P. 1
49763201 Zbirka Za Prijemni Ispit Iz Mate Ma Tike

49763201 Zbirka Za Prijemni Ispit Iz Mate Ma Tike

|Views: 669|Likes:
Publicado porMarko Miladinović

More info:

Published by: Marko Miladinović on Mar 26, 2012
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

07/26/2012

pdf

text

original

Sections

  • PREDGOVOR
  • GR^KI ALFABET
  • 1. LOGIKA I SKUPOVI. RELACIJE I FUNKCIJE
  • 1.1. Iskazi i logi~ke operacije
  • 1.2. Skupovi
  • 1.3. Relacije
  • 1.4. Funkcije
  • 2. SKUPOVI BROJEVA. PROPORCIONALNOST
  • 2.1. Realni brojevi
  • 2.2. Kompleksni brojevi
  • 2.3. Proporcionalnost
  • 3. POLINOMI I RACIONALNI ALGEBARSKI IZRAZI
  • 3.1. Polinomi
  • 3.2 Racionalni algebarski izrazi
  • 4.1. Linearna jedna~ina
  • 4.2. Sistemi linearnih jedna~ina
  • 4.3 Linearne nejedna~ine
  • 5. KVADRATNE JEDNA^INE I NEJEDNA^INE
  • 5.1. Kvadratne jedna~ine
  • 5.2. Kvadratne nejedna~ine
  • 6. LINEARNA I KVADRATNA FUNKCIJA
  • 6.1. Linearna funkcija
  • 6.2. Kvadratna funkcija
  • 7. EKSPONENCIJALNA FUNKCIJA
  • 7.1. Eksponencijalna funkcija
  • 7.2. Eksponencijalne jedna~ine
  • 7.3. Eksponencijalne nejedna~ine
  • 8.1. Logaritam
  • 8.2. Logaritamska funkcija
  • 8.3. Logaritamske jedna~ine
  • 8.4. Logaritamske nejedna~ine
  • 9.1. Ugao
  • 9.2. Uop{tewe pojma ugla i merewe ugla
  • 9.3. Trigonometrijske funkcije o{trog ugla
  • na funkcije o{trog ugla
  • 9.6. Osnovni trigonometrijski identiteti
  • 9.7. Adicione formule
  • 9.10. Grafici osnovnih trigonometrijskih funkcija
  • 9.11. Inverzne trigonometrijske funkcije
  • 10.1. Osnovne trigonometrijske jedna~ine
  • 10.2. Osnovne trigonometrijske nejedna~ine
  • 11. PRIMENA TRIGONOMETRIJE U PLANIMETRIJI I
  • 11.1. Povr{ina trougla
  • 11.2. Sinusna i kosinusna teorema
  • 11.3. Trigonometrijski oblik kompleksnog broja
  • 11.4. Primena trigonometrije u stereometriji
  • 12.1. Vektori
  • 12.2. Podudarnost
  • 12.3. Homotetija i sli~nost
  • 13.1. Trougao
  • 13.2. ^etvorougao
  • 13.3. Mnogougao
  • 13.4. Krug
  • 14. POLIEDRI
  • 14.1. Prizma
  • 14.2. Piramida
  • 15. OBRTNA TELA
  • 15.1. Vaqak
  • 15.2. Kupa
  • 15.3. Zarubqena kupa
  • 5.4. Sfera i lopta
  • 16. ANALITI^KA GEOMETRIJA U RAVNI
  • 16.1. Rastojawe izme|u ta~aka. Podela du`i u datom odnosu
  • Povr{ina trougla
  • 16.2. Prava u ravni
  • 16.3. Kru`nica (kru`na linija, krug)
  • 16.4. Elipsa
  • 16.5. Hiperbola
  • 16.6. Parabola
  • 17.1. Binomni koeficijenti i binomni obrazac
  • 17.2. Elementi kombinatorike
  • 18.1. Realni nizovi
  • 18.2. Aritmeti~ka progresija
  • 18.3. Geometrijska progresija
  • 20. IZVOD FUNKCIJE I WEGOVA PRIMENA
  • 20.1. Izvod i pravila diferencirawa
  • 20.2. Tabli~ni izvodi
  • 20.3. Primena izvoda
  • 1. grupa 2000. god. (re{ewa)
  • 2. grupa 2000. god. (re{ewa)
  • 3. grupa 2000. god. (re{ewa)
  • 4. grupa 2000. god. (re{ewa)
  • 5. grupa 2000. god. (re{ewa)
  • 10. grupa 2000. god. (re{ewa)
  • 1. grupa 2001. god. (re{ewa)
  • 2. grupa 2001. god. (re{ewa)
  • 3. grupa 2001. god. ( re{ewa)
  • 4. grupa 2001. god. (re{ewa)
  • 5. grupa 2001. god.(re{ewa)
  • 1. grupa 1997. god
  • 2. grupa 1997. god
  • 3. grupa 1997. god
  • 4. grupa 1997. god
  • 6. grupa 1997. god
  • 7. grupa 1997. god
  • 1. grupa 1998. god
  • 3. grupa 1998. god
  • 4. grupa 1998. god
  • 1. grupa 1999. god
  • 2. grupa 1999. god
  • 3. grupa 1999. god
  • 4. grupa 1999. god
  • 1. grupa 2002. god
  • 2. grupa 2002. god
  • 3. grupa 2002. god
  • 4. grupa 2002. god
  • 5. grupa 2002. god
  • 6. grupa 2002. god
  • 7. grupa 2002. god
  • 8. grupa 2002. god
  • 9. grupa 2002. god
  • 10. grupa 2002. god
  • 1. grupa 2003. god
  • 2. grupa 2003. god
  • 3. grupa 2003. god
  • 5. grupa 2003. god
  • 6. grupa 2003. god
  • 7. grupa 2003. god
  • 8. grupa 2003. god
  • 9. grupa 2003. god
  • 10. grupa 2003. god
  • LITERATURA

\URI[I] DU[AN

BRKI] NADA

ZBIRKA
ZADATAKA IZ MATEMATIKE
za prijemni ispit na Vojnoj akademiji

MINISTARSTVO ODBRANE
SEKTOR ZA QUDSKE RESURSE UPRAVA ZA [KOLSTVO VOJNA AKADEMIJA

AUTORI

Du{an \uri{i}, profesor Nada Brki}, profesor

UREDNIK

mr Slavi{a Savi}, pukovnik, dipl.in`.

RECENZENTI

van. prof. dr Nikola Toma{evi} mr Ne|eqko Jankovi}

JEZI^KI REDAKTOR

Gordana Bawac, profesor

TEHNI^KI UREDNIK

@eqko Hr~ek, potpukovnik

DU[AN \URI[I] % NADA BRKI]

ZBIRKA ZADATAKA
IZ MATEMATIKE ZA PRIJEMNI ISPIT NA VOJNOJ AKADEMIJI

Beograd, 2005.

SADR@AJ

Predgovor .......................................................................................................11 Gr~ki alfabet...............................................................................................12

Prvi deo Teorijski podsetnik iz elementarne matematike
1. Logika i skupovi. Relacije i funkcije................................................15 1.1. Iskazi i logi~ke operacije ............................................................15 1.2. Skupovi................................................................................................16 1.3. Relacije ...............................................................................................17 1.4. Funkcije .............................................................................................18 2. Skupovi brojeva. Proporcionalnost ................................................. 21 2.1. Realni brojevi ....................................................................................21 2.2. Kompleksni brojevi ..........................................................................25 2.3. Proporcionalnost ............................................................................27 3. Polinomi. Racionalni algebarski izrazi ........................................ 29 3.1. Polinomi.............................................................................................29 3.2. Racionalni algebarski izrazi....................................................... 32 4. Linearne jedna~ine i sistemi linearnih jedna~ina. Linearne nejedna~ine ................................................................................................33 4.1. Linearna jedna~ina ......................................................................... 33 4.2. Sistemi linearnih jedna~ina .........................................................33 4.3. Linearne nejedna~ine .......................................................................35 5. Kvadratne jedna~ine i nejedna~ine ......................................................36 5.1. Kvadratne jedna~ine..........................................................................36 5.2. Kvadratne nejedna~ine .....................................................................38 6. Linearna i kvadratna funkcija.............................................................40 6.1. Linearna funkcija ............................................................................40 6.2. Kvadratna funkcija...........................................................................41 7. Eksponencijalna funkcija. Eksponencijalne jedna~ine i nejedna~ine..............................................................................................45 7.1. Eksponencijalna funkcija ..............................................................45 7.2. Eksponencijalne jedna~ine..............................................................45 7.3. Eksponencijalne nejedna~ine .........................................................46 8. Logaritam. Logaritamska funkcija. Logaritamske jedna~ine i nejedna~ine..............................................................................................46 5

............................... Logaritamske nejedna~ine ............................2...............46 8............................................77 11.. Trigonometrijske funkcije o{trog ugla..................9...........................68 10.............................Vektori .....................94 14........7........... Osnovne trigonometrijske jedna~ine........1................5....................................................... Trougao.......................68 10...... Povr{ina trougla .........................................................52 9........ Homotetija i sli~nost............................................................79 12..........11...1...91 14...................................88 13................3.........85 13............................................ ^etvorougao .....57 9........................ Geometrija trougla.............. Osnovni pojmovi u trigonometriji i osnovni trigonometrijski identiteti ................................2......59 9.............48 8............................................. Transformacija zbira trigonometrijskih funkcija u proizvod .................85 13......... Ugao.................... Logaritamske jedna~ine ............ ~etvorougla i mnogougla.........1........... Trigonometrijski oblik kompleksnog broja ............. Mnogougao.................................. Transformacija proizvoda trigonometrijskih funkcija u zbir ..............2......................3................55 9.. Poliedri....................... Svo|ewe trigonometrijskih funkcija proizvoqnog ugla na funkcije o{trog ugla ........8.....97 6 .........1.................. Krug..................10.............................................1.............. Osnovni trigonometrijski identiteti ...2................3.......................................... Homotetija i sli~nost ...77 11...... Logaritam ..........................49 9.....4.....................................1.........................64 10........................................... Vektori............4....................................84 13..54 9.........................................................3................3... Zarubqena piramida ................................................................................................... Primena trigonometrije u planimetriji i stereometriji............................. Piramida ............50 9...................61 9......61 9.... Prizma.......81 12................ Podudarnost ..... Trigonometrijske jedna~ine i nejedna~ine .......90 13... Podudarnost......................1..........................80 12............. Osnovne trigonometrijske nejedna~ine ..................................... Primena trigonometrije u stereometriji ...........50 9...............2................... Krug .................................4..................................77 11..................................................95 14.............................................................................................6........................................................................................... Uop{tewe pojma ugla i merewe ugla .................80 12......... Logaritamska funkcija ............................ Definicija trigonometrijskih funkcija proizvoqnog ugla .........................................94 14...... Inverzne trigonometrijske funkcije .....3................ Sinusna i kosinusna teorema .......... Grafici osnovnih trigonometrijskih funkcija.................................................2......................61 9.....................77 11.. Adicione formule ..............................................................................................2.....69 11.......................................59 9.......4........48 8.........................8....

................ grupa 2000.........................145 3.............3....1... krug) .... god....................................................... (re{ewa) .......104 16......................... god.......... Parabola....... Primena izvoda ..98 15..............................................132 2...... (re{ewa) ...107 16..............1...........109 16.............................2................. (tekst zadataka) .... Prava u ravni........113 17.... Elementi kombinatorike ............. Tabli~ni izvodi.....................102 16.. Analiti~ka geometrija u ravni................... Sfera i lopta ............2........3.....................2.....137 2.................................................. (tekst zadataka) ...............118 18....................................... (re{ewa) ....................... grupa 2000.................. Zarubqena kupa .................................................2........126 Drugi deo Re{eni zadaci sa prijemnih ispita iz matematike 1... Izvod i pravila diferencirawa ...............6..............1............................................... Aritmeti~ka progresija ... Elementi kombinatorike ... (tekst zadataka) ............... Obrtna tela.............................. god................................. grupa 2000.......... (tekst zadataka) .................3..................119 19............................... god.......121 20........................161 5......2.................................... Binomni koeficijenti i binomni obrazac ............ Realni nizovi ........................................ grupa 2000..... grupa 2000... (re{ewa) ............................. god.........................................................................................104 16.................. Kru`nica (kru`na linija......125 20..1....................... Grani~na vrednost i neprekidnost funkcije ........................... Binomni obrazac.......................................................... Podela du`i u datom odnosu ............. Realni nizovi.......15......................................................................................... (re{ewa) .............. Vaqak.................104 16.............123 20........................................................ Kupa.............................. Hiperbola.......... (tekst zadataka) ...........................................113 17.131 1...................... Izvod funkcije i wegova primena ............................................... god.........138 3.. Rastojawe izme|u ta~aka....... grupa 2000...106 16.....162 6........ god................... god............................ grupa 2000.......................101 15................. grupa 2000........... grupa 2000..........................................................................117 18..... Elipsa...... god............................................................168 7 ...........99 15................146 4............................................98 15...........5............153 4................3............................. Aritmeti~ka i geometrijska progresija........154 5. god...4...............................................1.117 18................... god.................4............ grupa 2000.................................................................114 18............... (tekst zadataka) ......................104 Povr{ina trougla ................ grupa 2000.........................................................................123 20............................ Geometrijska progresija...........111 17...........................................

.........192 9......................... grupa 1997.... god................253 2............................. god.......226 4...................................... ......... god................................................. (re{ewa) .......210 1.....169 7.255 3......................................185 8...... (tekst zadataka) .. grupa 2001................................................................ god...... god... (tekst zadataka) ...................259 5......................... .........................283 8 .........204 1.. god................ grupa 2002............................................... god. grupa 2000....... (tekst zadataka) .........................269 3...................... grupa 2001..................... grupa 2000................. grupa 2001... god........................................ god...... grupa 1998.......... god............................................... grupa 2001............179 8........................265 1..................... grupa 2000....... (re{ewa) ....................................281 1.......................... (tekst zadataka) ...................................................... god.....................................211 2.......................... grupa 2000........ .....193 10................. grupa 1998.................... god.......................................................................6... god......... (re{ewa) ....... god.....................................................234 5......................................................... (re{ewa) .277 3........................... (tekst zadataka) .................... grupa 2000....... god..........257 4..................... grupa 2000............................. grupa 2000.....................178 7..................219 3........................... god...... god..........................261 6........ god.............. god.................. god... grupa 1999.......279 4..... grupa 2001........................................ grupa 1997.................. grupa 1997.................................... grupa 1999. god........218 2..................... god..................................... (tekst zadataka) .. god........................................... grupa 2000....... god......... god. god............186 9............. grupa 1997................ grupa 2001..................... (re{ewa) .... grupa 1999................ (tekst zadataka) .................... (re{ewa) ... (tekst zadataka) ... god....................................................267 2..203 10.....275 2......... grupa 2001........................... ...... grupa 2001......................................... god.............................................273 1.... grupa 2001................263 7...........233 4.....271 4........................................................ (re{ewa) .............. grupa1997....................................................................... grupa 2000.......................................................................................... god............. grupa 1998.................................................................................................... grupa 1997..................................... god.... god........ grupa 1997..................................... grupa 1999...................... (re{ewa) .................... .............................. (re{ewa) ............................................................. (tekst zadataka) ......... god............................ god................. god.....................................................225 3.. grupa 1988.......... god...........243 5............. (re{ewa) ..................... grupa 2001.............. ................244 Tre}i deo Zadaci sa prijemnih ispita iz matematike (sa kona~nim re{ewima i uputstvima) 1..........

........... god.....................313 7........... god........ god...........................317 9..................... god ............................................................................. grupa 2003.... grupa 2003..................................... grupa 2003...........................295 8......................................... god...... ............................................................................................................. grupa 2003.......................................................... grupa 2002. grupa 2002........................... grupa 2003.......293 7.......................299 10........................................................... god............ grupa 2003. god... grupa 2003.............. god...............................................................2................................ grupa 2003.....305 3.........311 6................................... god.....................................................321 Literatura....................... grupa 2003................................................................. god............................................................ god.................... grupa 2002..........303 2...........309 5.... god . god.......................................... god ........................................................289 5......................... god ............................. god.......................................... grupa 2002................................. grupa 2003.291 6............................................................................................................ grupa 2002....................................285 3.........................................301 1......................297 9....... grupa 2002........... god......................................... god.......................... grupa 2002............................323 9 ............................................................ grupa 2002..............................319 10.................................................................................. god ..........287 4.......... grupa 2002..............................................................................................307 4..315 8.......

.

godine. stavova i formula. Zbirka se sastoji iz tri dela. Zadaci u drugom i tre}em delu su sa prijemnih ispita za Vojnu akademiju koji su odr`ani u periodu od 1997. Autori 11 . ukazali na izvesne propuste i dali niz korisnih saveta.PREDGOVOR Osnovna namena ove zbirke je da se kandidati za Vojnu akademiju {to uspe{nije pripreme za prijemni ispit iz matematike. Istovremeno. do 2003. Tu se mo`e na}i pregled osnovnih pojmova. Zbirka obiluje velikim brojem slika. sadr`aj ovog podsetnika ukazuje i na to kojim matemati~kim oblastima je pridat ve}i zna~aj. Ovom prilikom se posebno zahvaqujemo recenzentima dr Nikoli Toma{evi}u i mr Ne|eqku Jankovi}u. koje ilustruju odre|ene pojmove. ~ije je poznavawe neophodno pri izradi zadataka na prijemnom ispitu. U drugom delu nalazi se 150 kompletno re{enih zadataka. postupke u re{avawu zadataka ili kona~na re{ewa. koji su detaqno pregledali tekst zbirke. koji su raspore|eni u 15 grupa. Tre}i deo ~ine zadaci za koje su data kona~na re{ewa ili uputstva za wihovo re{avawe. U prvom delu dat je teorijski podsetnik iz elementarne matematike.

GR^KI ALFABET α β γ δ ε ζ η θ ι κ λ μ Α Β Γ Δ Ε Ζ Η Θ Ι Κ Λ Μ alfa beta gama delta epsilon zeta eta teta jota kapa lambda mi ν ξ ο π ρ σ τ υ ϕ χ ψ ω Ν Ξ Ο Π Ρ Σ Τ ϒ Φ Χ Ψ Ω ni ksi omikron pi ro sigma tau ipsilon fi hi psi omega 12 .

Prvi deo TEORIJSKI PODSETNIK IZ ELEMENTARNE MATEMATIKE .

.

implikacija( ⇒ − povla~i.. RELACIJE I FUNKCIJE 1.. Tautologija je iskazna formula koja je ta~na za sve vrednosti iskaznih slova koja u woj u~estvuju.. Ako je iskaz p ta~an. ako i samo ako). Osnovne logi~ke operacije su: negacija ( ⎤ – ne). dobijaju se iskazne formule.q.onda) i ekvivalencija ( ⇔ − ekvivalentno.. Zapis ( ∀x ) α ( x ) 15 . konjunkcija ( ∧ − i). Simboli ∀ i ∃ zovu se univerzalni i egzistencijalni kvantifikator (kvantor). disjunkcija( ∨ − ili).. Iskazi i logi~ke operacije Iskazi su re~enice koje su ili ta~ne ili neta~ne.r. istinitosna vrednost neta~nog iskaza q je ⊥ (''не те'') i pi{emo τ ( q ) =⊥ . ⊥ ⊥ ⊥ Polaze}i od iskaznih slova i primewuju}i kona~an broj puta logi~ke operacije.1. Definicije logi~kih operacija date su slede}im istinitosnim tablicama: p ⊥ ⎤p ⊥ p q ⊥ p∧q ⊥ ⊥ ⊥ p q ⊥ p∨q ⊥ ⊥ ⊥ ⊥ ⊥ ⊥ p q ⊥ ⊥ ⊥ ⊥ ⊥ p⇔q ⊥ ⊥ p q ⊥ p⇒q ⊥ . implicira.1. onda je wegova istinitosna vrednost ("te") i pi{emo τ ( p ) = . . ako. LOGIKA I SKUPOVI. Ozna~avamo ih iskaznim slovima p.

a kao "postoji x ( ∃x ) α ( x ) za koji va`i α ( x ) ". A ∩ B = { x x ∈ A ∧ x ∈ B} . x ∉ X − element x ne pripada skupu X . onda se X ~esto zove univerzalni skup... presek A ∩ B i razlika A \ B na slede}i na~in: A ∪ B = { x x ∈ A ∨ x ∈ B} . Z .. B. skup koji nema elemenata. . A \ B = { x x ∈ A ∧ x ∉ B} . ako je svaki element skupa A istovremeno i element skupa B . U tom slu~aju se za skup A ∈ P ( X ) defini{e wegov komplement sa Ac = A = X \ A. X . tj. u oznaci A ⊂ B. } ∅ − prazan skup. Uobi~ajeni su slede}i zapisi u vezi sa skupovima: Skupove x ∈ X − element x pripada skupu X .2.~itamo "za svaki x va`i α ( x ) ". Partitivni skup skupa X je skup svih wegovih podskupova. Skupovi A. onda za skupove A i B ka`emo da su disjunktni. Za skupove A i B defini{u se unija A ∪ B. Y .. Ozna~ava se sa P ( X ) . Va`i A = B ⇔ A ⊂ B ∧ B ⊂ A. naj~e{}e ozna~avamo velikim slovima 1. Skup A je podskup skupa B .. C . Ako se razmatraju samo podskupovi odre|enog skupa X .. 16 . Dva skupa su jednaka ako imaju iste elemente.. Ako je A ∩ B = ∅. X = x α ( x ) − X je skup svih elemenata x za koje va`i { α ( x).

~etvorke ili. Umesto ( a. Uop{te..U op{tem slu~aju. ρ je relacija sa skupa A u skup B ako je ρ ⊂ A × B.. An dat je sa A1 × A2 × × An = {( a1 . b ) a ∈ A ∧ b ∈ B} .. b ∈ A)( a ρ b ∧ bρ a ⇒ a = b ) . b ) ∈ ρ pi{emo a ρ b i ka`emo da je element a u relaciji ρ sa elementom b. Sli~no se formiraju ure|ene trojke. a b drugi element tog niza.. ( S ) simetri~na ako ( ∀a. u oznaci A × B. Dakle. an ) a1 ∈ A1 ∧ a2 ∈ A2 ∧ . onda ka`emo da je ρ (binarna) relacija na A.3. 1 A\ B Ac Ure|eni par {a. b ) dobijamo ako elemente dvo~lanog skupa pore|amo u niz i pri tome preciziramo da je a prvi. Dekartov proizvod skupova A1 . b.. ( A) antisimetri~na ako ( ∀a. (T ) tranzitivna ako ( ∀a. skupove obi~no predstavqamo takozvanim Venovim dijagramima (sl. defini{e se sa: A × B = {( a. 1). Dekartov proizvod skupova A i B. Relacije Relacija sa jednog skupa u neki drugi skup je svaki podskup Dekartovog proizvoda tih skupova. uop{te.. A2 . a2 . 17 . c ∈ A)( a ρ b ∧ bρ c ⇒ a ρ c ) . Ako je ρ ⊂ A × A = A2 . b ∈ A)( a ρ b ⇒ bρ a ) . A B A B A B A X A∪ B A∩ B Sl. Neka je ρ ⊂ A2 ... ∧ an ∈ An } . b} ( a. 1.. Tada za ρ ka`emo da je: ( R ) refleksivna ako ( ∀a ∈ A)( a ρ a ) . n -torke..

4. antisimetri~na i tranzitivna zove se relacija poretka (skra}eno: RAST ). Relacija koja je refleksivna. Skup svih klasa ekvivalencije odre|enih nekom relacijom ρ na skupu A zove se koli~ni~ki skup i ozna~ava sa A / ρ . z ) ∈ f ⇒ y = z ). Ako je ρ relacija ekvivalencije na skupu A . y ) ∈ f ∧ ( x. y ) ∈ f . iste kodomene i isto pravilo preslikavawa. Funkcije f : A → B i g : C → D su jednake ako imaju iste domene. z ∈ B ) ( ( x. funkcija f : A → B je okarakterisana slede}im svojstvima: ( ∀x ∈ A)( ∃y ∈ B ) ( ( x. u oznaci f : A → B. ( ∀x ∈ A)( ∀y. simetri~na i tranzitivna (skra}eno: RST ). tabli~no ili grafi~ki. Preslikavawe f : A → B mo`emo smatrati ure|enom trojkom pri ~emu je f pravilo tog preslikavawa koje se obi~no zadaje analиti~ki (formulom).Za relaciju ka`emo da je relacija ekvivalencije ako je refleksivna. Funkcije Funkcija (preslikavawe) f sa skupa A u skup B . tj. a y wegovom slikom pri preslikavawu f . Dakle. A. ( f . Skup B je kodomen funkcije f . f = g ⇔ A = C ∧ B = D ∧ ( ∀x ) f ( x ) = g ( x ) . 1. Ako ( x. Skup A se zove domen (oblast definisanosti) funkcije f i ~esto ga ozna~avamo sa D f . onda se skup Ca = { x ∈ A a ρ x} zove klasa ekvivalencije elementa a. B ) onda pi{emo y = f ( x ) i x nazivamo originalom. 18 . je takva relacija f ⊂ A × B kod koje je svaki element skupa A u relaciji sa ta~no jednim elementom skupa B . Svake dve klase ekvivalencije su ili disjunktne ili se poklapaju. y ) ∈ f ) .

Za wu se defini{u pojmovi nadgrafa ( G f ) i podgrafa ( G f ) (sl. Preslikavawe f : A → B je na (surjekcija) ako svaki element kodomena ima svoj original . f :A → B i Kompozicija (slo`ena funkcija) funkcija g : B → C je funkcija h . ) Inverzna funkcija funkcije f :A → B je funkcija f −1 : B → A (ako postoji) za koju je f −1 f = iA i f f −1 = iB . takva da je ( ∀x ∈ A) ( ( g f )( x ) = g ( f ( x ) ) . tj. x2 ∈ A ) ( f ( x1 ) = f ( x2 ) ⇒ x1 = x2 ) . Ako su A i B podskupovi skupa realnih brojeva R . onda za funkciju f : A → B ka`emo da je realna funkcija realne promenqive. Graf (grafik ) funkcije f : A → B je skup Gf = {( x. x2 ∈ A ) ( x1 ≠ x2 ⇒ f ( x1 ) ≠ f ( x2 ) ) ⇔ ( ∀x1 . u oznaci h = g f . Funkcija ima inverznu ako i samo ako je bijekcija. tj. Skup vrednosti funkcije f : A → B je skup R f = { f ( x ) x ∈ A} = f ( A ) . Identi~no preslikavawe skupa A je funkcija iA : A → A za koju je ( ∀x ∈ A) iA ( x ) = x. f је 1 − 1 ⇔ ( ∀x1 . 2): 19 . f је на ⇔ ( ∀y ∈ B )( ∃x ∈ A ) ( y = f ( x ) ) . Funkcija je bijekcija ako je i 1 − 1 i na. f ( x )) x ∈ A}. .Preslikavawe f : A → B je 1 − 1 (injekcija) ako razli~itim originalima odgovaraju razli~ite slike.

Umesto c = f ( a. .. ⋅ . operacije su +. y > f ( x) . . y Gf Gf Rf 0 Df Gf x Sl. ∗. y ) ∈ R = {( x.. b ) obi~no pi{emo c = afb . −. 2 Preslikavawe f : A2 → A zove se binarna operacija na skupu A.:.. y ) ∈ R 2 2 } y < f ( x )} .Gf = Gf {( x. Naj~e{}e oznake za 20 .

a ) = { x ∈ R x < a} . [ a. Ako je r = 0 . +∞ ) = R. ⎩n ⎭ Ir = R\ Q − skup iracionalnih brojeva..2.a ] = { x ∈ R x ≤ a} . 0 ≤ r ≤ n − 1.r ∈ Z za koje va`i m = kn + r. Realni brojevi Skup (poqe) realnih brojeva ozna~avamo sa R .b ) = { x ∈ R a < x < b} − отворени интервал.} − skup prirodnih brojeva. tj.. −2. ( a. PROPORCIONALNOST 2. ( a.. SKUPOVI BROJEVA. tj... Wegovi va`niji podskupovi su: Z = N 0 ∪ {.3.b ∈ R ( a < b ) defini{u se intervali: [ a. 21 . N 0 = N ∪ {0} − skup nenegativnih celih brojeva.b ] = { x ∈ R a ≤ x ≤ b} − затворени интервал (сегмент).1. Za a. a broj r ostatak pri deqewu broja m sa n. +∞ ) = { x ∈ R x ≥ a} . −1} − skup celih brojeva. ( −∞ . brojeva koji se ne mogu predstaviti u obliku razlomka. onda je m deqiv sa n . +∞ ) = { x ∈ R x > a} . n se sadr`i u m (u oznaci n m ). −3. Broj k zove se koli~nik.b] = { x ∈ R a < x ≤ b} − полуотворени (полузатворени) интервал. ⎧m ⎫ Q = ⎨ m ∈ Z ∧ n ∈ N ⎬ − skup racionalnih brojeva. Za svaki m ∈ Z i n ∈ N postoje jednozna~no odre|eni brojevi k . ( −∞ . 2 . ( a.b ) = { x ∈ R a ≤ x < b} − полуотворени (полузатворени) интервал.. [ a . ( −∞ . N = {1.

x < 0. c c c a c a ⋅c ⋅ = ( b. Beskona~ni neperiodi~ni decimalni brojevi su iracionalni brojevi. x ≤ a ⇔ −a ≤ x ≤ a x − y ≤ x+ y ≤ x + y .b1b2 .Broj oblika a1a2 . b d Za operacije sa razlomcima va`i: a b a±b ± = ( c ≠ 0) ..1.c i j k ∈ {0.9} ) ( ) zove se beskona~ni periodi~ni decimalni broj sa periodom c1c2 ...c p c1c2 .bn c1c2 .c ≠ 0 ) . Jednakost razlomaka je data sa: a = c ⇔ a ⋅ d = b ⋅ c. x ≥ a ⇔ x ≥ a ∨ x ≤ −a ( a ≥ 0 ) ..am . b b −b Apsolutna vrednost broja x ∈ R je ⎧ x.... Broj je racionalan ako i samo ako se mo`e predstaviti u obliku beskona~nog periodi~nog decimalnog broja..d ≠ 0 ) ... 22 . b⋅c b a c ad ± bc ± = ( b. = a1a2 .b1b2 .d ≠ 0 ) . ( a .. b d b c b⋅c a −a a − = = (b ≠ 0) .c p . b d b⋅d a⋅c a = ( b..bn c1c2 .b .am .. x ≥ 0 x =⎨ ⎩− x. b d bd a c a d a⋅d : = ⋅ = ( b..c p ..c. −x = x . x ≤ x .… ... Za apsolutnu vrednost va`e slede}e osobine: ( a ≥ 0) ..d ≠ 0 ) .d ≠ 0 ) .c p . ( b.

⎪−1. Prema tome. a1 = a. 3 y y= x 0 1 y = sgn x x –1 0 x Sl. i pozitivno re{ewe ozna~avamo sa n a . u ovom slu~aju va`i n 23 . an Za a ∈ R.Signum broja x ∈ R je ⎧ 1. n ∈ N ) . i sl. 4) y x>0 x=0 . n − пута 1 ( a ≠ 0) . tj. 3 Sl. za parno n i a = 0 jedino re{ewe je 0 . Drugo re{ewe je − n a . a − n = xn = a (ako postoji) je n -ti koren broja a . 4 Stepenovawe celobrojnim izlo`iocem je definisano sa: a n = a ⋅ a ⋅⋅⋅ a ( а ∈ R. Za parno n i a < 0 jedna~ina nema re{ewa u R . ⎪ sgn x = ⎨ 0 . n ∈ N svako re{ewe jedna~ine po x a 0 = 1 ( a ≠ 0 ) . ⎩ Va`i da je x = x sgn x. Ako je n neparan broj. onda za svaki a ∈ R postoji ta~no jedno re{ewe i ozna~ava se sa a . x<0 Grafici funkcija y = x i y = sgn x dati su na slikama (sl. tada jedna~ina ima dva re{ewa. Ako je n paran broj i a > 0 . n 0 = 0.

x. Broj Δ x* = x − x* naziva se apsolutna gre{ka broja x* . tj. ( x ∈ R) . zanemarqivo) razlikuje. m ∈ Z . onda ka`emo da je x aproksimiran brojem x . a = nm a . Stepenovawe racionalnim izlo`iocem uvodi se sa: a n = n am Osnovne osobine stepenovawa su: (n ∈ N . a x ⋅ a y = a x+ y . a > 0) . x2 = x n ( a) = n am .b > 0. m m. 2n n m am = np a mp .n. y ∈ R ) Pribli`an broj (pribli`na vrednost) nekog ta~nog broja je broj koji se od wega "neznatno" (malo. Ako je x* pribli`na vrednost broja * x . x 2n = x . (a ⋅ b) x = a ⋅b . x ax ⎛a⎞ = x⋅ ⎜ ⎟ b ⎝b⎠ ( a.xn = a ⇔ x = ± n a . ( a. n m n a : n b = n a :b . Bilo koji nenegativan broj Ax* koji nije mawi od apsolutne gre{ke broja x* .b > 0. p ∈ N ) . za koji je ( ) 24 . (a ) x x y x = a xy . Za korenovawe va`e slede}e osobine: n a ⋅ n b = n a ⋅b .

Kompleksni brojevi Skup (poqe) kompleksnih brojeva ozana~avamo sa C. za koji je δ ( x* ) ≤ Rx . a. 2.Δ x* = x − x* ≤ Ax* . onda se n -ta decimala uve}ava za 1. onda prvih n decimala ostaje nepromeweno. (3) Ako je n + 1 -va decimala jednaka 5 i bar jedna cifra posle we nije jednaka nuli. onda se n -ta decimala uve}ava za 1. Svaki nenegativan broj Rx* koji nije mawi od relativne gre{ke. Zaokrugqivawe decimalnih brojeva na n decimala vr{i se po slede}im pravilima: (1) Ako je n + 1 -va decimala mawa od 5. Pri odre|ivawu pribli`nog broja za dati decimalni broj obavqa se operacija zaokrugqivawa.2. (4) Ako je n + 1 -va decimala jednaka 5 i sve cifre posle we su jednake nuli. a prvih n − 1 ili ostaje nepromeweno (ako je n -ta decimala bila mawa od 9) ili se mewaju na odgovaraju}i na~in (ako je n -ta decimala jednaka 9). ( ) pri ~emu je: 25 . Relativna gre{ka δ x* ( ) pribli- δ (x ) = * Δ x* x ( ) ( x ≠ 0) . tj. a uve}ava se za 1 ako je neparna (pravilo parne cifre). i 2 = −1 . * zove se granica relativne gre{ke broja x* .b ) = a + bi . onda se n -ta decimala ne mewa ako je parna. (2) Ako je n + 1 -va decimala ve}a od 5. Algebarski oblik kompleksnog broja z je z = ( a. `nog broja x* defini{e se sa ( ) zove se granica apsolutne gre{ke.b ∈ R. U svim ovim slu~ajevima izostavqa se n + 1 -va decimala i sve cifre desno od we.

0 ) ⋅ = ⋅ = + c + di c + di c − di c 2 + d 2 c 2 + d 2 Celobrojni stepeni imaginarne jedinice odre|eni su sa: i 4 k = 1. Za operacije nad kompleksnim brojevima z1 = a + bi i z2 = c + di va`i: z1 + z2 = ( a + c ) + ( b + d ) i. b = Im z − imaginarni deo kompleksnog broja z . i 4 k +1 = i. = a + bi a + bi c − di ac + bd bc − ad i . z1 z2 z1 ⋅ z2 = ( a + bi ) ⋅ ( c + di ) = ( ac − bd ) + ( ad + bc ) i. 5 z = a − bi Po{to su kompleksni brojevi definisani kao ure|eni parovi. bi − ~isto imaginaran broj (za b ≠ 0 ). i 4 k +3 = −i (k ∈ Z ) .( c.i = ( 0. z1 − z2 = ( a − c ) + ( b − d ) i. Moduo kompleksnog broja b z = a + bi z a z x 0 z = a + bi je ρ = z = a 2 + b 2 . Konjugovano kompleksni broj broja z = a + bi je broj z = a − bi. y Kompleksne brojeve predstavqamo u kompleksnoj (Gausovoj) ravni (sl.d ) ≠ ( 0 . i 4 k + 2 = −1.1) − imaginarna jedinica. −b Sl. a = Re z − realni deo kompleksnog broja z . to je jednakost kompleksnih brojeva data sa: z1 = z2 ⇔ Re z1 = Re z2 ∧ Im z1 = Im z2 . Za konjugovawe i moduo kompleksnih brojeva z1 i z2 va`i: 26 . 5).

broj a :b = a . Zapisujemo je i u obliku 27 . z⋅z = z ... 2. ( 5) ak :b = ck :d . ( z2 ≠ 0 ) .b1 . jednakost oblika a :b = c : d ..d ≠ 0 ) je ekviva- (1) a ⋅ d = b ⋅ c.z1 ± z2 = z1 ± z2 . b zove se razmera brojeva a i b . tj. zove se proporcija.. 2 z1 z2 = z1 z2 .. Za brojeve a1 .an . ( 2) a :c = b:d . z1 − z2 ≤ z1 + z2 ≤ z1 + z2 .a2 . tj. z1 ⋅ z2 = z1 ⋅ z2 (z ) = (z ) n n . Proporcija a : b = c : d lentna svakoj od slede}ih jednakosti: ( a. Jednakost dveju razmera. ( z2 ≠ 0 ) .c.. z1 ⋅ z2 = z1 ⋅ z2 ..b.bn ≠ 0 defini{e se pro{irena proporcija: a1: b1 = a2 : b2 = = an : bn .b2 .. Proporcionalnost Koli~nik realnih brojeva a i b ( b ≠ 0 ) . ( 4 ) ak :bk = c : d ( k ≠ 0 ) .3. ⎜z ⎟ z 2 ⎝ 2⎠ z = z . ⎛ z1 ⎞ z1 ⎜ ⎟ = . ( 3) b : a = d : c.

. x a obrnuto proporcionalne funkciju Grafici funkcija direktne i obrnute proporcionalnosti dati su na slici (sl. Jedan posto broja a ∈ R je broj U procentnom ra~unu osnovne veli~ine su: glavnica G. :bn . y = a ( a ≠ 0) ..01a 100 i ozna~avamo ga sa 1% od a. Va`i proporcija a = 0 . Za x i y ka`emo da su direktno proporcionalni ako je x:m = y:n . :an = b1: b2 : .a1: a2 : . a x i y nepoznati brojevi... u slu~aju da je x:m = n: y ka`e se da su x i y obrnuto proporcionalni. 28 . G : P = 100: p. proporcionalne veli~ine x i y odre|uju funkciju Direktno y = kx ( k ≠ 0 ) . procentna stopa p i procentni iznos P. P = . 6). pa se pojedine veli~ine ra~unaju po formulama: G⋅ p G = 100 P . Za pro{irenu proporciju va`i: a1: b1 = a2 : b2 = = an : bn ⇒ ( a1 + + an ) : ( b1 + + bn ) = a1 : b1 .n ≠ 0 ) . 100 p p = 100 P ⋅ G Neka su m i n dati fiksirani brojevi ( m.

a1 . POLINOMI I RACIONALNI ALGEBARSKI IZRAZI 3.... an ≠ 0 ) . an − najstariji (vode}i) koeficijent. Pri tome su: Pn ( x ) = an x n + an −1 x n −1 + + a1 x + a0 ..1.a0 − koeficijenti polinoma.an −1 .y y = kx k >0 y = kx k<0 x y 0 0 x (a) (b) y y=a x ( a > 0) x y=a x 0 y ( a < 0) x 0 (v) Sl... an .a0 ∈ R. 29 .. Polinomi Pn : R → R takva da je Polinom (polinomna funkcija) stepena n je svaka funkcija ( n ∈ N 0 ..an−1 . an . 6 (g) 3.a1 .

.. P ( x) = ( x − a)Q ( x) . 30 .. Dva polinoma su jednaka ako su istog stepena i ako su im odgovaraju}i koeficijenti (tj.m} . ( k1 + k2 + .. st ( Pn + Qm ) ≤ max {n. za koji je stQ = stP − 1 ... + ks = n ) . a0 − slobodan ~lan. pri ~emu su α1 . Pri tome je st ( Pn ⋅ Qm ) = m + n. Va`i da je Broj x = a ∈ C je nula (koren) polinoma P ako je P ( a ) = 0.. Broj x = a ∈ C je nula (koren) k -tog reda ( k ∈ N ) polinoma P ako je P ( x) = ( x − a) Q ( x) .an x n − najstariji (vode}i) ~lan.. za neki polinom Q za koji je stQ = stP − k. k (Q ( a ) ≠ 0) . tada va`i: Pn ( x ) = Qm ( x ) ⇔ n = m ∧ ( ∀i ) ai = bi .. tj.α s sve razli~ite nule tog polinoma vi{estrukosti k1 . Polinomi se sabiraju tako {to im se odgovaraju}i koeficijenti saberu i pri tome je Mno`ewe dva polinoma obavqa se primenom distributivnosti realnih brojeva.k s . koeficijenti uz iste stepene od x ) jednaki. ako je Qm ( x ) = bm x m + bm −1 x m −1 + + b1 x + b0 . Drugim re~ima. Za nulti polinom P ≡ 0 ne defini{e se stepen. tako {to se svaki ~lan jednog polinoma pomno`i svakim ~lanom drugog polinoma.. α 2 .k2 . n = stPn − stepen polinoma Pn . za neki polinom Q . Faktorisani oblik polinoma Pn je Pn ( x ) = an ( x − α1 ) 1 ( x − α 2 ) k k2 ( x − αs ) ks .

31 . Q Q i ona va`i za sve x za koje je Q ( x ) ≠ 0. Prema tome. NZD ( P.. Pn ( z ) = 0 ⇔ Pn ( z ) = 0. z . je polinom koji ima najni`i stepen me|u svim polinomima koji su deqivi i sa P i sa Q . Polinomi P i Q su uzajamno prosti ako je NZD ( P. dobijamo polinome vi{e promenqivih.. ako je P ( a ) = 0 . Q je sadr`an u P. ( stR < stQ или R ≡ 0 ) . Najve}i zajedni~ki delilac polinoma P i Q . Ako je R ( x ) ≡ 0 . i sam postupak je sli~an deqewu vi{ecifrenih brojeva. Za polinome P i Q postoje jednozna~no odre|eni polinomi S (wihov koli~nik) i R (ostatak) takvi da je P = Q ⋅ S + R. Deqewe polinoma obi~no se obavqa tako {to se postupno dele wihovi najstariji ~lanovi.Q ) . Ako kod polinoma jedne promenqive u izrazima za neki stepen od x oblika x ⋅ x ⋅… ⋅ x promenqivu x zamenimo na k pozicija (1 ≤ k ≤ r ) r − пута nekom drugom promenqivom y. Prethodnu relaciju mo`emo zapisati u obliku P R =S+ . NZS ( P. Najmawi zajedni~ki sadr`alac polinoma P i Q tj. tada je P deqiv sa x − a. tj.Kompleksan broj z = α + β i je nula polinoma Pn (sa realnim koeficijentima) ako i samo ako je nula tog polinoma i wegov konjugovano kompleksan broj z = α − β i.Q ) . Specijalno.Q ) =1. tada je polinom P deqiv polinomom Q . .. tj. je polinom koji ima najvi{i stepen me|u svim polinomima koji su sadr`ani i P i u Q . (Bezuov stav) Ostatak pri deqewu polinoma P = P ( x ) sa x − a je P ( a ) .

b.C. Q Za izraze A.. y . mno`ewa.3.. promenqive ( x.. A C A⋅ D ± B ⋅C ± = ( B.2 Racionalni algebarski izrazi Racionalni algebarski izrazi su izrazi u kojima u~estvuju konstante (realni brojevi). oduzimawa.D ≠ 0 ) ..) i operacije sabirawa. A3 ± B3 = ( A ± B ) ⋅ ( A2 ∓ A ⋅ B + B 2 ) . 2 ( A ± B ) = A2 ± 2 AB + B 2 . z .. deqewa i stepenovawa promenqivih celobrojnim izlo`iocem. pri ~emu su P i Q uzajamno prosti. c. ( A ± B )3 = A3 ± 3 A2 B + 3 AB 2 ± B3 . ( A − B ) ⋅ ( A + B ) = A2 − B 2 . Srediti racionalni algebarski izraz zna~i svesti ga na oblik P .D ≠ 0 ) ..B. B D B⋅D A C A D A⋅ D : = ⋅ = ( B.D ≠ 0 ) ..C ≠ 0 ) . B D B⋅D A C A⋅C ⋅ = ( B.C i D va`i: A ⋅ ( B ± C ) = A ⋅ B ± A ⋅ C. A A⋅C = B B ⋅C ( B. a. ( A + B ) ⋅ ( C + D ) = A ⋅ C + B ⋅ C + A ⋅ D + B ⋅ D. B D B C B ⋅C 32 .

β ) je re{ewe sistema ako zamenom x sa α i y sa β svaka jedna~ina sistema postaje numeri~ki identitet. b 3 jedna~ina ima jedinstveno re{ewe x = ako je a ≠ 0.c2 ∈ R.di ∈ R. a 4.a2 .c1 .b ∈ R ).2. Sistem od tri linearne jedna~ine sa tri nepoznate je konjunkcija jedna~ina oblika ( a1 . LINEARNE JEDNA^INE I SISTEMI LINEARNIH JEDNA^INA. ⎧a x + b y + c z = d 1 1 1 ⎪ 1 ⎪ a2 x + b2 y + c2 z = d 2 ⎨ ⎪ ⎪a3 x + b3 y + c3 z = d3 . LINEARNE NEJEDNA^INE 4. 2 . y − непознате ) .b2 . Linearna jedna~ina Osnovni oblik linearne jedna~ine po nepoznatoj x je ax = b Pri tome va`i: ( a.3) .b1 .bi . Sistemi linearnih jedna~ina Sistem od dve linearne jedna~ine sa dve nepoznate je konjunkcija jedna~ina oblika ( ∗) ⎪ ⎨ ⎧a1 x + b1 y = c1 ⎪a2 x + b2 y = c2 . x. ( ai . y.z − непознате ) . 2 jedna~ina ima beskona~no mnogo re{ewa (svako x ∈ R je re{ewe) ako je a = b = 0 . 1 jedna~ina nema re{ewa ako je a = 0 i b ≠ 0 . ⎩ Ure|eni par realnih brojeva ( α .1.4. ( i = 1. x.ci . ⎩ 33 .

n ) − коефицијенти уз непознате.. sistem linearnih jedna~ina mo`e biti: − saglasan (mogu}) ako ima bar jedno re{ewe.n ) − слободни чланови..... Re{ewe sistema je svaka ure|ena n -torka realnih brojeva takva da zamenom x1 sa α1 ... b j ∈ R ( j = 1.. Sistem od m linearnih jedna~ina sa n nepoznatih ( m. Elementarne transformacije sistema linearnih jedna~ina su: (1) zamena mesta bilo kojim dvema jedna~inama sistema. 2 . (2) mno`ewe bilo koje jedna~ine sistema realnim brojem razli~itim od nule.xn − непознате. − neodre|en ako ima beskona~no mnogo re{ewa. + a2 n xn = b2 ⎨ .. y sa β i z sa γ svaka od jedna~ina sistema postaje numeri~ki identitet.x2 . xn sa α n ( α1 .. 2... po jednu vrednost za svaku nepoznatu. − odre|en ako ima samo jedno (jedinstveno) re{ewe tj..α 2 .α n ) svaka od jedna~ina sistema postaje numeri~ki identitet. mn n m ⎩ m1 1 m 2 2 pri ~emu su: аij ∈ R ( i = 1. protivre~an) ako nema re{ewa.. + a1n xn = b1 ⎪ ⎪a21 x1 + a22 x2 + . x1 . 2 . x2 sa α 2 .Ure|ena trojka realnih brojeva ( α .. − nesaglasan (nemogu}. Re{iti sistem linearnih jedna~ina zna~i na}i skup svih wegovih re{ewa. . Razmatraju}i skup re{ewa... + a x = b ..m.. j = 1. γ ) je re{ewe sistema ako zamenom x sa α ..... ⎪ ⎪a x + a x + ..β ... 34 ... .. n ∈ N ) je konjunkcija jedna~ina oblika ⎧a11 x1 + a12 x2 + .

b . ili je nemogu}. ima beskona~no mnogo re{ewa. 4. sistem ima jedinstveno re{ewe koje se dobija formulama D D (2) ako je D = 0 i bar jedna od determinanti Dx . Tada va`i: (1) ako je D ≠ 0 . Neka je za sistem ( ∗ ) od dve linearne jedna~ine sa dve nepoznate D= Dx = a1 a2 c1 c2 b1 b2 b1 b2 = a1b2 − a2b1 (determinanta sistema). y= Dy (Kramerove formule). 3 za a = 0 i b < 0 nejedna~ina nema re{ewa.Dy razli~ita od nule. sistem je nemogu}. (3) ako je D = Dx = Dy = 0 . ax ≥ b. a 35 .3 Linearne nejedna~ine Osnovni oblici linearnih nejedna~ina po nepoznatoj x su: x= Dx . Za nejedna~inu ax ≤ b va`i: 1 za a > 0 re{ewe je svaki realan broj x za koji je x ≤ 2 za a = 0 i b ≥ 0 re{ewe je svaki realni broj. tada je sistem ili neodre|en. ax > b ( a. = c1b2 − c2b1 i Dy = a1 a2 c1 c2 = a1c2 − a2 c1 . ax ≤ b. tj. ax < b. Primenom elementarnih transformacija sistem linearnih jedna~ina ne mewa skup re{ewa.(3) dodavawe proizvoqnoj jedna~ini sistema bilo koje druge jedna~ine prethodno pomno`ene nekim realnim brojem. b ∈ R ) .

≥ i > . ab ≥ 0 ⇔ ( a ≥ 0 ∧ b ≥ 0 ) ∨ ( a ≤ 0 ∧ b ≤ 0 ) . Tako.c ∈ R ) . za relacije ≤ i ≥ va`i: a ≤ a. a ≤ b ∧ c < 0 ⇒ ac ≥ bc. a ≥ 0 ⇔ ( a ≥ 0 ∧ b > 0) ∨ ( a ≤ 0 ∧ b < 0) . b ⋅ a Pri re{avawu nejedna~ina koristimo se osnovnim svojstvima relacija ≤. a ≤ b ∧ b ≤ a ⇒ a = b.2 = −b ± b 2 − 4ac ⋅ 2a 36 . KVADRATNE JEDNA^INE I NEJEDNA^INE 5. ( a. 5. ab ≤ 0 ⇔ ( a ≥ 0 ∧ b ≤ 0 ) ∨ ( a ≤ 0 ∧ b ≥ 0 ) .b.c ∈ R. Kvadratne jedna~ine Osnovni oblik kvadratne jedna~ine po nepoznatoj x je ax 2 + bx + c = 0 .4 za a < 0 re{ewe je svaki realan broj x za koji je x ≥ Sli~no se re{avaju i nejedna~ine ax < b. Re{ewa jedna~ine dobijamo po formuli x1. <. a ≤ b ⇒ a + c ≤ b + c. ax ≥ b i ax > b. b a ≤ 0 ⇔ ( a ≥ 0 ∧ b < 0) ∨ ( a ≤ 0 ∧ b > 0) . a ≤ b ∧ c > 0 ⇒ ac ≤ bc. na primer. a ≠ 0 ) .1. a ≤ b ∧ b ≤ c ⇒ a ≤ c. b ( a.b.

a a c x1 ∈ R ∧ x2 ∈ R ∧ x1 ⋅ x2 < 0 ⇔ D > 0 ∧ < 0 . re{ewa su konjugovano kompleksni brojevi x1. tj. a c c ax 2 + c = 0 ⇔ x = ± − за ≤ 0 . (2) ako je D = 0 . re{ewa su realna i jednaka. Za re{ewa kvadratne jedna~ine va`e Vietove formule: b x1 + x2 = − . (3) ako je D < 0 . U zavisnosti od znaka diskriminante razlikujemo slede}e slu~ajeve: (1) ako je D > 0 . re{ewa su realna i razli~ita. a a b c x1 < 0 ∧ x2 < 0 ⇔ D ≥ 0 ∧ − < 0 ∧ > 0. a x1 > 0 ∧ x2 > 0 ⇔ D ≥ 0 ∧ − 37 .2 = α ± β i.U specijalnim slu~ajevima imamo: b ax 2 + bx = 0 ⇔ x ( ax + b ) = 0 ⇔ x = 0 ∨ x = − . a c x1 ∈ R ∧ x2 ∈ R ∧ x1 ⋅ x2 > 0 ⇔ D ≥ 0 ∧ > 0. imamo jedno dvostruko realno re{ewe. a a ax 2 + c = 0 ⇔ x = ±i c c за > 0. a c x1 ⋅ x2 = ⋅ a Znak re{ewa kvadratne jedna~ine odre|en je sa: b c > 0 ∧ > 0. a a 2 Izraz D = b − 4ac zove se diskriminanta kvadratne jedna~i- ne.

oblika ax 2 + bx + c = a ( x − x1 )( x − x2 ) i analizom znaka dobijenog proizvoda. onda odgovaraju}u kvadratnu nejedna~inu re{avamo kori{}ewem faktorisanog oblika kvadratnog trinoma. Kvadratne nejedna~ine Osnovni oblici kvadratnih nejedna~ina su: ax 2 + bx + c ≥ 0 . i ona se smenom t = x n svodi na kvadratnu jedna~inu Za n = 2 trinomna jedna~ina postaje bikvadratna jedna~ina ax 4 + bx 2 + c = 0. ( ∀x ∈ R ) ( ax 2 + bx + c ≥ 0 ) ⇔ a > 0 ∧ D ≤ 0. ( a. ( ∀x ∈ R ) ( ax 2 + bx + c < 0 ) ⇔ a < 0 ∧ D < 0.b.2.c ∈ R. ( ∀x ∈ R ) ( ax 2 + bx + c ≤ 0 ) ⇔ a < 0 ∧ D ≤ 0.Trinomna jedna~ina je jedna~ina oblika ax 2 n + bx n + c = 0 . 38 . Ako jedna~ine ( a ≠ 0) ax 2 + bx + c < 0. U ostalim slu~ajevima va`i: ( ∀x ∈ R ) ( ax 2 + bx + c > 0 ) ⇔ a > 0 ∧ D < 0. ax 2 + bx + c ≤ 0 . ax 2 + bx + c > 0 . 5. tj. su x1 i x2 realna i razli~ita re{ewa kvadratne ax 2 + bx + c = 0 . a ≠ 0. at 2 + bt + c = 0. n ∈ N ) .

39 . Slu~aj a < 0 svodimo na slu~aj a > 0 mno`ewem kvadratne nejedna~ine sa −1 i vode}i ra~una da se pri tome mewa smer nejednakosti. +∞ ) .x1 ⎤ ∪ ⎡ x2 . kvadratnu jedna~inu je najjednostavnije re{avati skicirawem odgovaraju}eg grafika kvadratne funkcije. ⎦ ⎣ ⇔ x ≥ x2 ∨ x ≤ x1 ⇔ (x − x1 ≥ 0 ∧ x − x2 ≥ 0) ∨ ( x − x1 ≤ 0 ∧ x − x2 ≤ 0 ) Sli~no se re{avaju i ostali slu~ajevi kvadratnih nejedna~ina. tada va`i: ax 2 + bx + c ≥ 0 ⇔ a ( x − x1 )( x − x2 ) ≥ 0 ⇔ ( x ≥ x1 ∧ x ≥ x2 ) ∨ ( x ≤ x1 ∧ x ≤ x2 ) ⇔ x ∈ ( −∞ . Ipak.Ako je a > 0 i D > 0 i ako su x1 i x2 ( x1 < x2 ) realni i razli~iti koreni kvadratnog trinoma ax 2 + bx + c .

n ∈ R ) . Za k = 0 i n ≠ 0 k funkcija nema nula. Linearna funkcija Op{ti oblik linearne funkcije je y = f ( x ) = kx + n. striktno opadaju}a za k < 0 i konstantna za k = 0. tangens ugla α koji prava zaklapa sa pozitivnim smerom x -ose.1. tj. Broj k = tg α je koeficijent pravca prave tj. Veli~ina n je odse~ak na y -osi. a skup wenih vrednosti n za k ≠ 0. +∞ ) . R f = R za k ≠ 0 i R f = {n} za k = 0. Grafik svake linearne funkcije je prava (sl. = R = ( −∞ . tj. 7 40 . funkcija se svodi na y = 0 i wen grafik je x -osa. Nula linearne funkcije je x = − Nije svaka prava grafik neke linearne funkcije. Domen funkcije je D f ( k . Ako je k = n = 0 . LINEARNA I KVADRATNA FUNKCIJA 6. Funkcija je striktno rastu}a za k > 0 . 7). prave sa jedna~inom x = a ( a ∈ R ) ne predstavqaju grafik nijedne linearne funkcije y n 0 y y = kx + n k >0 x y = kx + n k <0 n 0 −n k α (a) y n (b) y −n k α x x=a y=n k =0 0 a x 0 (v) (g) x Sl.6. ordinata prese~ne ta~ke prave sa y -osom. Prave paralelne sa y -osom.

Kvadratna funkcija Op{ti oblik kvadratne funkcije je y = f ( x ) = ax 2 + bx + c. 8 Ako je a > 0 . raste za x ∈ ⎜ −∞ .c ∈ R. +∞ ) . ⎟. funkcija je konveksna. Ako je a < 0 . Ordinata prese~ne ta~ke parabole sa y -osom je y = f ( 0 ) = c. − b 4ac − b 2 ⎛ b ⎞ opada za x ∈ ⎜ − ima maksimum ymax = ⋅ . ⎥ za a < 0. 41 . 4a 4a ⎦ ⎣ ⎠ ⎝ Grafik svake kvadratne funkcije je parabola (sl.6. 2a ⎠ b 4ac − b 2 ⎛ b ⎞ ima minimum ymin = ⋅ . Domen funkcije je D f ( a. 2a ⎠ Teme parabole je wena najni`a ta~ka. a skup wenih vrednosti ⎡ 4ac − b 2 ⎞ ⎛ 4ac − b 2 ⎤ Rf = ⎢ . 8). funkcija je konkavna. = ( −∞ .b. − raste za x ∈ ⎜ − ⎛ ⎝ b ⎞ ⎟. a ≠ 0 ) . 4a ⎠ ⎝ 2a y c T 0 a>0 y c T a<0 − b 2a x 0 − b 2a x Sl.2. opada za x ∈ ⎜ −∞ . + ∞ ⎟ za a > 0 i R f = ⎜ −∞ . Teme ⎛ b 4ac − b 2 ⎞ parabole je wena ta~ka T ⎜ − . +∞ ⎟ i za x = − 4a 2a ⎝ 2a ⎠ Teme parabole je wena najvi{a ta~ka. +∞ ⎟ i za x = − 4a 2a ⎝ 2a ⎠ ⎛ ⎝ b ⎞ ⎟.

9 U ovom slu~aju (pod pretpostavkom da je x1 < x2 ) va`i: ax 2 + bx + c ≥ 0 ⇔ x ∈ ( −∞ . a>0 y T a<0 x2 x 0 x1 T x2 x 0 x1 Sl.x2 ⎤ .⎫ ⎦ ⎣ ⎪ ax 2 + bx + c > 0 ⇔ x ∈ ( −∞ . ⎪ ⎭ i ax 2 + bx + c ≤ 0 ⇔ x ∈ ( −∞ .x2 ) . ⎪ ⎣ ⎦ ⎪ ax 2 + bx + c < 0 ⇔ x ∈ ( x1 .x1 ⎤ ∪ ⎡ x2 . Pri tome su od zna~aja samo broj realnih nula funkcije i znak koeficijenta а . +∞ ) . +∞ ) . ⎪ ⎪ ⎬ (za a < 0 ) ax 2 + bx + c ≥ 0 ⇔ x ∈ ⎡ x1 .Skicirawe grafika kvadratne funkcije omogu}uje jednostavno re{avawe odgovaraju}e kvadratnie nejedna~ine.x1 ) ∪ ( x2 .x1 ) ∪ ( x2 .x1 ⎤ ∪ ⎡ x2 . ⎪ ⎣ ⎦ ⎪ ax 2 + bx + c > 0 ⇔ x ∈ ( x1 . +∞ ) . broj realnih re{ewa jedna~ine ax 2 + bx + c = 0 . 9). ⎪ ⎪ ⎬ (za a > 0 ) 2 ax + bx + c ≤ 0 ⇔ x ∈ ⎡ x1 . zavisi od znaka diskriminante Ako je D > 0 . y D = b 2 − 4ac. funkcija ima dve razli~ite realne nule i parabola u dvema ta~kama se~e x -osu (sl. ⎪ ⎭ 42 . tj.⎫ ⎦ ⎣ ⎪ 2 ax + bx + c < 0 ⇔ x ∈ ( −∞ .x2 ⎤ . +∞ ) .x2 ) . Broj realnih nula kvadratne funkcije.

