 3 11x + 17 − = x +1 x − 2 2 + x − x2 x 4 − 13 x 2 + 36 = 0. Katete pravouglog trougla su 3cm i 4 cm . Odrediti ta~ku hiperbole 4 x 2 − y 2 = 15 najbli`u pravoj 8x − y − 1 = 0 .

+∞ ) . ⎟ ∪ ( 2. R = 2.k ∈ Z 2 2 2⎞ ⎛ 4. M (2. б) x ∈ {−3. 10. а) 2 б) 1 2. 1 kπ ≤ a ≤ 1 . a2 = 25 9. (4. +∞ ) 5⎠ ⎝ 5. 2} = ( −∞. −1) ∪ (1. V = 224 π cm3 8.3} 3. grupa 2002.5cm .16) 2 1 –4 –1 0 1 4 x Сл. god. −2 ) ∪ ⎜ −2. 2 ) ∪ ( 2. 16 290 . re{ewe za a = 1 je x = . P = 168π cm 2 .1)} f1 ( x) = f 3 ( x) . x ∈ ( −∞. {(1. f4 ( x ) = 4 x2 = y x (сл. a1 = 26.4). (re{ewa) 1. а) x ∈ R \ {−1.1) 6.4. r = 1cm 7.

270 − 1 70 −4 ⎛1⎞ − ( −2 ) + ( − 0 . 10. pri ~emu niko od wih ne govori sa susednim osobama. 4. 4+ x +2 = x. Re{iti jedna~ine: a) 2 x − 1 − x + 2 = x − 3 . a jedna dijagonala 17cm . Oko kruga polupre~nika 6 cm opisan je jednakokraki trapez ~ija je du`ina kraka 13cm . Ako prvom dodamo 4. 5. a) Izra~unati b) Uprostiti . 2. Na koliko na~ina mo`emo odabrati 5 osoba. Za okruglim stolom sedi 12 qudi. Re{iti nejedna~inu ( 5+2 ) 1− x x +1 ≤ ( 5 −2 ) x 6 . dobijamo geometrijsku progresiju. grupa 2002. Osnova prave prizme je paralelogram ~ije su stranice 9 cm i 10 cm . 8. Koji su to brojevi? 9. Re{iti trigonometrijsku jedna~inu 2 sin 2 x − sinxcosx − cos 2 x = 1 .5. Na elipsi x 2 + 4 y 2 = 20 odrediti ta~ku najvi{e udaqenu od prave x + y − 7 = 0 . 3. god. od drugog oduzmemo 1 i tre}em dodamo 3. Izra~unati du`ine osnovica tog trapeza. Odrediti vrednost realnog parametra a tako da sistem x + y + 2x ≤ 1 x− y+a =0 2 2 ima jedinstveno re{ewe. 6. Izra~unati zapreminu prizme ako je wena povr{ina 334 cm 2 . Tri broja ~iji je zbir 15 ~ine aritmeti~ku progresiju. a da me|u wima ne bude onih koji me|usobno ne govore? 291 . 5 ) + ⎜ ⎟ 35 2 +1 ⎝2⎠ 2 x ⎛ 1 ⎞ 3− x − 2 + 2 ⋅ ⎜ ⎟: ⎝ 1 − x x −1 x − 2x + 1 ⎠ x + 1 b) log 2 1 2 1. 7.

-2 9. Na 36 na~ina π 4 + lπ . −3.3] 5. god. x = arctg 2 + kπ ∨ x = − 4.1} 3. l ∈ Z ) 292 . b = 10cm 7. a ∈ {−1.5. a) 17 2. V = 360 cm3 8. (re{ewa) б) ( x − 1) б) x = 5 −2 1. x ∈ {0.3} 10. M ( −4.5. −1) ∪ [ 2. x ∈ ( −∞.5. a = 18cm. grupa 2002.13 ili 12. −1) 6. ( k .

a) Izra~unati ⎜ ⎝ ⎜ ⎛ 7 2 ⎞ 144 ⎟ ⎜ ⎜ 9 − 5 ⎟ ⋅ 17 ⎟ ⎜ ⎝ ⎟ ⎠ ⎝ ⎠ 2 − 3 . 6. izra~unati slede}e grani~ne vrednosti: a) lim x →+∞ ( x 2 − 3x + 2 x + x − x . Izra~unati povr{inu jednakokrakog trapeza ~ije su osnovice 10 cm i 6 cm . Re{iti jedna~ine: 1002 − 1001 i 1001 − 1000 . = a ima re{ewa? 9.. Za koje vrednosti realnog parametra a jedna~ina 2 x − 4 x + 8 x − 16 x + . sin 2 2α + 4sin 2α − 4 2x − 3 3 − 2x < . grupa 2002. x−2 x+2 x −4 3. Ne koriste}i se izvodima. −3 ⎛⎛1 ⎞ 5⎞ ⎜ ⎜ : 0. Izra~unati povr{inu i zapreminu nastalog obrtnog tela. Re{iti nejedna~inu 5. −2 ) je sredi{te tetive parabole y 2 = 8 x . Izra~unati cos π 9 ⋅ cos 2π 5π ⋅ cos ⋅ 9 9 cos3 x − cos5 x ⋅ x2 10. b) lim 3 . Ta~ka P ( 5.1 − 3 : 7 ⎟ : ⎟ 7 ⎠ 2⎟ 1. x x ( x + 1) 4. god.. Jednakostrani~ni trougao stranice a rotira oko prave koja sadr`i jedno wegovo teme i paralelna je naspramnoj stranici trougla. 7. x →1 x − x 2 − 3 x + 3 2 ) v) lim x →0 293 . Dokazati identitet b) 2 2 log 1 ⎛ x − x ⎞ ⎜ ⎟ ⎝ ⎠ 2 = 1 ⋅ 20 1 − 8cos 2α − cos 4α = 2. 8. a ugao na ve}oj osnovici 75 0 . x 2( x + 3) x2 a) − =− 2 . Odrediti jedna~inu prave kojoj pripada ta tetiva. b) Uporediti brojeve 2.6.

⎟ 5. (re{ewa) 1. 5} 3. 1 − 8cos 2α − cos 4α 1 − cos 4α − 8cos 2α = = sin 2 2α + 4 sin 2α − 4 4sin 2α cos 2α + 4 sin 2α − 4 2 sin 2 2α − 8cos 2α 8sin 2α cos 2α − 8cos 2α = = =2 4sin 2α cos 2α − 4cos 2α 4sin 2α cos 2α + 4 sin 2α − 1 ( ) 4. a) 4 2. A = 2π 5π 8 π π 8 2sin 2sin 2sin sin 9 9 9 9 sin 10.−1) ∪ ⎜ 0. P = 16 2 + 3 cm 2 7. grupa 2002. ⎟ ⎛ ⎝ 1⎞ 2⎠ 4π 10π 2π π − sin sin sin 9 ⋅ 9 = 1⋅ 9 = −1 9 ⋅ 9. a ∈ ⎜ 0. ⎛ ⎝ 3⎞ 2⎠ ( ) V = a 3π 2 8. y = −2 x + 8 6. a) 1 2 b) 1 2 v) 8 294 . god.6. P = 2a 2 3 π . x ∈ (− 2. a) x ∈ ∅ (nema re{ewa) b) 1002 − 1001 < 1001 − 1000 b) x ∈ {−5.