⎪ ⎭ i b ⎫ . +∞ ⎟ . ⎪ ⎭ ax 2 + bx + c ≥ 0 ⇔ x = − y a>0 y x 0 a<0 − b 2a T x T 0 − b 2a Sl. − ⎟ ∪ ⎜ − . 2 a ⎠ ⎝ 2a ⎝ ⎠ ⎪ ⎪ ax 2 + bx + c ≤ 0 ⇔ x ∈ ( −∞ . +∞ ) . − ⎟ ∪ ⎜ − .⎪ ⎪ ⎬ (za a < 0 ) b ⎞ ⎛ b ⎛ ⎞ ⎪ 2 ax + bx + c < 0 ⇔ x ∈ ⎜ −∞ . kvadratna funkcija nema realnih nula i parabola se nalazi ili iznad (za a > 0 ) ili ispod (za a < 0 ) x -ose i va`i: 43 .Za D = 0 (sl. ⎪ 2a ⎪ ax 2 + bx + c > 0 ⇔ x ∈∅ ( нема реалних решења ) . ⎪ 2a ⎪ 2 ax + bx + c < 0 ⇔ x ∈∅ ( нема реалних решења ) . +∞ ) . 10 Ako je D < 0 (sl. parabola svojim temenom dodiruje x -osu i va`i: ax 2 + bx + c ≥ 0 ⇔ x ∈ ( −∞ . ⎪ ⎪ 2a ⎠ ⎝ 2a ⎝ ⎠ ⎬ (za a > 0 ) b ⎪ ax 2 + bx + c ≤ 0 ⇔ x = − . 10) kvadratna funkcija ima jednu dvostruku realnu nulu. 11). +∞ ⎟ . ⎫ ⎪ b ⎞ ⎛ b ⎛ ⎞ ⎪ 2 ax + bx + c > 0 ⇔ x ∈ ⎜ −∞ .

⎪ ⎪ ax 2 + bx + c ≤ 0 ⇔ x ∈∅ ( нема реалних решења ) .⎫ ⎪ ax 2 + bx + c > 0 ⇔ x ∈∅ ( нема реалних решења ) .⎪ ⎭ i ax 2 + bx + c ≥ 0 ⇔ x ∈∅ ( нема реалних решења ) . 11 Kanonski oblik kvadratne funkcije je y = a ( x − α) + β . +∞ ) .⎪ ⎪ ⎬ (za a < 0 ) 2 ax + bx + c < 0 ⇔ x ∈ ( −∞ . +∞ ) . +∞ ) . ⎪ ⎭ y a>0 y T a<0 x T 0 x 0 Sl. 2 ( ) pri ~emu je α = − b 4ac − b 2 ⋅ a β= 2a 4a 2 44 . ⎫ ⎪ ⎪ ax 2 + bx + c > 0 ⇔ x ∈ ( −∞ . +∞ ) . ⎪ ⎬ (za a > 0 ) ax 2 + bx + c < 0 ⇔ x ∈∅ ( нема реалних решења ) .ax 2 + bx + c ≥ 0 ⇔ x ∈ ( −∞ . ⎪ ⎪ 2 ax + bx + c ≤ 0 ⇔ x ∈ ( −∞ .

EKSPONENCIJALNA FUNKCIJA. EKSPONENCIJALNE JEDNA^INE I NEJEDNA^INE 7. Pri re{avawu eksponencijalnih jedna~ina koristimo se svojstvom injektivnosti eksponencijalne funkcije: a 1 = a 2 ⇔ x1 = x2 . 12). +∞ ) . Domen funkcije je D f ( а > 0. x x 45 . y y a x a >1 a x 0 < a <1 a 1 0 1 x a 0 1 1 x Sl. 12 7. = R = ( −∞ . a ≠ 1) . funkcije R f = ( 0 . +∞ ) . a za 0 < a < 1 strogo opadaju}a. a skup vrednosti Za a > 1 funkcija je strogo rastu}a. Eksponencijalna funkcija Eksponencijalna funkcija je funkcija oblika y = f ( x) = ax . Grafici eksponencijalnih funkcija dati su na slici (sl. Eksponencijalne jedna~ine Eksponencijalne jedna~ine su jedna~ine kod kojih se nepoznata nalazi u izlo`iocu (eksponentu) stepena.7.2.1.

( a > 0. LOGARITAMSKE JEDNA^INE I NEJEDNA^INE 8.⎪ ⎭ a <a i g x h x a ( ) < a ( ) ⇔ x ∈ Dg ∩ Dh ∧ g ( x ) > h ( x ) .1. u oznaci log a b . 8 .⎫ ⎪ ⎬ ( ако је 0 < a < 1) g( x) h( x ) a >a ⇔ x ∈ Dg ∩ Dh ∧ g ( x ) < h ( x ) . re{ewe eksponencijalne jedna~ine g x h x a ( ) =a ( ) je x ∈ R x ∈ Dg ∩ Dh 0 < a ≠ 1. odnosno ≥ .Za date funkcije g i h .⎪ ⎭ Sli~no se postupa u slu~aju nejedna~ina sa ≤ . Eksponencijalne nejedna~ine Eksponencijalne nejedna~ine su nejedna~ine kod kojih se nepoznata nalazi u izlo`iocu (eksponentu) stepena.⎪ ⎬ ( ако је a > 1) g x h x a ( ) > a ( ) ⇔ x ∈ Dg ∩ Dh ∧ g ( x ) > h ( x ) . Logaritam Logaritam broja b > 0 za datu osnovu (bazu) a dobio broj b . { } za a = 1 i {x ∈ R x ∈ D g ∩ Dh ∧ g ( x ) = h ( x ) za } 7. a ≠ 1) .3. Pri re{avawu eksponencijalnih nejedna~ina koristimo se svojstvom stroge monotonosti eksponencijalne funkcije y = a x : ra{}ewa za a > 1 i opadawa za 0 < a < 1 . LOGARITAM I LOGARITAMSKA FUNKCIJA. je broj kojim treba stepenovati osnovu a da bi se 46 . Broj b se zove numerus logaritma. Za date funkcije g i h va`i: g( x) h( x ) ⎫ ⇔ x ∈ Dg ∩ Dh ∧ g ( x ) < h ( x ) .

b > 0 ) . b = log a b − log a c.Prema tome. imamo da je c = log a b ⇔ a c = b . Uobi~ajeno je pisati Prirodni sa osnovom log e x = ln x. Po dogovoru pi{emo log10 x = log x. log a ( b ⋅ c ) = log a b + log a c. Dekadni logaritmi su logaritmi sa osnovom 10. +∞ ) . c log a b x = x log a b. Osnovne osobine logaritma su: log a 1 = 0. da su svi numerusi pozitivni i da su imenioci razlomaka razli~iti od nule). logb a 1 log a b. logaritmi su logaritmi e ( e = 2. 7182818. 1 . a log a b =b .a ≠ 1. log a a = 1.) ... odnosno ( a > 0. 47 .1) ∪ (1. log a log a b = log a b = logc b logc a . k log a k b = (U svim navedenim relacijama pretpostavqamo da su osnove logaritama iz ( 0 .

tj. Pri re{avawu logaritamskih jedna~ina koristimo se svojstvom injektivnosti logaritamske funkcije. Logaritamska funkcija y = log a x je inverzna eksponencijalnoj funkciji y = a x . kao i ~iwenicom da nu- 48 . y y y = log a x 1 1a x 0 a 0 < a <1 1 0 1 x a >1 y = log a x Sl. Logaritamska funkcija ( a > 0. a strogo opadaju}a za Grafici tipi~nih logaritamskih funkcija dati su na slici (sl. 13). i zato su wihovi grafici simetri~ni u odnosu na pravu y = x. vrednosti funkcije R f = ( −∞ . 8.2. +∞ ) . Logaritamska funkcija je funkcija oblika y = f ( x ) = log a x. a skup Funkcija je strogo rastu}a za a > 1. Logaritamske jedna~ine Logaritamske jedna~ine su jedna~ine kod kojih se nepoznata javqa u numerusu.8. Domen logaritamske funkcije je D f = ( 0 . a ≠ 1) . odnosno pod znakom logaritma. grafik logaritamske funkcije se~e x -osu u ta~ki sa apscisom x = 1. 13 Nula svake logaritamske funkcije je x = 1 . 0 < a < 1.3. +∞ ) .

⎪ ⎭ i log a g ( x ) < log a h ( x ) ⇔ g ( x ) > h ( x ) ∧ h ( x ) > 0 . 49 .merus svake logaritamske funkcije mora biti pozitivan realan broj. odnosno pod znakom logaritma. odnosno ≥ .4. ⎫ ⎪ ⎬ (za 0 < a < 1 ) log a g ( x ) > log a h ( x ) ⇔ g ( x ) < h ( x ) ∧ g ( x ) > 0.⎪ ⎭ Sli~no se postupa u slu~aju nejedna~ina sa ≤ .⎫ ⎪ ⎬ (za a > 1 ) log a g ( x ) > log a h ( x ) ⇔ g ( x ) > h ( x ) ∧ h ( x ) > 0 . va`i log a g ( x ) = log a h ( x ) ⇔ g ( x ) = h ( x ) ∧ g ( x ) > 0 ∧ h ( x ) > 0. za a > 0 . Pri re{avawu logaritamskih nejedna~ina koristimo se svojstvom stroge monotonosti logaritamske funkcije (ra{}ewa za a > 1 i opadawa za 0 < a < 1 ). 8. onda va`i: log a g ( x ) < log a h ( x ) ⇔ g ( x ) < h ( x ) ∧ g ( x ) > 0 . Logaritamske nejedna~ine Logaritamske nejedna~ine su nejedna~ine kod kojih se nepoznata javqa u numerusu. a ≠ 1 i za date funkcije g i h . kao i ~iwenicom da numerus svake logaritamske funkcije mora biti pozitivan realan broj. Prema tome. Ako su g i h date funkcije.

ako osim ta~aka zajedni~kog kraka nemaju drugih zajedni~kih ta~aka. 15 q O p Sl. Da bi smo naglasili koja od dve oblsti ravni je oblast ugla. onda se dobijeni ugao naziva nula-ugao. q r O r p Sl. onda se dobijeni ugao naziva pun ugao. a ako je oblast ugla prazan skup. ∠pOq ili ∠AOB . Ako se poluprave Op i Oq poklapaju i ako je oblast ugla ravan bez poluprave Op. 14). odnosno A i B nije bitan.15). a B ∈ q . Oznaka ugla je α . 16 Sl. mo`emo to u~initi navo|ewem bilo koje ta~ke iz unutra{wosti te oblasti. ako je to potrebno. a oblast ugla poluravan. Ako je unija polupravih Op i Oq prava. ∠pOr i ∠rOq . onda se dobijeni ugao naziva opru`en ugao. 14 Zajedni~ki po~etak O je teme ugla. odnosno . pri ~emu je A ∈ p . Dva ugla u ravni. q B q α O p α O A p Sl. Oznaka za teme ugla pi{e se izme|u p i q . dok redosled oznaka p i q .9. 17 50 . OSNOVNI POJMOVI U TRIGONOMETRIJI I OSNOVNI TRIGONOMETRIJSKI IDENTITETI 9.1. a poluprave Op i Oq su kraci ugla. Ugao Ugao je unija dve poluprave sa zajedni~kim po~etkom i jedne od dve oblasti na koje te dve poluprave dele ravan (sl. sa zajedni~kim krakom Or nazivaju se susednim uglovima (sl. izme|u A i B .

a oblast ugla pOr je podskup oblasti ugla pOq . a o{tar ili tup ako je mawi ili ve}i od svog naporednog ugla. za uglove ka`emo da su naporedni (sl. 21 Dva ugla su jednaka ako se izometrijskim transformacijama mogu dovesti do poklapawa. Ugao ∠pOq je konveksan (ispup~en) ako je AB ⊂ ∠pOq (sl. sl. 20 q B Sl.20). Sl. 17).21). 16). 19 q B α α O A O p A p Sl. koji nisu zajedni~ki. takva da je A ∈ Op i B ∈ Oq . sl. B} (sl. 18 Sl. 22 51 . Ako je unija krakova.Ugao pOr je mawi od ugla pOq. Ugao je prav ako je podudaran svom naporednom uglu (sl. q B α A B q p A α O p O Sl.19. prava. 22). ili su takve wihove dopune do punog ugla (sl. ako se krak Or ugla pOr nalazi u oblasti ugla pOq. Neka je AB du` u ravni ugla ∠pOq .18. Uglovi sa paralelnim kracima su jednaki ako su oba o{tra ili oba tupa. a nekonveksan (udubqen) ako je AB ∩ ∠pOq = {A.

Uglovi sa normalnim kracima su jednaki ako su oba o{tra ili oba tupa. ( ) 1 = 60′ i 1′ = 60′′ . dobijaju se negativni uglovi. 23 9. Sl. dobija se proizvoqno veliki pozitivni ugao. onda se ka`e krak rotira oko temena O do poklapawa sa drugim krakom u smeru suprotnom od kretawa kazaqki na ~asovniku (pozitivni smer). 23). Oq ) . odakle sledi da je ′ ⎛ 1 ⎞ ⎛ 1 1 ⎞ 1′′ = ⎜ ⎟ = ⎜ ⋅ ⎟ . Ako se posle rotacije od punog ugla nastavi rotacija u pozitivnom smeru do poklapawa sa drugim krakom. pri ~emu je: Ugao koji je 90 -ti deo pravog ugla ima meru jedan stepen 1 . ina~e je negativan . dobija se ugao ve}i od punog ugla. Mawe merne jedinice su jedan minut (1′) i jedan sekund (1′′) . ⎝ 60 ⎠ ⎝ 60 60 ⎠ ⎛ 1 ⎞ 1′ = ⎜ ⎟ ⎝ 60 ⎠ i 52 . Uop{tewe pojma ugla i merewe ugla da je ugao pOq orijentisan i ozna~ava se sa ∠ ( Op. Ako se prvo izvr{i k ( k ∈ N ) rotacija za pun ugao i nastavi rotacija do poklapawa sa drugim krakom. ili su takve wihove dopune do punog ugla (sl. Ako se rotacije vr{e u negativnom smeru.2. Ako se prvi Ako kraci ugla pOq ~ine ure|en par (Op.Oq ) . ugao je pozitivan .

Prema tome, pun ugao ima 360 stepeni ( 360 ), a opru`en ugao ima

180 stepeni ( 180 ).
q

r2
O

l1

l2
p

r1

Neka je ∠pOq centralni ugao kruga k1 (O, r1 ) i neka je k 2 (O, r2 ) bilo koji, wemu koncentri~an krug (sl. 24). Odnos kru`nog luka u oblasti ugla i odgovaraju}eg polupre~nika kruga je stalan

Sl. 24

⎞ ⎟ , pa se mo`e uzeti za meru ugla. Ova mera se naziva ⎟ ⎠ l radijanska mera ugla. Ako je = 1 , odgovaraju}i ugao ima meru jedan r
radijan (1 rad ili samo 1). Za kru`ni luk koji odgovara punom uglu va`i l = 2rπ , pa pun ugao ima 2π radijana, a opru`en ugao ima π radijana. Ako je polupre~nik kruga r = 1 , onda se radijanska mera ugla svodi na merni broj du`ine odgovaraju}eg kru`nog luka u oblasti ugla. U narednoj tablici navedene su radijanske i odgovaraju}e stepene mere nekih uglova:

⎛ l1 l 2 ⎜ = ⎜r ⎝ 1 r2

radijanska mera ugla stepena mera ugla
.

0 0 30

π
6 45

π
4 60

π
3 90

π
2 180

π
270

3π 2

2π 360

53

9.3. Trigonometrijske funkcije o{trog ugla
Neka je α o{tar ugao pravouglog trougla ABC sa pravim uglom kod temena C , katetom a naspram ugla α , katetom b koja je krak ugla α i hipotenuzom c (sl. 25). Tada je:

sin α =

a c

⎛ naspramna kateta ⎞ ⎜ ⎟, ⎜ ⎟ hipotenuza ⎝ ⎠ ⎛ nalegla kateta ⎞ ⎜ ⎜ hipotenuza ⎟ , ⎟ ⎝ ⎠

B c a

b cos α = c a tgα = b ctgα = b a

α
А b
Sl. 25

⎛ naspramna kateta ⎞ ⎜ ⎟, ⎝ nalegla kateta ⎠
⎛ nalegla kateta ⎞ ⎜ ⎜ naspramna kateta ⎟ . ⎟ ⎝ ⎠

C

Vrednosti trigonometrijskih funkcija nekih o{trih uglova date su u narednoj tablici, a s tim u vezi treba obratiti pa`wu na slike 26 i 27.

30 sin α cos α tgα ctgα 1 2 3 2 3 3 3

45 2 2 2 2 1 1

60 3 2 1 2 3 3 3
30
3 2

45

1

2

1

60
1 2

45

1
Sl. 27

Sl. 26

54

9.4. Definicija trigonometrijskih funkcija proizvoqnog ugla Neka je k jedini~ni krug sa centrom u koordinatnom po~etku i ∠(O p , Oq ) orijentisani ugao, gde je prvi krak O p pozitivni deo x -ose, a drugi krak Oq se dobija rotacijom kraka O p za ugao α
oko temena O . Neka je Oq ∩ k = {M } i neka su x M и y M koordinate ta~ke M ( sl. 28). Ako je α radijanska mera ugla svako α ∈ R po definiciji:

(O p , Oq ) , tada je za
ctgα = xM , yM ≠ 0 . yM

sin α = yM ;

cos α = xM ;

tgα =

yM , xM ≠ 0 ; xM

Polo`aj drugog kraka Oq ne}e se promeniti posle rotacije od punog ugla , a odnos

xM y , kao ni odnos M , kada su definisani, yM xM

ne}e se promeniti posle rotacije od polovine punog ugla, pa na osnovu prethodne definicije sledi da su trigonometrijske funkcije proizvoqnog ugla periodi~ne. Za funkcije y = sin x, x ∈ R i y = cos x, x ∈ R osnovni period je 2π , a za funkcije

y = tgx, x ≠
je π .

π

2

+ kπ , k ∈ Z i y = ctgx , x ≠ kπ , k ∈ Z osnovni period

y
1

q M

yM

α
–1

0

xM

p 1 x

–1

t

Sl. 28

55

Za funkcije y = sin (ω x + ϕ ) i y = cos(ωx + ϕ ), x ∈ R i ω ≠ 0 osnovni period je

T=

ωx +ϕ ≠
je T =

π
2

ω

, a

za

funkcije

y = tg (ω x + ϕ ) ,

+ kπ i y = ctg (ωx + ϕ ) , ω x + ϕ ≠

π
2

+ kπ osnovni period

π . ω

Vrednosti trigonometrijskih funkcija nekih uglova date su u narednoj tablici (oznaka − zna~i da funkcija nije definisana za odre|eni ugao).

π
sin α cos α
tgα ctgα

π
4 2 2 2 2 1 1

π
3 3 2 1 2 3 3 3

6 1 2 3 2 3 3 3

0 0 1 0 −

π
2 1 0 − 0

π
0 −1 0 −

3π 2 −1 0 − 0

2π 0 1 0 −

56

9.5. Svo|ewe trigonometrijskih funkcija proizvoqnog ugla na funkcije o{trog ugla
Kako su trigonometrijske funkcije periodi~ne, to se vrednosti ovih funkcija za proizvoqan ugao mogu izraziti pomo}u vrednosti trigonometrijskih funkcija za o{tar ugao :

q
β

q

α
p

α
0

0

β

p

Sl. 29

Sl. 30

sinβ = sin (2kπ + α ) = sinα , k ∈ Z ; cosβ = cos (2kπ + α ) = cos α , k ∈ Z ;
q

⎛π ⎞ sinβ = sin⎜ − α ⎟ = cosα ; ⎝2 ⎠ ⎛π ⎞ cosβ = cos⎜ − α ⎟ = sinα ; ⎝2 ⎠
q

α
β
0
p

α β
0

p

Sl. 31

Sl. 32

⎛π ⎞ sinβ = sin⎜ + α ⎟ = cosα ; ⎝2 ⎠ ⎛π ⎞ cosβ = cos⎜ + α ⎟ = − sinα ; ⎝2 ⎠

sinβ = sin (π − α ) = sinα ; cosβ = cos (π − α ) = −cosα ;

57

α
q

β
0

β
p q

α

0

p

Sl. 33

Sl. 34

sinβ = sin (π + α ) = − sinα ; cosβ = cos (π + α ) = −cosα ;

⎛ 3π ⎞ sinβ = sin⎜ − α ⎟ = −cosα ⎝ 2 ⎠ ⎛ 3π ⎞ cosβ = cos⎜ − α ⎟ = − sinα ; ⎝ 2 ⎠

β 0

p

β 0 α
q
Sl. 36

p

α
Sl. 35

q

⎛ 3π ⎞ sinβ = sin⎜ + α ⎟ = −cosα ; ⎝ 2 ⎠ ⎛ 3π ⎞ cosβ = cos ⎜ + α ⎟ = sinα ; ⎝ 2 ⎠
Za ugao −α va`i :

sinβ = sin (2π − α ) = − sinα ; cosβ = cos (2π − α ) = cosα .

sinβ = sin (0 − α ) = − sinα ; cosβ = cos(0 − α ) = cosα .

0 β

α
q

p

Sl. 37

58

k ∈ Z sin 2 α sin 2 α tg 2α . k ∈ Z 2 9. k ∈ Z sin α kπ tgα ⋅ ctgα = 1 .а) 4. 3.а) 2. 1. 3. 9. α ≠ 2 2 cos α cos 2 α 1 2 cos α = . = = 2 1 sin 2 α + cos 2 α tg α + 1 sin 2 α = + kπ . = = 2 2 2 1 sin α + cos α tg α + 1 α≠ 6. k ∈ Z cos α 2 cos α ctgα = . 3. 2.6. k ∈ Z 1 − tgα tgβ 2 2tgα 5.а) tg 2α = 1 − tg 2α 59 . sin (α + β ) = sin α cos β + cos α sin β sin 2α = 2 sin α cos α sin (α − β ) = sin α cos β − cos α sin β cos(α + β ) = cos α cos β − sin α sin β cos 2α = cos 2 α − sin 2 α cos(α − β ) = cos α cos β + sin α sin β tgα + tgβ π 5. α + β ≠ + kπ . 4. 5. α . α ≠ + kπ . Osnovni trigonometrijski identiteti 1. Adicione formule α≠ π 1. α ≠ kπ . β . tg (α + β ) = .7. sin 2 α + cos 2 α = 1 π sin α tgα = . π 2 + kπ .Za ostale trigonometrijske funkcije svo|ewe se vr{i na osnovu prethodno navedenih formula i trigonometrijskih identiteta.

β .α − β 1 + tgα tgβ ctgα ctgβ − 1 7. ctg (α − β ) = . sin α = cos α 2 α α 2 +1 sin cos α = 2 α 2 2 + cos = cos 2 sin α 2 − sin 2 + cos α 2 = 2 2 tg 2 α . tg (α − β ) = ≠ π 2 + kπ . α . k ∈ Z следи да је следи да је tg 2α = 1 − cos 2α 1 + cos 2α 2 sin и ctg 2α = 2tg 1 + cos 2α . α . 2 Из претходне две формуле следи да је 6. α 2 2 60 . ctg (α + β ) = . Из cos 2α = cos 2 α − sin 2 α = 2 cos 2 α − 1 1 + cos 2α cos 2 α = . 2 Из cos 2α = cos 2 α − sin 2 α = 1 − 2 sin 2 α 1 − cos 2α sin 2 α = .tgα − tgβ . 1 − cos 2α α 2 10. k ∈ Z ≠ kπ .α − β ctgβ − ctgα 9.а) ctg 2α = 2ctgα ctgα ctgβ + 1 8. α . 2 2 α 2 α 2 α 2 Из претходне две формуле следи да је tgα = 2tg 1 − tg α 2 α 2 и ctgα = 1 − tg 2 2tg α 2 . β . 2 1 − tg 2 1 + tg α 2 .α + β ctgα + ctgβ ctg 2α − 1 7. β . k ∈ Z ≠ kπ .

k ∈ Z sin α sin β 9. sin α − sin β = 2 cos sin 2 2 α+β α −β 3. sin α cos β = [sin (α + β ) + sin (α − β )] 2 1 2. Grafici osnovnih trigonometrijskih funkcija 1. ctgα ± ctgβ = .9. Transformacija proizvoda trigonometrijskih funkcija u zbir 1 1. α .9.8.10. cos α + cos β = 2 cos cos 2 2 α +β α −β 4. k ∈ Z cos α cos β 2 sin (β ± α ) 6. α . 38 . cos α − cos β = −2 sin sin 2 2 π sin (α ± β ) 5. β ≠ + kπ . Transformacija zbira trigonometrijskih funkcija u proizvod α+β α −β cos 1. 61 Sl. β ≠ kπ . sin α + sin β = 2 sin 2 2 α +β α −β 2. sin α sin β = − [cos(α + β ) − cos(α − β )] 2 9. tgα ± tgβ = . y = sinx y 1 0 -1 π 2π x Основни период функције y = sinx је 2π . cos α cos β = [cos(α + β ) + cos(α − β )] 2 1 3.

41 Основни период функције y=tgx је π . 62 .2. 40 3. 39 Основни период функције y = cosx је 2π . ⎛π ⎞ sin⎜ − x ⎟ = cosx ⎝2 ⎠ y 1 0 -1 π 2π x Sl. y=tgx y − 3π 2 −2π −π −π 2 0 π 2 3π 2 2π 5π 2 x Sl. y = cosx y 1 0 -1 π 2π x Sl.

63 .42 Основни период функције y=ctgx је π .4. y=ctgx y − 3π 2 −2π −π −π 2 0 π 2 π 3π 2 2π 5π 2 3π x Sl.

11. −1 су Sl.9. y = arcsinx y 1 −π 2 0 -1 y π 2 π 2 x Функција f : [− π 2. −π 2 Sl. 45 64 . 44 y π 2 1 −π 2 -1 0 -1 −π 2 1 π 2 x Графици функција f и f симетрични у односу на праву y = x .1] f (x ) = sinx је бијeкција (обостраноједнозначно пресликавање). 43 Инверзна функција функције f је функција -1 0 1 x f −1 : [− 1. Inverzne trigonometrijske funkcije 1.1] → [− π 2. Sl. π 2] → [− 1. π 2] f −1 ( x ) = arcsinx .

π ] → [− 1. Sl. 48 65 . –1 y 0 x 1 Sl. y = arccosx y 1 π 0 –1 π 2 x Функција f : [0. 47 π π 2 1 π 2 –1 0 –1 1 π x Графици функција f и f −1 су симетрични у односу на праву y = x . Sl.2.1] f ( x ) = cosx је бијeкција (обостраноједнозначно пресликавање). 46 y π π 2 Инверзна функција функције f је функција f f −1 −1 : [− 1. π ] (x ) = arccosx .1] → [0.

Sl. ∞ ) → (− π 2 . ∞ ) f ( x ) = tgx је бијeкција (обостраноједнозначно пресликавање). 50 y π 2 −π 2 π 2 0 −π 2 x Графици функција f и f −1 су симетрични у односу на праву y = x . π 2 ) f −1 ( x ) = arctgx .3. 49 y π 2 x Инверзна функција функције f је функција f −1 : (− ∞. π 2 ) → (− ∞. Sl. 0 −π 2 Sl. y = arctgx y Функција −π 2 0 π 2 x f : (− π 2 . 51 66 .

π 2) → (− ∞. ∞ ) → ( 0.4. 54 67 . Sl. π ) x 0 f −1 (x ) = arcctgx . y = arcctgx y Функција 0 π 2 π x f : (− π 2 . ∞ ) f (x ) = ctgx је бијeкција (обостраноједнозначно пресликавање). 52 y π π 2 Инверзна функција функције f је функција f −1 : ( −∞. Sl. 53 y π π 2 0 π 2 π x Графици функција f и f −1 су симетрични у односу на праву y = x . Sl.

једначина се своди на једначину типа 3.3.cosx. За a ≠ 0 deqewem sa 2 9 10 asin x + bsinxcosx + ccos x = 0 cos 2 x ≠ 0 своди се на једначину atg 2 x + btgx + c = 0 (тип 5) Ако десну страну једначине напишемо у облику asin 2 x + bsinxcosx + ccos 2 x = d d sin 2 x + cos 2 x . За x ≠ 7 + kπ . k ∈ Z x = ± arccosa + 2kπ . k ∈ Z x = arctga + kπ . a ≠ 0. b ≠ 0 са cosx . Osnovne trigonometrijske jedna~ine 1 2 3 4 5 6 sinx = a .4. 2 ( ) 68 . k ∈ Z Pn (t ) = 0 t ∈ {sinx. сређивањем добијамо једначину типа 9. TRIGONOMETRIJSKE JEDNA^INE I NEJEDNA^INE 10.ctgx} sinax ± sinbx = 0 cosax ± cosbx = 0 tgax ± tgbx = 0 ctgax ± ctgbx = 0 Одговарајућом сменом своде се на алгебарске једначине. a ≠ 0 . k ∈ Z дељењем 2 asinx + bcosx = 0. Трансформацијом збира и разлике тригонометријских функција у производ своде се на једначине типа 1. a ≤ 1 tgx = a . a ∈ R x = arcsina + 2kπ . k ∈ Z x = arcctga + kπ . a ∈ R ctgx = a .tgx. ili x = π − arcsina + 2kπ .10. a ≤ 1 cosx = a . c ≠ 0 π 8 c < a2 + b2 Дељењем са a 2 + b 2 једначина се своди на једначину типа 1. asinx + bcosx = c . b ≠ 0.2.1.

osim grafika trigonometrijskih funkcija pogodno je koristiti i trigonometrijski krug. (sl. k ∈ Z . π ⎤ . Ako u nejedna~ini stoji znak stroge nejednakosti. Ako je skup re{ewa ove nejedna~ine interval ⎣ ⎦ [α . tako da skup re{ewa iz tog intervala opet bude jedan interval. Nejedna~ine sin x ≤ a . 55 Pri re{avawu trigonometrijskih nejedna~ina. Nejedna~ine sin x ≥ a i cos x ≥ a za a > 1 nemaju re{ewa. β + 2kπ ). onda je skup re{ewa unija otvorenih intervala (α + 2kπ . pri ~emu je β = arcsina i α = −π − arcsina . Osnovne trigonometrijske nejedna~ine Nejedna~ine sin x ≤ a i cos x ≤ a za a < −1 nemaju re{ewa. mo`emo re{avati prvo u bilo kom intervalu du`ine 2π . a ≤ 1 prvo re{avamo u intervalu ⎡ 3π π ⎤ ⎢− 2 . k ∈ Z . dok su za a < −1 re{ewa ovih nejedna~ina svi realni brojevi. a zatim odrediti skup svih re{ewa. dok su za a > 1 re{ewa ovih nejedna~ina svi realni brojevi. 2 ⎥ . β ] ⊂ ⎡− 3π .Nejedna~inu sin x ≤ a . zbog periodi~nosti trigonometrijskih funkcija. Osnovni interval treba pogodno izabrati. 55). 69 . cos x ≤ a . y a 1 0 β -1 je skup svih −3π 2 α π2 x Sl. β + 2kπ ]. sin x ≥ a i cos x ≥ a za a ≤ 1 .10. onda ⎢ 2 2⎥ ⎣ ⎦ re{ewa date nejedna~ine unija intervala [α + 2kπ .2. 1.

− 3π su radijanske mere uglova. 2 prvo re{avamo u intervalu sin x ≥ a . Ako je skup re{ewa ove nejedna~ine interval ⎣ ⎦ [α . Nejedna~inu π 2 . 57 70 . pri ~emu je α = arcsina i β = π − arcsina .(sl. k ∈ Z . 56 Na slici 56 oznake α . k ∈ Z . a ≤ 1 ⎡ π 3π ⎤ ⎢− 2 . β + 2kπ ). onda je ⎢ 2 2⎥ ⎣ ⎦ skup [α + 2kπ . β . 2 ⎥ . 57). svih re{ewa date nejedna~ine unija intervala Ako u nejedna~ini stoji znak stroge nejednakosti. β ] ⊂ ⎡− π . 3π ⎤ . y a 0 1 −π 2 α -1 β 3π 2 x Sl. β + 2kπ ]. 2. onda je skup re{ewa unija otvorenih intervala (α + 2kπ .y − 3π 2 a π 2 α β x 1 Sl.

59 71 . 2 2 3. β ] ⊂ [− π . su radijanske mere uglova. β + 2kπ ]. k ∈ Z . k ∈ Z . a ≤ 1 prvo se re{ava u intervalu π 3π y 1 −π α a 0 -1 β π x Sl. β + 2kπ ). onda je skup date nejedna~ine unija intervala [α + 2kπ . π ]. Ako je skup re{ewa ove nejedna~ine interval [α . 59).(sl. Ako u nejedna~ini stoji znak stroge nejednakosti.− [− π . onda je skup re{ewa unija otvorenih intervala (α + 2kπ .y β a 0 α 1 x π 3π − 2 2 Sl. 58 Na slici 58 oznake α . β . π ] . Nejedna~ina cos x ≥ a . pri ~emu je α = −arccosa i β = arccosa . svih re{ewa .

y β π −π 0 a 1 x α Sl. β . 60 Na slici 60 oznake α . 4.−π su radijanske mere uglova.2π ] . onda je skup re{ewa unija otvorenih intervala (α + 2kπ . Ako u nejedna~ini stoji znak stroge nejednakosti.2π ]. 61 72 . gde je svih re{ewa α = arccosa i β = 2π − arccosa . β + 2kπ ]. a ≤ 1 prvo re{avamo u intervalu je skup re{ewa ove nejedna~ine interval [0. k ∈ Z . β ] ⊂ [0. Nejedna~inu cos x ≤ a . π . Ako [α . k ∈ Z . onda je skup date nejedna~ine unija intervala [α + 2kπ . β + 2kπ ). y 1 a 0 -1 α β 2π x Sl. 61).(sl.

pri ~emu je α = arctga . Nejedna~ina tgx ≤ a .y 1 α a 0 0 2π x β Sl. ⎟ . 63). β . Nejedna~ine tgx ≤ a . k ∈ Z . Ako je skup re{ewa ove nejedna~ine ⎝ 2 2⎠ ⎛ π ⎤ ⎛ π π⎞ interval ⎜ − . (sl. onda je skup re{ewa unija otvorenih intervala ⎜ − 73 . 5. ctgx ≤ a . 0 и 2π su radijanske mere uglova. α + kπ ⎟ . a ∈ R prvo se re{ava u intervalu ⎜ − ⎛ π π⎞ . tgx ≥ a i ctgx ≥ a imaju re{ewa za svako realno a . a zatim se nalaze i sva ostala re{ewa. ⎝ 2 ⎠ Ako u nejedna~ini stoji znak stroge nejednakosti. k ∈ Z . 2 ⎦ ⎛ π ⎞ + kπ . onda je skup ⎝ 2 ⎦ ⎝ 2 2⎠ svih intervala ⎜ − ⎛ π ⎝ re{ewa date nejedna~ine unija ⎤ + kπ . α + kπ ⎥ . Ove nejedna~ine prvo se re{avaju u nekom (pogodnom) intervalu du`ine π . ⎟ . α ⎥ ⊂ ⎜ − . 62 Na slici 62 oznake α .

64 74 . 63 y a π 2 α 0 1 − x π 2 Sl.y a −3π 2 −π 2 0 y=a −2π −π α π 2 3π 2 2π 5π 2 x Sl.

pri ~emu je α = arcctga . π + kπ ). a ∈ R . 2 ⎣ ⎠ lu ⎜ − re{ewa unija otvorenih intervala ⎜ α + kπ . (sl. π ) .Na slici 64 oznake α . π ) . k ∈ Z . k ∈ Z . Ako u nejdna~ini stoji znak stroge nejednakosti. 2 ⎝ ⎠ 7. Ako je skup re{ewa ove nejedna~ine interval ⎝ 2 2⎠ ⎡ π⎞ ⎛ π π⎞ ⎢α . (sl. Nejedna~ina ctgx ≤ a . π ⎛ ⎞ + kπ ⎟ . π 2 2 6.onda je skup svih re{ewa ⎣ ⎠ ⎝ ⎠ π ⎡ ⎞ date nejedna~ine unija intervala ⎢α + kπ . π + kπ ) . 2 ⎟ ⊂ ⎜ − 2 . pri ~emu je α = arctga . ⎟ . Nejedna~ina tgx ≥ a . Ako je skup re{ewa ove nejedna~ine interval [α . y y=a −2π −π −3π 2 0 −π 2 α π π2 3π 2 2π 5π 2 3π x Sl. 65). 63). 65 75 . 2 ⎟ . + kπ ⎟ .− π su radijanske mere uglova. onda je skup Ako u nejdna~ini stoji znak stroge nejednakosti. k ∈ Z . onda je skup re{ewa unija otvorenih intervala (α + kπ . k ∈ Z . a ∈ R prvo se re{ava u intervalu (0. onda je skup svih re{ewa date nejedna~ine unija intervala [α + kπ . prvo se re{ava u interva- ⎛ π π⎞ .

Sl. k ∈ Z . 66 Na slici 66 oznake α . Ako u nejdna~ini stoji znak stroge nejednakosti. 8. onda je skup re{ewa unija otvorenih intervala (kπ . Nejedna~ina ctgx ≥ a . (0. Ako je skup re{ewa ove nejedna~ine interval (0. k ∈ Z .y 1 α π -1 0 a 0 1 x . α ]. pri ~emu je α = arcctga . α + kπ ] . onda je skup svih re{ewa date nejedna~ine unija intervala (kπ . α + kπ ). 0 и π su radijanske mere uglova. π ) . a ∈ R prvo se re{ava u intervalu 76 .

a R polupre~nik opisanog kruga oko tog trougla (sl. β i γ proizvoqnog trougla ABC . odre|en je realnim brojevima a i b . 67 11. PRIMENA TRIGONOMETRIJE U PLANIMETRIJI I STEREOMETRIJI 11. pa je PABC = a = 2 2 c A b c ha a C B β Sl. b ) ≠ (0. Sli~no se dobija da je PABC = PABC chc cb sin α = i 2 2 bh ba sin γ = b = . 68) .2. 68 11. Sinusna i kosinusna teorema Ako su a. a za (a.11.1. onda va`i : a b c a) = = = 2R sin α sin β sin γ (sinusna teorema) b) a 2 = b 2 + c 2 − 2bc cos α 2 2 2 C γ b A R c O a α β b = a + c − 2ac cos β c 2 = a 2 + b 2 − 2ab cos γ B (kosinusna teorema). b i c naspramne stranice uglova α . 2 2 ha ah ac sin β = sin β . Sl. Trigonometrijski oblik kompleksnog broja Kompleksni broj z = a + bi . to je ha = c sin β . kao ta~ka u Gausovoj ravni (sl.69).0 ) mo`emo ga odrediti i pomo}u rastojawa ρ ta~ke z od koordinatnog po~etka i ugla ϕ koji radijus-vektor ta~ke z gradi sa pozitivnim delom x -ose : 77 .3. 67). Povr{ina trougla Kako je (sl.

z = a + bi ρ ϕ 0 a x Sl. n − 1} . = z2 ρ 2 z n = ρ n (cos nϕ + i sin nϕ ). 71 Ako je z1 = ρ 1 (cos ϕ1 + i sin ϕ 2 ) i z 2 = ρ 2 (cos ϕ 2 + sin ϕ 2 ) . z1 ρ1 (cos(ϕ1 − ϕ 2 ) + sin (ϕ1 − ϕ 2 )). 69 = cos ϕ sledi da je ρ ρ a = ρ cos ϕ . a ≠ 0 . n ∈ N . to je z = ρ cos ϕ + i ρ sin ϕ .ρ = z = a 2 + b2 tgϕ = b . z1 ⋅ z 2 = ρ1 ρ 2 (cos(ϕ1 + ϕ 2 ) + i sin (ϕ 2 + ϕ 2 )) . z = ρ ( cos ϕ + i sin ϕ ) {to Kako iz predstavqa trigonometrijski oblik kompleksnog broja z.. n n ⎝ ⎠ 78 .. 4. ( ϕ − argument kompleksnog broja). 71). Za a = 0 i b > 0 je ϕ = b = sin ϕ sledi da je b = ρ sin ϕ .1. a za a = 0 i b < 0 je ϕ = 3π (sl. ρ 2 ≠ 0 . (Muavrova formula) ϕ + 2kπ ϕ + 2kπ ⎞ ⎛ n z = n ρ ⎜ cos + sin ⎟ .. a iz a π 2 (sl. ϕ ∈ [0. tj. 3. tada je: 1..2π ) a y b ( ρ − moduo kompleksnog broja). 70). k ∈ {0.2. 2. 70 Sl. 2 z = bi z = bi Sl.

74 79 . s izvodnica. a ϕ nagibni ugao izvodnice prave kupe prema ravni osnove. tgψ = . tgϕ = . tgϕ = . ctgϕ = . i ψ nagibni ugao bo~ne strane piramide (sl. cos ϕ = .11. ctgϕ = .74). ctgψ = . 72 a Sl. Primena trigonometrije u stereometriji Ako je H visina. onda je : H R H R sin ϕ = . 72). cos ϕ = . onda je: s ϕ H sin ϕ = H r H r . a ϕ nagibni ugao bo~ne ivice prema ravni osnove. onda va`i: H r H r sinψ = . r polupre~nik upisanog. s s H R Ako je r polupre~nik osnove kupe (sl. 73 Ako je s bo~na ivica piramide (sl. 73). h apotema. s s H r r O Sl. cosψ = . a R polupre~nik opisanog kruga osnove pravilne piramide. H visina kupe. h h H r s H a 2 h r ψ d 2 H R O ϕ O a Sl.4.

smer i intenzitet. Zbir vektora a i b . Iz definicije jednakosti proizlazi da se radi o slobodnim vektorima. Smer vektora je odre|en izborom po~etne. Pravac vektora je odre|en pravom (nosa~em) kojoj vektor pripada. odnosno krajwe ta~ke vektora. 80 . ali suprotan smer. Nula vektor nema odre|en ni pravac ni smer i wegov intenzitet je nula. je vektor ~ija se po~etna ta~ka poklapa sa krajwom. u oznaci − AB = BA . smer i intenzitet. Tri ili vi{e vektora su komplanarni ako le`e u istoj ravni. je vektor koji ima isti pravac i intenzitet kao vektor AB . Jednakost vektora je relacija ekvivalencije u skupu svih vektora u prostoru.1. Za dati pravac postoje dva me|usobno razli~ita (suprotna) smera. Svaki vektor karakteri{u pravac. odnosno krajwa ta~ka. ka`e se da imaju isti pravac ili da su kolinearni. HOMOTETIJA I SLI^NOST 12. 75). tj. u oznaci 0 . sa skupom svih vektora koji su sa wim jednaki. Intenzitet (du`ina) vektora je rastojawe izme|u wegovih krajwih ta~aka. tada se ta usmerena du` ozna~ava sa AB i zove se vektor. Za vektore koji le`e na istoj pravoj ili na paralelnim pravima. VEKTORI. odnosno o vektorima koji se ne mewaju ako se paralelno pomeraju kroz prostor. je vektor koji se od vektora a i b dobija po pravilu nadovezivawa ili po pravilu paralelograma (sl. Suprotan vektor vektoru AB . u oznaci a + b . Ako je A wena po~etna a B krajwa ta~ka. Intenzitet vektora a = AB ozna~ava se sa a = AB . PODUDARNOST. Dva vektora su jednaka ako imaju isti pravac. vektor AB mo`emo poistovetiti sa wegovom klasom ekvivalencije. Vektori Za du` AB ka`emo da je usmerena (orijentisana) ako je precizirano {ta je wena po~etna.12. Jedini~ni vektor (ort) je vektor intenziteta jedan. Nula vektor. Zbog toga.

Po pravilu paralelograma vektor a + b je odre|en dijagonalom paralelograma koji obrazuju vektori a i b . u oznaci AB = CD . a za k < 0 suprotnih smerova. 81 .2. 75 b a +b a Po pravilu nadovezivawa na kraj vektora a stavqa se po~etak vektora b . Proizvod skalara (broja) k ∈ R i vektora a je vektor. (3) za k > 0 vektori a i ka su istosmerni. ka`e se da je figura F podudarna figuri F i pi{e se 1 1 F ≅ F1 . Izometrijsko preslikavawe (izometrija) je svako bijektivno preslikavawe figure F u figuru F koje du`i preslikava u wima 1 podudarne du`i. ako su wihove du`ine (rastojawa izme|u krajwih ta~aka) jednake. odre|en sa: (1) ka i a su kolinearni. (4) 0 a = 0. 12. pa vektor a + b ima po~etak u po~etku vektora a a kraj u kraju vektora b .a +b b a Sl. u oznaci ka . Podudarnost Du`i AB i CD su podudarne (jednake). Ako postoji izometrija koja figuru F prevodi u figuru F . (2) ka = k ⋅ a .

Δ ABC ≅ Δ A′B′C ′ ⇔ a = a′ ∧ b = b′ ∧ α = α ′ ∧ β и β ′ су оба или оштра или права или тупа. (4) (Pravilo SSU) Dva trougla su podudarna ako i samo ako imaju jednake po dve odgovaraju}e stranice i ugao naspram jedne od wih. Dva kruga su podudarna ako imaju jednake polupre~nike. 82 . Δ ABC ≅ Δ A′B′C ′ ⇔ b = b′ ∧ c = c′ ∧ α = α ′. u stepenima). u oznaci α = β . Za podudarnost trouglova (sl.Dva ugla α i β su podudarna (jednaka). ako su im jednake wihove mere (npr. a uglovi naspram druge stranice u oba trougla su ili oba o{tra ili oba prava ili oba tupa. tj. Prema tome. (3) (Pravilo USU) Dva trougla su podudarna ako i samo ako imaju jednaku po jednu stranicu i oba odgovaraju}a ugla nalegla na tu stranicu. Δ ABC ≅ Δ A′B′C ′ ⇔ a = a′ ∧ b = b′ ∧ c = c′. (2) (Pravilo SUS) Dva trougla su podudarna ako i samo ako imaju jednake po dve odgovaraju}e stranice i ugao zahva}en wima. Δ ABC ≅ Δ A′B′C ′ ⇔ c = c′ ∧ α = α ′ ∧ β = β ′. tj. 76) va`e slede}a pravila: (1) (Pravilo SSS) Dva trougla su podudarna ako i samo ako imaju odgovaraju}e stranice jednake. C C′ γ b a γ′ b′ a′ α A c β B A′ α′ c′ β′ B′ Sl. tj. 76 Dva mnogougla su podudarna ako su im sve odgovaraju}e stranice jednake i svi odgovaraju}i uglovi jednaki.

centralna simetrija. Translacija (sl. Centralna simetrija (sl. A A′ s A S A′ (a) (b) v A′ v A A A′ α S (v) Sl. 77a) u odnosu na pravu (osu) s je preslikavawe ravni koje svaku ta~ku A te ravni preslikava u ta~ku A′ koja je simetri~na sa A u odnosu na pravu s. tako da je SA′ = SA i ASA′ = α . 83 . Rotacija (sl. 77v) sa centrom u ta~ki S za orijentisani ugao α je preslikavawe koje svaku ta~ku A ravni preslikava u ta~ku A′ iste ravni. 77b) ravni π sa centrom S je preslikavawe koje svaku ta~ku A ravni π preslikava u ta~ku A′ koja je simetri~na sa A u odnosu na ta~ku S. 77g) ravni za vektor v je preslikavawe te ravni kojim se svaka ta~ka A te ravni preslikava u ta~ku A′ tako da je AA′ = v.Osna simetrija (sl. 77 (g) Osna simetrija. rotacija i translacija su izometrije.

a uglovi naspram drugih dveju stranica u oba trougla su ili oba o{tra ili oba prava ili oba tupa. tj. Δ ABC ∼ Δ A′B′C ′ ⇔ b : c = b′: c′ ∧ α = α ′. Figure F i F su sli~ne. Prema tome. tako da je A′B′ = kAB. Δ ABC ∼ Δ A′B′C ′ ⇔ a : b : c = a′: b′: c′. Δ ABC ∼ Δ A′B′C ′ ⇔ a : b = a′: b′ ∧ α = α ′ ∧ β и β ′ су оба или оштра или права или тупа. tako da je SA′ = k SA. 78) va`e slede}a pravila: (1) Dva trougla su sli~na ako i samo ako su im po dve odgovaraju}e stranice proporcionalne. u oznaci F ∼ F . (3) Dva trougla su sli~na ako i samo ako imaju jednaka po dva odgovaraju}a ugla. Homotetija i sli~nost Homotetija sa centrom S i koeficijentom k ≠ 0 je preslikavawe ravni koje svaku wenu ta~ku A prevodi u ta~ku A′ iste ravni. 78 c′ β′ B′ 84 . tj. (2) Dva trougla su sli~na ako i samo ako su im odgovaraju}e stranice proporcionalne. tj. ako postoji tran1 1 sformacija sli~nosti koja figuru F prevodi u figuru F . a uglovi zahva}eni tim stranicama jednaki.12. C′ γ′ C γ b b′ a a′ α A c β B α′ A′ Sl. (4) Dva trougla su sli~na ako i samo ako su im po dve odgovaraju}e stranice proporcionalne. Δ ABC ∼ Δ A′B′C ′ ⇔ α = α ′ ∧ β = β ′.3. 1 Za sli~nost trouglova (sl. Sli~nost (transformacija sli~nosti) sa koeficijentom k > 0 je preslikavawe ravni koje svake dve wene ta~ke A i B prevodi u ta~ke A′ i B′ iste ravni. uglovi naspram dveju od tih odgovaraju}ih stranica jednaki.

Sve te`i{ne du`i se seku u ta~ki koja se zove te`i{te trougla. Trougao Navodimo neke osnovne elemente trougla. Jednake stranice zovu se kraci. Pravougli trougao je trougao koji ima jedan unutra{wi ugao prav.1. a tre}a stranica je osnovica trougla. Najdu`a stranica pravouglog trougla. Naspram ve}e stranice trougla le`i ve}i ugao i obrnuto. a zbir spoqa{wih 360 . Svaki spoqa{wi ugao trougla jednak je zbiru dva unutra{wa wemu nesusedna ugla. GEOMETRIJA TROUGLA. Kod jednakostrani~nog trougla se poklapaju centar opisanog kruga. Zbir unutr{wih uglova trougla je 180 . 85 . ^esto se termin visina koristi i za du`inu visine. Jednakokraki trougao je trougao koji ima dve stranice jednake. Jednakostrani~ni trougao ima sve stranice i sve unutra{we i spoqa{we uglove jednake. ^ETVOROUGLA I MNOGOUGLA. Visina trougla je du` koja spaja teme trougla sa podno`jem normale iz tog temena na naspramnu stranicu. dok su preostale dve katete. naspram ve}eg ugla le`i ve}a stranica trougla. te`i{te i ortocentar. Svaki unutra{wi ugao jednakostrani~nog trougla ima 60 . raspolovnica) unutra{wih uglova trougla. Svaka stranica trougla mawa je od zbira a ve}a od razlike druge dve stranice trougla. zove se hipotenuza. centar upisanog kruga. Ona je paralelna tre}oj stranici i upola je kra}a od we. Te`i{na du` je du` koja spaja teme trougla sa sredi{tem naspramne stranice. Centar upisanog kruga trougla nalazi se u preseku simetrala (bisektrisa. Sve visine se seku u ta~ki koja se zove ortocentar trougla. Obim trougla je zbir du`ina wegovih stranica. KRUG 13. Te`i{te deli svaku te`i{nu du` u odnosu 2:1 (ra~unaju}i od temena). Presek simetrala stranica trougla je centar opisanog kruga trougla. koja se nalazi naspram pravog ugla.13. Sredwa linija trougla je du` koja spaja sredi{ta dveju stranica trougla.

79 Za obim i povr{inu trougla va`e slede}e formule: О = a + b + c = 2s. R − полупречник описаног круга. = = 2 2 2 P = s ( s − a )( s − b )( s − c ) P= ( Херонов образац ) . ha .Uobi~ajene su slede}e oznake za elemente trougla (sl. A α1 α ha b c β1 β B a γ γ1 C Sl.β . 79): a. α .c − du`ine stranica. a ⋅b ⋅c = r ⋅ s.hc − visine (du`ine visina). a ⋅ ha b ⋅ hb c ⋅ hc P= .hb . γ1 − spoqa{wi uglovi. α1 . s − полуобим. r − полупречник уписаног круга. 4R 1 1 1 P = a ⋅ b sin γ = a ⋅ c sin β = b ⋅ c sin α . γ − unutra{wi uglovi.b. 2 2 2 86 .β1 .

c i h .c1 i h1 odgovaraju}i elementi sli~nih trouglova. 4 Za sli~ne trouglove va`i da se obimi odnose kao du`ine wihovih odgovaraju}ih stranica.b. 6 3 a2 3 P= . tada je: O a b c = = = и O1 a1 b1 c1 P a 2 b2 c 2 h2 = 2 = = 2 = ⋅ P a1 b12 c1 h12 1 87 . b 2 = c ⋅ q. odnosno a1 . hc2 = p ⋅ q R= c ⋅ 2 b c q hc C a B Sl. h = r= a 3 . R = 2r = . Prema tome.b1 . 80 U slu~aju jednakostrani~nog trougla stranice a imamo: O = 3a. 80) sa katetama а i b i hipotenuzom c va`i da je: a +b = c .Za pravougli trougao (sl. 2 2 2 A p (Pitagorina teorema) a 2 = c ⋅ p. 2 a 3 a 3 . a povr{ine kao kvadrati tih du`ina (i kao kvadrati visina). ako su a.

I svaki od slede}ih uslova mo`e se uzeti za definiciju paralelograma: − naspramne stranice ~etvorougla su jednake. Zbir spoqa{wih uglova konveksnog ~etvorougla je 360 . − dijagonale ~etvorougla se me|usobno polove. Trapez je jednakokrak ako ima jednake krake. ^etvorougao Navodimo neke osnovne pojmove i ~iwenice u vezi ~etvorouglova. 82a) je ~etvorougao sa jednim parom paralelnih stranica. Kvadrat je pravougaonik sa jednakim stranicama.13.2. Paralelne stranice su osnovice. − dve naspramne stranice ~etvorougla su jednake i dva naspramna ugla su jednaka. a ostale dve su kraci trapeza. Pravougaonik je paralelogram ~iji su svi unutra{wi uglovi pravi. Paralelogram (sl. Dijagonale romba se me|usobno polove pod pravim uglom. Sredwa linija 88 . 81) je ~etvorougao ~ije su naspramne stranice paralelne. Romb je paralelogram ~ije su sve stranice jednake. A D D C ha B a hb C b A ha d1 a d2 a B b a a a Sl. Zbir unutra{wih uglova svakog ~etvorougla je 360 . − naspramni uglovi ~etvorougla su jednaki. 81 Trapez (sl.

^etvorougao je tetivan ako i samo ako su mu zbirovi naspramnih uglova jednaki. Tetivni ~etvorougao (sl. D a D c h A a B b b m C d A d2 C d1 (b) B (a) Sl. 83b) je ~etvorougao oko koga se mo`e opisati krug. Tada za obim i povr{inu paralelograma va`e slede}e formule: Neka su a i b du`ine stranica paralelograma. 83 (b) varaju}e visine i α jedan wegov unutra{wi ugao. 82b) je ~etvorougao koji ima dva para jednakih susednih stranica. 83a) je ~etvorougao u koji se mo`e upisati krug. Dijagonale deltoida su me|usobno normalne.trapeza je du` koja spaja sredi{ta krakova. ha i hb odgo- 89 . Deltoid (sl. 82 Tangentni ~etvorougao (sl. c D r d O a B b D C C γ δ R O β B A α A (a) Sl. Ona je paralelna osnovicama i jednaka wihovom poluzbiru. ^etvorougao je tangentan ako i samo ako su mu zbirovi naspramnih stranica jednaki.

Tangentni mnogougao je mnogougao u koji se mo`e upisati krug. 2 2 Povr{ina deltoida.O = 2a + 2b. P = m⋅h = ⋅ h. Zbir spoqa{wih uglova konveksnog n -tougla je 360 . P = a2 . P = a ⋅ ha = b ⋅ hb = a ⋅ b sin α.d2 − дужине дијагонала ) . Tetivni mnogougao je mnogougao oko kojeg se mo`e opisati krug. ~ije su du`ine dijagonala d1 i d 2 . Broj dijagonala konveksnog n -tougla je n ( n − 3) 2 ⋅ Mnogougao je pravilan ako su mu sve stranice i svi unutra{wi uglovi jednaki. Mnogougao Zbir unutra{wih uglova n -tougla je ( n − 2 ) ⋅180 . m du`ina sredwe linije i h visina (rastojawe izme|u osnovica). ra~una se po formuli P= d1 ⋅ d 2 2 ⋅ 13. − za kvadrat Ako su a i b du`ine osnovica trapeza. U specijalnim slu~ajevima va`i: − za romb O = 4a. 90 . O = 4a. P = a ⋅ ha = − za pravougaonik d1 ⋅ d 2 2 ( d1 .3. P = a ⋅ b. O = 2a + 2b. tada je m= a+b a+b .

Du` koja spaja dve razli~ite ta~ke na krugu je tetiva. tada se wegov obim i povr{ina ra~unaju po formulama: O = na. Tangentna du` je odse~ak tangente od ta~ke iz koje je ona konstruisana na dati krug do ta~ke dodira. a du` koja spaja centar sa nekom ta~kom na krugu je polupre~nik kruga. Termin polupre~nik ~esto koristimo i za du`inu polupre~nika. s C1 O r B A C M t MA=MB Sl. P=n 13. Tangentne du`i konstruisane iz iste ta~ke van datog kruga su jednake. Kru`na povr{ (ili jednostavno krug) je deo ravni ograni~en kru`nom linijom. Ako je a du`ina stranice pravilnog n -tougla i r polupre~nik upisanog kruga.4. tetiva koja sadr`i centar je pre~nik kruga . Simetrala svake tetive sadr`i centar kruga. Prava koja se~e krug u dvema razli~itim ta~kama je se~ica kruga. Polupre~nik koji odgovara dodirnoj ta~ki tangente je normalan na tu tangentu. Tangenta kruga je prava koja sa krugom ima samo jednu zajedni~ku ta~ku. Deo kru`ne povr{i ograni~en tetivom i odgovaraju}im 91 . Fiksirana ta~ka je centar kruga.Svaki pravilni mnogougao je i tangentan i tetivan. Krug a⋅r ⋅ 2 Krug (kru`nica. Najdu`a tetiva. kru`na linija) (sl. 84 Kru`ni luk je deo kru`ne linije izme|u dve wene razli~ite ta~ke. tj. 84) je skup svih ta~aka u ravni koje se nalaze na podjednakom odstojawu od jedne fiksirane ta~ke. Kroz svaku ta~ku van kruga mo`emo povu}i dve tangente. Kod wega se poklapaju centri upisanog i opisanog kruga.

Periferijski ugao nad pre~nikom je prav. 85b). Svi periferijski uglovi nad istim lukom su jednaki. 86 (b) 92 . zove se periferijski ugao nad tim lukom. α O 2α 180 − α O (a) Sl. 86b). Dva razli~ita polupre~nika i odgovaraju}i kru`ni luk odre|uju kru`ni ise~ak (sl. O{tar (tup) ugao koji je odre|en tetivom i tangentom u krajwoj ta~ki tetive kruga jednak je o{trom (tupom) periferijskom uglu nad tom tetivom (sl. Centralni ugao je dva puta ve}i od odgovaraju}eg (nad istim lukom) periferijskog ugla. kojem ne pripada ta ta~ka.kru`nim lukom je kru`ni odse~ak (sl. 85 Ugao pod kojim se iz centra kruga vidi neki luk (tetiva) je centralni ugao koji odgovara tom luku (tetivi). 86a). Ugao pod kojim se iz neke ta~ke na krugu vidi luk. r O r O r (a) (b) Sl. 85a). Svakoj tetivi odgovaraju dva periferijska ugla koji su suplementni (u zbiru daju opru`en ugao) (sl.

Krugovi neke ravni su koncentri~ni ili ekscentri~ni u zavisnosti od toga da li im se centri poklapaju ili ne. P = r 2 ϕ. 180 r 2 πα 1 . 87 Obim i povr{ina kruga polupre~nika r ra~unaju se po formulama O = 2r π . ( ) prstena odre|enog krugovima ) 93 . Deo ravni izme|u dva nejednaka koncentri~na kruga (kru`ne linije) zove se kru`ni prsten (sl. 87) . Neka kru`nom luku odgovara centralni ugao ~ija mera u stepenima iznosi α . 360 2 a povr{ina odgovaraju}eg kru`nog ise~ka je P= Povr{ina kru`nog polupre~nika r1 i r2 r1 > r2 jednaka je ( P = r12 − r22 π . P = r 2 π . a u radijanima ϕ . Tada je du`ina luka data sa l= r πα . r2 O r1 Sl. l = r ϕ.

Prizma Svaka prizma (sl. Stranice osnova su osnovne ivice. u protivnom je prizma kosa.1. onda se ta prizma zove paralelepiped. 88) ima dve osnove (baze) i omota~.14. Kocka (pravilni heksaedar) (sl. Osnove ~ine dva podudarna mnogougla koji se nalaze u paralelnim ravnima. Ako su osnove prizme paralelogrami. Ako su osnove neke prizme n -touglovi. 89) je pravi paralelepiped ~ije su osnove pravougaonici. 88 Pravilna prizma je prava prizma ~ije su osnove pravilni mnogouglovi. onda je re~ o n -tostranoj prizmi. Sl. 89 Sl. Dijagonala prizme je du` koja spaja teme jedne osnove prizme sa nesusednim temenom druge osnove. a c a a b a Sl. a omota~ je skup bo~nih strana prizme. Kvadar (sl. POLIEDRI 14. Prizma je prava ako su bo~ne ivice normalne na ravni osnova. 90) je kvadar ~ije su sve ivice jednake. 90 94 . dok su ostale ivice bo~ne ivice prizme. pri ~emu je svaka bo~na strana paralelogram.

Povr{ina i zapremina prizme ra~unaju se po formulama: P = 2B + M . a omota~ je skup bo~nih strana piramide. Za kocku. V = a ⋅ b ⋅ c. H Sl. 91) ima jednu osnovu (bazu) i omota~. onda su povr{ina i zapremina kvadra date sa: P = 2(a ⋅b + a ⋅ c + b ⋅ c) . H − visina prizme (rastojawe izme|u osnova). onda je re~ o n -tostranoj piramidi. M − povr{ina omota~a prizme. 14. b i c du`ine ivica kvadra. Stranice osnove su osnovne ivice.2. Ako je osnova piramide n -tougao. Piramida Svaka piramida (sl. Zajedni~ka ta~ka svih bo~nih strana je vrh piramide. ~ija je du`ina ivice a . va`i: P = 6a2 i V = a3 . 91 95 . dok su ostale ivice bo~ne ivice piramide. Osnova piramide je mnogougao.Koristimo se standardnim oznakama: B − povr{ina baze prizme. V = B⋅H. Ako su a. Svaka bo~na strana je neki trougao.

Pravilni tetraedar je tetraedar ograni~en sa ~etiri jednakostrani~na trougla. V = B⋅H ⋅ 3 B = n a ⋅ r . 92) va`i: P = a2 3 i V = a 3 12 2⋅ s H R a a a h a Sl. 2 2 pri ~emu su r i R polupre~nici upisane. Sve bo~ne ivice pravilne piramide su jednake. Koristimo se slede}im standardnim oznakama: B − povr{ina baze piramide.Piramida je pravilna ako joj je osnova pravilan mnogougao i ako se podno`je normale kroz wen vrh na ravan osnove poklapa sa sredi{tem osnove. Za pravilni tetraedar (sl. Trostrana piramida zove se i tetraedar. 93 96 . odnosno opisane kru`nice osnove piramide. Povr{ina i zapremina piramide ra~unaju se po formulama: P = B+M. M = n a ⋅ h . Visine bo~nih strana pravilne piramide zovu se apoteme. M − povr{ina omota~a piramide. H − visina piramide (odstojawe vrha piramide od ravni osnove). s2 = H 2 + R2 . 92 Sl. s − du`ina bo~ne ivice pravilne piramide. 93) ivice a imamo da je: Za pravilnu n -tostranu piramidu (sl. h − apotema pravilne piramide.

94 Zarubqena piramida je pravilna ako je takva piramida od koje je ona nastala. M − povr{ina omota~a. Povr{ina i zapremina zarubqene piramide ra~unaju se po slede}im formulama: P = B1 + B2 + M . Zarubqena piramida je n -tostrana ako su joj osnove n -touglovi. Osnove (dowa i gorwa) su sli~ni mnogouglovi koji se nalaze u paralelnim ravnima. pri ~emu je svaka od wih neki trapez. onda se deo piramide sa one strane ravni sa koje nije vrh zove zarubqena piramida. a ostale su bo~ne ivice zarubqene piramide. Za zarubqenu piramidu obi~no se koriste slede}e oznake: B1 − povr{ina dowe baze.3.14. 3 ( ) 97 . B2 − povr{ina gorwe baze. Svaka zarubqena piramida ima dve osnove (baze) i omota~. 94) Ako piramidu prese~emo nekom ravni paralelnom sa ravni osnove i koja ne sadr`i vrh piramide. V = H B1 + B1B2 + B2 . Sl. Zarubqena piramida (sl. Stranice osnova su osnovne ivice. H − visina (rastojawe izme|u osnova). Omota~ je skup bo~nih strana.

98 . a izvodnice su mu ili normalne na ravan osnove (pravi vaqak) ili nisu (kosi vaqak). M – povr{ina omota~a vaqka.15. R H H R Sl. onda je P = 2 R 2 π + 2 R π ⋅ H = 2 Rπ ( R + H ) . Uobi~ajene su slede}e oznake: R – polupre~nik osnove (baze) vaqka. 95 Za svaki vaqak je B = R2π . 95) ima dve osnove (baze) i omota~. Vaqak Svaki (kru`ni) vaqak (sl. Ako je vaqak prav. B – povr{ina baze vaqka. Povr{ina i zapremina vaqka ra~unaju se po formulama: P = 2B + M .1. V = B ⋅ H = R2π ⋅ H . Osnove vaqka su podudarni krugovi koji le`e u paralelnim ravnima. Omota~ pravog vaqka (u razvijenom obliku) je pravougaonik ~ije su dimenzije odre|ene obimom osnove i du`inom izvodnice (visine). OBRTNA TELA 15. a za pravi vaqak M = 2 Rπ ⋅ H . H – visina vaqka.

a du`ina luka jednaka obimu osnove. 96 15. 2R H=2R Sl. H − visina kupe. ako je wegov osni presek kvadrat. M − povr{ina omota~a kupe. s − du`ina izvodnice prave kupe. B − povr{ina baze kupe. a wene izvodnice zaklapaju sa ravni osnove ili konstantan ugao (prava kupa) ili ne (kosa kupa). 97) ima jednu osnovu (bazu) i omota~. tj. Kod prave kupe se podno`je normale kroz vrh kupe na ravan osnove poklapa sa centrom osnove. Omota~ prave kupe (u razvijenom obliku) je kru`ni ise~ak ~iji je polupre~nik odgovaraju}eg kruga jednak du`ini izvodnice. 99 . Osnova kupe je krug. Koristimo se slede}im standardnim oznakama: R − polupre~nik osnove (baze) kupe. 96) ako je 2 R = H .2. Kupa Svaka (kru`na) kupa (sl.Pravi vaqak je pravilan (sl.

97 Za svaku kupu je B = R2π . s=2R s Prava kupa je pravilna (sl. ako je wen osni presek jednakostrani~ni trougao. Povr{ina i zapremina kupe ra~unaju se po formulama: P = B+M.H s H R R Sl. H 2R Sl. a za pravu kupu M = Rπ ⋅ s . onda je B ⋅ H R2π ⋅ H ⋅ = 3 3 P = R 2 π + Rπ ⋅ s = R π ( R + s ) . 98 100 . V= Ako je kupa prava. 98) ako je 2R = s . tj.

– visina zarubqene kupe (rastojawe izme|u osnova). 99 Za svaku zarubqenu kupu je B1 = R 2 π . – du`ina izvodnica prave zarubqene kupe. Ima dve osnove (baze) i omota~. – polupre~nik gorwe osnove.3.15. Osnove su krugovi koji se nalaze u paralelnim ravnima. 99) nastaje presecawem (kru`ne) kupe nekom ravni koja je paralelna sa osnovom kupe. B2 = r 2 π . u zavisnosti od toga da li je nastala presecawem prave ili kose kupe. – povr{ina omota~a. B2 M R r H s – povr{ina gorwe baze. Obi~no se koristimo slede}im oznakama za zarubqenu kupu: B1 – povr{ina dowe baze. Povr{ina i zapremina zarubqene kupe ra~unaju se po formulama: 101 . Zarubqena kupa Zarubqena (kru`na) kupa (sl. a za pravu zarubqenu kupu M = πs ( R + r ) . Zarubqena kupa mo`e biti prava ili kosa. r H R R r s H Sl. – polupre~nik dowe osnove.

Sfera i lopta Sfera (sferna povr{) je skup svih ta~aka u prostoru koje su na podjednakom odstojawu od jedne fiksirane ta~ke. 101). V= 4 3 R π. Neka je h visina kalote. a pomenuto odstojawe je polupre~nik sfere. onda se deo lopte sa jedne strane ravni zove loptin odse~ak. a zapremina loptinog odse~ka 2 V = π h ( 3R − h ) = π h 3r 2 + h2 . Tada su wena povr{ina i zapremina date formulama: P = 4 R 2π. Fiksirana ta~ka je centar sfere. 100). 101 102 . Tada je povr{ina kalote h r O R P = 2 Rπ ⋅ h. Deo prostora ograni~en sferom zove se lopta (kugla) (sl.4. onda je P = R 2 π + r 2 π + πs ( R + r ) . Neka je R polupre~nik lopte. 3 6 pri ~emu je r polupre~nik osnove (prese~nog kruga) loptinog odse~ka. 5. a odgovaraju}i deo sferne povr{i je kapica ili kalota (sl. V= Hπ 2 1 B1 + B1B2 + B2 = R + Rr + r 2 ⋅ 3 3 ( ) ( ) Ako je zarubqena kupa prava. 100 Ako loptu preseca neka ravan.P = B1 + B2 + M . 3 R Sl. ( ) Сл.

102 103 . Neka je h visina sloja i neka su r i r2 polupre~nici 1 prese~nih krugova. a odgovaraju}i deo sferne povr{i je loptin (sferni) pojas (sl. onda se deo lopte izme|u tih ravni naziva loptin sloj. 1 6 2 2 ( ) Sl. O a zapremina loptinog sloja V = π h 3r + 3r2 + h2 .Ako se lopta prese~e sa dve paralelne ravni. 102). Tada je povr{ina sfernog pojasa h r 2 r R 1 P = 2 Rπ ⋅ h.

Podela du`i u datom odnosu. y1 . Povr{ina trougla Rastojawe izme|u ta~aka A x1 . Ako ta~ka C ( x. y= y1 + λy2 x= x1 + x2 2 . ) Eksplicitni (glavni) oblik jedna~ine prave je pri ~emu je k koficijent pravca prave. tj. y= y1 + y2 Povr{ina trougla sa temenima A x1 . y ) deli du` AB u odnosu λ . za λ =1. Jedna~ina prave koja prolazi kroz ta~ku M 1 x1 . tada BC ⋅ 1+ λ 1+ λ U specijalnom slu~aju. C x3 . ANALITI^KA GEOMETRIJA U RAVNI 16. 2 1 2 16. y1 i ~iji je koeficijent pravca k data je sa ( ) y − y1 = k ( x − x1 ) . Prava u ravni Op{ti (implicitni) oblik jedna~ine prave je Ax + By + C = 0.2. Rastojawe izme|u ta~aka.B ) = AB = ( x2 − x1 ) + ( y2 − y1 ) 2 2 . tj.16. y2 . B x2 . y3 ra~una se po formuli ( 2 ⋅ ) ( ) ( ) P= 1 x ( y − y3 ) + x2 ( y3 − y1 ) + x3 ( y1 − y2 ) . y1 i B x2 .1. 104 . a n odse~ak na y -osi. y = kx + n. ako je C sredi{te du`i AB. (A 2 + B2 > 0 . y2 dato je sa ( ) ( ) d ( A. va`i x= x1 + λx2 . ako je je AC = λ .

To je jedna~ina pramena pravih sa centrom u ta~ki S. m n pri ~emu su m i n odse~ci koje prava ~ini na koordinatnim osama. ( m.M 2 ( x2 .0 ) . Odstojawe ta~ke M ( x0 .l2 ) = tg ϕ = 1 + k k2 k −k . 105 . ( услов нормалности ) .n ≠ 0 ) . 1 2 2 l1 l2 ⇔ k1 = k2 . y2 ) je Jedna~ina prave koja prolazi kroz ta~ke M 1 x1 . y1 ( ) i y − y1 = y2 − y1 x2 − x1 ( x − x1 ) . ( услов паралелности ) 3 l1 ⊥ l2 ⇔ k1k2 = −1. ( α . ( x2 − x1 ≠ 0 ) .β ) ≠ ( 0. y0 ) od prave Ax + By + C = 0 ra~unamo po formuli Segmentni oblik jedna~ine prave je d= Ax0 + By0 + C A2 + B 2 ⋅ Neka su A1 x + B1 y + C1 = 0 i A2 x + B2 y + C2 = 0 jedna~ine dve prave koje se seku u ta~ki S. Jedna~inu pramena mo`emo zapisati i u obliku A1 x + B1 y + C + λ ( A2 x + B2 y + C2 ) = 0 ∨ A2 x + B2 y + C2 = 0 . Za prave l1 : y = k1 x + n1 i l 2 : y = k 2 x + n 2 va`i: 1 tg 1 ( l1 . λ ∈ R. x y + = 1. Sve prave koje prolaze kroz S date su jedna~inom oblika α ( A1 x + B1 y + C1 ) + β ( A2 x + B2 y + C2 ) = 0 .

kru`nica sa centrom u koordinatnom po~etku i polupre~nikom r ima jedna~inu x2 + y2 = r 2 .b ) i polupre~nikom r data je sa ( x − a) 2 + ( y − b) = r2 . ako je re~ o kru`nici x 2 + y 2 = r 2 .3. koja u slu~aju kru`nice x 2 + y 2 = r 2 postaje xx0 + yy0 = r 2 . Kru`nica (kru`na linija. krug) Jedna~ina kru`nice sa centrom 2 u ta~ki C ( a. y0 ( ) ( ) ta~ka kru`nice ( x − a) 2 + ( y − b ) = r 2 . Specijalno. taj uslov glasi r 2 1 + k 2 = n2 . Uslov dodira prave y = kx + n i kru`nice ( x − a) 2 + ( y − b ) = r 2 je 2 r 2 1 + k 2 = ( ka − b + n ) . Jedna~ina oblika x 2 + y 2 + mx + ny + p = 0 predstavqa jedna~inu kru`nice u ravni ako je m 2 + n 2 − 4 p > 0. Ako je M x0 . Sve ta~ke unutar kru`nice x 2 + y 2 = r 2 zadovoqavaju relaciju x2 + y2 < r 2 . 2 ( ) Specijalno. dok za ta~ke van te kru`nice va`i da je x2 + y2 > r 2 . 106 . tada je 2 jedna~ina tangente kru`nice u toj ta~ki ( x − a ) ( x0 − a ) + ( y − b ) ( y0 − b ) = r 2 .16.

0 ) . tada je jedna~ina elipse b 2 x 2 + a 2 y 2 = a 2b 2 ili x2 y2 + =1. Sve ta~ke unutar elipse x2 y2 + =1 a 2 b2 zadovoqavaju relaciju x2 y2 x2 y2 + 2 < 1. Elipsa Elipsa (sl. 103) je skup svih ta~aka u ravni ~iji je zbir odstojawa od dve fiksirane ta~ke konstantan. 103 107 . 0 ) i F2 ( c. Fiksirane ta~ke zovu se `i`e ili fokusi elipse. kanonski oblik jedna~ine elipse.4. dok za ta~ke van te elipse va`i da je 2 + 2 > 1. Ako je taj zbir odstojawa 2a i ako su `i`e F1 ( −c. a 2 b2 pri ~emu je b 2 = a 2 − c 2 .16. a2 b a b y b M d r r<d r 2 r 0 1 F 1 F a x 2 x=− a ε x= a ε Sl. To je tzv. ( 0 < c < a ) .

Du`ine potega (fokalni radijusi) ta~ke M ( x. x2 y2 + = 1 je a 2 b2 Povr{ina dela ravni ograni~enog elipsom P = abπ . 108 . x2 y2 Uslov dodira prave y = kx + n i elipse 2 + 2 = 1 je a b a 2 k 2 + b2 = n2 . a a ( r1 + r2 = 2a ) . c a 2 − b2 = < 1. Jedna~ina tangente elipse u wenoj ta~ki M x0 . pri ~emu je r d fokalni radijus proizvoqne ta~ke elipse. y0 i ako su wene poluose (du`ina a i b ) paralelne koordinatnim osama. a a a a a2 a2 ⋅ Direktrise elipse su prave x = i x = − . y ) na elipsi su: r1 = a + c c x. y0 je ( ) xx0 a 2 + yy0 b2 = 1. Ako je centar elipse u ta~ki S x0 .Parametri a i b su du`ine velike. a d odstojawe te ta~ke Numeri~ki ekscentricitet je parametar ε = od odgovaraju}e (istostrane) direktrise. tj. x = i x=− ε ε c c r Osnovno svojstvo direktrisa je da va`i = ε < 1. odnosno male poluose elipse. Linearni ekscentricitet (rastojawe `i`e od centra elipse) je parametar c = a 2 − b 2 . r2 = a − x. onda je wena jedna~ina ( ) ( x − x0 ) + ( y − y0 ) 2 2 a2 b2 = 1.

a b 2 2 2 pri ~emu je b = c − a .0 ) . To je tzv. Ako je apsolutna vrednost razlike odstojawa 2a i ako su `i`e F1 ( −c. odnosno imaginarne poluose hiperbole. Fiksirane ta~ke zovu se `i`e ili fokusi hiperbole. y ) na hiperboli su: 109 . 104 Parametri a i b su du`ine realne. tada je jedna~ina hiperbole 2 2 2 2 2 2 x2 y2 b x − a y = a b ili 2 − 2 = 1 . Hiperbola Hiperbola (sl. Du`ine potega (fokalni radijusi) ta~ke M ( x.16. y M d r r r>d 2 b r 1 F 1 0 a F 2 x Sl. ( 0 < a < c ) .5. 0 ) i F2 ( c. 104) je skup svih ta~aka u ravni ~ija je apsolutna vrednost razlike odstojawa od dve fiksirane ta~ke konstantna. kanonski oblik jedna~ine hiperbole.

a d odstojawe Numeri~ki ekscentricitet je parametar ε = te ta~ke od odgovaraju}e (istostrane) direktrise. Ako je centar hiperbole u ta~ki S x0 . onda je wena jedna~ina ( x − x0 ) − ( y − y0 ) 2 2 a2 b2 = 1. x = i ε ε c r a2 x = − ⋅ Osnovno svojstvo direktrisa je da va`i = ε > 1. y0 ( ) i ako su wene poluose (du`ina a i b ) paralelne koordinatnim osama. tj. a a c c r1 = − x − a. r2 = − x + a. a a r1 = ( ) Linearni ekscentricitet (rastojawe `i`e od centra hiperbole) je parametar c = a 2 + b 2 . c a2 + b2 = > 1. a a 2 2 x y Uslov dodira prave y = kx + n i hiperbole 2 − 2 = 1 je a b Jedna~ine asimptota hiperbole su: y = a 2 k 2 − b2 = n2 . pri ~emu d c je r fokalni radijus proizvoqne ta~ke hiperbole. y0 je ( ) xx0 a 2 − yy0 b2 = 1. b b x i y = − x. a a a a a2 Direktrise hiperbole su prave x = i x = − . r2 = x − a.c c x + a. Jedna~ina tangente hiperbole u wenoj ta~ki M x0 . ( r1 − r2 = 2a ) (za desnu granu). 110 . r1 − r2 = 2a (za levu granu).

Fiksirana ta~ka je `i`a (fokus). 105) je skup svih ta~aka u ravni koje su podjednako udaqene od jedne fiksirane ta~ke i fiksirane prave koja ne sadr`i tu ta~ku. kanonski oblik jedna~ine parabole sa parametrom p ∈ R\ {0} . a direktrisa prava ⎝2 ⎠ To je tzv. Parabola Parabola (sl.0 ⎟ .16. ⎛p ⎞ . Ekscentricitet parabole je ε = r = 1. 105 111 . a fiksirana prava direktrisa parabole. d y y r=d p>0 d M r F p 2 F x 0 p<0 0 x x=− p 2 x=− p 2 Sl.6. tada je jedna~ina parabole 2 y2 = 2 px. Ako je `i`a parabole u ta~ki F ⎜ x=− p .

Jedna~ina tangente parabole y 2 = 2 px u wenoj ta~ki M x0 .Uslov dodira prave y = kx + n i parabole y 2 = 2 px je p = 2kn . 2 y p⎞ ⎠ y p<0 p>0 0 x 0 x Sl. ⎛ ⎝ ( ) Parabola. 106 y D 0 R x 112 . 106). ~ija je `i`a u ta~ki F ⎜ 0. ima jedna~inu x2 = 2 py (sl. ⎟ i direktrisa prava 2 y=− p . y0 je yy0 = p ( x − x0 ) .

+ ⎜ ⎟a b +⎜ ⎟a b ⎝0⎠ ⎝1⎠ ⎝ n − 1⎠ ⎝n⎠ ⎛ n ⎞ n−k k = ⎜ ⎟a b . binomni obrazac (Wutnova binomna formula): ⎛n⎞ ⎛n⎞ ⎛n⎞ ⎛ n ⎞ ⎜ ⎟ = ⎜ ⎟ = 1.b ∈ C ) prirodnim brojem n va`i tzv. n! = 1 ⋅ 2 ⋅ 3 ⋅⋅⋅n . BINOMNI OBRAZAC. ⎜ ⎟ = ⎜ ⎟ = n. ⎜ ⎟= k! ⎝ k ⎠ k!( n − k ) ! ⎛α⎞ ⎛ α ⎞ α ⋅ ( α − 1) ⋅⋅⋅ ( α − k + 1) ( α ∈ R. ELEMENTI KOMBINATORIKE 17. Po definiciji je 0!=1.. ⎝0⎠ ⎝n⎠ ⎝ 1 ⎠ ⎝ n − 1⎠ ⎛n⎞ ⎛ n ⎞ ⎜ ⎟=⎜ ⎟. ⎝k ⎠ ⎝n−k ⎠ ⎛ n ⎞ ⎛ n ⎞ ⎛ n + 1⎞ ⎜ ⎟+⎜ ⎟=⎜ ⎟.k ∈ N0 . n ≥ k ) . Binomni koeficijenti se defini{u sa: n ⋅ ( n − 1) ⋅⋅⋅ ( n − k + 1) ⎛n⎞ n! = ( n. Binomni koeficijenti i binomni obrazac Faktorijel prirodnog broja n . ⎜ ⎟ = 1. 113 . k k =0 ⎝ ⎠ ∑ n .1.. ⎜ ⎟ = k! ⎝0⎠ ⎝k⎠ Za binomne koeficijente va`e slede}e osobine: Za stepenovawe izraza a + b ( a. je proizvod svih uzastopnih prirodnih brojeva od 1 do n . u oznaci n! . k ∈ N ) . Dakle.17. ⎝ k ⎠ ⎝ k + 1⎠ ⎝ k + 1⎠ (a + b) n ⎛n⎞ ⎛n⎞ ⎛ n ⎞ 1 n−1 ⎛ n ⎞ 0 n = ⎜ ⎟ a nb0 + ⎜ ⎟ a n −1b1 + .

. tada je A1 ∪ A2 ∪ . 3 ( a + b ) = a3 + 3a 2b + 3ab2 + b3 . 17.... tj. Prazan skup je kona~an i va`i ∅ = 0... wegov kardinalni broj je n . ∩ An . A2 . ako je Ai ∩ A j ( i ≠ j ) . An va`i da je A1 ∪ A2 ∪ . 2 ( a + b ) = a 2 + 2ab + b2 ... (Pravilo zbira) Ako su A1 . 4 ( a + b ) = a 4 + 4a3b + 6a 2b2 + 4ab3 + b4 .. + ( −1) A1 ∩ A2 ∩ .. ∪ An = A1 + A2 + .... Elementi kombinatorike Neprazan skup A je kona~an ako za neko n ∈ N postoji bijektivno preslikavawe f :{1..n} → A.. ∪ An = ∑ A −∑ A ∩ A + ∑ A ∩ A ∩ A i i j i j i =1 i< j i< j <k n −1 n k − ..2. U tom slu~aju skup A ima n elemenata... (Formula ukqu~ivawa-iskqu~ivawa) Za kona~ne skupove A1 .. tj.2. + An . A2 .U specijalnim slu~ajevima dobijamo: 1 ( a + b ) = a + b. .. 114 . An me|usobno disjunktni skupovi . Ka`emo i da je A jedan n -skup... U specijalnim slu~ajevima (za n = 2 i n = 3 ) imamo: A∪ B = A + B − A∩ B A∪ B ∪C = A + B + C − A∩ B − A∩C − B ∩C + A∩ B ∩C .. Kardinalni broj skupa A ozna~ava se sa A ..

.. ( i = 1. ⎝k ⎠ Kombinacija sa ponavqawem k -te klase nekog n -skupa je svaki k -multiskup ~iji je nosa~ u tom n -skupu.... а2 .... ⎣ Dva multiskupa su jednaka ako imaju istu specifikaciju.a2 ....a1...(Pravilo proizvoda) Za kona~ne skupove A1 .. ⎦ k k k Za multiskup ka`emo da ima specifikaciju ⎡ a1 1 a2 2 . Multiskup veli~ine m ( m -multiskup )... Partitivni skup skupa A je skup svih wegovih podskupova i ozna~avamo ga sa P ( A ) ..an ... ki ∈ N 0 . ~iji je nosa~ u skupu A = {a1 .аn . Wihov ukupan broj je Vnk = ( n − k )! n! = n ⋅ ( n − 1) ⋅⋅⋅ ( n − k + 1) .an } .an n ⎤ ..а2 ... Va`i A = n ⇒ P ( A) = 2n . Kombinacija bez ponavqawa k -te klase nekog n -skupa je svaki wegov podskup od k elemenata.n. pri ~emu se ai javqa ki puta. je kolekcija a1 . k1 + + kn = m )... An va`i da je A1 × A2 ×⋅⋅⋅× An = A1 ⋅ A2 ⋅⋅⋅ An . 115 . Ukupan broj kombinacija bez ponavqawa k -te klase n -skupa je k Cn = ⎛ ⎜ ⎝ n + k − 1⎞ ..... A2 .. Wihov ukupan broj je ⎛n⎞ k Cn = ⎜ ⎟ . k ⎟ ⎠ Varijacija bez ponavqawa k -te klase nekog n -skupa je svaka ure|ena k -torka (ure|eni niz du`ine k ) razli~itih elemenata iz tog skupa..

skupa je svaka ure|ena k -torka (ne obavezno razli~itih) elemenata iz tog skupa. Wihov ukupan broj je Vnk = nk . Zato je wihov ukupan broj Pn = Vnn = n ⋅ ( n − 1) ⋅⋅⋅ 2 ⋅1 = n! ..kn! ( k1 + k2 + . Isak Wutn 1643–1727 116 . Wihov ukupan broj je ⎣ ⎦ P ( k1 ... + kn = m ) ..kn ) = m m! k1!k2! .Varijacija sa ponavqawem k -te klase nekog n .. Permutacija sa ponavqawem je permutacija m -multiskupa sa k k k specifikacijom ⎡ a1 1 a2 2 ...an n ⎤ .. Permutacija n -skupa je svaka wegova varijacija bez ponavqawa n -te klase..k2 ..

18. REALNI NIZOVI. ARITMETI^KA I GEOMETRIJSKA PROGRESIJA 18.1. Realni nizovi
Realni (beskona~ni) niz je svako preslikavawe a : N → R. Slika broja n ∈ N ozna~ava se sa an i zove se op{ti ili n -ti ~lan niza. Prirodan broj n je indeks ~lana an . Niz se ozna~ava sa

( an )n∈N

ili an , smatraju}i da su wegovi ~lanovi a1 ,a2 ,...,an ,... .

( )

Niz an je:

( )

strogo rastu}i ako ( ∀n ∈ N ) an +1 > an , opadaju}i ako ( ∀n ∈ N ) an +1 ≤ an , strogo opadaju}i ako ( ∀n ∈ N ) an +1 < an . Niz je monoton ako je rastu}i ili opadaju}i, a strogo monoton ako je strogo rastu}i ili strogo opadaju}i. Niz an da je

rastu}i ako ( ∀n ∈ N ) an +1 ≥ an ,

( ) je konstantan ( an )

ako postoji takav realan broj c ∈ R

( ∀n ∈ N ) an = c.
je ograni~en ako postoje takvi realni brojevi

Niz

m,M ∈ R da je

( ∀n ∈ N ) m ≤ an ≤ M .

Realan broj a je grani~na vrednost niza
n →∞ n

lim a = a ili an → a ( n → ∞ ) , ako se skoro svi ~lanovi niza ( an )

( an ) ,

u oznaci

nalaze u proizvoqno zadatoj okolini broja a . Preciznije:
n →∞ n

lim a = a ⇔ ( ∀ε > 0 ) ( ∃n0 ∈ N ) ( ∀n ) n ≥ n0 ⇒ an − a < ε .

(

)

117

Ako je

konvergira ka broju a. Ako niz ne konvergira nijednom realnom broju, onda se ka`e da je divergentan. Pojam beskona~ne grani~ne vrednosti niza an defini{e se na slede}i na~in:
n →∞ n →∞

n →∞ n

lim a = a , tada se ka`e da je niz ( an ) konvergentan i da

( )

lim an = +∞ ⇔ ( ∀K > 0 ) ( ∃n0 ∈ N ) ( ∀n ) ( n ≥ n0 ⇒ an ≥ K ) ,

lim an = −∞ ⇔ ( ∀K > 0 ) ( ∃n0 ∈ N ) ( ∀n ) ( n ≥ n0 ⇒ an ≤ − K ) .
n →∞ n →∞

U slu~aju da je lim an = +∞ ili lim an = −∞ , za niz an da odre|eno divergira.

( ) ka`e se i

Neka su an i bn konvergentni nizovi. Tada va`i:

( ) ( )

n →∞ n →∞ n →∞

lim ( an ± bn ) = lim an ± lim bn ,
n→∞

lim can = c lim an
n→∞ n→∞

(c ∈ R ) ,
n→∞

n→∞

lim ( an ⋅ bn ) = lim an ⋅ lim bn , lim an bn =
n →∞

lim an lim bn

n →∞

( bn , b ≠ 0 ) .

n →∞

18.2. Aritmeti~ka progresija
Kona~an ili beskona~an niz an

( )

je aritmeti~ka progresija

(ili aritmeti~ki niz) ako se svaki ~lan tog niza (osim prvog) dobija tako {to se prethodnom ~lanu doda uvek isti broj. Taj broj se zove razlika aritmeti~ke progresije. Razlika aritmeti~ke progresije obi~no se ozna~ava sa d . Aritmeti~ka progresija je jednozna~no odre|ena svojim prvim ~lanom a1 i razlikom d .

118

Za aritmeti~ki niz an va`i:

( )

an = a1 + ( n − 1) d ,

( an − општи члан низа )
an − an −1 = d ( n ≥ 2 ) , an = an −1 + an+1 2

( n ≥ 2) .

(Svaki ~lan aritmeti~kog niza (osim prvog) je aritmeti~ka sredina svojih susednih ~lanova). Zbir prvih n ~lanova aritmeti~kog niza an , u oznaci Sn , ra~una se po formuli

( )

n ( a1 + an ) = n ( 2a1 + ( n − 1) d ) . 2 2 Aritmeti~ki niz je rastu}i za d > 0 , opadaju}i za d < 0 i konstantan za d = 0. Sn =

18.3. Geometrijska progresija
Kona~an ili beskona~an niz an

( ) je geometrijska progresija

(ili geometrijski niz) ako se svaki ~lan tog niza (osim prvog) dobija tako {to se prethodni ~lan pomno`i uvek istim brojem. Taj broj se zove koli~nik geometrijske progresije. Koli~nik geometrijske progresije obi~no ozna~avamo sa q . Dakle, geometrijska progresija je jednozna~no odre|ena svojim prvim ~lanom a1 i koli~nikom q. Za geometrijski niz an va`i:

( )

an = a1 ⋅ q n −1 ,

( an − општи члан низа )
an = q ⋅ an −1 ( n ≥ 2 ) ,

119

an = an −1 ⋅ an+1 ( n ≥ 2 ) ,
2

an = an −1 ⋅ an+1

( an ≥ 0 ) . ( )

(Svaki ~lan geometrijskog niza (osim prvog) je geometrijska sredina svojih susednih ~lanova). Zbir prvih n ~lanova geometrijskog niza an , u oznaci Sn , ra~una se po formuli

Sn = a1 ⋅

1 − qn 1− q

( q ≠ 1) , ( q = 1) .
n →∞

Sn = n ⋅ a1

Ako je −1 < q < 1, onda postoji lim S n , tj. zbir svih ~lanova geometrijskog niza je (kona~an) realan broj. Ozna~avaju}i ga sa S∞ , imamo da je

S∞ = lim Sn = a1 + a1 ⋅ q + a1 ⋅ q 2 +
n→∞

+ a1 ⋅ q n −1 +

=

1− q

a1

( за − 1 < q < 1) .

120

19. GRANI^NA VREDNOST I NEPREKIDNOST FUNKCIJE
terval oblika ( a − ε , a + ε ) . Ta~ka a ∈ R je ta~ka nagomilavawa skupa Pod ε -okolinom ( ε > 0 ) ta~ke a ∈ R podrazumeva se svaki in-

D ⊂ R ako postoji ( a − ε , a + ε ) {a} ∩ D ≠ ∅.

ε -okolina

te

ta~ke

za

koju

je

Neka f : D → R i neka je a ta~ka nagomilavawa skupa D. Broj A ∈ R je grani~na vrednost (limes) funkcije f kad x te`i a ako va`i

( ∀ε > 0 )( ∃δ > 0 )( ∀x ∈ D ) 0 <
x→a

x − a < δ ⇒ f ( x) − A < ε

i pi{emo

lim f ( x ) = A ili f ( x ) → A (kad x → a ).

Neka je lim f ( x ) = A i lim g ( x ) = B. Tada va`i:
x →a x →a

lim ( c ⋅ f ( x ) ) = c ⋅ A,
x →a x →a x →a

(c ∈ R)

lim ( f ( x ) ± g ( x ) ) = A ± B, lim ( f ( x ) ⋅ g ( x ) ) = A ⋅ B, lim
x →a

g ( x)

f ( x)

=

A ( g ( x ) ≠ 0,B ≠ 0 ) . B

Funkcija f : D → R je neprekidna u ta~ki a ∈ D ako je

lim f ( x ) = f ( a ) .
x →a

Funkcija f : D → R je neprekidna na D ako je neprekidna u svim ta~kama iz D. Sve elementarne funkcije su neprekidne u svim ta~kama svojih domena.

121

Navodimo osnovne (tabli~ne) grani~ne vrednosti:

1 = 0, x →∞ x lim

1 = ±∞ , x →±0 x lim

lim

sin x 1 − cos x 1 = 1, lim = , x →0 x x →0 2 x2

x →∞

lim an x n + an −1 x n −1 + ... + a1 x + a0 = lim an x n ,
x →∞

(

)

( an ≠ 0 ) ( an ,bm ≠ 0 )

x →∞

lim

bm x m + bm−1 x m−1 + ... + b1 x + b0
x

an x n + an −1 x n −1 + ... + a1 x + a0

= lim

an x n bm x m

x →∞

,

1 ⎛ 1⎞ lim ⎜1 + ⎟ = lim (1 + x ) x = e, x →±∞ ⎝ x →0 x⎠

lim

log a (1 + x ) x

x →0

= log a e, lim

ln (1 + x ) x

x →0

= 1,

lim

a x −1 ex −1 = ln a , lim = 1. x →0 x →0 x x

122

123 .b ) ako je diferencijabilna u svakoj ta~ki tog intervala.b ) . koeficijent pravca tangente grafika funkcije f u ta~ki za x = x0 y f ( x0 + Δx ) M Δy t f ( x0 ) M0 Δx x0 x0 + Δx 0 x Sl.b ) → R i neka x0 ∈ ( a. IZVOD FUNKCIJE I WEGOVA PRIMENA 20.20. Za funkciju f ka`emo da je diferencijabilna u ta~ki x0 . Grani~na vrednost (ako postoji) Δx →0 lim f ( x0 + Δx ) − f ( x0 ) Δx = lim Δy Δx →0 Δx je prvi izvod ili izvod funkcije f u ta~ki x0 i ozna~ava se sa Funkcija f je diferencijabilna u intervalu ( a. Izvod (sl. 107 Postupak nala`ewa izvoda naziva se diferencirawe. Izvod i pravila diferencirawa Neka je data funkcija f : ( a.1. funkcije f u ta~ki x0 geometrijski predstavqa f ′ ( x0 ) . 107).

Ako f ima izvod y0 = f ( x0 ) i va`i f ′ ( x0 ) ≠ 0 ..b ) → R diferenci- (f ′ u )′ ( x ) = f ( u ( x ) ) = f ′ ( u ( x ) ) ⋅ u′ ( x ) . ⎛ f ( x ) ⎞′ f ′ ( x ) ⋅ g ( x ) − f ( x ) ⋅ g ′ ( x ) = ⎜ ⎜ g ( x) ⎟ ⎟ g 2 ( x) ⎝ ⎠ ( g ( x ) ≠ 0) . a funkcija f : ( c. ( ) (Izvod inverzne funkcije) Neka je funkcija f neprekidna i strogo monotona u nekoj okolini ta~ke x0 .b ) → ( c.) .d ) → R u tajabilna u ta~ki x i va`i (Izvod slo`ene funkcije) Neka je funkcija u : ( a. tada wena inverzna funkcija f −1 ima izvod u ta~ki ( f ( y ))′ = f ′ (1x ) ⋅ −1 0 0 Izvodi proizvoqnog reda defini{u se sa: ′ 0 n n −1 f ( ) ( x ) = f ( x ) .b ) . f ′′ ( x ) = ( f ′ ( x ) )′ . ( f ( x ) ⋅ g ( x ) )′ = f ′ ( x ) ⋅ g ( x ) + f ( x ) ⋅ g ′ ( x ) . ( ) 124 .d ) ~ki y = u ( x ) . ( c ⋅ f ( x ) )′ = c ⋅ f ′ ( x ) ( c = const.Ako su funkcije f i g diferencijabilne u ta~ki x .. f ( ) ( x ) = f ( ) ( x ) . diferencijabilna u ta~ki x ∈ ( a.. Tada je slo`ena funkcija f u : ( a. tada va`e slede}a pravila diferencirawa: ( f ( x ) ± g ( x ) )′ = f ′ ( x ) ± g ′ ( x ) ..

20. Tabli~ni izvodi изводи основних ф ункција dy y = f ( x ) . u′ = u′(x ) = dx ( x )′ = α x α α −1 (α ∈ R ) ( u )′ = α u α α −1 ⋅ u ′ (α ∈ R ) ( x )′ ( ) ( a )′ = a ( e )′ = e x x 1 ⎛ 1 ⎞′ = 1. y′ = f ′( x ) = dx ′ = 0 ( c = const ) (c ) изводи слож ених ф ункција du u = u (x ) .2. ⎜ ⎟ = − 2 x ⎝x⎠ 1 ′ x = 2 x x ⎛1 ⎜ ⎝u ( ) ( a )′ = a ( e )′ = e u u u u 1 ⎞′ ⎟ = − 2 ⋅u′ u ⎠ 1 ′ u = ⋅u′ 2 u ⋅ u ′ ln a ⋅u′ 1 ⋅u′ u ln a ln a ( 0 < a ≠ 1) (0 < a ≠ 1) ( 0 < a ≠ 1) (0 < a ≠ 1) x ( log a x )′ ( ln x )′ = 1 x 1 x ln a ( log a u )′ ( ln u )′ = = = 1 ⋅u′ u = u ′ ⋅ cos u ( sin x )′ ( cos x )′ ( tgx )′ = = cos x = − sin x ( sin u )′ ( tgu )′ = ( cos u )′ = − u ′ ⋅ sin u 1 ⋅u′ cos 2 u 1 ( ctgu )′ = − 2 ⋅ u ′ sin u 1 ⋅u′ ( arcsin u )′ = 1− u2 1 ⋅u′ ( arccos u )′ = − 1− u2 1 ⋅u′ ( arctgu )′ = 1+ u2 1 ⋅u′ ( arcctgu )′ = − 1+ u2 1 cos 2 x 1 ( ctgx )′ = − 2 sin x 1 ( arcsin x )′ = 1 − x2 1 ( arccos x )′ = − 1 − x2 1 ( arctgx )′ = 1 + x2 1 ( arcctgx )′ = − 1 + x2 125 .

onda je Ako funkcija f ima pozitivan (negativan) izvod u intervalu f strogo rastu}a (strogo opadaju}a) u ( a.ε 0 x0 .b ) → R u ta~ki x0 ∈ ( a. ako je f ′′ x0 < 0 .ε x0 x0 + ε x 0 x0 x0 + ε x Sl. 126 . Ako je f ′′ ( x0 ) > 0. Primena izvoda ( a.b ) → R u ta~ki x0 ∈ ( a. Ta~ke u kojima je izvod funkcije jednak nuli nazivaju se stacionarne ta~ke te funkcije. . y f ( x0 ) f ( x0 ) y max min x0 . ispitivawe prirode ta~ke x0 vr{i se pomo}u izvoda vi{eg reda ili ispitivawem monotonosti funkcije f .b ) ima lokalni ekstremum i ako je diferencijabilna u toj ta~ki. 108 (Fermaova teorema) Ako f : ( a. Neka je x0 stacionarna ta~ka funkcije f . Lokalni maksimum i lokalni minimum zovu se lokalni ekstremumi funkcije (sl. Funkcija f : ( a.b ) . tada funkcija f u x0 posti`e lokalni mini- mum. U slu~aju da je ( ) f ′′ ( x0 ) = 0 . tada f u x0 ima lokalni maksimum.b ) .b ) posti`e lokalni maksimum (lokalni minimum) ako postoji okolina oko x0 u kojoj je f ( x0 ) najve}a (najmawa) vrednost funkcije f . 108).3.20. tada je f ′ ( x0 ) = 0.

g: ( a.b ) . ⎟ = x→a ′ g ( x) ⎝ 0 ∞ ⎠ g ( x) (Lopitalova pravila) 127 . Ako je Za odre|ivawe grani~nih vrednosti funkcija ~esto se koristi slede}a teorema.b ) → R lim f ( x ) = lim g ( x ) = 0 (ili lim f ( x ) = lim g ( x ) = ∞ ) i ako postoji f ′( x) lim . tada je x →a g ′ ( x ) lim x→a x→a x→a x→a x →a f ( x) ⎛ 0 ∞ ⎞ f ′( x) lim ⋅ ⎜ .diferencijabilne i neka je g ′ ( x ) ≠ 0 za sve x ∈ ( a. (Lopitalova teorema) Neka su funkcije f .

.

Drugi deo RE[ENI ZADACI SA PRIJEMNIH ISPITA IZ MATEMATIKE .

.

Na}i peti ~lan i koli~nik te progresije.0625. Zbir svih ~lanove beskona~ne geometrijske progresije je 16. 5. x < 2 ⎩ x − 1. 8.1. cos 2 x − 3 sin x cos x = −1 . Izra~unati cos 20° ⋅ cos 40° ⋅ cos 60° ⋅ cos 80° . Povr{ina prave kupe je 96π cm 2 . Izra~unati obim i povr{inu jednakokrakog trapeza opisanog oko kruga ako je du`ina ve}e osnovice 3cm. a) Izra~unati b) Uprostiti 2. a zbir kvadrata ~lanova te iste progresije je 153. 6. Na}i jedna~ine zajedni~kih tangenti parabole y 2 = 8 x i kru`nice x2 + y2 = 2 . ⎝ ⎝ 5 4 5 ⎠ 30 ⎠ x y(x − y ) − 4 . 7. Re{iti nejedna~inu xlog2 x −3log2 x +1 < 8 .6. a du`ina izvodnice je 10cm. 3. 2 2 x +y x − y4 2 −2 1. Re{iti jedna~ine: 2 x + 1 x + 2 5x + 2 a) − = − 2 x. x ≥ 2. 5 4 3 b) ( f (x )) + f (x ) = 0. 10. 9. god. Re{iti trigonometrijsku jedan~inu 2 4. 4 podoficira i 10 vojnika treba formirati grupu od 4 osobe u kojoj }e biti bar po jedan oficir i podoficir. a jedan wegov unutra{i ugao je 60° . grupa 2000. ako je f ( x ) = ⎨ 2 ⎧ x + 1. Na koliko na~ina je to mogu}e u~initi? 131 . Od 5 oficira. Izra~unati zapreminu kupe. ⎛⎛ 1 3 9 ⎞ 7 ⎞ ⎜ ⎜ + : ⎟ :1 ⎟ + log 2 0 .

Tada je 2 (x + 1)2 + (x + 1) = 0 ∧ x < 2 ⇔ x 2 + 3x + 1 = 0 ∧ x < 2 ⇔ ( x = −1 ∨ x = −2) ∧ x < 2 ⇔ x = −1 ∨ x = −2 .a) ⎜ ⎜ + : ⎟ : 1 ⎟ + log 2 0 .52 = 37 ⎠ ⎝ 60 ⎝ ⎝ 5 4 9 ⎠ 37 ⎠ −2 −2 −2 ⎛ 37 30 ⎞ = ⎜ ⋅ ⎟ + 2 ⋅ 2 ⋅ log 2 2−1 = ⎝ 60 37 ⎠ b) −2 ⎛1⎞ ⎜ ⎟ + 4 ( −1) = 4 − 4 = 0 . sa 60 . ⎝2⎠ −2 y ( x − y )2 y ( x − y )2 x x = − 4 = 2 − 2 x2 + y2 x − y4 x + y2 x − y2 x2 + y2 y ( x − y) x = 2 − = x + y2 ( x + y ) x2 + y2 ( )( ) 2.a) Ako se data jedna~ina pomno`i sa NZS ( 3. 0625 = ⎝ ⎝ 5 4 5 ⎠ 30 ⎠ ⎛ ⎛ 1 3 5 ⎞ 30 ⎞ 2 ⎛ 12 + 25 30 ⎞ = ⎜ ⎜ + ⋅ ⎟ ⋅ ⎟ + log 2 ( 0.(jedna~ina nema re{ewa) . jedna~ina glasi (x − 1) + x − 1 = 0 . jedna~ina glasi (x + 1) + (x + 1) = 0 . 2 (x − 1)2 + (x − 1) = 0 ∧ x ≥ 2 ⇔ x 2 − x = 0 ∧ x ≥ 2 ⇔ ( x = 0 ∨ x = 1) ∧ x ≥ 2 132 Ako je x ≥ 2 . x ( x + y ) − y ( x − y ) x + xy − xy + y 2 1 .1. 25 ) = ⎜ ⋅ ⎟ + 2 ⋅ log 2 0. tj. dobija se: uz uslov x ≠ − y ∧ x ≠ y . grupa 2000.5 ) . b) Ako je x < 2 . Tada je ⇔ x ∈ ∅ . god. (re{ewa) ⎛⎛ 1 3 9 ⎞ 7 ⎞ 1. = = 2 = 2 2 2 (x + y ) ( x + y ) ( x + y ) ( x + y ) x + y 2 ( ) 2x + 1 x + 2 5x + 2 − = − 2 x ⇔ 12 ( 2 x + 1) − 15 ( x + 2 ) = 20 ( 5 x + 2 ) − 120 x 5 4 3 ⇔ 9 x − 18 = −20 x + 40 ⇔ x = 2. 4.

8) . Za cos x = 0 ili sin x = 0 . odakle sledi da je x < 8 i. ( ) 133 . k ∈ Z jedna~ina je nemogu}a.Re{ewa jedna~ine su x = −1 ili x = −2 . pa dobijamo: (2 ) t t 2 −3t +1 <8 ⇔ 2t 3 − 3t 2 + t < 23 ⇔ t 3 − 3t 2 + t < 3 ⇔ t 3 − 3t 2 + t − 3 < 0 ⇔ t 2 ( t − 3) + ( t − 3) < 0 ⇔ ( t − 3) ⋅ t 2 + 1 < 0 ⇔ t < 3. k ∈ Z ∨ x = 2 π 4 + lπ . log 2 x < 3 . Prema tome. za x = k ⋅ π 2 . data jedna~ina je ekvivalentna sa: cos 2 x − 3 sin x cos x = −1 ⇔ cos 2 x + 1 − 3 sin x cos x = 0 ⇔ cos 2 x + sin 2 x + cos 2 x − 3 sin x cos x = 0 ⇔ 2 cos 2 x + sin 2 x − 3 sin x cos x = 0 2 ( дељењем са cos x≠0 ) ⇔ 2 + tg 2 x − 3tgx = 0 ⇔ tgx = t ∧ t 2 − 3t + 2 = 0 ⇔ tgx = t ∧ ( t = 2 ∨ t = 1) ⇔ tgx = 2 ∨ tgx = 1 ⇔ x = arctg 2 + kπ . onda je x = 2 t . 4. tj. Nejedna~ina xlog2 x −3log2 x +1 < 8 ima smisla za x > 0 . tj. kako je x > 0 . log 2 x < log 2 23 . l ∈ Z . skup re{ewa nejedna~ine je interval (0. 3. Daqe. Ako uvedemo smenu log 2 x = t .

To zna~i da je obim trapeza 2 2 O = 2c + a + b = 2 ⋅ 2 + 3 + 1 = 8 cm. Sl. Tada je c AE = x = c ⋅ cos 60° = x= c . pa je A x E a−b c a−b .2 Dakle. Uslov dodira prave (1 + k )r 2 y = kx + n i kru`nice x2 + y2 = r 2 je 2 = n 2 . a povr{ina trapeza : P= a+b 3 +1 ⋅h = ⋅ 3 = 2 3 cm 2 . a 2 2 2 Sl.1 6. jedna~ine tra`enih zajedni~kih tangenti su: 2 (1 + k )⋅ 2 = n p = 2kn . Uslov dodira prave y = kx + n i parabole y 2 = 2 px je Kako 2 ⎫ ⎬ dobija se da je 4 = 2kn ⎭ n = 2 i k = 1 ili n = −2 i k = −1 . odnosno = . Prema tome. D r h c r a F x B b C Neka je E podno`je visine h iz temena D (sl. c a −b = i a = 3 . to je 2c = a + b . re{avawem y sistema t2 t1 2 t1: y = x + 2 0 -2 2 x t 2 : y = − x − 2. je r2 = 2 i p = 4. 2c = a + b . 2 Trapez je jednakokraki. 2 2 134 .5. 2). odakle je 2 2 2c = 3 + b ⎫ 6 − 2b = 3 + b ⎫ 3 = 3b ⎫ b = 1⎫ ⎬. ⎬⇒ ⎬⇒ ⎬⇒ c = 3−b ⎭ c = 3 − b ⎭ c = 3 − b ⎭ c = 2⎭ Visinu h dobijamo iz pravouglog trougla AED c 3 2 3 h = c ⋅ sin 60° = = = 3 . kako je trapez tangentni.

4 = 409.3 i q < 1 .6q ⎭ q= 4 ⎪ ⎭ 1 12 3 ⎛1⎞ = . tj. Kvadrati ~lanova geometrijske progresije obrazuju. Dakle. 6 sledi: 1− q 1 − q2 1− q a1 = 16(1 − q ) ⎫ a1 = 16(1 − q ) ⎫ ⎪ 2 256(1 − q ) ⎬⇒ ⎬⇒ 256(1 − q ) = 153. tako|e. Na osnovu formule za povr{inu kupe P = B + M = π r 2 + π rs dobijamo da je 96π = π r (r + 10 ) . q = i a 5 = a1 ⋅ q 4 = 12 ⋅ ⎜ ⎟ = 256 64 4 ⎝4⎠ 9. pa je V = π ⋅ 6 2 ⋅ 8 . 3 3 8. Znaju}i da je cos α = je 4 sin 2α i sin (180° − α ) = sin α . H r s Zapreminu kupe izra~unavamo po formuli 1 1 V = B ⋅ H . pa iz = 16 и = 153.6⎪ 1− q2 ⎭ a1 = 12⎫ a1 = 16(1 − q ) ⎫ ⎪ ⇒ ⎬⇒ 1 ⎬. geometrijsku progresiju sa koli~nikom q2 . jer progresija ima sumu. Zbir svih ~lanova progresije izra~unava 2 a1 a1 a1 se po formuli S ∞ = . V = 96 π cm3 . to je H = 8cm . odnosno. dobijamo da 2 sin α cos 20° ⋅ cos 40° ⋅ cos 60° ⋅ cos 80° = 135 . 102.7. 0 < q2 < 1 a12 + a12 q 2 + a12 q 4 i prvim ~lanom a1 2 za koju je + … = 153.6 . Kako je H 2 = s 2 − r 2 . da je r 2 + 10r − 96 = 0 i r = 6cm .6(1 + q )⎭ = 153. Prema uslovu zadatka je a1 + a1 q + a1 q 2 + … = 16 Sl.

P podoficira i V vojnika. {O.V . P}. P. Ukupan broj tra`enih na~ina je ⎛ 5 ⎞ ⎛ 4 ⎞ ⎛ 5 ⎞ ⎛ 4 ⎞ ⎛ 5 ⎞ ⎛ 4 ⎞ ⎛ 5 ⎞ ⎛ 4 ⎞ ⎛10 ⎞ ⎛ 5 ⎞ ⎛ 4 ⎞ ⎛10 ⎞ ⎜ ⎟⋅⎜ ⎟ + ⎜ ⎟⋅⎜ ⎟ + ⎜ ⎟⋅⎜ ⎟ + ⎜ ⎟⋅⎜ ⎟⋅⎜ ⎟ + ⎜ ⎟⋅⎜ ⎟⋅⎜ ⎟ + ⎝ 3⎠ ⎝ 1 ⎠ ⎝ 2 ⎠ ⎝ 2⎠ ⎝1⎠ ⎝ 3 ⎠ ⎝1⎠ ⎝ 1 ⎠ ⎝ 2 ⎠ ⎝1⎠ ⎝ 2 ⎠ ⎝ 1 ⎠ ⎛ 5 ⎞ ⎛ 4 ⎞ ⎛10 ⎞ + ⎜ ⎟ ⋅ ⎜ ⎟ ⋅ ⎜ ⎟ = 40 + 60 + 20 + 900 + 300 + 400 = 1720 . P. O.V }. 5 oficira mo`emo izabrati 3 oficira na ⎜ ⎟ = gde O ozna~ava oficira. P. Mogu}e sastave grupa prika`imo pomo}u skupova (jer redosled nije bitan): {O. {O. Sli~no rasu|ivawe primewuje se i u ostalim slu~ajevima. ⎝ 2⎠ ⎝1⎠ ⎝ 1 ⎠ 136 . Od ⎛ 5⎞ ⎝ 3⎠ 5⋅ 4⋅3 = 10 1⋅ 2 ⋅ 3 na~ina.. P. O. P. za ~iji izbor imamo ⎜ ⎟ = ⎛ 4⎞ ⎝1⎠ 4 = 4 mogu}nosti. {O. P. O. P}.= sin 40° sin 80° sin120° sin160° ⋅ ⋅ ⋅ = 2 sin 20° 2 sin 40° 2 sin 60° 2 sin 80° = 1 sin 180 − 60 sin 180 − 20 1 sin120 sin160 = ⋅ ⋅ ⋅ ⋅ 16 sin 60 sin 20 16 sin 60 sin 20 ( ) ( )= 1 . {O.V } . 16 10. P. P}. pa za ovu kombinaciju imamo 10 ⋅ 4 = 40 mogu}a na~na formirawa grupe. ^etvrti ~lan grupe mora biti podoficir. {O. Svakom izboru tri oficira od pet 1 oficira odgovaraju ~etiri izbora podoficira. O.V }.

7. Ta~ka A(3. Odrediti jedna~inu prave kojoj pripada tetiva navedene kru`nice. Re{iti jedna~ine: x − 1 3x − 1 2 x − 4 x + 1 + = + a) . ⎪ 9.1. Izvodnica prave zarubqene kupe je s = 5cm. ⎩ 2 x ∈ ( −1.1) x ∈ ( −∞ . Data je funkcija f ( x ) = ⎨ 1 2 ⎪ ln x .0) polovi tetivu kru`nice x 2 + y 2 − 4 x + 2 y + 1 = 0 . b) U zavisnosti od realnog parametra a. Dve od wih (a i b) su tangente kruga ~iji je centar na tre}oj stranici. ab ab − b 2 a − ab b) x 2 − 4 x + 12 = 7 4 x − x 2 2. U kupu je upisana pravilna zarubqena ~etvorostrana piramida tako da je dowa osnova piramide upisana u dowu osnovu kupe. odrediti broj realnih re{ewa jedna~ine f ( x ) = a . 8 2 4. ⎧ x2 −1 . b = 14 i c = 15 . Stranice trougla su a = 13. a gorwa osnova piramide u gorwu osnovu kupe. 137 . 6. Izra~unati zapreminu zarubqene piramide.Re{iti trigonometrijsku jedna~inu ( ) 2 ( ) cos 6 x + sin6 x = 15 1 cos 2 x − . + − ⎜ ⎟: 6 − 2 3− 6 ⎠ 6 + 11 ⎝ 6 +1 a 2 + b2 a2 b2 − + 2 .∞ ) . −1] ∪ [1. 2 4 3 6 3. Odrediti polupre~nik kruga. a polupre~nici osnova su R = 5cm i r = 2cm. a) Izra~unati b) Uprostiti 2. Re{iti nejedna~inu log3 ( 3 − x ) < log 1 3 x +1 . 4 12 ⎞ 1 ⎛ 15 . 8. Odrediti du`ine stranica trougla ako se zna da one obrazuju aritmeti~ku progresiju sa razlikom d = 4 i ako jedan unutra{wi ugao trougla ima 120 ° . god. grupa 2000. a) Skicirati grafik funkcije f. 4 5.