a) Koliko je me|u wima parnih u ~ijem zapisu nema ponavqawa cifara? b) Koliko je onih ~ije nikoje dve susedne cifre nisu jednake? v) Koliko ih je deqivo sa 25? 295 . 7.. god. Odrediti jedna~ine tangenti elipse x 2 + 4 y 2 = 16 normalnih na pravu 3x − 2 y + 18 = 0 . za koji je ( x + 2 )2 −3 x + 2 a1 + a 2 + a3 + a 4 + a5 = −5 i a 4 ⋅ a5 = 28 .. Odrediti realni parametar k tako da je (∀x ∈ R ) kx 2 + ( k − 1) x − 1 + k > 0 .. 10. 2 + ⎜ ⎟ ⎟ : ⎟ ⎜⎜9 ⎝2⎠ ⎟ 9 ⎟ ⎠ ⎝⎝ ⎠ − 1 3 1. v) x 2 − 2kx + y 2 = 0 ( k ∈ R ) . Izra~unati polupre~nike upisanog i opisanog kruga tog trougla. = 0. Razmatramo petocifrene brojeve (u dekadnom zapisu). b) Re{iti jedna~inu 2 3. b) 2 x − ln y 2 = 0 . ⎛ ⎞ ⎛ 5 1 ⎞ 14 ⎜ ⎟ ⎜ − ⎟⋅ ⎜ ⎟ 7 6 ⎠ 23 ⎝ ⎜ ⎟ −2 −1 ⎞ 1⎟ ⎜⎛1 ⎛3⎞ ⎜ ⎜ : 0.25 . Du`ine stranica trougla su 27cm . Odrediti opadaju}i aritmeti~ki niz a1 . grupa 2002. 5. 6. Na kom odstojawu od centra lopte polupre~nika R treba da bude ta~kasti svetlosni izvor koji osvetqava jednu ~etvrtinu povr{ine lopte? 8. a) Odrediti parametar a ∈ R tako da jedna~ina x x2 2( x + a ) − = x+2 x − 2 x2 − 4 nema re{ewa.7. 4. a 3 . U xy -ravni skicirati linije odre|ene jedna~inama: a) y = sinx . a 2 . b) [ta je ve}e : 5% od 300 ili 4% od 400? 2. 29cm i 52cm . Re{iti trigonometrijsku jedna~inu sin x − cos6 x − sin5x = 1 . a) Izra~unati . 9.

а) a ∈ ⎨ . а) 9 ⋅ 8 ⋅ 7 ⋅ 6 + 4 ⋅ 8 ⋅ 8 ⋅ 7 ⋅ 6 = 13776 б) 9 ⋅ 9 ⋅ 9 ⋅ 9 ⋅ 9 = 59049 в) 4 ⋅ 9 ⋅ 10 ⋅ 10 = 3600 296 k=0 . k ∈ (1. x = + . а) 3 б) 4 5 ⋅ 300 = 15 < ⋅ 400 = 16 100 100 ⎧3 ⎫ 2. 2 x + 3 y − 10 = 0 .7. god.3⎬ ⎩2 ⎭ π kπ 3. (re{ewa) 1.17) a) y 1 −2π −π 0 –1 π 2π k<0 x б) y 1 0 –1 x в) y k>0 0 x Сл. 6 3 4. 2 x + 3 y + 10 = 0 7. d = 2 R 6. 5.+∞ ) б) x ∈ {− 4. r = 5cm . 0} x= π 2 + 2lπ .7cm 8. 17 10. (сл. R = 37. l. k .−4.−7 9.−3. x= 3π 2mπ .−1.−1. grupa 2002.2. m ∈ Z + 10 5 5.

1 x 2 − 5x + 6 ≤ < 1. tako da me|u wima ne budu nikoje dve koje su bile jedna do druge? 297 . Centar upisanog kruga jedanakokrakog trougla deli visinu koja odgovara osnovici tog trougla na odse~ke du`ine 5cm i 3cm . 7. Izra~unati obim i povr{inu tog trougla. grupa 2002. Re{iti jedna~inu 2 x − 4 x + 8 x − 16 x + . a dijagonala osnog preseka vaqka je D = 13cm . Pravilna trostrana prizma upisana je u vaqak.a) Izra~unati . Polupre~nik osnove vaqka je R = 6cm . 6. Odrediti ta~ku krive x 2 + y 2 = 5 najvi{e udaqenu od prave x + 2 y − 10 = 0 . = 2 − 1 .. 6 3 3. ⎛ ⎛ 3 1 ⎞ 7 ⎛ 1 1 5 ⎞ 18 ⎞ ⎜⎜ − ⎟ : + ⎜ + : ⎟⋅3 ⎟ ⎝ ⎝ 5 4 ⎠ 10 ⎝ 2 3 7 ⎠ 29 ⎠ 1 ⎛ ⎞ x2 +1 1 ⎟ 1 ⎜ : 3 : 2 ⋅ 1 ⎜ ⎟ ⎜ x + x 2 + 1 x 2 −1 ⎟ x −1 ⎝ ⎠ −1 − 1 2 1.8. Na koliko na~ina mo`emo odabrati 5 kwiga. Re{iti sistem jedna~ina 1 − 2 log 9 x = log3 9 y 2 x −1 ⋅ 8 − y = 2 . b) Uprostiti 2. Re{iti trigonometrijsku jedna~inu 4 − 5sinx − 2cos 2 x = 0 . 9. Na polici je pore|ano 12 kwiga. 10. Re{iti dvostruku nejedna~inu 5. ra~unaju}i od temena. 8. Re{iti jedna~ine: a) x − 1 − 3 − x = 3x − 13 . Izra~unati povr{inu i zapreminu prizme. b) 8 (2 x − 1) + 7(2 x − 1) − 1 = 0 . god.. 9 x 2 − 5x + 4 4.

god. (re{ewa) 1 2 1. P = 144 3 cm 2 .0⎬ π 6 5 2 + 2kπ . M (− 1. x = 2. Na 56 na~ina 298 . l ∈ Z ) 4. a) b) x + 1 2. grupa 2002. V = 135 3 cm3 8. y = 10. O = 32cm.8.−2 ) 6. x = b) x ∈ ⎨ . P = 48cm 2 7. 6 ⎧3 ⎫ ⎩4 ⎭ (k . x = 5. x = − 1 2 1 6 9. x = 5π + 2lπ . a) x = 5 3.