4.10. b ≠ 0 i a ≠ b . grupa 2000. = ab (a − b ) 2. x2 2. ) b) + b 2 (a − b ) − a 3 + b 3 a 3 + ab 2 − a 2 b − b 3 − a 3 + b 3 = = ab (a − b ) ab (a − b ) ab (b − a ) = −1 . a) Ako datu jedna~inu pomno`imo sa NZS (2. Izra~unati grani~ne vrednosti: a) lim log 2 2 + log 2 4 + n →+∞ n2 + log 2 2n 3 . b) Ako uvedemo smenu x 2 − 4 x = t .6 ) . b) lim x →0 1 + x2 − 1 . a) 4 12 ⎞ 1 ⎛ 15 + − = ⎜ ⎟: 6 − 2 3 − 6 ⎠ 6 + 11 ⎝ 6 +1 =⎜ ⎛ 15 ⋅ 6 − 1 4 6 + 2 12 3 + 6 ⎞ ⎟ ⎜ 6 − 1 + 6 − 4 − 9 − 6 ⎟ ⋅ 6 + 11 = ⎠ ⎝ = ⎡3 6 − 1 + 2 6 + 2 − 4 3 + 6 ⎤ ⋅ 6 + 11 = ⎣ ⎦ ( ) ( ) ( ) ( ) ( ) ( ) ( ) ( ) = ( 2 6 − 11 ⋅ )( 6 + 11 = 6 − 121 = −115 . = dobijamo: a2 + b2 a2 b2 a2 + b2 a2 b2 − + 2 = − + = ab ab b (a − b ) a (a − b ) ab − b 2 a − ab (a ) x − 1 3x − 1 2 x − 4 x + 1 + = + ⇔ 2 4 3 6 ⇔ 6 ( x − 1) + 3 ( 3 x − 1) = 4 ( 2 x − 4 ) + 2 ( x + 1) ⇔ ⇔ 15x − 9 = 10 x − 14 ⇔ 5 x = −5 ⇔ x = −1 . god. (re{ewa) 1. dobijamo da je 138 .3. uz uslov a ≠ 0.tj. sa 12 .

Jedna~ina 2 ima re{ewa cos 2 x = 2 je nemogu}a.⇔ x 2 − 4 x = t ∧ (t = −3 ∨ t = −4) ⇔ x 2 − 4 x = −3 ∨ x 2 − 4 x = −4 ⇔ ⇔ x2 − 4 x + 3 = 0 ∨ x2 − 4 x + 4 = 0 ⇔ x = 3 ∨ x = 1∨ x = 2 . a jedna~ina cos 2 x = x=± π 6 1 2 + 2kπ . ~ija su re{ewa t = 2 ili t = 1 . Koriste}i identitete: (x 2 − 4 x + 12 = 7 4 x − x 2 ⇔ x 2 − 4 x = t ∧ t 2 + 7t + 12 = 0 ⇔ ) 2 ( ) a 3 + b 3 = (a + b ) a 2 − ab + b 2 . odnosno 2 cos 2 2 x − 5 cos 2 x + 2 = 0 . transformi{imo levu stranu jedna~ine na slede}i na~in: = cos 2 x + sin 2 x cos 4 x − cos 2 x sin 2 x + sin 4 x = 2 4 sin 2 x cos 2 x = 1 ⋅ ⎡ cos 2 x + sin 2 x − 3 cos 2 x sin 2 x ⎤ = 1 − 3 ⋅ = ⎢ ⎥ ⎣ ⎦ 4 3 3 = 1 − sin 2 2 x = 1 − 1 − cos 2 2 x . 2 a 4 − a 2b 2 + b 4 +b 2 sin x cos x = sin 2 x i sin 2 x = 1 − cos 2 x . k ∈ Z . 2 2 ( = (a ) ) − 3a 2 b 2 . 3. 4 4 ( cos 6 x + sin6 x = ( cos 2 x ) + ( sin 2 x ) = 3 3 )( ) ( ) ( ) Data jedna~ina sada ima oblik 1− 3 15 1 1 − cos 2 2 x = cos 2 x − . Uvo|ewem smene cos 2 x = t dobija se jedna~ina 2t 2 − 5t + 2 = 0 . 4 8 2 ( ) odakle se sre|ivawem dobija ekvivalentna jedna~ina. 139 .

Jedna~ina prave l. Sl.4 6. x +1 Osnova logaritma je ve}a od 1 . kona~no re{ewe date nejedna~ine je x ∈ (− 1. Kako je log 1 a = − log n a 4 n x +1 x +1 ⎛ x +1⎞ log 1 = − log3 = log3 ⎜ ⎟ 4 4 ⎝ 4 ⎠ 3 a nejedna~ina log3 ( 3 − x ) < log 3 −1 = log3 4 . Iz uslova ortogonalnosti A pravih k p ⋅ ⋅ kl = −1 sledi da je k p = −1 . 4 se x +1 svodi na nejedna~inu 4 4 .4. odnosno y = x − 3 . sa koeficijentom pravca k p = −1 je C r Q y − 0 = −1 ⋅ ( x − 3) . a polupre~nik je r=2. Prava l i prava p. Ako uzmemo u obzir da je x ∈ (− 1. i Nejedna~ina log 3 ( 3 − x ) < log 1 3 x +1 ima smisla ako je 3 − x > 0 4 bi}e x +1 > 0. Kako su poznate sve tri stranice trougla. Re{ewa posledwe nejedna~ine su x 2 − 2x + 1 > 0 ili x +1 x +1 svi brojevi ve}i od − 1 i razli~iti od 1 . 4). 3− x < 5. odre|ene ta~kama A i C. 3) .3) . 2−3 kojoj pripada tetiva. Odavde dobijamo da je 3 − x − < 0 .1) ∪ (1. prema formuli y − y1 = glasi y − 0 = (x − 2)2 + ( y + 1)2 = 4.3) .0 ) . Kanonski oblik jedna~ine kruga je kruga je ta~ka C (2. su ortogonalne {to sledi iz podudarnosti trouglova PAC i QAC (sl. odnosno x +1 x +1 (x − 1)2 > 0 . x 2 − x1 −1− 0 (x − 3) . l p Koeficijent pravca prave l je kl=1.−1) . r Jedna~ina prave p kojoj pripada ta~ka A(3. odnosno y = − x + 3 . wegovu povr{inu mo`emo izra~unati pomo}u Heronovog obrasca 140 . P a prave p je kp. pa je logaritamska funkcija rastu}a . Centar y 2 − y1 (x − x1 ) . odnosno ako je x ∈ (− 1.

5). PABC = PAOC + PBOC . Sli~no se iz d = 2r = 4 = b 2 dobija da je b = 2 2 . 2 2 b a r (13 + 14) = 84 . H = 4 .8 141 .7 Sl. povr{inu trougla ABC mo`emo dobiti i kao zbir povr{ina trouglova AOC i BOC . odakle je r 2 r 56 pa je r = . Dakle. Pre~nik dowe osnove zarubqene kupe je 2 R .PABC = 21(21 − 13)(21 − 14)(21 − 15) = 84 . Na osnovu uslova zadatka . tj.5 7. 7). B 9 A c O Sl. pa je a = 5 2 . b i c . gde je O centar upisanog polukruga(sl. to }e biti D = 2 R = 10 = a 2 . pri ~emu je s= H = s 2 − (R − r ) . 6) dobijamo da je 2 a+b+c poluobim 2 trougla ~ije su stranice a . pa je P = s(s − a )(s − b )(s − c ) . pa je zapremina zarubqene H 4 B1 + B1 B2 + B2 = 50 + 50 ⋅ 8 + 8 = 104 cm 3 . a kako je i dijagonala D dowe osnove upisane zarubqene piramide tako|e jednaka 2 R (sl.6 Sl. C br ar odnosno PABC = + . piramide V = 3 3 ( ) ( ) b r H s R-r R H a R D R a x a 60 120 a+4 a a y a−4 Sl. 2 Povr{ine baza zarubqene piramide su : B1 = a 2 = 50 cm 2 i B2 = b 2 = 8 cm 2 . Na osnovu Pitagorine teoreme (sl. U ovom zadatku je s = 21 .

Na osnovu kosinusne teoreme va`i (sl.8. x ∈ ( −1. 6). x ≥ 0 x =⎨ . sre|ivawem prethodne 2 jedna~ine dobija se jedna~ina 2a 2 − 20a = 0 . Sa slike 8 vidi se da je 2 x= a 3 i 2 2 y= 2 a . b = 6 i c = 14 . 142 . Kako je ln x 2 = ln x 2 2 ( ) 1 2 = ln x 2 = ln x i ⎧ x. Prema Pitagorinoj teorimi 2 2 je 2 ⎛a 3⎞ ⎛a ⎟ + ⎜ + a − 4 ⎞ = (a + 4)2 . Dakle. x < 0 funkcija f bi}e zadata formulom ⎧ ln ( − x ) . . x + ( y + a − 4) = (a + 4 ) . Do jedna~ine 2a 2 − 20a = 0 smo mogli do}i i na drugi na~in. x ≤ −1 ⎪ f ( x ) = ⎨ x 2 − 1.1) ⎪ ln x. stranice trougla su a = 10 . b = a − 4 i c = a + 4 . 9 1 9. pa je ⎜ ⎟ ⎜ 2 ⎟ ⎝2 ⎠ ⎝ ⎠ odakle se sre|ivawem dobija jedna~ina 2a 2 − 20a = 0 . x ≥ 1 ⎩ Grafik funkcije f je prikazan na slici 10. Neka su stranice trougla a. Kako 120 − 1 2 1 (sl. je cos 120 = − Sl. ⎩− x . 9): (a + 4)2 = a 2 + (a − 4)2 − 2a (a − 4) cos120 . ~ija su re{ewa a = 0 ili a = 10 .

11 Apscise zajedni~kih ta~aka grafika funkcija f i g predstavqa}e re{ewa date jedna~ine. 143 . za a = 1 jedna~ina ima 3 re{ewa. ⎨ ⎪ ln x. su grafici funkcija na slici 11.1) . za a < 0 jedna~ina nema re{ewa.1) jedna~ina ima 4 re{ewa. a ∈ R i ⎧ ln ( − x ) . To zna~i.y 1 -e -1 0 -1 1 e x Sl. x ∈ ( −1. predstavqeni g ( x ) = a. Na slici 8 to su ta~ke A i B . za a ∈ (1. x ≥ 1 ⎪ ⎩ ( ) y A a 1 B -e -1 0 -1 1 e x Sl. x ≤ −1 ⎪ f ( x ) = ⎪− x 2 − 1 . ∞ ) ∪ {0} ima 2 re{ewa. 10 U istom koordinatnom sistemu. za a ∈ (0.

..+ n ( ) ( n2 n2 n →∞ n ( n + 1) 1 1+ n2 + n n = 1...2n log 2 2 + log 2 4 + ... + log 2 2n 10.. 2 = lim = lim = lim 2 2 2 n n ←∞ n →∞ 2n n→∞ 2 n →∞ )= lim (1 + 2 + . a) lim = lim = n2 n2 n →∞ n →∞ = lim log 2 21+ 2+ ..log 2 2 ⋅ 4 ⋅ 8 ⋅ .. + n ) log 2 2 = 3 x2 + 1 3 1 + x2 − 1 1 + x2 − 1 b) lim = lim ⋅ x2 x2 x →0 x →0 3 x2 + 1 3 = lim ( 2 ( ( 3 x 2 + 1 − 13 ) ) ) 2 + 3 x2 + 1 + 1 + x +1 +1 3 2 2 = 3 x →∞ ⎛ x ⎜ 3 x2 + 1 ⎝ ( ) 2 ⎞ + x + 1 + 1⎟ ⎠ 3 2 = = lim x2 ⎛ x2 ⎜ 3 x2 + 1 ⎝ x →0 ( ) 2 ⎞ + 3 x 2 + 1 + 1⎟ ⎠ = 1 3 144 .

a) x − 4 3 4 3. b) y = cos na segmentu [− 1. x ≤ 0 f (x ) = ⎨ 2 ⎩− x + 8 x + 1. Osnova piramide je trougao ~ije su stranice a = 12 cm. 8. 5. 7. a pri deqewu trinaestog ~lana sa {estim ~lanom dobija se koli~nik 2 i ostatak 5. Re{iti jedna~ine: 2 3 x 1+ x 5 − x 3 − 3 = 4 + 2. Re{iti nejedna~inu b) log 1 x 2 + 2 x = −1 . b = 16 cm и c = 20 cm.3. 2 v) y = log 2 2 x . Skicirati grafike funkcija: a) y = 2 sinx .8] . Izra~unati wegovu povr{inu ako je krak c = 2 5cm . x > 0 10. 6. a2 − b2 2. a bo~ne ivice su jednake i imaju du`inu 26 cm . 2 +1 ) 6 x −6 x +1 ≤ ( 2 −1 2 ) −x . a odnos osnovica je 3:1. 1. god. g) y = 1 . Deveti ~lan aritmeti~ke progresije je pet puta ve}i od drugog ~lana.7) . Odrediti jedna~ine tangenti elipse x + 4 y 2 = 100 povu~enih iz ta~ke A(2. x . x 145 . Dokazati identitet 4. 3 ( ) ( 3 + 4cos 2α + cos 4α = 8cos 4α . Dijagonale jednakokrakog trapeza su uzajamno normalne. O kojoj progresiji je re~? 9. grupa 2000. Izra~unati zapreminu piramide. a) [ta je ve}e: 13% od 200 ili 30% od 90? b) Uprostiti izraz a −2 + b −2 a −1 + b −1 ⎛ a2 + b2 ⋅⎜ ⎜ ab ⎝ ⎞ ⎟ ⎟ ⎠ −1 : a −1 − b −1 . Odrediti najmawu i najve}u vrednost funkcije ⎧ 2x .

odnosno da je x = 0 . bi}e x =⎨ ⎩− x . dobijamo da je 146 .3. Koriste}i formule cos 2α = cos 2 α − sin 2 α . 2 3 x x 5− x 3− 3 = 4 + 2 2. dobijamo ekvivalentnu jedna~inu 1+ sa 2 ⎞ ⎛ x⎞ ⎛ 3 ⎞ ⎛ 12 x − 3⎜1 + x ⎟ + 3⎜ 5 − x ⎟ − 4⎜ 3 − ⎟ = 0 3 ⎠ ⎝ 2⎠ ⎝ 4 ⎠ ⎝ 39 odakle sre|ivawem dobijamo da je x = 0 . 4 b) Jedna~ina ima smisla za x 2 + 2 x > 0 . tj. 100 100 −2 b) a +b a −1 + b −1 ⎛ a2 + b2 ⋅⎜ ⎜ ab ⎝ ⎞ ⎟ ⎟ ⎠ −1 : a −b a2 − b2 −1 −1 1 1 + 2 2 2 2 b ⋅ ab ⋅ a − b = = a 1 1 a2 + b2 1 1 + − a b a b b2 + a 2 2 2 ( a − b )( a + b ) = b2 + a 2 ⋅ ab ⋅ ( a − b )( a + b ) = ab = ab ⋅ 2 ⋅ a + b a + b2 b−a ab ( a + b ) a 2 + b 2 − (a − b) ab ab = − ab . kako je ⎧ x. uz uslov ab ≠ 0.a) 200 ⋅ −2 13 30 = 26 < 27 = 90 ⋅ . a ≠ b . tj.4 ) . x < 0 log 1 3 ( ⎛1⎞ x + 2 x = −1 ⇔ x + 2 x = ⎜ ⎟ ⇔ ⎝3⎠ 2 ) −1 2 ⇔ x 2 + 2x − 3 = 0 ∧ x > 0 ∨ x 2 − 2x − 3 = 0 ∧ x < 0 ⇔ ⇔ (( x = 1 ∨ x = −3) ∧ x > 0 ) ∨ ( x = 3 ∨ x = −1) ∧ x < 0 ⇔ x = 1 ∨ x = −1 . sin 2α = 2 sin α cos α . (re{ewa) 1. 3. god. sa 12 . sin 2 α + cos 2 α = 1 i a4 + b4 = a2 + b2 ( ) ( ) ( ) 2 − 2a 2 b 2 . a ≠ −b. x ≥ 0 . a) Ako jedna~inu x− pomno`imo 4 4 3 NZS (3. za x ≠ 0 i. grupa 2000.

( ) = 3 + 4 ( cos α − sin α ) + ( cos α − sin α ) − ( 2 sin α cos α ) = 3 ( sin α + cos α ) + 4 ( cos α − sin α ) + cos α + sin α − 6 sin α cos α = 7 cos α − sin α + ( cos α + sin α ) − 2 cos α sin α − 6 sin α cos α 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 4 4 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 3 + 4 cos 2α + cos 4α = = 3 + 4 cos 2 α − sin 2 α + cos 2 2α − sin 2 2α = 7 cos 2 α − sin 2 α + 1 − 8 sin 2 α cos 2 α = 7 cos 2 α − sin 2 α + sin 2 α + cos 2 α − 8 sin 2 α cos 2 α = 8 cos 2 α − 8 sin 2 α cos 2 α = 8 cos 2 α 1 − sin 2 α ( ) = 8cos 2 α cos 2 α = 8cos 4 α . Tada je : ( ⇔ 2 +1 ) 6 x −6 x +1 ≤ ( 2 −1 ) −x ⇔ ( 2 +1 x ) 6 x −6 x +1 ⎛ 1 ⎞ ≤⎜ ⎟ ⇔ ⎝ 2 −1⎠ 2 +1 x ( 2 +1 ) 6 x −6 x +1 ⎛ 1 2 + 1⎞ ⎟ ≤⎜ ⋅ ⎜ 2 −1 2 + 1⎟ ⎝ ⎠ ⇔ ( ) 6 x −6 x +1 ≤ ( 2 +1 ⇔ ) x ( osnova eksponencijalne funkcije je ve}a od jedan ) 6x − 6 6x − 6 − x 2 − x ≤0⇔ ≤x⇔ ⇔ x +1 x +1 ⇔ y 6 ( x + 2 )( x + 3) ≥ 0 ⇔ x2 − 5x + 6 ≥0⇔ x +1 x +1 0 1 2 3 x (videti slike 12 i 13 i tablicu) Sl. Zadatak ima smisla ako je x ≠ −1 . 4. 12 147 .

13 5. 2] ∪ [3. Neka je y = kx + n jedna~ina tangente elipse x 2 + 4 y 2 = 100 . +∞ ) . x x2 − 5x + 6 x +1 x2 − 5x + 6 x +1 y 1 -1 ( −∞. pa su im parovi odgovaraju}ih stranica proporcionalni. 14) 148 . Trouglovi ABO i CDO su sli~ni jer su im svi odgovaraju}i uglovi jednaki. (sl.7 ) pripada pravoj y = kx + n . ~iji je kanonski oblik x2 y2 + 2 = 1 . OC i BC redom sa y.bi}e OB = 3OC . Ta~ka A (2. 2 ) ( 2. pa je 7 = 2k + n .⇔ x ∈ ( −1.3) ( 3. −1) ( −1. tj. 6. x i c. pa su jedna~ine tra`enih tangenti: 3 3 t1 : 3 x − 8 y + 50 = 0 i t 2 : 2 x + 3 y − 25 = 0 . Ozna~imo du`i OB . Uslov dodira ove elipse i 10 2 5 prave y = kx + n je 100k 2 + 25 = n 2 . ili da je 8 4 2 25 i n= . Kako je AB : CD = OB : OC . Re{avawem sistema jedna~ina 100k 2 + 25 = n 2 ∧ 7 = 2k + n dobijamo da je k = k=− 3 25 i n= . +∞ ) + − − + + + − + − + + + 0 x Sl. 3 : 1 = OB : OC .

sledi da je PABCD d 2 (x + y ) = = = 2 2 2 ( 2 +3 2 2 ) = (4 2 ) 2 2 2 = 16cm 2. pa . VOC i VOA (sl. 7. 2 2 . Iz podudarnosti trouglova VOB . Povr{ina baze mo`e se izra~unati pomo}u Heronovog obrasca: B = PABC = s (s − a )(s − b )(s − c ) = 24 ⋅ 12 ⋅ 8 ⋅ 4 = 96 cm 2 . ako ozna~imo dijagonale AC i BD sa d . pa je: c2 = x2 + y2 ⇔ 2 5 iz ~ega sledi da je x = ( ) 2 = x 2 + (3 x ) ⇔ x 2 = 2 . = 4 PΔ 4 ⋅ 96 4R 149 . to je R = = 10cm. Dijagonale jednakokrakog trapeza su uzajamno normalne i jednake. 15. Kako je PΔ = abc abc 12 ⋅ 16 ⋅ 20 .D b O x y C c c A a B Sl. 14 Trougao BOC je pravougli. podudarne su po dve odgovaraju}e stranice i ugao naspram ve}e od wih) zakqu~ujemo da se podno`je visine piramide nalazi u centru opisanog kruga oko trougla ABC .

jer je 122 + 162 = 202 . 2 8. mo`emo koristiti formulu R = c .V V d d B R a C O H c b d d A B R O H Sl. 15 Sl. Sada mo`emo izra~unati zapreminu piramide: 1 1 V = BH = ⋅ 96 ⋅ 24 = 768cm3 . 3 3 Napomena: Ako uo~imo da je bazni trougao pravougli. 16) izra~unavamo pomo}u Pitagorine teoreme: H = d 2 − R 2 = 26 2 − 10 2 = (26 − 10)(26 + 10) = 4 ⋅ 6 = 24 . Neka je a1 prvi ~lan. a d razlika date aritmeti~ke progresije. 16 Visinu piramide (sl. Prema uslovu zadatka sledi da je a1 + 8d = 5(a1 + d ) ⎫ ⎫ 3d = 4a1 ⎫ ⎬⇒ ⎬⇒ ⎬⇒ a13 = 2a 6 + 5⎭ a1 + 12d = 2a1 + 10d + 5⎭ 2d − 5 = a1 ⎭ a9 = 5 ⋅ a 2 150 .

3d = 4(2d − 5)⎫ d = 4 ⎫ ⎬⇒ ⎬ a1 = 2d − 5 ⎭ a1 = 3⎭ . 19. a najve}a vrednost date funkci2 je je 17 i posti`e se u ta~ki x = 4. 7. . Funkcija y = 2 x je rastu}a i 1 f (− 1) = . 17 Grafik funkcije prikazan je na slici 17. Prvih nekoliko ~lanova progresije je 3. f (0) = 1 . 10. sin x < 0 y 2 1 0 2 sinx sinx π 2π x -1 -2 − sinx −2sinx 2sinx Sl.. 15. y 17 T − x 2 + 8x + 1 9. 11. a) y = 2 ⎧2 sin x. 2a 4a 4 8 x Sl. . Koordinate 2 temena parabole y = − x 2 + 8 x + 1 1 -1 0 2x b −D su : xT = − = 4 i yT = = 17 . sin x ≥ 0 sin x = ⎨ ⎩ −2 sin x. 18 151 .. Najmawa vrednost funkcije je 1 i posti`e se u ta~ki x = −1 .

x < 0 ⎩ x − 1 x 1 x 1 0 1 x –1 Sl. 2 ω 12 4π 2π 1 x x 2 y 0 π 0 1 2π 3π 3π 2 0 π 2 0 π −1 Grafik funkcije prikazan je na slici 19. 20 y g) ⎧ 1 ⎪ . y 1 0 2π -1 π 3π 4π x Sl. 21 152 . x > 0 y 2 1 0 –1 1 2 x x 1 1 1 2 4 4 2 y −1 0 1 2 3 Sl. 19 v) y = log 2 2 x. x>0 y=⎨ x 1 ⎪− .b) Osnovni period funkcije y = cos x je T = 2π = 2π = 4π .

− + 2 ⎟: 2 2 2 ⎝ a − 3b a + 3b a − 9b ⎠ a − 9b 2. 8. x 2 − y = 2⎭ 10. 6. 153 . ⎩ x − 1. Re{iti jedna~ine: 2 x + 1 3x − 2 4 x + 5 1 a) − = − . . Odrediti AB. U xOy -ravni za k ∈ R skicirati linije odre|ene jedna~inama: a) y = x + k . god. opet. 4. b) Za a = 0. x ≥ 1 . 7 3 21 3 b) ( f ( x )) + f ( x ) = 0 ako je f ( x ) = ⎨ 2 ⎧log 2 x. v) y = kx 2 − 2kx + k + 1 . Nad wegovom katetom. ∠BAC = 30° i ∠ABC < 90°. a) Izra~unati: 2 2 −2 :2 −2 −2 4. Na krivoj 3 x 2 − 4 y 2 = 72 odrediti ta~ku najbli`u pravoj 3x + 2 y + 1 = 0 . U trouglu ABC je BC = 5. b ) = ⎜ . jednakokraki pravougli trougao. Koliki je zbir povr{ina svih tako dobijenih trouglova (ukqu~uju}i i polazni)? 9. x < 1 3. Re{iti trigonometrijsku jedna~inu sin 2 2 x + sin 2 3x = 1 . itd. Re{iti sistem jedna~ina log y x + log x y = 2 ⎫ ⎬. AC = 8. konstruisan je novi jednakokraki pravougli trougao.1. b) x 2 + y y = 1 . Izra~unati zapreminu prave zarubqene kupe ako su povr{ine wenih osnova 25π cm 2 i 4π cm 2 . Za koje vrednosti realnog parametra k jedna~ina (k − 2)x 2 − 2kx + k − 1 = 0 ima pozitivna re{ewa? 5. kao nad hipotenuzom. konstruisan je. a povr{ina omota~a 35π cm 2 . grupa 2000. 7. kao nad hipotenuzom. Hipotenuza jednakokrakog pravouglog trougla je 1. do beskraja.994 odrediti vrednost izraza 1 6b ⎞ b(2a + b ) ⎛ 1 I (a. Nad katetom novog trougla.003 i b = 5.

a + 3b − ( a − 3b ) + 6b a 2 − 9b 2 12b b) I ( a. jedino re{ewe ove jedna~ine x = 1 . b ) = ⋅ = = 2 2 b ( 2a + b ) b ( 2a + b ) a − 9b −2 −2 1 − 1 1 1 1 12 b .003 + 5. Koriste}i identitete: 154 . (re{ewa) 1. skup re{ewa date jedna~ine je {0. pa je. b) 1° Za x ≥ 1 je f ( x ) = log 2 x . dobijamo ekvivalentnu jedna~inu svodi na pa je . 2 (x − 1)2 + (x − 1) = 0 ⇔ ( x − 1) ( ( x − 1) + 1) = 0 ⇔ x −1 = 0 ∨ x = 0 ⇔ x = 1∨ x = 0 . 2a + b 2 12 12 I (0. 2 ⋅ 0.4. a weno re{ewe je x = 1 . b ≠ 0.a) Ako jedna~inu NZS (7. a) 2 2 : 2 − 2 = 24 : 2 4 = 24 ⋅ 24 = 22 = 2 .994) = = = 2.994 6 = 2.3) .tj. zbog uslova x < 1 . jedino re{ewe ove jedna~ine x = 0. a ≠ − . zbog uslova x ≥ 1 .1} . koja se sre|ivawem jedna~inu − 19 x + 19 = 0 . god. 2° Za x < 1 je f ( x ) = x − 1 . ⇔ log 2 x = 0 ∨ log 2 x = −1 1 ⇔ x = 1∨ x = . Dakle. 5. grupa 2000. 3.003 . sa 3(2 x + 1) − 7(3 x − 2) = 4 x + 5 − 7 . 2 log 2 x + log 2 x = 0 ⇔ log 2 x ( log 2 x + 1) = 0 2 x + 1 3x − 2 4 x + 5 1 − = − pomno`imo sa 7 3 21 3 21 .

a k −2 pa je k ∈ (− ∞. ∞ ) . (1) x1 + x2 = − b = ( 3) D = b2 − 4ac = 4k 2 − 4 ( k − 2 ) ( k − 1) ≥ 0 . l ∈ Z + lπ . (k − 1)(k − 2) > 0 .(2) i (3) je tra`eno re{ewe i nalazimo ga koriste}i sliku 22: 0 2 3 1 2 Sl.tj. ∞ ) .sin 2 x = 1 − cos 2 x 2 i cos α + cos β = 2 cos α +β 2 cos α −β 2 dobija se: sin 2 2 x + sin 2 3x = 1 ⇔ 1 − cos 4 x 1 − cos 6 x + =1 2 2 ⇔ cos 4 x + cos 6 x = 0 ⇔ 2 cos 5 x cos x = 0 ⇔ cos 5 x = 0 ∨ cos x = 0 ⇔ 5x = ⇔x= π π 2 + kπ . π 5 10 . 2k > 0 . l ∈ Z . k ∈ Z ∨ x = +k π 2 + lπ . 2k (k − 2 ) > 0 . 0 2 0 1 2 4k 2 − 4k 2 + 12k − 8 ≥ 0 ⎡2 ⎞ 4(3k − 2) ≥ 0 ⇒ k ∈ ⎢ . ∞ ⎟ .0 ) ∪ (2.1) ∪ (2. a k −2 pa je k ∈ (− ∞.Da bi re{ewa x1 i x2 jedna~ine ax 2 + bx + c = 0 bila pozitivna. k∈Z ∨ x = π 2 4. treba da budu ispuweni slede}i uslovi: x1 + x2 > 0 . ⎣3 ⎠ 2 3 Presek skupova re{ewa uslova (1).tj. (2) x1 x2 = c = k − 1 > 0 . 22 155 . x1 x2 > 0 i D ≥ 0 .

∞ ) .0 ) ∪ (2. = 1 sin β sin α sin β 2 6. pa je kt = − dodira prave y = kx + n i hiperbole 2 3 . Na osnovu sinusne teoreme va`i (sl. Data prava ima koeficijent pravca k p = − .−3) i P2 (− 6. tj. paralelne pravoj p . d ( P . ⎡2 ⎞ k ∈ ⎢ . p) = 1 a b 5 8 = . 9+4 13 9+4 13 Dakle.3) je tra`ena ta~ka. ⎣3 ⎠ 5. 23). ⎝ 2⎠ Tangente hiperbole.3) .Prema tome. p ) = . Data kriva je hiperbola ~iji je kanonski oblik x2 y2 − = 1. Tangenta mora biti paralelna sa pravom p . Uslov 2 x2 y 2 − 2 = 1 je a 2 k 2 − b 2 = n 2 . 24 18 3 2 Dodirna ta~ka hiperbole i wene tangente. ∞ ) ⇔ k ∈ (2. ∞ ) ∧ k ∈ (− ∞. Na osnovu implikacije 156 . Iz 2 a b ⎛ 3⎞ jedna~ine 24 ⋅ ⎜ − ⎟ − 18 = n 2 dobija se da je n = 6 ili n = −6 . imaju jedna~ine: t1 : 3x + 2 y − 12 = 0 i t 2 : 3x + 2 y + 12 = 0 .1) ∪ (2. Prema formuli za rastojawe 1 Re{avawem sistema ta~ke od prave sledi da je 3⋅ 6 − 2 ⋅3 +1 13 −3 ⋅ 6 + 2 ⋅ 3 + 1 11 = = i d ( P2 . ∞ ⎟ ∧ k ∈ (− ∞. 3 x 2 − 4 y 2 = 72 ⎫ 3 x 2 − 4 y 2 = 72 ⎫ i ⎬ ⎬ 3 x + 2 y − 12 = 0⎭ 3 x + 2 y + 12 = 0⎭ dobijaju se ta~ke P (6. paralelene datoj pravoj bi}e tra`ena ta~ka. ta~ka P2 (− 6.

2) nalazi se visina zarubqene kupe: H = s 2 − (r2 − r1 ) = 25 − 9 = 4cm . pa je P = 1 = . Kako je poznato da je B1 = 4π cm 2 i B2 = 25π cm 2 . 2 Na osnovu poznatog obrasca za zapreminu zarubqene kupe sledi da je V = H 4 B1 + B1 B2 + B2 = 25π + 25π ⋅ 4π + 4π = 52π cm 3 3 3 a12 + a12 = 1 ⇒ a1 = 1 a2 1 . 5 Sl. proisti~e da je 3 64 = 25 + c 2 − 2 ⋅ 5 ⋅ c ⋅ .sin β = 4 π 16 3 ∧ 0 < β < ⇒ cos β = 1 − = 5 2 25 5 30 A C 8 c 5 i na osnovu kosinusne teoreme va`i b 2 = a 2 + c 2 − 2ac cos β . 23 odakle je c 2 − 6c − 39 = 0 . pa je P2 = 2 = = P ⋅ . iz M = 35π cm 2 mo`e se odrediti izvodnica zarubqene kupe: π (r1 + r2 )s = 35π ⇒ s = 5cm . 2 2 a2 + a2 = a12 ⇒ a2 = 1 a1 1 a2 1 = . to se mogu odrediti polupre~nici baza: r12π = 4π ⇒ r1 = 2cm . odnosno β B kvadratne jedna~ine i uzimaju}i u obzir da je c > 0 . Pomo}u Pitagorine teoreme (sl. r22π = 25π ⇒ r2 = 5cm . Re{avawem c = 3+ 4 3 . Sada. 7. 1 2 4 2 ( ) ( ) 8. 1 2 8 2 2 2 157 .

Prema uslovu zadatka. Kako je 2 a1 a1 a2 1 ⎛1⎞ 1− ⎜ ⎟ 1⎛ 1⎞ 1 2 S n = P + P2 + .... y > 0. Sistem ima smisla za x > 0.......1 a a2 1 ⎛1⎞ a + a = a ⇒ a3 = 2 = . 158 .Pn . 1 2⎝ 2 ⎠ 4 1− 1 2 a2 a3 Sl. P2 . jedino re{ewe sistema je x = 2.. y = 2 ... 24 prelaskom na grani~nu vrednost.. dobijamo da je n →∞ lim Sn = lim 1⎛ 1 ⎞ 1 ⎜1 − n ⎟ = . 1 2 16 2 2 2 ⎝2⎠ 2 3 2 3 2 2 2 Indukcijom se mo`e dokazati da je niz P .. P3 .Pn = ⋅ ⎝ ⎠ = ⎜1 − n ⎟ . kada se n neograni~eno uve}ava. 1 geometrijski niz sa koli~nikom q = n 1 . pa je P3 = 3 = = P ⋅⎜ ⎟ .. ⎬⇒ 2 2 x − x − 2 = 0⎭ x − 2 = y⎪ ⎪ x −2= y ⎭ ⎭ y x⎫ ⎪ ⎬ ⇒ ⎪ ⎭ ( log Iz druge jedna~ine se dobija da je x = 2 ili x = −1 .... 1 ⎫ log y x + = 2⎪ log y x + log x y = 2 ⎫ log 2 x + 1 = 2 log y ⎪ y log y x ⎬⇒ ⎬⇒ 2 2 x −y=2 ⎪ x −2 = y ⎪ ⎭ x2 − 2 = y ⎭ 2 log y x = 1 ⎫ x= y ⎫ x − 1) = 0 ⎫ ⎪ ⎪ ⇒ ⎬⇒ 2 ⎬. x ≠ 1 i y ≠ 1 . n→∞ 2 ⎝ 2 ⎠ 2 9.

a linija koja joj odgovara je deo kru`nice u 159 . y 1 0 1 x Sl. i prava y = 1 .25 b) Jedna~inu y = kx − 2kx + k + 1 napi{imo u obliku 2 y = k x 2 − 2 x + 1 + 1 .10. to jedna~ina x 2 + y y = 1 za y ≥ 0 ⎩− y . y < 0 glasi x 2 + y 2 = 1 . y ≥ 0 . 26 v) Kako je y = ⎨ Sl. odnosno u obliku y = k ( x − 1) + 1 . k ∈ R su prave paralelne sa pravom y = x . (sl. k>0 y 2 y 1 k=0 1 0 1 2 -1 0 -1 1 x k<0 x Sl. za k = 0 . 27 ⎧ y. 25). (sl. Sada se vidi 2 ( ) da su linije odre|ene ovim jedna~inama parabole koje prolaze kroz ta~ku M (1. a) Linije u xOy − ravni odre|ene jedna~inama y = x + k .1) za k ≠ 0 .26).

prvom i drugom kvadrantu (sl. 160 . 27). Za y < 0 dobija se deo hiperbole x 2 − y 2 = 1 u tre}em i ~etvrtom kvadrantu.

3 ⎟ : ⎜⎜ ⎟ 5 ⎟ ⎠ ⎜⎝ 3 . a) [ta je ve}e: 64500 ili 32000? −5 4 ⎛⎛ 1 ⎞ 176 ⎞ 4 − 1: 0. 9. Odredtiti koordinate ta~ke B simetri~ne ta~ki A(1. 161 . ⎜ ⎟ ⎝ ⎠ v) y = ln x . 7. Re{iti jedna~ine: 5 x − 2 13 x + 1 x − 5 a) − = + x. 10. Izvodnice prave kupe grade sa ravni osnove ugao od 60°. 8. Odrediti du`ine stranica tog trapeza.0) i D(8. Oko kruga polupre~nika 2cm opisan je jednakokraki trapez povr{ine 20cm2. Skicirati grafike funkcija: a) y = x 2 − x . Re{iti jedna~inu cosx + cos 2 x + cos 3 x + = 1. Za koje vrednosti realnog parametra a jedna~ina sin 6 x + cos 6 x = a ima realna re{ewa? 4. 6.−1). Izra~unati povr{inu i zapreminu kupe. b) Izra~unati 2. x 2 + xy + y 2 = 37 ⎭ b) y = sin⎛ x − x 2 ⎞ . Re{iti sistem jedna~ina x 4 + x 2 y 2 + y 4 = 481⎫ ⎬.−2) u odnosu na pravu koja prolazi kroz ta~ke C (5. U kupu je upisana lopta polupre~nika r. ⎜ ⎟ 2 ⎛1 2 ⎞ 1 ⋅⎜ + ⎟ ⎜ ⎟ ⎜ ⎟ 5 ⎝ 7 11 ⎠ ⎝ ⎠ − 3 5. grupa 2000.1. god. 3 7 2 b) x+2 = x − 1. 2 3. Re{iti nejedna~inu 5 x − 3 x +1 > 2 5 x −1 − 3 x − 2 . ( ) 5.

tj. (re{ewa) 1. a) 64 500 = 8 2 ( ) 500 = 81000 < 91000 = 3 2 − 3 4 ( ) 1000 = 3 2000 . za x ≥ 1 . 2. god. Koristi}emo identitete: 5 x − 2 13x + 1 x − 5 − = + x pomno`imo sa 3 7 2 a 3 + b 3 = (a + b ) a 2 − ab + b 2 . a 4 + b 4 = a 2 + b 2 sin 2 x = 2 sin x cos x . − 3 4 −5 ⎛⎛ 1 ⎞ 176 ⎞ ⎜ ⎜ 4 − 1: 0. sa 42. a) Ako jedna~inu NZS (2. ( ) ( ) 2 − 2a 2 b 2 i 162 . b) Jedna~ina ima smisla za x + 2 ≥ 0 i x − 1 ≥ 0 .3 ⎟ : ⎟ 5 ⎟ ⎠ ⎜⎝ 3 b) ⎜ ⎟ 2 ⎛1 2 ⎞ 1 ⋅⎜ + ⎟ ⎜ ⎟ ⎜ ⎟ 5 ⎝ 7 11 ⎠ ⎝ ⎠ ⎛ ⎛ 13 10 ⎞−5 5 ⎞ ⎜⎜ − ⎟ ⋅ ⎟ ⎜ ⎝ 3 3 ⎠ 176 ⎟ = ⎜ ⎟ 7 25 ⋅ ⎜ ⎟ ⎜ ⎟ 5 77 ⎝ ⎠ 3 = 16 4 = ⎛ 5 ⎞ ⎜ ⎟ = ⎜ 176 ⎟ ⎜ 5 ⎟ ⎜ ⎟ ⎝ 11 ⎠ − 3 4 ⎛ 11 ⎞ =⎜ ⎟ ⎝ 176 ⎠ − 3 4 ⎛ 1⎞ =⎜ ⎟ ⎝ 16 ⎠ − 3 4 ⎛ 1⎞ ⎛ = ⎜ 16 4 ⎟ = ⎜ 24 ⎜ ⎟ ⎜ ⎝ ⎠ ⎝ 3 ( ) 1 ⎞3 4 ⎟ ⎟ ⎠ = 23 = 8 .3. 4 Re{ewe jedna~ine je x = 2 . dobijamo da je 5 x − 2 13x + 1 x − 5 − = +x⇔ 3 7 2 ⇔ 14(5 x − 2) − 6(13x + 1) = 21( x − 5) + 42 x ⇔ ⇔ 70 x − 28 − 78 x − 6 − 21x + 105 − 42 x = 0 ⇔ −71x + 71 = 0 ⇔ x =1. grupa 2000.7 ) . x+2 x+2 = x −1 ⇒ = x 2 − 2x + 1 2 4 ⇒ 4x2 − 9x + 2 = 0 1 ⇒ x = 2∨ x = . 3. tj.5.

Dakle. tj. 5.−1) jedna~ina odgovaraju}e prave −1− 0 ( x − 5) . ~ija su re{ewa realna. 5 ⎝ 3⎠ 9 5 ⎝ 3⎠ 9 ⎝ 3⎠ x 3 25 5 ⎛5⎞ ⎛5⎞ ⎛5⎞ odakle je ⎜ ⎟ > ⋅ . ⎣4 ⎦ 4. ili ⎜ ⎟ > ⎜ ⎟ . Jedna~ina prave p . 4 4 4 ⎡1 ⎤ pa je a ∈ ⎢ . Deqewem nejedna~ine dobijamo da je ⎜ ⎟ − 3 > x 5 x − 3 x +1 > 2 5 x −1 − 3 x − 2 x ( ) sa 3 x ( 3 x >0) x x ⎛5⎞ ⎝ 3⎠ x 2 ⎛5⎞ 2 2⎛5⎞ 2 ⎛5⎞ ⋅ ⎜ ⎟ − . 9 3 ⎝ 3⎠ ⎝ 3⎠ ⎝ 3⎠ Osnova eksponencijalne funkcije j e ve}a od 1. x 2 − x1 pa je za ta~ke C (5. a ≤ 1 i a ≥ .0 ) i D(8. pa je funkcija rastu}a. Iz 0 ≤ (1 − a ) dobijamo da je a ≤ 1 . 4 4 ( )( ) ( ) to se data jedna~ina svodi na jedna~inu 1 − jedna~inu 3 sin 2 2 x = a . ako je ( ) 3 4 4 4 0 ≤ (1 − a ) ≤ 1 . odnosno ⎜ ⎟ − ⎜ ⎟ > 3 − . iz ~ega proisti~e da je x > 3 .Kako je sin6 x + cos 6 x = sin 2 x + cos 2 x = ( ) ( 3 ) 3 = sin 2 x + cos 2 x sin 4 x − sin 2 x cos 2 x + cos 4 x = 2 =1 ⋅ ⎡ sin 2 x + cos 2 x − 3 sin 2 x cos 2 x ⎤ = ⎢ ⎥ ⎣ ⎦ 2 = 1 − 3 ( 2 sin x cos x ) = 1 − 3 sin 2 2 x . odre|ene dvema ta~kama je y 2 − y1 (x − x1 ) . y−0 = 8−5 y − y1 = 163 . na 4 4 1 − a = sin 2 2 x .1⎥ . odnosno da je a ≥ . a iz (1 − a ) ≤ 1 3 3 3 3 1 1 dobijamo da je 1 − a ≤ .

Re{avawem sistema Sl. A a−b 2 E a F B Sl. tj. pa kp A S B p n jedna~ina prave n glasi: y + 2 = 3 ( x − 1) . za trougao AED va`i: r 2 ⎛a−b⎞ 2 2 ⎜ ⎟ = c − h = 25 − 16 = 9 . Koeficijent pravca prave p je k p = − . Iz formule za povr{inu trapeza a+b a+b P= ⋅ h dobijamo da je 20 = ⋅ 4 .−2 ) i normalna je na pravu p ima jedna~inu y − (− 2 ) = k n ( x − 1) . 28 dobija se ta~ka S (2. ⎝ 2 ⎠ odnosno a − b = 6. 6. da je a + b = 10.4 ) . pa je h = 2r . c krak i h visina trapeza. Kako je r = 2cm . Dakle. Krug je upisan u trapez (sl. Koordinate ta~ke B dobijaju se iz uslova da je S sredi{te du`i AB (sl. pa je 2c = a + b . odnosno y − 3 x + 5 = 0 . Prema Pitagorinoj c teoremi . Tra`ena 2 Neka su a i b osnovice. Kako je trapez jednakokraki. pri ~emu je k n = − 1 3 1 = 3 . y A + yB = y s da je y B = 2 + 2 = 4 . a r polupre~nik kruga. Prava n koja prolazi kroz ta~ku A(1. Trapez je 2 2 tangentni .1) koja je presek pravih n i p . iz x + 3 y − 5 = 0⎫ ⎬ 3x − y − 5 = 0⎭ x A + xB = x s dobija se da je 2 x B = 4 − 1 = 3 . b a −b D C to je AE = . 29 164 . Na osnovu prethodnog zakqu~ujemo da je c = 5cm . gde je E podno`je 2 r visine spu{tene iz temena D na c h osnovicu AB . 29). a iz ta~ka je ta~ka B(3.odnosno x + 3 y − 5 = 0 . to je h = 4cm . 28).

. = 1 ima smisla za x ≠ kπ .Re{avawem sistema a + b = 10⎫ ⎬ dobija se da je a = 8cm i b = 2cm . 2 P = B + M = πR 2 + πRs = πR(R + s ) = π r 3 r 3 + 2r 3 = 9π r 2 cm 2 i 1 1 V = BH = π r 2 3 ⋅ 3 ⋅ r = 3π r 3 cm 3 . k ∈ Z .. Dakle. Leva strana jedna~ine predstavqa zbir ~lanova beskona~ne geometrijske progresije za koju je a1 = cos x i q = cos x . Jedna~ina cos x + cos 2 x + cos 3 x + .. 2 Trougao ACB je jednakokraki sa uglom na osnovici od 60 . = 1 − cos x cos x = 1 dobijamo da Iz jedna~ine 1 − cos x je cos x = 1 − cos x . bi}e π 3 cos x . Iz podudarnosti trouglova ADO i AEO (sl. 31 165 . 30) zakqu~ujemo da je: ∠DAO = 30 i ∠AOD = 60 . 30 8. Kako je q < 1 ... odnosno 2 cos x = 1 .. 3 3 i R= (2r ) 3 ( ) Napomena: C tg 30 = r ⇒R=r 3 R H s r O r 30 60 R A R D B Sl. pa je 2R 3 s = AC = AB = BC = 2 R = 2r 3 i H = = R 3 = 3r . a−b = 6 ⎭ 7. 1 ili cos x = . 2 3 cos x + cos x + cos x + . Re{avawem posledwe jedna~ine 2 0 12 1 −π 3 Sl. pa je AO = 2r =r 3.

to }e biti ln ( − x ) .0 ) ∪ (0.b) Kako je y = sin x − x 2 = sin ( x − x ) = sin ( x − x ) = sin 0 = 0 .−1] ∪ [1. x ≤ −1 ⎩ 1 -e -1 0 1 e x Sl.34 Grafik funkcije je prikazan na slici 34. x < 0 ) za x < 0 y = sin x − x 2 = sin ( x − x ) = sin ( x − ( − x ) ) = sin 2 x . y ln x. x ≥ 0 x2 = x . 167 . Dakle.1) }e biti ln x < 0 (vidi je sliku 34). −1 < x < 0 ⎪ ln ( − x ) . 0 < x <1 ⎪ y = ln x = ⎨ ⎪− ln ( − x ) . Kako ⎧ ln x.Sada mo`emo detaqno zadati funkciju y = ln x . ∞ ) . ( ) Grafik funkcije je prikazan na slici 33. a x = ⎨ . dok imamo da je ( ⎧ x. to }e za x ≥ 0 biti ⎩− x . a za x ∈ (− 1. y −3π 2 −2π −π −π 2 1 0 -1 x Sl. x < 0 ⎩ x ∈ (− ∞. 33 v) Funkcija y = ln x ima smisla za x ≠ 0 . x ≥1 ⎧ ⎪ − ln x. x > 0 ln x ≥ 0 za ln x = ⎨ .

Izra~unati povr{inu neosvetqenog dela lopte.5). 8. grupa 2000. Re{iti jedna~ine: 7 x + 3 2x − 1 7 x − 1 − = +1 . U trapsez sa kracima c = 13 i d = 15 upisan je krug polupre~nika 6. Re{iti trigonometrijsku jedna~inu cos 4 x + sin 4 x = cos 4 x. Odrediti jedna~inu kru`nice koja prolazi kroz ta~ke A(2. v) y − x x 2 + y − 1 ≤ 0 . b) Izra~unati . a) 12 4 2 3 2 x + 1 = x − 1. 3. 7.1). B (7. 4. C (5. Ta~kasti izvor svetlosti udaqen je 4m od centra lopte polupre~nika 2m. Za koje vrednosti realnog parametra p jedna~ina 3 x 2 − 6 x − 2 log 4 p = 0 ima oba pozitivna re{ewa? 5. Koja je to progresija? 3 2001 a) ( x − y )( y + 2 x − 4 ) ≤ 0 .7 ⎞ : 13 ⎟ ⎟ ⎜⎜ 7 32 ⎟ ⎠ ⎠ ⎝⎝ b) − 3 4 6. 2. a 3 4 . Zbir svih ~lanova beskona~ne geometrijske progresije je zbir kvadrata ~lanova iste progresije je 2001 2 . U xOy -ravni predstaviti skupove ta~aka odre|ene relacijama: ( )( ) b) ( y − 1) y − e x ≥ 0 . Izra~unati du`ine onovica tog trapeza. Izra~unati ⎜ − + i + ⎜− − i ⎜ 2 ⎟ ⎜ 2 2 ⎠ 2 ⎟ ⎝ ⎝ ⎠ jedinica). ( ) 168 .1. god. ⎛ 1 ⎛ 1 3⎞ 3⎞ ⎟ ⎟ (i je imaginarna 9.6). 10. a) [ta je ve}e: 25500 ili 22000? ⎞ ⎛ ⎛3 5 ⎞ 5 ⎟ ⎜ ⎜ − ⎟⋅ ⎟ ⎜ ⎝ 5 13 ⎠ 7 ⎟ ⎜ −8 ⎜ ⎛1 6 − 2 : 0. 6.

4. 2 2x + 1 = x − 1 ⇔ 2x + 1 = x 2 − 2x + 1 ∧ x ≥ 1 ⇔ x2 − 4x = 0 ∧ x ≥ 1 ⇔ x( x − 4 ) = 0 ∧ x ≥ 1 ⇔ (x = 0 ∨ x = 4) ∧ x ≥ 1 ⇔x=4 . a) 25500 = 52 b) ( ) 500 = 51000 > 41000 = 22 − 3 4 ( ) 1000 = 22000 . odnosno x = 0 .6. cos 4 x + sin 4 x = cos 4 x ⇔ ⇔ cos 2 x + sin 2 x 3. (re{ewa) 1. Sre|ivawem ove jedna~in dobija se da je − 37 x = 0 . a) Ako jedna~inu ⎛ 14 1 ⎞ ⋅ ⎜ ⎟ = ⎜ 13 7 ⎟ ⎜ ( −1)−8 ⋅ 32 ⎟ ⎜ ⎟ 13 ⎠ ⎝ − ⎛ 1⎞ =⎜ ⎟ ⎝ 16 ⎠ − 3 4 = 2 −4 ( ) − 3 4 = 8. x + 3 2x − 1 7x − 1 7 − = +1 pomno`imo sa 4 2 3 12 b) Jedna~ina 2 x + 1 = x − 1 ima smisla ako je 2 x + 1 ≥ 0 i x − 1 ≥ 0 . sa 12. dobijamo ekvivalentnu jedna~inu 3( x + 3) − 6(2 x − 1) = 4(7 x − 1) + 19 . ako je x ≥ − i x ≥ 1 . re{ewa tra`imo za sve x ≥ 1 . NZS (2. 2 169 .12) . tj. ( ) 2 − 2 cos 2 x sin 2 x = cos 2 2 x − sin 2 2 x ⇔ 1 3 ⇔ 1 − sin 2 2 x = 1 − 2 sin 2 2 x ⇔ sin 2 2 x = 0 ⇔ sin 2 x = 0 ⇔ 2 2 kπ ⇔ 2 x = kπ . god. 1 tj. k ∈ Z ⇔ x = . 3 4 ⎛ ⎞ 39 − 25 5 ⎜ ⎟ ⋅ 5 ⋅13 7 ⎜ ⎟ ⎜ ⎛ 13 2 ⋅10 ⎞−8 32 ⎟ ⎜ ⎜ ⎜ − 7 ⎟ ⋅ 13 ⎟ ⎟ ⎠ ⎝⎝ 7 ⎠ 2.3. k ∈Z . grupa 2000. Dakle.

D ≥ 0 i p > 0 . Koeficijent pravca prave AC je 3 k AC = − 1 . r = 5 . pa }e koeficijent pravca prave s1 ( s1 je normalna na 3 AC ) biti 3 . II na~in (sl. 3 2⎪ 8 ⎪ ⎪ p>0 ⎪ 36 + 24 log 4 p ≥ 0 ⎪ p>0 ⎭ p>0 ⎪ ⎪ ⎪ ⎭ ⎭ ⎪ p>0 ⎭ Dakle. tj. p ∈ ⎢ . 5. Jedna~ina 3 x 2 − 6 x − 2 log 4 p = 0 ima smisla za p > 0 . Koordinate ta~aka A. pa je: Re{avawem ovog sistema dobijamo da je p = 2. Jedna~ina prave AC je: y − 6 = odnosno y − 6 = − 5−6 (x − 2) .4. Jedna~ina prave CB je: 170 . a x1 x2 = = . 2 2 (2 − p) + (6 − q) = r2 ⎫ ⎪ 2 2 ⎪ 7 − p ) + (1 − q ) = r 2 ⎬ ( ⎪ 2 2 (5 − p ) + (5 − q ) = r 2 ⎪ ⎭ 2 2 . x1 ⋅ x2 > 0 . Polupre~nik kruga je rastojawe ta~ke O od ta~ke A . q = 1.centar kruga. Prema Vietovim formulama je x1 + x 2 = − c −2 log 4 p b 6 = . 35) Odrediti jedna~ine simetrala s1 i s2 tetiva AC i BC . 5−2 1 (x − 2) . Jedna~ina kruga je ( x − 2 ) + ( y − 1) = 52 . 1⎟ . 6 ⎫ > 0⎪ log 4 p < 0 ⎫ 0 < p < 1⎫ 0 < p < 1⎫ 3 ⎪ 3 ⎪ ⎪ ⎪ − ⎪ −2 log 4 p 3⎪ 1 ⎪ ⎪ > 0 ⎬ ⇒ log 4 p ≥ − ⎬ ⇒ p ≥ 4 2 ⎬ ⇒ p ≥ ⎬. Presek simetrala je ta~ka O . B i C zadovoqavaju jedna~inu kruga ⎡1 ⎣8 ⎞ ⎠ (x − p )2 + ( y − q )2 = r 2 . 3 a 3 a Zadatak se svodi na re{avawe sistema nejedna~ina x1 + x2 > 0 .

kroz ta~ku M ⎜ . dobija da je 3 ⋅ 2 y − y = 5 . Prava s1 prolazi kroz sredi{te du`i 2 s1 ⎛ 2 +5 6+ 5⎞ AC . odnosno da je y = 1 . tj. Dakle. 2 2⎠ ⎝ s2 : y −3= 1 (x − 6) . a jedna~ina b 6. ⎟ . 35 s1 : y − 11 ⎛ 7⎞ = 3⎜ x − ⎟ . 2 Presek pravih s1 : y = 3 x − 5 i s2 : y = sistema x dobijamo re{avawem 2 3x − y = 5 ⎫ ⎬ . koordinate ta~ke O su x = 2 i y = 1 . 2 ⎠ ⎝ 2 odnosno N (6. A 2 ⎠ ⎝ 2 C M s2 ⎛ 7 11 ⎞ N odnosno M ⎜ . odnosno y − 5 = −2 (x − 5) . kroz ta~ku N ⎜ . ⎟. Iz druge jedna~ine je x = 2 y . a prava s 2 ⎝2 2 ⎠ B O prolazi kroz sredi{te du`i CB . Kako je trapez tangentni . 36 171 . a + b = c + d = 28 . pa }e koeficijent pravca prave s 2 ( s 2 je 1 normalna na CB ) biti . a visina trapeza h bi}e jednaka 2r (sl. Koeficijent pravca 7−5 prave CB je k CB = −2 . ⎟. Du`ina du`i OA je polupre~nik kruga.1− 5 (x − 5) . tj. pa se zamenom u x − 2 y = 0⎭ prvu jedna~inu. = 5 .3) . pa je r = tra`enog kruga je (2 − 2)2 + (6 − 1)2 (x − 2)2 + ( y − 1)2 = 52 . Du`ine osnovica nalazimo re{avawem sistema: r c d r x a y Sl. ⎛ 5 + 7 5 +1⎞ tj. to }e zbir osnovica biti jednak zbiru krakova. 36). Jedna~ine pravih s1 i s 2 su : y −5 = Sl.

Zbir svih ~lanova geometrijske progresije postoji ako je q < 1 . Zato je 2 ⎫ a1 2 ⎫ ⎫ = ⎪ a1 = 3 (1 − q ) ⎪ ⎪ ⎪ ⎪ 1− q 3 ⎪ 2 ⎬⇒ ⎬⇒ 4 ⎬⇒ 2 1− q) ( 4 a1 4 4⎪ a12 + a12 q 2 + a12 q 4 + . pa je = . = 3 2 172 .a+b =c+d 2 2 ⎫ a + b = 28⎫ ⎪ ⎪ a + b = 28 x = c − (2r ) ⎪ x = 5 ⎫ a = 21⎫ ⎪ ⇒ ⎬⇒ ⎬⇒ ⎬. = ⎪ 9 = ⎪ = ⎪ 2 3 ⎪ 1− q ⎭ 2 3⎪ ⎭ 3⎭ 1− q 2 a1 + a1q + a1q + .. Kvadrati ~lanova takve geometrijske progresije tako|e ~ine geometrijsku progresiju ~iji je koli~nik q ′ = q 2 . a prvi ~lan ′ 2 a1 = a1 i zbir svih ~lanova te progresije je isto kona~an.... Neka je R polupre~nik lopte. 37). OC OB x 2 sl. Iz h = R − x R x h sledi da je h = 1 m . a h visina loptinog odse~ka i x = R − h . 8. 37 PNO = 4π R 2 − 2π Rh = 16π − 4π = 12π m 2 . 2⎬ 2 2 y=9 y = d − (2r ) ⎪ ⎪ a − b = 14 ⎭ b = 7 ⎭ x + y + b = a ⎪ 14 + b = a ⎪ ⎭ ⎭ 2 7. Povr{ina loptinog odse~ka je Pod = 2π R h . O C D A Sada mo`emo izra~unati povr{inu neosvetqenog dela lopte: Sl. Povr{ina lopte je PL = 4π R 2 . to je . Kako je ΔOBC ~ ΔOAB (trouglovi OBC i OAB su pravougli i uglovi kod temena O su im jednaki . = B OB OA 2 4 odnosno x = 1 m .

− . 2 2 2 2 3 2 2 2 = − 3 . ϕ = 4π . pa je re{ewe zadatka q = − i 2 1 1 1 a1 = 1 . 2001 ⎞ ⎟= ⎠ 173 . Prema uslovu 2 1 zadatka . ϕ = 2π . . π < ϕ < π .. 2⎪ 2 = 1− q 4q − 2q − 2 = 0 ⎪ ⎭ ⎪ ⎭ Iz druge jedna~ine dobijamo da je q = 1 ili q = − 1 .. .. r = ⎛ − 1 ⎞ + ⎛ 3 ⎞ = 1 tgϕ 2 = ⎟ 2 2 2 ⎜ ⎟ ⎜ 1 2 3 ⎝ 2⎠ ⎜ 2 ⎟ ⎝ ⎠ − 2 Primenom Muavrove formule dobija se: 2π 2π ⎞ ⎛ + i sin ⎜ cos ⎟ 3 3 ⎠ ⎝ 2001 ⎛ ⎛ 4π + ⎜ cos ⎜ ⎝ 3 ⎝ ⎞ ⎛ 4π ⎞ ⎞ ⎟ + i sin ⎜ ⎟⎟ ⎠ ⎝ 3 ⎠⎠ 2001 = 2001 ⎛ 2π 2π ⎞ ⎛ ⎛ 2π ⎞ ⎛ 2π ⎞ ⎞ = ⎜ cos + i sin ⎟ + ⎜ cos ⎜ − ⎟ + i sin ⎜ − ⎟⎟ = 3 3 ⎠ ⎝ ⎝ 3 ⎠ ⎝ 3 ⎠⎠ ⎝ 2 ⋅ 2001π 2 ⋅ 2001π ⎞ ⎛ 2 ⋅ 2001π 2 ⋅ 2001π ⎛ = ⎜ cos + i sin − i sin ⎟ + ⎜ cos 3 3 3 3 ⎝ ⎠ ⎝ = 2 cos ( 2 ⋅ 667π ) = 2 cos ( 667 ⋅ 2π ) = 2 ⋅1 = 2 . Odredimo trigonometrijski oblik kompleksnih brojeva 1 3 1 3 z1 = − + i i z2 = − − i (sl.⇒ a1 = 2 (1 − q ) 3 1 1 − 2q + q 2 3 ( ) ⎫ 2 ⎫ ⎪ a1 = (1 − q ) ⎪ ⎪ 3 ⎬⇒ ⎬. π < ϕ < 3π . 38).− . r = ⎛ − 1 ⎞ + ⎛ 3 ⎞ = 1 ⎟ ⎜ tgϕ1 = ⎜ ⎟ 1 1 1 1 2 3 ⎝ 2⎠ ⎜ 2 ⎟ ⎠ ⎝ − 2 3 2 2 − 2 = 3. 2 4 8 9. q mora biti mawe od 1. Prvih nekoliko ~lanova progresije je 1.

40 Sl. 38 10. a) (x − y )( y + 2 x − 4) ≤ 0 ⇔ (x − y ≤ 0 ∧ y + 2 x − 4 ≥ 0) ∨ (x − y ≥ 0 ∧ y + 2 x − 4 ≤ 0) ⇔ ( y ≥ x ∧ y ≥ −2 x + 4 ) ∨ ( y ≤ x ∧ y ≤ −2 x + 4 ) y y y 4 3 2 1 0 1 2 4 3 2 1 4 3 2 1 0 1 2 x x 0 1 2 x Sl. 41 Na slici 39 predstavqen je skup ta~aka za ~ije koordinate va`i y ≥ x ∧ y ≥ −2 x + 4 . Skup ta~aka koji zadovoqavaju datu relaciju predstavqen je na slici 41. b) ( y − 1) (y − e x ) ≥ 0 ⇔ (y − 1 ≥ 0 ∧ y − e x ≥ 0) ∨ (y − 1 ≤ 0 ∧ y − e x ≤ 0) ⇔ y ≥ 1 ∧ y ≥ ex ∨ y ≤ 1 ∧ y ≤ ex ( ) ( ) 174 . 39 Sl.z1 4π 3 y 2π 3 −1 2 0 − 2π 3 x z2 Sl. a na slici 40 je predstavqen skup ta~aka za ~ije koordinate va`i y ≤ x ∧ y ≤ −2 x + 4 .

42 Sl. a wihov presek na slici 47.44 Skup ta~aka za koje je y ≥ 1 predstavqen je na slici 42.y e 1 -1 0 1 x y e 1 -1 0 1 x y e 1 -1 0 1 x Sl. 45 Sl. 46 Sl. prikazano je na 175 . 47 Skup ta~aka za koje je y ≤ 1 predstavqen je na slici 45. a wihov presek na slici 44. tj. skup ta~aka za koje je y ≥ e x predstavqen je na slici 43. tra`eno re{ewe. y e 1 -1 0 1 x Sl.48 Unija skupova sa slika 44 i 47. y e 1 -1 0 1 x y e 1 -1 0 1 x y e 1 -1 0 1 x Sl. skup ta~aka za koje je y ≤ e x predstavqen je na slici 46. 43 Sl.

y 1 -1 y 1 1 x y 1 -1 0 1 x 0 -1 0 1 x y≥ x Sl. y 1 x y 1 y ( ( ) ( ) ( ) ) 1 1 -1 0 1 -1 0 x -1 0 1 x y≤ x Sl.slici 48. v) ( y − x )(x 2 + y − 1) ≤ 0 ⇔ ⇔ y − x ≤ 0 ∧ x2 + y − 1 ≥ 0 ∨ y − x ≥ 0 ∧ x2 + y − 1 ≤ 0 ⇔ y ≤ x ∧ y ≥ 1 − x2 ∨ y ≥ x ∧ y ≤ 1 − x2 .50 y ≤ x ∧ y ≥ 1− x2 Sl.52 y ≤ 1− x2 Sl.53 y ≥ x ∧ y ≤ 1− x2 Sl.49 y ≥ 1− x2 Sl.54 176 .51 Na slici 51 predstavqen je presek skupova prikazanih na slikama 49 i 50.

17 . y 1 -1 0 1 x ( y − x )(x 2 + y − 1) ≤ 0 Sl. 55 Na slici 55 prikazana je unija skupova predstavqenih na slikama 54 i 51.Na slici 54 predstavqen je presek skupova prikazanih na slikama 52 i 53. {to je i re{ewe zadatka.

Re{iti nejedna~inu sin 4 α + 2 sin α cos α − cos 4 α = cos 2α . 6. 9.6 ⎞ : 7 ⎟ ⎟ ⎜⎜ 3 108 ⎟ ⎠ ⎝⎝ ⎠ . 7. 2 13 2 2 b) x −1 = x − 3 . 5. grupa 2000. Re{iti jedna~ine: a) 3x − 2 2 x − 9 3 − 2 x 1 − = −6 . Odrediti zbir svih ~lanova beskona~ne opadaju}e geometrijske progresije ako je zbir prvog i ~etvrtog ~lana 54. a zbir drugog i tre}eg 36. a zapremina 70 cm3 . god. tg 2α − 1 log3− 2 x x 2 < 1 . U zavisnosti od realnog parametra a odrediti broj realnih re{ewa jedna~ine 2 x 3 − 9 x 2 = a . x2 v) lim ⎛ ⎜ x →1 1 − 3 ⎞. sin 3 x b) lim x →0 cos x − cos 2 x . Prava kru`na kupa je opisana oko pravilne ~etvorostrane piramide. U jednakostrani~ni trougao stranice a tri podudarna kruga su upisana tako da se me|usobno dodiruju i da svaki od wih dodiruje dve stranice tog trougla. Visina piramide je 7 cm . Ne koriste}i se izvodima. − 2 3 b) Izra~unati ⎛ ⎞ ⎛ 1 3 ⎞ 10 ⎜ ⎟ ⎜ + ⎟⋅ ⎜ ⎟ ⎝ 5 7 ⎠ 11 ⎜ ⎟ −4 ⎜ ⎛ 2 2 − 1 : 0. 1 − x 1 − x3 ⎟ ⎝ ⎠ 178 . 3. Izra~unati povr{inu i zapreminu kupe. izra~unati slede}e grani~e vrednosti: a) lim x →0 x +1 −1 .1. Dokazati identitet 4. Odrediti ta~ku krive 3 x 2 − y 2 = 2 koja je najbli`a pravoj y = 3x − 1 . 10. Odrediti polupre~nike tih krugova. a) [ta je ve}e 49500 ili 23000 ? 7. 2. 8.

7. grupa 2000. sledi da je 3x − 2 2 x − 9 3 − 2 x 1 − = −6 ⇔ 2 13 2 2 2. god. a) Ako se jedna~ina ⎛ 1 ⎞ =⎜ ⎟ ⎝ 27 ⎠ − 2 3 = 3 ( ) −3 − 2 3 = 32 = 9 . Tada je x −1 = x − 3 ⇔ x − 1 = x 2 − 6x + 9 ∧ x ≥ 3 ⇔ x 2 − 7 x + 10 = 0 ∧ x ≥ 3 ⇔ (x = 5 ∨ x = 2) ∧ x ≥ 3 ⇔ x=5 . tj. (re{ewa) 1. jer je 49500 = 7 2 ( ) 500 = 71000 < 81000 = 23 − ( ) 2 3 1000 = 23000 . ⇔ 13 (3 x − 2 ) − 2 (2 x − 9) = 13 (3 − 2 x ) − 13 ⋅ 13 ⇔ 61x = −122 ⇔ x = −2 . 3. a) 49 500 < 2 3000 . za x ≥ 3 . tj. b) Jedna~ina x − 1 = x − 3 ima smisla za x − 1 ≥ 0 i x − 3 ≥ 0 . ( sin = sin 4 α + 2 sin α cos α − cos 4 α = tg 2α − 1 2 α − cos 2 α )( sin 2 α + cos 2 α ) + 2 sin α cos α = tg 2α − 1 179 . − 2 3 ⎛ ⎞ ⎛ 1 3 ⎞ 10 ⎜ ⎟ ⎜ + ⎟⋅ ⎜ ⎟ ⎝ 5 7 ⎠ 11 b) ⎜ ⎟ −4 ⎜ ⎛ 2 2 − 1 : 0.13) .6 ⎞ : 7 ⎟ ⎟ ⎜⎜ 3 108 ⎟ ⎠ ⎝⎝ ⎠ ⎛ ⎞ 22 10 ⎜ ⎟ ⋅ ⎜ ⎟ 35 11 =⎜ ⎟ −4 ⎜ ⎛ 8 − 5 ⎞ ⋅ 108 ⎟ ⎜⎜3 3⎟ 7 ⎟ ⎠ ⎝⎝ ⎠ ⎛ 4 ⎞ ⎜ ⎟ =⎜ 7 ⎟ ⎜ 108 ⎟ ⎜ ⎟ ⎝ 7 ⎠ − 2 3 3x − 2 2 x − 9 3 − 2 x 1 − = − 6 pomno`i sa 2 13 2 2 NZS (2. sa 26 .

2 2 − sin 2α + cos 2α = = sin α − cos α + sin 2α = − cos 2α + sin 2α = tg 2α − 1 tg 2α − 1 sin 2α 1− cos 2α ( − sin 2α + cos 2α ) cos 2α = cos 2α . = cos 2α − sin 2α

4.

Nejedna~ina log3− 2 x x 2 < 1 ima smisla , ako je x ≠ 0, 3 − 2 x ≠ 1 i

⎛ 3⎞ 3 − 2 x > 0 tj. ako je x ∈ (− ∞,0 ) ∪ (0,1) ∪ ⎜1, ⎟ . ⎝ 2⎠ 1) Za x ∈ (− ∞,0) ∪ (0,1) osnova logaritma je ve}a od 1, pa je
logaritamska funkcija rastu}a. Prema tome,

⇔ x 2 < 3 − 2 x ∧ x ∈ (− ∞,0) ∪ (0,1) ⇔ x 2 + 2 x − 3 < 0 ∧ x ∈ (− ∞,0) ∪ (0,1) ⇔ ( x − 1)( x + 3) < 0 ∧ x ∈ (− ∞,0) ∪ (0,1) -3 1 ⇔ x ∈ (− 3,1) ∧ x ∈ (− ∞,0) ∪ (0,1) ⇔ x ∈ (− 3,0) ∪ (0,1) . ⎛ 3⎞ 2) Za x ∈ ⎜1, ⎟ osnova logaritma je pozitivna i mawa od 1, pa je ⎝ 2⎠
logaritamska funkcija opadaju}a. Dakle, u ovom slu~aju je

⇔ log 3− 2 x x 2 < log 3− 2 x ( 3 − 2 x ) ∧ x ∈ ( −∞ , 0 )

log 3− 2 x x 2 < 1 ∧ x ∈ ( −∞ , 0 ) ∪ ( 0,1) ⇔

⎛ 3⎞ log3− 2 x x 2 < 1 ∧ x ∈ ⎜1, ⎟ ⇔ log3− 2 x x 2 < log3− 2 x ( 3 − 2 x ) ∧ x ∈ 1, 3 2 ⎝ 2⎠ ⎛ 3⎞ ⇔ x 2 > 3 − 2 x ∧ x ∈ ⎜1, ⎟ ⎝ 2⎠ ⎛ 3⎞ ⇔ x 2 + 2 x − 3 > 0 ∧ x ∈ ⎜1, ⎟ ⎝ 2⎠ ⎛ 3⎞ ⇔ ( x − 1)( x + 3) > 0 ∧ x ∈ ⎜1, ⎟ ⎝ 2⎠ -3

( )

1

180

⎛ 3⎞ ⇔ x ∈ (− ∞,−3) ∪ (1, ∞ ) ∧ x ∈ ⎜1, ⎟ ⎝ 2⎠ ⎛ 3⎞ ⇔ x ∈ ⎜1, ⎟ ⎝ 2⎠ ⎛ 3⎞ Skup re{ewa nejedna~ine je (− 3,0 ) ∪ (0,1) ∪ ⎜1, ⎟ . ⎝ 2⎠
5. Kanonski oblik hiperbole

3x 2 − y 2 = 2

je

x2 y2 − = 1. 2 2 3

Koeficijent pravca date prave p je k p = 3 . Tangenta krive koja je paralelna datoj pravoj dodiriva}e krivu u tra`enoj ta~ki. Zna~i,

kt = 3 . Uslov dodira prave t : y = kx + n i hiperbole h :
a 2 k 2 − b 2 = n 2 , odakle sledi da je

x2 y2 − = 1 je a2 b2

2 2 ⋅ 3 − 2 = n 2 , tj. n = 2 ili 3 n = −2 . Jedna~ine tangenti su: t1 : y = 3x − 2, i t 2 : y = 3x + 2, a odgovaraju}e dodirne ta~ke su P (1,1) i P1 (− 1,−1) . 1
Primenom formule za rastojawe ta~ke od prave dobija se da je

d (P , p ) = 1

3 ⋅1 − 1 − 1 9 +1

=

3 ⋅ (− 1) + 1 − 1 1 3 < d (P2 , p ) = = . 10 9 +1 10

Tra`ena ta~ka je P (1,1) . 1 6. Neka je x rastojawe od temena ugla trougla do dodirne ta~ke kruga upisanog u taj ugao . Tada je a = 2r + 2 x (vidi

x sliku 56) . Kako je = ctg 30 , to je r x = r 3 , pa je a = 2r 1 + 3 , odakle

a r x
30

a

(

)

a 3 −1 a , odnosno r = . je r = 4 2 3 +1

(

)

(

)

r x

r 2r

r

r x

Sl. 56

181

7. Neka je H p visina i a osnovna ivica piramide, a H k visina i

r polupre~nik osnove kupe. Prema uslovu zadatka je H p = H k = 7cm , a kvadrat stranice a je upisan u krug polupre~nika r (sl.57). Iz 1 1 formule za zapreminu piramide V p = B p H p = a 2 ⋅ H p sledi da je 3 3 3 3V p 3 ⋅ 70 cm = 30 cm 2 . , tj. a 2 = a2 = 7cm Hp

a

r

H D r r

s

Sl. 57 Pre~nik kruga 2r

Sl. 58 je dijagonala kvadrata stranice a , pa je

2r = a 2 , iz ~ega se kvadrirawem dobija da je 4r 2 = 2a 2 . Kako je a 2 = 30 , to je r 2 = 15 , pa je zapremina kupe 1 1 1 Vk = ⋅ Bk ⋅ H k = ⋅ π r 2 H k = ⋅ π ⋅15 ⋅ 7 = 35π cm3 . Prema Pitagorinoj 3 3 3 2 2 2 teoremi je s = r + H (sl. 58), odakle dobijamo da je s = 8cm .
Povr{ina kupe je

Pk = π r ( r + s ) = π 15

(

15 + 8

)

cm2 .

8. Prema uslovu zadatka va`i:

a1 1 + q = 54 ⎫ a1 + a1q = 54 ⎫ ⎪ ⎪ ⎬⇒ ⎬⇒ 2 a1q + a1q = 36 ⎪ a1q (1 + q ) = 36 ⎪ ⎭ ⎭
3 3

(

)

a1 (1 + q ) 1 − q + q 2 a1q (1 + q ) a1 1 + q 3

(

) = 54 ⎫ ⎪ )

(

36 ⎪ ⇒ ⎬ ⎪ = 54 ⎪ ⎭

182

36q 2 − 90q + 36 = 0 ⎫ ⎪ ⇒ ⎬ . Iz prve jedna~ine dobijamo da je q = 2 ili 3 a1 1 + q = 54 ⎪ ⎭ 1 1 q = . Progresija je opadaju}a, pa je q = . Tada je a1 = 48 i 2 2 a1 48 S∞ = = = 96 . 1− q 1− 1 2

(

)

9. Analizira}emo krivu f ( x ) = x 2 (2 x − 9 ) . 1) D f = R ,
y

f ( x ) = x2 ( 2 x − 9)

9 , 2 9⎞ ⎛ 3) lim f ( x ) = lim x3 ⎜ 2 − ⎟ = ∞ , x →∞ x →∞ x⎠ ⎝ 9⎞ ⎛ lim f ( x ) = lim x3 ⎜ 2 − ⎟ = −∞ , x →−∞ x →−∞ x⎠ ⎝
4) f ′ ( x ) = 6 x 2 − 18 x = 6 x ( x − 3) ,

2) f ( x ) = 0 ⇔ x = 0 ∨ x =

0

3 9/2 x

g ( x) = a

f ′( x) = 0 ⇔ x = 0 ∨ x = 3 .

-27

x f ′( x) f ( x)

( −∞, 0 ) ( 0,3) ( 3, ∞ )
+ − +

Sl. 59

5) f ′′ ( x ) = 12 x − 18

f ′′ ( 3) = 18 , pa f ima lokalni minimum f ( 3) = −27 . Grafik funkcije f prikazan je na slici 59.
Neka je g ( x ) = a . Grafik funkcije g je prava paralelna sa x -osom. Apscise prese~nih ta~aka grafika funkcija f i g su re{ewa jedna~ine. Prema tome,

f ′′ ( 0 ) = −18 , pa f ima lokalni maksimum f ( 0 ) = 0 .

183

1) za a > 0 ili a < −27 jedna~ina f ( x ) = g ( x ) ima jedno re{ewe, 2) za a = 0 ili a = −27 jedna~ina ima dva re{ewa, 3) za − 27 < a < 0 jedna~ina ima tri re{ewa.

10. a)

lim

x →0

x +1 −1 = lim x →0 sin 3x sin 3x

(
)

x +1 −1 sin 3 x

(

)(

x +1 +1 x +1 +1

)

) = lim

x +1−1 sin 3 x

x →0

(

x +1 +1

)

=

= lim
x →0

(

3x = 1 = 1, x +1 +1 ⋅3 2 ⋅3 6

jer je

lim 3x = lim 1 = 1 = 1 . x →0 sin 3 x x →0 sin 3 x 1 3x x − 2x x + 2x −2 sin ⋅ sin cos x − cos 2 x 2 2 = b) lim = lim 2 2 x →0 x →0 x x

3x ⎛ −x ⎞ −2 sin ⎜ ⎟ ⋅ sin −2 − sin x ⋅ sin 3x 2 ⎠ 2 2 2 ⎝ = lim = lim = 2 =3. 2 x →0 x ⋅ 3x ⋅ 2 x →0 x 2 2⋅ 2 2 2 2 3 3
v) lim ⎛ ⎜ x →1 = lim

(

)

1 − 3 ⎞ = lim x 2 + x + 1 − 3 = lim x 2 + x − 2 = ⎟ x →1 1 − x3 1 − x3 ⎝ 1 − x 1 − x3 ⎠ x →1

( x − 1)( x + 2 ) = − 3 = −1 . x →1 1 − x 1 + x + x 2 ( )( ) 3

184

8. grupa 2000. god.
1. a) Izra~unati b) Uprostiti

1

7 3 ⎞ 1 ⎛ : 2,7 + 2,7 : 1,35 + ⎜ 4,2 − 1 ⎟ ⋅ 0,4 : 2 . 20 40 ⎠ 2 ⎝ 2 ⎛ (a − b ) ⎞ ⎛ a b ⎞ a3 − b3 ⎜ + 3⎟ ⋅ ⎜ − ⎟ : 2 2 . ⎜ ab ⎟ ⎝b a⎠ a b ⎝ ⎠
b) f ( f ( x )) = 3 ako je f ( x ) = x 2 − 2 x .

2. Re{iti jedna~ine: a) x + 2 − 2 x − 1 = 1 ;

3. Re{iti trigonometrijsku jedna~inu

4. Za koje vrednosti realnog parametra p nejednakost

5 sin 2 x − 4 sin x cos x − cos 2 x = 4.

va`i za svaki realni x ?

x 2 + px − 2 <2 x2 − x +1

5. Odrediti ta~ku krive y 2 = 8 x koja je na najkra}em odstojawu od prave y = x + 4 . Koliko iznosi to odstojawe? 6. Du`ina osnovice jednakokrakog trougla je 60cm, a polupre~nik upisanog kruga 15cm. Izra~unati povr{inu ovog trougla. 7. Na}i visinu trostrane jednakoivi~ne piramide zapremine V. 8. Zbir prvog i sedmog ~lana aritmeti~ke progresije je 2, a razlika izme|u {estog i drugog ~lana je 8. Koliko ~lanova progresije treba sabrati da bi wihov zbir bio 16?

9. Re{iti sistem jedna~ina

3x ⋅ 2 y = 576 ⎫ ⎪ ⎬. log 2 ( y − x ) = 4 ⎪ ⎭
v) y = kx 2 + 2kx + k + 1 .

10. U xOy -ravni za k ∈ R skicirati linije odre|ene jedna~inama: a) y = kx − 1 , b) x 2 − y y = 1 ,

185

⎟ ∧ x = 0 ⇔ x = 0 . a) Kako je ⎧ x + 2. 4 : 2 = 20 40 ⎠ 2 ⎝ 27 10 270 100 ⎛ 42 43 ⎞ 4 2 1 168 − 43 4 = ⋅ + ⋅ + ⎜ − ⎟⋅ ⋅ = + 2 + ⋅ = 20 27 100 135 ⎝ 10 40 ⎠ 10 5 2 40 25 5 125 4 5 1 = + ⋅ = + =3 . (re{ewa) 1. x < −2 i ⎧ ⎪ 2 x − 1. 2 − 1 ⎟ ⋅ 0. x ≥ ⎪ 2x − 1 = ⎨ ⎪− (2 x − 1).−2) ∧ x = 4 ⇔ x ∈ ∅ . ⎢ −2.a) 7 3 ⎞ 1 ⎛ : 2.−2) ∧ x − 4 = 0 ⇔ ⇔ x ∈ (− ∞. 2 ⎠ ⎣2 ⎣ ⎠ ⎡ 1⎞ ⎡1 ⎞ 1) x < −2 ∧ (− ( x + 2)) − (− (2 x − 1)) = 1 ⇔ x ∈ (− ∞. 186 . Dakle. ∞ ⎟ ∧ x = 2 ⇔ x = 2 .2} . 1 2 jedna~inu x + 2 − 2 x − 1 = 1 }emo re{avati u svakom od tri intervala: ( −∞. 7 :1. grupa 2000.8. uz uslov da je a ≠ b. 2 40 25 2 2 1 ⎛ (a − b )2 ⎞ ⎛ a b ⎞ a3 − b3 b) ⎜ + 3⎟ ⋅ ⎜ − ⎟ : 2 2 = ⎜ ab ⎟ ⎝b a⎠ a b ⎝ ⎠ (a = a 2 − 2ab + b 2 + 3ab a 2 − b 2 a 2b 2 = ⋅ ⋅ = ab ab ( a − b ) a 2 + ab + b2 2 (a + ab + b 2 ( a − b )( a + b ) 2 + ab + b 2 ( a − b ) ) ( ) ) = a + b . x < ⎪ ⎩ 1 2 . +∞ ⎟ . −2 ) . x ≥ −2 x+2 =⎨ ⎩− ( x + 2 ). 1⎞ 1 ⎡ 2) − 2 ≤ x < ∧ x + 2 + 2 x − 1 = 1 ⇔ x ∈ ⎢− 2.35 + ⎜ 4. ab ≠ 0 . 7 + 2. 2. 2 ⎣2 ⎠ Skup re{ewa jedna~ine je {0. god. ⎟ i ⎢ . 2 2⎠ ⎣ 1 ⎡1 ⎞ 3) x ≥ ∧ x + 2 − 2 x + 1 = 1 ⇔ x ∈ ⎢ .

60 odnosno p 2 + 4 p − 12 < 0 . Trinom x 2 − x + 1 je pozitivan za svako x ∈ R . –6 mora biti D = ( p + 2 ) − 16 < 0 . 4 4. 2 Sl.1. pa je f 2 (x ) − 2 f (x ) = 3 ⇔ f ⇔ f (x ) = 2 (x ) − 2 f (x ) − 3 = 0 ⇔ 2 + 4 + 12 2 − 4 + 12 ∨ f (x ) = 2 2 ⇔ f ( x ) = 3 ∨ f ( x ) = −1 ⇔ ⇔ x 2 − 2x − 3 = 0 ∨ x 2 − 2x + 1 = 0 ⇔ ⎛ 2 + 4 + 12 2 − 4 + 12 ⎞ ⎟ ∨ ( x − 1)2 = 0 ⇔ ⎜x = ∨x= ⎜ ⎟ 2 2 ⎝ ⎠ ⇔ x = 3 ∨ x = −1 ∨ x = 1 Skup re{ewa jedna~ine f ( f ( x )) = 3 je {− 1. 5 sin 2 x − 4 sin x cos x − cos 2 x = 4 ⇒ 2 2 ⇒ 5 sin 2 x − 4 sin x cos x − cos 2 x = 4 sin 2 x + cos 2 x ⇒ ⇒ sin x − 4 sin x cos x − 5 cos x = 0 ⇒ tg x − 4tgx − 5 = 0 ⇒ 2 ( ) ⇒ tgx = 4 + 16 + 20 4 − 16 + 20 ∨ tgx = ⇒ 2 2 ⇒ tgx = 5 ∨ tgx = −1 ⇒ π ⇒ x = arctg 5 + kπ .3} .b) Kako je f ( x ) = x 2 − 2 x . 60). jer je a = 1 > 0 i D = 1 − 4 < 0 . to je f ( f ( x )) = f 2 ( x ) − 2 f ( x ) . 187 . tj. l ∈ Z . pa je − x2 + ( p + 2) x − 4 x 2 + px − 2 <2⇔ < 0 ⇔ − x2 + ( p + 2) x − 4 < 0 ⇔ 2 2 x − x +1 x − x +1 2 ⇔ x − ( p + 2) x + 4 > 0 . 3. ( p + 6 )( p − 2 ) < 0 (sl. k ∈ Z ∨ x = − + lπ . 2 Da bi kvadratni trinom x 2 − ( p + 2 ) x + 4 bio pozitivan za svaki realni broj.

2k 2 ⋅ 1 y = x + 2⎫ ⎬ dobijaju se koordinate x = 2 . Rastojawe ta~ke P(2. tg α 2 = r 15 1 = = . y 4 2 −4 −2 l t P d p Tra`ena ta~ka je dodirna ta~ka parabole y 2 = 8 x i tangente te parabole koja je paralelna datoj pravoj l (sl. 2 6. 5. 0 2 x l : y = x + 4 ⇒ kl = 1 t : y = kx + n ⇒ k = 1 Uslov dodira parabole y 2 = 2 px i prave y = kx + n je p = 2kn . 61). 61 Jedna~ina tangente je y = x + 2 .Re{ewa ove nejedna~ine su svi brojevi iz intervala (− 6. = 2−4+4 1+1 = 2 = 2. 2 = dvostrukog ugla tgα = α 1 3 1− 1 − tg 2 4 2 α a Sl. 62 188 . y = 4 y 2 = 8x ⎭ dodirne ta~ke P. Sl. a 30 2 2 h b r α 2 to je prema formuli za tangens 1 2⋅ 2tg 2 = 4.2 ) .4) od prave l : x − y + 4 = 0 je. Kako je. n = p 4 = =2. Dakle. Re{avawem sistema prema d= 1 ⋅ 2 + ( −1) ⋅ 4 + 4 12 + ( −1) 2 formuli za rastojawe ta~ke od prave. prema slici 62.

pa je PΔ = = = 1200cm 2 . V = BH = ⋅ = a . iz ~ega sledi da je a 3 = 3 3 4 12 2 3 a=3 12V 3 = 6 2V . tj. odnosno b = 50cm . A pa je PΔ = 450 + 15 ⋅ 50 = 1200cm 2 . = x : r = h : . ( I ) PΔ = h b O r a r x E 30 D α 2 30 B Sl.Iz sli~nosti trouglova OCE i BCD sledi da je b − 30 h a . 2 h H a h a H a a Sada se mo`e izraziti visina H preko zapremine V : 1 h 3 a a Sl. 64). odnosno H = 9 9 4 3 3 ⎝3 ⎠ Na osnovu formule za zapreminu piramide dobijamo da je 12V 1 1 a 2 3 2a 2 3 . . pa je 2(b − 30) = h . to je H 2 = h 2 = ⋅ . 64 189 . Neka je a ivica date piramide (sl. 63 7. a 2 2 2 II na~in Neka je AB=a osnovica. AC=BC=b krak i CD=h visina koja odgovara osnovici (sl.Iz h ah 60 ⋅ 40 = tgα sledi da je h = 40cm . Kako je h = 2 2 2 a 3 i 2 8 8 a 2 3 2a 2 a 2 ⎛1 ⎞ = H = h − ⎜ h ⎟ . odnosno 2 15 30 Povr{inu trougla ABC izra~una}emo na dva na~ina: C ra br 15 ⋅ 60 +2 = + b ⋅15 = 450 + 15b 2 2 2 (II )PΔ = ah = 60 ⋅ 2(b − 30) = 60(b − 30) 2 2 Re{avawem jedna~ine 450 + 15b = 60(b − 30) dobijamo da je 45b = 2250 . 63) i neka je O centar upisanog kruga.

65). ⎬⇒ ⎬⇒ a6 − a2 = 8⎭ a1 + 5d − a1 − d = 8⎭ 4d = 8 ⎭ d =2 ⎭ n ⎡ 2a1 + ( n − 1) d ⎤ . Prema uslovu zadatka va`i: a1 + a7 = 2⎫ a1 + a1 + 6d = 2 ⎫ 2a1 + 6d = 2⎫ a1 = −5⎫ ⎬⇒ ⎬. pri ~emu y-osa ne pripada ovom pramenu pravih (sl. 8. treba sabrati osam ~lanova date Sn = progresije da bi wihov zbir bio 16. Dakle. k<0 y 0 k>0 k=0 A −1 x 190 . Zadatak ima smisla ako je y − x > 0 . ⎦ 2⎣ odnosno n = 8 ili n = −2 .H= a 2 3 = 2 3 ⋅ 3 6 2V = 3 24V 3 3 = 23 V 3. ⎦ 2⎣ n to je 16 = ⎡ −10 + ( n − 1) 2 ⎤ . n ∈ N . ⎬⇒ ⎬⇒ y = 4 + x ⎭ y = 4 + x ⎭ y = 6⎭ y = 4+ x ⎪ ⎭ 10.a) Grafici funkcija y = kx − 1. iz ~ega sledi da je n 2 − 6n − 16 = 0 . 9. k ∈ R su prave ravni xOy koje prolaze kroz ta~ku A ( 0. −1) . Tada je Kako je zbir prvih n ~lanova aritmeti~ke progresije 3x ⋅ 2 y = 576 x y ⎫ 3 ⋅ 2 = 576 ⎫ 3x ⋅ 24+ x = 576 ⎫ ⎪ ⎪ ⎪ 4⎬⇒ ⎬⇒ ⎬⇒ log 2 ( y − x ) = 4 ⎪ y − x = 2 ⎪ y = 4 + x ⎪ ⎭ ⎭ ⎭ ( ) 6 x ⋅ 16 = 576⎫ 6 x = 36 ⎫ x = 2 ⎫ 3x ⋅ 2 x ⋅ 24 = 576 ⎫ ⎪ ⇒ ⎬⇒ ⎬.

67). y < 0 x2 − y y = 1 ∧ y ≥ 0 ⇔ x2 − y2 = 1 ∧ y ≥ 0 . Odgovaraju}a linija je prikazana na slici 66. i x2 − y y = 1 ∧ y < 0 ⇔ x2 + y 2 = 1 ∧ y < 0 . 66 v) Jedna~inu y = kx 2 + 2kx + k + 1. 2 napi{imo u obliku Grafici ovih linija su parabole koje imaju teme u ta~ki T ( −1. kada je k ≠ 0 .1) .b) Kako je ⎧ y. to je prava y = 1 (sl. y ≥ 0 y =⎨ . to je ⎩− y. k ∈ R y = k ( x + 1) + 1 . 67 191 . y −1 0 −1 1 x Sl. a za k = 0 . k>0 y k=0 T 1 k<0 −1 0 x Sl.

9. grupa 2000. god.
1. a) Izra~unati b) Uprostiti 2. Re{iti jedna~ine: a) 3x − 1 − 2 − x = 1 , b)

( −2 )

2

+9

1 − 2

− 81−2 + 3

−2

1 log 2 3

.

2 ⎛ ⎜ 3 − (a + b ) ⎜ ab ⎝

⎞ ⎛ b a ⎞ a3 + b3 ⎟⋅⎜ − ⎟ : . ⎟ ⎝ a b ⎠ a 2b 2 ⎠

1 1 + x + x + x3 +
2

=

4x − 1 . 2

3. Re{iti trigonometrijsku jedna~inu 4. Re{iti nejedna~inu

cos 2 x + sin 2 x = cos x .

1 2x > . x + 1 2x − 1

5. Odrediti ta~ku krive 2 x 2 + y 2 = 3 koja je na najkra}em odstojawu od prave 2 x − y + 4 = 0 . 6. Kroz proizvoqnu ta~ku u datom trouglu povu~ene su prave paralelne stranicama i tako dobijena tri mawa trougla ~ije su povr{ine P1, P2 i P3. Kolika je povr{ina datog trougla? 7. U pravu kru`nu kupu sa polupre~nikom osnove r = 4cm i visinom H = 6 cm upisan je vaqak maksimalne zapremine. Izra~unati tu zapreminu. 8. Tre}i ~lan aritmeti~ke progresije je 9, a razlika izme|u sedmog i drugog ~lana je 20. Koliko ~lanova progresije treba sabrati da bi wihova suma bila 91?

9. Re{iti sistem jedna~ina

x + xy + y = 14 ⎫ ⎬. x 2 + xy + y 2 = 84⎭

10. U xOy-ravni predstaviti skupove odre|ene relacijama: a) x 2 + y ⋅ ( y − x + 1) ≤ 0 , b) ( y − ln x ) ⋅ ( x − 1) ≥ 0 ,

( v) (x

2

+ y 2 − 1 ⋅ (y + x ) ≤ 0 .

)

)

192

9. grupa 2000. god. (re{ewa)
1. a)

( −2 ) + 9
2

−1 2

− 81−2 + 3
−2

1 − 34 − 4 3 ⎛ ( a + b )2 ⎞ b a a3 + b3 b) ⎜ 3 − = ⎟⋅ − : ⎜ ab ⎟ a b a2b2 ⎝ ⎠ 2 2 2 2 2 2 = 3ab − a − 2ab − b ⋅ b − a ⋅ a b 3 = ab ab a3 + b
=2+

( )

1

−1 log 2 = −2 + 1 − 81 4 + 3 = 9 +2 = 2+ 1 − 1 +2 = 4. 3 3
3

1 log 2 3

(

)

=

− a 2 − ab + b 2 ( b − a )( b + a )

(

( a + b ) ( a 2 − ab + b2 )

)

= a − b , uz uslov ab ≠ 0, a ≠ −b .

2. a) Kako je

1 ⎧ 3x − 1, x ≥ ⎪ 2 − x, x ≤ 2 ⎧ ⎪ ⎪ 3 3x − 1 = ⎨ , i 2− x = ⎨ , ⎪− ( 2 − x ) , x > 2 ⎩ ⎪− ( 3x − 1) , x < 1 ⎪ 3 ⎩
3 x − 1 − 2 − x = 1 }emo re{avati posebno u slede}im

jedna~inu

intervalima: ⎜ −∞, ⎟ , ⎢ , 2 ⎥ i ( 2, +∞ ) . 3 ⎠ ⎣3 ⎦ ⎝

1 ⎞ ⎡1

1 1 ⎡ ⎤ ⎡ ⎤ ⎢ x < 3 ∧ (− 3 x + 1 − 2 + x = 1)⎥ ⇔ ⎢ x < 3 ∧ 2 x = −2⎥ ⇔ x = −1 ⎣ ⎦ ⎣ ⎦ ⎡1 ⎤ ⎡1 ⎤ II) ⎢ ≤ x ≤ 2 ∧ (3 x − 1 − 2 + x = 1)⎥ ⇔ ⎢ ≤ x ≤ 2 ∧ 4 x = 4⎥ ⇔ x = 1 ⎣3 ⎦ ⎣3 ⎦
I) III) [x > 2 ∧ (3x − 1 − (− 2 + x ) = 1)] ⇔ [x > 2 ∧ 2 x = 0] ⇔ x ∈ ∅ Prema tome, skup re{ewa date jedna~ine je {−1,1} .

193

b) Kako zbir ~lanova beskona~ne geometrijske progresije postoji samo za q < 1 , a kvadratni koren postoji za nenegativne brojeve, to }e, s obzirom na to da leva strana ne mo`e biti 0 , jedna~ina 1 4x − 1 = imati smisla za 4 x − 1 > 0 i x < 1 , tj. 2 3 2 1+ x + x + x +

1 1 < x < 1 . Kako je q = x pozitivno, to }e biti S∞ = , pa va`i: 4 1− x 1 4x − 1 1 4x − 1 2 = ⇒ = ⇒ 4(1 − x ) = 4 x − 1 2 3 1 2 2 1 + x + x + x + ..... 1− x 5 1 ⇒ 4 x 2 − 12 x + 5 = 0 ⇒ x = ∨ x = . 2 2 1 Prema uslovu zadatka, re{ewe jedna~ine je samo x = . 2 2 2 2 2 3. cos 2 x + sin x = cos x ⇔ cos x − sin x + sin x = cos x ⇔ cos 2 x − cos x = 0 ⇔ cos x ( cos x − 1) = 0
za

⇔ cos x = 0 ∨ cos x = 1 π ⇔ x = + kπ, k ∈ Z ∨ x = 2lπ, l ∈ Z . 2
4. Nejedna~ina

1 1 2x > ima smisla za x ≠ −1 i x ≠ . x + 1 2x − 1 2

1 2x 1 2x −2 x 2 − 1 > ⇒ − >0⇒ >0⇒ x +1 2x −1 x +1 2x −1 ( x + 1)( 2 x − 1)

1⎞ ⎛ > 0 ⇒ ( x + 1)( 2 x − 1) < 0 ⇒ x ∈ ⎜ −1, ⎟ . 2⎠ ( x + 1)( 2 x − 1) ⎝

− 2 x2 + 1

(

)

5. Tra`ena ta~ka je dodirna ta~ka elipse 2 x 2 + y 2 = 3 i wene tangente koja je paralelna datoj pravoj p : 2 x − y + 4 = 0 .

194

Koeficijent pravca tangente jednak je koeficijentu pravca prave p . Eksplicitni oblik jedna~ine prave p je y = 2 x + 4 , iz ~ega sledi da je k p = 2 , pa je i kt = 2 . Iz kanonskog oblika jedna~ine elipse e :

x2 y2 3 + = 1 nalazimo da je a 2 = i b 2 = 3 , pa iz uslova 3 3 2 2 x2 y2 dodira n 2 = a 2 k 2 + b 2 prave y = kx + n i elipse 2 + 2 = 1 , gde je a b 2 k = 2 , dobijamo da je n = 9 . Jedna~ine tangenti su:

t1 : y = 2 x + 3 i

t2 : y = 2x − 3 .

2 x 2 + y 2 = 3⎫ 2 x 2 + y 2 = −3⎫ Re{avawem sistema ⎬ i ⎬ dobijamo 2 x − y = 3⎭ 2 x − y = −3⎭ dodirne ta~ke P1 (− 1,1) i P2 (1,−1) . Rastojawa ovih ta~aka do prave p : 2 x − y + 4 = 0 su:
d (P1 , p ) = 2 ⋅ (− 1) − 1 + 4 4 +1 = 1 5
i d (P2 , p ) =

2 ⋅1 + 1 + 4 4 +1

=

7 5

.

Dakle, ta~ka P (− 1,1) je ta~ka elipse koja je najbli`a datoj pravoj p 1 6.
C
B2 B1 A2

M

A1

A

C1

C2

B

Sl. 68

195

Trouglovi MB1 B2 , A1 MA2 i C 2 C1 M su sli~ni trouglu ABC (sl. 68), jer su im svi odgovaraju}i uglovi jednaki kao uglovi sa paralelnim kracima. Ako je CB = a , B2 M = a1 , A2 A1 = a2 i A1B = a3 , prema uslovu zadatka sledi da je a1 + a 2 + a3 = a . Povr{ine sli~nih trouglova se odnose kao kvadrati odgovaraju}ih stranica, pa je

P a12 P ⋅ a12 a 1 = 2 ⇒P = ⇒ P = 1 P 1 1 2 P a a a P2 a2 2 P ⋅ a2 2 a = 2 ⇒ P2 = ⇒ P2 = 2 2 P a a a
P3 a32 P ⋅ a32 a = 2 ⇒ P3 = ⇒ P3 = 3 P a a a2
Iz (1), (2) i (3) se dobija da je iz ~ega sledi da je P =

(1)

P

(2)

P

(3)

(

⎛ a + a 2 + a3 ⎞ P1 + P2 + P3 = P ⎜ 1 ⎟, a ⎝ ⎠

P1 + P2 + P3 .

)

2

7. Neka je H1 visina vaqka upisanog u kupu (sl. 69). Prema uslovu zadatka, visina kupe je H = 6 cm , a polupre~nik osnove kupe je r = 4 cm. Na osnovu sli~nosti trouglova osen~enih na slici 69, sledi da je

H1 6 − H1 24 − 6r1 = ⇒ H1 = . Zapremina vaqka je r1 4 − r1 4 funkcija od r1 , tj. V = f (r1 ) i
3 ⎞ ⎛ ⎛ 3⎞ Vv = B1H1 = π r12 H1 = π r12 ⎜ 6 − r1 ⎟ = π r13 ⎜ − ⎟ + 6 π r12 . 2 ⎠ ⎝ ⎝ 2⎠ 9 8 f ′ ( r1 ) = − r12π + 12 r1π i f ′ ( r1 ) = 0 ⇔ r1 = 0 ∨ r1 = 2 3 64 128π ⋅2 = cm3 . 9 9 8 , 3

Iz

sledi da funkcija f prima svoju maksimalnu vrednost za r1 = pa je Vmax = π ⋅

196

6 − H1

H

s

r1 H1

r
Sl. 69

4 − r1

r

8. Zbir prvih n ~lanova aritmeti~ke progresije izra~unava se po formuli S n =

n [2a1 + (n − 1)d ], n ∈ N . Kako je po uslovu zadatka 2

a7 − a 2 = 20⎫ a1 + 6d − a1 − d = 20⎫ 5d = 20⎫ d = 4 ⎫ ⎬⇒ ⎬, ⎬⇒ ⎬⇒ a3 = 9 ⎭ a1 + 2d = 9 ⎭ a1 + 2d = 9 ⎭ a1 = 1⎭ n to je 91 = ⎡ 2 ⋅1 + ( n − 1) 4 ⎤ , odnosno 2n 2 − n − 91 = 0 . Re{ewa ⎦ 2⎣ 27 . Dakle, treba uzeti 7 ~lanova jedna~ine su n = 7 ili n = − 4
progresije da bi wihov zbir bio 91. 9. Sistem ima smisla za xy ≥ 0 . Kako je

(14 − x − y )

2

= 142 + x 2 + y 2 − 2 ⋅14 ⋅ x − 2 ⋅14 ⋅ y + 2 xy = 196 + x 2 + y 2 − 28 x − 28 y + 2 xy ,

to je

xy = 14 − x − y ⎫ xy = 196 + x 2 + y 2 − 28 x − 28 y + 2 xy ⎫ ⎪ ⎪ ⎬⇒ 2 ⎬⇒ 2 2 2 ⎪ x + xy + y = 84⎪ x + xy + y = 84 ⎭ ⎭

197

to }e dati sistem biti sistemu: ekvivalentan x + y + xy = 14 ⎫ ⎪ ⎬ .28 ( x + y ) = 196 + 84 ⎫ x 2 + xy + y 2 = 28 ( x + y ) − 196 ⎫ ⎪ ⎪ ⇒ ⎬⇒ 2 ⎬⇒ 2 2 2 x + xy + y = 84 ⎪ ⎪ x + xy + y = 84 ⎭ ⎭ ⇒ x = 10 − y ⎫ x + y = 10 ⎫ ⎪ ⎪ ⎬⇒ ⎬⇒ 2 2 2 2 x + xy + y = 84 ⎪ (10 − y ) + y + (10 − y ) y = 84 ⎪ ⎭ ⎭ x = 10 − y ⎫ ⎪ ⎬. 2 2 a − b = 84 ⎪ ( a − b )( a + b ) = 84 ⎪ a − b = 6 ⎭ b = 4 ⎭ ⎭ ⎭ a + b = 14 Prelaskom na stare promenqive . Uvo’|ewem smene 2 (x + y ) − xy = 84⎪ ⎭ a = x + y . b = xy dobija se da je ⎫ a + b = 14 ⎫ a = 10 ⎫ ⎫ ⎪ a + b = 14 ⎪ ⎬⇒ ⎬⇒ ⎬⇒ ⎬.2). Skup re{ewa sistema je II na~in: Kako je {(8. ( ( (x 2 +y ) ( y − x + 1) ≤ 0 ) ( ) ( ⇔ ) ) 198 .a) ⇔ x2 + y ≤ 0 ∧ y − x + 1 ≥ 0 ∨ x2 + y ≥ 0 ∧ y − x + 1 ≤ 0 ⇔ y ≤ − x2 ∧ y ≥ x − 1 ∨ y ≥ − x2 ∧ y ≤ x − 1 . 10. ⇒ y − 10 y + 16 = 0 ⎪ ⎭ 2 Re{avawem druge jedna~ine sistema dobijamo da je y = 8 ili y = 2 . 2 x 2 + xy + y 2 = ( x + y ) − xy .8)} . (2. jednostavno se dolazi do re{ewa sistema.

199 . 73 y ≤ x −1 Sl. y y y 0 1 x -1 -1 0 1 x -1 0 -1 1 x y ≥ − x2 Sl. 70 y ≥ x −1 Sl. 74 y ≥ − x2 ∧ y ≤ x − 1 Sl. 75 Presek skupova prikazanih na slikama 73 i 74 predstavqen je na slici 75.y y y 0 1 x 0 1 x 0 1 x -1 y=x 2 -1 y = x −1 -1 y ≤ − x2 Sl. 72 Presek skupova prikazanih na slikama 70 i 71 predstavqen je na slici 72. 71 y ≤ − x2 ∧ y ≥ x − 1 Sl.

prikazano je na slici 76. 81 y ≤ ln x ∧ x ≤ 1 Sl. y 1 0 1 e x y 1 0 1 e x y 1 0 1 e x x ≤1 Sl. 82 200 . 78 y ≥ ln x ∧ x ≥ 1 Sl. 80 y ≤ ln x Sl. kona~no re{ewe.tj. b) ( y − ln x )( x − 1) ≥ 0 ⇔ ( y − ln x ≥ 0 ∧ x − 1 ≥ 0 ) ∨ ( y − ln x ≤ 0 ∧ x − 1 ≤ 0 ) ⇔ ( y ≥ ln x ∧ x ≥ 1) ∨ ( y ≤ ln x ∧ x ≤ 1) y 1 0 1 e y x =1 1 e x y 1 0 1 e x y = ln x x 1 0 y ≥ ln x Sl. 77 x ≥1 Sl. 76 Unija skupova prikazanih na slikama 72 i 75 . 79 Presek skupova prikazanih na slikama 77 i 78 predstavqen je na slici 79.y 0 1 x -1 ( y ≤ −x 2 ∧ y ≥ x − 1 ∨ y ≥ − x2 ∧ y ≤ x − 1 ) ( ) Sl.

v) (x ( ( 2 + y2 −1 ( y + x ) ≤ 0 ⇔ ) ⇔ x2 + y 2 − 1 ≤ 0 ∧ y + x ≥ 0 ∨ x2 + y 2 − 1 ≥ 0 ∧ y + x ≤ 0 ⇔ x2 + y 2 ≤ 1 ∧ y ≥ − x ∨ x2 + y 2 ≥ 1 ∧ y ≤ − x y ) ( ) ) ( ) y x2 + y2 = 1 0 1 x y 0 1 x 0 1 x –1 –1 y = −x –1 y=x x2 + y2 ≤ 1 Sl. 83 Unija skupova prikazanih na slikama 79 i 82 predstavqena je na slici 83.Presek skupova prikazanih na slikama 80 i 81 predstavqen je na slici 82. 201 . {to je i kona~no re{ewe zadatka. 85 x2 + y2 ≤ 1 ∧ y ≥ − x Sl. y 1 0 1 e x ( y ≥ ln x ∧ x ≥ 1) ∨ ( y ≤ ln x ∧ x ≤ 1) Sl. 84 y≥− x Sl. 86 Presek skupova prikazanih na slikama 84 i 85 predstavqen je na slici 86.

y y y 0 x 1 0 1 x 0 1 x -1 -1 -1 x2 + y2 ≥ 1 Sl. 90 ) ( ) Unija skupova prikazanih na slikama 86 i 89 predstavqena je na slici 90. y 0 1 x (x -1 2 + y 2 ≤ 1 ∧ y ≥ − x ∨ x2 + y2 ≥ 1 ∧ y ≤ − x Sl. 88 x2 + y2 ≥ 1 ∧ y ≤ − x Sl. 89 Presek skupova prikazanih na slikama 87 i 88 predstavqen je na slici 89. 87 y≤− x Sl. {to je i kona~no re{ewe zadatka. 202 .

to je ⎩− x . Kako je y = . uvo|ewem smene x 2 = t .−3). 9.(sl. 2 x 4 + x 2 y 2 + y 4 = 481⎫ x 2 + y 2 − x 2 y 2 = 481⎫ ⎪ ⎪ ⎬⇒ 2 ⎬⇒ 2 2 2 ⎪ ⎪ x + xy + y = 37 x + y + xy = 37 ⎭ ⎭ ( ) (37 − xy )2 − x 2 y 2 = 481⎫ ⎪ x 2 + y 2 = 37 − xy xy = 12 1369 − 74 xy + x 2 y 2 − x 2 y 2 = 481⎫ ⎪ ⎬⇒ ⎬⇒ 2 2 ⎪ ⎪ x + y = 37 − xy ⎭ ⎭ 12 ⎫ x2 y= ⎫ ⎪ ⇒ 2 x ⎬⇒ ⎬⇒ x + y 2 = 25⎭ 4 2 x + 144 − 25 x = 0⎪ ⎭ ( ) 2 − 25 x 2 + 144 = 0 ⎫ ⎪ 12 ⎬ .3. x < 0 y 10. dobijamo se jedna~ina t 2 − 25t + 144 = 0 ~ija su re{ewa t1 = 16 i t 2 = 9 . 31) dobija se da je x = π 3 + 2kπ . za x < 0 . (3. -1 0 1 x Sl. (− 3. i y = x 2 − x = x 2 − (− x ) = x 2 + x = x( x + 1) .−4. ⎧ x. za x ≥ 0 . a) Kako je x = ⎨ y = x 2 − x = x 2 − x = x( x − 1) . Koristi}emo identitet x 4 + y 4 = x 2 + y 2 ( ) 2 − 2x 2 y 2 . to }e skup re{ewa datog sistema biti x {(4. y= ⎪ x⎭ Iz prve jedna~ine.4). 32 166 . odakle sledi da je 12 x ∈ {4. x ≥ 0 . k ∈ Z ili x = − π 3 + 2lπ . (− 4.−3}. Grafik je prikazan na slici 32. l ∈ Z .3).−4)} .

4. Ispitati da li me|u datim funkcijama ima jednakih. Izra~unati povr{inu krivolinijskog trogula MNP.10. 11 3. Re{iti trigonometrijsku jedna~inu cos x − cos 6 x + cos 5 x = 1 . b) 3 a) = 2. N i P. 1 ⎛ ⎞ ⎜ 3 ⎛ 1 ⎞−1 7 2 1 ⎟ 1. Zbir prva tri ~lana aritmeti~ke progresije je 18. god. x 2 x1 5. Tri kruga polupre~nika r me|usobno se dodiruju u ta~kama M. grupa 2000. x x f 4 ( x ) = 2log2 x i f 5 ( x) = x 2 . Odrediti zbir prvih dvadeset ~lanova te progresije. a zatim skicirati grafik funkcije f (x ) = f 3 (x ) − f 1 (x ) . f 3 (x ) = . 9. 8. 6. Odrediti sve prirodne brojeve koji su deqivi brojem 8. Izra~unati povr{inu i zapreminu kupe upisane u jednakoivi~nu ~etvorostranu piramidu du`ine ivice 2 cm . f 2 (x ) = . ⎜ ⎟ : ⎜1 + + ⎜ ⎟ ⎜ a −1 ⎟ a − a −1 ⎠ ⎝ ⎝ a + a +1 ⎠ 2 1 3 2. ⎛ ⎞ ⎛ 1 1 a +1 ⎞ ⎟. a proizvod cifara jednak 6. ~iji je zbir cifara jednak 7. 7.121212… . Re{iti jedna~ine: − log ( x + x ) 6 x = 0. 203 . 10. Za koje vrednosti parametra a ∈ R realni koreni x1 i x2 jedna~ine x x x 2 + ax + 1 = 0 zadovoqavaju uslov 1 + 2 < 7 . a) Izra~unati 2% broja ⎜ + ⎜ ⎟ : + : ⎟ ⎜ 7 ⎝ 2 ⎠ 2 3 18 ⎟ ⎝ ⎠ b) Uprostiti − 1 2 . Odrediti ta~ku krive 2 x 2 + y 2 = 3 koja je najvi{e udaqena od prave y = −2 x + 4 . a zbir slede}a tri ~lana je 0. Date su realne funkcije: x2 x2 f1 (x ) = x .

⇔ x = 12.1212. za koju je: 12 2 a 12 1 a1 = 2 ... (re{ewa) 1    3  1  −1 7 1 1.a)  +   : + 2 :   7  2  2 3 18      1 2 1 ⋅ = = 0.. q = 2 < 1 i S∞ = 1 = 10 .   2   −1 b) Zadatak ima smisla za a > 0. a −1 + a +1 2. ⇔ 11 11 11 600 6 594 12 ⋅ 11 ⎛ 600 6 ⎞ ⇔ x = 12 + x ⇔ x⎜ = 12 ⇔ x = − ⎟ = 12 ⇔ x 11 594 11 11 ⎝ 11 11 ⎠ 2 ⇔x= .10.... 9 6 12 12 12 x = 2 + 4 + 6 + .01 . grupa 2000.. a + 1 > 0 ∧ a − 1 > 0 tj. god. a) 6 600 600 x = 0. 2 100 100 − 1 2 2 1 3  =  + 2 ⋅ + ⋅ 18  7 6 7  − 1 2  1 1 =  4 2  = 2−1 = . 1 1 a +1 ⎞ ⎛ ⎞ ⎛ ⎟= + ⎜ ⎟ : ⎜1 + a −1 ⎟ a − a −1 ⎠ ⎜ ⎝ a + a +1 ⎠ ⎝ ⎛ a − a +1 a + a −1 ⎞ ⎛ a −1 + a +1 ⎞ ⎟= ⎟:⎜ =⎜ + ⎟ ⎜ a − (a + 1) a − (a − 1) ⎟ ⎜ a −1 ⎠ ⎠ ⎝ ⎝ = ( a +1 − a + a + a −1 ⋅ ) a −1 = a −1 . pa je 1− q 1− 1 10 10 102 204 .1212. ⇔ x = 12 + 0. za a > 1 .121212. 11 10 10 10 II na~in Na desnoj strani jedna~ine je beskona~na geometrijska progresija..

.

a ∈ ((− ∞. a ∈ (− 3. -2 2 (x + x2 ) − 2 x1 x2 < 7 . odnosno a 2 − 9 < 0 . Prema tome. s ∈ Z ). Povr{inu krivolinijskog trougla MNP dobijamo kada od povr{ine trougla O1O2O3 oduzmemo povr{ine podudarnih kru`nih ise~aka O1MN . O2 NP i O3 PM . −3 −2 0 2 3 5. tj.−1) . l ∈ Z (naime. odnosno Prema Vietovim formulama je x1 + x2 = −a i x1 x2 = 1 . p ) = 5 Najudaqenija ta~ka elipse od date prave je ta~ka P2 (− 1. 1 pa je a ∈ ( −3. P (1. Re{ewe: t1 : y = −2 x + 3 . odnosno.−2] ∪ [2. -3 3 Sl. ako je a ∈ (− ∞. ∞ ) (sl.2 x = lπ . Koreni x1 i x2 kvadratne jedna~ine x 2 + ax + 1 = 0 su realni.3) . 91).−2] ∪ [2.1) .3) . 1 d1 (P .3) (sl. ( a − 3)( a + 3) < 0 . P2 (− 1. 1 5 7 t 2 : y = −2 x − 3 . 4. godine. zadatak 9. 206 . Videti 5. grupe 2000. p ) = 1 6. 91 a 2 − 2 ⋅1 < 7 . to je x1 x2 Kako je + <7⇔ 1 x1 x2 x2 x1 2 Sl. D = a 2 − 4 ⋅1 ⋅1 ≥ 0 tj. ∞ )) ∩ (− 3. k ∈ Z dobijaju se svi brojevi iz skupa 5 x = 2s π . ako je ( a − 2 )( a + 2 ) ≥ 0 .−2] ∪ [2. 92). 92 Dakle. za l = 5k . Centri krugova su temena jednakostrani~nog trougla stranice 2r (sl. 93). d 2 (P2 .−1) .

96). 93 7. a baza upisane kupe je krug upisan u taj kvadrat. druga kateta polovina dijagonale baze i hipotenuza bo~na ivica piramide.pa. nalazimo da je ⎛a 2⎞ a 2 a2 ⎟ . M = π r s = π ⋅1 ⋅ 3 = π ⋅ 3 ⋅ cm 2 1 1 V = BH = ⋅ π ⋅ 2 cm3 . kako je bo~na strana a 3 2 3 = = 3 . Baza piramide je kvadrat stranice a = 2 cm . 95 207 . Iz pravouglog trougla (sl. Kako je piramida jednakoivi~na. odnosno H = = 2 . H 2 = . wene bo~ne ivice su jednake osnovnim. Sada mo`emo jednakostrani~ni trougao. tj. 94 i sl. 96 Sl. 2 2⎠ ⎝ O1 N O2 Sl. pa je polupre~nik r = a = 1 cm (sl. 2 Visina piramide H i visina kupe se poklapaju. to je h = 2 2 2 2 2 da izra~unamo povr{inu i zapreminu kupe: B = π r 2 = π cm 2 . P = B + M = π 1 + 3 cm2 . na osnovu Pitagorine teoreme. 94 a Sl. 3 3 ( ) a a r H hh H a 2 2 a r O a a a 2 2 a Sl. 95) ~ija je jedna kateta visina piramide.PMNP = PO1O2 O3 − 3PO1 MN = ( 2r ) 2 3 4 − 3⋅ π ⋅ r 2 ⋅ 60 360 = M O3 P 4r 2 3 π ⋅ r 2 = − = 4 2 π r2 π⎞ ⎛ = r2 3 − = r2⎜ 3 − ⎟ . Visina h H = a −⎜ ⎜ 2 ⎟ 2 2 ⎝ ⎠ bo~ne strane piramide je izvodnica s kupe .

8. Prema uslovu zadatka je a1 + ( a1 + d ) + ( a1 + 2d ) = −18⎫ a1 + a2 + a3 = −18⎫ ⎪ ⎬ ⇒ ⎬ ⇒ a4 + a5 + a6 = 0 ⎭ ( a1 + 3d ) + ( a1 + 4d ) + ( a1 + 5d ) = 0 ⎪ ⎭ ⇒ 3a1 + 3d = −18⎫ 3a1 + 3d = −18⎫ a1 = −8⎫ ⎬ ⇒ ⎬ ⇒ ⎬ 3a1 + 12d = 0 = 18 ⎭ 9d d =2 ⎭ 208 . Neka je a1 prvi ~lan . a d razlika date aritmeti~ke progresije.

f4 ( x ) = 2 log 2 x = x. Posledwa cifra ne mo`e biti 8. jer je proizvod cifara 6. a ne mo`e biti ni 0. jer je n = 8 ⋅ k . 1132. 0 x Sl. 1312 i 3112. re{ewe zadatka su brojevi : 16. Kako 1132 nije deqiv sa 8. Jedine mogu}nosti su: 16. y ⎧ 0. 209 . x > 0 f (x ) = f 3 (x ) − f1 (x ) = ⎨ . Posledwa cifra tra`enog prirodnog broja n mora biti parna. x < 0 Grafik funkcije f dat je na slici 102. ⎩ − 2 x. y Grafik funkcije f 4 prikazan na slici 100. 101 Me|u datim funkcijama nema jednakih. k ∈ N paran broj. 100 y f5 (x ) = x 2 = x . 0 x Sl. 102 10. jer je zbir cifara 7. x > 0. x ∈ R . Grafik funkcije f5 prikazan na slici 101. 1312 i 3112. -1 2 0 x Sl.