−3) . ⎟ ⎠ b) 56 − x 2 − 5 x 2 7 x − 6 3x + 6 6 − 7x . 5. ( ii ) ( −2)( −3) = − 2 ⋅ − 3 . −1) i B ( 5. Odrediti aritmeti~ki niz ~iji je zbir prvih ~lanova uvek jednak trostrukom kvadratu broja tih ~lanova. 7. sin 2 x (1 + tgx ) = 3 sin x ( cos x − sin x ) + 3 . 1. Re{iti trigonometrijsku jedan~inu 64 π cm 2 i 9 π cm 2 i povr{ina omota~a 143 π cm 2 . Odrediti du`ine stranica tog trapeza. ( iii ) log 1 6 > log 1 5 .9. Povr{ina jednakokrakog tangentnog trapeza je 156 cm 2 . + = 5x + 3 2 6 ( ) 2 = 10(5 x − x 2 ) . b) Izra~unati 2. a visina 12cm . 4 ( iv ) log ( −3) = 2 log 9 . Koliko ima ~etvorocifrenih brojeva kod kojih se samo jedna cifra pojavquje 2 puta? 299 . Koji su od slede}ih iskaza ta~ni: ( i ) cos13 > cos12 . U zavisnosti od realnog parametra a odrediti broj realnih re{ewa jedna~ine x 5 − 5x = a . 9. god. Re{iti jedana~ine: a) ⎛ 8+2 7 − ⎜ ⎝ 2 7 −8 ⎞ . Izra~unati zapreminu prave zarubqene kru`ne kupe ako su povr{ine wenih osnova 3. grupa 2002. 10. 4. 8. 6. Odrediti realni parametar k tako da kvadratna funkcija f ( x ) = (k + 2 )x 2 + 2 x + k + 2 bude negativna za sve vrednosti x ∈ R . ( v ) arcsin π 3 2 2 je realan broj? Odgovore ukratko obrazlo`iti. Na pravoj x + 2 y + 6 = 0 odrediti ta~ku podjednako udaqenu od ta~aka A ( 3.

3) три решења за a ∈ (− 4. 9. π 4 + kπ .4. 3888 300 . a = 18cm. (re{ewa) 1.. а) ( i ) ⊥ . (v) ⊥ . k ∈ (− ∞. x = ± π 3 (k . ( iii ) ⊥ . l ∈ Z ) 4.9.. ( ii ) ⊥ . 3.1. c = 13cm 7. Једначина има: 1) једно решење за a > 4 ∨ a < −4 . ( iv ) 2. 9.−4 ) 6. M (2. 2) два решења за a ∈ {− 4.4} . б) 4 б) x ∈ {− 2. 15. а) x ∈ R = ( −∞. 21. grupa 2002. x = . +∞ ) 3. b = 8cm..−3) 5. god.7} + lπ . 388π cm3 8.4 ) 10.

Za koliko sati se napuni tre}ina bazena vodom iz 7 cevi? 2. 4. Za koje vrednosti realnog parametra a jedna~ina x2 − x = a ima maksimalan broj re{ewa? 10. za koji je a 2 + a5 = 14 i a3 ⋅ a 4 = 45 . x−2 3. Na koliko na~ina je to mogu}e u~initi? 301 .. 8. Odrediti rastu}i aritmeti~ki niz a1 . Re{iti nejedna~inu log 1 9 − 2 x > x − 3 . Svaki od wih dodiruje dve susedne stranice kvadrata i dva od tri preostala kruga. Na elipsi 2 x 2 + y 2 = 22 odrediti ta~ku najbli`u pravoj 3x + y + 15 = 0 . 7. god. Re{iti jedna~ine: 1 2 3x − 7 a) .. Izra~unati povr{inu krivolinijskog ~etvorougla odre|enog lukovima sva ~etiri kruga. − 1. Izra~unati zapreminu kose kru`ne kupe ~ija je najdu`a izvodnica s1 = 6 3 cm . 9. + = 2 x − 3 x − 1 x − 4x + 3 x 4 − 10 x 2 + 9 b) =0. Od 5 u~enika. grupa 2002.10. a 2 . Re{iti trigonometrijsku jedna~inu 2sin 2 x − 3sinxcosx + cos 2 x = 1 . a 3 . 2 ( ) 5. 6 studenata i 3 profesora treba izabrati peto~lanu delegaciju u kojoj }e biti bar po jedan student i profesor. a ugao koje one zaklapaju je 30° .. U kvadratu stranice a sme{tena su 4 podudarna kruga.a) Uprostiti ⎜ ⎜ 6a + ⎜ : 4 : ⎟ ⎟ 3 ⎜⎝ ⎝ a − 2 a + 2 ⎠ a − 2a + 8a − 16 ⎠ a + 2 ⎟ ⎝ ⎠ −1 b) Bazen se napuni vodom iz 4 cevi za 21 sat. −1 ⎛⎛ ⎞ 4a 1 ⎞ a ⎞ ⎛ a ⎟ . 6. najkra}a s2 = 6 cm .

1) ∪ (1.3} = ( −∞.−2) 6. M (− 3. 3. ⎛ 1⎞ 9. (sl.3) ∪ ( 3. 18) ( ) a 4 a a2 (4 − π ) P= 16 3 a Sl. − 3. ⎟ ⎝ 4⎠ y 1 4 y=a –1 0 1 x Sl. x = kπ . (re{ewa) 1. x ∈ ( −∞ . god.log 2 9 5.10. 1 9) Шест решења за a ∈ ⎜ 0.. 19 10.1.. x = б) Za ~etiri сата б) x = 3 π 3 + lπ . (k .5. l ∈ Z ) 4. а) x ∈ R \ {1.(sl. Na 1485 na~ina 302 . 18 7..13. ∞ ) .9. grupa 2002. 0 ) ∪ 3. V = 9 3π cm 8. а) a + 2 2.

Za koje su vrednosti realnog parametra m re{ewa jedna~ine mx 2 − 2 ( m − 2 ) x + m − 3 = 0 istog znaka ? 5. god. a3 . koji se nalazi na horizontalnom terenu. a ugao izme|u dijagonale i osnovice tog trapeza je 30 . 6. Na pravoj x + y − 4 = 0 odrediti ta~ku podjednako udaqenu od ta~aka A (1. Du`ina dijagonale jednakokrakog trapeza je 12 cm . − − ⋅ ⎟: 40 7 + 2 20 5 3 − 3 2 ⎠ ⎝ 7− 3 b) Uporediti brojeve 2.… za koji je a1 + a2 + a3 + a4 + a5 = 5 i a2 ⋅ a4 = −8. posmatra se iz ta~ke na povr{ini zemqe. ⎛ ⎞ 7+ 2 1 1 57 1 1. Izra~unati povr{inu trapeza . b) ( x + y )( y − log 2 x ) ≥ 0. a2 . Re{iti trigonometrijsku jedna~inu cos x + sin x − ctgx = 1 ⋅ sin x 4. b) ( x + 1) + 7 ( x + 1) − 8 = 0 .3) i B ( 3. Kolika je visina stuba? 10. 303 . Sfera sa centrom u vrhu kupe i polupre~nika jednakog visini kupe deli omota~ kupe na dva dela jednakih povr{ina. Sa rastojawa od 8m vidi se pod dva puta ve}im uglom nego sa rastojawa od 25m . 8.1. Odrediti ugao izme|u izvodnice i visine kupe.7 ) . Uspravni stub.ravni predstaviti skupove odre|ene relacijama: a) 4 ≤ x 2 + y 2 ≤ 2 ( x + y ) . a) 4 3 6 4 3. 7. 3 ⎛1 ⎞ 124 i log 1 3 + ⎜ :3 ⎟ . a) Izra~unati ⎜ . ⎝2 ⎠ 3 −1 Re{iti jedna~ine : 6 3 3x − 5 5 x − 8 x − 1 3 − 2 x − + = . grupa 2003. U xOy . 9. Odrediti rastu}i aritmeti~ki niz a1 .