Re{iti trigonometrijsku jedna~inu: tgx + ctgx = 4 3 . ta~ku najbli`u pravoj 5. = 1. a wena zapremina je 128π cm3 . x−5 v) lim x →0 tgx − sin x ⋅ x3 210 . 2 x + 3 5 x − 2 7 − 3x . Re{iti jedna~inu sin x − sin 2 x + sin 3 x − . krivoj odrediti 6. god. 1. 4. Izra~unati grani~ne vrednosti: a) lim ⎛ ⎜ x →1 1 − 3 ⎞. ⎟ ⎝ 1 − x 1 − x3 ⎠ b) lim x →5 x −1 − 2 . a visine se odnose kao 2 : 3 . Izra~unati povr{inu paralelograma ~iji je obim 20cm . Visina H i izvodnica s prave kupe odnose se kao 3 : 5 . Izra~unati povr{inu kupe. Na x2 + 2y2 = 9 x − 4 y − 10 = 0 .2 ⎟ .25 : 10 + ⎜ − ⎟ : 0. o{tar ugao 30 .2 2 x −1 x+2 > 1. b) ⎜ 4 2 ⎟ 2 ⎝2 5⎠ ⎝ ⎠ 2. 10. grupa 2001. Re{iti jedna~ine: a) (− 2 )2 +8 − 2 3 −4 − 1 2 +2 log 1 4 2 . 8. 7.1. U zavisnosti od realnog parametra k odrediti broj realnih re{ewa jedna~ine x 3 − 3 x 2 = k ... 3 9. Re{iti nejedna~inu () 3 5 log 0 . + = 5 3 2 b) 3 log 1 ( x 2 + x ) 3 = 1⋅ 6 3. Izra~unati: −1 ⎛ 3 1 ⎞ 1 ⎛1 2⎞ a) ⎜ 3 : 7 − 5.

4 2 4 2.1. a) ⎜ 3 : 7 − 5. 2 x + 3 5 x − 2 7 − 3x + = ⇔ 6 (2 x + 3) + 10 (5 x − 2 ) = 15 (7 − 3 x ) 5 3 2 ⇔ 12 x + 18 + 50 x − 20 = 105 − 45x ⇔ 107 x − 107 = 0 ⇔ x = 1.3. b) Jedna~ina ima smisla za x ≠ 0 . grupa 2001. ( −2 ) 2 +8 −2 3 −4 −1 2 +2 log 1 4 2 = −2 + 2 ( ) −2 3 3 − 2 ( ) −1 2 2 +2 log 1 1 2 2 () −2 = = 2 + 2 − 2 − 2 −1 + 2 − 2 = 2 + 1 1 1 − + = 2. 2 ⎟ = 2 ⎝2 5⎠ ⎝ 4 2 ⎠ −1 ⎛ 15 15 21 21 1 2 ⎞ =⎜ : − : + : ⎟ = ⎝ 4 2 4 2 10 10 ⎠ 1 10 ⎞ ⎛ 15 2 21 2 =⎜ ⋅ − ⋅ + ⋅ ⎟ ⎝ 4 15 4 21 10 2 ⎠ b) −1 −1 ⎛1 1 1⎞ =⎜ − + ⎟ ⎝2 2 2⎠ −1 = 2. god. Tada je 3 log 1 ( x 2 + x ) 3 ⎛ = 1 ⇔⎜ 1 6 ⎝ 3 ( ) ⎞⎟⎠ ⇔ (1) 3 2 2 −1 log 1 ( x + x ) 3 =1 6 log 1 ( x 2 + x ) 3 −1 =1 6 ⇔ 1 1 = x + x 6 211 . 25 :10 + ⎜ − ⎟ : 0.5 ) = 30 . (re{ewa) ⎛ 3 1 ⎞ 1 ⎛1 2⎞ 1.a) Pomno`imo levu i desnu stranu jedna~ine sa NZS ( 2.

3. x+2 odnosno za ⎛1 ⎝2 ⎞ ⎠ -2 1/2 Sl. 103 212 . l ∈ Z . 103). 2x − 1 > 0. ∞ ⎟ . tj.⇔ x2 + x = 6 ⇔ x + x − 6 = 0 ⇔ t2 + t − 6 = 0 ∧ t = x ⇔ (t = 2 ∨ t = −3) ∧ t = x ⇔ x = 2∨ ⊥ ⇔ x = 2 ∨ x = −2 . za x ∈ (− ∞. 4. Nejedna~ina ima smisla za ( 2 x − 1)( x + 2 ) > 0 . (sl.Tada je: tgx + ctgx = 4 1 4 = tgx 3 3 4 ⇔ tg 2 x + 1 − tgx = 0 3 4 ⇔ tgx = t ∧ t 2 − t +1 = 0 3 ⇔ tgx = t ∧ 3t 2 − 4t + 3 = 0 ⇔ tgx + ⎛ 3⎞ ⎟ ⇔ tgx = t ∧ ⎜ t = 3 ∨ t = ⎜ 3 ⎟ ⎝ ⎠ ⇔ tgx = 3 ∨ tgx = 3 3 ⇔x= π 3 + lπ .Jedna~ina ima smisla za x ≠ kπ . k ∈ Z ∧ x ≠ 2 ⇔ (t = 2 ∧ t = x ) ∨ (t = −3 ∧ t = x ∧ x > 0 ) π 2 + lπ . l ∈ Z ∨ x = π 6 + sπ .−2 ) ∪ ⎜ . s ∈ Z .

∞ ) . x2 y2 + = 1 . ∞ ⎞ i (− ∞. Dodirna ta~ka 9 9 2 1 . Data prava x − 4 y − 10 = 0 ima koeficijent pravca k p = je paralelna sa pravom p .2 2 x −1 x+2 >1⇒ 3 5 () log 0 . pa je k t = 1 .2 2 x −1 x+2 > 3 (osnova eksponencijalne 5 funkcije je iz intervala ( 0.2 2 x − 1 < 0 (osnova logaritamske funkcije x+2 je iz intervala ( 0. y = kx + n i elipse x2 y2 + =1 a2 b2 213 je . Uslov dodira prave 4 a2k 2 + b2 = n2 . ⇒ Re{ewe nejedna~ine je presek skupova -2 3 Sl.1) ) () 0 ⇒ log 0 . Tangenta 4 elipse i wene tangente. skup re{ewa date nejedna~ine je skup 5.−2) ∪ ⎛ 1 . Kanonski oblik elipse x 2 + 2 y 2 = 9 je ( −∞. ∞ ) .1) ) 2x − 1 >1 x+2 2x − 1 ⇒ −1 > 0 x+2 x−3 ⇒ >0 x+2 ⇒ ( x − 3)( x + 2) > 0 ⇒ x ∈ (− ∞. −2 ) ∪ ( 3. paralelne datoj pravoj bi}e tra`ena ta~ka. +∞ ) . Dakle. ⎟ ⎜ ⎝2 ⎠ -2 0 1 2 3 Dakle. 104 (− ∞.−2) ∪ (3.−2) ∪ (3.() 3 5 log 0 .

d (P1 . 4 4 16 2 t1 : y = paralelnih datoj pravoj su: 1 9 ili x − 4 y + 9 = 0 x+ 4 4 1 9 ili x − 4 y − 9 = 0 .−2) date elipse je najbli`a pravoj p . Jedna~ine tangenti elipse. p ) = − 1 − 8 − 10 = 19 i d (P2 . 6. hb Sl. t2 : y = x − 4 4 x 2 + 2 y 2 = 9⎫ x 2 + 2 y 2 = 9⎫ Re{avawem sistema ⎬ i ⎬ dobijaju se x − 4 y + 9 = 0⎭ x − 4 y − 9 = 0⎭ dodirne ta~ke P ( −1. 105 214 . pa je 2a − 3b = 0 ⎭ a ha = 2 i hb = 3 .9⋅ 1 9 9 9 + = n 2 . to je 2(a + b ) = 20 . p ) = 1 + 8 − 10 = 1 17 . ha hb 1 1 = sin 30 ⇒ ha = b ⋅ = cos 60 ⇒ hb = a ⋅ i . pa je n = ili n = − . Kako je O = 2a + 2b .−2 ) . 2 ) i P2 (1. pa je a + b = 10 . a na osnovu formula za pastojawe 1 ta~ke od prave sledi da je 1 + 16 1 + 16 17 Ta~ka P2 (1. Iz b ha Povr{ina paraleloggrama je : 30 60 b a P = a ⋅ ha = b ⋅ hb = 12 cm 2 . (sl. 2 2 a + b = 10⎫ Re{avawem sistema ⎬ dobija se da je a = 6 i b = 4 . 105) b a 2 2 b a dobija se da je ha : hb = : = b : a = 2 : 3 ili 3b = 2a .

onda je taj zbir kona~an. odakle Prema uslovu zadatka je 1 + sin x 3 1 dobijamo da je sin x = . s = 10 . a re{ewa ove 2 5π x = + 2kπ . 8. r 2 = s 2 ⋅ kupe V = r2 = s2 − 9s 2 . odnosno tj. 3 ⋅ 128 = s 2 ⋅ 25 5 125 tj. Kako je H : s = 3 : 5 . 107) su svi brojevi oblika = sin x ⋅ 1 + sin x 1/2 1 π 0 Sl. Povr{ina kupe je P = B + M = π r (r + s ) = π ⋅ 8 ⋅ 18 = 144π cm 2 . l ∈ Z . 106 r π H . odnosno 3 ⋅ 128 = r 2 H . 107 215 . to je H = 3s pa 5 }e na osnovu Pitagorine teoreme biti r 2 = s 2 − H 2 . pa }e na osnovu formule S∞ = a1 biti sin x − sin 2 x + sin3 x − 1− q sin x = 1 . Ako je q = − sin x < 1 . tj. Iz formule za zapreminu 25 1 2 Sl. 6 6 jedna~ine (sl. Leva strana jedna~ine predstavqa zbir svih ~lanova beskona~ne geometrijske progresije ( an ) za koju je a1 = sin x i q = − sin x . Sada nalazimo da je H = 6 i r = 8 . 25 H r s 16 . iz ~ega sledi da je s 3 = 8 ⋅ 125 . prema datim podacima 3 1 128 π = π r 2 H . dobija se da je 3 3 s 16 16 3s ili 128 = . k ∈ Z ili x = + 2lπ .7.

0) i (2. 109) da jedna~ina x 3 − 3 x 2 = k . Sl. Apscise prese~nih ta~aka grafika funkcija jedna~ine. 108) f ′′( x ) = 6 x − 6 f ′′ ( 0 ) = −6 ⇒ f max ( 0 ) = 0 f ′′ ( 2 ) = 6 ⇒ f min ( 2 ) = −4 y f ( x ) = x 3 − 3x 2 2 3 5) 0 g (x ) = k -4 x Prava g ( x ) = k je paralelna sa x -osom.0 ) ∪ (2. 109 f i g su re{ewa Sada je jasno (sl. a opadaju}a u intervalu (0. k ∈ R ima: 216 .Analizira}emo krivu f ( x ) = x 3 − 3x 2 . a negativan za x ∈ (0.9. 1) D f = R 2) f ( x ) = 0 ⇔ x ( x − 3) = 0 2 y 3) lim f ( x ) = lim x 3 1 − x →+∞ x →+∞ 3 x →−∞ ( 3x ) = +∞ lim f ( x ) = lim x (1 − 3 ) = −∞ x x →−∞ ⇔ x = 0∨ x = 3 0 2 3 x f ( x ) = x 3 − 3x 2 -4 4) f ′( x ) = 3 x 2 − 6 x f ′( x ) = 0 ⇔ 3 x ( x − 2 ) = 0 Prvi izvod funkcije je pozitivan za x ∈ (− ∞. pa je funkcija rastu}a u intervalima ⇔ x = 0∨ x = 2 Sl.+∞ ) .+∞ ) . 108 (− ∞.2 ) . (sl.2).

0}.) b) lim x →5 x −1 − 2 = lim x →5 x−5 ( ( x − 5) ( x −1 − 2 )( x −1 + 2 x −1 + 2 ) )= = lim x −1 − 4 x →5 ( x − 5) ( x −1 + 2 sin x 1 − 1 tgx − sin x cos x в) lim = lim = lim sin x ⋅ 1 − cos x = 3 2 x →0 x →0 x →0 x x 2 cos x x x⋅x 2 sin 2 x 2 sin x ⋅ sin x sin x ⋅ sin x ⋅ 2 = lim 2 2 = = lim x →0 x x 2 cos x x→0 x 2 ⋅ x ⋅ 2 ⋅ x ⋅ cos x 2 2 sin x sin x ⋅ lim 2 ⋅ lim 1 = 1⋅1⋅1 ⋅ 1 = 1 = lim x →0 2 2 x x →0 x x→0 2 cos x 2 lim sin x = 1 x →0 x ( ) = 1 ⋅ 4 ) ( ) 217 . ∞ ) . −4 ) ∪ ( 0. ako je k ∈ {− 4. god. ako je k ∈ (− 4.1) jedno re{ewe. 10.0) . 3) tri re{ewa. (videti VII grupu iz 2000. 2) dva re{ewa. a) − 1 . ako je k ∈ ( −∞.

− = 3 4 2 x2 − 3 + x2 = 5. f 2 (x ) = x . x +1 3. Odrediti kosinus ugla pod kojim je strana piramide nagnuta prema osnovi. f 4 (x ) = . a zatim skicirati grafike za f 1 + f 5 i f 1 ⋅ f 5 . 7. grupa 2001. arcsin1 = π 2 ? b) Izra~unati 2. a proizvod drugog i tre}eg ~lana je 40. Re{iti trigonometrijsku jedna~inu 4. Re{iti nejedna~inu 5. 1. 218 . f3 ( x ) = e . 6. (iii ) (v ) 2 2 −2 = 16 . f 5 (x ) = ⎜ ⎟ . ( ii ) (− 2)2 =2 . a) Koje su od slede}ih jednakosti ta~ne: ( i ) sin1 (iv ) = sin1 . f1 (x ) = x x −1 ⎝x⎠ Ispitati da li me|u wima ima jednakih . 8. Odrediti ta~ku B simetri~nu ta~ki A( 2. Date su funkcije: ⎛1⎞ ⎜ ⎟ ⎝4⎠ ⎛1⎞ ≤⎜ ⎟ ⎝2⎠ . Oko kruga polupre~nika 2cm opisan je jednakokraki trapez povr{ine 20 cm 2 . O kojem nizu je re~? 9.−3) u odnosu na pravu x + 2y −1 = 0 . Odrediti du`ine stranica trapeza. 2 sin x sin 3 x = 1 . Povr{ina omota~a prave pravilne trostrane piramide i povr{ina wene osnove odnose se kao 3 : 1 . −2 log ( −2 ) + log ( −3) = log 6 .2. cos 2π 4π + cos ⋅ 5 5 −1 x2 − x x2 ⎛1⎞ 2 ln x . ⎟ ⎜ ⎠ ⎝ b) 3 x−2 5x − 4 x + 2 3x − 4 . Re{iti jedna~ine: a) ⎛ 7−2 6 − 7+2 6⎞ . god. Zbir prva 4 ~lana rastu}eg aritmeti~kog niza je 26. Izra~unati 10.

− 1 (− 2)2 −2 = 2 je ta~na. 360 180 = −2 = 2. b) x 2 − 3 + x 2 = 5 ∧ x 2 − 3 ≥ 0 ∧ x 2 − 5 ≥ 0 ⇔ x 2 − 3 = 25 − 10 x 2 + x 4 ∧ 3 ≤ x 2 ≤ 5 ⇔ x 4 − 11x 2 + 28 = 0 ∧ 3 ≤ x 2 ≤ 5 ⇔ t 2 − 11t + 28 = 0 ∧ t = x 2 ∧ 3 ≤ x 2 ≤ 5 ⇔ x2 = 4 ⇔ x = 2 ∨ x = −2 . 2 −2 7−2 6 ⋅ 7+2 6 + ( 7+2 6 )= 2 = 7 − 2 6 − 2 49 − 4 ⋅ 6 + 7 + 2 6 = 14 − 2 25 = 4 .tj. god. jer (− 2)2 −2 (iii) Jednakost 2 −2 = 16 nije ta~na. jer sin 1 = sin (ii) Jednakost 2π π = sin ≠ sin1 . 2 sin x sin 3 x = 1 ⇔ 2 ⋅ 1 ( cos ( −2 x ) − cos 4 x ) = 1 2 ⇔ cos 2 x − cos 4 x = 1 ⇔ cos 2 x = 1 + cos 4 x ⇔ cos 2 x = 2 cos 2 2 x 219 .a) Ako se data jedna~ina pomno`i sa NZS (3. dobija se: 4(5 x − 4 ) − 3( x + 2) = 6(3x − 4) ⇔ 20 x − 16 − 3x − 6 − 18 x + 24 = 0 ⇔ −x + 2 = 0 ⇔ x = 2. (re{ewa) 1. jer izraz na levoj strani nije definisan. (iv) Jednakost log( −2 ) + log( −3 ) = log 6 nije ta~na.2 ) . sa 12 . 3. jer je sin π 2 = 1 ⇔ arcsin 1 = π 2 . (v) Jednakost arcsin1 = b) π ( = 7−2 6 − 7+2 6 ( 7−2 6 ) )= 2 2 je ta~na. jer 2 − 2 = 2 4 ≠ 2 4 = 16 . 2.4.a) (i) Data jednakost nije ta~na.2. grupa 2001.

1) . x ≥ −1 4.⇔ cos 2 x(1 − 2 cos 2 x ) = 0 1 ⇔ cos 2 x = 0 ∨ cos 2 x = 2 π π ⇔ 2 x = + kπ . Eksplicitni oblik prave p je y = − x + . iz ~ega 2 2 1 se dobija da je k p = − . 111). Koeficijent pravca normale n na datu 2 220 .Uzimaju}i u obzir da je x + 1 = ⎨ i da je osnova ⎩ − x − 1. 112). prolazi kroz ta~ku A . k ∈ Z ∨ 2 x = ± + 2lπ . 111 ⇔ x ∈ [1. ∞ ) ∨ x ∈ ∅ ⇔ x ∈ [1. pa je ona opadaju}a π 4 +k π 2 . 6 ⎧ x + 1. 5. 110 + lπ . l ∈ Z 2 3 ⇔x= y 0 12 1 x Sl. sledi da je ⎛1⎞ ⎜ ⎟ ⎝4⎠ 3 x−2 ⎛1⎞ ≤⎜ ⎟ ⎝2⎠ x +1 ⎛1⎞ ⇔⎜ ⎟ ⎝2⎠ 6 x−4 ⎛1⎞ ≤⎜ ⎟ ⎝2⎠ x +1 y 1 0 0 < a <1 ax x ⇔ 6x − 4 ≥ x + 1 -1 0 1 ⇔ (6 x − 4 ≥ x + 1 ∧ x ≥ −1) ∨ (6 x − 4 ≥ − x − 1 ∧ x < −1) ⇔ (5 x − 5 ≥ 0 ∧ x ≥ −1) ∨ (7 x − 3 ≥ 0 ∧ x < −1) 3   ⇔ ( x ≥ 1 ∧ x ≥ −1) ∨  x ≥ ∧ x < −1 7  -1  0 3/7 Sl.k ∈ Z ∨ x = ± π (sl. Ta~ka B bi}e na pravoj n koja je normalna na datu pravu p . x < −1 eksponencijalne funkcije iz intervala (0. l ∈ Z . ∞ ) . a presek prave p i prave n je sredi{te du`i 1 1 AB (sl.

2 4 3ah a 2 3 a Odavde dobijamo da je = . cos α = 6 = a 3 2 M : B = 3 : 1 . 2 2 Dakle. tra`ena ta~ka je ta~ka B(4. 113 221 . Presek pravih p i n nalazimo re{avawem sistema jedna~ina: 1 = 2 . Kako prava n prolazi kroz ta~ku A . iz ~ega sledi da je x = 4 i y = 1 . tj. VS = h. h = .−1) . U pravouglom trouglu VOS (sl. 3 2 VS a2 3 ah i M =3 . 112 Sredi{te du`i AB je ta~ka S (3. V 6. Ako sa x i y ozna~imo koordinate ta~ke B . 4 2 S 2 Kako za bazu i omota~ date piramide va`e formule B = prema h H uslovu zadatka }e biti α O 3ah a 3 : = 3 :1 . 7. bi}e prema formulama za sredi{te du`i: 2+ x −3+ y =3 i = −1 . OS = ⋅ .pravu je k n = − jedna~ina prave n bi}e y + 3 = 2 ( x − 2 ) ili 2 x − y − 7 = 0 . kp A S B p n x + 2y −1 = 0 ⎫ x + 2 y − 1 = 0⎫ x=3 ⎫ ⎬⇒ ⎬⇒ ⎬ 2 x − y − 7 = 0⎭ − 5y − 5 = 0 ⎭ y = −1⎭ Sl. zadatak iz 2000-te godine. Videti 6.1) . Dakle. odnosno Sl. 2 4 2 a 3 3 .113) je: cos α = OS 1 a 3 .

Prema uslovu zadatka bi}e a1 + a 2 + a3 + a 4 = 26 niza va`i da i je an = a1 + ( n − 1) d . a1 = 2. 4) sin ⎟ = sin 5 5 ⎠ 5 ⎝ 3) sin Dakle. a d > 0 razlika rastu}eg aritmeti~kog niza. π 5 0 6π 5 x Sl. a1 = 2 . a1 = 9. Dakle. Koriste se formule: 1) cos α + cos β = 2 cos α +β 2 cos α −β 2 y . Iz prve jedna~ine je 2 a1 + 3a1d + d 2 = 40⎭ ( ) ( ( ) ( )( ) ) 13 − 3d . Za ~lanove aritmeti~kog a1 + a1 + d + a1 + 2d + a1 + 3d = 26 ⎫ ⎪ ⎬ . {to .114 3π 5 y 2π 2π 4π 2π 4π + − 2π 4π 5 cos 5 5 = + cos = 2 cos 5 cos 5 5 2 2 3π 3π π ⎛ π⎞ = 2 cos cos ⎜ − ⎟ = 2 cos cos = 5 5 5 ⎝ 5⎠ 5 0 x Sl. Neka je a1 prvi ~lan .8. koji je a1 + d ⋅ a1 + 2d = 40 ⎪ ⎭ 4a1 + 6d = 26 ⎫ ekvivalentan sistemu ⎬ . dobijamo da je 2) 2 sin α cos α = sin 2α . n ∈ N . jedino re{ewe sistema je d = 3. 5 5⎠ 5 ⎝ 3π 2π ⎞ 2π ⎛ = sin ⎜ π − (sl. itd. 114). daje jedna~inu 9 − d 2 = 0.zamenom u drugu. Kako je 2 d > 0 . a3 = 8 . na osnovu ~ega iz prethodnih jedna~ina dobijamo sistem a 2 ⋅ a3 = 40 . 115 222 . a 2 = 5. 6π π⎞ π ⎛ = sin ⎜ π + ⎟ = − sin (sl. 115).

y 0 x Sl. x ∈ R . x > 0 . Funkcije f : A → B i g : C → D su jednake ako i samo ako je ( f . D ) . A. x ≥ 0 f2 ( x ) = ⎨ . 117 f3 ( x ) = eln x = x. π 2 π 3π 2π 2 2 sin sin sin sin 5 5 5 5 cos 10. x < 0 0 x Sl. ⎧ x. x < 0 Grafik funkcije f 2 prikazan je na slici 117.3π 3π π π sin 2 cos sin 5 5 ⋅ 5 5 = =2 π 3π sin 2 sin 5 5 2π ⎛ π⎞ 6π 2π sin ⎜ − ⎟ sin sin sin 1 5 ⎝ 5⎠ 5 5 = 1⋅ = =− . x ≠ 0 . odnosno y Grafik funkcije f1 prikazan je na slici 116. ⎩ − x. x > 0 f1 ( x ) = ⎨ . B ) = (g . odnosno ⎧ x. Grafik funkcije f3 prikazan je na slici 118. 118 223 . x2 f1 ( x ) = = x x x 2 = x . y 0 x Sl. C . ⎩ − x. 116 f 2 ( x ) = x 2 = x .

odnosno x ≠ 0. x > 0 ⋅ f 5 )( x ) = ⎨ 2 ⎩− x . x ≠ 1 . -4 Sl. x < 0 Grafik funkcije f1 ⋅ f5 prikazan je na (f 1 -2 0 2 x slici 122. 0 x Me|u datim funkcijama nema jednakih. x ≠ 0 . 122 224 . Sl. x < 0 ) ( x ) = ⎧2 x. y (f 1 + f5 0. = x −1 x −1 Grafik funkcije f 4 prikazan je na slici 119. 4 ⎧ x2 . x ≠ 0 .121 y ( f1 ⋅ f 5 )(x ) = f1 (x ) ⋅ f 5 (x ) = x ⋅ x . 119 ⎛1⎞ f 5 (x ) = ⎜ ⎟ ⎝ x⎠ = x. −1 y 1 0 1 x Sl. y Grafik funkcije f5 prikazan je na slici 120. 120 ( f1 + f 5 )(x ) = f1 (x ) + f 5 (x ) = odnosno x + x. Sl. x > 0 ⎨ ⎩ .x 2 − x x( x − 1) f 4 (x ) = = x. 2 0 1 x Grafik funkcije f1 + f5 prikazan je na slici 121.

v) y = e ln x 2 − 2 x ( ) . ⎪ 9.Re{iti trigonometrijsku jedna~inu cos 2 x + 3 sin 2 x + 2 3 sin x cos x = 1 . Izra~unati: ⎛ ⎛ 2 ⎞ −2 4 ⎛ 1 3 3 ⎞ ⎞ ⎛ 1 2 ⎞ a) ⎜ ⎜ ⎟ − − ⎜ − : ⎟ ⎟ : ⎜ − ⎟ . Re{iti sistem jedna~ina 3 − 2 = 7 ⎬ .6) . god. 2x + 5 2 − 5x x + 1 . 3. 7. 1.4cm . 6. U sferu polupre~nika R upisan je vaqak maksimalne zapremine. 2 2.−2) i B(3. a proizvod ~etvrtog i {estog ~lana 16 . b) y = 2 −x .6cm i 14. Na pravoj x + y + 2 = 0 odrediti ta~ku podjednako udaqenu od ta~aka A(1. ⎜⎝ 3 ⎠ 5 ⎝ 2 2 8 ⎠⎟ ⎝ 8 5 ⎠ ⎝ ⎠ 1 −4 v) ( −0 . 225 . − = 3 7 6 b) x−3 + x = 9. grupa 2001. x y 2 ⎫ 32 x − 2 y = 77 ⎪ ⎭ 10. k ∈ R . U xOy . Podno`je visine koja odgovara hipotenuzi pravouglog trougla deli tu hipotenuzu na odse~ke du`ina 25.ravni skicirati linije ~ije su jedna~ine: a) y = kx + k + 1 . 3 3 ( ) 5. Re{iti jedna~ine: a) b) 7− 5 7+ 5 + 7+ 5 7− 5 . 4. Koliki je polupre~nik osnove tog vaqka? 8. Re{iti nejedna~inu log 1 x 2 − 4 ≥ log 1 ( 2 x − 1) . Odrediti opadaju}i aritmeti~ki niz kod kojeg je zbir drugog i petog ~lana − 1 .3. Izra~unati povr{inu kruga upisanog u taj trougao.5 ) + log 2 .

7.6) = 42 . 4 1 ⎛ 1⎞ + log 2 = ⎜ − ⎟ + log 2 2−1 = 2 ⎝ 2⎠ −4 2x + 5 2 − 5x x + 1 − = ⇔ 14(2 x + 5) − 6(2 − 5 x ) = 7( x + 1) 3 7 6 ⇔ 28x + 70 − 12 + 30 x = 7 x + 7 ⇔ 51x + 51 = 0 ⇔ x = −1 . ( re{ewa) ⎛ ⎛ 2 ⎞ −2 4 ⎛ 1 3 3 ⎞ ⎞ ⎛ 1 2 ⎞ 1. a) ⎜ ⎜ ⎟ − − ⎜ − : ⎟ ⎟ : ⎜ − ⎟ = ⎜⎝ 3 ⎠ 5 ⎝ 2 2 8 ⎠⎟ ⎝ 8 5 ⎠ ⎝ ⎠ 2 ⎛ ⎛ 3 ⎞ 4 ⎛ 1 3 8 ⎞ ⎞ ⎛ 5 16 ⎞ =⎜⎜ ⎟ − − ⎜ − ⋅ ⎟⎟ :⎜ − = ⎜ ⎝ 2 ⎠ 5 ⎝ 2 2 3 ⎠ ⎟ ⎝ 40 40 ⎟ ⎠ ⎝ ⎠ ⎛9 4 ⎛1 ⎞ ⎞ ⎛ 11 ⎞ ⎛ 45 16 10 80 ⎞ ⎛ 40 ⎞ = ⎜ − − ⎜ − 4⎟⎟ : ⎜ − ⎟ = ⎜ − − + ⎟⋅⎜ − ⎟ = ⎠ ⎠ ⎝ 40 ⎠ ⎝ 20 20 20 20 ⎠ ⎝ 11 ⎠ ⎝4 5 ⎝2 99 ⎛ 40 ⎞ = ⋅ ⎜ − ⎟ = −18 . 20 ⎝ 11 ⎠ 7− 5 7+ 5 7− 5 7− 5 7+ 5 7+ 5 b) + = ⋅ + ⋅ = 7+ 5 7+ 5 7− 5 7− 5 7+ 5 7− 5 = ( 7 ) −( 5) ( 7 ) −( 5) 2 2 2 ( 7− 5 ) 2 + ( 7+ 5 ) 2 2 = 7 − 2 35 + 5 7 + 2 35 + 5 + = 12. za 3 ≤ x ≤ 9 .5 ) −4 2. b) Jedna~ina ima smisla za x − 3 ≥ 0 i 9 − x ≥ 0 . tj. 2 2 v) ( −0 . a)Ako datu jedna~inu pomno`imo sa NZS (3. x −3 + x = 9 ⇔ x −3 = 9− x ∧ x ≥ 3∧ x ≤ 9 ⇔ x − 3 = 81 − 18 x + x 2 ∧ 3 ≤ x ≤ 9 ⇔ x 2 − 19 x + 84 = 0 ∧ 3 ≤ x ≤ 9 ⇔ ( x = 12 ∨ x = 7 ) ∧ 3 ≤ x ≤ 9 ⇔ x =7.3. 226 . dobijamo da je = ( −2 ) − log 2 2 = 24 − 1 = 16 − 1 = 15 . grupa 2001. god.

∞ ) ∧ x ∈ ⎜ − ∞. Dakle.3] ∧ x ∈ (− ∞.−2 ) ∪ (2. 3 Za cos x = 0 data jedna~ina bila bi nemogu}a.−2) ∪ (2. l ∈ Z ∧ x ≠ + sπ . za x = π 2 1 dobili bismo da je sin = .l ∈ Z . 3 ⇔ x − 4 ≤ 2 x −1∧ x2 − 4 > 0 ∧ 2 x −1 > 0 2 1⎞ ⎛1 ⎞ 2 ⎛ ⇔ x − 2 x − 3 ≤ 0 ∧ x ∈ (− ∞. 2 3 4. 2) x − 2 x − 3 ≤ 0 ⇔ x = t ∧ t 2 − 2t − 3 ≤ 0 227 . ∞ ⎟ 2⎠ ⎝2 ⎠ ⎝ ⇔ −1 ≤ x ≤ 3 ∧ x ∈ (− ∞. Na primer.−2) ∪ (2.− ⎟ ∪ ⎜ .−2) ∪ (2. ∞ ) -3 -2 -1 0 1 2 3 ⇔ x ∈ [− 3.3. k ∈ Z ∨ x = . k ∈ Z ∨ ⎜ x = + lπ . s ∈ Z ⎟ 3 2 ⎠ ⎝ 2π ⇔ x = kπ .3] . cos 2 x + 3 sin 2 x + 2 3 sin x cos x = 1 ⇔ cos 2 x + sin 2 x + 2 sin 2 x + 2 3 sin x cos x − sin 2 x + cos 2 x = 0 ⇔ 2 sin x sin x + 3 cos x = 0 ( ) ( ) ⇔ sin x = 0 ∨ sin x + 3 cos x = 0 ⇔ sin x = 0 ∨ tgx = − 3 ∧ cos x ≠ 0 ( ) π 2π ⎛ ⎞ ⇔ x = kπ . {to je neta~no. x ∈ R . Napomena: 1) x 2 2 = x2. ∞ ) ⇔ x ∈ [− 3. Logaritamska funkcija sa osnovom π log 1 x 2 − 4 ≥ log 1 ( 2 x − 1) ⇔ 3 3 ( ) 1 je opadaju}a.

y P = −2 − x . y = 4 . odnosno x + 4 y − 10 = 0 . ta~ke Iz uslova k l ⋅ k s = −1 i k l = II na~in: (Vidi sliku 125.2 ) ~ije koordinate dobijamo kao poluzbirove odgovaraju}ih koordinata krajwih ta~aka du`i A i B . B ) dobijamo da je: odakle sledi da je (x − 1)2 + (− 2 − x + 2)2 p M = (x − 3)2 + (− 2 − x − 6)2 p x = −6 . 125 P( x.) Proizvoqna ta~ka P na pravoj Sredi{te du`i AB je ta~ka S (2. Sl. 123) -1 0 3 t ⇔ −1 ≤ x ≤ 3 ⇔ x ≥ −1 ∧ x ≤ 3 ⇔ x ∈ (− ∞.3] . 3 −1 4 1 jedna~ina prave s je y − 2 = − ( x − 2 ) .3] ⇔ x ∈ [− 3. Dakle. Dakle. Simetrala s sadr`i ta~ku S i normalna je na pravoj l koja je odre|ena ta~kama A i B . 123 5.−2 − x ) 228 . 4 x + 4 y − 10 = 0⎫ Re{avawem sistema jedna~ina ⎬ dobijamo koordinate x + y + 2 = 0⎭ M : x = −6. ta~ka P ima koordinate: x = −6 .3] f (t ) (sl.⇔ x = t ∧ ( t + 1)( t − 3) ≤ 0 ⇔ x = t ∧ t ∈ [− 1.) Tra`ena ta~ka M je presek simetrale s du`i AB i date prave p . y x 0 l A S B x −2− x Sl. 124 Sl. I na~in: (Vidi sliku 124. A) = d (P. ∞ ) ∧ x ∈ [− 3. 6 − (− 2 ) 1 dobijamo da je k s = − . Iz uslova p ima koordinate x P = x i d (P. y = 4 .

2 2 2 2 2 BD = AD + DC = 19. B AC = AD + DC = 40cm . a Povr{inu trougla mo`emo izra~unati na dva na~ina: PΔ = povr{ina kruga je P = r 2π . AB = AD ⋅ AC = 24cm i BC = DC ⋅ AC = 32cm . 2 Kako je r x A x r h r r r y C y D E Sl. III na~in: Kada se odrede stranice AB i BC . Tada iz sli~nosti trouglova ADB i ABC sledi da je AB : AD = AC : AB . AD = 14. 126) na hipotenuzu AC. Kako je BC = BD + DC i AB = AD + BD 2 . odnosno BC 2 = DC ⋅ AC .6 cm i neka je r polupre~nik upisanog kruga datog trougla. odnosno AB 2 = AD ⋅ AC . 126 AB ⋅ BC 2 2 tj. prema oznakama sa slike ( AE = x. 2cm. AB + BC + AC to je s = = 48cm . Neka je D podno`je visine iz temena B (sl. odnosno P = 64π cm 2 . Iz toga proisti~e da je r = 8cm .4 cm i DC = 25.6. a iz sli~nosti trouglova BCD i ABC sledi da je BC : DC = AC : BC . II na~in: Iz sli~nosti trouglova ABD i BCD sledi da je BD : AD = DC : BD . EC = y ) bi}e: x + r = 24 ⎫ x + r = 24 ⎫ ⎪ ⎪ y + r = 32 ⎬ ⇒ x + y + 2r = 56⎬ ⇒ r = 8cm ⎪ x + y = 40⎪ x + y = 40 ⎭ ⎭ 229 . to je BC = 32cm i AB = 24 cm. odakle dobijamo da je odnosno BD 2 = AD ⋅ DC . PΔ = 384cm ili PΔ = r ⋅ s .

127 V = V (r ) = B ⋅ H = r 2π ⋅ 2 R 2 − r 2 . ⎡ ⎡ −2 r ⎤ r3 2 2 ′ ( r ) = 2π ⎢ 2r R 2 − r 2 + r 2 V ⎥ = 2π ⎢ 2r R − r − ⎢ ⎢ 2 R2 − r ⎥ R2 − r 2 ⎣ ⎦ ⎣ 2r ⎤ ⎥= ⎥ ⎦ R2 − r 2 R 6 V ′ ( r ) = 0 za r = . ⎛H ⎞ 2 2 ⎜ ⎟ = R −r ⎝ 2⎠ H = R 2 − r 2 (jer je H > 0 ) 2 H = 2 R2 − r2 Zapremina vaqka je funkcija od r. r= R 6 3 230 . a H visina vaqka upisanog u sferu polupre~nika R ( R je konstanta). za ⎟ ⎝ ⎠ maksimalnu zapreminu. 127) . 2 r H H 2 R Sl. 3 = 2π ⋅ ( R2 − r 2 ) −r 2 3 = 2π ⋅ 2rR 2 − 3r 3 R2 − r 2 ⋅ ⎛ 4 R 2 rπ − 6r 3π V ′′ ( r ) = ⎜ ⎜ R2 − r 2 ⎝ = ( 4R π − 18r π ) 2 2 ⎞′ ⎟ = ⎟ ⎠ R 2 − r 2 − 4 R 2 rπ − 6r 3π ⋅ ( ) −2 r 2 R2 − r 2 ⋅ vaqak }e imati R2 − r 2 ⎛R 6⎞ Budu}i da je V ′′ ⎜ ⎜ 3 ⎟ < 0 .7. Primenom Pitagorine teoreme izrazimo H u funkciji od r (sl. Neka je r polupre~nik osnove vaqka. tj.

.−2. ali nije iz zadatog skupa(sl. 128 231 . d = −3⎭ Tra`eni opadaju}i niz je: 7.8.Tada }e biti: u−v = 7 2 2 ⎫ u−v = 7 ⎫ u − v = 7 ⎫ u − v = 7⎫ ⎬⇒ ⎬⇒ ⎬⇒ ⎬⇒ u + v = 11⎭ 2u = 18 ⎭ u − v = 77⎭ (u − v )(u + v ) = 77⎭ ⇒ v = 2⎫ ⎬.1.−5.4. u = 9⎭ y k>0 Dakle. . y = 2⎭ 1 2 2 2 = 2⎪ 2 =2 ⎪ ⎭ ⎭ 10. 128). a1 = y − 1 − 5d 2 − 1 − 5d ⎫ ⎪ 2 ⎬⇒ 2 5d − 6d − 63 = 0⎪ ⎭ a1 = 9.. Uvedimo smene: 3 x = u i 2 2 = v .1) . a) Jedna~inu y = kx + k + 1. Neka je a1 prvi ~lan i d < 0 razlika opadaju}eg aritmeti~kog niza. 3x = 9 ⎫ 3 x = 32 ⎫ x = 2⎫ ⎪ ⎪ y ⎬⇒ y ⎬⇒ ⎬. Tada va`i: 2a1 + 5d = −1 a 2 + a5 = −1⎫ ⎫ a1 + d + a1 + 4d = −1⎫ ⎬⇒ ⎬⇒ ⎬⇒ 2 (a1 + 3d )(a1 + 5d ) = 16⎭ a 4 ⋅ a 6 = 16 ⎭ a1 + 8a1 d + 15d 2 = 16⎭ ⎫ ⎪ ⎪ ⇒ ⎬⇒ 2 − 1 − 5d ⎛ − 1 − 5d ⎞ 2 d + 15d = 16⎪ ⎟ +8 ⎜ ⎪ 2 ⎝ 2 ⎠ ⎭ a1 = 7 ⎫ ⇒ ⎬. k ∈ R napi{imo u obliku M -1 1 0 k=0 x k<0 y − 1 = k ( x + 1). Sl. Prava x = −1 je jedina prava date ravni koja prolazi kroz ta~ku M .. k ∈ R Sve prave ovog skupa prolaze kroz ta~ku M (−1.

x ( x − 2) > 0 definisana je za x 2 − 2 x > 0 i va`i: . Sl.b) 2−x y 2x Grafik funkcije 2 1 -2 -1 0 1 2 x y=2 − x ⎧2 − x . x< 0 prikazan je na slici 129. 232 . Grafik funkcije prikazan je na slici 130. x ≥ 0 =⎨ x ⎩ 2 . 130 Funkcija y = e ln( x 2 − 2 x ) y=e ln x 2 − 2 x ( ) = x2 − 2 x = x ( x − 2) . 129 v) y 0 2 x Sl.

a zbir wihovih kvadrata 275 . Re{iti sistem jedna~ina (x 2 + y 2 y−x = 1 2 10.1. god. U xOy . a) Izra~unati 5% broja A . log 1 x 2 − 4 x + 3 ≥ −3 . Izra~unati zapreminu prave zarubqene kupe ako su povr{ine wenih osnova 64π cm 2 i 4π cm 2 . b) (x 2 + y 2 − 4 ) y − x < 0 . Na}i rastu}i aritmeti~ki niz u kome je zbir prva tri ~lana 27.−1) . 9. 7. − ab ab a+b− a −b+ a+b a −b ⎛1⎞ A= ⎜ ⎟ ⎝2⎠ 0 . 3. − (256 ) ⎜ 5 ⎜ 3 ⎝ 3 ⎠⎟⎟ ⎠⎠ ⎝ ⎝ 3 3 3 3 a −b a +b b) Uprostiti . a) (x 2 − y )( x − y + 1) ≥ 0 . − = 2 3 4 b) 2 x 4 −3 x 2 − 4 = 1 ( x ∈ R) . 25 −4 ⎛ 7 ⎞2 + ⎜2 ⎟ ⎝ 9⎠ 1 2. 8. Izra~unati povr{inu trapeza ako su du`ine wegovih osnovica 44cm i 16cm a krakova 25cm i 17cm . Re{iti jedna~ine: a) 5x − 3 7 x − 4 x − 1 . −1 ⎛ 1 ⎛ 2 ⎛ 5 ⎞⎞⎞ : ⎜ − ⎜ : ⎜ − ⎟⎟⎟ . 6. Odrediti jedna~ine tangenti krive 2 x 2 + y 2 = 6 konstruisanih iz ta~ke A( 4. ako je 4. 2 ( ) 5. Re{iti trigonometrijsku jedna~inu: 4. a povr{ina omota~a 100π cm 2 . ⎫ ⎪ ⎬.ravni predstaviti skupove odre|ene relacijama: v) ( x − 4 )( y − 1)( y − ln x ) > 0 . Re{iti nejedna~inu cos 2 x − cos 8 x + cos 6 x = 1 . 2 9 x2 + y = 6x − y ⎪ ⎭ ( ) ) ( ) 233 . grupa 2001.

dobijamo da je = a 2 − b2 − a 2 + b2 = 0 pod uslovom da je a ≠ ±b . a) Ozna~imo dati broj sa A . Tada je : −4 ⎛1⎞ A=⎜ ⎟ ⎝2⎠ 4 − (256 ) 1 2 4 1 4 ⎛ 25 ⎞ 2 +⎜ ⎟ ⎝ 9 ⎠ 2⋅ 1 2 1 ⎛ 1 ⎛ 2 ⎛ 5 ⎞⎞⎞ : ⎜ − ⎜ : ⎜ − ⎟⎟⎟ ⎜ 5 ⎜ 3 ⎝ 3 ⎠⎟⎟ ⎠⎠ ⎝ ⎝ −1 −1 = = 2 − 16 ( ) ⎛5⎞ +⎜ ⎟ ⎝3⎠ −1 ⎛1 2 3⎞ :⎜ + ⋅ ⎟ = ⎝5 3 5⎠ 5 ⎛3⎞ 5 5 = 16 − 4 + : ⎜ ⎟ = 12 + : = 12 + 1 = 13 3 ⎝5⎠ 3 3 5 65 5 A ⋅ 5% = A = 13 = = 0.4. 100 100 100 b) a 3 − b3 a 3 + b3 − = ab ab a+b− a−b+ a+b a −b ( a − b ) ( a 2 + ab + b2 ) ( a + b ) ( a 2 − ab + b2 ) = − = 2 2 ( a + b ) − ab ( a − b ) + ab a+b a−b + ab + b 2 2 (a = 2 − b2 ) (a 2 2 a + ab + b ) − (a 2 − b2 ) (a 2 2 − ab + b 2 2 a − ab + b )= 2. 5x − 3 7 x − 4 x − 1 ⇔ 6(5 x − 3) − 4(7 x − 4 ) = 3( x − 1) − = 2 3 4 ⇔ 30 x − 18 − 28x + 16 = 3x − 3 ⇔ −x + 1 = 0 ⇔ x = 1.3.4) = 12 . a) Ako datu jedna~inu pomno`imo sa NZS (2. (re{ewa) 1.65 . god. 234 . grupa 2001.

) 4. s ∈ Z . l ∈ Z za 3 l = 3s. x ≥ 0 ⎪ ⎪ ⎪ ⎪ 2 f (x ) = x − 4 x + 3 = ⎨ ⎪ ⎪ ⎪ ⎪ 2 ⎩ x + 4 x + 3. k . x < 0 3 1 3 3 -3 -1 235 . ⇔ 2 cos 4 x cos 2 x − 2 cos 2 4 x = 0 ⇔ 2 cos 4 x ( cos 2 x − cos 4 x ) = 0 ⎧ x 2 − 4 x + 3. s ∈ Z 2 π kπ lπ ⇔x= + .x b) 2 4 −3 x 2 − 4 = 1 ⇔ 2 x −3 x − 4 = 2 0 ⇔ x 4 − 3x 2 − 4 = 0 ⇔ t 2 − 3t − 4 = 0 ∧ t = x 2 ⎛ 3 + 9 + 16 3 − 9 + 16 ⎞ ⎟ ∧ t = x2 ⇔ ⎜t = ∨t = ⎟ ⎜ 2 2 ⎠ ⎝ 2 ⇔ (t = 4 ∨ t = −1) ∧ t = x (jer je x ∈ R ) ⇔ x2 = 4 ⇔ x = 2 ∨ x = −2 . l . l∈Z . s ∈ Z ukqu~ena su u skup x = . 8 4 3 lπ (Re{ewa oblika x = sπ . cos 2 x − cos 8 x + cos 6 x = 1 ⇔ cos 2 x + cos 6 x − (1 + cos 8 x ) = 0 ⇔ 2 cos 4 x ( 2 sin 3x sin x ) = 0 ⇔ cos 4 x = 0 ∨ sin 3 x = 0 ∨ sin x = 0 π ⇔ 4 x = + kπ ∨ 3 x = lπ ∨ x = sπ . k∈Z ∨ x = . 4 2 3.

+1] ∧ x ∈ D ∧ x < 0) ⇔ x ∈ [0.1) ∪ (3.−1) pripada pravoj y = kx + n .1) ∪ (3.2 Data nejedna~ina ima smisla ako je x − 4 x + 3 > 0 . 5. Re{avawem sistema 3k 2 + 6 = n 2 ⎫ ⎬ − 1 − 4k = n ⎭ 236 .1) ∪ (3.1) ∪ (3.5] ∧ x ∈ D ∧ x ≥ 0) ∨ ( x ∈ [− 5.−3) ∪ (− 1.5] . ⇔ ( x ≥ 0 ∧ x ∈ (− ∞.0) ⇔ x ∈ [− 5. 2 2 Kanonski oblik jedna~ine elipse 2 x 2 + y 2 = 6 2 2 je x y x y + = 1 .1) ∪ (3.−3) ∪ (− 1. ∞ ) ∨ x ∈ (− ∞.−3) ∪ (− 1.5] ∨ x ∈ [− 5.1) ∪ (3. ∞ )) ∨ ( x < 0 ∧ x ∈ (− ∞.0) ⇔ x ∈ (− ∞. pa je − 1 = 4k + n . pa je 3k + 6 = n . ∞ )) ⇔ x ∈ [0.−3) ∪ (− 1.−3) ∪ (− 1. Ta~ka A(4. ∞ ) = D ⎛1⎞ log 1 x 2 − 4 x + 3 ≥ −3 ⇔ log 1 x 2 − 4 x + 3 ≥ log 1 ⎜ ⎟ ∧ x ∈ D 2 2 ⎝2⎠ 2 x 2 − 4 x + 3 > 0 ⇔ x ≥ 0 ∧ x 2 − 4x + 3 > 0 ∨ x < 0 ∧ x 2 + 4x + 3 > 0 [( ) ( )] ( ) ( ) −3 (osnova logaritma mawa od 1) ⎛1⎞ ⇔ x −4x +3≤ ⎜ ⎟ ∧ x∈D ⎝2⎠ ⇔ x 2 − 4x + 3 ≤ 8 ∧ x ≥ 0 ∨ x 2 + 4x + 3 ≤ 8 ∧ x < 0 ∧ x ∈ D 2 −3 (( ) ( )) ⇔ x 2 − 4x − 5 ≤ 0 ∧ x ≥ 0 ∨ x 2 + 4x − 5 ≤ 0 ∧ x < 0 ∧ x ∈ D 0 5 -5 1 (( ) ( )) 0 -1 ⇔ ( x ∈ [− 1.−3) ∪ (− 1. ∞ ) Neka je (− ∞. Uslov dodira prave y = kx + n i elipse 2 + 2 = 1 je 3 6 a b 2 2 2 2 2 2 a k + b = n .

dobijamo da je (k1 . Jedna~ine ⎝ 13 13 ⎠ t1 : −5 x + 13 y + 33 = 0 i t 2 : x + y − 3 = 0 . DC = 16cm. AD = 17cm. Kako su poznate sve tri stranice trougla AED . pa. Tada je DE = 25cm i AE = 28cm .131). odavde dobijamo da je s = 10 cm . 6. odnosno H = 8cm . CB = 25cm . n2 ) = (− 1. n1 ) = ⎛ 5 . Neka je r polupre~nik gorwe baze B2 .3) .− 33 ⎞ ⎜ ⎟ tra`enih tangenti su: i (k 2 . 132). kako je M = 100π . Neka je AB = 44cm. wegovu povr{inu nalazimo primenom Heronovog obrasca. Tada iz B1 = R 2π i B1 = 64π dobijamo da je R = 8cm . pa je PAED = 35 ⋅ (35 − 17 ) ⋅ (35 − 25) ⋅ (35 − 28) = 35 ⋅ 18 ⋅ 10 ⋅ 7 = 210cm 2 . a iz B2 = r 2π i B2 = 4π dobijamo da je r = 2cm . iz ~ega sledi da je 2 D h C DF = h = 15cm . Prema podacima sa slike imamo da je 2 H 2 = s 2 − (R − r ) . 2 2 A F E B Sl. F podno`je visine h iz temena D i E ta~ka osnovice AB takva da je DE || CB (sl. S druge strane je PAED = AE ⋅ DF . Sada mo`emo izra~unati zapreminu zarubqene kupe: 237 . 131 7. Visinu zarubqene kupe izra~unavamo primenom Pitago- rine teoreme. a R polupre~nik dowe baze B1 zarubqene kupe (sl. Povr{ina omota~a zarubqene kupe izra~unava se po formuli M = π s ( r + R ) . Poluobim trougla AED je 35cm . Povr{ina trapeza je PABCD = a+b 44 + 16 ⋅h = ⋅ 15 = 450cm 2 .

. 3 ( ) H ( ) Sl. ) ) ( .1) i (− ) 3 ..21. Prvih nekoliko ~lanova niza glasi: 5.. Tada: a − d + a + a + d = 27 ⎫ a1 + a 2 + a3 = 27 ⎫ ⎬⇔ ⎬⇔ 2 2 2 a1 + a 2 + a3 = 275⎭ (a − d )2 + a 2 + (a + d )2 = 275⎭ 3a = 27 ⎫ a=9 ⎫ a=9 ⎫ ⎬⇔ ⎬⇔ 2 ⎬.9. 3 8 64π + 64π ⋅ 4π + 4π = 224 π cm3 . tj.17.1 . a 2 = a i a 3 = a + d . bi}e a = 9 i d = 4 . (x 9 2 +y ( 2 y− x = 1 ⎫ ⎪ ⎬⇔ 2 x2 + y = 6x − y ⎪ ⎭ 2 ) ) ⇔ x2 + y = 2x 9 ⋅ 2x 2 2 −y −y −y = 2x 2 ⎫ x2 + y = 2x −y ⎫ ⎪ ⎪ ⇔ ⎬⇔ ⎬ 2 2 32 = 3 x − y ⎪ ⋅ 3x − y ⎪ ⎭ ⎭ 2 ⇔ x2 + y = 2x x2 − y = 2 2−y ⎫ x 2 + y = 4⎫ 2x 2 = 6⎫ x 2 = 3⎫ ⎪ ⇔ 2 ⇔ 2 ⇔ ⎬ ⎬ ⎬ ⎬.13.r H R s R-r V = V= H B1 + B1 B2 + B2 . 132 8. a) (x ⇔ (x 2 2 ⇔ y ≤ x2 ∧ y ≤ x + 1 ∨ y ≥ x2 ∧ y ≥ x + 1 238 ( − y )( x − y + 1) ≥ 0 − y ≥ 0 ∧ x − y + 1 ≥ 0 ) ∨ (x 2 − y ≤ 0 ∧ x − y + 1 ≤ 0 ) ( 3. x − y = 2⎭ x − y = 2⎭ y =1 ⎭ ⎪ ⎭ Re{ewa sistema su ure|eni parovi 10. 2 2 d = 16⎭ 3a + 2d = 275⎭ 3 ⋅ 81 + 2d = 275⎭ 2 Kako je d > 0 . 9. Neka je d > 0 (jer je niz rastu}i) i a1 = a − d .

135 -1 0 1 x Sl. y y y 1 -1 0 1 x -1 1 0 1 x -1 1 0 1 x y ≥ x2 Sl. unija skupova prikazanih na slikama 135 i 138. Ovaj skup se naziva nadgraf grafa (ili grafika) funkcije y = x 2 . 138 Na slici 136 osen~en je skup ta~aka ravni xOy za ~ije koordinate va`i y ≥ x 2 . Kona~no re{ewe. Na slici 137 je prikazan nadgraf grafa funkcije y = x + 1 . 136 y ≥ x +1 Sl. 134 y ≤ x2 ∧ y ≤ x +1 Sl.y y y 1 -1 0 2 1 1 x -1 0 1 x 1 y≤x y ≤ x +1 Sl.Ovaj skup se naziva podgraf grafa (ili grafika ) funkcije y = x 2 . a na slici 138 je prikazan presek ova dva skupa. a na slici 135 je prikazan presek ova dva skupa. je prikazano na slici 139. 239 . 133 Na slici 133 osen~en je skup ta~aka ravni xOy za ~ije koordinate va`i y ≤ x 2 . Na slici 134 je prikazan podgraf grafa funkcije y = x + 1 . 137 y ≥ x2 ∧ y ≥ x +1 Sl.

140 y> x Sl. Kona~no re{ewe. 142 240 . y y y 0 2 x 0 2 x 0 2 x x 2 + y 2 < 22 Sl. prikazan je na slici 146. unija skupova prikazanih na slikama 142 i 145. 139 (x ⇔ (x 2 + y 2 − 4 )( y − x ) < 0 2 + y 2 − 4 < 0 ∧ y − x > 0 ) ∨ (x 2 + y 2 − 4 > 0 ∧ y − x < 0 ) ⇔ (x 2 + y 2 < 22 ∧ y > x ) ∨ (x 2 + y 2 > 22 ∧ y < x ) Na slici 142 prikazan je presek skupova osen~enih na slikama 140 i 141.y 1 -1 0 1 x (y ≤ x b) 2 ∧ y ≤ x + 1) ∨ ( y ≥ x 2 ∧ y ≥ x + 1) Sl. a na slici 145 prikazan je presek skupova osen~enih na slikama 143 i 144. 141 x 2 + y 2 < 22 ∧ y > x Sl.

jer relacija kojom je opisan tra`eni skup sadr`i znak stroge nejednakosti.y y y 0 2 x 0 2 x 0 2 x x 2 + y 2 > 22 Sl. 146 ) Granice osen~ene oblasti ozna~ene su isprekidanom linijom i ne pripadaju tra`enoj oblasti. 143 y< x Sl. 144 y x 2 + y 2 > 22 ∧ y < x Sl. ⇔ ⎡( ( x − 4 ) ⎣ ( x − 4 ) ( y − 1) ( y − ln x ) > 0 ⇔ ⇔ ⎡( ( x > 4 ∧ y > 1) ∨ ( x < 4 ∧ y < 1) ) ∧ y > ln x ⎤ ∨ ⎣ ⎦ ∨ ⎡( ( x < 4 ∧ y > 1) ∨ ( x > 4 ∧ y < 1) ) ∧ y < ln x ⎤ ⎣ ⎦ { ( y − 1) > 0 ∧ y − ln x > 0 ) ∨ ( ( x − 4 ) ( y − 1) < 0 ∧ y − ln x < 0 ) ⎤ ⎦ } 241 . 145 0 2 x (x 2 + y 2 < 2 2 ∧ y > x ) ∨ (x 2 + y 2 > 2 2 ∧ y < x Sl. v) Funkcija y = ln x je definisana za x > 0 .

151 Sl. 15 2 Na slici 149 prikazan je presek skupova osen~enih na slikama 147 i 148. prikazan je na slici 153. 153 242 . Kona~no re{ewe. 147 y y y > ln x Sl.y y y 1 0 1 e 4 x 1 0 1 e 4 x 1 0 1 e 4 x (x < 4 ∧ y < 1) ∨ (x > 4 ∧ y > 1) Sl. 150 y < ln x Sl. unija skupova prikazanih na slikama 149 i 152. 149 1 0 1 e 4 x 1 0 1 e 4 x 1 0 1 e 4 x (x > 4 ∧ y < 1) ∨ (x < 4 ∧ y > 1) Sl. a na slici 152 prikazan je presek skupova osen~enih na slikama 150 i 151. 148 y Sl. y 1 0 1 e 4 x Sl.

5.5) i podeqena je tom ta~kom na dva jednaka dela. Odrediti polupre~nike opisanog i upisanog kruga tog trougla. Re{iti jedna~ine: a) ⎛1⎞ ⎜ ⎟ ⎝2⎠ −2 4 5⎞ ⎛ − ⎜ 5 −1 + : ⎟ . Izra~unati zapreminu prave zarubqene kupe ~ija je povr{ina omota~a jednaka zbiru povr{ina baza. god. Re{iti trigonometrijsku jedna~inu sin x + cos x = 1 . 5. − = 8 7 4 b) x 2 − x ( ) 2 + 12 + 8 x = 8 x 2 . 3 3⎠ ⎝ 2 600 . 8. 2 − 3x 1 − 3x x + 2 . a polupre~nici baza su r = 3 cm i R = 6 cm . 6. BC = 25 i AC = 17 . 1. Razmatramo ~etvorocifrene brojeve u dekadnom zapisu. grupa 2001. 10. a) Izra~unati 3 od razlike kvadrata brojeva A i B . sin x ⎛1⎞ 4. Re{iti nejedna~inu ⎜ ⎟ ⎝2⎠ x +3 ⎛1⎞ ≤⎜ ⎟ ⎝4⎠ 2 x −3 . ako je 4 − 1 ⎛ ⎛ 2 3 ⎞2 1 ⎞ 3 1 A = ⎜ ⎜1 + ⎟ : ⎟ : i B= ⎜ ⎝ 5 5 ⎠ 2 ⎟ 10 ⎝ ⎠ b) Uporediti brojeve (i ) 49100 i 2. Re{iti jedna~inu 2 3 log 4 x − log 4 x + log 4 x − = 1 . 3 9. (ii ) 8 33 i 4 50 . 7. a) Koliko ih ukupno ima? b) Koliko wih u zapisu ima samo jednu cifru 1? v) Koliko ih je deqivo sa 25? 243 . 3. U zavisnosti od realnog parametra k odrediti broj realnih re{ewa jedna~ine x 3 + 3 x 2 − 4 = k . Odrediti jedna~inu tetive parabole y 2 = 20 x koja prolazi kroz ta~ku A(2. Stranice trougla ABC su AB = 28 .

3. 1 ⇒ sin 2 x + sin x cos x = 1 sin x + cos x = sin x ⇒ sin 2 x + sin x cos x = sin 2 x + cos 2 x ⇒ ( sin x − cos x ) cos x = 0 ( ) 2 ( ) 2 ( ) ⎛π ⎞ ⇒ sin x − sin ⎜ − x ⎟ = 0 ∨ cos x = 0 ⎝2 ⎠ 244 . 2. odnosno za x ≠ kπ . Jedna~ina ima smisla za sin x ≠ 0 . 4 4 4 4 b) (i ) 49100 = 7 2 (ii ) 833 ( ) < (8 ) = (2 ) = 2 < 2 100 3 33 99 2 100 = 8 200 = 2 3 = 2 2⋅50 100 ( ) =2 = (2 ) = 4 200 2 50 600 50 .odnosno sa 56 . a) Kako je − 1 3 − 1 3 ⎛⎛ 2 3 ⎞2 1 ⎞ A = ⎜ ⎜1 + ⎟ : ⎟ ⎜⎝ 5 5 ⎠ 2 ⎟ ⎝ ⎠ −2 2 ⎞ 1 ⎛⎛ 7 3 ⎞ ⎜⎜ + ⎟ ⋅ 2⎟ = : ⎟ 10 ⎜ ⎝ 5 5 ⎠ ⎝ ⎠ ⋅ 10 = 8 − 1 3 ⋅ 10 = 1 ⋅ 10 = 5 i 2 4 5⎞ ⎛1⎞ ⎛ ⎛1 4 3⎞ ⎛1 4⎞ B = ⎜ ⎟ − ⎜ 5 −1 + : ⎟ = 4 − ⎜ + ⋅ ⎟ = 4 − ⎜ + ⎟ = 3 .4 ) . dobijamo da je 2 − 3x 1 − 3x x + 2 ⇔ 7(2 − 3x ) − 8(1 − 3x ) = 14( x + 2) − = 8 7 4 ⇔ −11x − 22 = 0 ⇔ x = −2 . b) x 2 − x + 12 + 8 x = 8 x 2 ⇔ x 2 − x − 8 x 2 − x + 12 = 0 ⇔ x 2 − x = t ∧ t 2 − 8t + 12 = 0 ⇔ x 2 − x = t ∧ (t = 6 ∨ t = 2) ⇔ x2 − x = 6 ∨ x2 − x = 2 ⇔ x2 − x − 6 = 0 ∨ x2 − x − 2 = 0 ⇔ x = 3 ∨ x = −2 ∨ x = 2 ∨ x = −1 .7.5. . grupa 2001. a) Ako datu jedna~inu pomno`imo sa NZS (8.(re{ewa) 1. k ∈ Z . to je 3 3⎠ ⎝2⎠ ⎝ ⎝5 3 5⎠ ⎝5 5⎠ 3 2 (A − B 2 ) = 3 (5 2 − 32 ) = 3 (25 − 9) = 3 ⋅16 = 12 . god.

1) . Neka su M ( x1 . dobija- 245 . i parabole p.Uzimaju}i u obzir da je x + 3 = ⎨ i da je osnova ⎩− ( x + 3). l ∈ Z 4 opadaju}a(sl. 154 ⇔ ( x + 3 ≥ 4 x − 6 ∧ x ≥ −3) ∨ (− ( x + 3) ≥ 4 x − 6 ∧ x < −3) ⇔ (− 3x ≥ −9 ∧ x ≥ −3) ∨ (− 5 x ≥ −3 ∧ x < −3) 3 ⎛ ⎞ ⇔ ( x ≤ 3 ∧ x ≥ −3) ∨ ⎜ x ≤ ∧ x < −3 ⎟ 5 ⎝ ⎠ -3 0 3 –3 0 35 ⇔ x ∈ [− 3.3] ∨ x ∈ (− ∞. 155). k ∈ Z ∨ x = π + lπ . x ≥ −3 4. l ∈ Z . Ako izrazimo x iz 2 20 20n = 0 . Sredi{te du`i MN je ta~ka A ( 2 . y1 ) i N ( x 2 .⇒ 2 cos ⇒ x− ⇒x= π π π 4 π⎞ ⎛ sin ⎜ x − ⎟ = 0 ∨ cos x = 0 4 4⎠ ⎝ = kπ . sledi da je y 2⋅(2 x −3 ) 0 < a <1 ⎛1⎞ ⎜ ⎟ ⎝2⎠ x +3 ⎛1⎞ ≤⎜ ⎟ ⎝4⎠ 2 x −3 ⎛1⎞ ⎛1⎞ ≤⎜ ⎟ ⇔⎜ ⎟ ⎝2⎠ ⎝2⎠ ⇔ x + 3 ≥ 4x − 6 x +3 1 0 ax x Sl. k ∈ Z ∨ x = + kπ . 154). 2 ⎧ x + 3. Prema Vietovim fory+ k k jedna~ine prave i tu vrednost uvrstimo u jedna~inu parabole. ~ija je jedna~ina y 2 = 20 x . pa je mo kvadratnu jedna~inu y 2 − y1 + y 2 = 5 (sl.5 ) .−3) ⇔ x ∈ (− ∞. x < −3 eksponencijalne funkcije iz intervala (0.3] . 5. y 2 ) prese~ne ta~ke prave l ~ija je jedna~ina y=kx+n. pa je funkcija π 2 + lπ .

Kako ta~ka A(2. iz ~ega dobijamo da ( ) ( ) 246 . za re{ewa y1 i y 2 ove jedna~ine va`i y1 + y 2 = 20 . 156 6. k 20 = 10 . Dakle. Jedna~ina tra`ene prave je y=2x+1. tj. odnosno M = π r 2 + R 2 . k=2.mulama. 156) sledi da je 210 = 35r. l y N A M 0 x A c b r C a R B p Sl. Povr{inu trougla 2 mo`emo na}i pomo}u Heronovog obrasca P = s(s − a )(s − b )(s − c ) .5) pripada pravoj y=2x+n. Povr{inu omota~a zarubqene kupe dobijamo prema obrascu M = π s ( r + R ) . tj. 155 Sl. Poluobim trougla je a+b+c = 35 . PΔ = 35 ⋅ ( 35 − 17 ) ⋅ ( 35 − 25) ⋅ ( 35 − 28 ) = 210 . s= Dakle. a iz PΔ = da je R = 85 ⋅ 6 7. Dakle.Prema uslovu zadatka je M = B1 + B2 . π r 2 + R 2 = π s ( r + R ) . bi}e k 2 ⋅ 2 + n = 5 . n=1. odnosno r = 6. pa iz PΔ = rs abc sledi 4R (sl.

Za − log 4 x < 1 zbir svih ~lanova niza postoji i S∞ = Prema uslovu zadatka va`i: log 4 x 1 + log 4 x ⋅ log 4 x 1 + log 4 x = 1 1 ⇒ log 4 x = ⇒ x = 4 2 ⇒ x = 2 ∨ x = −2 . 2) f (1) = 0 ⇒ ( x − 1) f ( x ) . Zapremina zarubqene kupe je r V = H B1 + B1 B2 + B2 . 157 8. Leva strana jedna~ine je zbir beskona~no mnogo ~lanova geometrijskog niza za koji je a1 = log 4 x i q1 = − log 4 x . 3 2 y 1 9. 2 -4 Sl. 3 ( ) Sl. 157) nalazimo s 2 − (R − r ) = 4cm . 158 f ( x ) = 0 ⇔ x = 1 ∨ x = −2 . odnosno 3 ( ) H R H s R-r V = 4 9π + 9π ⋅ 36π + 36π = 84π cm 3 . Primenom visinu : H = 2 Pitagorine teoreme (sl.je s = 5cm . pri ~emu je x ≠ 0. 1) D f = R . 247 . Neka je f ( x ) = x 3 + 3 x 2 − 4 . Analizirajmo ovu funkciju i skicirajmo wen grafik. -2 f (x ) = x3 + 3x 2 − 4 0 1 x f ( x ) = ( x − 1)( x + 2 ) .

x →−∞ x →−∞ ⎝ x x ⎠ ( ) 4) f ′( x ) = 3 x 2 + 6 x = 3 x( x + 2 ) . a apscise prese~nih ta~aka grafika funkcija f i g su re{ewa jedna~ine f ( x ) = k . ∞ ) . jedna~ina f ( x ) = k ima: 1) jedno re{ewe.−4}. f ′′ ( −2 ) = −6 ⇒ f max ( −2 ) = 0 . a negativan za x ∈ (− 2. Prema tome. 3) tri re{ewa. Neka je g ( x ) = k .−4 ) ∪ (0. Grafik funkcije f je prikazan na slici 158. ∞ ) . y f (x ) = x 3 + 3 x 2 − 4 -2 0 1 x g (x ) = k -4 Sl.3) lim x 3 + 3 x 2 − 4 = lim x3 ⎜ 1 + x →∞ x →∞ ( ) ⎛ ⎝ 3 4⎞ − ⎟=∞ .0 ) . Prvi izvod funkcije f pozitivan je za x ∈ (− ∞. ako je k ∈ (− 4. k ∈ R (sl. 2) dva re{ewa. pa je funkcija f rastu}a u intervalima (− ∞.−2 ) ∪ (0.0) . a opadaju}a u intervalu (− 2. x x3 ⎠ ⎛ 3 4⎞ lim x3 + 3 x 2 − 4 = lim x3 ⎜1 + − 3 ⎟ = −∞ . ako je k ∈ {0. k ∈ R . 159). ako je k ∈ (− ∞. Grafik funkcije g je prava paralelna sa Ox -osom.0) . 159 248 .−2) i (0. ∞ ) . f ′( x ) = 0 ⇔ x = 0 ∨ x = −2 . 5) f ′′( x ) = 6 x + 6 f ′′ ( 0 ) = 6 ⇒ f min ( 0 ) = −4 .

3.4. Za svaku od te ~etiri mogu}nosti cifra a mo`e uzeti vrednosti iz skupa {1.1. Dakle.6.6.2.9} . Dakle. a) ^etvorocifreni brojevi na mestu hiqada mogu imati bilo koju 1 cifru iz skupa { .2.9} ili iz skupa {0.5. razli~itih ~etvorocifrenih brojeva ima 9 ⋅ 10 ⋅ 10 ⋅ 10 = 9000 .4. abcd = a ⋅1000 + b ⋅100 + c ⋅10 + d = (a ⋅ 10 + b ) ⋅ 100 + c ⋅ 10 + d = (a ⋅ 10 + b ) ⋅ 4 ⋅ 25 + c ⋅ 10 + d Broj abcd bi}e deqiv sa 25 ako je c ⋅10 + d jedan od brojeva 100.9}.6.3. ~etvorocifrenih brojeva koji u dekadnom imaju samo jednu 1 zapisu cifru 1 ⋅ 9 ⋅ 9 ⋅ 9 + 8 ⋅ 1 ⋅ 9 ⋅ 9 + 8 ⋅ 9 ⋅ 1 ⋅ 9 + 8 ⋅ 9 ⋅ 9 ⋅ 1 = 2673 .7. a ostale tri cifre mogu biti iz skupa {2.7. a na mestu stotina.9}.6. ~etvorocifrenih brojeva koji su deqivi sa 25 ima 4 ⋅ 9 ⋅ 10 = 360 .9}. ima v) Neka je abcd ~etvorocifren broj sa dekadnim ciframa a.8.8.2.4.1. 50 ili 75.6. 25. tj.7.10.9} a cifra b iz skupa {0.4.5.5.b.8.4.3. 75. ako se broj abcd zavr{ava sa 00.3.7. pri ~emu a nije 0.2.8.8. desetica ili jedinica bilo koju cifru iz skupa {0.3.2.3.4.5.5. 50 ili 25.c i d.7.7. 249 .5. b) Cifra 1 mo`e biti samo na jednom od ~etiri dekadna mesta. Dakle.6.8.

.

Tre}i deo ZADACI SA PRIJEMNIH ISPITA IZ MATEMATIKE (sa kona~nim re{ewima i uputstvima) .

.

a na neparnim mestima 220. (a > b).75 : − 1. Suma ~lanova na parnim mestima je 250. ( ) ( log x = log10 x ) 5. sin 100° cos 4 40° − sin 4 40° ( ) 4. Izra~unati: ⎝ : (6. a bo~ne ivice zaklapaju sa ve}om osnovom ugao α.0325 ⎟ : 400 ⎝ 80 ⎠ 2. sin 160° = 2.7 + 0. Aritmeti~ka progresija ima 20 ~lanova. ⎛ 17 ⎞ ⎜ − 0. U sferu polupre~nika R upisan je vaqak maksimalne zapremine. 9.3) . Izra~unati zapreminu te zarubqene piramide. Re{iti sistem jedna~ina: log x 2 + y 2 = 1 + log 13 log ( x + y ) = log ( x − y ) + 3 log 2. 6. izra~unati: a) lim x3 + x − 2 . 8. grupa 1997.1. god.75 ⋅ 1 ⎟ : 3 8 ⎠ 12 1. Ne koriste}i se izvodima. Re{iti jedna~inu 3. 7.79 : 0. Koliki je polupre~nik osnove tog vaqka? 10. Odrediti ta~ku parabole y 2 = 4 x koja je najbli`a pravoj x − y +3 = 0. Odrediti dva sredwa ~lana progresije. 2 1⎞ 7 ⎛ ⎜1. Dokazati jednakost 2 x + 14 − x − 7 = x + 5 . x →1 x 3 − x 2 − x + 1 b) lim sin 5 x ⋅ x →0 sin 3 x 253 . Osnovne ivice pravilne trostrane zarubqene piramide su a i b. Izra~unati povr{inu paralelograma ako su mu stranice 15cm i 34cm i jedna dijagonala 35cm.

a10 = 22. x = 11 3. god. 250 2. + x →1 lim f ( x ) = −∞ b) L = 5 3 254 .2) 6. y = 7 5. a) lim f ( x ) = +∞ . V = 1 3 (a − b 3 )tgα 12 8. M (1.1. x = 9. (re{ewa) 1. P = 504cm 2 7. sin 160 = sin 20 = 2 sin 10 cos 10 sin 100 = cos 10 cos 2 40 − sin 2 40 = cos 80 = sin 10 4. a11 = 25 9. grupa 1997. r = R 6 3 x →1− 10.

6. tada se povr{ina trougla ne mewa. Odrediti geometrijski niz a1 . god. 9. 7. Re{iti trigonometrijsku jedna~inu sin x + cos x + tgx = 1 ⋅ cos x 5.2.9 + ⎜ 8 − 30 ⎟ ⋅111 ⎟ ⋅ 4 . Izra~unati 2. a debqina d = 2cm . 08 1. Re{iti nejedna~inu x 2 − x + x > 1 . 3. 255 . a 3 . ⎛⎛ 7 5⎞ ⎛7 7 ⎞ 9 ⎞ ⎜ ⎜ 40 30 − 38 12 ⎟ :10 . Odrediti realne brojeve x i y tako da va`i ( 4 + 3i ) x − ( 2 − i ) y − 10i = 0 . grupa 1997. ~iji je spoqa{wi pre~nik 2r = 18cm . Skicirati grafike funkcija: a) f ( x) = kx + 1. … za koji va`i: a1 + a2 + a3 + a4 + a5 = 31 a2 + a3 + a4 + a5 + a6 = 62. 4. 2 ⎠ ⎝ ⎠ ⎝⎝ ⎠ ⋅ 0 . Odrediti stranice tog trougla. Metalnu {upqu loptu. a 2 . Koliki je wen polupre~nik? 8. (k ∈ R ) . treba pretopiti u masivnu loptu. 2 v) f (x ) = log 2 x . Odrediti ta~ku elipse x 2 + 4 y 2 = 20 koja je najbli`a pravoj x+ y −7 = 0. Zbir kateta pravouglog trougla je 32cm. b) f ( x ) = x x − 1 . Re{iti jedna~inu log3 (3 − 2 ⋅ 3x +1 ) = 2 + 2 x . 10. a ve}a umawi za 5cm. Ako se mawa kateta uve}a za 4cm.

y = 4 5. k ∈ Z a = 12cm . a1 = 1 . grupa 1997. 4. 8. 4 x Sl. 1) a) y k>0 2. A(4. ∞ ) x = kπ . god. r = 3 386 9. b = 20cm .−1) ∪ (1. 70 3. 1 256 . x ∈ (− ∞. q = 2 10. x = 2 .1) 7. c = 4 34cm x = −1 b) y k=0 1 0 k<0 −1 0 −1 1 x x (y-osa ne pripada skupu tra`enih pravih) v) y 2 1 0 1 2 3 .2. (re{ewa) 1. (sl. 6.

Re{iti jedna~inu 2x − 4 + x + 2 = 3 .3. god. 10. a povr{ina P = 72m 2 . 2 b) f ( x ) = x − x . 9. Odrediti realni parametar k (k − 1)x 2 + (k − 5)x − (k + 2) = 0 zadovoqavaju uslov 1 1 + > 2. x1 x 2 4. Odrediti du`ine ivica. onda je: sin 2 α + sin 2 β + sin 2 γ − 2 cos α cos β cos γ = 2 . Koliki deo povr{ine lopte osvetqava ta~ka S ? 8. koje su 15 6 paralelne pravoj x + y − 7 = 0 . Odrediti stranice tog trapeza.7 + 2. Na odstojawu d od centra lopte polupre~nika R (R < d ) . 2 257 . obrazuju geometrijski niz.2 − 1 ) 40 2 20 9 1 22 b) − + 5− 7 7 + 5 7+ 5 1.7 : 1. nalazi se svetla ta~ka S . grupa 1997.4 : 2 ) ⋅ ( 4. Oko kruga polupre~nika 2cm opisan je jednakokraki trapez povr{ine 20cm 2 . Izra~unati: a) 1 2.35 + (0. Du`ine ivica kvadra ~ija je dijagonala D = 6 m . Re{iti jedna~inu 3 log x 4 + 2 log 4 x 4 + 3 log16 x 4 = 0 . Ako su α . Odrediti jedna~ine tangenti hiperbole − = 1 . 6. 3 1 7 : 2. tako da re{ewa jedna~ine 3. v) f ( x ) = 1 log 2 x 2 . 7. Skicirati grafike slede}ih funkcija: a) f ( x ) = x − 2 − x . β i γ unutr{wi uglovi nekog trougla. Dokazati! x2 y2 5.

−2) 4. y = − x − 3 6. (sl. c = 5cm 7. Data jedna~ina nema re{ewa.3. Po = 8. 2 258 . x1 = d −R ⋅ Pl 2d 1 1 i x2 = 2 8 9. a) 3 1 2 b) 6 2. a = 8cm. (re{ewa) 1. y = − x + 3. − 5. god. b = 2cm. 3. grupa 1997. 2) a) y 2 1 –1 0 –2 1 2 x b) y –1 y 0 1 x v) 2 1 –4 –2 2 4 x Sl. k ∈ (− 9. a = b = c = 2 3 m 10.

Izra~unati: a) (21 − 1. 4.1)−1 ⎛ 3 ⎞ ⎛ 3⎞ ⎛ 1⎞ ⎜ 3 ⎟ ⋅⎜ ⎟ + ⎜− ⎟ ⎝ 2 ⎠ ⎝ 2⎠ ⎝ 3⎠ −1 3 −1 . x2 y2 − = 1 koje su 15 6 6. Odrediti jedna~ine tangenti hiperbole paralelene pravoj x − y = 0 . Izra~unati polupre~nik upisanog i opisanog kruga tog trougla. Odrediti realni parametar a b) (0. ( x1 . Odrediti sedmi ~lan datog geometrijskog niza.25) : 2. 3⎞ 5 ⎛ 3 ⎜6 − 3 ⎟⋅5 ⎝ 5 14 ⎠ 6 1. Ako su α . Zbir prva tri ~lana geometrijskog niza je 91. Ako tim ~lanovima dodamo redom 25. Re{iti sistem jedna~ina log1997 ( x − y + 1) = 0.5 2. Dokazati jednakost cos π 5 + cos 3π 1 = 5 2 1 povr{i lopte? 3 9. x 2 ∈ R ) . 24cm i 7cm . Ne koriste}i se izvodima. Na kojoj udaqenosti od centra neprozirne lopte polupre~nika 4m treba da bude svetlosni izvor koji osvetqava 8. god. Stranice trougla su 25cm . 27 i 1 dobi}emo tri broja koji obrazuju aritmeti~ki niz. β i γ unutra{wi uglovi nekog trougla. izra~unati: a) lim 2 8 x3 − 1 . x 2 x1 3x ⋅ 5 y − 225 = 0 3. tako da re{ewa jedna~ine x 2 + ax + 1 = 0 zadovoqavaju uslov x1 x2 + < 7 . onda je: cos 2 α + cos 2 β + cos 2 γ + 2 cos α cos β cos γ = 1 . 7.6)0 − (0. Dokazati! 5. 10. grupa 1997. 2 1 x→ 6 x − 5 x + 1 b) lim x →0 2 − 1 + cos x ⋅ sin 2 x 259 .4.

(re{ewa) 1. zadatka 10. grupa 1997. 3. g. x = 2.5 b) − 1.5cm 7. 12m 2π π 4π 2 sin 2 sin sin 2π π 2π π 5 ⋅ cos ⋅ 5 = 5 =1 8. y = x + 3. R = 12. 2 cos ⋅ cos = 2 ⋅ cos 5 5 5 2 sin 2π 5 2 sin π 2 sin π 2 5 5 5 9. a) 2. a) 6 b) 2 8 260 . y = x − 3 6.4. − 5. r = 3cm. 1o g 7 = 5103 za g1 = 7 i q = 3 2o g 7 = 7 1 za g1 = 63 i q = 81 3 10. Videti re{ewe 4.5 2. y = 2 4. god. grupe iz 2000.

⎝2 ⎠ ⎝ 4 ⎠ b) ⎛ 2 + 3 ⎜ ⎝ ( ) −1 + 1⎞ ⎟ ⎠ −1 +⎛ 2− 3 ⎜ ⎝ ( ) −1 + 1⎞ .25 ⎟ : ⎜1 − 1. Izra~unati: ⎛3 ⎞ ⎛ 1 ⎞ a) 1 − ⎜ − 0.5. 6. Re{iti sistem jedna~ina log 4 x − log 2 y = 0 x 2 − 5 y 2 + 4 = 0. Kanal za vodu duga~ak je 5m i mo`e prihvatiti 1440l vode. Na koliko razli~itih na~ina oni mogu da se rasporede tako da nikoje dve osobe istog pola ne sede jedna pored druge? 10. U Oxy . < x + 2 x +1 ⎛1⎞ 3. Koliki su ti uglovi 3 +1 ako je zbir wihovih kosinusa jednak ? 2 7. Koliko litara vode prihvata kanal do polovine svoje visine? 8. Popre~ni presek kanala je jednakokraki trapez (sa kra}om osnovicom pri dnu) ~iji je krak 52cm. 9. 1. U numerisani red od 12 sedi{ta treba da sedne {est devojaka i {est mladi}a. b) x 2 − y 2 = k . Odrediti funkciju f ako je f ( x) + 3 f ⎜ ⎟ = x 2 .ravni skicirati linije ~ije su jedna~ine: a) x + y = 1 . god. Dokazati identitet sin α + cos α 1 + 2 cos 2 α 2 − = ⋅ 2 2 sin α − cos α cos α tg α − 1 1 + tgα ( ) 5. ⎟ ⎠ −1 2. ( x ≠ 0) . (k ∈ R ) . Re{iti nejedna~inu x+3 x+2 . grupa 1997. ⎝ x⎠ 4. 261 . a visina 48cm.125 ⎟ . Odrediti jedna~ine onih tangenti kru`nice 2 2 x + y − 10 x − 4 y + 25 = 0 koje prolaze kroz koordinatni po~etak (slika!). Uglovi trougla ~ine aritmeti~ku progresiju.

y = 0. grupa 1997. a) − 9 b) 1 2. (sl. (4. god. f ( x ) = 8x 2 20 5.5. 3 − x4 3.1) 2 π π π . 3) a) y = −x − 1 y 1 b) 1) y = x+1 y 1 y= x −1 0 −1 1 x 0 1 x y = −x + 1 y = −x k=0 y = x −1 b) 2) y k b) 3) y −k x 0 k 0 x −k k>0 k<0 Sl. y = x 21 7. . 3 262 .2 ) i (1. 6 3 2 9. 600l 8. 2 ⋅ (6!) = 1036800 10. − 6.−2 ) ∪ (1. (re{ewa) 1. ∞ ) 4. x ∈ (− ∞.

god. 1. a unutra{wi uglovi na ve}oj osnovici 450 i 300. tada va`i 2k 2 implikacija a + b + c = k ⇒ P ≤ . Ako su a. Dokazati! 3 8. a P povr{ina kvadra. b) y = x 2 − 1 . ⎝ x⎠ 4.6. 10. Re{iti jedna~inu 2 ( log 2 − 1) + log 5 sin 4 α + cos 4 α − 1 = 2 ⋅ sin 6 α + cos 6 α − 1 3 ( log x = log x ) 10 ( x + 1 = log 51− ) ( x +5 . Tri broja obrazuju aritmeti~ki niz i wihov zbir je 15. b i c du`ine ivica. Odrediti te brojeve. (k ∈ R ) . ( x ≠ 0) . x + 3x − 4 3 2 ⎛1⎞ 3. a) Izra~unati povr{inu trougla koji odre|uju prave p1 i p2 i y-osa. ⎟⋅⎜ b) ⎜ + − ⎜ 3 +1 3 + 3⎟ ⎜ 3 + 3 3 +1⎟ ⎠ ⎠ ⎝ ⎝ −1 2. ) 9. Odrediti funkciju f ako je f ( x) + 2 f ⎜ ⎟ = x. Ako prvom dodamo 1. Re{iti nejedna~inu 1 x−2 > . Dokazati identitet 5. 7. 6. Date su prave p1 : 2 x − 3 y − 3 = 0 i p 2 : 2 x + 3 y − 9 = 0 . b) Odrediti jedna~inu prave p koja prolazi kroz presek pravih p1 i p2 i normalna je na pravoj p1. v) y = 10− log x . Izra~unati povr{inu trapeza ako su mu osnovice a = 8 i b = 4 . Skicirati linije u ravni ~ije su jedna~ine: ( log x = log x ) 10 a) 4 x 2 − y 2 = k . ( −2 ) − 2 ⎛ 3+2 1 ⎞ ⎛ 3+2 1 ⎞ ⎟ . 263 . Izra~unati: a) 225 ( −2 −2 ): (225 ). grupa 1997. onda se dobijaju brojevi koji ~ine geometrijsku progresiju. drugom 4 i tre}em 19.

a1 = 2. a3 = −16 za d = −21 10. a) 1 15 b) 1 2. a) PΔ = 6 b) y = 1. (sl. 4) a) y = −2x y 2 y = 2x y y k k 2 −k −k 2 0 x 0 x −1 0 k=0 1 x k>0 k<0 y b) y 1 v) 4 3 x −1 0 −1 1 2 1 0 1 2 3 4 x Sl. (re{ewa) 1. P = 12 3 − 1 8. 4 264 . 2 − x2 3. x ∈ (− 4. f ( x ) = 3x 5. god. a 3 = 8 za d = 3 a1 = 26. x = 3 2 3 6.6. grupa 1997. x = 9 ( ) 7.1) 4. P = 2(ab + ac + bc ) ( a − b) + ( a − c ) + (b − c ) ≥ 0 2 ( a + b + c ) = a 2 + b2 + c 2 + 2 ( ab + ac + bc ) 2 2 2 9. a 2 = 5. a 2 = 5.

b) oba pozitivna re{ewa? 2 parametra k jedna~ina 3. a zatim odrediti koordinate zajedni~ke ta~ke prave l i tra`enog kruga. Odrediti prirodan broj n ako se zna da je zbir 1 + 2 + 3 + trocifren broj ~ije su sve cifre jednake. grupa 1997. Re{iti jedina~inu ⎛4⎞ ⎜ ⎟ ⎝3⎠ log1997 x ⎛4⎞ +⎜ ⎟ ⎝3⎠ log 1 1997 x = 25 ⋅ 12 4. Izra~unati zapreminu prave zarubqene kupe ako su povr{ine wenih osnova 25 π cm 2 i 4 π cm 2 i povr{ina omota~a 35 π cm 2 .5). 265 . Izra~unati povr{inu ovog trogula. a polupre~nik upisanog kruga 7.−3) i prava l : 3 x + 4 y − 19 = 0 . god. −2 vrednosti realnog 3 x − 6 x − 2 log 4 k = 0 ima: a) realna re{ewa. 2 : 0 . Re{iti sistem jedna~ina x 4 + x 2 y 2 + y 4 = 481⎫ ⎪ ⎬.1 ⋅ 7 ⋅ 0 .2% broja 1 − 2 (−2) + 9 2 ( 3 + 4 .5cm. Date su ta~ke A(−2. 8.a) Odrediti broj ~ijih je 12% jednako 4. 1. 6.7. Odrediti ona re{ewa jedna~ine cos x sin 7 x = cos 3 x sin 5 x koja se nalaze u [0. π ] . B (2.125 1 : 0 . Du`ina osnovice jednakokrakog trougla je 30cm. 5.3 − 3 ) b) Izra~unati 2. Za koje − 16 − 2 . Odrediti jedna~inu kruga koji sadr`i ta~ke A i B i dodiruje pravu l. 2 2 x + xy + y = 37 ⎪ ⎭ +n 9. 7.

x 4 = π 8 . f 4 ( x ) = log 2 x . x 2 = 2 π 2 . (sl. x3 = π . 300cm 2 (x + 22)2 + ( y + 10)2 = 625 P(− 7.9 ) 7. V = 52π cm 3 9. 5) a) f1 = f 5 y b) y 1 −10 x 1 10 1 0 1 10 x −1 0 Sl. Date su realne funkcije: 1 1 f1( x ) = log x . x6 = 8 8 8 5. (− 4. grupa 1997. 5 266 . n = 36 8. x1 = 1997. 2 log x 10 log 2 x f5 ( x ) = ⋅ log 2 10 a) Ispitati da li me|u datim funkcijama ima jednakih. (− 3. x 2 = 4.4 ).−3)} 10. x7 = . f3 ( x ) = . a) 126 b) 11 6 1 1997 2. x5 = 7π 5π 3π . god.3). (4. ( x + 2 ) + y 2 = 25 ili P(1.1⎞ ⎢8 ⎟ 8 ⎣ ⎠ 3. Rs = {(3. 7. x1 = 0. a) k ≥ 1 b) k ∈ ⎡ 1 .4) 6. f 2 ( x ) = log x 2 . Odgovor obrazlo`iti.−4 ). b) Skicirati grafike funkcija f2 i f4 ( log x = log10 x ) .10. (re{ewa) 1.

3. v) x + y = 1 . 5. Kvadrat i jednakostrani~ni trougao imaju jednake obime. 1 5 ⎛ ⎛5 2 ⎞⎞ 1 : ⎜ 1. 2 ( ) sin 2 α − tg 2α = tg 6α . 7: ⎜ : − 3. a ~ija je visina dva puta ve}a od pre~nika lopte. god. 7. Zbir prvih pet ~lanova aritmeti~kog niza je 25. Re{iti jedna~ine: a) ⎛ 2+ 3 ⎜ ⎝ ( ) ⋅ (2 − 3 ) −1 −1 ⎞ . b) ( y − 1)( y − ln x ) ≥ 0 . 3x − 12 x − 4 8 − 2 x 6 b) log 1 x 2 + x = −1 . Kolika je dijagonala kvadrata? 6. a wegov drugi ~lan je 3.75 ⎟ ⎟ − ⋅ 12 ⎝ ⎝2 9 ⎠⎠ 8 1. odrediti ta~ku najbli`u pravoj 8. Na}i povr{inu prave kru`ne kupe koja je opisana oko lopte pre~nika 2 R . grupa 1998.1. Na krivoj 3 x 2 − 4 y 2 = 72 3x + 2 y + 1 = 0 . Koliki je zbir prvih dvadeset ~lanova tog niza? 9. a) Izra~unati b) Uprostiti 2. Re{iti sistem jedna~ina x 4 + x 2 y 2 + y 4 = 481 x 2 + xy + y 2 = 37. Re{iti nejedna~inu ⎛1⎞ ⎜ ⎟ ⎝3⎠ 4 x −6 ⎛1⎞ ≥⎜ ⎟ ⎝9⎠ 3 x−4 . Dokazati identitet 2 2 cos α − ctg α 4. 267 . Povr{ina trougla je 4 3 . ⎟ ⎠ −2 14 2+ x 3 5 − = − . U xy -ravni predstaviti skupove ta~aka odre|ene relacijama: a) (x 2 + y 2 − 1)( x − y ) ≤ 0 . 10.

P(− 6. grupa 1998. 6 268 .3) 8. x ∈ ⎢ . 6) a) y 1 b) y 1 lnx v) y 1 x 0 1 0 1 x –1 0 1 2 e x –1 Sl.−4 ). a) x = 5 b) B = 1 16 b) x1 = 1. b = 4. d = 3 2 2 2 2 1− ( ( ) ) 6. (− 3. x2 = −1 1 sin 2 α − sin 2 α sin α − tg α sin α cos 2 α = tg 2α ⋅ ⋅ = tg 6α 3.4 ). = 2 2 2 2 2 cos α 1 − 1 cos α − ctg α cos α − cos α sin 2 α ⎡7 ⎞ 4. Rs = {(3. (− 4.+∞ ⎟ ⎣5 ⎠ 5.3). (sl. S 20 = 400 9.−3)} 10. (4. P = 8 R 2π 7. god.1. (re{ewa) 1. a) A = 3 2.

Ispitati da li me|u funkcijama : f1 ( x ) = eln x . 7. Izra~unati polupre~nike upisanog i opisanog kruga tog trougla.2. 9. 8. Odrediti ta~ku B simetri~nu ta~ki A(1. god.4 − 3 ⎟ . a suma drugog i tre}eg 36. jednakih.2) u odnosu na pravu 2x − y + 5 = 0 . 1. 40 8 ⎝ 25 ⎠ ⎛ log 1 1 5 b) ⎜ 3 3 + ⎜ ⎝ ⎞ 4 2 ( −11) ⎟ . Re{iti jedna~ine: ( ) 5. f 4 ( x ) = ima a zatim skicirati f ( x ) = f 2 ( x ) + f 3 ( x ) i g ( x ) = f 2 ( x ) ⋅ f 3 ( x ). Izra~unati: a) 5. x2 − x x2 . Stranice trougla su 5 cm. = − 1 − 6 x 6 x + 1 36 x 2 − 1 ⎛ π α ⎞ 1 − sin α 3. Dokazati identitet tg ⎜ + ⎟ =1. Re{iti nejedna~inu log log x = log10 x <0. f5 ( x ) = . 2x +1 a) 2. U zavisnosti od realnog parametara a odrediti broj realnih re{ewa jedna~ine x 3 − 6 x 2 + a = 0 . x −1 x grafike funkcija 269 . b) x 2 + x − 2 = 0 . ⎝ 4 2 ⎠ cos α 3x − 1 4. Izra~unati povr{inu i zapreminu nastalog tela ako je visina trapeza h = 15cm . Odrediti sumu svih ~lanova beskona~ne opadaju}e geometrijske progresije ako je poznato da je suma prvog i ~etvrtog ~lana 54. f 2 ( x ) = x 2 . 6.81 : 2 3 7 ⎛ 8 ⎞ + 1 ⋅ ⎜1. grupa 1998. 6 cm i 9 cm . 10. Pravougli trapez sa osnovicama a = 10cm i b = 2cm rotira oko maweg kraka. ⎟ ⎠ − 1 3 2 8 + 9x . f3 ( x ) = ln e x .

2 ⎟ 5. Jedna~ina ima: 1) jedno re{ewe za a > 0 2) dva re{ewa za a ∈ {− 32. (sl. a) x = sin cos + cos sin 1 − sin α ⎛ π α ⎞ 1 − sin α 4 2 4 2⋅ 3. 7 270 . x ≥ 0 f 2 ( x ) + f3 ( x ) = ⎨ ⎩0. x ∈ ⎜ .0} 3) tri re{ewa za a ∈ (− 32.2. a) − 4 5 b) 1 2 2. 7) Me|u datim funkcijama nema jednakih. x < 0 y 2 ⎧ x2 . x < 0 ⎩ y 1 x −1 0 1 0 −1 1 x Sl. x ≥ 0 ⎪ f 2 ( x ) ⋅ f3 ( x ) = ⎨ 2 ⎪− x . god. V = 1650π cm 3 9. x2 = −1 3 27 2 cm 8 7. ⎧ 2 x. grupa 1998. (re{ewa) 1. r = 2cm.4 ) ⎝3 ⎠ 6. S ∞ = 96 π α π α 1 b) x1 = 1. tg ⎜ + ⎟ = = π α π α 2α 2α ⎝ 4 2 ⎠ cos α cos cos − sin sin cos − sin 4 2 4 2 2 2 2⎛ α α⎞ ⎜ cos + sin ⎟ 1 − sin α 1 − sin α 2 ⎝ 2 2⎠ = ⋅ = = 1. R = 8. B(− 3. 2⎛ α α ⎞ ⎛ cos α − sin α ⎞ ⎛ cos α + sin α ⎞ 1 − sin α ⎟⎜ ⎟ ⎜ cos − sin ⎟ ⎜ 2 2 ⎠⎝ 2 2⎠ 2 ⎝ 2 2⎠ ⎝ ⎛1 ⎞ 4. P = 780π cm 2 .0 ) 4) nema re{ewa za ostale vrednosti a 10.

Koliki je polupre~nik osnove tog vaqka? 8. ⎝ 2 3 ⎠ 2 4 ⎝ 5 15 ⎠ 10 9 b) Uprostiti 2. Skicirati grafike funkcija: a) f (x) = 1 log 2 x 2 . 6. b) 2 = 4. 271 . god. Re{iti nejedna~inu 2 2 2x x−3 < 1. Odrediti ona re{ewa jedna~ine sin x + cos x = 1 + sin 2 x koja se ⎡ π π⎤ nalaze u intervalu ⎢− . 2 b) f ( x) = e −x . Odrediti du`ine stranica trapeza. Izra~unati cos π 9 cos 2π 5π cos ⋅ 9 9 10. a) Izra~unati 5 ⎛ 1 1⎞ 1 3 ⎛ 2 4 ⎞ 1 ⎜1 − + ⎟ : 1 − ⋅ ⎜ − ⎟ − ⋅ 4 . grupa 1998. 9. ⎥ . + = + 2 8 4 3 3. ⎣ 2 2⎦ a) log 1 4. Oko kruga polupre~nika 2 cm opisan je jednakokraki trapez povr{ine 20 cm 2 .3. Re{iti jedna~ine: ⎡⎛ ( a + b ) 2 ⎞ ⎛ ( a + b )2 ⎞ ⎤ a 3 − b3 ⎢⎜ − 4⎟⋅⎜ − 1⎟ ⎥ : ⋅ ⎟ ⎜ ab ⎟⎥ ab ⎢⎜ ab ⎠ ⎝ ⎠⎦ ⎣⎝ x − 5 x −1 x − 3 x − 4 x2 − x . 1. Na krivoj x 2 + 4 y 2 = 20 odrediti ta~ku najbli`u pravoj x + y = 7 . U sferu polupre~nika R upisan je vaqak maksimalne zapremine. 5. 7. Re{iti jedna~inu x ⋅ 3 x ⋅ 3 x ⋅ 3 x … = 8 . v) f (x) = 2− log2 x .

x = π 2 4. (sl. P(4. 8 0 x 272 .−3) ∪ (3. a) 0 2.1) 6. x = 0. grupa 1998. x = 4 9. b = 2 cm. x ∈ (− ∞. 7. r = R 6 3 a) 8. (re{ewa) 1.+∞ ) 5. x = − b) a−b ab b) x = −2 ∨ x = 2 π 4 .3. Osnovice su a = 8 cm. a krak c = 5 cm . a) x = 13 3. 8) f ( x ) = log 2 x y 1 −1 0 1 2 log 2 x log 2 ( −x) −2 x b) f ( x ) = e −x v) f ( x ) = 1 x (x > 0) e− x y ex y 1 0 x Sl. god. − 1 8 10.

5. Na}i ona re{ewa jedna~ine x 1 + cos x cos 2 2 u intervalu [0. Ne koriste}i se izvodima. Odrediti prostornu dijagonalu zarubqene pravilne ~etvorostrane piramide ako su povr{ine wenih osnova B1 = 8. tada je + +…+ = . Ako brojevi a1 ≠ 0. a 2 ≠ 0. Izra~unati: ( −3 ) 2 +4 − 1 2 − 16−2 + 2 −2 log 1 4 2 . … . Izra~unati povr{inu jednakokrakog trapeza ako su mu du`ine osnovica 39 cm i 21cm a kraka 41cm . 1 2( x + 3) 3x 2( x − 7) = − a) 14 − . B2 = 2 i zapremina V = 28 . 4. Re{iti nejedna~inu log x x + 12 > 1 . 8. 9. grupa 1998. Na krugu x 2 + y 2 − 2 x − 4 y = 20 na}i ta~ku A najbli`u pravoj 3 x + 4 y + 34 = 0 i izra~unati odstojawe ta~ke A od te prave. god. 6.25 ⎟ : ⎜1 − 1. Dokazati! a1a 2 a 2 a3 a n −1 a n a1a n 10. Re{iti jedna~ine: 1. ⎛ ⎛3 ⎞ ⎛ 1 ⎞⎞ a) 5% broja ⎜1 − ⎜ − 0. 7. ⎟ ⎜ ⎠ ⎝ 4 ⎠⎠ ⎝ ⎝2 b) 2.125 ⎟ ⎟ : (−0.3π ] . izra~unati slede}e grani~ne vrednosti: a) lim x →0 sin 5 x . a n ≠ 0 obrazuju aritmeti~ku progresin −1 1 1 1 ju. x +1 −1 b) lim tgx − sin x ⋅ x →0 x3 273 . 2 5 2 3 b) x 2 − x − 2 = 0 ⎛π ⎞ cos ⎜ − x ⎟ ⎝2 ⎠ = 1 − 1 koja se nalaze 3.4. U zavisnosti od realnog parametra a odrediti broj realnih re{ewa jedna~ine x −2 = a.03) .

2 ) 3 re{ewa za a = 2 b) 13 4 b) x = −2 ∨ x = 2 π 2 . (re{ewa) 1. P = 1200cm 2 7.4.. x = 4. x = 2π . + ⋅ n = a2 − a1 a2 ⋅ a1 a3 − a2 a3 ⋅ a2 an − an −1 an ⋅ an −1 1⎛ 1 1 1 1 1 1 ⎞ 1 a − a n −1 ⎜ − + − + . A(− 2... god. a) x = 7 3. 5% A = 15 2. + − ⎟= ⋅ n 1 = d ⎜ a1 a2 a2 a3 an −1 an ⎟ d a1an a1an ⎝ ⎠ b) = 10. 1 1 1 a −a a − a2 a − an −1 ⋅ 2 1+ ⋅ 3 + . grupa 1998. 9) Jedna~ina ima: 0 re{ewa za a < 0 2 re{ewa za a = 0 ∨ a > 2 4 re{ewa za a ∈ (0. d = 4 y 2 y=a −2 0 −2 2 x Sl.4) 6. x = 5π 2 5. D = 3 5 8.. (sl. a) 10 1 2 274 . x ∈ (1. x = 0.−2 ). a) A = 300. 9 9.

god.4 .1) . + = 5 3 10 b) log 4 x 2 + x = ( ) 1 ⋅ 2 3. 275 . Re{iti jedna~ine: a) 2x − 3 2 − x x + 1 .4) i C (2. niz postaje aritmeti~ki. Re{iti trigonometrijsku jedna~inu sin x + 3 cos x = 1 . Trougao sa temenima A(0. 7. 4. f2 ( x ) = 2 . 5 i 6 daje ostatak 1.4) . 3. Re{iti nejedna~inu ⎜ ⎟ ⎝2⎠ > 1 ⋅ 4 5. Izra~unati: ⎛ 1⎞ 3 ⎛1 1⎞ a) ⎜1 − ⎟ ⋅ − ⎜ − ⎟ : 0. 9. ⎟ ⎜ ⎝ 16 ⎠ ⎝ 25 ⎠ ⎟ ⎝ ⎠ −1 2. Na pravoj 2 x − y − 2 = 0 odrediti ta~ku podjednako udaqenu od ta~aka A(1. 6. ⎝ 2⎠ 2 ⎝ 2 3⎠ 1 1 − − ⎞ ⎛ 9 ⎞ 2 ⎛ 16 ⎞ 2 ⎟ ⎛ b) ⎜ ⎜ 1 + ⎟ − ⎜ 1 − . Ako se sredwi ~lan uve}a za 10. 10. Ispitati da li me|u realnim funkcijama f1 ( x ) = 1 x −1 1 1 . grupa 1999. Na}i obim jednakokrakog trapeza opisanog oko kruga ako je ve}a osnovica 12cm i o{tar ugao 60 . Izra~unati povr{inu i zapreminu tako nastalog tela. Odrediti niz. Tri broja obrazuju geometrijski niz ~iji je zbir 65. f5 ( x ) = log2 x x x −x 2 x2 ima jednakih. B (0. 8. 1. Odrediti najmawi prirodan broj deqiv brojem 7 koji prilikom deqewa brojevima 2.1. f3 ( x ) = e − ln x . f 4 ( x ) = . 3 x −2 x −1 ⎛1⎞ 4.−2) rotira oko y-ose.6) i B (3.

l ∈ Z 6 2 4⎞ 5⎠ 4.8) 6.15.1. n = 301 ⎛ ⎝ ( ) V = 4π 276 . 8. (re{ewa) 1. x ∈ ⎜ 0. k ∈ Z ∨ x = π + 2lπ . (5. M (5. x = − b) x = ±1 π + 2kπ . god. a) x = −1 3. P = 2π 2 10 + 13 . a) 1 3 b) − 15 13 2. ⎟ 5. f 3 = f 5 10. 45) ili (45. O = 32cm 7.15. 5) 9. grupa 1999.

Na}i povr{inu i zapreminu tela koje nastaje rotacijom trougla oko date prave.2. 3 2 6 2 x −x 2 = 64 . Kolika je povr{ina trougla? 7. 4. 2 10. izra~unati: x2 − 4 x + 3 . ⎛ 81 ⎞ 2 ⎛ 1 ⎞ 2 1. 8. 2. Ne koriste}i se Lopitalovim pravilom. Re{iti trigonometrijsku jedna~inu 3 cos 2 x − sin 2 x − sin 2 x = 0 . 2 4+2 2 x b) f ( x) = e . v) f ( x ) = 1 ln x 2 . Izra~unati 2 +1 2 −1 2 − 2 9. god. a) lim 3 x →3 x − 5 x 2 + 7 x − 3 b) lim x →0 1 + sin x − 1 − sin x ⋅ tgx 277 . a) Izra~unati + −⎜ ⎟ +⎜ ⎟ . x( log x ) 2 −3 log x +1 > 1000 . + 1 + 1 1 + +… . a du`ina wegove hipotenuze je 13. Skicirati grafike funkcija: a) f ( x) = x + 3 − x . grupa 1999. Zbir kateta pravouglog trougla je 17. Prava x + y − 1 = 0 gradi sa koordinantnim osama trougao. ( log x = log x ) 10 5. ⎝4⎠ ⎝2⎠ 300 200 b) [ta je ve}e: 2 ili 3 ? Obrazlo`iti.0) na hiperbolu x2 y2 − =1. Re{iti jedna~ine: 1 16 2 1 27 3 1 1 ⎛1⎞ b) ⎜ ⎟ ⎝2⎠ 3. 8 9 6. Re{iti nejedna~inu x + 1 x 2x − 1 1 a) − = − . Odrediti jedna~ine tangenti konstruisanih iz ta~ke A(2.

10 10. (re{ewa) 1. y = − x + 3 2 2 6. grupa 1999. a) x = 2 b) 3 200 b) x = ±3 3.2. x > 1000 5. V = 8. y = π 4 + kπ . l ∈ Z ∨ x = 4. a) 3 2. (sl. god. a) 1 2 b) 1 278 . 10) a) y 5 3 0 2 π 6 b) v) e− x y ex y 1 1 –e –1 0 1 e x 3 4 x 0 x Sl. P = π 2 . k ∈ Z 3 3 x − 3. P = 30 7. S = 3 2 + 4 9. x = arctg (− 3) + lπ .

2 4 7 14 b) log 1 x 2 − x = −1 . a) Izra~unati ⎛ 4 3 ⎛ 3 ⎞− 4 ⎞ ⎜ : +⎜ ⎟ ⎟ . 10. x x x x… = 4 . Re{iti trigonometrijsku jedna~inu 4. Re{iti jedna~inu 9. 7. god. ⎜9 4 ⎝2⎠ ⎟ ⎝ ⎠ 1 − 2 b) Cigla je te{ka kilogram i pola cigle.2) rotira oko x-ose. Na}i povr{inu i zapreminu tako nastalog tela. Koliko je te{ko pet cigala? 2. U sferu polupre~nika R upisan je vaqak maksimalne zapremine. Trougao sa temenima A(1. B (4. Izra~unati povr{inu trapeza ~ije su paralelne stranice 44cm i 16cm. Odrediti polupre~nik osnove vaqka u funkciji od R. 2 ( ) 3. Re{iti jedna~ine: a) 5x + 3 7 x − 6 x + 1 5x + 2 + = − . U xy-ravni predstaviti skupove ta~aka odre|ene relacijama: a) x 2 + y 2 − 4 ⋅ ( y − x − 2 ) ≥ 0 . ( ) b) y − e x ⋅ ( y − 1) ≥ 0 . Re{iti nejedna~inu sin x + cos x = 1 ⋅ sin x − x2 + 7x − 7 < 1. ( ) 279 . 1. Odrediti ta~ku 2 x − 3 y + 30 = 0 . x2 + 4y2 = 4 najbli`u pravoj 6. 2x − 1 na elipsi 5. grupa 1999. a neparalelne 17cm i 25cm.0). 8.0) i C (−2.3.

11 280 . P = 2π 2 10 + 13 . x = 2 9. 11) a) y 2 b) y ex e 1 0 2 x 0 1 x Sl. P = 450 cm 2 7.3. P⎜ − . zadatka 5. +∞ ) ⎝2 ⎠ 5. grupa 1999. Videti re{ewe 3. (re{ewa) 1. ⎟ 6. a) x = 0 3. (sl. 2 ⎟ ∪ ( 3. V = 4π 8. grupe 2001. godine. god. x ∈ ⎜ ⎛1 ⎞ . 4. a) 9 8 b) 10kg b) x = ±2 2. r = ⎛ 8 3⎞ ⎝ 5 5⎠ ( ) R 6 3 10.

a polupre~nici baza su r = 3 i R = 6. 4 matemati~ara i 3 tehni~ara treba formirati ekspertski tim od 4 ~lana u kojem }e biti bar po jedan in`ewer i matemati~ar. 3. a polupre~nik upisanog kruga 7. god. Re{iti trigonometrijsku jedna~inu cos x − cos 2 x = sin 3 x . x−2 4. U zavisnosti od realnog parametra a odrediti broj realnih re{ewa jedna~ine x 3 − 3 x + a = 0 . 8. 10. 5. a) Izra~unati 16 ( −2) : 16 −2 . Na koliko na~ina je to mogu}e u~initi? 281 . 1. Re{iti nejedna~inu x − 3x + 2 2 ≥ 2. Izra~unati zapreminu prave zarubqene kupe ~ija je povr{ina omota~a jednaka zbiru povr{ina baza.4. Od 5 in`ewera. Kolika je povr{ina ovog trougla? 7. b) [ta je ve}e: 25% od 200 ili 30% od 180? 2. Re{iti jedina~inu 2 3 log 2 x + log 2 x + log 2 x + … = 1 . Re{iti jedna~ine: a) −2 −2 3x − 2 x + 1 2 − x 2 + = − .5cm. 4 2 3 3 b) 3 x2 − x = 9. grupa 1999. Osnovica jednakokrakog trougla je 30cm. 9. 6. Na}i jedna~ine tangenti kruga x 2 + y 2 − 6 x − 8 y + 15 = 0 koje su normalne na pravu y = 3 x .

12 10.1⎟ 5. a) 4 2. x = b) 30% od 180 b) x = ±2 2kπ .4.2) 2) dva re{ewa. (sl. x = ⎡1 ⎞ ⎣2 ⎠ 2 9. ako je a = 2 ∨ a = −2 − 3 −1 0 1 3 3) jedno re{ewe. V = 84π cm3 8. a) x = 0 3. H = 4cm. x + 3 y = 5 6. s ∈ Z 3 2 4 4. PΔ = 300 cm 2 7. god. x + 3 y = 25. x ∈ ⎢ . 12) 2 Jedna~ina ima: 1) tri re{ewa. k ∈ Z ∨ x = − π + 2lπ . ako je a > 2 ∨ a < −2 −2 Sl. Na 390 na~ina 282 . l ∈ Z ∨ x = π + sπ . (re{ewa) 1. ako je a ∈ (− 2. grupa 1999.

64 − 1 ⎝ 2 3 ⎝ 2 3⎠ ⎠⎟ ⎜ ⎟ 25 ⎝ ⎠ 3 b) Uporediti brojeve 2 i 3 . 2 ) i M 2 ( −1. 283 . b) ( y − sin x )(1 − y ) ≥ 0 . 4 ⎞ ⎟ 1. 7. Odrediti sve kompleksne brojeve z = x + iy za koje je ( 5 − 3i )( 2 + i ) = z ( z + 1) ( z je konjugat od z ). −1) u odnosu na pravu koja prolazi kroz ta~ke M 1 (1. γ ≠ 90°) . Dokazati! 4. − 1 2 ⎛ ⎞ ⎛4 1⎞ ⎜ 0. Tri broja ~iji je zbir 19 ~ine gemetrijski niz. 6. 10. v) ( y − x 2 )( x 2 + 4 y 2 − 4) ≥ 0 . U xy -ravni predstaviti skupove ta~aka odre|ene relacijama: a) x + y ≤ 1 . 6 ) .1. tada je tgα + tgβ + tgγ = tgα ⋅ tgβ ⋅ tgγ . grupa 2002. β и γ unutra{wi uglovi trougla. x − 4 8 − 2 x 3x − 12 6 ⎛1⎞ b) ⎜ ⎟ ⎝ 3⎠ ( ) = 1 ⋅ 2 3. Izra~unati obim tog kruga. Ako su α . Du`ina mawe katete pravouglog trougla je 30 cm . a nad ve}om katetom kao nad pre~nikom konstruisan je krug ~ija je prese~na ta~ka sa hipotenuzom (a koja nije teme trougla) udaqena od temena pravog ugla 24 cm . god. Odrediti ta~ku B simetri~nu ta~ki A ( 5. Koji su to brojevi? 9. 2. 8. Ako se posledwi broj smawi za 1 . Re{iti nejedna~inu 3x 2 − 17 x + 18 ≤2 . Odrediti odnos povr{ina lopte i kupe. Re{iti jedna~ine: log3 x 2 + x . β . (α . dobija se aritmeti~ki niz. x 2 − 5x + 4 5. a) Izra~unati ⎜ ⎜ ⎟ ⎜ ⎟ ⎜ 0. Oko lopte opisana je prava kupa ~ija je izvodnica jednaka pre~niku osnove. 2+ x 3 14 5 a) + − = .8 : ⎜ 5 ⋅1 4 ⎟ ⎛ 1 2 ⎛ 1 1 ⎞ ⎟ ⎝ ⎠ : : − − : 0.

god.13) б) y 1 0 π x а) –1 y –1 1 1 в) x –2 y 1 2 0 –1 0 –1 Сл.5] 5. b = 6. (сл. grupa 2002. b = 6. 13 x 284 . c = 9 или a = 9. O = 40π cm 7.2] ∪ (4. B(1. a = 4. c = 4 9. PL : PK = 4 : 9 8. x ∈ (1. (re{ewa) 1. z2 = 3 − i 10. а) x = 5 б) x ∈ {−1. tgα + tgβ + tgγ = tgα + tgβ − tg (α + β ) = tgα + tgβ − = tgα tgβ (− tgα + tgβ ) = tgα tgβ tgγ 1 − tgαtgβ tgα + tgβ = 1 − tgαtgβ 4.1.1} 3. а) 1 б) 2 < 3 3 2 2. z1 = −4 − i.−3) 6.

2 x + 3 2 = 17 . 9. a 2 . 1. cos α + 2 cos 2 α − 1 b) log 1 ( x − 2 ) > −1 . 08 − 25 ⎟ : 7 17 ⎟ ⎠ : ⎟ . za koji je a1 − a 2 + a 3 = 14 i a 2 + a5 = 168 . U sferu polupre~nika 6 upisan je vaqak maksimalne zapremine. god.. grupa 2002. U xy -ravni predstaviti skupove odre|ene relacijama: 2 a) x ( y − 1)( y − e x ) ≥ 0 . 2 2 .2. a 3 . 285 . Izra~unati obim i povr{inu tog trougla.. Odrediti ta~ku na krugu x 2 + y 2 − 2 x + 4 y − 5 = 0 najbli`u ta~ki A ( 3. 1− x 5. 8. a) Odrediti parametar a tako da jedna~ina 2( x + a ) x x 2 − 4a = + 2 x+2 x−2 x −4 ima beskona~no mnogo re{ewa i na}i ta re{ewa. Odrediti rastu}i geometrijski niz a1 .. 1 + cos α + cos 2α + cos 3α = 2 cos α . 4 ) . 2. ⎛⎛ ⎞ 2 ⎞ 4 ⎜ ⎜1. b) ( y − 1)( y − x ) ≥ 0 . Dokazati identitet 4. Re{iti sistem jedna~ina: 3 y − 2 2 x = 17 y 10. a polupre~nik upisanog kruga 8cm . a) Izra~unati ⎜ ⎝ ⎜ ⎛ 6 5 − 3 1 ⎞ ⋅1 2 7 ⎟ ⎟ ⎜⎜ 9 ⎟ 4⎠ 7 ⎝⎝ ⎠ 10 7 b) Uporediti brojeve 32 i 128 . 7. Izra~unati povr{inu i zapreminu tog vaqka. v) x 2 − 2 xy + y 2 < 1 . Kako glasi jedna~ina tangente kruga u tra`enoj ta~ki? 6. Osnovica jednakokrakog trougla je 48cm . b) Re{iti jedna~inu 3. Re{iti nejedna~ine: a) x − 4 ≤ 1 − 2 x + 1 + 2 x + 3 = 1.

P = ah = 432 cm 2 .. +∞ ) б) x = −1 ..6.2. y = 4 . 14) . 8.54. 3. (сл.18. O = a + 2b = 108 cm . б) 2 < x < 4 5.1) ∪ [2. a) a = 3 . (re{ewa) 1.. x ∈ R \ {−2.1) . а) x ∈ (− ∞. −2 ) ∪ ( −2. а) y 1 0 x V = 8 2π . 2 7. 3 3 6. 9. P = 8π (1 + 2 ) . 14 286 . 10. б) y 1 0 –1 x в) y 1 –1 0 –1 1 x Сл. a) 17 b) 3210 > 128 7 7 2. 2 cos 2 α + cos α + cos 3α 2 cos 2 α + 2 cos α cos 2α = = cos α + cos 2α cos α + cos 2α 2 cos α ( cos α + cos 2α ) = = 2 cos α . god. grupa 2002. x = 3 . 2. cos α + cos 2α 4. 2 ) ∪ ( 2.3] . 2} = ( −∞. 1 5 y =− x+ . M (2.