20 10. (re{ewa) 1.4.1. (сл. grupa 2003.−2.8) 7.1. P = 36 3cm 2 8.4] π 5.. 21) a) 2 b) y 1 –2 2 0 1 2 x –2 Сл. (сл.. k ∈ Z 2 4..7. 20) x = tgα 25 2tgα x = tg 2α = 8 1 − tg 2α x ⇒ x = 15m α 25 2α 8 Сл. m ∈ (− ∞. (− 5. 21 304 .0} 3 −1 + kπ . a) x = 2 3. α = 45 6. x = ⎛1 ⎞ b) 124 < log 1 3 + ⎜ : 3 ⎟ = 5 = 3 125 ⎝2 ⎠ 3 b) x ∈ {− 3. a) 2 2. god.0] ∪ (3.) 9. M (− 4.

b) Re{iti jedna~inu 5− x −7 = x . log x −1 4. 6. Re{iti trigonometrijsku jedna~inu 2 b ⎛ b+3 ⎞ − 2 ⋅⎜ 2 ⎟ . Odrediti opadaju}u geometrijsku progresiju kod koje je zbir prvog i ~etvrtog ~lana 35 . god. x≤ 0 ⎪ ⎪ 8 2 f ( x) = ⎨ x − 3x . −1 −1 b) Uprostiti 2. 3. Odrediti jedna~ine tangenti krive x 2 − 2 y 2 = 8 paralelnih pravoj x − y − 4 = 0 . odrediti broj realnih re{ewa jedna~ine f ( x ) = a ( a ∈ R ) . 8. a drugog i tre}eg 30. ( ( ) ) 305 . 0 < x ≤ 3 ⎪ 93 − x. Skicirati odgovaraju}u sliku. x > 3. Izra~unati povr{inu trougla ako du`ine wegovih stranica obrazuju aritmeti~ku progresiju sa razlikom d = 2 i ako je jedan unutra{wi ugao trougla 120 . grupa 2003. 9.2. ⎪ ⎩ Skicirati grafik funkcije f i koriste}i se wim. 1. Pravougli trapez sa osnovicama 10cm i 2cm i povr{ine 90cm2 rotira oko ve}e osnovice Izra~unati povr{inu i zapreminu nastalog tela. 7. a) Odrediti parametar a ∈ R tako da jedna~ina x+a x 1 − = 2 x − 1 x − 2 x − 3x + 2 nema re{ewa. a) Izra~unati ( −2) 6 + log 1 2 1 16 − 125 3 + 3:4−2 . Data je funkcija ⎧ −4 x 2 + x . Re{iti nejedna~inu ⎛ 2 ⎞ 2 x+2 > 1. 2 ab − 2a b + b − 2ab − 2a ⎝ b + 4b + 3 ⎠ cos 2 x − cos 4 x + cos 6 x = 0. ⎜ ⎟ ⎝3⎠ 5.

.10. a) 5. VT = VV + VK = R π ⋅ 2 + = 1050π cm3 3 P = PBV + PM V + PM K = 540π cm 2 8. t1 : x − y − 2 = 0 t2 : x − y + 2 = 0 2 6. a) –1 3 x y=a 0 –2 Sl. x = kπ π ∨ x = ± + lπ 8 4 6 4. god. 22 R 2π ⋅ 8 7. Jedna~ina ima(sl. (re{ewa) 1. y 1 9. 22) ( a + 2) = a 2 + ( a − 2 ) − 2a ( a − 2 ) cos120 2 a+2 a–2 120 a=5 P = 1 a ( a − 2 ) sin120 = 15 3 2 4 2 a Sl. b) x = −4 3. grupa 2003. (sl. 8.23): 4 re{ewa za −2 < a < 0 3 re{ewa za a = 0 ∨ a = −2 2 re{ewa za a < −2 ∨ 0 < a < 1 1 re{ewe za a = 1 0 re{ewa za a > 1 10. izra~unati slede}e grani~ne vrednosti: a) lim x − 1 . b) lim cos x − cos 7 x . 12. 27. 18. b ≠ −1. x ∈ (1. v) 5 6 306 . 10 b) 24. x →1 x + 3 x − 4 x →0 x2 2 3 v) lim 1 + x − 1 − x ⋅ x →0 x 2. 23 1 . b ≠ −3 и b ≠ 2a 2.. b) 1 a под условом да је a ≠ 0. +∞ ) + π (k . a) a = 1 ∨ a = −2 . l ∈ Z ) 5. Ne koriste}i se izvodima..

obim i povr{inu kruga. Re{iti trigonometrijsku jedna~inu 4.125 ) − 1 log 1 ⎛1⎞ 33 . ) 9. Na}i odnos povr{ina lopte prizme. Koliko se ~etvorocifrenih brojeva deqivih sa 3 mo`e formirati od cifara 0.1.4 i 5. a) Izra~unati b) Uprostiti − ( −3) 50 + ( 0 . x −3 a zatim skicirati grafik funkcije f ( x ) = f 2 ( x ) ⋅ f 5 ( x ) . a odstojawe centra kruga od tetive je za 2 mawe od polupre~nika kruga. x2 − 2x − 3 . Odrediti jedna~ine tangenti elipse x 2 + 2 y 2 = 9 konstruisanih 3x − 9 x + 27 x − =1 2 ( 3 −1 . x2 + x + 1 iz ta~ke M ( 9 . 10. a) Odrediti parametar a tako da jedna~ina x + a − 2 x = 8 + x2 x − 1 x + 2 2 − x − x2 ima beskona~no mnogo re{ewa i navesti ta re{ewa. 7. 8.3. god. b) Re{iti jedna~inu x + 4 x = 12.2. 350 − 4 325 + 2 1. Ispitati da li me|u funkcijama: f1 ( x ) = x + 1. Odrediti du`inu tetive. f5 ( x ) = x2 + 2 x + 1 ima jednakih. 0 ) . U pravilnu trostranu prizmu upisana je lopta koja dodiruje sve bo~ne strane i osnove prizme. x 2 − 4 x − 3 ≤ 1.3. grupa 2003. Re{iti nejedna~inu sin 2 x + sin 4 x = 2 cos x ( 2 sin 2 3 x − 1) . 3. 3 +⎜ ⎟ ⎝3⎠ ⎛ 1 − 3 + ⎞ : x 2 − 10 x ⋅ x ⎜2− x ⎟ x+2 ⎝ x2 − 4 x2 − 4 x + 4 ⎠ 2. ako nijedan broj nema jednakih cifara? f3 ( x ) = 307 . Tetiva kruga je za 2 mawa od pre~nika. f 2 ( x ) = 1 + x 2 . 6. Re{iti jedna~inu 5. f4 ( x ) = 2log2 ( x +1) .