. + − = 2 6 4 3 b) 20 − ( x 2 − 3x ) 2 = 8(3x − x 2 ) .. x 2 − 3x + 2 5. god. Ako se ovaj broj podeli zbirom svojih cifara. b( abc + a + c ) 1 c 2. Re{iti nejedna~inu ≥ 2. 8. = 1 + 2 . Ako se broju doda 198 . Re{iti jedna~inu 2 x + 4 x + 8 x + . dobija se koli~nik 30 i ostatak 6. 3. Izra~unati povr{inu i zapreminu te prizme. O kom broju je re~? 10. 9. −2 ) . Cifre jednog trocifrenog broja obrazuju rastu}i aritmeti~ki niz. 7. dobija se broj napisan istim ciframa. grupa 2002.a) Izra~unati b) Uprostiti ( −3 ) 1 a+ 1 b+ 2 +8 : 1 − 3 − −16−2 − ( −2 ) + log 3. Skicirati grafike slede}ih funkcija: a) f ( x ) = b) f ( x ) = kx 2 + 2kx + k − 1 ( k ∈ R ) . 1 2 8. Re{iti jedna~ine: a) 2 x − 3 x + 2 3x x − 4 . U poluloptu polupre~nika R = 5 cm upisana je pravilna trostrana prizma ~ija je visina H = 3 cm (jedna baza prizme je u osnovi polulopte).1. ) 287 . jedna~ine tangenti hiperbole x2 − 2 y2 = 7 6.Re{iti trigonometrijsku jedna~inu sin x cos 3 x − sin3 x cos x = 2 ⋅ 8 x2 − 4 4. v) f (x ) = sin 2 x 2 . Izra~unati povr{inu trapeza. Osnovice trapeza su 5cm i 3cm . ( x2 − 2x + 1 . 1 1 a+ b 1 . ali obrnutim redom. a uglovi na ve}oj osnovici 30° i 45 .Odrediti konstruisanih iz ta~ke M (1.

а) 1 б) 1 3. god. V = 36 3 cm3 9. x ∈ (1. 15) а) y k>0 x k=0 k<0 в) − y 1 π 2 π 2 x 0 –1 Сл. P = 60 3 cm 2 .2.4] 5. x = − 1 2 10.1. P = 4( 3 − 1) cm 2 7. а) x = −2 б) x ∈ {− 2. 456 б) y –1 1 0 1 x 0 –1 (t 2 ) : 5 x + 6 y + 7 = 0 8. (сл. (k . (re{ewa) 2. 15 288 . 2 x= 3π lπ . l ∈ Z ) + 16 2 4.1. (t1 ) : 3 x − 2 y − 7 = 0 . grupa 2002. 6. x = π 16 + kπ .2) ∪ (2. 5} 3.

god. Zbir ~lanova na neparnim mestima je 50.a) Izra~unati b) Uprostiti 1 1 ⎞ 7 5 + 25 ⎛ 1 + − ⋅ ⎜ ⎟ : 20 ⎝ 5 − 2 3+ 5 5− 5 ⎠ 3 3 2ab ⎛ ⎞ ⎛ a − b ⎛ 2b ⎞⎞ + 1⎟ : ⎜ 3 ⎜ 2 2 ⎜ a + b 3 ⋅ ⎜ a − b + 1⎟ ⎟ . 4. a na parnim 25. f 3 ( x ) = e 2 . f 5 ( x ) = x ima x −1 jednakih i skicirati grafik funkcije f 4 . b) 2. ⎟ ⎝ a − ab + b ⎠ ⎝ ⎝ ⎠⎠ . Pedeset brojeva ~ini aritmeti~ku progresiju. f 2 ( x) = 1 289 . Re{iti sistem jedna~ina 2 sin 4 x + cos 4 x = a log 1 x −1 x+2 x + xy + y = 7 . 1.Re{iti jedna~ine: a) 5 x + 7 5 x + 3 11x + 17 − = x +1 x − 2 2 + x − x2 x 4 − 13 x 2 + 36 = 0. Re{iti nejedna~inu 2 < 4. 5. Ispitati da li me|u realnim funkcijama: f1 ( x ) = x3 . 10. Odrediti polupre~nike upisanog i opisanog kruga tog trougla. Odrediti prvi i drugi ~lan progresije. x 2 + xy + y 2 = 21 . grupa 2002. 7. Katete pravouglog trougla su 3cm i 4 cm . 6. log x 2 − 3 ( ) 3. x ln x x2 − x .4. f 4 ( x ) = 4 x 2 . Izra~unati povr{inu i zapreminu prave zarubqene kupe ako je wena visina H = 8 cm i ako se izvodnica s i polupre~nici osnova R i r odnose kao 5:4:1. Odrediti ta~ku hiperbole 4 x 2 − y 2 = 15 najbli`u pravoj 8x − y − 1 = 0 . Za koje vrednosti realnog parametra a jedna~ina ima re{ewa? Za najve}u dozvoqenu vrednost parametra a re{iti jedna~inu. 8. 9.

2 ) ∪ ( 2. god. R = 2. grupa 2002. +∞ ) . r = 1cm 7. (re{ewa) 1.4). 2} = ( −∞. {(1. 10. −1) ∪ (1. (4.5cm .1)} f1 ( x) = f 3 ( x) . а) 2 б) 1 2. +∞ ) 5⎠ ⎝ 5. 1 kπ ≤ a ≤ 1 . a2 = 25 9. V = 224 π cm3 8. −2 ) ∪ ⎜ −2. 16 290 . a1 = 26.3} 3. f4 ( x ) = 4 x2 = y x (сл. M (2. ⎟ ∪ ( 2.1) 6. б) x ∈ {−3. а) x ∈ R \ {−1.16) 2 1 –4 –1 0 1 4 x Сл.4. P = 168π cm 2 . re{ewe za a = 1 je x = . x ∈ ( −∞.k ∈ Z 2 2 2⎞ ⎛ 4.

5 ) + ⎜ ⎟ 35 2 +1 ⎝2⎠ 2 x ⎛ 1 ⎞ 3− x − 2 + 2 ⋅ ⎜ ⎟: ⎝ 1 − x x −1 x − 2x + 1 ⎠ x + 1 b) log 2 1 2 1. Oko kruga polupre~nika 6 cm opisan je jednakokraki trapez ~ija je du`ina kraka 13cm . Koji su to brojevi? 9. 3.5. dobijamo geometrijsku progresiju. Izra~unati zapreminu prizme ako je wena povr{ina 334 cm 2 . 10. god. a jedna dijagonala 17cm . Na elipsi x 2 + 4 y 2 = 20 odrediti ta~ku najvi{e udaqenu od prave x + y − 7 = 0 . Re{iti jedna~ine: a) 2 x − 1 − x + 2 = x − 3 . Odrediti vrednost realnog parametra a tako da sistem x + y + 2x ≤ 1 x− y+a =0 2 2 ima jedinstveno re{ewe. a) Izra~unati b) Uprostiti . Izra~unati du`ine osnovica tog trapeza. Re{iti trigonometrijsku jedna~inu 2 sin 2 x − sinxcosx − cos 2 x = 1 . grupa 2002. Re{iti nejedna~inu ( 5+2 ) 1− x x +1 ≤ ( 5 −2 ) x 6 . 7. 270 − 1 70 −4 ⎛1⎞ − ( −2 ) + ( − 0 . 4+ x +2 = x. 4. Osnova prave prizme je paralelogram ~ije su stranice 9 cm i 10 cm . 5. Ako prvom dodamo 4. a da me|u wima ne bude onih koji me|usobno ne govore? 291 . od drugog oduzmemo 1 i tre}em dodamo 3. Na koliko na~ina mo`emo odabrati 5 osoba. 8. 2. Za okruglim stolom sedi 12 qudi. pri ~emu niko od wih ne govori sa susednim osobama. Tri broja ~iji je zbir 15 ~ine aritmeti~ku progresiju. 6.

−1) 6.5. b = 10cm 7. x = arctg 2 + kπ ∨ x = − 4. grupa 2002. l ∈ Z ) 292 .3} 10.3] 5. −3. -2 9.1} 3. ( k . M ( −4.5. (re{ewa) б) ( x − 1) б) x = 5 −2 1. −1) ∪ [ 2. a = 18cm. a ∈ {−1.13 ili 12. x ∈ {0. V = 360 cm3 8. Na 36 na~ina π 4 + lπ . god.5. a) 17 2. x ∈ ( −∞.

6.a) Izra~unati ⎜ ⎝ ⎜ ⎛ 7 2 ⎞ 144 ⎟ ⎜ ⎜ 9 − 5 ⎟ ⋅ 17 ⎟ ⎜ ⎝ ⎟ ⎠ ⎝ ⎠ 2 − 3 .1 − 3 : 7 ⎟ : ⎟ 7 ⎠ 2⎟ 1. Izra~unati povr{inu i zapreminu nastalog obrtnog tela. 6. Ta~ka P ( 5.. −3 ⎛⎛1 ⎞ 5⎞ ⎜ ⎜ : 0. x x ( x + 1) 4. = a ima re{ewa? 9. Ne koriste}i se izvodima. Dokazati identitet b) 2 2 log 1 ⎛ x − x ⎞ ⎜ ⎟ ⎝ ⎠ 2 = 1 ⋅ 20 1 − 8cos 2α − cos 4α = 2. Izra~unati povr{inu jednakokrakog trapeza ~ije su osnovice 10 cm i 6 cm . b) lim 3 .. Odrediti jedna~inu prave kojoj pripada ta tetiva. sin 2 2α + 4sin 2α − 4 2x − 3 3 − 2x < . god. Jednakostrani~ni trougao stranice a rotira oko prave koja sadr`i jedno wegovo teme i paralelna je naspramnoj stranici trougla. −2 ) je sredi{te tetive parabole y 2 = 8 x . grupa 2002. Izra~unati cos π 9 ⋅ cos 2π 5π ⋅ cos ⋅ 9 9 cos3 x − cos5 x ⋅ x2 10. x 2( x + 3) x2 a) − =− 2 . Re{iti jedna~ine: 1002 − 1001 i 1001 − 1000 . x →1 x − x 2 − 3 x + 3 2 ) v) lim x →0 293 . b) Uporediti brojeve 2. izra~unati slede}e grani~ne vrednosti: a) lim x →+∞ ( x 2 − 3x + 2 x + x − x . Za koje vrednosti realnog parametra a jedna~ina 2 x − 4 x + 8 x − 16 x + . Re{iti nejedna~inu 5. x−2 x+2 x −4 3. 8. a ugao na ve}oj osnovici 75 0 . 7.

a) 1 2 b) 1 2 v) 8 294 . a) 4 2. a) x ∈ ∅ (nema re{ewa) b) 1002 − 1001 < 1001 − 1000 b) x ∈ {−5. grupa 2002. A = 2π 5π 8 π π 8 2sin 2sin 2sin sin 9 9 9 9 sin 10.−1) ∪ ⎜ 0. a ∈ ⎜ 0. god. ⎛ ⎝ 3⎞ 2⎠ ( ) V = a 3π 2 8. ⎟ ⎛ ⎝ 1⎞ 2⎠ 4π 10π 2π π − sin sin sin 9 ⋅ 9 = 1⋅ 9 = −1 9 ⋅ 9. x ∈ (− 2. P = 16 2 + 3 cm 2 7. (re{ewa) 1. ⎟ 5. P = 2a 2 3 π . y = −2 x + 8 6.6. 1 − 8cos 2α − cos 4α 1 − cos 4α − 8cos 2α = = sin 2 2α + 4 sin 2α − 4 4sin 2α cos 2α + 4 sin 2α − 4 2 sin 2 2α − 8cos 2α 8sin 2α cos 2α − 8cos 2α = = =2 4sin 2α cos 2α − 4cos 2α 4sin 2α cos 2α + 4 sin 2α − 1 ( ) 4. 5} 3.

a) Izra~unati .. b) 2 x − ln y 2 = 0 . 6. a 2 . Razmatramo petocifrene brojeve (u dekadnom zapisu)... = 0.25 . Izra~unati polupre~nike upisanog i opisanog kruga tog trougla. za koji je ( x + 2 )2 −3 x + 2 a1 + a 2 + a3 + a 4 + a5 = −5 i a 4 ⋅ a5 = 28 . b) Re{iti jedna~inu 2 3. Odrediti opadaju}i aritmeti~ki niz a1 . 7. Odrediti realni parametar k tako da je (∀x ∈ R ) kx 2 + ( k − 1) x − 1 + k > 0 . a 3 . Odrediti jedna~ine tangenti elipse x 2 + 4 y 2 = 16 normalnih na pravu 3x − 2 y + 18 = 0 . b) [ta je ve}e : 5% od 300 ili 4% od 400? 2. a) Odrediti parametar a ∈ R tako da jedna~ina x x2 2( x + a ) − = x+2 x − 2 x2 − 4 nema re{ewa. 2 + ⎜ ⎟ ⎟ : ⎟ ⎜⎜9 ⎝2⎠ ⎟ 9 ⎟ ⎠ ⎝⎝ ⎠ − 1 3 1. 9. U xy -ravni skicirati linije odre|ene jedna~inama: a) y = sinx . ⎛ ⎞ ⎛ 5 1 ⎞ 14 ⎜ ⎟ ⎜ − ⎟⋅ ⎜ ⎟ 7 6 ⎠ 23 ⎝ ⎜ ⎟ −2 −1 ⎞ 1⎟ ⎜⎛1 ⎛3⎞ ⎜ ⎜ : 0. god. Du`ine stranica trougla su 27cm . v) x 2 − 2kx + y 2 = 0 ( k ∈ R ) . a) Koliko je me|u wima parnih u ~ijem zapisu nema ponavqawa cifara? b) Koliko je onih ~ije nikoje dve susedne cifre nisu jednake? v) Koliko ih je deqivo sa 25? 295 . 5. 29cm i 52cm . Na kom odstojawu od centra lopte polupre~nika R treba da bude ta~kasti svetlosni izvor koji osvetqava jednu ~etvrtinu povr{ine lopte? 8.7. Re{iti trigonometrijsku jedna~inu sin x − cos6 x − sin5x = 1 . grupa 2002. 10. 4.

0} x= π 2 + 2lπ . (re{ewa) 1. grupa 2002.17) a) y 1 −2π −π 0 –1 π 2π k<0 x б) y 1 0 –1 x в) y k>0 0 x Сл.7. а) 3 б) 4 5 ⋅ 300 = 15 < ⋅ 400 = 16 100 100 ⎧3 ⎫ 2. а) 9 ⋅ 8 ⋅ 7 ⋅ 6 + 4 ⋅ 8 ⋅ 8 ⋅ 7 ⋅ 6 = 13776 б) 9 ⋅ 9 ⋅ 9 ⋅ 9 ⋅ 9 = 59049 в) 4 ⋅ 9 ⋅ 10 ⋅ 10 = 3600 296 k=0 .−4.−1. m ∈ Z + 10 5 5. 2 x + 3 y + 10 = 0 7. k . (сл.+∞ ) б) x ∈ {− 4.2. d = 2 R 6. k ∈ (1.7cm 8. x= 3π 2mπ . 6 3 4. god. r = 5cm .−7 9. а) a ∈ ⎨ .3⎬ ⎩2 ⎭ π kπ 3. 17 10.−3. x = + . l. 5.−1. R = 37. 2 x + 3 y − 10 = 0 .

Re{iti jedna~ine: a) x − 1 − 3 − x = 3x − 13 . b) 8 (2 x − 1) + 7(2 x − 1) − 1 = 0 . Re{iti jedna~inu 2 x − 4 x + 8 x − 16 x + . Re{iti dvostruku nejedna~inu 5. b) Uprostiti 2. a dijagonala osnog preseka vaqka je D = 13cm . Centar upisanog kruga jedanakokrakog trougla deli visinu koja odgovara osnovici tog trougla na odse~ke du`ine 5cm i 3cm . Re{iti trigonometrijsku jedna~inu 4 − 5sinx − 2cos 2 x = 0 . Izra~unati obim i povr{inu tog trougla. god. 9. ra~unaju}i od temena. Na koliko na~ina mo`emo odabrati 5 kwiga. Odrediti ta~ku krive x 2 + y 2 = 5 najvi{e udaqenu od prave x + 2 y − 10 = 0 . 9 x 2 − 5x + 4 4. 6. grupa 2002.a) Izra~unati ..8. ⎛ ⎛ 3 1 ⎞ 7 ⎛ 1 1 5 ⎞ 18 ⎞ ⎜⎜ − ⎟ : + ⎜ + : ⎟⋅3 ⎟ ⎝ ⎝ 5 4 ⎠ 10 ⎝ 2 3 7 ⎠ 29 ⎠ 1 ⎛ ⎞ x2 +1 1 ⎟ 1 ⎜ : 3 : 2 ⋅ 1 ⎜ ⎟ ⎜ x + x 2 + 1 x 2 −1 ⎟ x −1 ⎝ ⎠ −1 − 1 2 1. 6 3 3.. Polupre~nik osnove vaqka je R = 6cm . 10. 8. Izra~unati povr{inu i zapreminu prizme. = 2 − 1 . tako da me|u wima ne budu nikoje dve koje su bile jedna do druge? 297 . Pravilna trostrana prizma upisana je u vaqak. Na polici je pore|ano 12 kwiga. 1 x 2 − 5x + 6 ≤ < 1. 7. Re{iti sistem jedna~ina 1 − 2 log 9 x = log3 9 y 2 x −1 ⋅ 8 − y = 2 .

P = 48cm 2 7. x = b) x ∈ ⎨ . x = 2. god. y = 10. x = 5π + 2lπ . P = 144 3 cm 2 . a) b) x + 1 2. O = 32cm. M (− 1. (re{ewa) 1 2 1. V = 135 3 cm3 8. grupa 2002. x = − 1 2 1 6 9.8.0⎬ π 6 5 2 + 2kπ .−2 ) 6. a) x = 5 3. Na 56 na~ina 298 . x = 5. 6 ⎧3 ⎫ ⎩4 ⎭ (k . l ∈ Z ) 4.

U zavisnosti od realnog parametra a odrediti broj realnih re{ewa jedna~ine x 5 − 5x = a . a visina 12cm . ( ii ) ( −2)( −3) = − 2 ⋅ − 3 . ⎟ ⎠ b) 56 − x 2 − 5 x 2 7 x − 6 3x + 6 6 − 7x . Odrediti aritmeti~ki niz ~iji je zbir prvih ~lanova uvek jednak trostrukom kvadratu broja tih ~lanova. ( iii ) log 1 6 > log 1 5 . 4. Koji su od slede}ih iskaza ta~ni: ( i ) cos13 > cos12 . 4 ( iv ) log ( −3) = 2 log 9 . 5. 9. Re{iti trigonometrijsku jedan~inu 64 π cm 2 i 9 π cm 2 i povr{ina omota~a 143 π cm 2 . grupa 2002. Povr{ina jednakokrakog tangentnog trapeza je 156 cm 2 . b) Izra~unati 2. sin 2 x (1 + tgx ) = 3 sin x ( cos x − sin x ) + 3 . Izra~unati zapreminu prave zarubqene kru`ne kupe ako su povr{ine wenih osnova 3.9. 1. 10. Odrediti realni parametar k tako da kvadratna funkcija f ( x ) = (k + 2 )x 2 + 2 x + k + 2 bude negativna za sve vrednosti x ∈ R . god. 7. Koliko ima ~etvorocifrenih brojeva kod kojih se samo jedna cifra pojavquje 2 puta? 299 . Na pravoj x + 2 y + 6 = 0 odrediti ta~ku podjednako udaqenu od ta~aka A ( 3. −3) . 8. 6. −1) i B ( 5. + = 5x + 3 2 6 ( ) 2 = 10(5 x − x 2 ) . ( v ) arcsin π 3 2 2 je realan broj? Odgovore ukratko obrazlo`iti. Odrediti du`ine stranica tog trapeza. Re{iti jedana~ine: a) ⎛ 8+2 7 − ⎜ ⎝ 2 7 −8 ⎞ .

a = 18cm. 3) три решења за a ∈ (− 4. ( iv ) 2.4 ) 10. k ∈ (− ∞. Једначина има: 1) једно решење за a > 4 ∨ a < −4 .1. (v) ⊥ . (re{ewa) 1. 2) два решења за a ∈ {− 4. а) ( i ) ⊥ . b = 8cm.. x = ± π 3 (k . grupa 2002..7} + lπ . c = 13cm 7. б) 4 б) x ∈ {− 2. а) x ∈ R = ( −∞.. 15.9. 21. l ∈ Z ) 4. +∞ ) 3. x = . M (2. ( iii ) ⊥ . 9. 9.4} . ( ii ) ⊥ .4.−4 ) 6.−3) 5. 3. god. 3888 300 . π 4 + kπ . 388π cm3 8.

+ = 2 x − 3 x − 1 x − 4x + 3 x 4 − 10 x 2 + 9 b) =0. a 2 .10. 6.a) Uprostiti ⎜ ⎜ 6a + ⎜ : 4 : ⎟ ⎟ 3 ⎜⎝ ⎝ a − 2 a + 2 ⎠ a − 2a + 8a − 16 ⎠ a + 2 ⎟ ⎝ ⎠ −1 b) Bazen se napuni vodom iz 4 cevi za 21 sat. 8. Za koje vrednosti realnog parametra a jedna~ina x2 − x = a ima maksimalan broj re{ewa? 10. − 1. U kvadratu stranice a sme{tena su 4 podudarna kruga. Odrediti rastu}i aritmeti~ki niz a1 . 7. Na koliko na~ina je to mogu}e u~initi? 301 .. a ugao koje one zaklapaju je 30° . −1 ⎛⎛ ⎞ 4a 1 ⎞ a ⎞ ⎛ a ⎟ . x−2 3. Re{iti nejedna~inu log 1 9 − 2 x > x − 3 . 6 studenata i 3 profesora treba izabrati peto~lanu delegaciju u kojoj }e biti bar po jedan student i profesor. za koji je a 2 + a5 = 14 i a3 ⋅ a 4 = 45 .. 9. Izra~unati povr{inu krivolinijskog ~etvorougla odre|enog lukovima sva ~etiri kruga. Za koliko sati se napuni tre}ina bazena vodom iz 7 cevi? 2.. Od 5 u~enika. Re{iti trigonometrijsku jedna~inu 2sin 2 x − 3sinxcosx + cos 2 x = 1 . Na elipsi 2 x 2 + y 2 = 22 odrediti ta~ku najbli`u pravoj 3x + y + 15 = 0 . grupa 2002. god. Svaki od wih dodiruje dve susedne stranice kvadrata i dva od tri preostala kruga. Re{iti jedna~ine: 1 2 3x − 7 a) . 2 ( ) 5. a 3 . Izra~unati zapreminu kose kru`ne kupe ~ija je najdu`a izvodnica s1 = 6 3 cm . najkra}a s2 = 6 cm . 4.

18 7..1) ∪ (1. l ∈ Z ) 4. (k . 1 9) Шест решења за a ∈ ⎜ 0. (re{ewa) 1. Na 1485 na~ina 302 . ⎛ 1⎞ 9.3) ∪ ( 3. M (− 3.. ∞ ) . ⎟ ⎝ 4⎠ y 1 4 y=a –1 0 1 x Sl. x = kπ .(sl. а) x ∈ R \ {1. x = б) Za ~etiri сата б) x = 3 π 3 + lπ .3} = ( −∞.10. V = 9 3π cm 8. god.13.−2) 6. (sl. x ∈ ( −∞ . 18) ( ) a 4 a a2 (4 − π ) P= 16 3 a Sl.1.log 2 9 5.9. grupa 2002. − 3. 0 ) ∪ 3.5. 3.. 19 10. а) a + 2 2.

a) 4 3 6 4 3. Odrediti ugao izme|u izvodnice i visine kupe. Izra~unati povr{inu trapeza . Kolika je visina stuba? 10. ⎛ ⎞ 7+ 2 1 1 57 1 1. a) Izra~unati ⎜ . 7. 8. Uspravni stub. Na pravoj x + y − 4 = 0 odrediti ta~ku podjednako udaqenu od ta~aka A (1. b) ( x + 1) + 7 ( x + 1) − 8 = 0 . posmatra se iz ta~ke na povr{ini zemqe. b) ( x + y )( y − log 2 x ) ≥ 0. Odrediti rastu}i aritmeti~ki niz a1 . 6. Re{iti trigonometrijsku jedna~inu cos x + sin x − ctgx = 1 ⋅ sin x 4. koji se nalazi na horizontalnom terenu. ⎝2 ⎠ 3 −1 Re{iti jedna~ine : 6 3 3x − 5 5 x − 8 x − 1 3 − 2 x − + = .… za koji je a1 + a2 + a3 + a4 + a5 = 5 i a2 ⋅ a4 = −8. Sfera sa centrom u vrhu kupe i polupre~nika jednakog visini kupe deli omota~ kupe na dva dela jednakih povr{ina. 9.ravni predstaviti skupove odre|ene relacijama: a) 4 ≤ x 2 + y 2 ≤ 2 ( x + y ) .3) i B ( 3. a ugao izme|u dijagonale i osnovice tog trapeza je 30 . Sa rastojawa od 8m vidi se pod dva puta ve}im uglom nego sa rastojawa od 25m .7 ) . 303 . Za koje su vrednosti realnog parametra m re{ewa jedna~ine mx 2 − 2 ( m − 2 ) x + m − 3 = 0 istog znaka ? 5. a2 . grupa 2003. a3 .1. Du`ina dijagonale jednakokrakog trapeza je 12 cm . − − ⋅ ⎟: 40 7 + 2 20 5 3 − 3 2 ⎠ ⎝ 7− 3 b) Uporediti brojeve 2. U xOy . 3 ⎛1 ⎞ 124 i log 1 3 + ⎜ :3 ⎟ . god.

20 10. M (− 4. m ∈ (− ∞.8) 7.4.4] π 5. 21) a) 2 b) y 1 –2 2 0 1 2 x –2 Сл.−2.1. x = ⎛1 ⎞ b) 124 < log 1 3 + ⎜ : 3 ⎟ = 5 = 3 125 ⎝2 ⎠ 3 b) x ∈ {− 3.1.. (сл.. (сл. α = 45 6. (re{ewa) 1. a) 2 2. a) x = 2 3.0] ∪ (3. (− 5.0} 3 −1 + kπ . k ∈ Z 2 4. 20) x = tgα 25 2tgα x = tg 2α = 8 1 − tg 2α x ⇒ x = 15m α 25 2α 8 Сл. 21 304 .7.) 9.. god. grupa 2003. P = 36 3cm 2 8.

8. ⎜ ⎟ ⎝3⎠ 5. Pravougli trapez sa osnovicama 10cm i 2cm i povr{ine 90cm2 rotira oko ve}e osnovice Izra~unati povr{inu i zapreminu nastalog tela. grupa 2003. Izra~unati povr{inu trougla ako du`ine wegovih stranica obrazuju aritmeti~ku progresiju sa razlikom d = 2 i ako je jedan unutra{wi ugao trougla 120 . ( ( ) ) 305 . x > 3. Odrediti opadaju}u geometrijsku progresiju kod koje je zbir prvog i ~etvrtog ~lana 35 . Odrediti jedna~ine tangenti krive x 2 − 2 y 2 = 8 paralelnih pravoj x − y − 4 = 0 . odrediti broj realnih re{ewa jedna~ine f ( x ) = a ( a ∈ R ) . 2 ab − 2a b + b − 2ab − 2a ⎝ b + 4b + 3 ⎠ cos 2 x − cos 4 x + cos 6 x = 0. log x −1 4. ⎪ ⎩ Skicirati grafik funkcije f i koriste}i se wim. 3. Skicirati odgovaraju}u sliku. a drugog i tre}eg 30. 7. Data je funkcija ⎧ −4 x 2 + x . a) Izra~unati ( −2) 6 + log 1 2 1 16 − 125 3 + 3:4−2 . Re{iti nejedna~inu ⎛ 2 ⎞ 2 x+2 > 1. 0 < x ≤ 3 ⎪ 93 − x. 6. −1 −1 b) Uprostiti 2.2. 9. Re{iti trigonometrijsku jedna~inu 2 b ⎛ b+3 ⎞ − 2 ⋅⎜ 2 ⎟ . b) Re{iti jedna~inu 5− x −7 = x . a) Odrediti parametar a ∈ R tako da jedna~ina x+a x 1 − = 2 x − 1 x − 2 x − 3x + 2 nema re{ewa. god. 1. x≤ 0 ⎪ ⎪ 8 2 f ( x) = ⎨ x − 3x .

. a) 5. b) 1 a под условом да је a ≠ 0. y 1 9. 12. VT = VV + VK = R π ⋅ 2 + = 1050π cm3 3 P = PBV + PM V + PM K = 540π cm 2 8. . 18.23): 4 re{ewa za −2 < a < 0 3 re{ewa za a = 0 ∨ a = −2 2 re{ewa za a < −2 ∨ 0 < a < 1 1 re{ewe za a = 1 0 re{ewa za a > 1 10. god. 27. b) lim cos x − cos 7 x . x = kπ π ∨ x = ± + lπ 8 4 6 4. 23 1 . a) a = 1 ∨ a = −2 . x ∈ (1. Jedna~ina ima(sl. 10 b) 24. (re{ewa) 1. (sl. b) x = −4 3. l ∈ Z ) 5. 22) ( a + 2) = a 2 + ( a − 2 ) − 2a ( a − 2 ) cos120 2 a+2 a–2 120 a=5 P = 1 a ( a − 2 ) sin120 = 15 3 2 4 2 a Sl. Ne koriste}i se izvodima. t1 : x − y − 2 = 0 t2 : x − y + 2 = 0 2 6. b ≠ −3 и b ≠ 2a 2. +∞ ) + π (k . grupa 2003. 8.. x →1 x + 3 x − 4 x →0 x2 2 3 v) lim 1 + x − 1 − x ⋅ x →0 x 2. v) 5 6 306 . b ≠ −1. 22 R 2π ⋅ 8 7. a) –1 3 x y=a 0 –2 Sl.10. izra~unati slede}e grani~ne vrednosti: a) lim x − 1 .

a odstojawe centra kruga od tetive je za 2 mawe od polupre~nika kruga. Ispitati da li me|u funkcijama: f1 ( x ) = x + 1. f5 ( x ) = x2 + 2 x + 1 ima jednakih. god. x2 − 2x − 3 . a) Izra~unati b) Uprostiti − ( −3) 50 + ( 0 . f 2 ( x ) = 1 + x 2 . ) 9. obim i povr{inu kruga.3. Na}i odnos povr{ina lopte prizme. 10. 8. x 2 − 4 x − 3 ≤ 1. f4 ( x ) = 2log2 ( x +1) . 6. Odrediti jedna~ine tangenti elipse x 2 + 2 y 2 = 9 konstruisanih 3x − 9 x + 27 x − =1 2 ( 3 −1 . 7. 0 ) . Re{iti nejedna~inu sin 2 x + sin 4 x = 2 cos x ( 2 sin 2 3 x − 1) . Tetiva kruga je za 2 mawa od pre~nika. b) Re{iti jedna~inu x + 4 x = 12.125 ) − 1 log 1 ⎛1⎞ 33 . Koliko se ~etvorocifrenih brojeva deqivih sa 3 mo`e formirati od cifara 0.4 i 5. ako nijedan broj nema jednakih cifara? f3 ( x ) = 307 . Re{iti jedna~inu 5. 350 − 4 325 + 2 1. a) Odrediti parametar a tako da jedna~ina x + a − 2 x = 8 + x2 x − 1 x + 2 2 − x − x2 ima beskona~no mnogo re{ewa i navesti ta re{ewa.3. 3 +⎜ ⎟ ⎝3⎠ ⎛ 1 − 3 + ⎞ : x 2 − 10 x ⋅ x ⎜2− x ⎟ x+2 ⎝ x2 − 4 x2 − 4 x + 4 ⎠ 2. Re{iti trigonometrijsku jedna~inu 4. x2 + x + 1 iz ta~ke M ( 9 . 3. x −3 a zatim skicirati grafik funkcije f ( x ) = f 2 ( x ) ⋅ f 5 ( x ) . grupa 2003. Odrediti du`inu tetive. U pravilnu trostranu prizmu upisana je lopta koja dodiruje sve bo~ne strane i osnove prizme.2.1.

t = 8. 8. ^etvorocifrenih brojeva formiranih od cifara skupova {0. x ∈ ⎨ x (x − 2) 1 2 b) x = 81 π 2lπ π 2mπ 7π 2nπ ⎧π ⎫ .3. (sl.1. 24) f 3 ( x ) = x + 1 . {0. god. x > −1 f 5 (x ) = x + 1 . x > 0 (vidi sliku 24) ⎩ 10. x ∈ R \ {3} f 4 ( x ) = x + 1 . Dakle. t 2 : y = − ( x − 9 ) 4 4 ⎣ 5 2⎦ P = 25π 7. grupa 2003. O = 10π . 24 ⎧ x 2 − 1. Zbir cifara mora biti deqiv sa 3. a) 3 b) − 2.5}. a) za a = −4 skup re{ewa je R \ {− 2. PL : PPR = 2π : 9 3 6. t1 : y = ( x − 9 ) .4. + + 6 3 18 3 18 3 ⎩2 ⎭ 1 1 ⎡ 4 1⎤ 4.− ⎥ ∪ [2. l .3} .5} bez ponavqawa cifara ima 4 ⋅ (3 ⋅ 3 ⋅ 2 ⋅ 1) = 72 .2.− + . − 1 2 9.4. ∞ ) 5. tra`enih brojeva ima 24 + 18 ⋅ 4 = 96 .1} 3. x ∈ R Me|u datim funkcijama nema jednakih.3. n ∈ Z ⎬ + kπ .5} bez ponavqawa cifara 1 ima 4!=24. {0. x ∈ ⎢− .1. k . x ∈ R f 2 (x ) = 1 + x . − 1 < x ≤ 0 ⎪ 2 ⎪( x + 1) . x ∈ R y 1 –1 0 1 x Sl. m.2.2.4} и {0. (re{ewa) 1. ^etvorocifrenih brojeva formiranih od cifara skupa { . f1 ( x ) = x + 1 . x ≤ −1 ⎪ ⎪ 2 f ( x ) = (1 + x ) ⋅ x + 1 = ⎨ 1 − x . 308 .3.3. .

( iii ) tg b) Izra~unati π 5 <1.4. ( 6+2 5 − 2 5−6 ). 5. x 2 − 2 x − 3 < 3x − 3 . 4 ) i koji spoqa dodiruje krug x 2 + y 2 − 4 x − 5 = 0 . −2 −2 Odgovore ukratko obrazlo`iti. ( ii ) {2} ⊂ {1. a da pritom nikoja dva tigra ne budu jedan za drugim. x − 2 x +1 x2 − x − 2 4 2 b) x − 10 x + 9 = 0. Koji su to brojevi? 9. ( iv ) −3 −3 = . a) Ispitati ta~nost slede}ih iskaza: ( i ) Ako je svaki pravougaonik kvadrat. Re{iti jedna~ine: a) x − 2 x − 1 = 2 + 2 x − x2 . Ta~kasti svetlosni izvor udaqen je 8m od centra lopte polupre~nika 4m . Tri broja ~iji je zbir 38 ~ine opadaju}u geometrijsku progresiju. a stranica naspram tog ugla ima du`inu 2 7cm.{2}} . Odrediti du`ine preostale dve stranice ako je povr{ina trougla 2 3 cm 2 . Na}i jedna~inu kruga ~iji je centar u ta~ki A ( 5. god. 2 2. Na}i odnos povr{ina osvetqenog i neosvetqenog dela lopte. onda je 3<2. dobija se aritmeti~ka progresija. 10. Re{iti nejedna~inu 2 x = 4. Re{iti sistem jedna~ina log x y − 4 log y x = 3 xy = 32 . ( v ) log 2 3 < log 4 8 . Na koliko na~ina on to mo`e u~initi? 309 . log ( 2 − x ) 3. 8. Ukrotiteq zveri treba da izvede na cirkusnu arenu u koloni 5 lavova i 4 tigra. Ako se od prvog broja oduzme 2. Re{iti jedna~inu 9cos 2 x + 9cos 4. Jedan ugao trougla je 120 . 7. 6. 1. grupa 2003.

16) } ⎛6⎞ 10. grupa 2003. b = 2cm 7. а) (i ) 2.−1} kπ 2 (iv ) ⊥ (v ) ⊥. x = 2.12. (сл. 18. б) 4 π 4 + (k ∈ Z ) 4. Ukupan broj na~ina je 5!⋅ ⎜ ⎟ ⋅ 4! = 120 ⋅15 ⋅ 24 = 43200 ⎝ 4⎠ 310 . 25) x R = . (re{ewa) 1. god. a = 4cm. x ∈ (2.4.8 9.5) 5. ( x − 5) + ( y − 4) = 4 2 2 6. x = (ii ) ⊥ (iii ) б) x ∈ {− 3. h = R− x = 2 R d Posv = 2π Rh = 16π Pneosv = 4 R π − Posv = 48π 2 R O x h d A Posv : Pneosv = 1 : 3 Сл. { (2. 25 8. а) x = 1 3.

6. Re{iti jedna~ine − 3 1 b) ⎛ ⎞ ⎜ ⎟ ⎝2⎠ 3. 10. U xOy -ravni predstaviti skupove odre|ene relacijama a) ( 9 x 2 + y 2 − 9 )( x2 + y 2 − 4 ) ≤ 0. Odrediti vrednosti realnog parametra m tako da re{ewa jedna~ine cos x + cos 5 x + cos 9 x = 0. a) Izra~unati . Odrediti beskona~nu opadaju}u geometrijsku progresiju kod koje je drugi ~lan 4. mx 2 − 2 ( m + 2 ) x + m − 1 = 0 budu pozitivna. 5. Izra~unati povr{inu i zapreminu kru`nog vaqka upisanog u pravu trostranu prizmu ~ije su osnovne ivice a = 9 cm. 311 b) x y − e x ( ) ( x + y − 1) ≥ 0. Prvi radnik je radio 5 sati. grupa 2003. Re{iti trigonometrijsku jedna~inu a) 2 − 1 = 2 x + 6 . Kako treba da podele zaradu? 2. −2 ⎛⎛ 3 3 ⎞ 5 ⎞ ⎜ ⎜ 2 − 1 : 0. −1 ⎜ ⎟ 2 ⎛4 7⎞ ⎜ ⎟ 1 :⎜ − ⎟ ⎜ ⎟ 25 ⎝ 3 9 ⎠ ⎝ ⎠ b)Tri radnika su zaradila 3780 dinara. god. x − 4 x + 1 x − 3x − 4 log 2 x 2 − 2 х ( ) 1 = ⋅ 3 4.5. 9. 8. 7. a suma svih wenih ~lanova je 3 sume kvadrata 16 tih ~lanova. a visina H = 10 cm. drugi radnik 6 sati.7 ⎟ ⋅ ⎟ 160 ⎟ ⎠ ⎜⎝ 7 1. . a tre}i radnik 7 sati. Na elipsi 2 x 2 + 3 y 2 = 14 odrediti ta~ku najvi{e udaqenu od prave x + 3 y − 8 = 0. Re{iti sistem jedna~ina x − xy + y = 6 x 2 + xy + y 2 = 84. U trapez sa kracima 15cm i 13cm i ve}om osnovicom 21cm upisan je krug. b = 10cm i c = 17 cm. Izra~unati povr{inu trapeza.

P = 48π cm 2 . − 2 ) 7. 3} x= lπ π ± 2 6 π 10 + kπ 5 ∨ (k .4} 3. .(сл. 2 4 ⎝ 5. V = 40π cm 3 ⎞ ⎟ ⎠ 9. (8. m ∈ (1.8). 1470 б) x ∈ {− 3. (x. а) 8 2. . (re{ewa) 1. 4. а) x ∈ R \ {− 1. l ∈ Z ) 4.1. 26) а) y 3 2 y e 2 x 0 –2 –1 0 1 –2 –3 1 1 x Сл. M (− 1.5. ⎜ 8. y ) ∈ {(2.2)} б) 10. 1260. god. 2. ∞ ) 6. grupa 2003. x = б) 1050. 26 312 . P = 168 cm 2 1 1 ⎛ 8.

( ) ( x 2 + y 2 − 2 y ) ( x + y − 1) ≤ 0 . Dokazati! 9. Du`ine stranica trougla su 13 cm. 14 cm i 15 cm. 6. Dokazati jednakost tg 5 ⋅ tg 55 ⋅ tg 65 = 2 − 3. 3.1) je sredi{te tetive parabole y 2 = 4 x . 8. b) x − 5 x + 2 x 2 − 3 x − 10 x − 1 + 3x − 2 = 1 . Odrediti polupre~nike upisanog i opisanog kruga tog trougla. Re{iti nejedna~inu 5. god. 313 . Izra~unati zapreminu zarubqene kupe ako je wena povr{ina ⎛1⎞ ⎜ ⎟ ⎝2⎠ log 2 x−2 x +1 < 3. Odrediti jedna~inu prave kojoj pripada ta tetiva. grupa 2003. onda su oni jednaki. Re{iti trigonometrijsku jedna~inu sin 2 x + sin 2 x + 5 cos 2 x = 2 . 4. razlika polupre~nika osnova 5 cm . Ta~ka A ( 2 . 7. b) v) ( 2 sin x + 3)( y + ln x )( y − x ) ≥ 0 . Ako tri broja istovremeno obrazuju aritmeti~ku i geometrijsku progresiju. Re{iti jedna~ine a) 3 − x = 5 + 8 x − x 2 . U xOy -ravni predstaviti skupove odre|ene relacijama a) xy x 2 + y − 1 ≤ 0 . 216π cm 2 . b) Koliki su unutra{wi uglovi trougla ako se odnose kao 7:14 :15 ? 2. a) Izra~unati .4 ⎞ ⋅ 5 2 ⎟ ⎟ ⎜⎜ 7 ⎟ ⎠ 5⎠ ⎝⎝ − 3 2 1.6. a izvodnica 13 cm. 10. ⎛ ⎛1 1⎞ 3 ⎞ ⎜ ⎜ 4 + 5 ⎟: 8 ⎟ ⎠ ⎜ ⎝ ⎟ ⎜ ⎛ 2 5 − 1:1.

125 cm 3 π H 7. а) Nema re{ewa 3. y = 2 x − 3 6. x ∈ ( −∞. 27) V = 388π cm R–r a+c 2 8. x = arctg 3 + kπ ∨ x = − б) α = 35 . а) 27 2. tg 5 ⋅ tg 55 ⋅ tg 65 = = cos5 cos55 cos 65 1⎞ ⎛ 1 sin5 ( cos10 − cos120 ) sin5 ⎜ cos10 + ⎟ 2⎠ ⎝ 2 = = = 1 1 cos5 ( cos10 + cos120 ) cos5 ⎛ cos10 − ⎞ ⎜ ⎟ 2 2⎠ ⎝ 1 1 sin5 cos10 + sin5 ( sin15 − sin5 ) + 1 sin5 2 2 = 2 = tg15 = 2 − 3 1 1 1 cos5 cos10 − cos5 ( cos15 + cos5 ) − 2 cos5 2 2 10. ⎟ ∪ ⎜ . +∞ ⎟ 4⎠ ⎝2 ⎝ ⎠ 5. 28 314 . god. β = 70 . grupa 2003. R = 8.(сл.6. −1) ∪ ⎜ −1. l ∈ Z ) 4 5⎞ ⎛7 ⎛ ⎞ 4. 28) a) б) в) y 1 –1 0 1 x –1 y 1 0 1 x 0 –1 1 y e x Sl. b = ∧ b = ac ⇒ a = b = c 2 Sl. 27 sin5 sin55 sin65 9. γ = 75 б) x = 1 + lπ (k . (sl. (re{ewa) 1.

a2 . 2 2 5. progresiju. Du`ina sredwe linije trapeza je 10 cm . god. Nenulti brojevi a1 . 10.7. Re{iti nejedna~inu 5 ( sin 6 x − sin 4 x ) = 4 sin x ( cos 2 5 x + 1) . grupa 2003. Na krivoj y = 8 x odrediti ta~ku najbli`u pravoj x − y + 4 = 0 . ( z je konjugat od z ). Skicirati odgovaraju}u sliku. a povr{ina dijagonalnog preseka 2 48 2 cm 2 . Odrediti sve kompleksne brojeve z = x + y i za koje je ( 2 − 3 i )( 3 + 11i ) = 13z ( z − 1) . Dokazati da je Za x > 0 izra~unati i ( 2 − z )2003 . ⎛ ⎛2 1 7⎞ 1 ⎞ 3 ⎜ ⎜ + : ⎟⋅4 ⎟ ⎜ ⎝7 2 8⎠ 2 ⎟ 1. b) Re{iti jedna~inu 2 − x + x + 3 = 3. log 1 ( x 2 − 4 ) ≥ log 1 3 x . Odrediti du`ine osnovica trapeza . 7. a) Izra~unati . Ona deli trapez na delove ~ije se povr{ine odnose kao 5 : 3. ⎜ ⎟ −5 ⎛ 1 ⎞ 7⎟ ⎜ 3 − 1:0 . 4 : ⎟ ⎜⎜ 2 ⎟ ⎠ 8⎠ ⎝⎝ b) Koliki su spoqa{wi uglovi trougla ako se oni odnose kao 7:11:12 ? 2.a3 . 8. 6.… obrazuju aritmeti~ku 1 + 1 + + 1 = n ⋅ a1a2 a2 a3 an an+1 a1an+1 9. Re{iti trigonometrijsku jedna~inu 4. 3. a) Odrediti parametar a tako da jedna~ina − 1 2 x − x + a = x 2 + 21 x + 3 x − 2 x2 + x − 6 ima beskona~no mnogo re{ewa i na}i ta re{ewa. Izra~unati povr{inu i zapreminu pravilne ~etvorostrane piramide ~ija je visina 8 cm. U xOy -ravni skicirati linije odre|ene jedna~inama: 315 .

29 316 . γ 1 = 144 б) x = 1 ∨ x = −2 4. z 2 = −1 − i .a) y = cos 2 x . b) xe y = 1 . v) y = k x 2 + 1 − 2 ( kx − 1) .4 ) 6. 10. grupa 2003.l ∈ Z ) 15 5 P (2. 5.−2) ∪ (2.2} π 2lπ x = kπ ∨ x = ± + (k. (re{ewa) 1. а) 2. ( ) (k ∈ R). a = 15 cm. 2 3 а) a = −7. god. P = 384 cm 2 a3 − a2 1 an +1 − an + + = a2 a3 d an an +1 = 1⎛ 1 1 1 ⎜ − + − d ⎝ a1 a2 a2 − 1 ⎞ 1⎛ 1 1 ⎞ 1 a1 + nd − a1 n = ⎟= ⎜ − ⎟= an +1 ⎠ d ⎝ a1 an +1 ⎠ d a1an +1 a1an +1 9. 8. 3. x ∈ R \ {− 3. z1 = 2 − i .(sl. b = 5 cm 1 1 1 a2 − a1 1 + + = + a1a2 an an +1 d a1a2 d б) α 1 = 84 .4] 7. 29) a) (2 − z )2003 = −i y − π 0 2 π 2 y x б) y в) k>0 k=0 2 0 –1 1 e x 0 1 k<0 x Sl. x ∈ [− 4. β1 = 132 . 7. V = 384 cm 3 .

2.3) . god. Na}i povr{inu kruga upisanog u taj trougao. odrediti broj realnih re{ewa jedna~ine ax3 − 3ax − 1 = 0 . 6. Koliko ~etvorocifrenih brojeva deqivih sa 5 mo`emo formirati od cifara 0. Koji su to brojevi? 9. Tri broja ~ine rastu}u geometrijsku progresiju. a da nijedan od tih brojeva nema istih cifara? 317 . Odrediti jedna~ine tangenti kruga konstruisanih iz ta~ke M ( −4 . Ako u novoj progresiji tre}i ~lan uve}amo za 64. 2 − 2 3 . 3. Bo~ne ivice pravilne zarubqene trostrane piramide nagnute su prema ravni osnove pod uglom od 45 . 1. Re{iti jedna~ine ⎛ ⎛ 3 2 ⎞ 45 ⎞ ⎜ ⎜ 5 − 7 ⎟ ⋅ 11 ⎟ ⎠ ⎜ ⎝ ⎟ ⎜ ⎛ 1:0 . a) Izra~unati b) Uporediti brojeve 2. 4. x2 + y2 − 2 x + 4 y = 0 5. data progresija postaje aritmeti~ka. Uve}avawem drugog ~lana za 8. U zavisnosti od realnog parametra a . Visina koja odgovara hipotenuzi pravouglog trougla deli tu hipotenuzu na odse~ke du`ina 16 cm i 9 cm . 7.8.3 − 1 1 ⎞ : 7 ⎟ ⎟ ⎜⎜ 3 ⎠ 36 ⎟ ⎝⎝ ⎠ log 27 3 log4 2 i 3 . Re{iti trigonometrijsku jedna~inu 8 sin 2 x − 5 sin 2 x + 14 cos 2 x = 6 . grupa 2003. Izra~unati zapreminu te piramide ako su wene osnovne ivice a = 4 cm i b = 2 cm . a) 2 x − 1 − 2 − x = x + 1 . 8. 1. dobijamo geometrijsku progresiju. 10. Re{iti nejedna~inu ( 3+ 2 ) 6 x +1 ≤ ( 3− 2 ) −x . 6 i 7. b) 3 + x + 1 = 3x . 5.

0 ⎟ ∪ ⎜ 0. +∞ ) 6. 4. x + 2 y − 2 = 0⎬ ⎭ 14 cm 3 7. 30 10. god. 30) Једначина има: 3. l ∈ Z ) . grupa 2003. а 0 не учествује) ⎜ 3⎟ ⎝ ⎠ ⎛ 4 ⎞ ⋅ (3! − 2) = 24 (5 на крају и 0 учествује) ⎜ 2⎟ ⎝ ⎠ Укупно има 108 таквих бројева. 12. ⎟ ⎟ ⎜ ⎟ ⎝ 2 ⎠ ⎝ 2 ⎠⎠ ⎝ y = x 3 − 3x y 2 y= 1 .− ⎟ ∪ ⎜ . P = 25π cm 2 8.(sl. 36 1) два решења за 2) три решења за 3) једно решење за 4) нула решења за 1 = ±2 a −2< 1 <2 a 1⎞ ⎛ ⎜a = ± ⎟ 2⎠ ⎝ ⎛ 1 ⎞ ⎛ 1 ⎞⎞ ⎛ ⎜ a ∈ ⎜ − ∞. V = 3 9. 318 . а) 4 б) 2 log 4 2 = 2 = 6 8 < 6 9 = 3 3 = 3log 27 3 2. ⎛ 5 ⎞ ⋅ 3!= 60 ⎜ 3⎟ ⎝ ⎠ ( 0 на крају) ⎛ 4 ⎞ ⋅ 3!= 24 (5 на крају. x = π (k. (re{ewa) 1. 4. ∞ ⎟ ⎟ ⎜ 2 ⎠ ⎝ 2 ⎠⎟ ⎝ ⎝ ⎠ 1 1 > 2 ∨ < −2 a a a=0 ⎛ ⎛ 1 ⎞ ⎛ 1 ⎞⎞ ⎜ a ∈ ⎜ − . −1) ∪ [ 2. а) x ∈ {−1} ∪ [ 2. +∞ ) б) x = 1 + kπ ∨ x = arctg 4 + lπ 4 2 x + y + 5 = 0⎫ 5.8. a≠0 a − 3 –1 0 –2 1 3 x Sl. x ∈ [ −3.

5 ) 2x + y − 6 = 0 . Na koliko na~ina on mo`e osvojiti ukupno 20 poena? 319 . 8. Igra~ igra 5 razli~itih igara. Dokazati identitet (x ) 2 − 2x ) 2 − 3 = 2x ( x − 2) . U trapez sa kracima 6 cm i 10 cm upisan je krug. 7. god. ~etiri ili pet poena. u odnosu na pravu 6. Odrediti vrednosti realnog parametra m tako da je ( 5. 3. Odrediti du`ine osnovica trapeza.9. ⎛ 5 ⎛1 7⎞ ⎞ 2 ⎛ 1 1⎞ ⎜ − : ⎜ + ⎟ − 0. ( ∀x ∈ R) ( 2m −1) x2 + ( m + 2) x + m −1< 0 . 4. Re{iti jedna~inu 2 x + 4 x + 8 x + 16 x + 9. a pre~nik osnove je 1 dm . Odrediti ta~ku B simetri~nu ta~ki A ( 3. pri ~emu u svakoj igri obavezno osvaja tri. Sredwa linija trapeza deli trapez na dva dela ~ije se povr{ine odnose kao 11: 5. grupa 2003. a) Izra~unati b) Uprostiti 2. Re{iti sistem jedna~ina = 1 ⋅ 15 log 2 ( x + y ) − log3 ( x − y ) = 1 x2 − y2 = 2 .5 ) ⎟ . Izra~unati povr{inu i zapreminu kupe ako je wena izvodnica za 1cm du`a od visine. ⎝ 4 2⎠ ⎝ 8 ⎝2 6⎠ ⎠ ⎛ ⎞ 1 2x x ⎞ ⎛ x − ⋅ ⎟: 4 3 ⎜ 3x + ⎜ ⎟⋅ ⎝ x −1 x +1 ⎠ x − x + x −1 ⎠ x +1 ⎝ b) − 1 1. 10. 25 − ⎜1 + ⎟ : ( -1:0. Re{iti jedna~ine: a) 3 x − 1 − 2 − x = x + 5 . 8 sin6 x + cos 6 x − 3 cos 4 x = 5 .

b = 2 cm 7. a = 14 cm. Ukupan broj na~ina je 1 + 5! 5! + = 1 + 20 + 30 = 51 3! 2!2! 320 . а) 2 2. 4} б) x + 1 б) x ∈ {− 1. 8. x = −4 ⎧⎛ 3 1 ⎞⎫ 9.1.9. а) x ∈ {− 2 . grupa 2003. (re{ewa) 1. m ∈ (− ∞. 3} 3. P = 90π cm 2 .0 ) 5.3) 6. 8 sin 6 x + cos 6 x − 3cos 4 x = 3 ⎛ ⎞ = 8 ⎜ ⎛ sin 2 x + cos 2 x ⎞ − 3sin 4 x cos 2 x − 3sin 2 x cos 4 x − 3cos 4 x ⎟ = ⎜ ⎟ ⎜⎝ ⎟ ⎠ ⎝ ⎠ ( ) ⎛ 3 ⎞ ⎛ 3 ⎞ = 8 ⎜1 − sin 2 2 x − 3cos 4 x ⎟ = 8 ⎜1 − (1 − cos 4 x ) − 3cos 4 x ⎟ = 5 ⎝ 4 ⎠ ⎝ 8 ⎠ 4. ⎨⎜ . B(− 1. ⎟⎬ ⎩⎝ 2 2 ⎠⎭ V = 100π cm3 10.

a) Odrediti sve vrednosti parametra a ∈ R za koje jedna~ina x 2 x + a 3 − x2 − = 2 x −1 x x −x 1. Odrediti wenu visinu. a drugom i tre}em po 1. Ako se prvom broju doda 5.9 ) ⎟ . 6. Izra~unati zapreminu pravilne ~etvorostrane zarubqene piramide ~ija je dijagonala D = 9 cm . a osnovne ivice a = 7 cm i b = 5 cm. 10. b) y=e ln x − x 2 ( ). god. Re{iti trigonometrijsku jedna~inu 4 ( sin 4 x − sin 2 x ) = sin x 4 cos 2 3x + 3 ⋅ 2 ( ) 4. Re{iti nejedna~inu xlog x +log x + 2 < 0.01 ( log x = log10 x ) . 7. grupa 2003. 321 . Tri broja ~iji je zbir 6 obrazuju rastu}u aritmeti~ku progresiju. Na krivoj x 2 + y 2 = 10 odrediti ta~ku najvi{e udaqenu od prave x + 3 y − 12 = 0 i izra~unati tu udaqenost. ⎛ 4 ⎛ 11 −1 ⎞ ⎞ ⎛7 5⎞ ⎜ 2 : ⎜ − 0 . U xOy . Oko sfere polupre~nika R opisana je prava kupa minimalne zapremine. a) Izra~unati nema re{ewa. v) kx 2 + y 2 = k (k ∈ R) . 5.10. Izra~unati povr{inu jednakokrakog trougla ~ija je osnovica du`ine 30 cm . a polupre~nik upisanog kruga 10 cm.ravni skicirati linije odre|ene jedna~inama: a) y = cos x.8 ⎟ − ⎜ − 1 ⎟ − ( 0. Koji su to brojevi? 9. Skicirati odgovaraju}u sliku. 1 1 3. ⎠ ⎝3 9⎠ ⎝ 5 ⎝5 ⎠ ⎛⎛ x ⎞ 1 x ⎞ 6x b) Uprostiti − + 9x ⎟ ⋅ ⋅ ⎟: 4 ⎜⎜ 3 ⎝ ⎝ x − 3 x + 3 ⎠ x − 3x + 27 x − 81 ⎠ x+3 2. dobija se geometrijska progresija. 8. b) Re{iti jedna~inu − 1 2 ( x − 1) 2 − ( x − 1) 4 = 2 .

H = 4 R 10. V = 109 cm 9. 2 . x ∈ ⎜ 0. а) 3 б) x + 3 3. 31) а) −5π 2 − 3π 2 − y 1 π 2 0 –1 π 2 3π 2 5π 2 x б) –1 y 1 0 x y k в) –1 1 0 –1 − k y −k 1 x –1 1 1 0 –1 − −k x k>0 y 0 k=0 x k<0 Сл. god. ⎟ ⎝ 10 ⎠ 6. а) a ∈ {2. − 4 . (re{ewa) 1. m ∈ Z ) 2.3} . 8 б) 17 7. ⎛ 1⎞ 4. grupa 2003. (Сл. d = 3 2 mπ 3 22 10 (k .−3) .10. 31 322 . Vmin = V ( 4 R ) . M (− 1. P = 540 cm 2 8. x = kπ ∨ x = ± π 9 + 5.

LITERATURA [1] [ 2] [3] [ 4] [ 5] [ 6] [7] [8 ] [9] @.Zoli} i dr. Naumovi~: Osnovn∫e maтemaтi~eskie formul∫ . Nikitin. Moskva. Ivanovi}: Matematika 4. N. »Krug«. Dru{tvo matemati~ara Srbije. Re{eni zadaci iz matematike sa prijemnih ispita na univerzitetima u Srbiji. Vukomanovi}. Beograd 2000. Beograd 1995. @. Ivanovi}. Dugo{ija. Re{eni zadaci sa prijemnih ispita na univerzitetima u Srbiji 1995–2000. [10] N. S. Ogwanovi}. S. \. F. Ivanovi} . Bogoslavov: Zbirka re{enih zadataka za IV razred gimnazija i tehni~kih {kola. Beograd 1991. @. A. Minsk ′′V∫{eŸ{a® {kola″ 1988. Ogwanovi}: Matematika 2. Ivanovi}.Â. Ivanovi}: Matematika 5. I. Naumovi~. L. S.Antonov. "Krug". Zavod za uxbenike i nastavna sredstva. T. 323 . A. 1962. \. Georgijevi}. Ogwanovi}: Matematika 1. Beograd 1992. Zbirka re{enih zadataka za III razred gimnazija i tehni~kih {kola. Vene T. Sankin: Sbornik zada~ пo Ìlemenтarnoй maтemaтike. F. Beograd 2001. @. Zbirka re{enih zadataka za I razred gimnazija i tehni~kih {kola. D. Beograd 1999. Ogwanovi}. Ogwanovi}: Matematika 4+. "Krug". V. S. Zavod za uxbenike i nastavna sredstva. Beograd 1999. V. M. S. "Krug". V. Vodnev. Zbirka zadataka i testova za IV razred gimnazija i tehni~kih {kola. "Krug". Milin: Matematika 3. Beograd 1997. @. P. V∫godskiŸ. Zbirka re{enih zadataka za II razred gimnazija i tehni~kih {kola.: Zbirka zadataka i testova iz matematike za pripremawe prijemnog ispita za upis na tehni~ke i prirodno-matemati~ke fakultete. A.

LIKOVNO RE[EWE KORICA Hr~ek @eqko KOREKTOR Milena Pavlovi} OBRADA TEKSTA NA RA^UNARU Sne`ana Aran|elovi}-Radmanovi} [tampa: VIZ – Sekcija za {tampawe i umno`avawe – Beograd .

You're Reading a Free Preview

Descarga
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->