Zbir cifara mora biti deqiv sa 3.− + .1.3.4. a) za a = −4 skup re{ewa je R \ {− 2. {0. (sl. (re{ewa) 1. O = 10π .2. t1 : y = ( x − 9 ) . 24) f 3 ( x ) = x + 1 . tra`enih brojeva ima 24 + 18 ⋅ 4 = 96 . x ∈ R Me|u datim funkcijama nema jednakih. 24 ⎧ x 2 − 1. x ≤ −1 ⎪ ⎪ 2 f ( x ) = (1 + x ) ⋅ x + 1 = ⎨ 1 − x .5} bez ponavqawa cifara ima 4 ⋅ (3 ⋅ 3 ⋅ 2 ⋅ 1) = 72 . grupa 2003. + + 6 3 18 3 18 3 ⎩2 ⎭ 1 1 ⎡ 4 1⎤ 4. 308 . . x ∈ R f 2 (x ) = 1 + x .3.− ⎥ ∪ [2.4} и {0.3. l . god. x ∈ ⎨ x (x − 2) 1 2 b) x = 81 π 2lπ π 2mπ 7π 2nπ ⎧π ⎫ . k .1} 3. ^etvorocifrenih brojeva formiranih od cifara skupova {0.3. x ∈ R \ {3} f 4 ( x ) = x + 1 .2.1. m. ∞ ) 5.5}. f1 ( x ) = x + 1 . x ∈ ⎢− . 8. {0. x > 0 (vidi sliku 24) ⎩ 10. t = 8.4. a) 3 b) − 2. − 1 2 9.3} . Dakle. x ∈ R y 1 –1 0 1 x Sl. t 2 : y = − ( x − 9 ) 4 4 ⎣ 5 2⎦ P = 25π 7. n ∈ Z ⎬ + kπ .5} bez ponavqawa cifara 1 ima 4!=24. x > −1 f 5 (x ) = x + 1 . ^etvorocifrenih brojeva formiranih od cifara skupa { .2. − 1 < x ≤ 0 ⎪ 2 ⎪( x + 1) . PL : PPR = 2π : 9 3 6.

Ta~kasti svetlosni izvor udaqen je 8m od centra lopte polupre~nika 4m . 7. Na}i odnos povr{ina osvetqenog i neosvetqenog dela lopte. Na koliko na~ina on to mo`e u~initi? 309 . Re{iti jedna~inu 9cos 2 x + 9cos 4. Re{iti sistem jedna~ina log x y − 4 log y x = 3 xy = 32 . grupa 2003. 1. dobija se aritmeti~ka progresija.4. ( iii ) tg b) Izra~unati π 5 <1. Ako se od prvog broja oduzme 2. log ( 2 − x ) 3. Jedan ugao trougla je 120 . ( iv ) −3 −3 = . Odrediti du`ine preostale dve stranice ako je povr{ina trougla 2 3 cm 2 . 8. 10. onda je 3<2. 2 2. ( v ) log 2 3 < log 4 8 . 4 ) i koji spoqa dodiruje krug x 2 + y 2 − 4 x − 5 = 0 . Koji su to brojevi? 9. x − 2 x +1 x2 − x − 2 4 2 b) x − 10 x + 9 = 0. a) Ispitati ta~nost slede}ih iskaza: ( i ) Ako je svaki pravougaonik kvadrat. ( ii ) {2} ⊂ {1.{2}} . god. Re{iti jedna~ine: a) x − 2 x − 1 = 2 + 2 x − x2 . 6. Tri broja ~iji je zbir 38 ~ine opadaju}u geometrijsku progresiju. 5. a da pritom nikoja dva tigra ne budu jedan za drugim. Re{iti nejedna~inu 2 x = 4. a stranica naspram tog ugla ima du`inu 2 7cm. −2 −2 Odgovore ukratko obrazlo`iti. Na}i jedna~inu kruga ~iji je centar u ta~ki A ( 5. ( 6+2 5 − 2 5−6 ). Ukrotiteq zveri treba da izvede na cirkusnu arenu u koloni 5 lavova i 4 tigra. x 2 − 2 x − 3 < 3x − 3 .

Ukupan broj na~ina je 5!⋅ ⎜ ⎟ ⋅ 4! = 120 ⋅15 ⋅ 24 = 43200 ⎝ 4⎠ 310 . а) x = 1 3. 25 8. god. x = 2.5) 5. а) (i ) 2.16) } ⎛6⎞ 10.−1} kπ 2 (iv ) ⊥ (v ) ⊥.8 9. 18. a = 4cm. 25) x R = . x ∈ (2. grupa 2003. { (2. b = 2cm 7. ( x − 5) + ( y − 4) = 4 2 2 6. x = (ii ) ⊥ (iii ) б) x ∈ {− 3.12. h = R− x = 2 R d Posv = 2π Rh = 16π Pneosv = 4 R π − Posv = 48π 2 R O x h d A Posv : Pneosv = 1 : 3 Сл.4. (сл. (re{ewa) 1. б) 4 π 4 + (k ∈ Z ) 4.

Na elipsi 2 x 2 + 3 y 2 = 14 odrediti ta~ku najvi{e udaqenu od prave x + 3 y − 8 = 0. a visina H = 10 cm. 311 b) x y − e x ( ) ( x + y − 1) ≥ 0. 6. U xOy -ravni predstaviti skupove odre|ene relacijama a) ( 9 x 2 + y 2 − 9 )( x2 + y 2 − 4 ) ≤ 0. Re{iti sistem jedna~ina x − xy + y = 6 x 2 + xy + y 2 = 84. . Izra~unati povr{inu trapeza. a suma svih wenih ~lanova je 3 sume kvadrata 16 tih ~lanova. mx 2 − 2 ( m + 2 ) x + m − 1 = 0 budu pozitivna. 5. Odrediti beskona~nu opadaju}u geometrijsku progresiju kod koje je drugi ~lan 4. drugi radnik 6 sati. god. a tre}i radnik 7 sati. Re{iti jedna~ine − 3 1 b) ⎛ ⎞ ⎜ ⎟ ⎝2⎠ 3. U trapez sa kracima 15cm i 13cm i ve}om osnovicom 21cm upisan je krug. Re{iti trigonometrijsku jedna~inu a) 2 − 1 = 2 x + 6 . 9. Kako treba da podele zaradu? 2. −2 ⎛⎛ 3 3 ⎞ 5 ⎞ ⎜ ⎜ 2 − 1 : 0. −1 ⎜ ⎟ 2 ⎛4 7⎞ ⎜ ⎟ 1 :⎜ − ⎟ ⎜ ⎟ 25 ⎝ 3 9 ⎠ ⎝ ⎠ b)Tri radnika su zaradila 3780 dinara.7 ⎟ ⋅ ⎟ 160 ⎟ ⎠ ⎜⎝ 7 1. b = 10cm i c = 17 cm. 8. 10. x − 4 x + 1 x − 3x − 4 log 2 x 2 − 2 х ( ) 1 = ⋅ 3 4. Odrediti vrednosti realnog parametra m tako da re{ewa jedna~ine cos x + cos 5 x + cos 9 x = 0. Izra~unati povr{inu i zapreminu kru`nog vaqka upisanog u pravu trostranu prizmu ~ije su osnovne ivice a = 9 cm. Prvi radnik je radio 5 sati. a) Izra~unati .5. 7. grupa 2003.

grupa 2003. P = 48π cm 2 . .5. 26 312 . (8. y ) ∈ {(2. P = 168 cm 2 1 1 ⎛ 8. m ∈ (1.2)} б) 10. 2 4 ⎝ 5. а) 8 2. (x.4} 3. 2. l ∈ Z ) 4. 1470 б) x ∈ {− 3. 1260. 26) а) y 3 2 y e 2 x 0 –2 –1 0 1 –2 –3 1 1 x Сл. 3} x= lπ π ± 2 6 π 10 + kπ 5 ∨ (k . (re{ewa) 1. . ∞ ) 6. V = 40π cm 3 ⎞ ⎟ ⎠ 9. M (− 1. 4.1.8). god. а) x ∈ R \ {− 1. − 2 ) 7.(сл. x = б) 1050. ⎜ 8.

grupa 2003. 14 cm i 15 cm. 8. Re{iti jedna~ine a) 3 − x = 5 + 8 x − x 2 .1) je sredi{te tetive parabole y 2 = 4 x . Re{iti trigonometrijsku jedna~inu sin 2 x + sin 2 x + 5 cos 2 x = 2 . onda su oni jednaki. 4. Izra~unati zapreminu zarubqene kupe ako je wena povr{ina ⎛1⎞ ⎜ ⎟ ⎝2⎠ log 2 x−2 x +1 < 3. b) v) ( 2 sin x + 3)( y + ln x )( y − x ) ≥ 0 . razlika polupre~nika osnova 5 cm . a) Izra~unati . 216π cm 2 . 6. b) Koliki su unutra{wi uglovi trougla ako se odnose kao 7:14 :15 ? 2. god. ⎛ ⎛1 1⎞ 3 ⎞ ⎜ ⎜ 4 + 5 ⎟: 8 ⎟ ⎠ ⎜ ⎝ ⎟ ⎜ ⎛ 2 5 − 1:1. 7. Re{iti nejedna~inu 5. Du`ine stranica trougla su 13 cm. 10. Ako tri broja istovremeno obrazuju aritmeti~ku i geometrijsku progresiju. Dokazati! 9. ( ) ( x 2 + y 2 − 2 y ) ( x + y − 1) ≤ 0 . Odrediti jedna~inu prave kojoj pripada ta tetiva. 3. U xOy -ravni predstaviti skupove odre|ene relacijama a) xy x 2 + y − 1 ≤ 0 . a izvodnica 13 cm. Odrediti polupre~nike upisanog i opisanog kruga tog trougla. Ta~ka A ( 2 . Dokazati jednakost tg 5 ⋅ tg 55 ⋅ tg 65 = 2 − 3. b) x − 5 x + 2 x 2 − 3 x − 10 x − 1 + 3x − 2 = 1 . 313 .6.4 ⎞ ⋅ 5 2 ⎟ ⎟ ⎜⎜ 7 ⎟ ⎠ 5⎠ ⎝⎝ − 3 2 1.

−1) ∪ ⎜ −1. god. β = 70 . +∞ ⎟ 4⎠ ⎝2 ⎝ ⎠ 5. grupa 2003. ⎟ ∪ ⎜ .(сл. tg 5 ⋅ tg 55 ⋅ tg 65 = = cos5 cos55 cos 65 1⎞ ⎛ 1 sin5 ( cos10 − cos120 ) sin5 ⎜ cos10 + ⎟ 2⎠ ⎝ 2 = = = 1 1 cos5 ( cos10 + cos120 ) cos5 ⎛ cos10 − ⎞ ⎜ ⎟ 2 2⎠ ⎝ 1 1 sin5 cos10 + sin5 ( sin15 − sin5 ) + 1 sin5 2 2 = 2 = tg15 = 2 − 3 1 1 1 cos5 cos10 − cos5 ( cos15 + cos5 ) − 2 cos5 2 2 10. 28 314 . а) 27 2.6. 27 sin5 sin55 sin65 9. а) Nema re{ewa 3. y = 2 x − 3 6. 27) V = 388π cm R–r a+c 2 8. γ = 75 б) x = 1 + lπ (k . R = 8. (re{ewa) 1. x = arctg 3 + kπ ∨ x = − б) α = 35 .125 cm 3 π H 7. l ∈ Z ) 4 5⎞ ⎛7 ⎛ ⎞ 4. x ∈ ( −∞. (sl. 28) a) б) в) y 1 –1 0 1 x –1 y 1 0 1 x 0 –1 1 y e x Sl. b = ∧ b = ac ⇒ a = b = c 2 Sl.

4 : ⎟ ⎜⎜ 2 ⎟ ⎠ 8⎠ ⎝⎝ b) Koliki su spoqa{wi uglovi trougla ako se oni odnose kao 7:11:12 ? 2.a3 . ⎜ ⎟ −5 ⎛ 1 ⎞ 7⎟ ⎜ 3 − 1:0 . Nenulti brojevi a1 . Re{iti nejedna~inu 5 ( sin 6 x − sin 4 x ) = 4 sin x ( cos 2 5 x + 1) . Re{iti trigonometrijsku jedna~inu 4. progresiju.a2 . 2 2 5. Odrediti du`ine osnovica trapeza . ( z je konjugat od z ). a povr{ina dijagonalnog preseka 2 48 2 cm 2 . log 1 ( x 2 − 4 ) ≥ log 1 3 x . Skicirati odgovaraju}u sliku. 8. 6. grupa 2003. Ona deli trapez na delove ~ije se povr{ine odnose kao 5 : 3. Na krivoj y = 8 x odrediti ta~ku najbli`u pravoj x − y + 4 = 0 . Izra~unati povr{inu i zapreminu pravilne ~etvorostrane piramide ~ija je visina 8 cm. Du`ina sredwe linije trapeza je 10 cm . a) Izra~unati . Dokazati da je Za x > 0 izra~unati i ( 2 − z )2003 .… obrazuju aritmeti~ku 1 + 1 + + 1 = n ⋅ a1a2 a2 a3 an an+1 a1an+1 9. U xOy -ravni skicirati linije odre|ene jedna~inama: 315 . 3. Odrediti sve kompleksne brojeve z = x + y i za koje je ( 2 − 3 i )( 3 + 11i ) = 13z ( z − 1) . ⎛ ⎛2 1 7⎞ 1 ⎞ 3 ⎜ ⎜ + : ⎟⋅4 ⎟ ⎜ ⎝7 2 8⎠ 2 ⎟ 1. b) Re{iti jedna~inu 2 − x + x + 3 = 3. god. 10.7. 7. a) Odrediti parametar a tako da jedna~ina − 1 2 x − x + a = x 2 + 21 x + 3 x − 2 x2 + x − 6 ima beskona~no mnogo re{ewa i na}i ta re{ewa.

P = 384 cm 2 a3 − a2 1 an +1 − an + + = a2 a3 d an an +1 = 1⎛ 1 1 1 ⎜ − + − d ⎝ a1 a2 a2 − 1 ⎞ 1⎛ 1 1 ⎞ 1 a1 + nd − a1 n = ⎟= ⎜ − ⎟= an +1 ⎠ d ⎝ a1 an +1 ⎠ d a1an +1 a1an +1 9. god.2} π 2lπ x = kπ ∨ x = ± + (k.−2) ∪ (2. z 2 = −1 − i . 3. grupa 2003. 8. a = 15 cm. b) xe y = 1 .l ∈ Z ) 15 5 P (2. v) y = k x 2 + 1 − 2 ( kx − 1) . b = 5 cm 1 1 1 a2 − a1 1 + + = + a1a2 an an +1 d a1a2 d б) α 1 = 84 . x ∈ R \ {− 3. γ 1 = 144 б) x = 1 ∨ x = −2 4. ( ) (k ∈ R). 7. 29) a) (2 − z )2003 = −i y − π 0 2 π 2 y x б) y в) k>0 k=0 2 0 –1 1 e x 0 1 k<0 x Sl. 29 316 . x ∈ [− 4. V = 384 cm 3 . (re{ewa) 1. 10.a) y = cos 2 x . 2 3 а) a = −7. β1 = 132 .(sl.4 ) 6. 5.4] 7. z1 = 2 − i . а) 2.

3 − 1 1 ⎞ : 7 ⎟ ⎟ ⎜⎜ 3 ⎠ 36 ⎟ ⎝⎝ ⎠ log 27 3 log4 2 i 3 . Tri broja ~ine rastu}u geometrijsku progresiju. 10. Visina koja odgovara hipotenuzi pravouglog trougla deli tu hipotenuzu na odse~ke du`ina 16 cm i 9 cm . Na}i povr{inu kruga upisanog u taj trougao. Izra~unati zapreminu te piramide ako su wene osnovne ivice a = 4 cm i b = 2 cm . Uve}avawem drugog ~lana za 8. Re{iti nejedna~inu ( 3+ 2 ) 6 x +1 ≤ ( 3− 2 ) −x . Koji su to brojevi? 9. Koliko ~etvorocifrenih brojeva deqivih sa 5 mo`emo formirati od cifara 0. Ako u novoj progresiji tre}i ~lan uve}amo za 64. Re{iti trigonometrijsku jedna~inu 8 sin 2 x − 5 sin 2 x + 14 cos 2 x = 6 . a) Izra~unati b) Uporediti brojeve 2. 6 i 7. U zavisnosti od realnog parametra a . grupa 2003. Odrediti jedna~ine tangenti kruga konstruisanih iz ta~ke M ( −4 . 1. odrediti broj realnih re{ewa jedna~ine ax3 − 3ax − 1 = 0 .8.3) . Bo~ne ivice pravilne zarubqene trostrane piramide nagnute su prema ravni osnove pod uglom od 45 . 8. god. a) 2 x − 1 − 2 − x = x + 1 . 4. 5. 2. 3. Re{iti jedna~ine ⎛ ⎛ 3 2 ⎞ 45 ⎞ ⎜ ⎜ 5 − 7 ⎟ ⋅ 11 ⎟ ⎠ ⎜ ⎝ ⎟ ⎜ ⎛ 1:0 . data progresija postaje aritmeti~ka. 7. 6. dobijamo geometrijsku progresiju. a da nijedan od tih brojeva nema istih cifara? 317 . 2 − 2 3 . 1. x2 + y2 − 2 x + 4 y = 0 5. b) 3 + x + 1 = 3x .

12. grupa 2003. x + 2 y − 2 = 0⎬ ⎭ 14 cm 3 7. +∞ ) б) x = 1 + kπ ∨ x = arctg 4 + lπ 4 2 x + y + 5 = 0⎫ 5. (re{ewa) 1. l ∈ Z ) . 36 1) два решења за 2) три решења за 3) једно решење за 4) нула решења за 1 = ±2 a −2< 1 <2 a 1⎞ ⎛ ⎜a = ± ⎟ 2⎠ ⎝ ⎛ 1 ⎞ ⎛ 1 ⎞⎞ ⎛ ⎜ a ∈ ⎜ − ∞. V = 3 9. x = π (k. 318 . −1) ∪ [ 2.− ⎟ ∪ ⎜ .8. а 0 не учествује) ⎜ 3⎟ ⎝ ⎠ ⎛ 4 ⎞ ⋅ (3! − 2) = 24 (5 на крају и 0 учествује) ⎜ 2⎟ ⎝ ⎠ Укупно има 108 таквих бројева. 4. 30 10. +∞ ) 6. P = 25π cm 2 8. ∞ ⎟ ⎟ ⎜ 2 ⎠ ⎝ 2 ⎠⎟ ⎝ ⎝ ⎠ 1 1 > 2 ∨ < −2 a a a=0 ⎛ ⎛ 1 ⎞ ⎛ 1 ⎞⎞ ⎜ a ∈ ⎜ − . ⎛ 5 ⎞ ⋅ 3!= 60 ⎜ 3⎟ ⎝ ⎠ ( 0 на крају) ⎛ 4 ⎞ ⋅ 3!= 24 (5 на крају. а) 4 б) 2 log 4 2 = 2 = 6 8 < 6 9 = 3 3 = 3log 27 3 2.(sl. ⎟ ⎟ ⎜ ⎟ ⎝ 2 ⎠ ⎝ 2 ⎠⎠ ⎝ y = x 3 − 3x y 2 y= 1 . а) x ∈ {−1} ∪ [ 2.0 ⎟ ∪ ⎜ 0. a≠0 a − 3 –1 0 –2 1 3 x Sl. 4. god. x ∈ [ −3. 30) Једначина има: 3.

god. Odrediti vrednosti realnog parametra m tako da je ( 5. a pre~nik osnove je 1 dm . 8 sin6 x + cos 6 x − 3 cos 4 x = 5 . U trapez sa kracima 6 cm i 10 cm upisan je krug. Igra~ igra 5 razli~itih igara. 7. Re{iti jedna~ine: a) 3 x − 1 − 2 − x = x + 5 . ( ∀x ∈ R) ( 2m −1) x2 + ( m + 2) x + m −1< 0 . Izra~unati povr{inu i zapreminu kupe ako je wena izvodnica za 1cm du`a od visine. 8. 3. 4. ~etiri ili pet poena.9. pri ~emu u svakoj igri obavezno osvaja tri.5 ) ⎟ .5 ) 2x + y − 6 = 0 . Re{iti jedna~inu 2 x + 4 x + 8 x + 16 x + 9. 10. Odrediti ta~ku B simetri~nu ta~ki A ( 3. Re{iti sistem jedna~ina = 1 ⋅ 15 log 2 ( x + y ) − log3 ( x − y ) = 1 x2 − y2 = 2 . a) Izra~unati b) Uprostiti 2. ⎝ 4 2⎠ ⎝ 8 ⎝2 6⎠ ⎠ ⎛ ⎞ 1 2x x ⎞ ⎛ x − ⋅ ⎟: 4 3 ⎜ 3x + ⎜ ⎟⋅ ⎝ x −1 x +1 ⎠ x − x + x −1 ⎠ x +1 ⎝ b) − 1 1. Na koliko na~ina on mo`e osvojiti ukupno 20 poena? 319 . Odrediti du`ine osnovica trapeza. Dokazati identitet (x ) 2 − 2x ) 2 − 3 = 2x ( x − 2) . 25 − ⎜1 + ⎟ : ( -1:0. ⎛ 5 ⎛1 7⎞ ⎞ 2 ⎛ 1 1⎞ ⎜ − : ⎜ + ⎟ − 0. grupa 2003. u odnosu na pravu 6. Sredwa linija trapeza deli trapez na dva dela ~ije se povr{ine odnose kao 11: 5.

x = −4 ⎧⎛ 3 1 ⎞⎫ 9. (re{ewa) 1. а) x ∈ {− 2 . 8.9. ⎨⎜ . 3} 3.1. 8 sin 6 x + cos 6 x − 3cos 4 x = 3 ⎛ ⎞ = 8 ⎜ ⎛ sin 2 x + cos 2 x ⎞ − 3sin 4 x cos 2 x − 3sin 2 x cos 4 x − 3cos 4 x ⎟ = ⎜ ⎟ ⎜⎝ ⎟ ⎠ ⎝ ⎠ ( ) ⎛ 3 ⎞ ⎛ 3 ⎞ = 8 ⎜1 − sin 2 2 x − 3cos 4 x ⎟ = 8 ⎜1 − (1 − cos 4 x ) − 3cos 4 x ⎟ = 5 ⎝ 4 ⎠ ⎝ 8 ⎠ 4. B(− 1. а) 2 2. Ukupan broj na~ina je 1 + 5! 5! + = 1 + 20 + 30 = 51 3! 2!2! 320 . grupa 2003. a = 14 cm. ⎟⎬ ⎩⎝ 2 2 ⎠⎭ V = 100π cm3 10. b = 2 cm 7.3) 6. 4} б) x + 1 б) x ∈ {− 1. P = 90π cm 2 . m ∈ (− ∞.0 ) 5.

7. a polupre~nik upisanog kruga 10 cm. Skicirati odgovaraju}u sliku. Ako se prvom broju doda 5. a) Odrediti sve vrednosti parametra a ∈ R za koje jedna~ina x 2 x + a 3 − x2 − = 2 x −1 x x −x 1. Re{iti trigonometrijsku jedna~inu 4 ( sin 4 x − sin 2 x ) = sin x 4 cos 2 3x + 3 ⋅ 2 ( ) 4. a drugom i tre}em po 1.01 ( log x = log10 x ) . U xOy .8 ⎟ − ⎜ − 1 ⎟ − ( 0. a osnovne ivice a = 7 cm i b = 5 cm. Odrediti wenu visinu. 8. a) Izra~unati nema re{ewa. god. dobija se geometrijska progresija.9 ) ⎟ . Izra~unati povr{inu jednakokrakog trougla ~ija je osnovica du`ine 30 cm . Oko sfere polupre~nika R opisana je prava kupa minimalne zapremine. Tri broja ~iji je zbir 6 obrazuju rastu}u aritmeti~ku progresiju. b) Re{iti jedna~inu − 1 2 ( x − 1) 2 − ( x − 1) 4 = 2 . grupa 2003. Na krivoj x 2 + y 2 = 10 odrediti ta~ku najvi{e udaqenu od prave x + 3 y − 12 = 0 i izra~unati tu udaqenost. 321 .10. Izra~unati zapreminu pravilne ~etvorostrane zarubqene piramide ~ija je dijagonala D = 9 cm . 5. b) y=e ln x − x 2 ( ). 1 1 3. ⎛ 4 ⎛ 11 −1 ⎞ ⎞ ⎛7 5⎞ ⎜ 2 : ⎜ − 0 . Re{iti nejedna~inu xlog x +log x + 2 < 0. v) kx 2 + y 2 = k (k ∈ R) . Koji su to brojevi? 9. ⎠ ⎝3 9⎠ ⎝ 5 ⎝5 ⎠ ⎛⎛ x ⎞ 1 x ⎞ 6x b) Uprostiti − + 9x ⎟ ⋅ ⋅ ⎟: 4 ⎜⎜ 3 ⎝ ⎝ x − 3 x + 3 ⎠ x − 3x + 27 x − 81 ⎠ x+3 2. 10. 6.ravni skicirati linije odre|ene jedna~inama: a) y = cos x.

2 . V = 109 cm 9. d = 3 2 mπ 3 22 10 (k . x = kπ ∨ x = ± π 9 + 5.−3) . а) a ∈ {2. grupa 2003.3} . 31) а) −5π 2 − 3π 2 − y 1 π 2 0 –1 π 2 3π 2 5π 2 x б) –1 y 1 0 x y k в) –1 1 0 –1 − k y −k 1 x –1 1 1 0 –1 − −k x k>0 y 0 k=0 x k<0 Сл. Vmin = V ( 4 R ) . − 4 . 31 322 . x ∈ ⎜ 0. (Сл.10. m ∈ Z ) 2. 8 б) 17 7. а) 3 б) x + 3 3. M (− 1. ⎛ 1⎞ 4. ⎟ ⎝ 10 ⎠ 6. P = 540 cm 2 8. H = 4 R 10. (re{ewa) 1. god.

Ivanovi}. Dru{tvo matemati~ara Srbije. "Krug". Beograd 1999. Ogwanovi}: Matematika 2. Milin: Matematika 3. Re{eni zadaci sa prijemnih ispita na univerzitetima u Srbiji 1995–2000. Nikitin. Zbirka re{enih zadataka za II razred gimnazija i tehni~kih {kola. S. A. Zbirka re{enih zadataka za III razred gimnazija i tehni~kih {kola.LITERATURA [1] [ 2] [3] [ 4] [ 5] [ 6] [7] [8 ] [9] @. M. Beograd 1995. 1962. S. S. Dugo{ija. Zbirka zadataka i testova za IV razred gimnazija i tehni~kih {kola. Ogwanovi}: Matematika 4+. F. Minsk ′′V∫{eŸ{a® {kola″ 1988. "Krug". Georgijevi}. I. Beograd 1997. Vene T. Naumovi~. Zbirka re{enih zadataka za I razred gimnazija i tehni~kih {kola. S. V∫godskiŸ. @. Beograd 1999. Sankin: Sbornik zada~ пo Ìlemenтarnoй maтemaтike. Ivanovi}. @. V. Zavod za uxbenike i nastavna sredstva. V. A. "Krug".Zoli} i dr. Ivanovi} . @. Ogwanovi}. Bogoslavov: Zbirka re{enih zadataka za IV razred gimnazija i tehni~kih {kola.Â. Ivanovi}: Matematika 5. Vodnev. L. [10] N. Ogwanovi}. Beograd 2000. Vukomanovi}. Zavod za uxbenike i nastavna sredstva. Ivanovi}: Matematika 4. F. »Krug«. Re{eni zadaci iz matematike sa prijemnih ispita na univerzitetima u Srbiji.: Zbirka zadataka i testova iz matematike za pripremawe prijemnog ispita za upis na tehni~ke i prirodno-matemati~ke fakultete. Beograd 1991. P. "Krug". Ogwanovi}: Matematika 1. D. \. V. Beograd 1992. S. @. A. Naumovi~: Osnovn∫e maтemaтi~eskie formul∫ . \. T. 323 . Beograd 2001. N.Antonov. Moskva.

LIKOVNO RE[EWE KORICA Hr~ek @eqko KOREKTOR Milena Pavlovi} OBRADA TEKSTA NA RA^UNARU Sne`ana Aran|elovi}-Radmanovi} [tampa: VIZ – Sekcija za {tampawe i umno`avawe – Beograd .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful